You are on page 1of 18

Visoka kola strukovnih studija za kriminalistiku i bezbednost

SEMINARSKI RAD

Predmet: Osnovi ekonomije

Tema:

NOVAC I FUNKCIJE NOVCA

Mentor: Prof. dr Neboja Backovi

Student: Tamara Blagojevi br. indeksa 4/11

Ni, 2012. godine

SADRAJ:

SADRAJ: ............................................................................................................................ 1 UVOD ................................................................................................................................... 2 1. NOVAC- POJAM I OSNOVNA PODELA .................................................................. 3 1.1. Robni novac ............................................................................................................ 4 1. 2. Novanica ili banknota .......................................................................................... 5 1. 3. Papirni novac ........................................................................................................ 6 1. 4. Depozitni (iralni) novac ....................................................................................... 7 1. 5. Metalni novac ........................................................................................................ 8 2. OSNOVNE FUNKCIJE NOVCA ............................................................................... 10 2. 1. Novac kao mera vrednosti ................................................................................... 10 2. 2. Novac kao sredstvo razmene ............................................................................... 11 2.3. Novac kao blago ................................................................................................... 12 2. 4. Novac kao sredstvo plaanja ............................................................................... 13 2. 5. Novac kao svetski novac ...................................................................................... 15 ZAKLJUAK .................................................................................................................... 16 LITERATURA .................................................................................................................. 17

UVOD
Novac je drutveno- ekonomska kategorija, koja je u svom dugom evolucionom procesu najue vezana za razvoj proizvodnih snaga, robnu proizvodnju i podelu rada dakle za razvoj druva u celini. On je osnova monetarnog sistema svake privrede. Novac je sve ono to slui kao opte prihvaeno sredstvo razmene odnosno sredstvo plaanja. Novac je imovina koja se uobiajeno koristi prilikom nabavke roba i usluga. Tokom istorije razlicite vrste robe vrile su njegovu funkciju: stoka, maslinovo ulje, gvode, bakar, srebro, cigarete. Zapaa se da je stoka najvie koriena kao sredstvo u razmeni, pa se ini da odatle potie naziv za novac pecunia (pecus govedo). Svaka vrsta robnog novca ima svoje prednosti i nedostatke: stoka se ne moe deliti na manje delove, neke robe su odlone kvarenju, neke nisu pogodne za prenos. Novac se pojavio kao nuan pratilac robne razmene. U prvobitnoj zajednici, kada nije bilo vika proizvoda, pa ni robne razmene, nije bilo ni potrebe za sredstvom koje ima funkcije novca. Meutim, sa raspadom prvobitne zajednice i pojavom robovlasnitva, pojavljuju se vikovi proizvoda. U prvo vreme, dok su vikovi pojedinih roba bili relativno mali i trite nerazvijeno, njihova se razmena obavljala neposredno, trampom. Meutim, dalji razvoj proizvodnih snaga drutva omoguio je stvaranje veih vikova robe koju su njihovi vlasnici eleli da razmene, ali je proces razmene bio otean zbog toga to je vlasnik jedne odreene robe morao da nae vlasnika druge robe, odnosno razmena je zavisila od obostranog interesa, vrste robe i njene koliine. U nastojanju ljudi da ree problem procesa razmene koja nije mogla da se zadri na prvobitnoj trampi, pojavili su se proizvodi koji su po nekim svojim svojstvima ira upotreba, dugotrajnost i sl poeli da slue kao posrednici u razmeni. Vlasnik koji je imao viak proizvoda i eleo da ih zameni, kada ve nije bio u mogunosti da izvri neposrednu razmenu, privremeno je uzimao tu opte poznatiju i postojani robu, koju je kao takvu lake mogao kasnije da zameni za robu koju mu je bila potrebna. Prolo je mnogo vremena u traenju prave robe koja bi olakala razmenu. U pojedinim periodima, tu funkciju su vrili razni proizvodi, kao to su stoka, so, krzno, tekstil i dr. Kada se pojavio metal, s obzirom na tehnologiju njegove proizvodnje i upotrebnu vrednost, i on je sluio kao posrednik u razmeni. U prvo vreme su za razmenu sluili komadi metala sa odreenom teinom, a kasnije se prelo na utiskivanje odreenih znakova na takav metal. Prvi sistem se nazivao penzatarskim, a drugi numerikim.

1. NOVAC- POJAM I OSNOVNA PODELA


Novac je sredstvo koju javnost prihvata kao sredstvo plaanja, meutim za razmjenu i merilo vrednosti svih drugih roba i usluga. Razmenjivost za sve robe i uluge, ini novac posebnom ili retkom robom (roba nad robama), koja u sebi sadrzi, u prikrivenom stanju, sve druge robe. Prihvaenost optim sredstvom razmene uslovljena je sedeim osobinama novca u savremenoj ekonomiji: a. Prenosivost novac mora biti pogodan za noenje i prenos radi transakcija na razliitim lokacijama b. Trajnost novac mora posedovati fiziku trajnost c. Deljivost mora postojati mogunost deljivosti novca na jednake delove npr. 1US dolar= 100 centi) d. Standardizovanost novanice se ne smeju razlikovati po obliku i kvalitetu, e. Prepoznatljivost novac mora biti poznat i prepoznatljiv, ime se olakava njegova primena i zatita od falsifikata1. Kroz faze razvoja proizvodnje i razmene, novac evoulira od trampe, preko razvijenog i opteg oblika razmene, do novanog kovanice, papirni novac). Bitno je istai da papirni novac, za razliku od kovanica, nema unutranju (nominalnu) vrednost, ve samo ini novani znak, a njegova stvarna vrednost jednaka je tampanju i vrednosti papira od kojeg je novanica izraena. Dananji sistem plaanja papirnim novcem delimo na: gotovinski ( papirni novac i metalni sitni novac) i bezgotovinski plaanje upotrebom ekova preko rauna u bankama)2. Ve zapoeta buducnost novca vidi se u potpunom prebacivanju novca iz fizickog koncepta u koncept elektronskog novca ime novac postaje informacija. Dakle, shodno ovome, postoje sledee vrste novca: robni (naturalni) novac novanice banknote i papirni novac iralni novac metalni novac

http://en.wikipedia.org/, sajtu pristupljeno 21. 01. 2012. godine Bjelica, Vojin,; Bankarstvo - teorija i praksa, Stilos, Novi Sad, 2001. godine, str. 87.

1.1. Robni novac


Razvojem trampe razvile su se robe vee upotrebne vrednosti koje predstavljaju robni novac. Takav novac razne robe kao to su platno, koa odgovara prilikama u kojima je nastao. Ukratko, to su predmeti koji su izgubili upotrebnu vrednost, pa postali simboli vrednosti i sredstva koja slui za nabavku druge robe. Prometni procesi i ovde su omoguili da se robni novac zameni simbolinim novcem, bez vlastite unutranje vrednosti, ali koji svoju vrednost crpe iz odnosa reprezentacije prema pravom novcu. Vie se nije menjalo celo krzno za veliku koliinu ita ve samo deo krzna za malu koliinu ita. Ujedno, to su i prvi surogati novca. Izdvajanjem robe opteg ekvivalenta iz ostalog robnog sveta, stvara se osnova za nastanak i razvoj novanog oblika vrednosti3. U procesu razmene ovaj opti ekvivalent dobija posebnu drutvenu funkciju, te svojim predmetnim sadrajem izraava vrednost drugih roba. Roba opti ekvivalent dobija time karakteristike novca u kojem i preko kojeg su izraene vrednosti svih ostalih roba. Kada je uloga opteg ekvivalenta pripala jednoj robi i rasla sa njenim prirodnim oblikom specifine robe zlato i srebro , kada je stekla monopol kao opti ekvivalent onda ona postaje novac. Do XIX veka metali preuzimaju u potpunosti ovu ulogu. Novac je roba, ali istovremeno i opti ekvivalent svih drugih roba. Upotrebna vrednost te robe rezultat je odreenog konkretnog rada, utroenog u njenu proizvodnju. Dobijajui monopol opteg ekvivalenta od strane jedne robe, ova postaje novana roba. Iz proirenog prometnog oblika vrednosti razvija se novani oblik vrednosti. Novac nastaje kao neophodan proizvod razvijene robne razmene. Evolucija oblika prometne vrednosti od jednostavnog, preko opteg do novanog, u osnovi predstavlja genezu novca. Evolucija novca u sve razvijenijem i masovnijem ostalom svetu roba gubila je iz vida njegovo poreklo, a pre svega u graanskoj monetarnoj teoriji vezanoj za sledee nove pojave: 1. 2. Osamostaljenje odreenih funkcija novca, Zloupotreba novca, uz njegovo korienje za brojne druge ciljeve izvan izvanredan razvoj pojedinih oblika novca depozitni novac, meunarodni

normalnih noanih funkcija. 3.

novac, elektronski novac)

orevi, D. Milovanovi, . ari, M. akievi, R,; Osnovi ekonomije , M kops centar, Ni, 2010. str.160

4.

nestanak ili zakrljavanje nekih funcija novca novac kao blago, novac

kao mera vrednosti, transformacija svetskog novca) i dr.

1. 2. Novanica ili banknota


Novanica predstavlja svaki oblik novca, ili surogat novca, koji se pojavljuje u obliku papirne cedulje, bez obzira na postanak, ekonomsko znaenje i pravnu normu. Surogati novca su zamenici novca koji, kao vrednosni papiri menice, ekovi i sl. , sadre pravo koje imalac tog papira ima na odreenu koliinu punovrednog novca zlata . Novanica nastaje postepeno u toku rzvoja novanog sistema, ona postaje surogat pravog novca, a razvija se zbog potreba prometa. Novanice nemaju nikakvu unutranju ili materijalnu vrednost, ali zbog injenice da glase na odreeni iznos zlata one u prometu zamenjuju punovredni kovani novac. Materijalni zastupnik (surogat) se mogao lako pretvoriti u odgovarajuu koliinu novane robe zlata ili srebra, zavisno od toga koji je od navedenih metala sluio kao novana roba, odnosno koji je monetarni sistem bio na snazi. Time je novani surogat u cirkulaciji zamenik pravog novca. Na temelju deponovanog zlata, ili metalnog, kovanog, obino zlatnog novca, bankari su izdavali pismene cedulje koje su glasile na odreenog bankara u drugom udaljenom mestu, njemu se na taj nain nareivalo da isplati odreeni iznos zlatnog kovanog novca. Te cedulje su cirkulisale i zamenjivale pravi novac. Iz tih papirnih cedulja, koje su izdavale banke, postepeno se razvila banknota (kao kombinacija menice, banke i eka . Lice koje je izdalo cedulju je trasat i trasant. Banknota se puta u promet u poetku samo u visini deponovang zlata kod bake. Stoga je ona pravi surogat novca, potpuno konvertibilna svakog momenta u zlato. Banknota se osamostaljuje i sve dok se ne pretera sa emisijom, u odnosu na zlatno pokrie ova delimina konvertibilnost ne nee ni zapaziti. Ekonomske i prometne prednosti, omoguile su da se razvije celi sistem emisije i povlaenja baknota. Doneseni su i posebni propisi o sistemu pokria emitovanih novanica ili banknota u zlato. Surogati novca nastaju iz potreba prometa, pre svega zbog nedovoljnog irenja zlatnog novanog opticaja i zbog nesigurnosti transporta zlata i kovanog punovrednog novca. U sluaju kada drava zakonski ukida ak i deliminu konvertibinost banknota u zlato, banknota dobija prisilni teaj, te postaje zakonsko sredstvo plaanja i prometa. Banknota se pretvara u papirni novac. 5

1. 3. Papirni novac
Papirni novac ne trai se zbog sebe samog vec zbog stvari koje se mogu njime kupiti. Pogodno je sredstvo razmene, lako nosivo, mogua zatita od falsifikovanja. Zabrana privatnog tampanja novca ini ga oskudnim. Papirni novac sam po sebi nema gotovo nikakve vrednosti, njegova vrednost je posredna i to samo tolika, koliko taj novac predstavlja zlato i druge robe. Vrednost papirnog novca zavisi od pokria robama i masom roba koje stoje nasuprot tom novcu, a ne zlatom koje reprezentuje. Papirni novac ima vrednost samo zato to funkcionie u opticaju. Razvio se zbog potreba prometa i kroz stalne napore usmerene u pravcu olakanja prometa. Moderni novani sistem papirnog novca pokazuje da je to definitivan dravni novca, koji obavlja funkciju prometa i plaanja. To je papir uvrtene forme i nominal, bez svoje unutranje vrednosti, lien bilo kakvog metalnog pokria, a danas i bilo kakve veze sa zlatom. Papirni novac je relativno bezvredan papir, koji se u prometu mora primiti u neogranienim koliinama poto ga je drava proglasila definitivnim zakonskim sredstvom prometa i plaanja. Monopol na izdavanje papirnog novca dobija drava odnosno Centralna (emisiona) banka. Vrednost papirnog novca osigurava se njegovim prometnim funkcijama, odnosno ukoliko se vie raznosvrsnih kvalitetnih roba dobije za taj novac, utoliko mu je vrednost vea. Pored papirnog novca Centralne banke, prisilan teaj mogu imati i razni oblici dravnih vrednosnih papira, obveznice, bonovi i sl. Koji cirkuliu u prometu i koji se moraju primitu u odreenom obliku u procesu cirkulacije. Papirni novac unutar nacionalnih granica svake zemlje u potpunosti je zamenio raniji punovredni zlatni novac, ali se tu njegova mo i zavrava. Izvan granica zemlje on prestaje da funcionie kao zakonsko i definitivno sredstvo plaanja, jer njegovu ulogu u meunarodnom prometu i plaanjima preuzima punovredni robni novac, zlato odnosno drugi oblici meunarodnih sredstava plaanja. Tu ulogu jedno vrijeme je obavljalo zlato, a kasnije konvertibilne valute.

1. 4. Depozitni (iralni) novac


Depozitni ili iralni, knjini ili skripturalni, odnosno bankarski (kreditni) novac, razvija se iz funcije novca kao platenog srestva, jer je depozitni novac u osnovi kreditni novac. Nastaje uglavnom odobravanjem kredita na raun korisnika. avremeni novac je potraivanje. Gotov novac je potraivanje na banku, dok je depozitni novac potraivanje od depozitne banke. Komitent klijent , koji je dobio kredit, ima pravo da raspolae tim novanim sredstvima, plaanjem drugim komitentima iste ili neke druge banke, ili podizanjem gotovog novca. Banke se pretvaraju iz uloge uvara i posrednika u prometu novcem u stvaraoce novca. Na toj osnovi je nastao i razvio se poznati proces viestrukog umnoavanja ili multiplikacije depozita i kredita u bankarskom sistemu. Stvaranje novca od stane banaka javlja se najpre kod emisije banknote iznad metalnog zlatnog pokria. Novanice su vidljive dok je kreditni ili depozitni novac nevidljiv i teko je regulisati volumen stvorenog depozitnog novca, jer ne postoje ogranienja u obliku metalnog pokria. Ogranienja se ipak nalaze u obliku neophodne likvidnosti banke koji svaka banka (osim centralne jer ona je neogranieno likvidna mora uvaavati kao jedan od mnogih principa u poslovanju. tvarajem depozitnog novca, banka mora raunati na to da e se najvei deo kredita iskoristiti virmanskim, bezgotovinskim putem, ali da e uvek jedan deo biti pretvoren u gotov novac. Ukoliko se depozitni novac manje transformie u gotov, efektivni novac, poveava se kreditni potencijal banke. Depozitni novac i danas ima ogromno znaenje u privredi. To je postao dominirajui sistem plaanja i novca u svim zemljama. Kovani novac i novanice se danas koriste u manjoj koliini dok je dominirajui oblik postao depozitni novac. Izvori novanih sredstava, koji se formiraju iz raspodele drutvenog proizvoda, ine u bankam, depozite, depozitni ili stvarni novac, a on predstavlja osnovu realnog kreditiranja privrede, stanovnitva, dravem meusobnih kredita banaka i dr. To su depoziti ekonomskih subjekata kod banke, njihova potraivanja prema banci i obaveze banke prema deponentima. Ovim depozitima koji nastaju iz drutvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, kroz proces krunog kretanja, treba dodati i kredite emisione banke. Zbog toga se novac kod banaka deli na primarni i sekudarni novac (depozite). Mada je izvor svih depozita, primarni novac centralne banke. 7

Banke u sistemu kreditiranja stvaraju dodatne sekundarne ili izvedene depozite, znatno iznad stvarnih depozita. Time se ukupni depoziti dele na stvarne i izvedene, fiktivne. Osnovni izvor novca u opticaju i depozitnog novca su kratkoroni bankaraski krediti. Kada banka odobri kredit preuzeu, preduzee postaje poverilac bane. Fiktivno stvoreni depoziti banke poeli su da cirkuliu kao stvarni novac, tim procesom stvorena je osnova za kreiranje bankarskog kredita. Banke time prestaju da budu samo preraivai novca, one se stvarno pretvaraju u fabrike novca, u institucije koje su sposobne da samostalno stvaraju i ponitavaju novac. Novani opticaj se vri kroz kreditnu politiku, a preko politike regulisanja mase kratkoronih bankarskih kradita u privredi. Efektivni novac ostaje i dalje baza depozitnog novca.

1. 5. Metalni novac
Prvobitno su to bili komadi metala koji su se upotrebljavali u robnom prometu kao sredstvo plaanja. Pri svakoj pojedinanoj razmeni proveravao se njihov kvalitet vaganjem teina, a ostalim merenjima finoa . Taj se sistem nazivao penzatorijski sistem merenja vrednosti novca, koji nije bio toliko dobar i pouzdan, a izazivao je i potekoe u procesu razmene. Da bi se one prevladale, pojedini trgovci stavljaju na komade metala koji kolaju u prometu svoje igove kao potvrdu da ti metali imaju svojstva koja im se pripisuju. Kasnije to ini drava koja puta u promet kovani novac utvrenog oblika i sadraja. Pravo na kovanje novca imali su iskljuivo vladari tzv. regalno pravo jo od antikog doba. Pored vladara kovanjem se bave gradovi, feudalna gospoda, biskupi i pojedini plemii. Pobedom apsolutizma, celokupna vlast i iskljuivo pravo na kovanje novca prelazi u ruke kralja. Pravo povlaenja novca iz opticaja imaju samo vladari (renovatio monetarum .Metali koji se koriste jesu gvoe, bakar, srebro i zlato. Izdvojio se zlatni novac zbog svojih vrednosti, a naroito retkosti. Uopteno, karakteristike kovanog novca kao opteg ekvivalenta jesu: 1) trajnost 2) deljivost 3) homogenost 4) identinost 5) retkost Posebne karakteristike zlata su:

1. zamenjivost (proizlazi iz homogenosti materije) 2. deljivost (delovi vrede kao i celina) 3. trajnost (nema oksidacije) 4. kovnost promena oblika ne utie na koliinu i kvalitet 5. prenosivost mala koliina ima veliku vrednost 6. prepoznatljivost 7. korisnost visok stepen potranje i laka zamena za potrebni proizvod Poeci metalnog novca ne veu se za plemenite metale. Prvi metal od kojeg se izraivao novac bilo je gvoe (Sparta), a zatim bakar (Rim i Kina). Tek naknadno se kovani novac transformisao u monetu kovani novac od zlata i drugih metala sa od drave propisanom i odreenom finoom, teinom i oblikom, te igom drave. pojavom monete dolazi do numeratorskog naina plaanja. Drava odreuje: valutu vaenja metal iz kojeg se kuje novac novanu jedinicu ime novca kovniku ili novanu stopu broj jedinica nekog novca koji se moe iskovati iz finou oznaava udeo plemenitog metala u odnosu na neplemeniti toleranciju (remedium) ili granicu odstupanja odstupanje od zakonski utvrene prometnu ili doputenu teinu zakonski najmanja doputena teina monete pri

jedne odreene koliine zlata ili srebra -

teine i finoe kod koje novac i dalje vredi onoliko koliko iz iga proizlazi kojoj ona moe posluiti kao sredstvo prometa i plaanja. Dogodilo se da je u prometu osim monete sudelovao i kovani novac s manjom vrednou od one na koju glasi. toga oznaka na moneti postaje znaajnija od sadraja metala, pa se postepeno novana jedinica ne definie materijalno ve nominalno. Razlika izmeu nominalne i supstancijalne vrednosti najvie je izraena kod sitnog novca kao ne puno vrednog novca koji se kovao od gvoa, bakra i legura. Javlja se naziv kurentni novac kao novac kod kojeg je materijalna vrednost jednaka nominalnoj vrednosti, te koji slui kao zakonsko sredstvo plaanja. Ukoliko se taj novac primao i u meunarodnom prometu nazivao se valutni novac.

2. OSNOVNE FUNKCIJE NOVCA


Specifina sutina novca izraava se u njegovim funkcijama; razvitak novca je u stvari razvitak njegovih pet osnovnih funkcija4: 1. Mera vrednosti 2.Sredstvo razmene (prometa), 3. Novac kao blago, 4. redstvo plaanja 5. Svetski novac

2. 1. Novac kao mera vrednosti


U funkciji mere vrednosti novac svojim razliitim koliinama, izraava vrednost irazliitih roba. Zahvaljujui novcu, robe razliitih fizikih osobina brano, meso, automobili, knjige...) se u razmeni ispoljavaju kao kvalitativno istorodne i koliinski uporedive, a ono to se ne moe videti iz njihovih fizikih karakteristika saznaje se zahvaljujuci novcu. Zahvaljujui novcu, mogue je uporeivanje vrednosti razliitih dobara, jer e se jednostavno uporediti koliina novca koju je potrebno dati za jedan proizvod i koliina novca koja je potrebna za drugi proizvod. Koliina novca koju je potrebno dati kao protiv- vrednost da bi se kupila neka roba naziva se njenom cenom. Ona je, dakle, novani izraz koju vrednost robe dobija u razmeni. Razliitim koliinama novca koje su spremni da daju za razliite robe, ljudi putem trita svakodnevno daju svoje stavove o njihovim vrednostima. Da bi novac mogao da izraava te razlike u vrednostima mora se prvo odrediti mera kojom se uporeuju razliite koliine robe koja funkcionie kao novac. Ta tehnika mera kojom se uporeuju razliite koliine novca naziva se merilo cene. Merilo cene nije funkcija novca, ono je preduslov da bi novac mogao da obavlja svoje funkcije u ekonomskom sistemu. Merilo cena je tehnicka mera tj. odreena koliina zlata uzeta kao novana jedinica. Merilo cene je u istoriji najee odreivala drava, odnosno njen vladar, jer je trebalo garantovati da ono to je zakonima propisano bude u stvarnosti i potovano. Naziv marka, funta, dinar ili dolar, takoe je posledica dravnih odluka tako da se usavremenim
4

www.nbs.yu , sajtu pristupljeno 21. 01. 2012. godine

10

uslovima moe rei da je odreivanje merila cene funkcija drave. U funkciji mere vrednosti novac ne mora biti realno prisutan. Ova funkcija novca je pojednostavila razmenu jer je omoguila lake uporeivanje razliitih roba, odnosno njihovih vrednosti.

2. 2. Novac kao sredstvo razmene


Pre postojanja novca razmena se odvijala u obliku trampe. To je takva razmena u kojoj se jedna roba menja za drugu, odnosno to je razmena u kojoj je prodavac ujedno i kupac. Prodajui svoju robu, on automatski kupuje drugu robu, kao to je sluaj i sa osobom sa kojom razmenjue svoju robu. Trampa podrazumeva uvek dvostruku saglasnost potreba. Sada se novac pojavljuje kao posrednik u razmeni pa se prvo roba prodaje za novac pa se onda tim novcem kupuje eljeno dobro. Na taj nain, in prodaje se odvaja od ina kupovine. Novac u funkciji sredstva razmene u velikoj meri je olakao razmenu. Bilo je dovoljno da vlasnik robe pronae bilo koga kome je njegov proizvod potreban i razmeni ga za novac, a potom pronae vlasnika robe koja je njemu potrebna i kupitu robu, bez obzira ta treba njenom vlasniku. Meutim, pojava novca dovela je do nastanka problema koji nisu postojali u uslovima trampe. U uslovima razmene se javlja mogunost da se neka roba proda, ali se istovremeno ne kupi druga. Proizvoa moe odluiti da privremeno zadri novac i za njega nita ne kupi. To znai da e neko na tom tritu biti u poziciji da ne uspe da realizuje svoju proizvodnju, a to onda znai da taj proizvoa nee moi da nabavi dobro za novi ciklus proizvodnje, ime moe doi do poremeaja u celom sistemu drutvene reprodukcije. Mesto prodaje i kupovine ne moraju se uvek poklapati. Roba se moe prodati na jednom, a novac utroiti na drugom tritu. To moe dovesti do nedostatka novca na prvom tritu i do privremenih zastoja u funkcionisanju drutvene reprodukcije. Manjak novca e znaiti smanjenu tranju, to e prisiliti proizvoae da smanje cene. To smanjenje cena e uticati da robe na tom tritu postanu privlanije za druge kupce to e dovesti do priliva novca sa drugih trita i ponovnog uspostavljanja ravnotee. Za razliku od robe, koja u jednom momentu izlazi iz prometa i odlazi u proces proizvodnje, novac stalno cirkulie na trzitu. On prelazi od jednog vlasnika do drugog ali ne izlazi iz prometne oblasti. To stalno kretanje novca u prometu nazivamo opticaj novca. Kao prometno sredstvo novac je u pocetku pravljen od orginalnog novanog materijala, zlata i srebra kojeg su trgovci ubacivali u promet. Tako nastaje moneta, kovani novac odreenog oblika i finoe. 11

Upotreba kovanog novca, tokom vremena, izazivala je odreene ekonomske posledice. Materijal od kojeg se pravio vremenom se troi i stvara se sve vea razlika izmeu stvarne i nominalne vrednosti novca. Na osnovu ove injenice ukazala se mogunost zamene metala u prometu i sredstvima koja nemaju gotovo nikakvu realnu vrednost. Na toj osnovi dolo je do pojave prvog papirnog novca prvi papirni novac pojavio se u SAD 1690. godine, a poetkom XVIII stolea i u Francuskoj . Danas se u opticaju nalazi dravni papirni novac s prisilnim teajem. Novani opticaj papirnim novcem odvija se normalno sve dok se u opticaju nalazi ona koliina papirnog novca koja predstavlja istoimenu koliinu plemenitig metala. Ukoliko se ubaci u promet vee koliine papirnog novca od one koliko bi u prometu stvarno trebalo da bude plemenitog metala, nastaje poremeaj u prometu koji se naziva inflacija. Kao posljedica pojave inflacije se ispoljava se smanjenje kopovnesnage novca i opti porast cijena.Deflacija je suprotna inflaciji, a u stvarnosti je rea. Ipak, injenica da je novac i u savremenim uslovima opstao kao univerzalno sredstvo razmene, odnosno premeta, pokazuje da su prednosti za ekonomski sistem do kojih je dovela njegova pojava, bila vea od poremeaja koje je proizveo.

2.3. Novac kao blago


Trea funkcija novca je ona u kojoj novac funkcionie kao sredstvo za sticanje blaga, odnosno sredstvo odravanja vrednosti. injenica da se nakon prodaje robe novac ne mora odmah potroiti ve se moe zadrati odreeno vreme kod prodavca, jasno pokazuje da je taj novac za njega vrednost i tada se ne upotrebljava u prometu. Novac moe biti sredstvo odranja vrednosti zbog toga to je univerzalno dobro za koje se uvek moe dobiti neka druga roba. U funkciji blaga novac vie nije u opticaju ve se izvlai iz njega i poinje se skupljati tj. akumulirati. Razliiti su motivi zato se novac izvlai iz opticaja i zadrava- akumulira. Ta vrsta dobra traje vei broj godina i zbog toga se ona nazivaju trajna potrona dobra.Veina ljudi mora tediti da bi dola mogunost da kupi neko trajno potrono dobro. elo to vreme dok se skuplja, novac je izvan opticaja i nalazi se u funkciji blaga. Drugi razlog zbog kog ljudi privremeno izvlae novac iz opticaja je elja da budu u stanju, u sluaju potrebe, izvriti hitnu nabavku neke robe. Novac je, naime, likvidan to znai da se odmah moe pretvoriti u druge robe. Pod likvidnou neke

12

stvari, podrazumeva se brzina kojom se ta stvar moe upotrebiti za kupovinu drugih dobara. Najlikvidnije ekonomsko dobro je novac. Funkcija novca kao blaga proistie i iz potreba proizvodnih jedinica, odnosno preduzea. Ona raspolau opremom tj. sredstvima za rad koja traju vei broj proizvodnih ciklusa. Ali, u svakom ciklusu ta sredstva se delimino utroe. Zbog toga je potrebno izvriti odvajanje jednog dela prihoda koji se ostvari prodajom proizvoda kao nadoknadu za utroene mainu i opremu. Drava takoe uva novac u obliku blaga. elo vreme u trezorima centralne banke te zemlje mora se nalaziti odreena suma stranih sredstava plaanja, to znai da taj novac obavlja funkciju blaga. U dananjim uslovima, kao blago slue razne nekretnine kao to su zemlja, stanovi i slino, jer je njihova vrednost velika i obino nije podlona velikim promenama cena. Problem sa ovom vrstom dobara koja slue kao blago, ogleda se u injenici da je njihova likvidnost manja od likvidnosti novca. Da bi novac vrio funkciju blaga, mora imati stalnu vrednost. Problemi se javljaju kada se u opticaj pojavljuje papirni novac koji nema stvarnu vrednost. U sluaju inflacije i rasta cena vrijednost papirnog novca drastino opada. Zato se u zemljama koje su imale negativno iskustvo sa visokim stopama inflacije tednja nastoji odrati ili u stranim sredstvma plaanja marka, funta, dolar i sl. ili u materijalnim dobrima koja imaju realnu vrednost (stanovi, zemlja i sl.).

2. 4. Novac kao sredstvo plaanja


Ova funkcija novca nastaje kao rezultat potrebe za kupovinom i prodajom robe na kredit. esto se desava da je kupcu potrebna odredena koliina robe ali ne raspolae novcem kojim bi odmah platio. Takve sluajeve imamo npr. kod poljoprivrednih proizvodaa, gde je velika vremenska razlika izmedu setve, kad su mu potrebni inputi, i etve, kad realizacijom prodaje stie novac kojim bi pokrio trokove inputa. Naplaeni novac od kredita tek tada preuzima funkciju platenog sredstva. Iz ove funkcije novca nastaje tkz. kreditni novac. Oblici kreditnog novca su: menica, bankota i ek. Menica predstavlja vrednosni papir kojim se dunik obavezuje da e svoju obavezu izvriti pod ugovorenim uslovima. Bankota predstavlja vrednosni papir koji, na propisani nain, izdaju banke koje se obavezuju da e donosiocu isplatiti oznaenu koliinu novca.

13

ek predstavlja vrednosni papir kojim se daje nalog banci ili drugoj finansijskoj ustanovi da izvri isplatu. Negativnosti ovakvog naina plaanja su sto je neizvesno da li e obveznik izvriti svoje obaveze na vreme. Neizmirenje obaveze za posledicu ima ugrozavanje daljeg toka razmene i reprodukcije. Novani volumen je ukupan novac u opticaju koji ine razliiti oblici novca5. Njega ine dva osnovna dela i to: a) Transakcijski novac- novana masa koju ini: Gotov novac ( kovani novac i novcanice) Depozitni- bankarski novac ( iro i tekui rauni graana, neoroeni depoziti, novana sredstva na zbirnim raunima dravnog budeta) b) Kvazi novac- depozit koji ne slui za tekua plaanja (depoziti po vienju u domaoj valuti- ulozi na tednju po vienju, depoziti po vienju drave i ostali depoziti po vienju, depoziti po kreditima...). Kad govorimo o gotovom i kreditnom novcu moramo spomenuti to da je veoma bitna koliina novca u opticaju, jer njegova neravnotea ima za posledice ekonomske poremeaje inflacija, deflacija). Dok su plemeniti metali imali funkciju opticaja novca,

ovaj problem se reavao automatizacijom (vea ponuda zlata- povlaenje novca- zlata iz prometa i plasiranje na trite gde je vrednost ouvana). U uslovima dominacije papirnog novca automatizam ne postoji iz razloga to proces reprodukcije stalno prati potreba odgovarajue kolicine novanih sredstava, odnosi ponude i potranje se stalno menjaju, vrednost novca oscilira itd. Emitovanje novca je u nadlenosti drave a centralna banka odreduje potrebnu kolicinu novca u opticaju. Za izraunavanje potrebnog novca u opticaju banke uzimaju u obzir sledee elemente: Zbir robnih cena (ZRC) Suma cena roba prodatih na kredit (PRK) usobne kompenzacije (MK) ZRC-RPK+DK-MK Zbog velike odgovornosti ouvanja vrednosti novca i normalne ekonomske aktivnosti, centralne banke moraju biti u dravnom vlasnistvu a kao takve imaju monopol bitnih odluka monetarno- kreditne politike. Svojom politikom prema poslovnim bankama, centralna banka nastoji realizovati utvrdjene ciljeve kao sto su odreena stopa rasta,

Zakon o hartijama od vrednosti , lubeni glasnik R . br . 47 / 2006 - 3 ;

14

resavanje problema nezaposlenosti, odravanje vrednosti novca, odnosno stabilnosti cena itd.

2. 5. Novac kao svetski novac


Nema te drutvene zajednice ili drave koja je u stanju sama da proizvede sve proizvode koji su nephodni za zadovoljenje potreba njenih stanovnika. Sve one su nuno upuene na svetsko trite i na razmenu sa drugim zemljama. U takvim uslovima javlja se problem svetskog novca ili robe koja e biti optprihvaensredstvo razmene u razliitim zemljama. Nacionalne valute funkcioniu samo na tritu nekoliko zemalja. Uz to formalna vrednost jedne valute, koju je utvrdila drava svojom odlukom i njena stvarna vrednost na tritu (crni kurs , mogu se znaajno razlikovati. Isto tako, moe se desiti da papirni novac neke drave brzo gubi na vrednosti zbog visoke stope inflacije. Nema privrednog subjekta ili drave koji bi prihvatio da se plaanje obavi u toj valuti. Zbog toga se i pojavljuje potreba da postoji jedno jedinstveno sredstvo razmene koje bi bilo prihvatljivo za veinu zemalja. Ulogu svetskog novca preuzele su valute ekonomski najjaih zemalja, kao to su dolar, marka, jen, franak i slino. Vrednost tih valuta zavisi od opteg stanja svetske ekonomije i odnosa izmeu razliitih valuta.U funkciji svetskog novca, novac obavlja iste funkcije koje obavlja i unutar zemlje- slui kao mera vrednosti, sredstvo prometa i blago, samo to to sada obavlja na svijetskom nivou, tj. u meunarodnim ekonomskim odnosima. Svetski novac u funkciji mere vrednosti, ini robe proizvedene u razliitim zemljama sveta kvalitativno jednakim i meusobno uporedivim. Najraireniji oblik razmene izmeu privrednih subjekata iz razliitih zemalja je korienje jedne od valuta koje imaju karakteristiku svetskog novca ija je vrednost due vreme nepromenjena i ije vlade nastoje da ih odre stabilnim. Da bi neka zemlja dola u posed odgovarajue koliine svetskog novca, ona mora izvoziti, pa je izvoz domaih roba dugorono jedina osnova na kojoj nastaje mogunost uvoza nedostajuih proizvoda iz drugih zemalja. Postoji potreba da se novac pojavi i u funkciji blaga na meunarodnom nivou. U toj funkciji moe se pojaviti zlato jer ga mnoge zemlje i danas koriste u razmeni sa drugim zemljama, ali i valute najrazvijenijih zemalja sveta. ve zemlje moraju imati jednu sumu stranih novanih sredstava u rezervi (devizne rezerve zemlje da bi mogle uestvovati u meunarodnoj razmeni. To jednostavno znai da one izvlae iz meunarodnog prometa jednu koliinu stranih sredstava plaanja i uvaju ih kao blago. Da bi papirni novac neke zemlje mogao funkcionisati kao blago na meunarodnom planu, privreda te zemlje mora biti stabilna i 15

bez visokih stopa inflacije. Samo u tom sluaju postojae poverenje privrednih subjekata i stanovnitva u razliitim zemljama u pomenutu valutu.

ZAKLJUAK
Do koje faze u razvoju je stigao novac? ta je to to jedan komad papira, sam po sebi bezvredan, ini korisnim i upotrebljivim sredstvom razmene, a neki drugi komad papira iste veliine nema nikakvu vrednost? U ovom trenutku novac zauzima jedno od najbitnijih mesta u prioritetima u ivotu pojedinca ili drutvene grupe. Od vree zlatnika koji su nekada davno predstavljali vrednost novca pa do obine plastine kartice, koja se danas naziva kreditna kartica, kao zamena odredjenoj koliini novca, moemo rei da je novac napredovao mnogo, da je dostigao savrenstvo. Funkcija novca je danas izvrnuta naglavake dobijanjem statusa robe i samim tim mogunou da generie profit. Danas skoro svaka zemlja u svetu ima tako ogromne dugove da su vlasti primorane da ili pozajmljuju vie, troe manje, ili tampaju vie novca da bi pokrili svoje budete. Realno, ni jedna od ovih opcija nije odriva. tampanje novca smanjuje vrednost valuti, to znai da moete kupiti manje sa njom. Takoe, poto ulazi u ekonomske tokove kao dug, taj novac je pod odreenom kamatom. Poto novac za pokrivanje te kamate ne postoji, on konano zahteva novi dug- i veu kamatu. Smanjenja u javnoj potronji konano predstavlja smanjenje broja radnih mesta, stvarajui dalju nezaposlenost. Privatne kompanije stalno zamenjuju zaposlene mainama koje mogu da rade bre i jeftinije, da bi uveale svoju produktivnost i profit. Plaeno radno mesto je kiseonik monetarnog sistema. Bez njega, sve to se dobija je vie duga. Ovaj ciklus nezaposlenosti i duga e konano dovesti do globalnog monetarnog kolapsa. Dakle, jedan od nepogreivih zakljuaka je da je novac nuno zlo. Bez njega u savremenom svetu nema opstanka, ali izboriti se za njega na legalan i poten nain postaje sve tee. Izazov je preveliki. Ipak, savren ili ne, novac je postao nezamenjiv.

16

LITERATURA
Bjelica, Vojin,; Bankarstvo - teorija i praksa, Stilos, Novi Sad, 2001. godine, str. 87. orevi, D. Milovanovi, . ari, M. akievi, R,. Osnovi ekonomije , M kops centar, Ni, 2010. godine Zakon o hartijama od vrednosti , lubeni glasnik R . br . 47 / 2006 - 3 www.nbs.yu http://en.wikipedia.org/

17