Materijalno i Procesno pravo.

Gradjansko pravo je deo materijalnog prava, a Procesno pravo sadrzi pravne norme kojima se uredjuje postupak za ostvarivanje prava priznatih gradjanskim pravom.

Gradjansko pravo, kao deo pravnog sistema: Skup pravnih normi kojima se regulisu subjektivna gradjanska prava. Gradj. pravo u obj. i subj. smislu: U obj – Grana privatnog prava koju cini skup pravnih normi kojima se uredjuju gradjanskopravni odnosi uspostavljeni medju ljudima, povodom stvari, cinidaba i imovine. U subj – Objektivnim pravom priznata ovlascenja (prerogative) subjektima prava da preduzimaju akte potrebne za zadovoljenje svojih interesa, imovinskih i neimovinskih. Gradjansko pravo kao pravna disciplina izucava gradjanskopravne norme, pojmove i institute koji cine gradjansko pravo kao deo pravnog sistema. Pravne discipline: Opsti deo gradjanskog prava (Statusno pravo) i Posebni deo (Stvarno, Obligaciono, Porodicno i Nasledno), kao i Medjunarodno privatno (nadgradnja nad gradjanskim) i pravne grane iz familije gradj. prava (gradj. prava u sirem smislu, odnosno pripadaju privatnom pravu): Privredno (trgovinsko), Pravo osiguranja, Radno, Autorsko i pronalazacko, socioloske i ekonomske nauke, Uporedno pravo, Materijalno i Procesno. Licna prava ne spadaju u gradjanska prava. Sistematika (klasifikacija): Razvrstavanje celokupne materije prema odredjenim kriterijumima. U gradj. pravu, postoji sistematika na Institucionu (Gajev sistem triparticije) i Pandektnu (Opsti i Posebni deo). Pravni sistem: Skup pravnih normi u jednom drustvu kojima se ostvaruje pravni poredak, odnosno drustvena kontrola podrzana fizickom prinudom drzave. Struktura pravnog sistema: Gradjanskopravne norme koje regulisu jednu vrstu drustvenih odnosa cine gradjanskopravni institut (institute svojine, institute zaloge). Srodne gradjanskopravne grane (sastavljene od srodnih institute, npr, stvarno pravo, obligaciono pravo) obrazuju gradjanskopravne oblasti (gradjanskopravna, krivicnopravna oblast). Najzad, gradjanskoravne oblasti i samostalne grane prava (Radno pravo, Upravno (Prekrsajno) cine pravni sistem. Veliki pravni sistemi : Evropsko-kontinentalni, Anglo-americki, Serijatsko (islamsko) pravo, Hindu pravo i Kinesko pravo. Odlike EK i AA pravnog sistema: EK – Civil Law: Familija prava nastala na nasledju grcke i rimske tradicije i kulture. Karakterise ga zakon kao osnovni izvor prava i opsta pravna norma
1

koja se primenjuje na neodredjen broj slucajeva. Gradjansko pravo je regulisano zakonima ili gradjanskim kodifikacijama. 3 pravna kruga EK sistema: romanski, germanski i skandinavski. AA – Common Law: Pravo koje vazi u vecini zemalja engleskog govornog podrucja. Nije se razvijalo pod uticajem rimskog prava. Izvor prava je obicajno pravo koje se ispoljava u vidu sudskih odluka – precendenata. Precendent je tipicna sudska odluka (ili slucaj – case) koja se primenjuje na sve kasnije slucajeve koji su isti ili isti u bitnim elementima. Stvarani su sudskim odlukama donosenim po opstem pravu. Podele unutar Evropsko-kontinentalnog sistema: Na Privatno pravo (Stvarno, Obligaciono, Nasledno, Trgovinsko, Autorko i pronalazacko) i Javno (Ustavno, Krivicno, Upravno); na Materijalno i Procesno... U mesovita prava spadaju: Porodicno, Radno i Gradjansko procesno pravo. Odlike privatnog i javnog prava - Podela potice iz rimskog prava - Privatno: Odnosi se na zivot pojedinaca, karakteristican je princip autonomije volje. Pravni subjekti privatnog prava su pojedinci i njihova udruzenja. Dominira princip koordinacije. Cilj pravnih normi privatnog prava jeste zastita interesa pojedinaca. Privante interese stite: Gradjansko pravo, Trgovinsko, Pravo intelektualne svojine. Javno: Interesi koji se ticu drzave kao politicke organizacije. Pravni subjekti su drzava i njene organizacije, na jednoj, i pojedinci na drugoj strani. Dominira princip subordinacije. Cilj pravnih normi javnog prava jeste zastita javnih interesa. Javne interese stite: Ustavno, Upravno (Prekrsajno), Krivicno, Finansijko pravo… Javni poredak: Skup pravnih principa kojima se regulise organizacija drzave i njenih organa i njime se stiti opsti interes . Pravni poredak: Skup pravnih normi cvrsto povezanih medju sobom, koje se ostvaruju u drustvenim odnosima medju ljudima, koji se ponasaju po njima. Pravni poredak obuhvata i pravni sistem i tumacenje prava. Skole: Glosatori i postglosatori, Skola elegantne jurisprudencije, Prirodnoprava skola, Istorijska pravna skola, Pozitivisticke skole. Unifikacija: Donosenje jedinstvenih pravila koja ce vaziti na teritoriji vise zemalja ili jedne zemlje. Harmonizacija: Uskladjivanje nacionalnih prava u okviru sire regionalne zajednice (EU). Vazniji gradjanski zakonici: Bavarski gradjanski zakonik (1756) – Codex Maximilianeus Bavaricus - prva kodifikacija gradjanskog prava u savremenom smislu, Pruski Landreht (1794), Francuski gradjanski zakonik – sa njim je otpoceo proces modernih kodifikacija gradjanskog prava (Code civil, 1804, podeljen u 36 delova, tradicionalna, troclana podela, delo je burzoaske revolucije), Austrijski gradjanski zakonik (1811, kratak zakonik, s velikom opstoscu pravnih pravila, uradjen kao udzbenik, sastoji se iz 1502 paragrafa), Srpski gradjanski zakonik (25.
2

Nemacki gradjanski zakonik (1900. Cilj EV jeste usaglasavanje domacih. Izvori gradjanskog prava: Postoje 2 aspekta – Materijalnopravni (ukazuje na poreklo volje koja odredjuje pravnu normu – volja narodne vecine formirana na parlamentarnim izborima) i Formalnopravni (ukazuju na oblik u kome je pravna norma utvrdjena. Svajcarski gradjanski zakonik (1912). Poljski gradjanski zakonik (1965). Veliku ulogu u razvoju evropskog privatnog prava i harmonizaciji nacionalnih prava imaju Evropski sud za ljudska prava u Strazburu i Sud pravde Evropskih zajednica u Luksemburgu. Bogisic je uveo narodne izraze). Opsti imovinski zakonik za Crnu Goru (1888. Italijanski gradjanski zakonik (1942). Grcki gradjanski zakonik (1940). Madjarski gradjanski zakonik (1959). EU kreira razlicite Konvencije i Protokole.marta 1844. ne mogu se menjati voljom stranaka – poverilac i duznik ne mogu sporazumno promeniti rok zastarelosti za neplacenu TV pretplatu – Imperativne norme su u krivicnom pravu zabranjujuce. same clanice i njihovi organi. Alibi – na drugom mestu. pravne izreke): pravila iz starije pravne teorije ili sudske prakse koja mudro i koncizno. Na primer. sa zakonima na nivou EU (harmonizacija) i stvaranje zajednickog.Komunitarni pravni sistem: Skup pravnih normi kojima se regulisu medjusobni odnosi u koje stupaju drzavljani i pravna lica koja imaju sediste u nekoj od drzava clanica. kao i one koje tom clanstvu teze. Rumusnki gradjanski zakonik (1864. Evropsko-kontinentalni (zemlje kontinentalne Evrope) I mesoviti tip (Skotska). U okviru EU postoje 3 tipa pravnih sistema – Angloamericki (Engleska). Sentence (maksime. a clanice EU. komunitarnog prava. a ti izvori su: zakon. sastoji se od 950 paragrafa). duzne su da ih ratifikuju. 3 . Pravni standard: Pravno pravilo cija sadrzina nije unapred data jer konkretnu sadrzinu standarda odredjuje sudija (savesnost. Metod apstraktne generalizacije (jednakost svih pred zakonom. Nacini regulisanja gradjanskopravnih odnosa: Kazuisticki metod (teznja ka potpunoj zakonskoj regulativi svih pravnih odnosa). a u upravnom – naredjujuce). skracena verzija Austrijskog gradjanskog zakona. 2 tipa pravnih normi: dispozitivne (zakupnina se placa sestomesecno. Specificna vrsta pravnih normi su: pravni standard (generalna klauzula) i sentence (brokari). Cehoslovacki gradjanski zakonik (1950 i 1964). Ostale gradjanske kodifikacije: Zakonik Ruske Sovjetske Federativne Socijalisticke Republike (1922). pravicna primena prava) i Sistem kombinacije (predstavlja najbolje resenje). Quieta non movere – Ne diraj u ono sto je mirno. ali jezgrovito objasnjavaju odredjene pojmove i pitanja. postenje). pun apstrakcija i naucnih konstrukcija). od 1991 – Trgovacki zakon). ako stranke ne ugovore drugacije) i imperativne (obavezne. nacionalnih zakona clanica. napusta tradicionalnu troclanu podelu. Pravo Evropske unije . brokari.

4 . Zakon o gradjevinskom zemljistu. Zakon o gradjevinskom zemljistu. ali ih sudovi mogu primenjivati i ubuduce kao pravna pravila. Po zavrsetku Drugog svetskog rata. donosenjem Zakona o nevaznosti (1946) pravnih propisa donetih pre 6. Zakon o nasledjivanju 1955 – Osnovni izvor za regulisanje naslednog prava. sudska praksa i pravna teorija). ukoliko nisu u suprotnosti sa Ustavom FNRJ. Posebni zakoni: Zakon o poljoprivrednom zemljistu. Zakon o prometu nepokretnosti. Gradjansko zakonodavstvo u Srbiji pocinje sa donosenjem Srpskog gradjanskog zakonika 1844. 1934. Naravno. Razvoj srpskog zakonodavstva: Dusanov zakonik – Prvi samostalni zakonik srpskih vladara. Zakon o sumama. zakon Vasilija Makedonca i Vlastareva Sintagma. Osnovni zakon o braku je donet 1946. Konstantinovicu) donet je 1978 (izmenjen i dopunjen 1993) – Osnovni izvor obligacionog prava.  Obicajno pravo: Za njegov nastanak neophodna su 2 elementa: objektivni (dugotrajno ponasanje ljudi u odredjenoj zajednici – obicaj) i subjektivni (svest o pravnoj obaveznosti odredjenog ponsanja). Predratni propisi gube pravnu snagu. revolucionarna vlast je izvrsila abrogaciju (ukidanje) predratnog prava. koji predvidja pojacanu zastitu prava svojine koja se moze zatraziti i pred ESS. aprila 1941. novele 1996 – Osnovni izvor stvarnog prava. Posebni (specijalni) zakoni: Zakon o poljoprivrednom zelmljistu. godine. Vazan izvor gradjanskog prava je i:   Protokol 1 uz Evropsku Konvenciju o pravima coveka (ratifikovan 2003). Zakon o zastiti potrosaca. Zakon o privrednim drustvima – Zakon o hipoteci – uredjena hipoteka Porodicni zakon RS donet je 2005 – Osnovni izvor porodicnog prava. Zakon o sumama. Zakon o osiguranju. ali je naisla na ostre kritike. Prohiron.         Zakon o obligacijama (poveren prof. ova podela karakteristicna je za EK pravni sistem.obicajno pravo. godine uradjena je Predosnova Gradjanskog zakonika za Kraljevinu Jugoslaviju. Ostavinski postupak je regulisan Zakonom o vanparnicnom postupku (1982). a zatim vizantijski zakoni. Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima – 1980. Zakon o zastiti potrosaca. Zakon o prometu nepokretnosti. Zakon o osiguranju.

nalaz tudje stvari stvara obavezu nalazaca da stvar vrati vlasniku). Pravni odnos: Drustveni odnos izmedju pravnih subjekata koji je regulisan pravnom normom. kao sto je pravno relevantna i za krivicno delo (naknada materijalne I nematerijalne stete). objekt (dobro pomocu koga nastaje fakticki odnos koji pravna norma uredjuje) i subjektivno pravo (ovlascenja i obaveze povodom objekta). smrt lica. uporednog prava ili pravne istorije. Kraj 19. Strukturu pravnog odnosa cine: subjekti (fizicko ili pravno lice). Jedna ista cinjenica moze biti pravno relevantna (elementarna nepogoda usled koje je unistena kuca je pravno relevantna za prestanak svojine) ili irelevantna (protek vremena je pravno irelevantan za sticanje svojine od nevlasnika). Nedozvoljene ljudske radnje (delikti) su pravno relevantne cinjenice – pravnom normom je predvidjena opsta zabrana nanosenja stete drugome (nepaznjom vozaca moze da dodje do povrede pesaka. za razliku od AA. veka smatra se ‘zlatnim vekom’ sudske prakse. Ljudske radnje se dele na dozvoljene i nedozvoljene. Sudska praksa: Skup presuda i drugih sudskih odluka. 5 . Pravna nauka: Misljenja pravnih teoreticara izlozena u raznim vrstama naucnih radova povodom postojeceg prava. Nisu svi dogadjaji pravni relevantni. npr. Pravno relevantni dogadjaji su oni za koje se vezuju odredjene pravne posledice (rodjenje)). koja realnim cinjenicama daje pravni znacaj. Dozvoljene ljudkse radnje se dele na izjave volje (voljne radnje koje se preduzimaju sa namerom da nastupi neki pravni efekat – nastanak. U EK pravnom sistemu sudska odluka nije neposredni izvor prava (jer sudovi moraju da sude na osnovu zakona). i pocetak 20. pravo vezuje odredjeno pravno dejstvo. Dele se na opste (primenjuju se na sve subjekte trgovackog prava) i posebne (samo u slucaju prometa odredjene robe). Vrste pravnih cinjenica: Dogadjaji (cinjenice na koje ljudi ne mogu uticati svojom voljom – rodjenje. pravni poredak) vezuje nastanak.Uzanse: Trgovacki obicaji sistematizovani i objavljeni u obliku zbornika koje izdaju trgovacke asocijacije. Ljudske radnje (voljne pravne cinjenice za koje objektivno pravo vezuje odredjene pravne posledice). promenu ili prestanak odredjenog pravnog odnosa. iako subjekt nije to izricito zeleo. promena ili prestanak subj. Gradjanskopravni odnos cine oni drustveni odnosi koji su regulisani gradjanskopravnom normom. prava) i radnje saglasne pravu – nalaz stvari (kada je pravni subjekt preduzeo odredjenu dopustenu radnju za koju obj. Pravna cinjenica: Okolnost za koju pravna norma (objektivno pravo.

Za povredu gradjanskopravnih pravila pravna sankcija pogadja pociniocevu imovinu. ta sloboda u kreiranju gradjanskopravnih odnosa namece princip obaveznosti izjavljene volje. da je dete rodjeno u braku zaceto od muza) i neoborive . Imovinska 6 . i drzave s druge strane). odnos poreski organ – poreski obveznik). Izdvajaju se opsta ili zajednicka (vaze za sve grane i oblasti pravnog sistema i garantovana su Ustavom) i posebna nacela (vaze za pojedine grane prava: stvarno. koordinacije) nacelo imovinske sankcije i princip prenosivosti gradjanskih subjektivnih prava. s jedne. Ona moze pogadjati direktno licnost ili njegovu imovinu. onda je duzno da ispuni obavezu. Suprotno nacelu dispozocije je nacelo oficijelnosti. Ako se jedno lice slobodno obaveze na cinjenje ili necinjenje. U parnicnom postupku. modifikovanju i prestanku gradjanskih prava. a to znaci da se sudski postupak pokrece po privatnoj inicijativi (ex private). Ovaj princip prozima sve grane gradjanskog prava. veka. za razliku od prekrsaja krivicnopravne norme. ali i ne samo na licnost (imovinska sankcija postoji i placa se drzavi). Proizasao je iz liberalne filozofije 19. dakle. u prekrsajnopravnim odnosima (upravnopravnim) vlada nacelo subordinacije (podredjenosti) ili cak subjekcije (potcinjenosti. gde sledi sankcija uperena na licnost.presumptions iuris tantum (one kod kojih je dopusteno dokazivanje postojanja suprotne ili drugacije pravne cinjenice – pretpostavka da je drzalac stvari savestan. ne moze se zameniti zatvorskom kaznom. iako se zna da ona nije nastupila. nacelo pravne jednakosti strana (ravnopravnosti. Nacelo imovinske sankcije: Za povredu pravnih normi predvidjena je pravna sankcija za lice koje je povredilo istu. Nacelo pravne jednakosti strana: Gradjanskopravne norme tretiraju strane u pravnom odnosu kao pravno jednake i ravnopravne. Ali. Imovinska sankcija vazi i kada se imovinom odgovornog lica ne moze naplatiti pocinjena steta. U gradjanskom pravu vazi princip koordinacije volja (cak i u odnosu pojedinca. ovaj princip se naziva principom dispozicije.presumptions iuris et de iure (ne dopustaju mogucnost dokazivanja suprotnog – proglasenje lica za poslovno nesposobno vazi za sve vreme trajanja proglasenja).Posebna vrsta pravnih cinjenica cine pravne pretpostavke i pravne fikcije. Nacelo autonomije volje: Dopustenost slobodne inicijative subjekata u zasnivanju. Dele se na oborive . odnosno da je nastupila (najpoznatija je fikcija nasciturusa). Zajednicka nacela: Vaze za sve grane gradjanskog prava i to su: princip autonomije volje subjekata. obligaciono). odnosno sud je ovlascen da spor resava po sluzbenoj duznosti. Pretpostavke su pravne cinjenice cije se postojanje izvodi posrednim zakljucivanjem na osnovu vec postojecih cinjenica. npr. Nacela (principi) gradjanskog prava: Opste usvojene idejne vrednosti za regulisanje pojedinih pravnih odnosa i subjektivnih prava. Suprotno. Pravne fikcije: Takva pravna cinjenica za koju se smatra da postoji. odnosno da ne postoji. Od pravne jednakosti u gradjanskopravnom odnosu treba razlikovati jednakost svih ljudi pred zakonom.

Pravni subjekti: Lica koja imaju sposobnost da poseduju prava i obaveze. porodicna prava. potrebno je da se zaceto dete rodi zivo i da je priznanje pravnog subjektiviteta i pre rodjenja. u obligacionom – preko cesija. fizicko lice u modernom pravu stice rodjenjem. Proglasenje nestalog lica za umrlo . a o cijem zivotu nije 7 . a okolnosti pod kojima je lice nestalo cine verovatnim da vise nije u zivotu. traje od rodjenja do smrti (potvrda bioloske smrti (smrtovnica) od strane nadleznog lekara. ali uslovni subj.. prava nisu vezana za licnost titular. njegovim roditeljima zacetka. kome je objektivnim pravom priznata pravna sposobnost – apstraktna mogucnost da bude imalac prava i obaveza. saobracajnoj nesreci. podrazumeva pravo na naknadu stete u slucaju eventualne povrede prava na zivot i telesni integritet. poplavi. c) koje je nestalo u brodolomu. eventualno. zemljotres. neimovinskih autorskih prava itd. d) koje je nestalo u toku rata u vezi sa ratnim dogadjajima. Pravni subjekti su fizicka (covek. a o cijem zivotu nije bilo nikakvih vesti za sest meseci od dana prestanka opasnosti. u naslednom – testamentom). Nacelo prenosivosti vazi u svim granama prava (u stvarno pravu – preko svojine. tako da se o njegovom zivotu nista ne zna. U slucaju smrti zacetka. Priznanje bezuslovnog subjektiviteta zacetku nije realno. Neprenosivost prava je vezana za licne sluzbenosti. ugovora. licna prava na cast i ugled. b) o cijem zivotu za poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti. Prema nasem Zakonu o vanparnicnom postupku. za umrlo se moze proglasiti lice: a) o cijem zivotu za proteklih 5 godina nije bilo nikakvih vesti. ali pored duze odsutnosti neophdna je i neizvesnost o njegovom zivotu. pravo na naknadu stete pripada. Nacelo prenosivosti (prometljivosti) gradjanskih prava i obaveza: Gradj. Za prenosenje obaveze potrebna je i saglasnot poverioca. Pravna sposobnost ili subjektivitet. koja se postavlja kada je lice duze vreme odsutno iz mesta prebivalista. a od cijeg rodjenja je proteklo sedamdeset godina. Prenosenje prava moze biti potpuno – kada se gasi pravo prenosioca (poklon. pozaru. prodaja) ili delimicno – kada se pored postojeceg konstituise novo pravo (davanje u zakup). ili se se primenjuje sudsko… . cas i minut rodjenja evidentira se u javne maticne knjige rodjenih). dusevni bol ili pretrpljeni stres). kao bioloska jedinka. Imovinska sankcija se moze javiti u obliku naturalne ili novcane restitucije. zaloznih prava. a cinjenica smrti se upisuje u maticnu knjigu umrlih. Pravni subjektivitet fizicko lica ne moze u toku zivota prestati (u moderno doba).Oboriva pretpostavka. subj.. odnosno da budu imaoci istih. Da bi stekao pravnu sposobnost. Sto se tice fikcije o nasciturusu (uslovni subjektivitet).sankcija se placa ostecenom licu kako bi se njegov ekonomski polozaj doveo u stanje pre povrede (reparacija) ili mu se omogucilo zadovoljenje na drugi nacin (satisfakcija – zadovoljenje ostecenog kome se ne moze nadoknaditi povredjeno dobro. npr. Sustina svojine se ostvaruje kroz 2 ovlascenja – koriscenja stvari i raspolaganje sa stvari prenosom za zivota (inter vivos) ili prenosom za slucaj smrti (mortis causa). a dan. zacetak je uslovni subjekat u pravu. vec se mogu preneti na drugo lice i to prenosenje odvija se u formi pravnog prometa.

a prihvata ga vecina savremenih pravnih sistema – uvodi pravilo istovremene smrti komorijenata.Sposobnost lica da svojom izjavom volje zakljucuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje.Komorijenata (comores – zajedno umiruci): Komorijenati su lica koja su umrla u istoj nesreci (zemljotres. Fizicka lica imaju pravnu sposobnost. ali da bi tu moigucnost mogli realizovati. ako je dostiglo odredjenu dusevnu i telesnu zrelost. prenos.bilo nikakvih vesti za godinu dana od prestanka neprijateljstva. fizicko lice moze postati poslovno sposobno i pre toga – emancipacijom ili zakljucenjem braka pre punoletstva. Problem ‘zajedno umrlih lica’ . mora dostici odredjeni stepen psihicke i fizicke zrelosti. kao I kod utvrdjene smrti. ogranicenu poslovnu sposobnost i poslovnu nesposobnost. Punoletstvo: Zakonom odredjeni rok kada se pretpostavlja da je lice postalo sposobno za rasudjivanje zbog cega mu se priznaje sticanje potpune poslovne sposobnosti. Razlikujemo: opstu poslovnu sposobnost i posebnu poslovnu sposobnost. a nalaze se u odnosima znacajnim za prenos nekog prava (nasledjivanja). Elementi pravnog statusa su poslovna. Drugi sistem – oslanja se na pandektnu pravnu nauku. gubitak i zastitu imovinskih i licnih prava i odredjuju im polozaj lica u pravu. Emancipacija: Sticanje poslovne sposobnosti pre zakonom odredjenog roka. poplava. sudskom presudom. Poslovna sposobnost – svojevlast . U savremenom pravu postoje dva sistema pretpostavki za odredjivanje redosleda smrti u slucaju komorijenata. vec postavlja odredjene kriterijume po kojima se utvrdjuje redosled nastupanja smrti. lice koje je proglaseno za umrlo pojavi. Porodicnim zakonom Srbije predvidjene su 2 mogucnosti emancipacije – odobrenjem zakljucenja braka pre roka (maloletno lice je zadrzava i u slucaju da se brak prekine pre punoletstva) ili priznanjem poslovne sposobnosti deci – roditeljima. Prvi sistem – iz Justinijanove kodifikacije – uglavnom je napusten jer ne uzima cinjenicu da su komorijenati umrli istovremeno. deliktna i parnicna sposobnost. ukida se resenje o proglasenju smrti (prethodno treba sprovesti sudski postupak I dokazati svoj identitet). Potpuna poslovna sposobnost: Omogucava fizickom lici da. a da bi je preuzeo. 8 . a imovina prelazi na naslednike. pak. Izuzetno. Pravni status: Niz pravnih svojstava koji pravnim subjektima omogucava sticanje. a u oba slucaja odlukom suda sa najmanje 16 godina. izjavom volje samostalno preduzima sve pravne poslove. Za takvo lice. prestaju licna prava. ali to je pretpostavka i oboriva je. saobracajni udes) pri cemu nije moguce utvrditi tacan cas smrti svakog od njih. Stice se punoletstvom. Opsta poslovna sposobnost (omogucava zakljucivanje svih pravnih poslova) se deli na potpunu poslovnu sposobnost. Ako se. neophodno je priznati im njihov pravni status.

ali sto se tice ostalih poslova. Deliktna sposobnost: Mogucnost da se odgovara za prouzrokovanu stetu i obaveza na njenu naknadu. ali ova pretpostavka je oboriva. postoji oboriva zakonska pretpostavka o deliktnoj nesposobnosti. Konsultativna sposobnost: Omogucava se maloletniku da se izjasni o pravnim radnjama koje za njega preduzima zakonski zastupnik. Individualizacija fizickih lica: Za ucestvovanje fizickih lica u gradjanskopravnim odnosima nije dovoljno das u pravni subjekti i da su poslovno sposobna. Stranka je parnicno sposobna ukoliko ima poptpunu poslovnu sposobnost. mogu I njih zakljucivati. bez posrednika). Lice sa dusevnom bolescu. Ona se moraju medjusobno razlikovati. godine. Za stetu odgovaraju njihovi roditelji. ne odgovara. lica koja se odaju pijanstvu I drogama…) . ali samo uz dozvolu roditelja ili staratelja) i punoletna lica koja su delimicno lisena poslovne sposobnosti (bolest ili smetnja u psiho-fizickom razvoju koja je dovela do delimicne nesposobnosti punoletnog lica za rasudjivanje. Parnicna sposobnost: Sposobnost pravnog subjekta da u parnici punovazno preuzima parnicne radnje pred sudom radi zastite svojih prava. Lica do 7 godine zivota ne odgovaraju za stetu koju drugome prouzrokuje – deliktno su nesposobni i to je neoboriva pretpostavka. za zasnivanje usvojenja mora se saglasiti dete koje je navrsilo 10 godina zivota i sposobno je za rasudjivanje. lice moze zakljuciti brak (predlog mora podneti samo maloletno lice. koji imaju pravo na poklon i zakljucivanje poslova malog znacaja (kupovina hrane. Lica sa delimicnom sposobnoscu.Poslovna nesposobnost: Lica sa ovim statusom jesu ona koja vlastitom izjavom volje ne mogu punovazno sticati prava i obaveze. ulaznica…) i punoletna lica potpuno lisena poslovne sposobnosti (dusevno bolesna lica. dete koje je navrsilo 15 godina zivota i sposobno je za rasudjivanje moze izvrsiti uvid u maticne knjige rodjenih. Za maloletnike izmedju 7 i 14 godina. Postoje 3 elementa za individualizaciju fizickih lica: licno ime (stalan naziv lica 9 . potpuno nesposobna lica su maloletnici do navrsene 14 godine zivota (mladji maloletnici. a koje se odnose na njegov pravni status. Neki primeri ove sposobnosti: Sa navrsenih 16 godina i sposobno je za rasudjivanje . prekid trudnoce moze se izvrsiti samo na zahtev zene starije od 16 godina. Posebna poslovna sposobnost: Mogucnost subjekta da samostalno zakljuci odredjeni pravni posao ili preduzme drugu pravnu radnju nezavisno od stepena poslovne sposobnosti. Ogranicena poslovna sposobnost: Imaju je maloletnici izmedju 14 i 18 godine zivota – stariji maloletnici (imaju ista prava kao I mladji maloletnici. Uzrast se krece od 10. lica sa telesnim nedostacima. takodje. parnicno su sposobna u granicama svoje poslovne sposobnosti. do 16. osim u slucaju lucida intervalla. Ona se priznaje u slucajevima od izuzetnog znacaja. U nasem pravu. a razlikuje ih tezina posledica izazvanih bolescu).sudska odluka u ovom slucaju stvara neoborivu pretpostavku.

Postoje i lica bez drzavljanstva – apatridi. uglavnom. Drzavljanstvo RS stice se rodjenjem na teritoriji RS i prijemom. prenosi. sastoji se iz imena i prezimena. vec se izdvaja nekoliko razlicitih: Sistem autopriznanja – imanentnog priznanja . prebivaliste – domicil (mesto u kome fizicko lice stalno zivi i po zakonu se smatra njegovim prebivalistem. a sistem posebne pravne sposobnosti za pravna lica javnog prava. samo kada ih zastupaju lica koja oni ovlaste). Upisuje se u maticnu knjigu rodjenih. ali i ona sa dvojnim – bipatridi. Sposobnost stice samim osnivanjem. kao sto je to slucaj sa fizickim licima. otpustom). za trgovacka drustva. Za komercijalna drustva prihvacen je sistem opste pravne sposobnosti. Poslovna sposobnost pravnog lica: Sposobnost da izjavama volje i pravnim radnjama stice. odricanjem. imovinski (patrimonijalni. nezavisnu od imovine njegovih clanova) i pravni element (priznanje subjektiviteta od strane pravnog poretka).pomocu koga se ono identifikuje u pravnom prometu. a to uredjenje se ostvaruje putem statuta i pravilnika i formiranjem organa koji zastupaju pravno lice). Sistem odobrenja – koncesije (nije dovoljan samo osnivacki akt. Priznavanje pravnog subjektiviteta pravnog lica od strane pravnog poretka je konstitutivni element. obuhvata posebnu imovinu pravnog lica. To je mesto u kome se fizicko lice nalazi na neko vreme. a imaju i deliktnu sposobnost. Opsti elementi prisutni kod svih pravnih lica su: personalni (organizacija radi ostvarenja zajedniuckih interesa. Ne postoji jedinstveni nacin priznanja pravnog subjektiviteta pravnog lica. Od prebivalista treba razlikovati boraviste. Pravni status pravnog lica: Pravna i poslovna sposobnost se pravnim licima istovremeno priznaju. a gubi se: sticanjem drzavljanstva druge drzave. Pravna lica ili moralne licnosti – les personnes morales (organizacije ili udruzenja ljudi sa posebnom imovinom kojima je priznato svojstvo pravnog subjekta). konspirativno ime). kada se traze odredjeni uslovi koje je pravno lice duzno da ispuni). Pravna sposobnost pravnog lica: Svojstvo organizacije pojedinaca da ima ovlascenja i obaveze. vec drzavni organ ocenjuje svrhu i ciljeve osnivanja) i Sistem normativnog odredjivanja uslova (predvidjen. ali pravna lica nisu medjusobno jednaka u pogledu svih prava. Sticanje svojstva pravnog lica se upisuje u odredjene registre – publicitet. odnosno da bude imalac prava i obaveza. kao i parnicnu ( ali. Pored licnog imena moze se koristiti i pseudonim (nadimak. bez namere da u njemu stalno zivi) i drzavljanstvo (pravna pripadnost fizickog lica odredjenoj drzavi.(vazi za sticanje subjektiviteta drzave). Najcesce to radi izjavama volje i pravnim 10 . Sistem prijave – deklaracije (organizacija na osnovu svog osnivackog akta postaje pravno lice momentom prijave nadleznom drzavnom organu). Pravno lice je titular samo onih prava i obaveza koje spadaju u okvir njegove delatnosti. Jedno lice je ili drzavljanin ili stranac. menja i gasi gradjanska subjektivna prava.

Ali. vec su duzni da upravljaju imovinom ustanove u korist drugih lica – korisnika (destinatera). Ime komercijalnog pravnog lica (trgovacko drustvo) je firma. Sediste (teritorijalno odredjenje mesta u kome se nalazi srediste delatnosti. sa odredjenim brojem clanova. Ukoliko dva pravna lica zele isto ime. nekomercijalnog karaktera. skole. patrimonii: Pravna lica kod kojih je bitna imovina. pravno lice ne odgovara za prouzrokovanu stetu od strane svojih radnika izvan obavljanja delatnosti pravnog lica. kulture. advokata). neprenosivo i neimovinsko pravo. prema sedistu pravnog lica. kao protivteza poslodavcima. a ne njen personalni supstrat. vazi podela na udruzenja – universitas personarum . uz dozvolu nadleznog organa. Nastaje istovremeno kad i pravna sposobnost. po pravilu. Odredjuje se aktom o osnivanju (statutom. Takodje. Postoje i mesovita pravna lica koja nastaju na osnovu zakona. Mahom se osnivaju za ostvarivanje opstih interesa (fakulteti. vec postoje korisnici i organi. 11 . univerziteti…) i privatnog prava (osnivaju se slobodnom voljom i to su: preduzeca. One su. onda se imenu jednog od njih dodaje jos jedna oznaka radi razlikovanja. sindikati. drzavni organi. a za cilj imaju da stite prava radnika. Pravna lica imaju specijalnu i pravnu i poslovnu sposobnost. mora se navesti u statutu i upisati u javni registar prilikom nastanka pravnog lica. Clanovi (zaposleni) ustanove ne ostvaruju svoje interese. udruzenja lekara. bolnice. bolnice. zaduzbinu moze da osnuje i fizicko lice. sporta… Sindikati su posebna vrsta udruzenja. muzeji) i osnivaju ih pravna lica javnog prava. Vrste pravnih lica: Prema cilju koji ostvaruju i oblastima u kojima deluju izdvajamo lica javnog prava (osnivaju se zakonom i to su: drzava. zeleznice. Drzavljanstvo (pravna pripadnost pravnog lica odredjenoj drzavi. to je i sposobnost pravnog lica da zahteva naknadu prouzrokovane stete od odgovornog fizickog lica njegove organizacije. Ustanove – universitas bonorum.poslovima (ugovori). Deliktna sposobnost pravnog lica: Sposobnost da odgovara za stetu koju clanovi pravnog lica prouzrokuju drugom pravnom ili fizickom licu u obavljanju svojih delatnosti. To je pravno lice koje se osniva voljom vise lica radi postizanja odredjenih ciljeva – udruzenja u sferi nauke. U savremenim drustvima. zbog velike pokretljivosti kapitala. Odredjuje se. Preduzimaju radnje koje su u skladu sa ciljem zbog koga je pravno lice osnovano. Izuzetno. Prema kvalitetu unutrasnjeg uredjenja. Pravo na ime javnog lica je licno. po pravilu. pravilnikom). Elementi za individualizaciju pravnih lica: Ime (odredjuje se osnivackim aktom. ali u strukturi sadrze elemente i javnog i privatnog prava i to su: nacionalizovane banke. moguce je osnivanje pravnih lica i na teritoriji druge zemlje.(sacinjavaju ih fizicka lica. a nekomercijalnog (ustanove) – naziv. veterinara. Clanova pravnog lica nema.

pravo na potrazivanja. prava: Ovlascenje (osnovni element. prava razlikuju od ostalih prava. kod svojine. U subj. kao kod ugovora o prodaji u kome i jedna i druga strana imaju istovremeno i polozaj poverioca i polozaj duznika povodom odredjenih cinidbi). Pravne moci su ovlascenja koja nastaju povodom odredjenih subj. Ciljevi zaduzbine su ili mecenatski (unapredjenje culture. Obaveza (moze da bude aktivna – kod obligacionih odnosa. bez naknade. takodje. pravo mora imati bar jedno ovlascenje (potrazivanje isplate duga). obaveza je za prodavca (obaveza predaje stvari) i pasivna – kod apsolutnih prava. Osnivaju se u dobrotvorne svrhe. pravo otkaza… Garantuju se pravnim subj. cast. radi zastite odredjenih interesa. Pravno stanje: Samo onaj stepen u nastajanju subj. a moze imati i vise (vlasnik ima pravo drzanja. Mogu biti privatne i javne. po kome se gradj. Fondacije: Mogu ih osnivati samo pravna lica. koriscenja i raspolaganja predmetom svojine). Pravna moc: Mogucnost pravnih subjekata. Prinuda se ostvaruje posredstvom suda i drzavnog organa). prava spadaju: pravo svojine. zaloge. pravo opoziva. prava koji je prema proceni zakonodavca dostojan zastite (pravo stiti savesnog i zakonitog uzukapijenta. gradj.Prema interesu koji ostvaruju razlikujemo nekomercijalna – altruisticka (ustanove) i komercijalna – lukrativna (udruzenja) koja postoje radi ostvarenja profita I to su: akcionarska drustva. zivot. gde je ono sto je ovlascenje za kupca (ovlascenje na predaju stvari). obrazovanja) ili humanitarni. kod potrazivanja. zaduzbina se osniva testamentom. ali moze i izjavom volje za zivota. Subjektivno pravo: Objektivnim pravom priznato ovlascenje pravnim subjektima radi zastite odredjenih interesa. subj. promenu ili prestanak gradj. iako nije postao vlasnik. priznata zakonom ili ugovorom. vec je u odrzaju radi sticanja svojine). Svako subj. Fond: Mogu ga osnovati i pojedinci i pravna lica. privatnost. Ovlascenja mogu pripadati obema stranama. Najcesce. Osniva se. Zahtev (mogucnost imaoca subj. 12 . zadruge… Zaduzbine: Organizacija ciju je imovinu njen osnivac nepovratno namenio da svojim prihodima ostvaruje odredjeni drustveno korisni cilj. da izjavom volje uticu na nastanak. npr. dobrocino. prava i zato nemaju onaj domasaj koji imaju subj. ali fondom upravljaju ili opstina ili preduzece i to je nesamostalna institucija. sluzbenosti. npr. prava. radi opstekorisnih ciljeva. prava. prava da svoje pravo izvrsi prinudnim putem (predaja stvari) ili da se naknadi odredjena steta. Pravne moci su: pravo prece kupovine. pravo autorstva… Elementi subj. Ona nema samostalni pravni objekt. gde su sva treca lica duzna da se uzdrzavaju od povrede vlasnikovih ovlascenja).

deluju izmedju tacno odredjenih lica – inter partes. Autorsko pravo se sastoji iz 2 vrste ovlascenja: licnopravnih (moralnih) – Postoje i nakon smrti autora i pravo na njihovu zastitu ne zastareva. legatari… Prava intelektualne svojine – autorsko i pronalazacko pravo: Apsolutna gradj. dostojanstvo. Subjekt autorskog prava je autor. pravo koje za predmet ima pronalazak ili tehnicko unapredjenje. Objekt obligacionog prava je cinidba. Dele se u 2 grupe – umna svojina (autorsko pravo) i industrijska svojina (pronalazacko pravo). prava: Porodicno pravo se sastoji iz 3 dela: bracnog prava. odlucuje o objavljivanju. u cinjenju – facere ili u nepreduzimanju neke radnje – non facere. cast. Porodicna subj. Nasledna subj.Stvarna prava: Nastaju povodom stvari i odnose se na stvar. Imovinska prava: prava svojine. zalozno pravo. kao sto su pravo na zivot. izmeni… i imovinskih ovlascenja (pravo na belezenje i umnozavanje dela i pustanja u promet. Pronalazacko pravo: Apsolutno subj. prava autora povodom koriscenja autorskog dela. roditeljskog prava i starateljskog prava. prava: Univerzalna i singularna sukcesija. Neimovinska prava: licna prava. koja moze biti obicna (neiskljuciva:pronalazac zadrzava pravo da i sam koristi patent) i iskljuciva. subj. Obligaciona prava: Imaju za objekt duznikovu radnju ili obavezu. prestacija ili obligaciona radnja. prava koja nastaju kao rezultat covekovog umnog rada). 13 . Stvarna subjektivna prava: Ovlascenja koja pripadaju pravnim subjektima povodom stvari. pravo emitovanja). Ona se moze sastojati u obavezi predaje stvari – dare. porodicna prava. Broj stvarnih prava je tacno odredjen. Obligaciona subjektivna prava: Ovlascuju titular koje se naziva poverilac da zahteva od drugog lica koje se naziva duznik da izvrsi predmet obligacije. Pravo na iskoriscavanje dela ustupa se autorskim ugovorom. Pronalazac ima neimovinska prava i imovinska prava (npr. Ugovor na osnovu koga se prenosi iskoriscavanje patenta je ugovor o licenci. Autorsko pravo: Skup pravnih normi kojima se regulisu subj. sluzbenosti. Objekt stvarnog prava je stvar. Predmet obligacionog odnosa je duznikova obaveza. Imovinska prava autora traju za njegovog zivota i 70 godina nakon njegove smrti. a osnovno stvarno pravo je pravo svojine. pravo koriscenja patenta traje 20 godina). Autor ima pravo da bude oznacen kao autor dela.

pravo na sliku. fotografije.Licna prava: Apsolutna subj. video i tonski zapisi). Subjekti licnih prava su fizicka i pravna lica. Neimovinska su i neprenosiva. Pravo na sliku: Pravo fizickog lica da njegov lik ne moze biti opredmecen na fotografiji (osim u slucaju fotografisanja za dosije o gradjaninu – licna karta. prava koja ovlascuju titulara da svoje licno dobro koristi. pravo na telesni integritet. cast) i ona koja predstavljaju opredmecene izraze licnosti (pisma. Vrste pravnih objekata: Obj. pravo na dostojanstvo licnosti… Pravo na zivot: Pravo svakog coveka na bioloski opstanak i pravo na zivot dostojan coveku – slobodan i kvalitetan. gradj. zdravlje. prema licima se mogu primeniti mere zdravstvene zastite protivno njihovoj volji. telo. Zabranjen je govor mrznje kojima se podstice diskriminacija ili nasilje. izdvajaju se 4 vrste pravnih objekata: Stvari (specificna vrsta stvari su novac i hartije od vrednosti). Isto je i sa slucajnim uslikavanjem lica na. pak. prava mogu biti samo ona dobra na kojima se moze ostvariti neposredna pravna vlast. pravo na privatnost. uzivajuci ga (postovanje imena. Objekti licnih prava su licna dobra. CD. Pravo na privatnost: Obuhvata 3 komponente koje se stite: slobodu od upadanja i posmatranja necijeg privatnog zivota. pasos. Licna dobra delimo na 2 grupe: ona koja su sastavni deo licnosti (zivot. privatnosti) i raspolazuci njime (da objavi fotografiju. npr. ugled. patent). Na osnovu ovog shvatanja. i psih. Tvorevine intelektualnog stvaralastva (autorska dela – knjiga. javnim licnostima koja su izuzeta od ovih prava) niti ona moze biti objavljena bez saglasnosti lica). sprovodjenja tortura i vrsenja eksperimenata.. razglednici na kojoj je naslikan trg. subj. Gradjanin moze da zahteva uvid u podatke. recimo. kao i zastitu imena (izuzetak je objavljeno ime kriminalca jer se radi o pravosnaznoj sudskoj odluci kojom je utvrdjeno postojanje krivicnog dela) i licnih podataka (lice suvereno odlucuje o davanju svojih podataka). vakcinacija kao mera predostroznosti protiv epidemije bolesti) i psihicki integritet (pravo na zastitu u slucaju psihicke povrede. Pravo na privatnost zasticeno je mnogobrojnim zakonima. su dve nerazdvojne stvari covekove licnosti.. Prava licnosti ne zastarevaju niti mogu prestati. brisanje. ili. Pravni objekt: Dobra koja pravni poredak tretira kao objekte gradjanskih subjektivnih prava. Pojedina licna prava: Pravo na zivot. u opstem interesu. reklamni spot). pravo na psihicki integritet. Pravo na telesni integritet (pravo na zastitu od nanosenja telesnih povreda. ispravku. presadjivanja organa… Izuzetno. Fiz. dusevne patnje. Pravo na dostojanstvo licnosti: Obuhvata zastitu casti i ugled lica. Licna dobra (neimovinske su 14 . pravo ocuvanja kontrole nad nekim licnim informacijama i slobodu delovanja bez icijeg uplitanja).

isporukom).prirode jer predstavljaju moralne vrednosti coveka i vezana su za licnost – cast. ono prestaje da bude njegov vlasnik. bilo konstitutivnim prometom prava (ugovorno sticanje sluzbenosti. kako u ovlascenja. Singularna sukcesija oznacava stupanje sledbenika. Konfiskacija celokupne imovine predstavlja univerzalnu sukcesiju. Singularna sukcesija: Postoji kada se prenosi jedno ili vise odredjenih prava sa prenosioca na sukcesora (prenos svojine na automobilu – kupovinom. Licna prava i pravo izdrzavanja su neprenosiva prava. pravo na sliku. poklonu) i modus acquirendi – nacin sticanja (predaja pokretne stvari. Sticanje prava i obaveza ostvaruje se derivativnim sticanjem i originarnim sticanjem. upis stecenog prava na nepokretnosti). okupacija). kakvo je imao i pravni prethodnik. Imovina se u celini prenosi jednim aktom. a pravo svojine stice lice B). U slucaju potrazivanja. dok prenosilac gubi pravo koje je dotle imao (ako lice A proda automobile licu B. ne zahteva se nacin sticanja (potreban je samo punovazan ugovor o ustupanju – cesiji poveriocevog potrazivanja na trece lice – cesionara). Sukcesor derivira (izvodi) svoje pravo iz prava prethodnika. Vrste pravnog prometa: Translativni (Postoji kada singularni sukcesor stice pravo. Za derivativno sticanje pravo zahteva iustus titulus – pravni osnov (ugovor o prodaji. U nasem pravu – delovi covecijeg tela ne predstavljaju stvari) i Ljudske radnje (predmeti su u obligacionim odnosima gde je predmet obligacije ljudska radnja jer se prodavac obavezuje da prenese svojinu. Sto se tice derivativnog sticanja. Pravni sledbenik stice isto pravo. tako i u obaveze. prava ili pojedinih ovlascenja i obaveza iz subj. prava sa pravnog prethodnika (tradens. Translativnim prenosom dolazi do promene 15 . poklonom). poklonom. ‘’Nemo plus iuris in alium transferre potest quam ipse habet’’ – ‘‘Niko ne moze preneti na drugoga vise prava nego sto sam ima’’.na sukcesora. Univerzalna sukcesija: Postoji kada se sva imovinska prava prenose sa pravnog prethodnika prenosioca . Originarno sticanje: Postoji kada se subjektivno pravo ne izvodi iz prava pravnog prethodnika. sticanje moze biti izvrseno singularnom i univerzalnom sukcesijom. koje zakon predvidja kao podobne da dovedu do konstituisanja prava (odrzaj. zdravlje. Gradjanskopravni promet: Prenos subj. bilo translativnim prometom prava (prenos svojine – kupovinom. a ne da preda stvar). Derivativno sticanje: Postoji kada sticalac (sukcesor) izvodi svoje pravo iz prava pravnog prethodnika. zaloge). prenosilac) na pravnog sledbenika (sukcesor). vec se zasniva na skupu pravnih cinjenica.

Imovinska prava se mogu svesti na novac ili drugi ekonomski ekvivalent. Ako je vrednost objekata na kojima postoje imovinska prava veca od vrednosti obaveze titulara imovine. Imovina: Imovina je skup imovinskih prava (i obaveza) koja pripadaju jednom licu. ako ih ima) iz tog prava. novac ili neko drugo dobro. Zastita imovine: Clan 1. vec ga umanjuje (sluzbenost. koji preuzima pravni prirodu i polozaj prethodne stvari). Konstitutivni (Postoji kada se ne prenosi postojece subjektivno pravo. Znacaj imovine: Imovina omogucava: a) mogucnost poverioca da se namiri za svoja potrazivanja iz duznikove imovine – imovinska sankcija. nedeljivost i neprenosivost. zaloga. Ako se menja subjekt pravnog odnosa. Jedinstvenost: Imovina uvek pripada jednom licu. onda je to personalna subrogacija (podrazumeva svaku promenu pravnog subjekta u gradjanskopravnom odnosu). postoji realna subrogacija (stupanje novog objekta.subjekta nosioca ovlascenja i obaveza u pravnom odnosu. rec je o solventnosti titulara. koje se mogu izraziti u novcu. a ako se menja predmet pravnog odnosa. Prenosilac ne gubi postojece pravo. Imovinska prava su ona prava koja za predmet imaju stvar. Osnovne karakteristike imovine su: jedinstvenost. Prvog protokola – ‘’Svako fizicko ili pravno lice ima pravo na nesmetano uzivanje svoje imovine. vec odredjena ovlascenja (i obaveze. ostava). U suprotnom slucaju. U imovinu ne ulaze prava licnosti. Subrogacija: Oznacava zamenu jednog elementa pravnog odnosa drugim. osim u javnom interesu i pod uslovima predvidjenim zakonom i opstim nacelima medjunarodnog prava. To omogucava da za obaveze titulara imovine odgovara celokupna njegova imovina. ni na koji nacin ne uticu na pravo drzave da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala koriscenje imovine u skladu s opstim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dazbina ili kazni’’. s tim da sam pravni odnos ostaje nepromenjen. Neprenosivost: Ona se ne moze odvojiti od titulara (u toku njegovog zivota). Imovinska masa: Skup predmeta povodom kojih nastaju imovinska prava koja pripadaju jednom licu. Sadrzina imovina: Sadrzinu imovine cine imovinska prava. tako da konstituisu (obrazuju) novo gradjansko subjektivno pravo. 16 . odnosno prenosenja prava i obaveza sa jednog lica na drugo. Niko ne moze biti lisen svoje imovine. c) prenosenje imovine na naslednike u stanju u kome se nalazila. radi se o njegovoj insolventnosti. zakup. Prethodne odredbe. b) obavljanje pravnog prometa. zajam. Nedeljivost: Jedno lice moze imati samo jednu imovinu i uvek pripada samo jednom licu.

poput dozvole (odobrenja). promenu ili prestanak subjektivnih prava. dok je svaki pravni posao pravna radnja. kao i jednostrani pravni poslovi (izdavanje hartija od vrednosti. Pravo na nesmetano uzivanje imovine 2. a ponekad za nastanak pravnog posla zahtevaju se i druge cinjenice. Pravne radnje su: nalaz stvari. pod prevarom ili pretnjom. nije svaka pravna radnja pravni posao. data u sali) d) da 17 . 2 teorije o volji: Teorija volje (Savinji) i Teorija izjave volje (Koler). pomocu kojih se mogu odrediti sadrzina imovine i granice njene zastite: 1. Pravne cinjenice su dogadjaji i ljudske radnje. npr. Volja . sadrzi tri jasno odredjena pravila. deliktna radnja. jedne voljne i druge zakonske. zakonska obaveza izdrzavanja… Pravni posao je izraz dveju cinjenica. a kod pravnog posla je to dejstvo posledica jasne namere u izjavljenoj volji. javno obecanje nagrada). znacima. Zabrana lisavanja imovine. Pravni posao: Ona pravna radnja koja je izraz volje pravnih subjekata usmerena na nastanak. Da bi izjava volje proizvela pravno dejstvo potrebno je: a) da bude data od poslovno sposobnog lica (pravni subjekti moraju biti svesni radnje koju preduzimaju. pravni posao ne moze proizvesti pravno dejstvo). robni odnosi na trzistu. radnjama – saznaje.U praksi Evropskog suda za zastitu ljudskih prava. Ono sto je zajednicki i kod radnje i kod posla jeste izjava volje.voluntas: Psihicka cinjenica koja cini sastavni deo covekove licnosti i predstavlja pokretacku snagu covekovih aktivnosti i emanciju njegovih sposobnosti. nasledni odnosi). U pravne poslove spadaju ugovori (kojima se regulisu porodicni. Pravni poslovi su najznacajnija vrsta pravnih radnji. b) da je izjavljena slobodno (ako je data u zabludi. cak iako ona nije usmerena na postizanje odredjenog pravnog dejstva. a to je posledica principa autonomije volje. c) da je saglasna i moguca (nemoguca i neozbiljna volja. Kod pravne radnje zakon vezuje odredjeni pravni ucinak za izrazenu volju. Izjava volje: Saopstavanje unutrasnje volje trecim licima koja se tek spoljnom manifestacijom – recima. osim u javnom interesu i u skladu sa zakonom i opstim nacelima 3. Ali. Pravni posao je uvek voljna radnja. na osnovu kojih nastaju pravni poslovi i nedozvoljene . Zakljucivanje pravnih poslova podrazumeva saglasnost i svest pravnih subjekata o pravnim posledicama.delikti. zauzeto je stanoviste da clan 1. Pravo drzave da vrsi kontrolu nad koriscenjem imovine i sprovodi ogranicenja u skladu sa opstim interesom. na osnovu kojih nastaje obaveza za nadoknadu stete. zastarelost. Ljudske radnje mogu biti dozvoljene – izjave volje. Izjave volje omogucuju pravnim subjektima da ostvare svoju volju i interese.

kod ugovora o poklonu.. takav pravni posao ima nemoralnu kauzu i ne moze proizvesti pravno dejstvo. Tako. Npr. ako se ocu devojke daje odredjena naknada da bi se devojka udala za odredjenog coveka. uzmeno ili pismeno. npr.). Bitni elementi pravnog posla (essentialia negotii): Oni elementi bez cijeg postojanja pravni posao ne moze da proizvede pravno dejstvo. 18 . Izmenjena kauza – Ako posle zakljucenja pravnog posla nastupe okolnosti koje se nisu mogle predvideti u vreme zakljucenja ugovora. Elementi pravnog posla: Prirodni elementi – naturalia negotii . dozvola drzavnog organa ili treceg lica). npr. izuzetno. u pravnoj literaturi se srece podela nacina izjave na neposrednu (kada se volja izjavljuje u direktnom kontaktu. volja se saznaje direktno) i precutna izjava volje (kada se volja manifestuje znacima. Medjutim. Predmet pravnog posla mora biti odredjen ili odrediv – bez toga pravni posao je nistav. dopusteno. npr. zahtevaju se I druge pravne cinjenice ili zakonski uslovi kao sto su forma. a to su: predmet (ono povodom cega nastaje pravni posao. Predvidjene su zakonom. Strane nisu obavezane da ugovaraju ove elemente. Nacini izjave volje: Svi nacini se dele u 2 grupe – Izricna izjava volje (volja se izjavljuje recima. a nisu ni prirodni. konkludentnim radnjama). Npr. osim kada je to. izjava volje ucinjena tzv. a koje otezavaju ispunjenje obavezejedne strane. cini osnov obaveze druge strane. u ugovoru o kupoprodaji je obaveza da se preda stvar (na strani prodavca) i obaveza da se plati kupovna cena (na strani kupca) jer je u pitanju cvostrano obavezujuci pravni posao ili teretni pravni posao. zalogu). beskamatnom zajmu. Prirodni elementi su mesto i vreme ispunjenja ugovorne obaveze. mogu se modifikovati. osnov obavezivanja prodavca da reda stvar kupcu jeste obaveza kupca da za prodatu stvar plati kupovnu cenu. ali ne i iskljuciti. Osnov (kauza) pravnog posla: Neposredni pravni cilj koji strane zele postici zakljucivanjem pravnog posla. stranke u pravnom poslu mogu predvideti dodatna pravila o osiguranju (kaparu. Slucajni elementi – accidentalia negotii – (izjavljena volja moze sadrzati neke delove koji nisu vazni. Odredjene su dispozitivnim normama. Causa donandi – cilj obaveze je uvecanje imovine druge strane bez odgovarajuce protivcinidbe (dobrocini pravni posao.postoji saglasnost izjavljenih volja kod dvostranih pravnih poslova (bitan element kod najvaznije vrste pravnih poslova – ugovora). dakle. moguc (bez toga ne dolazi do nastanka pravnog posla) i dopusten (bez toga pravni posao je nistav). Obaveza jesne strane. e) kao i drugi uslovi (pored izjave volje.. npr. Definise se kao duznikova radnja ili duznikova obaveza (prestacija). dispozitivnom normom je odredjeno da je duznik obavezan da poveriocu vrati pozajmljenu sumu novca u mestu prebivalista (boravista) poverioca.(dopunjujuce odredbe o pravnom poslu. vec predstavljaju nova pravila koja same strane predvidjaju. Nedopustena kauza (nemoralna) – izaziva nistavost pravnog posla. npr. pravni posao se moze raskinuti ili izmeniti. usmeno. Npr. telefonom) i posrednu (daje se putem nekog sredstva. telegramom ili preko glasnika).

19 . ‘Causa donandi‘ – namera da se drugoj ugovornoj strani da ili ucini nesto nesto radi uvecanja imovine bez naknade (postoji kod dobrocinih pravnih poslova. Jednostrani poslovi su i jednostrane pravne radnje (testament). kao i izdavanje hartija od vrednosti (u nasem pravu se tretira kao jednostrani posao). Ipak. ali i predaja stvari kao realni akt. a pravni osnov sticanja ili prestanka subjektivnih prava. Pravni osnov cini skup pravnih cinjenica koje pravni poredak zahteva za sticanje. kod kojih je osnov obaveze jedne strane. Npr. Pravni osnov – iusta causa. npr. Kauzalni: Kod njih je osnov (kauza) poznat iz same vrste pravnog posla i poznat je za treca lica. odnosno valjanosti (punovaznosti) pravnog posla. zajmu). titulus iuris: Treba ga razlikovati od osnova pravnog posla (kauze). Apstraktni: Kod njih osnov nije objektivno poznat trecim licima iz tipa pravnog posla. kod poklona. obaveza druge. Tipican primer je menica. Primer je ugovor o posluzi. Npr. posluzi. za sticanje svojine na pokretnim stvarima zahteva zakljucenje punovaznog ugovora o kupovini. najnovija teorija kaze da je potrebna i saglasnost drugog lica (npr. ‘Causa credendi‘ – postoji kod svih pravnih poslova. Kauza ili osnov pravnog posla tice se nastanka.Motiv: To su skrivene pobude i njihovi nedostaci ne dovode do nevaznosti pravnog posla. vec tek kada mu je stvar i predao. ali se ne vidi razlog obavezivanja – kauza. kada lice zakljucuje ugovor o kupoprodaji. nalazaca da primi nagradu). koji nije zakljucen kada je poslugodavac obecao poslugoprimcu stvar. Vrste pravnih poslova: Jednostrani (negotia unilateralia): Za njihov nastanak dovoljna je izjava voljesamo jednog lica kao strane u poslu. obaveza lica A da isplati 100. ugovor o zakupu. Realni: Oni za ciju je punovaznost potrebna saglasnost strana ugovornica o bitnim elementima pravnog posla. U slucaju vise od dva lica. Dvostrani pravni poslovi su svi ugovori (ugovor o kupoprodaji. Kod apstraktnih pravnih poslova vazi pretpostavka o postojanju dopustenog i istinitog osnova. onda ona moraju imati polozaj ili poverioca ili duznika. ugovor o delu. Kod menice se vidi predmet cinidbe (npr. Ovim poslovima izjavilac se obavezuje da nesto izvrsi u osnosu na drugo lice. beskamatnog zajma). njegov motiv moze biti da kupljenu stvar preproda po visoj ceni ili da je koristi za sebe. poklonu. Tako se. promenu ili prestanak subjektivnih gradjanskih prava. poklonu ili trampi i to je pravni osnov. Konsensualni ugovori su: ugovor o kupoprodaji. Dvostrani (negotia bilateralia): Za njihov nastanak potrebna je saglasnost najmanje dveju volja.000 dinara licu B). npr. Konsensualni: Oni se zakljucuju prostom saglasnoscu volja ugovornih strana o bitnim elementima. zakupu. javno obecanje nagrade.

a ne duznika. Komutativni: Oni kod kojih su u trenutku zakljucenja poznate cinidbe (ovlascenja i obaveze) strana. Samostalni: Takvi koji proizvode pravno dejstvo nezavisno od drugog pravnog posla. Teretni pravni poslovi su oni kod kojih je strana koja iz ugovora dobija neku korist. kupoprodaja. ugovor o zajmu. ugovor o dozivotnom izdrzavanju. ugovor o zakupu. Teretni pravni poslovi su: ugovor o kupoprodaji. ugovor o delu (izrada portreta od strane priznatog slikara). ugovor o besplatnoj ostavi. U takve ugovore spadaju: ugovor o kupoprodaji. smrcu ostavioca dolazi do nasledjivanja zaostavstine). posluga. kao i to koja je strana duznik. To su ugovor o zalozi.Teretni: Glavna razlika izmedju njih i dobrocinih je u kauzi. duzna da drugoj strani da odredjenu naknadu. ugovor o dozivotnom izdrzavanju. ugovor o trampi. ugovor o osiguranju. ugovor o ostavi. To su zajam. 20 . kod kojih su bitna svojstva predmeta ugovora (automobil. Aleatorni (odvazni): Oni kod kojih se u momentu zakljucenja ne zna ko duguje. a koja poverilac. knjiga). ugovor o punomocstvu (iskustvo advokata). Takvi su: ugovor o kupoprodaji. ugovor o beskamatnom zajmu. ugovor o zajmu. ugovor o jemstvu. Nesamostalni (zavisni): Takvi koji ne mogu postojati samostalno. ugovor o poklonu. a ko potrazuje ili koliko jedna strana duguje jer to zavisi od nekog neizvesnog dogadjaja. Osnov cinidbe jedne strane je protivcinidba druge strane (causa credendi). Takvi pravni poslovi su: ugovor o poklonu. Nelicni: Kada za njihovo zakljucenje i izvrsenje nije odlucujuci kvalitet jedne ili obe ugovorne strane. ugovor o posluzi. vec svoje postojanje vezuju za drugi pravni posao. Takav je ugovor o kupoprodaji. Takvi su poslovi: ugovor o poklonu (postenje ili iskrenost poklonoprimca). Pravni poslovi za slucaj smrti (mortis causa): Zakljuceni da bi pravno dejstvo proizveli tek nakon smrti jedne ugovorne strane i u imovini drugog lica (npr. ugovor o zakupu. ugovor o delu. Neizvesnost mora postojati za obe ugovorne strane. ne duguje drugoj strani nikakvu naknadu. Licni (intuitu personae): Oni koji se zakljucuju upravo zbog licnih kvaliteta jedne ili obe strane u pravnom poslu. To su uzajamni ugovori. Ovakvi pravni ugovori su: ugovor o opkladi. Dobrocini: Oni kod kojih strana koja dobija neku korist iz ugovora. ugovor o posluzi. ugovor o zakupu. Pravni poslovi medju zivima (inter vivos): Oni koji proizvode pravno dejstvo za zivota davaoca izjave ili saugovaraca i u njihovoj imovini. ugovor o hipoteci. Namera jedne strane je da uveca imovinu druge strane bez dobijanja naknade (causa donandi).

a duznik nije obavezan da ispuni ono na sta se obavezao pravnim poslom. precutno. da ih koristi do povratka lica A. Fiducijarni pravni posao se obicno odnosi na pokretne stvari. vrste i dejstvo uslova: Uslov (conditio) je buduca i neizvesna cinjenica koja utice na dejstvo pravnog posla. Primeri: ugovor o prodaji nepokretnosti. Neformalni: Oni kod kojih se volja moze izjaviti na bilo koji nacin. Dakle. koji je duzan da pravo vrsi u interesu fiducijanta i da ga. zakljucuje se ugovor o kupoprodaji televizora pod uslovom da se kupcu dopadne). Primer: lice A odlazi na duzi put. kupujem skije. pisano. kada se ispune uslovi. smatra se da pravni posao nije ni zakljucen. 21 . Bitna forma se zahteva za nastanak ugovora o nepokretnosti (pisane izjave. Fiducijarni pravni posao: Kod njega se fiducijant obavezuje da prenese neko pravo drugom licu – fiducijaru. izricito. ako padne sneg). Uslov ugovaraju strane u pravnom poslu. a svojinu na plantazi vocaka prenosi prijatelju. Uslovi se dele prema prirodi i prema dejstvu. overa potpisa od strane suda). Fikcija nenastupanja osloznog uslova: Ako odlozni uslov ne nastane. potpisi.Formalni: Oni kod kojih volja mora biti izjavljena na unapred odredjen nacin (pisano. Uslov mora da bude moguc i pravno dopusten. vrati nazad ili prenese trecem licu. usmeno. vec od spoljasnjih uticaja ili nekog treceg lica (npr. poverenje). lice zakljuci pravni posao o prodaji kuce. Vrste forme: Razlikuju se: Bitna forma (solemnitatna) – ona cije nepostovanje povlaci nistavost pravnog posla jer predstavlja njegov bitan element. Vrsenje ovih pravnih poslova se zasniva na poverenju (fides – postenje. 3) Mesoviti uslovi – pravne cinjenice cije nastupanje zavisi i od dogadjaja i od ljudske volje (npr. Prema prirodi: 1) Kazuelni – dogadjaj cije nastupanje ne zavisi od volje strana. Dokazna forma (probaciona) – ona cije nepostovanje ne povlaci nistavost pravnog posla (izuzetak je kada jedna od strana u sporu zahteva odredjenu formu). Retroaktivno dejstvo osloznog uslova: ima za posledicu da se sve obaveze koje su preduzete do nastupanja uslova smatraju punovaznim. nedostatak forme je bez znacaja. 2) Potestativni uslovi – oni koji zavise od ljudske volje (npr. Nepostovanje odredjene forme ima za posledicu nevaznost pravnog posla. ugovor o gradjenju. Pojam. ugovor o licenci. Kada nastupi odlozni uslov. ako polozim ispit). Lice B ce po povratku lica A podneti racun i vratiti fiducijarno steceno pravo svojine na plantazi. pravni posao proizvodi pravno dejstvo kao da uslova nije bilo. postoji samo nada da ce uslov nastupiti. poklonicu knjigu biblioteci. ugovor o osiguranju. Poverilac ne moze zahtevati ispunjuenje potrazivanja. pod uslovom da se preseli za Beograd). licu B. pred svedocima). Ako se zakljuci usmeni dogovor i dobrovoljno ispuni. Prema dejstvu: 1) Odlozni uslovi – takvi kod kojih do nastupanja uslova pravni posao ne proizvodi pravno dejstvo (npr.

Dejstvo pravnog posla i vrste nevaznosti: Pravno dejstvo se ogleda u nastanku. i to je civilno racunanje rokova. rokovi za podnosenje tuzbe za pobijanje materijalnog prava) i procesne (odredjeni su propisima procesnog prava). odnosno posebna poslovna sposobnost ugovornih strana 2) saglasnost volja u pogledu pravnog ucinka i sadrzine posla 22 . a ono se primenjuje kod onih prava gde vlada pravilo: Prior tempore. potior iure – Prvi u vremenu. npr. da nesto ucini ili da trecem licu. npr. Nalog je najcesca modifikacija ugovora o poklonu. To je buduca i izvesna pravna cinjenica (npr. kao poslednji dan roka se uzima poslednji dan tog meseca. jedno lice se obaveze drugom da ce ga izdrzavati do zavrsetka studija. dopusten i razumljiv. ugovor o izdrzavanju do punoletstva). Pravni posao zakljucen pod raskidnim uslovom proizvodi pravno dejstvo od zakljucenja. mora da bude moguc. odnosno ako ispunjava zakonom predvidjene uslove za njegov nastanak. mesecima ili godinama zavrsava se onog dana koji se poi menu I broju poklapa sa danom nastanka dogadjaja od koga se rok racuna. testamenta ili legata. Rok (Dies): Rok je pravna cinjenica koja se sastoji u proteku odredjenog vremena ili nastupanju odredjenog vremenskog trenutka od koga zavisi dejstvo pravnog posla. Da bi nalog vazio I proizveo pravno dejstvo. Posle diplomiranja. Rok odredjen u nedeljama. a zavrsava se istekom poslednjeg dana. pa do nastupanja raskidnog uslova. Racunanje rokova: Rokovi se racunaju u redovnim kalendarskim jedinicama (godine. Rokovi se mogu podeliti na materijalne (odredjeni su propisima materijalnog prava. septembra iduce godine). Ako je rok odredjen u danima. Pravno dejstvo proizvodi samo punovazan pravni posao. dani). Opsti pravni uslovi (condiciones iuris) su: 1) opsta. Raskidni rok ima za posledicu prestanak dejstva pravnog posla. obaveza izdrzavanja prestaje). zakljucen je ugovor o zakupu poslovne prostorije. s tim da njegova pravna dejstva pocinju da teku od 1. promeni. Nalog postoji kada nalogodavac nalozi poklonoprimcu da izvesnu sumu novca (koju je dobio kao poklon) prenese u fond osnovne skole za nagradu najboljeg djaka prvog razreda. Nalog: Nalog (modus) ili namet je teret koji se namece sticaocu kod dobrocinih pravnih poslova ili pravnih radnji. Ako takvog dana u mesecu nema. jaci u pravu. Nalog moze biti u interesu nalogoprimca ili u interesu treceg lica. Fikcija nenastupanja raskidnog uslova: Njegovo nenastupanje ima za posledicu da pravni posao vazi i dalje kao da uslov I nije ugovoren. meseci. Prema dejstvu na pravni posao rokovi mogu da budu: odlozni (odlaze dejstvo pravnog posla) i raskidni (prekida dejstvo pravnog posla.2) Raskidni uslov – kada uslov nastupanjem (ili nenastupanjem) prekida pravno dejstvo pravog posla (npr. Njegovo dejstvo nasteje kada i sam pravni posao. Ukoliko se racuna na osnovu sata i minuta rec je o astronomskom racunanju vremena. on pocinje da tece prvog narednog dana posle dogadjaja od kog se rok racuna. prenosu ili prestanku imovinskih gradjanskih subjektivnih prava.

Vrste nevaznosti pravnog posla: Nevazeci pravni posao sadrzi nedostatak zbog koga ne moze da nastane pravno dejstvo koje su strane ocekivale. Moderno pravo sadrzi podelu nevazecih pravnih poslova na apsolutno nistave (povredjuju se opsti interesi) i relativno nistave (rusljive) pravne poslove (povredjuju se pretezno rivatni interesi). pravu postoji jos jedna podela – nepostojeci poslovi koji oznacavaju pokusaj nastajanja pravnog posla bez nekog od opstih zakonskih uslova. moguc.(ponuda-prihvat) 3) predmet ugovora (dopusten. Ovakvi poslovi se ne moraju ni ponistavati jer se smatra da nisu ni nastali. odobrenje. pak. pravni posao je nevazeci i ne moze da proizvede pravno dejstvo. Ako neki od uslova ne bude ispunjen... U francuskom. odredjen) 4) osnov (kauza) – istinit 5) forma (kod formalnih ugovora) 6) nekada se zahtevaju i dozvola. 23 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful