You are on page 1of 103

1 PLATNI PROMET JE ?

-skup svih plaćanja nezavisno od osnova i načina izvršenja, -razlikuje se: unutrašnji platni promet meĊunarodni platni promet -sva plaćanja u granicama jedne zemlje i u -sva plaćanja izmeĎu zemalja u stranoj domaćoj valuti, valuti, u užem u širem smislu,podrazumevaju smislu,obuhvata sva se sva plaćanja unutar plaćanja unutar zemlje,koja se jedne zemlje, obavljaju na bez obzira na to da li organizovan se ona obavljaju način,posredstvom posredstvom odgovarajuće odreĎene institucije institucije kao nosioca ili ne, platnog prometa, -poslove platnog prometa obavljaju banke,

*platni promet nastaje u momentu novĉanog plaćanja izmeĎu dva fizička ili pravna lica,od kojih jedno vrši plaćnje a drugo prima,

Kao osnova ili uzrok plaćanja izmeĊu polagaĉa i korisnika može biti ?
    plaćanje za robu, plaćanje za usluge, plaćanje po finansijskom (dažbinskom) i kreditnom odnosu

*sva plaćnja obavljaju se na isti način: isplata novca od strane polagaĉa i prijema od strane primaoca,

Platni promet u našoj zemlji je uglavnom betgotovinski i organizovan je ?
-na jedinstven naĉin, -to omogućava da se platne operacije obavljaju brzo,sigurno,ekonomično,i racionalno,posebno pri elektronskoj razmeni podataka, -tako se ostvaruju uštede u troškovima platnog prometa,vremenu,radu,habanju novčanica,i gubitka na kamati,

2 -uz to smanjeni su gubici po osnovu kraĎa,požara,zbrojavanja,falsifikovanja, -povećan je kreditni potencijal banaka i smanjena potreba za držanje prevelike novčane rezerve,

NOSIOCI PLATNOG PROMETA kod nas SU ? -narodna banka,banke (pb),druge finansijske organizacije, i preduzeća PTT saobraćaja, -znači osnovni nosioci platnog prometa,po ugledu na zemlje razvijene tržišne privrede su banke,

U zemljama razvijene tržišne privrede nosioci platnog prometa su ?
        banke, PTT organizacije, žiro – centrale, žiro – službe, štedionoce, kreditne zadruge, ĉekovne službe, i druge finansijske organizacije,koje vode svoje raĉune kod centralne banke,

*platni promet organizuju i najvećim delom vode centralne banke,preko svojih organizacionih jedinica formiranih prema regionalnom principu u većim gradovima,

CENTRALNE BANKE U SVIM ZEMLJAMA ? -kao primarni nosioci platnog prometa,obavljaju sledeće poslove:  kontrolišu nosioce platnog prometa,  vrše emisiju novca i snabdevanje gotovinom nosioce platnog prometa,  vode račune nosilaca platnog prometa,  vode račune budžeta,  izvršavaju platne naloge učesnika u platnom prometu,  vrše kontrolu poslovanja banaka,  vrše obradu čekova u poslovnim jedinicama i prenos sredstava po čekovnom plaćanju,  vode monetarno-kreditnu politiku i odgovaraju za njeno ostvarenje i,  odgovaraju za likvidnost svih subjekata u privredi,

3

UĈESNICI U PLATNOM PROMETU SU? -sva pravna i fiziĉka lica, -koja vrše plaćanja preko žiro raĉuna u dinarima, -lice koje plaća po bilo kom osnovu je platac, -lice kome se plaća (koje prima novac) je primalac, -izmeĎu njih se umeće organizovani platni promet,koji olakšava novčana plaćanja izmeĎu njih.Pomoću njega platac se pretvara u nalogodavca,od koga potiče inicijativa za plaćanje,a primalac u korisnika,

OSNOVNI ELEMENTI UKUPNE AKTIVE BILANSA STANJA poslovne BANKE SU ? novĉani elementi u procesu naplate -predstavljaju deo -se pojavljuju u slučaju izdvojenog depozita na kada se kod banke izdaje ček (na naplatu) na teret raĉunu kod NB-e, -u rezerve spada i tekući računa koji se vodi kod novac koji se fizički drži u druge banke, trezoru banke za potrebe -ovaj ček za našu banku manjih gotovinskih isplata, predstavlja imovinu, -na rezerve se ne plaća -ona ima potraživanja od kamata, druge banke (po osnovu -jedan deo rezervi se drži izdatog čeka na naplatu), iz zakonskih razloga -koje će biti naplaćeno (10%)-obavezne rezerve, kroz nekoliko dana, -ostale,dopunske rezerve,se drže iz razloga što su one likvidna imovina,tako da se mogu koristiti za izmirenje dospelih obaveza,bilo direktno sa računa rezerve,bilo indirektno izdavanjem čeka na teret ovog računa, efekti, zajmovi -državni efekti -predstavljaju glavni (obveznice),su izvor prihoda u vidu najlikvidniji efekti.Oni se kamate banaka, mogu lako prodati i -preko njih banke rezerve depoziti kod drugih banaka -su takvi depoziti koje male banke drže kod velikih banaka za potrebe pružanja raznih usluga, -kao što su naplata čekova,transakcije sa depozitima i pružanje pomoći prilikom kupovine efekata (korespondentsko bankarstvo),

ostala aktiva -spada fizički kapital kao što su zgrade,kompjuteri i ostala oprema,

potrošački i ostali.nego državni efekti. -u odnosu na ostalu imovinu zajmovi takoĎe imaju visoku verovatnoću rizika da neće biti naplaćeni zajedno sa pripadajućom kamatom o roku dospeća.Ona se obično pojavljuje u dva bilansa stanja:u bilansu stanja zajmodavca i bilansu stanja zajmoprimca (npr. -prema nameni mogu biti komercijalni i industrijski.kod koje postoji verovatnoća rizika da se neće naplatiti nominalna vrednost sa pripadajućom kamatom (investicije u efekte i zajmovi). -mogu biti kratkoročni.od emitenta..  RIZIĈNU AKTIVU.4 konvertovati u gotovinu sa neznatnim troškovima (sekundarne rezerve).i REALNU AKTIVU. ostvaruju oko 80 % prihoda u vidu kamate..prema roĉnosti. -ostali efekti.NERIZIĈNU AKTIVU. -zajmovi su obično manje likvidni od ostale imovine pošto se oni ne mogu konvertovati u gotovinu sve do roka dospeća.odobreni kratkoročni kredit za zalihe). -pod efektima se podrazumevaju isprave koje daju pravo na dobijanje odreĎenog prihoda i predstavljaju kapitalizaciju tog prihoda (akcije.  KAMATONOSNU AKTIVU. -efekti lokalnih vlasti i ostali efekti su manje likvidni (utrživi) i rizičniji su u smislu mogućnosti naplate kamate ili nominalne vrednosti o roku dospeća.zgrade.koja je izražena u fizičkom obliku i pojavljuje se samo u jednom bilansu stanja (npr.depoziti kod drugih banaka.NEKAMATONOSNU AKTIVU.kod koje ta mogućnost ne postoji (rezerve. i. blagajnički zapisi).).srednjoročni i dugoročni.na koju se ne naplaćuje kamata (sva ostala aktiva).novčani elementi u procesu naplate. -efekti lokalnih vlasti (municipalni efekti) su pogodni za banku iz razloga što naplaćena kamata. . AKTIVA poslovne BANKE MOŽE BITI KLAsIFIKOVANA I NA ?  FINANSIJSKU AKTIVU.obveznice.na koju se naplaćuje kamata. -iz tih razloga je i veći očekivani prinos (posle poreza) od ovih efekata nego što je kod državnih efekata.fizički kapital).koja je izražena u obliku novca.koja omogućuje banci ostvarenje izvesnog profita (investicije u efekte i zajmove). -zbog niske likvidnosti i visokog rizika banke ostvaruju visok prinos od zajmova.kao prihod ne podleže oporezivanju.hipotekarni.

-tri osnovne vrste ovih depozita su: -štedni depoziti.isplatiti traženu sumu novca. državnim obveznicama i ostalim kratkoročnim obveznicama. reprodati na sekundarnom -ostali izvori su zajmovi od tržištu. -na zahtev vlasnika računa banka mora odmah. poznat je kao neto vrednost koja je jednaka razlici izmeĎu ukupne aktive i ukupnih obaveza. štedni depoziti -ne plativi po viĎenju.tekući raĉini. matične -iz tih razloga ove depozite kompanije. -u bankarske troškove voĎenja transakcionih depozita spada plaćena kamata i troškovi servisiranja računa. -nose kamatu i ne mogu se povući na zahtev vlasnika u svako vreme. banaka.po prezentiranju čeka.je finalni elemenat pasive bilansa stanja banke. -plativi su po viĊenju.drigih banaka korporacija i velikih i korporacija. -oni obuhvataju sve račune na ĉiji se teret može izdati ĉek.pre roka dospeća. -sve promene na štednom računu se unose u bankarsku štednu knjižicu.zajmovi od -kao alternativnu imovinu stranih banaka.pre roka dospeća.za vlasnike. -oroĉeni depoziti male vrednosti. oroĉeni depoziti male vrednosti -imaju fiksni rok dospeća od nekoliko meseci pa do pet godina i ranijim povlačenjem ostvaruje se značajan gubitak kamate. oroĉeni depoziti veće zaduženja vrednosti -obično su u vlasništvu -kod NB-e. -i zbog toga nose visoku kamatu i skuplji su izvor sredstava za banku.zajmovni drže korporacije i druge aranžmani sa banke. -banke takoĎe dnevne -prenosivi su.5 PASIVU poslovne banke ĈINE ? netransakcioni depoziti -(oroĉeni depoziti) su primarni izvor sredstava banke. (noćne) zajmove uzimaju -tako da mogu biti na tržištu novca. -oroĉeni depoziti velike vrednosti. -znatno je veća kamata na netransakcionim depozitima nego na transakcionim depozitima pošto se vlasnicima (ulagačima) pružaju minimalne usluge. -ali zbog meĎusobne konkurencije banke omogućuju njihovim vlasnicima da povlače sredstva sa svojih štednih računa bez odlaganja. kapital banke. -manje se likvidni od štednih depozita. . transakcioni depoziti -su čekovni računi. korporacijama.žiro raĉuni i dr. -oni su jeftin izvor sredstava za banku iz razloga što njihovi vlasnici žele da oni budu što likvidniji kako bi mogli da koriste raspoloživa sredstva u svakom momentu i po potrebi.

.6 on se povećava sa prodajom novih akcija. ili putem zadržavanja zarade.

odnosno ukidanje dugoročnih rezervisanja.zatim na paušalno rezervisanje za pokriće dubioznih potraživanja iz poslovnih odnosa i potencijalnog gubitka. Subordinarne obaveze banke ? predstavljaju obaveze koje proističu iz pribavljenih depozita.ova rezervisanja se odnose na dugoročne rizike. koje se ponavlja u intervalima dužim od godinu dana.ili na pojedine rizike nastale usled plasmana. - . .7 Dugoroĉna rezervisanja ? .u slučaju likvidacije ili stečaja banke. .moguća su dugoročna rezervisanja i za investiciono održavanje osnovnih sredstava.otplaćuju samo nakon pune isplate obaveza prema ostalim poveriocima.stavlja se u prihode operativnog poslovanja.smanjenje.kredita ili hartija od vrednosti koje se. .

37 % troškovi nenaplaćenog zajma* 6.36 % ukupni prihodi kamata provizija od depozita ostali prihodi 87. -riziĉnu (u smislu da se na vreme ne izmire dospele obaveze sa pripadajućom kamatom) i neriziĉnu pasivu (sva ostala pasiva-vlastiti kapital).53 % ostali nekamatonosni troškovi poslovanja** 16. Bilans uspeha poslovne banke ? ukupni rashodi kamata 61.materijala.68 % *troškovi nenaplaćenog zajma ( = troškovi od nenaplaćenih dugova u bilansu uspeha nefinansijskih firmi) su znatni u periodu recesije.. .tekući prilivi -povećanje obaveza – zaduživanje -smanjenje aktive – prodaja aktive.i veći su kod manjih nego kod veći banaka.propagande.smanjenje novca (akumulacije) .69 % 2.i sl.8 PASIVA BILANSA STANJA poslovne NA ? banke SE MOŽE KLASIFIKOVATI -obaveze (tuĎi kapital) i vlastiti kapital. **troškovi amortizacije. -kamatonosnu i nekamtonosnu pasivu.74 % plate i beneficije zaposlenima 15. neto profit ( 40) = ukupni prihodi ( 180)– ukupni rashodi (140) profit pre oporezivanja (30) = neto profit (40) – izdvojene rezerve (10) profit posle oporezivanja (20) = profit pre oporezivanja (30) – porez na profit (10) zadržani profit (akumulacija) (10) = profit posle oporezivanja (20) – raspodeljeni profit (10) (dividende) Izveštaj o tokovima sredstava poslovne banke ? bilans uspeha u formi tokova sredstava upotreba sredstava (fonda) banke -tekući izdaci -povećanje realne aktive – investicije -povećanje finansijske aktive – pozajmljivanje -povećanje novca – akumuliranje -smanjenje obaveza – otplata duga izvori sredstava (fonda) banke .63 % 9.

povlači novčana masa.stanovništvu).9 štednja (neto vrednost ) = izvori sredstava – upotreba sredstava ( u bilansu uspeha bi se prikazala na strani upotrebe sredstava a u bilansu stanja na strani pasive) Novĉana masa (novac) ? ***uži koncept novĉane bez sredstava plaćanja banaka i poštanskih štedionica (tj.povećavaju se depoziti po viĎenju i obim novčane mase devizna sredstva .novĉana masa M 1 = depoziti po viĊenju ( depoziti na tekućim i žiro računima privrednih subjekata kod banaka i poštanske štedionice – plativi su na zhtev i na osnovu njih mogu da se koriste čekovi) + gotov novac 2.koju obavlja bankarski sektor.dok -se prodajim deviza.NM (prema domaćim subjektima) -prelivanjem depozita iz monetarne u nemonetarnu masu (formiranje investicionih depozita i oročenih štednih depozita.garantni depoziti za investicije. M 4 = M 3 + oročeni investicioni depoziti sektora privrede (akumulacija) + oročeni depoziti sektora stanovništva Kreiranje (stvaranje) novĉane mase ? aktiva banke ( konsolidovani bilans) (zbir bilansa poslovnih banaka i centralne banke)* pasiva kreditni plasmani . 4.dinarski depoziti po osnovu poslova sa inostranstvom).M -predstavlja monetarne obaveze sektora banaka prema nebankarskim sektorima.samo nebankarski transaktori) 1.smanjuju se depoziti po viĎenju) smanjuje se novčana masa. novĉana masa . nemonetarne obaveze banaka . .a time i novčana masa.M 3 = M 2 + ograničeni depoziti preduzeća ( rezervni fondovi.M 2 = M 1 + kvazi novac ( štedni depoziti stanovništva bez roka i oročeni štedni depoziti do jedne godine) 3.DR (potraživanja banaka prema inostranim subjektima) -kupovinom deviza od komitenata kreiraju se depoziti po viĎenju ili gotov novac u opticaju.K -emisijom kratkoročnih kredita koje poslovne banke daju komitentima (privredi.

. ***s tim što ona obavlja dominantnu kontrolu nad kreiranjem primarnog novca (aktiva centralne banke).....Federacija.Federacija.a u nemonetarnih subjekata) aktivi monetarnih finansijskih institucija –PB-e.) gotov novac u opticaju *novĉana masa = depoziti po viĊenju nebankarskog sistema u sistemu poslovnih banaka + gotov novac *primarni novac (novĉana baza) = depoziti poslovnih banaka i neposrednih komitenata kod centralne banke (centralni depoziti) + gotov novac ***direktnim regulisanjem kvantuma primarnog novca centralna banka indirektno reguliše i kvantum novčane mase. i nemonetarnih subjekata – stanovništvo.. ***M = K – NM + DR Primarni novac – pojam i kreiranje ? aktiva centralna banka pasiva (tokovi kreiranja primarnog novca ( primarni novac – monetarna baza – koji istovremeno predstavljaju nalazi se u pasivi.kao obaveza obavezu monetarnih institucija i centralno bankarskog sistema. .10 *ako se izuzmu finansijska potraživanja i obaveze izmeĊu poslovnih banaka i centralne banke.) krediti centralne banke poslovnim bankama krediti centralne banke neposrednim komitentima ( posebno federacije) devizni raĉuni (devizne transakcije centralne banke) depoziti poslovnih banaka depoziti neposrednih komitenata (stanovništvo..

11

SVE BANKARSKE TRANSAKCIJE SE MOGU PODELITI NA ? pasivne bankarske transakcije -su one kod kojih se banka javlja u ulozi dužnika, -tu spadaju:transakcioni depoziti,netransakcioni depoziti,zaduženja,emisija novčanica,izdavanje efekata i sl, aktivne bankarske transakcije -su one kod kojih se banka javlja u ulozi poverioca, -tu spadaju:držanje depozita kod drugih finansijskih institucija,investicije (u efekte),zajmovi i dr, neutralne bankarske transakcije -su one kod kojih se banka ne javlja ni u ulozi dužnika ni poverioca,već u ulozi posrednika (komisionara), -tu spadaju:izvršenje platnog prometa u zemlji i inostranstvu,inkaso efekata,izvršenje berzanskih naloga,izdavanje akreditiva,kreditnih pisama itd, ostale transakcije -se odnose na nabavku potrošnog materijala i opreme,amortizaciju opreme,obračun troškova poslovanja, -one se prate na isti naĉin kao i kod ostalih firmi,

sopstvene bankarske transakcije -su one koje banka zaključuje i vodi u svoje ime i za svoj račun,bez poslovanja sa komitentima,istupajući u ulozi trgovca ili špekulanta, -kao što su:arbitraža deviza i efekata,špekulacije na berzi sa efektima,voĊenje robnih odeljenja (prodaja roba),držanje depoa i sefova,učestvovanje u kapitalu akcionarskih društava,itd,

zajedniĉke bankarske transakcije -su one koje banka zaključuje i vodi u svoje ime a za zajednički račun, -takoĎe bez poslovanja sa komitentima, -istupajući u ulozi ortaka, -kao što su:ortakovanje pri uvozu,izvozu,itd, -sve zastupljenije u bankarskom poslovanju razvijene tržišne privrede,

12

OSNOVNA DVA FINANSIJSKA CILJA POSLOVANJA BANKE SU ? PROFITABILNOST -banka mora da ostvari odreĎenu stopu prinosa na uloženi kapital, -utvrĎenu kao odnos izmeĎu neto profita i prosečne ukupne aktive puta 100, -profitabilnost u bankama se, s obzirom na karakter njenog poslovanja,iskazuje i ostvarenom stopom neto kamate na uloženi kapital, -ona se utvrĎuje kao odnos izmeĎu neto kamate (aktivna kamata minus pasivna kamata) i prosečne ukupne aktive, SOLVENTNOST -pod solventnošću banke se podrazumeva dugoročne sposobnost banke da izmiruje dospele obaveze o roku, -pod likvidnošću banke se podrazumeva njena kratkoročna sposobnost da izmiruje dospele obaveze u roku,

13

Potrebna dokumentacija za otvaranje raĉuna u banci,pravnih lica koja se registruju kod nadležnog trgovinskog suda ? ***preduzeća,zadruge,organizacije za osiguranje,berze i berzanski posrednici i ustanove:
-rešenje o upisu u sudski registar, -obaveštenje nadležnog statističkog organa o razvrstavanju po delatnostima, -overeni potpisi lica ovlašćenih za zastupanje na obrascu OP, -dokaz o poreskom identifikacionom broju ( - potvrda o izvršenoj registraciji kod Republičke uprave javnih prihoda – RUJP), -karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za raspolaganje sredstvima na računu, -ugovor o otvaranju i voĎenju računa kod banke, -zahtev za otvaranje računa, Potrebna dokumentacija za otvaranje raĉuna u banci,privatnih preduzetnika (fiziĉkih lica,koja obavljaju delatnost radi sticanja dobiti),koji se registruju kod nadležnog organa lokalne samouprave (oštine ili grada) ? ***radnje,agencije,biroi,radionice,kancelarije,servisi,pansioni,apoteke,ordinacije i sl, -rešenje nadležne opštinske jedinice lokalne samouprave, -obaveštenje nadležnog statistiĉkog organa o razvrstavanju po delatnostima, -overa potpisa lica ovlašćenog za zastupanje,na obrascu OP, -dokaz o poreskom identifikacionom broju (potvrda o izvršenoj registraciji kod RUJP), -karton deponovanih potpisa lica, -ugovor o otvaranju i voĊenju raĉuna, -zahtev za otvaranje raĉuna,

. -upravlja tokovima gotovine.za kupovinu repromaterijala.čuvanje i distribuciju gotovog novca. -primaju uplate u korist fiziĉkih lica koji se PREDUZEĆA PTT SAOBRAĆAJA -primaju uplate od fizičkih lica u korist računa koji se vode kod banke i vrše isplate tim licima za račun klijenata.u meĊubankarskom kliringu i obraĉunu izvršenih plaćanja.obraĉunske i druge raĉuna banaka.za isplatu zarada i sl).obračunavaju i naplaćuju čekove po tekućim računima graĎana. -vode raĉune fiziĉkih lica. -utrĎuju za svakog klijenta dnevni promet i o tome ih posebno obaveštavaju. -vrši meĊubankarski obraĉun ĉekova po tekućim raĉunima graĊana i obraĉun .izvršavaju interne i meĊubankarske transakcije plaćanja s tih raĉuna i na te raĉune.klijenti mogu otvarati tekuće raĉune za voĊenje pojedinih vrsta sredstava na ovim raĉunima.prima uplate. **i podnošenja od strane klijenta poziva na zakon. -primaju od fiziĉkih lica uplate u korist raĉuna koji se vode u drugoj banci. **otvaranje drugih raĉuna klijentu koji ima tekući raĉun..daje naloge i preduzima mere radi održavanje dnevne likvidnosti banaka. obraĉun. -primaju uplate dnevnog pazara za račun kljenata.kartona deponovanih potpisa. -vrši meĊubankarski kliring i BANKE -vode raĉune pravnih i fiziĉkih lica koja obavljaju delatnost. -vodi žiro raĉun federacije i republika ĉlanica i druge raĉune na kojima se vode sredstva javnih prihoda.. -uĉestvuju.banka vrši na osnovu zahteva. (obezbeĎuje smeštaj. **za odreĊene namene ( za nabavku osnovnih sredstava..14 Drugi raĉuni koje pravna i fiziĉka lica otvaraju kod banke ? **kako broj tekućih raĉuna nije ograniĉen.za račune koje vode.koja ne obavljaju delatnost. -prati likvidnost banaka.izvršavaju interne i meĊubankarske transakcije plaćanja sa tih raĉuna i na te raĉune. -primaju.odnosno. POSLOVI PLATNOG PROMETA KOJE OBAVLJA ? NARODNA BANKA -vodi žiro.izvršava isplate i obavlja blagajničko-trezorske poslove).

uključujući i plaćanja čekom. -pruža usluge bankama kod prijema i slanja naloga za plaćanje za njihove klijente..uključujući i elektronski način obavljanja tog prometa.. -obavlja poslove kontrole platnog prometa kod banaka na osnovu zakona i. -donosi propise u vezi platnog prometa. -obavljaju blagajničko-trezorske poslove i obezbeĎuju smeštaj i čuvanje gotovog novca. -na osnovu podataka iz evidencija o izvršenim plaćanjima koje joj dostavljaju banke i podataka iz evidencija koje ona vodi – objedinjuje podatke o prometu i stanju računa u platnom prometu prema jedinstvenom planu računa. -organizuju izdavanje platnih kartica i plaćanje platnim karticama i drugim instrumentima plaćanja.15 platnih kartica.. -primaju i naplaćuju čekove po tekućim računima fizičkih lica.platnom karticom i drugim instrumentima plaćanja.kao naloga za kliring i obračun meĎubankarskih plaćanja.obezbeĎuje njenu zaštitu i obavlja poslove izdavanja digitalnih certifikata za elektronsku razmenu podataka u toj mreži.. -obavljaju gotovinska plaćanja. -unapreĎuje i organizuje platne klirinške i obračunske sisteme i učestvuje u tim sistemima.u okviru blagajničkog maksimuma.. -stara se o razvoju i unapreĎenju platnog prometa.. vode u toj banci. -uspostavlja i održava informacionu mrežu za finansijski sistem federacije. .

ali. -da isplati asignataru (trećem licu). -stari poverilac pri tome istupa iz obaveze. -izmeĎu dužnika i poverioca. -a asignat je dužnik asignantov. -asignatar je poverilac asignantov. -novom poveriocu odgovara za naplativost potraživanja. -i eventualna isplata samo neto iznosa. -koristi se nalog za prenos. . *ustupanje potraživanja pismenom izjavom poverioca (cedenta). -pri čemu se dužnik i predmet obligacije ne menjaju. -odreĎenu novčanu sumu. kompenzacija (neposredno plaćanje) -uzajamno prebijanje potaživanja i obaveza. *prenos potraživanja od novog dužnika na starog poverioca cesija (neposredno plaćanje) -prenošenje obligacije sa dotadašnjeg.16 OBLICI PLAĆANJA ? bezgotovinska i gotovinska plaćanja prenos hartija od vrednosti asignacija (neposredno plaćanje) -nalog kojim asignant (izdavalac naloga). -na novog poverioca. u korist novog poverioca (cesionara). -stavlja u zadatak asignatu (primaocu naloga).kojim se vrši odobrenje i zaduženje istog računa za odreĎeni iznos.

izmeĎu klijenta i banke. koje poslove obavlja prema zakonu kojim se ureĎuju banke i druge finasijske organizacije. -ili je osnovano zakonom. raĉun -označava tekući. dinar -označava novčanu jedinicu SCG – e. strana valuta -označava valutu koja nije dinar. -označava poštansku štedionicu i drugu finansijsku organizaciju osnovanu prema zakonu. -sastoji se od salda od prethodnog bankarskog dana.umanjen -za plaćanja izvršena u banka -označava pravno lice koje je osnovano kao banka.Poslovi platnog prometa mogu izuzetno da se obavljaju i u stranoj valuti u skladu sa zakonom. otvoren na osnovu ugovora.Osnovni pojmovi u smislu ovog zakona su: klijent -označava fizičko ili pravno lice koje ima račun kod banke.žiro i drugi raĉun. -sredstava dospelih na račun u toku bankarskog dana.uplatom i isplatom.kojim se ureĎuju . pokriće na raĉunu -označava dovoljan iznos raspoloživih sredstava i. -odnosno kod druge banke. novĉana sredstva -označavaju gotov novac i depozite koji se drže na računima kod banaka. -preko kojeg se vrši plaćanje i -obraĉunavaju meĊubankarska plaćanja.17 Osnovne odredbe zakona o platnom prometu ? -njima je propisano da se platni promet u zemlji obavlja u dinarima izmeĎu klijenta koji imaju račune kod banke –prenosom sredstava. -uključujući i raĉun za izvršenje jedne transakcije plaćanja.i -drugo fizičko lice. -čije je osnivanje registrovao nadležni organ. fiziĉko lice -označava lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti. -pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost obraĉunski raĉun -označava račun banke koji se vodi u NB-i.i -uplata u toku dana. -javne institucije i druge oblike organizovanja. -uključujući i banku koja ima račun kod NB-e. pravno lice -označava preduzeće.

-pokriće na raĉunu = saldo od prethodnog dana + sredstva dospela na račun u toku bankarskog dana + uplate izvršene u toku dana – plaćanja izvršena u toku bankarskog dana – isplate u toku dana – predviĎena bankarska tarifa (do momenta utvrĊivanja pokrića). banke i druge finansijske organizacije. -umesto dosadašnjih žiroračuna. -plaćanje se vrši do visine pokrića na računu.uz mogućnost ugovaranja prekoraĉenja. -primaju. za isplate i -predviĎene bankarske tarife. -plaćanje u dinarima i u stranoj valuti.u skladu sa zakonom. -primaju uplate dnevnog pazara za račun klijenta. -do momenta utrĊivanja pokrića.obračunavaju i naplaćuju ĉekove po tekućim raĉunima graĊana. -ali ne označava sredstva evidentirana kao privremeni kredit na računu. -drugi poslovi platnog prometa.18 mogu imati više računa kod jedne. -narodnu banku federacije.koja poslove platnog prometa obavljaju u skladu sa ovim zakonom: -primaju uplate od fiziĉkih lica u korist računa koji se vode kod banke i vrše isplate tim licima za račun klijenta.za platni promet. . otvaraju se tekući raĉuni ( za pravna i fiziĉka lica. -ili više banaka za. -preduzeća PTT saobraćaja osnovana prema zakonu kojim se ureĎuje osnivanje i poslovanje pošta. toku bankarskog dana.koja obavljaju delatnost (preduzetnici).

-fiziĉka lica. -i time onemogućava klijenta da raspolaže tim delom sredstava (kada klijent ima nameru da izvrši druga plaćanja).19 -sredstva evidentirana kao privremeni kredit na raĉunu ne predstavljaju pokriće na raĉunu. -što daje pravo banci da rezerviše deo sredstava na ime pokrića bankarske tarife.koja ne obavljaju delatnost. .mogu kod banaka imati račune za plaćanje u dinarima i u stranoj valuti.da predviĎena bankarska tarifa ima prioritet u odnosu na naloge kojima klijent vrši plaćanja sa svojih računa. -novina je.

-odnosno banku u kojoj je raĉun dužnika u transferu zaduženja ( banka dužnika). *transfer zaduženja inicira poverilac.i koja u transakciji plaćanja prima poslednji nalog za plaćanje. -kojim se inicira transakcija plaćanja.ili u različitim bankama (inicira ga dužnik). -je banka otvorena za prijem. -ni odredišna banka.20 inicijalna banka -označava banku koja prima prvi nalog za plaćanje. odredišna banka -označava banku koja je identifikovana u nalogu za plaćanje. . bankarski dan -označava deo dana u kojem.koji može biti u istoj banci. banka posrednik -označava prijemnu banku koja nije ni inicijalna. -obradu i prenos naloga za plaćanje i.u -kojoj se izvršava plaćanje korisniku – poveriocu u transferu odobrenja ( banka poverioca). *transfer odobrenja predstavlja prenos sredstava sa raĉuna dužnika na račun poverioca. -u transferu odobrenja inicijalna banka je banka dužnika. -a u transferu zaduženja – banka poverioca. . prijemna banka -označava svaku banku koja prima nalog za plaćanje pošiljaoca. -drugih obaveštenja koja se odnose na transakcije plaćanja.

nalog za plaćanje -označava bezuslovnu instrukciju datu banci da izvrši plaćanje.21 datum valute -označava bankarski dan na koji je potrebno izvršiti nalog za plaćanje. -ĉija banka treba da primi poslednji nalog za plaćanje. pošiljalac -označava fizičko ili pravno lice koje. -koje prima uplatu u transakciji plaćanja. -koje vrši plaćanje u transakciji plaćanja. dužnik -označava fizičko ili pravno lice. -ili naplati odreĊeni iznos novca s naznaĉenog raĉuna. -nalog za plaćanje daje prijemnoj banci. -u transakciji plaćanja . -u transferu odobrenja nalogodavac je dužnik. poverilac -označava fizičko ili pravno lice. -a u transferu zaduženja . -prema instrukcijama pošiljaoca.poverilac. -ili na raĉun poverioca. elektronskim -se označava način prenosa naloga za plaćanje i drugih podataka u transakciji plaćanja. -kojim se inicira transakcija plaćanja. transakcija plaćanja -označava prenos poveriocu novĉanih sredstava s raĉuna dužnika. primalac -označava pravno ili fizičko lice.u transakciji plaćanja. -izdavanjem prijemnoj banci odgovarajućeg naloga za plaćanje. nalogodavac -označava pošiljaoca prvog naloga za plaćanje. -telekomunikacijski ili fizičkom isporukom izvršenje -označava sprovoĊenje instrukcija sadržanih u nalogu za plaćanje.

uključenih u svaki klirinški krug. -kojim se reguliše otvaranje i voĎenje računa. -u transferu odobrenja primalac je poverilac. -radi obraĉuna bilateralnih ili multilateralnih neto iznosa.disketa i sličnih nosilaca podataka. i klijenta. kliring -označava razmenu i obraĉun meĎubankarskih naloga za plaćanje. . -kao i prava i obaveze ugovornih strana. -a u transferu zaduženja primalac je dužnik.za poravnanje naloga za plaćanje.22 traka. . -koje svaka banka duguje. dužnik i poverilac mogu biti različita fizička i pravna lica. obraĉun -označava izmirivanje obaveze banke ugovor -označava sporazum zakljuĉen izmeĊu banke nastale u meĊubankarskom plaćanju. -ili koje se svakoj banci duguju. -ili isto fizičko i pravno lice. .

-sa stanovišta primaoca sredstava ova plaćanja se moraju izvršavati -instrukcije i novac idu u istom smeru (vidi sliku 1.sigurno će biti jedan od bitnih elemenata u konkurenciji -posebnog instrumenta platnog prometa – naloga za naplatu. meĎu poslovnim bankama. -nju inicira nalogodavac podnošenjem naloga banci da se izvrši prenos sredstava.predstavlja plaćanje izmeĎu računa dužnika u jednoj banci i. -tj. -kojim ga je ovlastio da raspolaže sredstvima sa njegovog računa. -nalažući prenos odreĎenog iznosa sa svog računa na račun poverioca. -koji se vode u istoj banci. -meĎubankarski transfer. poveriocu. -nalog za naplatu se obavezno podnosi uz ovlašćenje. dužnika i poverioca. -kao ovlašćenje za raspolaganje sredstvima sa računa dužnika mogu se pojaviti sledeći dokumenti: .ovim transferom se vrše plaćanja izmeĊu raĉuna koji su u dve razliĉite banke. -obavlja se kao transakcija plaćanja. -u korist računa poverioca. -isplata sredstava poveriocu u gotovom novcu.odnos prenos sredstava sa računa dužnika poveriocu. odmah (najkasnije u toku istog dana). -instrukcije i novac imaju suprotan smer (vidi sliku 2. -koje je dužnik dao poveriocu i. -predviĊena je obaveza banaka da se meĊusobno poravnavaju pre nego što doĊe do izvršenja odobrenja na raĉun klijenta koji prima . -transfer odobrenja inicira dužnik. -transakcije plaćanja mogu biti: transfer odobrenja i transfer zaduženja interni i meĊubankarski transfer -transfer odobrenja predstavlja prenos sredstava sa računa dužnika na -interni transfer predstavlja prenos sredstava izmeĎu računa račun poverioca.). -koji može biti u istoj banci ili u razliĉitim bankama.podnošenjem naloga za prenos -sa stanovišta banke to znači da se ne menja novĉani potencijal svojoj banci. banke. -brzina kojom će banka stavljati sredstva na raspolaganje -transfer zaduženja inicira poverilac podnošenjem svojoj banci.23 TRANSAKCIJE PLAĆANJA ? -prenos novčanih sredstava sa računa dužnika.).računa poverioca u drugoj banci. -kojim se zadužuje račun dužnika u odreĎenom iznosu.

kao potpuno nove vrste plaćanja u finansijski sistem zemlje. akreditiv. -se sprovodi za sve hitne naloge kao i . -svaki ovakav nalog banka dostavlja na izvršenje NB-i elektronski propisanim porukama i to pojedinaĉno. -obračun u realnom vremenu predstavlja takav način meĎubankarskog obračuna koji se izvršava odmah. -u slučaju bruto poravnanja svako pojedinačno plaćanje biće poravnato preko računa banke kod NB-e. ugovorno ovlašćenje dužnika. -na naloge koji glase na iznos preko 60000 dinara – veliki nalozi. -za naloge na iznos veći od 60000 dinara. . -kroz definisanje transfera zaduženja. -po prijemu nalog u NB-i. menica.koji donosi NB-a.u skladu sa propisom o obračunu i kliringu i o funkcionisanju obračunskih računa. ček. -zakonom o platnom prometu je propisano da se obračun naloga za meĎubankarska plaćanja vrši:  na obraĉunskim raĉunima banaka kod NB-e. -kao obračun naloga za plaćanje u realnom vremenu RTGS (real time gross settlement) – vidi sliku 3. -obraĉun ovih naloga vrši se direktnim zaduživanjem žiro raĉuna banke kod NB-e i istovremenim odobravanjem ovih sredstava na raĉunu banke u kojoj se nalazi raĉun poverioca. -ponovo se uvodi menica kao instrument obezbeĊenja plaćanja. -obračun se sprovodi za sve hitne naloge – nalozi za prenos koji su označeni sa oznakom *hitno* i.24 o o o o o pismeno jednostrano ovlačćenje dužnika. operativna pravila za obračun u realnom vremenu po bruto principu.  guverner NB-e je doneo sledeća pravila:   operativna pravila za kliring (neto obračun). sredstva.

banka A je neto isplatilac za 400 (200+400+100-800-300). -preko svog Klirinškog centra. (vidi sliku 4. .kao mesta za prijem i izvršenje eksternih naloga za plaćanja. -u tri klirinška ciklusa. -npr.učesnice multilateralnog poravnanja.60 ili 120 dinara.u iznosima od 30. -tada se pojavljuje samo jedan unos poravnanja na računu svake banke pojedinačno. -kod multilateralnog poravnanja u kojem svaka banka u sistemu neto obraĉuna prebija svoju ukupnu neto poziciju u odnosu na sve ostale banke. -taj Klirinški centar je namenjen za utvrĎivanje multilateralnih neto pozicija samo banaka koje budu u sistemu multilateralnog kliringa. banka B je neto primalac za 400 ( 800+450-200-150-500). -se obavlja u odreĎenim klirinškim ciklusima. banka V je neto isplatilac za 1000 (300+150-600-450-400). -koji glase na iznos do 60000 dinara a koji nisu oznaĉeni kao hitni. -grupe naloga za plaćanja. -se obavlja u NB-i. -za izvršenje hitnih i velikih naloga banka mora da ima pokriće na raĉunu.). banka G je neto primalac za 1000 (500+600-100). . -to je sporiji naĉin prenosa sredstava ali i znatno jeftiniji.multilateralni obraĉun pojedinačnih naloga za plaćanja ili. -multilateralna poravnanja vršiće NB-a. -izvršenje meĎubankarskih naloga u kliringu podrazumeva njihovo izvršenje do kraja obraĉunskog dana. -za izvršenje ovih naloga NB-a je utvrdila tarifu.25 -nalogom primljenim u RTGS NB-a zadužuje žiro raĉun banke koji se vodi u NB-i. .u zavisnosti od trajanja naloga.i po posebnim pravilima NB-e za neto obraĉun.

kada se završi klirinški ciklus u kojem su obraĉunati na teret banke dužnika i u korist banke poverioca.26 -Klirinški centar NB-e je odgovoran ne samo za obraĉun nego i za prenos informacija RTGS servisu NB-e o neto poziciji banaka.znatno je niža. -tako grupisani nalozi izvršavaju se u klirinškim ciklusima.a -neizvršeni nalozi iz jednog ciklusa prenose se u drugi. -po završenom trećem ciklusu negativna neto pozicija banke se pokriva sa žiro raĉuna. smatra se da je dužnik izršio svoju obavezu.od tarife za naloge koji se izvršavaju u RTGS-u. -nalozi dužnika koji se nalaze u kliringu smatraju se izvršenim. .radi -unosa na raĉune za poravnanje banaka – članica sistema multilateralnog kliringa. **propisana tarifa NB-e za naloge poslate u kliring.a najkasnije narednog dana. za iznos iz konkretnog naloga. -banka grupiše naloge koje šalje u kliring prema tome na koju se banku odnose. -posle toga nastaje obaveza da banka poverioca odmah. -odobravanjem raĉuna banci poverioca u kliringu ili u RTGS –u. -odnosno pozitivna neto pozicija banke knjiži se na žiro raĉun banke – vidi sliku 5.stavi sredstva na raspolaganje svom poveriocu.

. -meĎusobno obave neto poravnanje. -jer banka A ima saldo od 150. -zbog toga će RTGS servis NB-e odbiti sve njihove naloge za plaćanje. -banka V ima saldo 50. -banka B ima saldo 60.27 *s obzirom da neto poravnanje iz aspekta likvidnosti ima prednost nad bruto poravnanjem.). -meĎutim.problem bi bio rešen. a treba da plati 250.kada ni jedna od tri banke nema dovoljno sredstava da pokrije potrebno plaćanje. a treba da plati 150.treba očekivati da će banke ovaj obračun više koristiti (vidi sliku 6.ako se ove tri banke sa istim nalozima za plaćanje i istim saldom na raĉunima ukljuĉe u multilateralni neto obraĉun i. a treba da plati 200. banka koja šalje uplatu banka A banka A banka B banka V ukupna potraživanja banaka neto pozicija banke (potraživanja – obaveze) saldo 150 150 -50 banka koj prima uplatu banka B 200 200 -50 banka V 250 250 +100 ukupne obaveze banaka 200 250 150 600 150 60 50 -slučaj obračuna putem bruto poravnanja izmeĎu banaka.

koje je dužnik dao poveriocu i kojim ga je ovlastio da primi sredstva. -da transakciju plaćnja izvrši u skladu sa instrukcijama.ako on ima pokriće na računu.u nalogu za plaćanje izdavaoca.  elektronski nalog. **u transferu zaduženja. .28 Nalozi za plaćanja ? *imaju propisane tri forme:  nalog u pisanoj formi (jedinstveni instrumenti platnog prometa. **u transferu odobrenja.banka poverioca – inicijalna banka.propisani Odlukom o obliku.samo ako joj podnese dokaz o ovlašćenju.kako bi se izbegle moguće reklamacije).  usmeni nalog ( banka i klijent ga prethodno moraju predvideti ugovorom o otvaranju i voĎenju računa).osim ako nije drugačije ugovoreno. -svakim nalogom za plaćanje daju se instrukcije prijemnoj banci. meĊubankarski transfer -izdaje se najmanje dva naloga za plaćanje. interni transfer -izdaje se samo jedan nalog za plaćanje.koji je izdao poverilac.koji je izdao pošiljalac.i načinu korišćenja). (preporučljivo da o usmenom nalogu banka ima odreĎeni dokaz u vidu snimljenog telefonskog razgovora ili napravljene pismene beleške.sadržini.obavezna je da izvrši nalog za plaćnje.prijemna banka je dužna da izvrši nalog za plaćanje.

ima prioritet u odnosu na sve navedene prioritete.tj.skidaju se sa tog raĉuna..koje izdaju poverioci.  nalozi.akceptirani instrumenti platnog prometa.prema vremenu prijema.  nalozi.pre bilo kog drugog plaćanja.koje ima na računima kod banaka.kome ova sredstva ne pripadaju.koje je dužnik dao poveriocu.prema datumu dospeća.doprinosa.ili ugovorna ovlašćenja. Redosled izvršavanja naloga za plaćnje ? *ako na računu pravnog ili fizičkog lica (preduzetnika) nema dovoljno sredstava za izvršavanje svih naloga za plaćanje.prema vremenu prijema..usluga.29 Izmirivanje obaveza klijenta dužnika ? -se obavlja tako što se koriste sva dinarska i devizna sredstva dužnika na računima kod banaka.carina i drugih javnih prihoda.zakonskih ovlašćenja i nalozi za isplatu usluga platnog prometa.odnosno iz svih njegovih sredstava.  dinarska sredstva na svim računima kod svih banaka.).  dinarska protivvrednost deviznih sredstava.i drugih svojih obaveza.odnosno prema vremenu prijema ako datum dospeća nije naznačen.zakon propisuje sledeći redosled:  nalozi za prinudnu naplatu poreza.vlasnici raĉuna.za plaćanje roba.na osnovu dospelih hartija od vrednosti i drugih instrumenata obezbeĎenja plaćanja (akreditivi.  pogrešno usmeravanje sredstava na raĉun klijenta.na osnovu izvršnih rešenja nadležnih organa. .  sredstva po isteku ugovora o oročavanju sredstava kod banke.  nalozi po osnovu izvršnih sudskih rešenja i drugih izvršnih poslova. koje izdaju klijenti.tuĊa sredstva na raĉunu.

izveštaj o promenama stanja na raĉunu.pisani izveštaj dobijaju sigurno narednog dana.  banke su obavezne da poštuju tajnost raĉuna svog klijenta i da informacije o računu daju samo vlasniku računa.moći će da dobiju upitom u status raĉuna).s konaĉnim saldom.moći će odmah da vide na ekranu svoj raĉun i da prispela sredstva koriste za druga plaćanja (kada je u pitanju interbankarsko plaćanje).30 Raĉuni kod banke ?  klijent može podići sredstva sa računa ili izvršiti plaćanje – na osnovu naloga.dužna su da dinare primljene u gotovom.  klijenti koji nisu elektronski povezani.Kada je u pitanju meĊubankarsko plaćanje.u roku koji je predviĎen ugovorom o otvaranju i voĎenju računa.ili ukoliko sam vlasnik računa ovlasti banku za davanje podataka. -meĎutim.na koji smo navikli.nije u prstima nalogodavca. koji su elektronski povezani sa bankom .uplate kod banke istog dana.ali ne dužem od roka koji odredi NB-a (za pravno lice ne može biti duži od dva dana od dana izvršene promene.a najkasnije narednog radnog dana. ELEKTRONSKI NAĈIN PLAĆANJA ? -sam pojam elektronskog načina plaćanja kod velikog broj korisnika asocira na nešto što *izmiče kontroli* jer papirni dokument.  banka je dužna da svom klijentu dostavi izveštaj o svim promenama na raĉunu od poslednjeg izveštaja.uključivanjem pravnih lica i preduzetnika u elektronski platni promet samo se kompletira celina informacionog sistema elektronskog platnog prometa: .i to u visini pokrića na raĉunu.  klijenti banke.osim ako je zakonom propisano drugačije.a za fiziĉko lice najmanje jednom meseĉno).po bilo kom osnovu.  pravna i fizička lica koja obavljaju delatnost.

jer je cilj da se objasni komunikacija:korisnik – poslovna banka. -PB-1.31 NB PB-1 .elektronski dokument se putem modemske telefonske veze ili internet mreže može dostaviti poslovnoj banci i da ta operacija traje kraće od jednog minuta. nadležno lice u banci prvo provodi identifikaciju nalogodavca . dokumenat potpisuje ovlašćeno lice koje ima deponovan potpis. -NB-a u sistemu platnog prometa (nije prikazan položaj republika. -informacioni sistem banke će sada vrlo efikasno da izvrši identifikaciju nalogodavca.postoje sledeće faze:     nalogodavac piše dokumenat. -sva plaćanja sa raĉuna jedne banke na raĉun druge banke idu preko NB-e.kao poslednjeg nivoa u platnom prometu. dokumenat se nosi u banku. elektronsko plaćanje -ekvivalentna operacija pisanju papirnog dokumenta za plaćanje je pisanje elektronskog dokumenta na računaru.PB-2 i PB-3 su poslovne banke. papirna dokumenta -kada nalogodavac daje papirni nalog filijali ili direktno poslovnoj banci. -potpisu papirnog dokumenta ekvivalent je elektronski potpis. -umesto da se dokument nosi u banku i čeka u redovima.nije dozvoljena veza PB-2 (ima račun kod NB-e) (ima račun kod NB-e) PB-3 (ima račun kod NB-e) A B (ima račun kod (ima račun PB-1 PB-2) kod PB-1) C (ima račun kod PB-2) D E (ima račun kod (ima račun kod PB-2 i PB-3) PB-3) F (mobilni – ima račun kod PB-3) -od A do F su korisnici eloktronskog plaćanja (preduzetnici i pravna lica).

-kontrola salda na računu nalogodavca je jednostavna softverska kontrola u informacionom sistemu banke..B-E.. -provera ispravnosti unetih podataka se takoĎe prepušta informacionom sistemu banke.U ovom slučaju postoji najveći rizik.korisnika B sa svog računa na račun banke.i banka ima pravo i obavezu da tu transakciju realizuje odmah a najkasnije u toku istog dana.kreditnim odnosima i sl. -svi papirni dokumenti su propisani aktima nadležnih institucija kao i elektronski dokumenti.  kada je račun nalogodavca sa kojeg se plaća i račun primaoca sredstava kod različitih poslovnih banaka. nalog prolaska svih kontrola daje se nalog na izvršenje.i -onemogućavanje neovlašćene izmene podataka u prenosu. -u prvom slučaju realizacijom naloga se ne menja novčani potencijal poslovne banke.    -izvršenje naloga je transakcija koja se dešava u pozadini odnosno što korisnik ne vidi. zatim se kontroliše saldo na računu nalogodavca u skladu sa ugovorom koji imaju korisnik i poslovna banka.preuzima poslovna banka.a kod elektronskog plaćanja banka već ima dokument u elektronskom zapisu koji je prošao sve kontrole i koji može da ide na realizaciju.32 preko potpisa imena firme i potpisa ovlašćenog lica. -u drugom slučaju (B-E) banka pokreće realizaciju naloga.Za realizaciju naloga eksternim plaćanjem potreban uslov je da korisnik B ima sredstva na računu kod PB-1. kod koje primalac sredstava korisnik E ima račun.kao ovlašćenog lica za izdavanje naloga.TakoĎe mora da bude zadovoljen i .unoseći ga u svoj informacioni sistem koji je povezan sa NB-om.i.da kad se ti ureĎaji koriste saglasno sa uslovima koje banka propisuje.ili preko sistema velikih plaćanja.B-C. -najkritiĉnija taĉka u elektronskom platnom prometu je identifikacija korisnika putem elektronskog potpisa.kao što je slučaj:A-E.svaki drugi rizik *provale* i izmene podataka u prenosu.itd.C-D itd).a realizacija se izvršava sa računa PB-1 na računa na račun PB-3 u NB-i. sledeći nivo kontrole je ispravnost popunjenog dokumenta.Ovaj način se naziva eksterno plaćanje i realizuje se preko klirinškog plaćanja. -na kraju dolazimo u fazu kada je poslovna banka prenosila podatke iz papirnog dokumenta u elektronski zapis svog informacionog sistema. -u ovom sistemu platnog prometa postoje dva sluĉaja:  kada je račun nalogodavca sa kojeg se plaća kod iste poslovne banke kao i račun primaoca sredstava (A-B.ali poslovne banke nude takve softverske i hardverske ureĎaje za zaštitu. A-C.A-D.

bez obzira što korisnik B ima sredstva na računu.nalog će biti vraćen i čekaće se da budu ispunjeni uslovi za realizaciju.33 uslov da PB-1 ima sredstva na svom računu kod NB-e.Ako PB-1 nema sredstva na računu. .sistemima eksternih plaćanja.radi mogućnosti direktnog meĎusobnog plaćanja.Za sada nije dozvoljeno veza izmeĊu PB-1 i PB-2.Sva plaćanja izmeĎu banaka moraju da idu preko NB-e.

 datum valute – popunjava banka*.34 Instrumenti platnog prometa ? instrumenti za gotovinsko plaćanje -nalog za uplatu.  a drugi primerak banka zadržava kao dokument na osnovu kojeg je primila uplatu.odnosno banka.  oznaka valute. -sastoji se iz dva primerka:  prvi primerak . *i podatke kojima se overava uplata na dan izvršenja naloga.).  iznos. .koji se vodi kod banke.  pečat i potpis uplatioca.  mesto i datum prijema. -uplatu gotovog novca. -na njemu se nalaze sledeći podaci:  uplatilac.  primalac. instrumenti za bezgotovinsko plaćanje -nalog za prenos. -nalog za isplatu.  poziv na broj odobrenja.  svrha uplate.  model i poziv na broj (odobrenja).  šifra plaćnanja – popunjava banka. vraća uplatiocu. Nalog za uplatu ? -gotovinski instrument platnog prometa koji se koristi za.koji je banka overila.kod koje ima otvoren tekući raĉun.  račun primaoca. -kao i u slučaju kada graĊani plaćaju obaveze u gotovom novcu i vrše druge uplate u korist raĉuna klijenta. -kada klijent vrši uplatu na svoj tekući raĉun (dnevni pazar i sl. -nalog za naplatu.u mestu u kojem se nalazi organizacioni deo banke. -može se koristiti i u slučaju kada klijent vrši uplatu dnevnog pazara kod druge banke ili pošte.

koji je do sada služio kao gotovinski instrument platnog prometa (ĉek nije više instrument platnog prometa. -elementi naloga za isplatu su: naziv isplatioca. -sastoji se iz dva primerka. prvi primerak se vraća isplatiocu ili primaocu sredstava. oznaka valute. iznos ( ispred iznosa stavljaju se dve paralelne crte.nalaže isplatu u gotovom novcu primaocu.ukolko lice koje prima isplatu. potpis primaoca. a drugi primerak zadržava banka. šifra plaćnja.a numerički podatak iznosa ispisuje se sa parama u dve decimale.potpiše nalog. -nalog za isplatu se može izvršiti. broj računa isplatioca.već instrument plaćnja na osnovu kojeg se ispostavljaju instrumenti platnog prometa). -zameniće po svojoj prirodi ček. mesto i datum prijema. pečat i potpis isplatioca (overa).35 Nalog za isplatu ? -je gotovinski instrument platnog prometa kojim klijent podiže sa svog raĉuna sredstva u gotovom novcu. svrha isplate. datum valute.i to tako što se celi iznosi odvajaju zarezom). Nalog za prenos ? .i stavi broj liĉne karte i mesto izdavanja.broj lične karte i mesto izdavanja. -ili kojim na teret svog raĉuna kod banke. poziv na broj zaduženja. -koji nema tekući račun u banci. naziv primaoca.

-elementi naloga za prenos su: oznaka načina izvršenja naloga – hitno: naziv poverioca – primaoca. poziv na broj zaduženja. svrha plaćanja.u korist raĉuna poverioca. broj računa poverioca – primaoca. Nalog za naplatu ? .na osnovu nje se ostvaruju odreĎena prava). -ovaj instrument se koristi kada dužnik nalaže banci. broj modela poziva na broj zaduženja. -na zahtev dužnika. -da na teret tog raĉuna prenese sredstva. iznos.banka je dužna da dužniku da potvrdu o primljenom nalogu za prenos. naziv dužnika – nalogodavca. oznaka valute. -sastoji se od jednog primerka koji zadržava banka. mesto i datum prijema. koji se vodi u istoj ili drugoj banci. -obrazac potvrde nije propisan (. pečat i potpis dužnika – nalogodavca (overa).kao i -potvrdu o izvršenom plaćanju. datum valute. šifra plaćnja. poziv na broj odobrenja.za odreĎeni iznos.kod koje ima raĉun. -nalog za prenos će se koristiti i u sluĉaju kompenzacije.odnosno obračuna kod kog se vrši zaduženje i odobrenje računa istog klijenta. broj modela poziva na broj odobrenja. broj računa dužnika – nalogodavca.36 -predstavlja instrument bezgotovinskog platnog prometa.

oznaku valute.ovlašćujući ga da raspolaže sredstvima sa njegovog računa: menica.  a drugi ostaje banci. mesto i datum prijema. pečat i potpis poverioca – nalogodavca (overa).i kojim inicira zaduživanje raĉuna dužnika i odobravanje sredstava svom raĉunu. garancija. iznos. poziv na broj odobrenja. naziv poverioca – nalogodavca. broj modela poziva na broj zaduženja. jednostrano pismeno ovlašćenje. koji izdaje poverilac. svrha plaćanja. datum valute. poziv na broj zaduženja. broj računa poverioca – nalogodavca. -na nalogu za naplatu popunjavaju se sledeći elementi: naziv dužnika.37 je bezgotovinski instrument platnog prometa. Instrumenti obezbeĊenja plaćanja ? .koje je dužnik dao poveriocu. . šifra plaćanja.sastoji se od dva primerka:  prvi se vraća poveriocu. broj računa dužnika.kao dokaz da je banka primila nalog za naplatu. ugovorno ovlašćenje. ček. otvoreni akreditiv. nalog za naplatu se uvek izdaje uz ovlašćenje.ili.

pa se isplaćuje donosiocu čeka).čije je ime napisano na prednjoj strani čeka. -obezbeĊenje plaćanja nije obavezno za uĉesnike u platnom prometu. kažnjivo. -indosiranje ĉeka ( radnja kojom se prenose prava iz čeka – indosso = poleĊina. (remitentu).ili po naredbi -izdavanje ĉekova bez tog lica nekom pokrića je zakonski drugom licu). -podnošenje ĉeka na isplatu.ĉek.odnosno.Na poleĎini se piše ime lica na koje se vrši prenos).u zakonom odrĊenom roku (s nalogom za isplatu ili nalogom za naplatu). -protest ( u slučaju da trasat odbije da isplati ček. -ako poverilac i dužnik ugovorom (Zakon o obligacionim odnosima) predvide obezbeĊenje plaćanja: menice.isplatu iz njegovog pokrića).Pravo prenosa ima lice.korisnik čeka podiže protest).  rekta ĉek ( vrsta čeka na kome je izričito naglašeno da se ne može prenosti po naredbi – prenosi se običnim ustupanjem – cesijom). čeku kao korisnik -da korisniku čeka čeka).nalaže trasatu može isplatiti licu (banci. ĉek na donosioca ( na kome nije naveden korisnik čeka.38 -ovi instrumenti se upotrebljavaju u slučajevima kada je potrebno izmiriti obavezu u ugovorenom roku.iza reči po naredbi. -u našem unutrašnjem platnom prometu najviše .a koje se smatra vlasnikom čeka. **čekovi koji glase na ime ili po naredbi menjaju vlasnika indosamentom. ĉekovni postupak -izdavanje ĉeka je prva čekovna radnja.akreditiv akceptni nalog cirkularno kreditno pismo i kreditna kartica Ĉek ? pojam ĉeka vrste ĉeka -je hartija od vrednosti po -prema subjektu naredbi. -opoziv ĉeka ( je radnja kojom trasant zabranjuje trasatu.isplati odreĎenu ĉek po naredbi (može sumu novca na teret se isplatiti licu čije njegovog pokrića. je ime navedeno na čeku.kod koje trasant ima koje je navedeno na deponovana sredstva). (korisniku) čeka : -izdavalac čeka ĉek na ime ( ček se (trasnat).

 Menica ? .).Omogućavaju široko uključivanje stanovništva u organizovani platni promet.  ĉekovi po tekućim raĉunima graĊana ( ovi čekovi omogućavaju takoĎe i kreditiranje korisnika tekućuh računa.  obraĉunski ĉek ( je precrtan dvema paralelnim linijama.sa naznakom da je namenjen samo za obračun – obezbeĎenje plaćanja).39 se upotrebljavaju: gotovinski ĉek ( za isplatu gotovine sa računa).  barirani ĉek ( precrtani – se koristi za bezgotovinsko plaćanje).

nepopunjeno).i to najĉešće novĉanu sumu i rok dospeća.daje nalog drugom licu (trasatu. -ukoliko se pak.ne može prenosti indosamntom. -menica je hartija od vrednosti po naredbi.  ponudi menicu banci za otkup (eskont) i na taj način doĎe do novca pre roka dospeća. -vlasnik menice B. -posebna vrsta menice je rekta menica (koja glasi na ime i ona se.lice A – izdavalac menice).i  instrument obezbeĊenja plaćanja. -takva menica naziva se trasirana ili vuĉena menica.  prenese menicu na drugo lice (poverioca) i na taj način izmiri obavezu (sredstvo plaćanja). -to je menica sa potpisom izdavaoca ili akcepta u koju dužnik naknadno upisuje bitne elemente.lice B) isplati odreĎenu sumu novca.već samo ustupanjem).izdavalac (dužnik ) sam obaveže da će isplatiti odreĊenu sumu novca.menica se upotrebljava kao:  sredstvo plaćanja.je obavljeno obećanjem plaćanja (odnosno kreditom – kreditna funkcija).može da:  čeka dan dospeća menice. -vidi šematski prikaz: Elementi menice ? . -menica koja ne sadrži sve bitne elemente naziva se blanko menica (bianco – belo.kao i rekta ček. -plaćanje umesto novcem.  kreditno sredstvo.Ova vrsta menice se najčešće koristi za obezbeĊenje kredita.kojom jedno lice (trasant.40 -u prometu hartija od vrednosti. -nije potreban akcept menice.i tada trasat postaje glavni meniĉni dužnik) da trećem licu (remitentu.lice C – prihvatanje meniĉne obaveze naziva se akcept menice.tada se radi o sopstvenoj menici.

-na odreĊeni dan. . ime lica koje treba da plati -trasata.. mesto i datum izdavanja menice Prenos meniĉnih prava ? . -trasat postaje meniĉni dužnik.. bezuslovni nalog za naplatu -odreĎene sume novca. -ovaj elemenat se nalazi samo kod trasirane menice.trasanta. -na odreĊeno vreme po viĊenju ( npr. -ako su ti iznosi različiti u obzir se uzima manji iznos (suma novca). -menična sume se najčešće piše slovima i brojevima.odnosno.41 oznaka da je to menica -napisana na jeziku na kome je napisana i isprava.)..tri meseca po viĎenju platite . potpis izdavaoca . -jer sopstvena menica nema trasata.).kada akceptira.. -onda se smatra mesto označeno uz ime trasata.platite tri meseca od izdavanja . -na odreĊeno vreme od dana izdavanja (npr. mesto plaćanja -ako nije posebno naznačeno. -može se trasirati na pravno ili fiziĉko lice.. vreme dospelosti menice -po viĊenju ( menica dospeva čim se podnese na naplatu – a najkasnije do jedne godine).svojim potpisom trasant preuzima meničnu obavezu. potpiše menicu. -može biti pravno ili fizičko lice.. ima korisnika menice -remitenta.

sedište i broj raĉuna indosatora. ili na alonžu menice.odnosno lica – koje menicu prenosi (indosira). -indosament je bezuslovna pismena izjava indosanta.je indosament pomoću kojeg se zabranjuje dalje indosiranje menice. *ne po naredbi*.datum i mesto prenosa. -kada trasantovo pokriće kod trasata nije dovoljno. -brža i lakša cirkulacija menice.za isplatu naznačene sume na koju menica glasi. -nego se samo indosant potpisuje na poleĎini menice. -postoje sledeće vrste indosamenta: puni indosament -mora da sadrži izjavu o prenosu ( naziv.koja se piše na poleĎini menice.broj raĉuna indosanta). -i potpis inodosanta. -postupak indosiranja obavlja se na poleĊini menice ( ili na alonžu = produžetak menice). delimiĉni akcept -prihvata se obaveza koja je manja od sume na koju menica glasi. -upisuje se odredba *na donosioca*. -akceptira je odredbom *prihvatam* i stavljanjem svog potpisa. -označenje lica na koje se menica prenosi – indosatora. Aval menice ? . rekta indosament . Akceptiranje menice ? -znaĉi prihvatanje nekog lica (najĉešće trasata) da izvrši isplatu meniĉne sume: puni akcept -znači prihvatanje naloga za isplatu meniĉne sume u celini. blanko indosament -kod kojeg nije oznaĉeno ima lica na koje se menica prenosi. -na taj način se sprečava mogućnost izdavanja menice bez pokrića. -stavljanjem odredbe indosament na donosioca -umesto imena lica na koje se vrši prenos.naziv i sedište indosanta. blanko akcept -trasat (akceptant) samo potpiše menicu.42 -indosiranje menice je postupak prenošenja meničnih prava na drugo lice.

avalist (najĉešće banka ili drugo pravno lice).To su instrumenti sa nultom kamatnom stopom.Njima se mogu dugoroĉne obaveze). -dospele novĉane obaveze.oni se kupuju po diskontnim cenama.tako da se kamatna stopa pojavljuje u vidu diskontne stope.  certifikata.Kao takve one predstavljaju  blagajniĉkih zapisa (su kratkoroĉne hartije od vrednosti koje glase na okrugli iznos.na ime ili donosioca.  obveznica ( kao hartije od vrednosti omogućuju emitentima (država.umanjuje se za iznos kamate od dana prodaje do dana dospeća menice.banke. -menica sa avalom obezbeĊuje isplatu meniĉne sume.osim prenosom ĉekova i menica kao hartija od vrednosti.kod pravnih lica čiji je ciklus privreĊivanja pod uticajem sezonskih oscilacija (poljoprivreda.Oni se izdaju radi pribavljanja kratkoroĉnih novĉanih sredstava potrebnih za premošćavanje finansijskog jaza izmeĎu neravnomernog priliva i odliva finansijskih sredstava. Postupak plaćanja meniĉne obaveze ? -odvija se u vreme dospeća menice za isplatu..) da uz plaćanje odreĊene kamate.se otkupljuju po nominalnoj vrednosti).. .koje glase na ime ili donosioca.Izdaje ih NB.43 -je meniĉno jemstvo..banke i druge finansijske organizacije.turizam.i u momentu dospelosti i naplate. -avaliranjem menice.tj. -aval se daje na menici i izražava odredbom *per aval*.daje izjavu kojom jemĉi (garantuje) da će meniĉni dužnik ispuniti svoju obavezu.Slični su kratkoročnim obveznicama.s mogućnošću da se naplate pre roka dospeća (eskontovanje). -eskontom menice bave se banke.graĎevinarstvo.Obavezu isplate menične sume ima menični dužnik ( akceptant ili izdavalac sopstvene menice).korporacije. -za naplatu dospele menice preko računa dužnika upotrebljava se nalog za naplatu.*kao jemac*.sa rokom dospeća za naplatu do godinu dana.mogu se izmiriti i prenosom:  deonica (hartija od vrednosti koja predstavlja odreĎeni deo kapitala akcionarskog društva i daje imaocu pravo upravljanja društvom i na deo njegove ostvarene dobiti u vidu dividende). -meniĉna suma.. -u slučaju hitne potrebe menica se može pretvoriti u novac i pre roka dospeća.Namenjeni su za kratkoročne plasmane privremeno slobodnih novčanih sredstava pravnih lica i graĎana.koje na taj način otkupljuju menice pre njihovog dospeća.ili drugim izrazom istog značenja.i nose kamatu prema roku dospeća koji ne može biti duži od godinu dana..a imaoci menice dolaze do neophodnih novčanih sredstava.Taj postupak se naziva eskont menice.trgovina.).koju vlasnik menice dobija za eskontovanu menicu.  komercijalnih zapisa ( kratkoroĉne hartije od vrednosti.pribave veliki iznos novca od hiljadu individualnih investitora..

44 prikupljati novčana sredstva za potrebe prodaje na kredit trajnih potrošnih dobara (rok dospeća je najčešće do 90 dana). .

upotrebljava za -opozvati i bez plaćanje izmeĎu saglasnosti korisnika poslovnih partnera akreditiva.koja se može koristiti za . otvara odreĎeno -ne postoji rizik za preduzeće.kao nosiocu platnog prometa. koji imaju stalne trgovinske odnose.na zahtev učesnika i na teret njegovog raĉuna. svog trgovinskog predstavništva. -on štiti interese svih učesnika u plaćanju.tovarni list. -sve do isteka roka trajanja akreditiva. sve dok mu ne -npr..kojim nosilac platnog prometa. trajni ili obiĉni (fiksni) -opozivi akreditiv -trajni ili nalogodavac permanentni može. Vrste akreditiva ? liĉni ili obiĉni akreditiv (bezuslovni) -isplata nije uslovljena ispunjavanjem odreĎenih uslova.stavlja na raspolaganje odreĊeni iznos novĉanih sredstava.odgovarajuću dokumentaciju.45 Akreditiv ? -akreditiv je nalog. -kao što su:faktura.i sl. -obnavlja se stalno (dnevno..odreĊenom korisniku (pravnom ili fiziĉkom licu).trajni akreditiv istekne rok važenja. dokumentovani ili robni akreditiv (uslovni) -isplata na osnovu dokumentovanog ili robnog akreditiva može se ostvariti tek kada korisnik podnese banci. -dovoljno je da se korisnik ličnog akreditiva identifikuje (podnese na uvid ličnu kartu). opozivi ili neopozivi -obiĉni odnosno fiksni akreditiv otvara se za odreĎenu (fiksnu ) novčanu sumu.nedeljno ili mesečno).bez obzira na akreditiv obično se odreĎeni rok. koje nema sopstveni poslovni račun. -neopozivi akreditiv vezane za isporuke ne može se opozvati odreĎene robe.za potrebe naplatu potraživanja.. -da bi mogao da raspolaže novčanim sredstvima sa akreditiva.

Cirkularno kreditno pismo (ckp-o) ? -pripada grupi posebnih (specijalnih) instrumenata platnog prometa. . -posle isplate celokupne novčane sume ili isteka roka važenja. Važenje akreditiva istiĉe. izveštaj nosiocu platnog prometa korisnika akreditiva -ostaje kod nosioca platnog prometa korisnika akreditiva.46 jednokratne ili delimične isplate.akreditiv se gasi. Akreditiv sadrži ? -ĉetiri primerka. -otvaranje akreditiva je u stvari. izveštaj korisniku akreditiva -dostavlja se korisniku akreditiva. kada njegov korisnik u pismenoj formi izjavi da ga neće koristiti.izdvajanje sredstava sa poslovnog računa nalogodavca na poseban račun – akreditiv: akreditiv izveštaj o otvaranju akreditiva -dostavlja se uĉesniku – nalogodavcu. -i služi kao dokument na osnovu kojeg je otvoren akreditiv. -Ovaj instrument izdaju banke i druge finansijske institucije.odnosno akreditiv se gasi ?     kada je u potpunosti isplaćen. kada mu je istekao rok važenja. kada nastupe uslovi za njegovo prevremeno gašenje.kao nosioci platnog prometa. -ostaje kod nosioca platnog prometa nalogodavca.

koju prodavac roba ili davalac usluge dostavlja.i -to samo u iznosu koji je trenutno potreban.ukoliko i posle isteka važenja ckp-a. -ova oznaka stavlja se iznad naziva *cirkularno kreditno pismo*. -ako se koristi samo za bezgotovinska plaćanja.da će pri njihovom prezentiranju.trgovinska.roka kamate.koja ga je izdala.ako je pokriće na taj način obezbeĎeno. . -koji su sa izdavačem kk-a (tj.(=kreditna preduzeća ostvaruju znatnu zaradu po osnovu kamate i ĉlanarine od vlasnika kreditne kartice. -za realizaciju plaćanja na osnovu ckp-a koriste se odgovarajući instrumenti platnog prometa. -i ovako označeno pismo ne može se koristiti za gotovinske isplate. -plaćanje kk-ma može se vršiti svima onima (raĉuni hotela.prenos novĉanih sredstava na poseban raĉun .ugostiteljska i turistiĉka preduzeća .robnih kuća i sl. -kreditnom preduzeću (izdavaocu kk-e).koja vrši isplatu po cirkularnom kreditnom pismu. Akceptni nalog ? -se upotrebljava kao instrument obezbeĊenja plaćanja.restorana.kao sredstvo plaćanja. -ovaj instrument koristi samo lice koje je za to ovlašćeno u pismu.izdato za gotovinska plaćanja. -na osnovu fakture. evidentira isplaćen iznos na poleĊini pisma. -banka.u kojima postoje filijale banke.vrši se obračun izmeĎu vlasnika kk-e i kreditnog preduzeća.ili mu vraća novac.može se upotrebljavati i za bezgotovinska plaćanja. .od koga vrši naplatu u ugovorenom roku. -korisnik ga može naplatiti u svim mestima.i proviziju u % od vrednosti isplaćenih faktura prodavcima za prodatu robu i usluge). -najĉešće ga koriste preduzeća za podmirivanje potreba svojih radnika na službenim putovanjima.47 -za potrebe svojih komitenata (pravna i fiziĉka lica). -ako je pak.nije isplaćen ceo novčani iznos. -u granicama prethodno odobrenog kredita i ugovorenih otplatnih rata..pokrića i ostalih uslova korišćenja kk-e. -imalac kk-e je dužan da potpiše fakturu (račun).*cirkularna kreditna pisma* = pravno lice). -bez rizika nošenja gotovine. -korisnici ovog instrumenta mogu da podižu gotovinu ili da obavljaju bezgotovinska plaćanja (u jednoj ili više banaka) u odreĎenom roku i do odreĎene novčane sume na koju pismo glasi.banka vraća neisplaćen novčani iznos na račun korisnika pisma. Kreditna kartica (kk-a) ? -u zemljama razvijene tržišne privrede kk-a se široko koristi. -izdaju je banke.saglasno ugovorenim ovlašćenjima poverioca. omogućuje prodavcu roba i usluga poveća promet).nosi oznaku *vredi samo za virmanska plaćanja*.kreditorima) stupili u ugovornu obavezu. kod plaćanja obaveza u roku dospeća. -davati imaocu ( u mogućnosti je da na jednostavan naĉin i uz povoljne uslove koristi kk-u kao poseban vid potrošaĉkog kredita) robu ili usluge. -na osnovu prethodno položenog pokrića (uplatom gotovine na raĉun = fiziĉko lice.

nosiocu platnog prometa. i datum njegovog dospeća.i upisuje.overava i podnosi na naplatu.kao dokument o zaduženju računa dužnika. -primljeni akceptni nalog poverilac potpisuje.datum i mesto izdavanja naloga. -izdaje se u jednom primerku i ostaje kod nosioca platnog prometa.najdocnije na dan dospeća. Zbirni nalog za prenos ? .kod koga se vodi raĉun dužnika.48 -ovaj nalog izdaje dužnik.pored ostalih elemenata.

-ispostavljaju nosioci platnog prometa. Interni nalozi ? -ovi nalozi imaju interni karakter. -da na teret njegovog računa izvrši prenos sredstava na raĉune drugih uĉesnika. -služi za izmirenje obaveza prema većem broju česnika (poverilaca).a ne uĉesnici. .što znači da ih.49 -se upotrebljava kada uĉesnik – nalogodavac (dužnik) nalaže nosiocu platnog prometa.

-po izvršenim nalozima za plaćnje učesnika.50 zbirni izveštaj o odobrenju . Ostali instrumenti platnog prometa ? prijava uplata -upotrebljava se za obraĉun uplaćene gotovine. -isti su kao nalog za prenos. -takoĊe se upotrebljava za ispravke grešaka. interni nalog za prenos -upotrebljava se kada nosilac platnog prometa zadužuje račun učesnika. -popunjava se u dva primerka:   interni nalog za prenos i izveštaj o odobrenju. ..samo je boja internog naloga žuta. -ovaj nalog sadrži podatke svih pojedinačno izvršenih naloga odobrenja i zaduženja po računu učesnika. prijava isplata -upotrebljava se za obraĉun isplaćene gotovine. -na osnovu sudskih i drugih izvršnih naloga.zaduženju -ispostavlja nosilac platnog prometa... -nosilac ga izdaje u jednom primerku i dostavlja ga učesniku uz dnevni izveštaj o stanju sredstava na računu učesnika.

kao dokument o zaduženju isplaćenog iznosa naznačenom računu).čiji je račun odobren.akreditiva ? -je instrument plaćanja.čiji je račun zadužen).51 -koju nosioci prime od uĉesnika.na osnovu akreditiva. -sastoji se iz dva primerka:  prijava isplata (nosilac platnog prometa.po kojima je isplata izvršena. izveštaja za arhivu (ostaje kod nosioca platnog prometa.koji je izvršio isplatu.zajedno sa pojedinačnim isplatnim dokumentima.dostavlja učesniku.   Nalog za prenos sa raĉuna.zajedno sa pojedinačnim uplatnim dokumentima) i.kao dokument o odobrenju uplaćenog iznosa naznačenom računu). -sastoji se od dva primerka: . -sastoji se iz dva primerka :  prijave uplata (dostavlja se učesniku. izveštaj za arhivu ( ostaje kod nosioca platnog prometa. -upotrebljava se u sluĉaju kad korisnik akreditiva ima otvoren akreditiv kod nosioca. -po osnovu izvršenih uplata. -koju je nosilac isplatio uĉesnicima. -i kada vrši plaćanje na teret otvorenog akreditiva u korist raĉuna drugog uĉesnika. otvorenog u korist nalogodavca.

52  naloga za prenos sa raĉuna – akreditiva ( ostaje kod nosioca. Uputnica za gotovinsku isplatu ? . . .kao dokument o zaduženju raĉuna dužnika i odobrenju raĉuna poverioca).  izveštaja o prenosu ( zadržava uĉesnik – korisnik akreditiva za svoje potrebe).vrši isplatu drugom uĉesniku ili licu koje nema raĉun kod nosioca.upotrebljava se kada uĉesnik na teret svog raĉuna.

-sastoji se iz tri primerka:  uputnica za gotovinsku isplatu ( vraća se nalogodavcu. Opšte karakteristike meĊunarodnog platnog prometa ? Pod meĎunarodnim platnim prometom se podrazumevaju sva plaćanja.53 -isplata putem uputnice može se vršiti na blagajnama pošta.primalac isplatu potvrĎuje svojim potpisom).ili -kod drugog nosioca platnog prometa.  izveštaj primaocu ( uručuje se odreĎenom licu prilikom isplate). .po bilo kom osnovu.u stranoj valuti.izmeĊu uĉesnika (nalogodavaca i korisnika) iz razliĉitih zemalja.  izveštaj za arhivu (ostaje kod nosioca).

kao vlasnika datog raĉuna. može imati samo potražni saldo. -u bilansu stanja banke on se prikazuje kao pasivni raĉun.i -primenjuje se obiĉno samo izmeĊu banke i njenog komitenta.54 nosioci meĊunarodnog platnog prometa: centralna banka i banke ovlašćene za poslove sa inostranstvom. -u bilansu stanja komitenta se prikazuje kao aktivan raĉun s obzirom na to da ima dugovni saldo. Odnosi izmeĊu domaće i inostrane banke ? poslovni odnosi: -zasnivaju se na sporazumu izmeĊu domaće kontokorentni odnosi: -se baziraju na meĊusobno otvorenim .kao aktivni raĉun ( u bilansu stanja banke prikazuje se kao aktivni raĉun).i -može imati i dugovni saldo. -tj.po pravilu. prost tekući raĉun -kada samo jedna strana preko njega vrši uplate i isplate.potražni saldo. Dva osnovna poslovna raĉuna kod banke su ? žiro raĉun -na njemu se vode samo potraživanja poverilaca prema banci. -žiro raĉun komitenta . banka korisnika.izražava potraživanja komitenata (kao vlasnika).tj. U meĎunarodnom platnom prometu učestvuju po pravilu ĉetiri subjekta:     nalogodavac.u njegovom bilansu stanja.po -osnovu deponovanih sredstava na žiro raĉunu.kao pasivni raĉun ( prikazuje se u bilansu stanja banke kao pasivni raĉun). banka nalogodavca. korisnik. -tekući raĉun komitenta kod banke ima. -suprotna su prikazivanja tekućeg raĉuna. reciproĉan -kada obe strane preko njega vrše uplate i isplate.i -primenjuje se izmeĊu dve banke. tekući raĉun (conto corrente) -dok se na tekućem raĉunu vode i njegova dugovanja.komitenta banke.kod banke. -od banke (kao dužnika). uĉesnici u meĊunarodnom platnom prometu: -pravna i -fizička lica.

transporta.pored raĉuna *štedni ulozi u stranoj valuti*. . conto = raĉun corrente = tekući Za potrebe obavljanja poslova sa inostranstvom pravna lica otvaraju ? -devizni raĉun (račun pasive bilansa stanja banke).zajmovi itd). loro tekući raĉuni -je njihov tekući raĉun otvoren kod neke naše ovlašćene banke za poslove sa inostranstvom. *vlastiti devizni raĉun banke (u zemlji) je raĉun aktive bilansa stanja (sa dugovnim saldom). Od stanja platnog bilansa u velikoj meri zavisi kakav će biti ?    devizni režim u datoj zemlji. **klirinški raĉuni su aktivno – pasivni raĉuni bilansa stanja banke. u toku jedne godine.a rigorozniji je ukoliko je on pasivan.kod banke ovlašćene za poslove sa inostranstvom. (reciproĉnim) tekućim raĉunima u stranoj valuti: nostro tekući raĉuni -je naš tekući raĉun otvoren kod inostrane banke. Pod bilansom plaćanja se podrazumeva ? skup svih priliva i odliva inostranih platnih sredstava (deviza i valuta). otvoren kod banke.55 i inostrane banke (sa dobrim poslovnim ugledom) .prihodi i rashodi od turizma. on je liberalniji ako je platni bilans uravnotežen ili aktivan. -raĉun aktive bilansa stanja (naše) banke. ***devizni raĉun komitenta. -raĉun je pasive bilansa stanja ( naše) banke. je raĉun pasive bilansa stanja banke. po robnom i nerobnom osnovu ( uvoz i izvoz roba. -o obavljanju odreĊenih bankarskih (platnih) poslova. -ovaj raĉun takoĊe otvaraju i fiziĉka lica.

-pojam valute oznaĉava i datum odobrenja ili zaduženja na raĉunu. deviza je žiralni a valuta je efektivni strani novac II. -pojam valute oznaĉava i monetrani sistem jedne zemlje koji odreĊuje država.  unošenjem stranog kapitala..na tekućim raĉunima u ino bankama. -mogu biti u obliku svih vrsta plaćanja u inostranstvu. III. -u stranoj valuti.). . -koji je u datoj stranoj zemlji zakonsko sredstvo plaćanja...u devize se ukljuĉuju i efektivne valute ( gotov novac) pa i zlato. -kojim se utvrĊuje osnovna novĉana jedinica u toj zemlji ( njeno ime.. *valute i devize se u knjigovodstvu evidentiraju po zvaniĉnom (proseĉnom. -tj.akreditivi.menica. -devize se stiĉu po osnovu:  izvoza roba i usluga. -pod pojmom valute se ne podrazumevaju novĉani surogati u stranoj valuti konkretne zemlje ( ĉek.).u inostranim sredstvima plaćanja ( ĉekovi..menice.56 Razlikujemo dve vrste stranog novca ? devize -pod devizama se podrazumevaju sva kratkoroĉna potraživanja (do tri meseca).. -u širem smislu reĉi. -prema inostranstvu.tj.i -koja je zakonsko sredstvo plaćanja u unutrašnjem platnom prometu. -pod valutom se podrazumeva efektivni strani novac.srednjem) kursu.  i zajmova (poklona). Devize mogu biti ? konvertibilne i nekonvertibilne -konvertibilne devize su one koje se mogu ĉvrste i meke -ĉvrste devize su sa stabilnom klirinške i neklirinške -klirinške devize su one koje nastaju promtne i terminske -promtne devize su one sa kojima se . valute I.akreditivi..oblik i apoenski sastav).dan kada poĉinje da teĉe ili se završava ukamaćenje.

može raspolagati odmah po sticanju.Čekovi u stranoj valuti izdatih od strane nepoznatih banaka se preuzimaju samo na naplatu i isplaćuju se tek po naplati od trasata. Sistemi meĊunarodnih plaćanja ? slobodna devizna (konvertibilna) plaćanja -se uglavnom ugovaraju sa klirinški način plaćanja -je karakteristično da se kompenzacija -kliring je jedna vrsta .EURO. meĊunarodnom vrednošću (kursom) i mogućnošću slobodne konverzije.pretvoriti u zlato ili ma koju drugu devizu ( engleska.na kome se u zavisnosti od kretanja odnosa izmeĊu ponude i tražnje formira devizni kurs). -nekonvertibilne devize su one koje se uopšte ne mogu. -Na računu *poslati ĉekovi u stranoj valuti na naplatu*se knjiži pozitivna i negativna kursna razlika usled promene kursa..pre svega.poznate banke..ili je ta mogućnost ograniĉena.kao i valuta.. Devizni kurs ? -cena odreĊene jedinice strane valute.. -neklirinške devize su one koje nastaju putem slobodnog deviznog plaćanja. -formira se na deviznom tržištu (organizovani oblik trgovine sa devizama....funta.ostvaruje dobitak po osnovu pozitivne kursne razlike i provizije. -meke devize su devize sa kolebljivim kursom i ograniĉenom mogućnošću raspolaganja.57 bez ikakavih ograniĉenja i formalnosti pretvoriti u zlato ili ma koju drugu devizu (USD. -a gubitak po osnovu negativne kursne razlike.). Otkup ĉekova u stranoj valuti ? Banke pored valuta otkupljuju (kupuju) i čekove izdate (vučene) na druge. -terminske devize su one sa kojima se može raspolagati tek po isteku izvesnog roka (termina).samo dok se ne primi izveštaj o izvršenoj naplati i odobrenju tekućem računu u inostranstvu. putem klirnga.izražena u domaćoj valuti.). -banka po osnovu otkupa ĉekova u stranoj valuti.

-naši inostrani dužnici (kupci robe i ostali nalogodavci) uplaćuju kod naših inostranih korespondenata na našem tekućem računu odreĎene iznose u slobodnim devizama u korist domaćih pravnih ili fizičkih lica. -kompenzacija se sastoji u direktnoj razmeni (trampi) vrednosti uvoza sa vrednošću izvoza. -za našu zemlju ovde se radi o prilivu slobodnih deviznih sredstava. kompenzacije celokupnog uvoza sa celokupnim izvozom.kojim se utvrĎuje.i izmeĎu zemalja čije domaće devize nisu konvertibilne.  dokumentarna naplata (inkaso poslovi). -plaćanje putem kliringa. Instrumenti meĊunaraodnog platnog prometa ?  dokumentarni akreditivi.već se slobodno mogu koristiti i za plaćanja u nekoj trećoj zemlji. -zainteresovana preduzeća angažuju kao posrednika neku poznatu banku koja izvršava naplatu i isplatu. . -u kojoj će se valuti voditi računi. -obavljaju u nacionalnoj valuti. -ali izmeĎu dva preduzeća.po mogućstvu bez ostatka (salda).bez upotrebe deviza. -po prijemu izveštaja o izvršenoj uplati naše banke odobravaju datim korisnicima protivvrednost u dinarima. -devize stečene u jednoj zemlji ne moraju se u istoj zemlji upotrebiti za kupovinu roba ili usluga. plaćanja izmeĊu dveju ili više zemalja potpisnika klirinškog platnog sporazuma. -potpisnica klirinškog sporazuma. -po kom će se kursu vršiti meĎusobni obračun.i -na koji će se način održavati ravnoteža i likvidirati salda. -kod kompenzacije se izvoz neposredno naplaćuje uvozom. -bazira na klirinškom sporazumu. -koja će se plaćanja regulisati kliringom.i obrnuto. -izmeĎu dveju ili više zemalja.58 zemljama sa konvertibilnim devizama.na bazi -prebijanja meĎusobnih potraživanja. -na bazi slobodne pogodbe izmeĎu interesenata. -knjiženja su u svemu ista kao i kod slobodnog deviznog i klirinškog načina plaćanja. -uz prethodno dobijenu dozvolu od nadležnih državnih organa. -to omogućava da se roba kupi tamo gde je najkvalitenija i najjeftinija. -plaćanja se u nekim slučajevima mogu vršiti.na primer u dolarima.

Da bi se zaštitili od eventualnog neblagovremenog izmirenja preuzetih obaveza. kreditno pismo.radi naplate preko svoje korespondentske banke.kao i prijem izveštaja o izvršenoj naplati čekova vodi se vanbilansno. -po osnovu obavljenih inkaso poslova banka naplaćuje proviziju i druge bankarske nadoknade od izvoznika.naplatiti isporučenu robu i sve u vezi s tim nastale troškove.sem ako odstupi od instrukcija dobijenih od izvoznika.Ona se ne izlaže nikakvom riziku.u inostranstvu od dužnika (uvoznika – kupca). menica. kreditna karta. bankarska garancija.ako ispuni ugovorom predviĎene uslove. Bankarska doznaka ? -je takav instrument meĊunarodnog platnog prometa kojim uvoznik daje nalog svojoj banci da izvrši plaćanje inostranom korisniku (izvozniku) naznaĉenog iznosa u stranoj valuti. -kupac je siguran da će plaćenu robu primiti ukoliko ispuni ugovorom predviĎene uslove.bankarska doznaka nije uslovljen instrument plaćanja. ĉekovi.po pravilu od uvoznika.uvoznici i izvoznici se daleko manje poznaju u pogledu finansijskog boniteta i poslovnog poverenja. -pod akreditivom se podrazumeva nalog banci dat od strane nalogodavca (uvoznika – kupca) da neposredno ili posredstvom svoje korespondentske banke doznaĉi odreĎenom korisniku (izvozniku – prodavcu) odreĎeni novĉani (akreditivni) iznos. -kao prodajnu cenu inkaso usluga.iz koje se pokrivaju odgovarajući troškovi i ostvaruje profit.59       doznaka. Akreditiv ? -u meĊunarodnoj trgovini. -za izvoznika je sigurnije slanje dokumenata na naplatu od uvoznika preko banke nego direktno na njegovu adresu. -za banku dokumentarna naplata je neutralni posao.Prijem i slanje čekova na naplatu.oni prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora ugovaraju pretežno plaćanje (dokumentarnim) akreditivom. -poslove oko otvaranja dokumentarnog akreditiva banka obavlja uz naplatu provizije ( troškovi + profit) .je u tome što prodavac ( izvoznik) predaje odreĎenoj banci dokumenta. . Dokumentarana naplata ? -suština dokumentarne naplate (inkaso poslovi) kao instrumenta meĎunarodnog platnog prometa. -za razliku od akreditiva. -prodavac je siguran da će.po ispunjenju odreĎenih uslova korišćenja akreditiva (podnošenje robnih i ostalih dokumenata).

na -inostranu banku (trasat) u istoj ili drugoj zemlji. inostranstvu.60 nostro doznake -su one kojima se vrši plaćanje u inostrastvu. -pozivajući je da plati odreĊenom korisniku (remitentu). tovarni list. putniĉki ĉek liĉni ĉek dokumentarni ĉek -se koristi pri uvozu roba i usluga. raĉunu kod banke. -ĉija je isplata uslovljena podnošenjem odgovarajućih dokumenata (faktura. -glase na okrugle iznose.i -šalje ih izdavaocu ĉeka ( trasantu). -se odnose na uvoz (odliv deviza). bankarski ĉek -je takav ĉek ĉiji je izdavalac i platac (trasant i trasat) banka. -banka prima tražena dokumenta.isplaćuje ĉek.ustanove preduzeća u ili fiziĉka lica. -kojim izdavalac ĉeka (trasant).. -isplati naznaĉeni iznos korisniku ĉeka (remitentu). -odreĊenu vrednost u ugovorenom roku. -on se ne sme izdati bez pokrića ( u mnogim zemljama strogo kažnjivo). -se odnose na izvoz (priliv deviza).). -ili samom izdavaocu ĉeka ili donosiocu ĉeka.. -daje nalog banci (trasatu). -izdaju velike svetske -izdaju inostrana banke ili turistiĉka preduzeća. -ovaj ĉek izdaje banka (trasant) u jednoj zemlji.koji ima kod nje.konosman. -koja imaju -oni služe privatnim potraživanja na licima za razna svom plaćanja u zemlji i odgovarajućem inostranstvu. -na osnovu kojih preuzima robu.na osnovu plaćanja ĉekovima kod banke i komitenata. -da na teret njegovog pokrića (deviznog raĉuna). loro doznake -su isplate domaćem korisniku (izvozniku) po nalogu inostranog dužnika ( uvoznika).. -njime se može plaćati kupljena roba ili usluga ili podići gotovina u banci do -naznaĉenog iznosa na ĉeku. Ĉek u meĊunarodnoj trgovini ? -u meĊunarodnom platnom prometu ĉek je hartija od vrednosti izdat u strogo zakonskoj formi. . -kao i kod ostalih instrumenata meĊunarodnog platnog prometa na isti naĉin se knjiže i tretiraju provizija i druge bankarske nadoknade.

-kada glavni dužnik stavi svoj potpis na takvu menicu ( akceptuje). .uvoznika.ili po naredbi neke banke sa kojom je trasant u poslovnoj vezi). Kreditno pismo ? -je nalog jedne banke drugoj banci ( u inostranstvu) da se.da se -može raspolagati (plaćati). -tj. -ona postaje akcept.trasata). -da plati odreĊeni iznos novca. -sam obavezuje da će se meniĉni iznos isplatiti korisniku (remitentu . -sa predviĊenim rokom njenog dospeća. -inostrani poverilac ( izvoznik. -a potpisnik glavni meniĉni dužnik i naziva se akceptant.kupca. -sa odreĊenim iznosom novca (deviza) u inostranstvu).trasant.trasata). -vuĉe menicu na dužnika (uvoznika. -odreĊeni iznos platiti na dan dospeća ( do 90 dana) . -ono se može izdati samo u korist fiziĉkog lica.prodavac). -ne postoji trasat i ne vrši se akceptiranje. vuĉena menica (trata) -na osnovu kupoprodajnog ugovora.rambursni kredit ( pokriće za ovu vrstu kredita su robna dokumenta). -u odreĊenom roku.izvozniku). -u sluĉaju kada neka poznata banka akceptira datu menicu time se odobrava akceptni kredit. -kojim se zahteva od lica navedenih u menici ( kupca. -isplati odreĊeni iznos u odreĊenom roku. sopstvena (solo) menica -je neopoziva i bezuslovna pismena obaveza da će se. -ono je samo kreditna isprava.61 Menica u meĊunarodnom plaćanju ? -menica je hartija od vrednosti koja predstavlja bezuslovni pismeni nalog izdat i potpisan od strane izvoznika (trasanta).uvoznik). -remitent je lice u ĉiju se korist vuĉe menica (može po sopstvenoj naredbi – trasantovoj – što znaĉi u njegovu korist. -posebna vrsta akceptnog kredita je tzv. -ono je od praktiĉne koristi za one (putnike) koji se duže zadržavaju u inostranstvu i kreditirani iznos upotrebljavaju prema potrebi. -korisniku kreditnog pisma (licu koje je u njemu naznaĉeno). -na zahtev ili na taĉno utvrĊen datum u budućnosti na neĉiji nalog ili donosiocu.takva menica kod koje se izdavalac (trasant .

već se on utvrĎuje naknadno u vidu štete.kojom banka garantuje da će nalogodavac garancije ispuniti (preduzeće koje daje nalog banci za izdavanje garancije u korist drugog preduzeća) sve obaveze navedene u garanciji prema korisniku garancije (preduzeću u ĉiju se korist izdaje garancija) u ugovorenom roku. -izdaje se u pisanom obliku.kojim se predviĊa izdavanje bankarske garancije sa naznakom: -koja će banka izdati garanciju.62 -prema obliku može biti: obiĉno kreditno pismo -oznaĉena je inostrana banka (korespondent).ako to ne učini glavni dužnik.Ova vrsta garancije otuda ne glasi na unapred odreĎeni iznos. -a naplatu korisnici vrše kod inostranih banaka.. .u kom će momentu biti data garancija.ako ne uspe kod glavnog dužnika. -banka garant je dužna da. -se navode u posebnom spisku.. -u odnosu na banku koja ih izdaje: nostro kreditna pisma -izdaju domaće banke.na koji se obavezao glavni dužnik.ispuni u ugovorenom roku date obaveze prema korisniku garancije.za ostvarenje svog prava. Bankarska garancija ? -Bankarska garancija je instrument osiguranja plaćanja ili izvršenja ugovornih obaveza.šta će biti garantovano. -koja će izvršiti plaćanje u samom kreditnom pismu.zbog odbijanja da izvrši ugovorenu obavezu. -a isplaćuju domaće banke. -koje su naznaĉene u kreditnom pismu ili..ako glavni dužnik ne izvrši svoju obavezu i poverilac zbog toga pretrpi štetu.Za ostvarenje svog prava korisnik garancije se može prema svom nahoĎenju obratiti banci ili glavnom dužniku. -ove obaveze proizilaze iz kupoprodajnog ugovora izmeĊu kupca i prodavca. -činidbene bankarske garancije se daju korisniku radi garantovanja izvršenja odreĎenog posla. -solidarne bankarske garancije su one kod kojih banka za izvršenje obaveze garantuje solidarno sa glavnim dužnikom. -obične bankarske garancije su one kod kojih korisnik garancije može da se obrati banci koja je dala jemstvo. loro kreditna pisma -izdaju inostrane banke. -platežne garancije su one kojom banka garantuje da će glavni dužnik izmiriti svoju obavezu.. -naznaĉenih u kredtnom pismu.po osnovu pisanog zahteva za izdavanje garancije. cirkularno kreditno pismo -može se naplatiti kod svake inostrane banke (korespondenta).Ako on ne izvrši ona će sama to učiniti (kod kupovine robe na kredit-daje se neposredno prodavcu (izvozniku).

Ovom garancijom se obavezuje banka prodavca da će kupcu isplatiti ukupan iznos datog avansa ako prodavac ne ispuni svoju obavezu (ne isporuči robu i vrati primljeni avans). -bezuslovne bankarske garancije su one kod kojih se isplata garantnog iznosa obavlja na prvi zahtev korisnika. -uslovne bankarske garancije su one kod kojih se isplata garantnog iznosa isplaćuje samo uz ispunjenje odreĎenih uslova (podnošenje odreĎene dokumentacije i sl. -supergarancija je takva garancija kad.a odobrava se račun *prihoda od provizije i drugih nadoknada*. -bankarska garancija za dobro izvršenje posla se najčešće koristi kod ugovora o isporuci opreme na kredit ili o izvoĎenju graĎevinskih radova.osim banke garanta.obavezu isplate garantnog iznosa..Mogu biti potvrĊene (su one koje inostrani korespondent potvrĎuje preuzimanjem obaveze prema korisniku garancije) i nepotvrĊene (su one koje inostrana korespondentska banka samo saopštava bez preuzimanja obaveze prema korisniku garancije).u okviru garantnog iznosa. Kreditna karta ? -omogućuje brzo i ekspeditivno plaćanje raznih usluga. -kontragarancija je pismena neopoziva izjava banke garanta da će.na zahtev korisnika garancije. -licitaciona bankarske garancija.Ovom garancijom se banka obavezuje da će kupcu pod odreĎenim uslovima nadoknaditi odreĎeni iznos ako prodavac ne ispuni uredno svoje obaveze iz ugovora.Nalogodavac ima obaveze prema obema bankama..garantuje i druga banka (supergarant).nadoknaditi supergarantu svaki iznos.koji bude morao isplatiti. -za iznos provizije ili drugih bankarskih nadoknada zadužuje se odgovarajući*račun nalogodavca* garancije.63 -nostro bankarske garancije su one koje se izdaju u korist inostranog partnera.Ovom garancijom se investitor osigurava. -knjiženje na odgovarajućim računima je vanbilansno. .. -direktne bankarske garancije su one koje domaća banka izdaje direktno korisniku garancije. -loro bankarske garancije su one koje inostrani partner šalje putem banke domaćem partneru.u slučaju da najpovoljniji ponuĎač ne zaključi ugovor o roku koji je predviĎen licitacionim uslovima. -indirektne bankarske garancije su one koje domaća banka izdaje posredstvom svog inostranog korespondenta korisniku garancije.kupovinu robe i podizanje gotovine na šalterima odreĊenih banaka. -bankarska garancija za vraćanje avansa najčešće se javlja kod ugovora o isporuci opreme na kredit.pošto se do momenta aktiviranja bankarske garancije ne menja stanje na odgovarajućim računima aktive i pasive.da može naplatiti troškove licitacije i gubitak prouzrokovan time.).

-vlasnik kk-e potpisuje raĉun za kupljenu robu ili izvršene usluge.kraĊe. -koje takoĊe sa izdavaocem kk-e ima potpisan ugovor o prodaji robe ili pružanju odreĊenih usluga vlasnicima kk-e.kod odreĊenih trgovinskih kuća. -izuzetak ĉini jedino SAD. -u odreĊenom roku se dati raĉun podnosi na naplatu kod svoje banke. kreditnim karticama zaduženje se vrši Emisija novca (puštanje novca u opticaj) ? -je kratkoroĉni pasivni bankarski posao.a -samu izradu novĉanica vrši Zavod za izradu novĉanica i kovanog novca. -za razliku od emisije efekata.gde se emisijom bavi više federalnih banaka. -kreditna karta se inaĉe izdaje u unikatu sa specifiĉnim oznakama i znakovima izdavanja u cilju spreĉavanja falsifikovanja kreditne karte. -pri plaćanju kupljene robe debitnim odmah sa raĉuna vlasnika kk-e.koji je dugoroĉan posao.od izdavaoca kreditne karte.uz plaćanje ugovorene kamate.preko njene inostrane bankarske veze.tako da predstavljaju jedinstveni sistem. -na ovaj naĉin vlasnik kk-e obavlja plaćanje bez ikakvog rizika. -i ima veliki uticaj na privredni i monetarnu stabilnost nacionalne ekonomije.hotela i drugih davalaca usluga) i glasi na ime i prezime korisnika kreditne karte ( izdavalac mu omogućuje korišćenje kratkoroĉnog potrošaĉkog kredita.kao i automatsko menjanje jedne valute za drugu u raznim zemljama). -na njoj je oznaĉeno ime izdavalaca kreditne karte (oni će plaćati do ugovorenog iznosa u ugovorenom roku sve izdatke koje korisnik izvrši po osnovu kk-e.stanje njegovog raĉuna.64 -koje se obavlja prezentiranjem kreditne karte i potpisivanjem raĉuna.kod datog trgovinskog preduzeća. -ona je iz tih razloga poverena iskljuĉivo jednoj banci ( emisiona ili novĉaniĉna banka). -pre nego što se obavi kupovina robe i usluga kreditnom kartom proverava se ispravnost prezentirane kreditne karte i eventualno.pri ĉemu su i tamo svi poslovi izdavanja novca regulisani jednoobrazno.gubitka novca i ĉekova i vremena oko menjanja novca i drugih procedura pri plaćanju u inostranstvu. -emisionim poslovima kod nas se bavi NB-a (zakon o bankama).odnosno naloga za isplatu.koji organizaciono i pripada njoj. -ako je prodajno mesto obezbeĊeno kompjuterom i povezano sa bankom vlasnika kreditne karte.pod istim uslovima kao i ostalim potrošaĉima. Povlaĉenje novca iz opticaja ? -u praksi se najĉešće povlaĉenje novca iz opticaja vrši preko glavne centrale NB-e: .

na vreme).zalihe.po nominalnoj vrednosti. -osnovni faktori koji utiĉu na visinu kreditnog rizika (verovatnoća da zajam neće biti vraćen o roku dospeća sa pripadajućom kamatom) su:      karakter dužnika ( njegova spremnost i želja da otplati kredit sa pripadajućom kamatom.. -u cilju svoĊenja kreditnog rizika na najniži mogući nivo. kapacitet ili sposobnost dužnika ( da iz tekućeg dobitka u kreditnom periodu izvrši otplatu kredita zajedno sa kamatom). -za svoj rad su odgovorne teritorijalno nadležnoj filijali NB-e.treba izvršiti kreditnu analizu tj.potraživanja.fiksna aktiva).  koji se nadoknaĊuje iz izdvojenih rezervi za pokrivanje gubitaka.i  i zbog oštećenja novĉanica i kovanog novca. kapital dužnika ( pokazuje njegovo ranije finansijsko ponašanje i predstavlju rezervnu solventnost). ekonomske prilike ( koje utiĉu na sposobnost dužnika – povoljna privredna konjuktura ili recesija).65  zbog pohabanosti novĉanica usled duge upotrebe.  nevraćen deo odobrenog kredita za banku predstavlja gubitak. Tehnika kreditiranja ? -svaki odobreni bankarski kredit sadrži u sebi izvestan kreditni rizik:  da neće biti vraćen o roku dospeća zajedno sa pripadajućom kamatom.pre nego što se donese odgovarajuća odluka o odobravanju zajma.  i zbog novĉanica i kovanog novca izraĊenih sa greškom ( makulatorne novĉanice i makulatorni kovani novac) -novĉanice i kovani novac se povlaĉe iz opticaja zamenom za ispravne. -one obavljaju iskljuĉivo gotovinski platni promet. Snabdevanje pošte novcem ? -pošte su isplatne blagajne filijala NB-e.: . -obiĉno sve pošte na teritoriji jedne opštine obraĉunavaju se preko filijale NB-e u sedištu opštine. pokriće ( vrednosni papiri.ili pada na teret kapitala banke.

 ocenu rentabilnosti investicionih projekata ( koji bi bili finansirani iz kredita). -sa rokom dospeća od 1 do 3 godine. -oni omogućuju korisnicima da povlaĉe novĉana sredstva u skladu sa dinamikom svojih potreba i. -banke kao davaoci rk-a moraju. -do koga korisnik kredit može da koristi bez obaveze ponovnog podnošenja zahteva u bilo koje vreme u ugovorenom roku. pokriveni (realni) krediti -revolving krediti koji su formalno kratkoroĉni. -sve do iskorišćenja ugovorenog maksimalnog iznosa u ugovorenom roku.  kontrolu kredita ( naroĉito reprogramiranje kredita = produženje roka otplate kredita zajedno sa pripadajućom kamatom. -kratkoroĉni krediti za obrtna sredstva su uglavnom namenski krediti: kreditna linija -pod kreditnom linijom se podrazumeva maksimalni iznos kartakoroĉnog kredita za obrtna sredstva.kako bi se na taj naĉin obezbedili uslovi za njihovu kasniju otplatu). -da ih otplaćuju prema svojim finansijskim mogućnostima u okviru ugovorenog roka.66  ocenu boniteta (sposobnosti) korisnika kredita ( preduzeća ili graĊanina). . revolving krediti -su takvi kratkoroĉni krediti za obrtna sredstva. Kratkoroĉni krediti za obrtna sredstva ? -su namenjeni za finansiranje tekućih obrtnih sredstava ( privremenih zaliha ili potraživanja od kupaca).i odreĊivanje visine kamatne stope ( za banku ona predstavlja prihod).koji se automatski po iskorišćenju obnavljaju. -a efektivno srednjoroĉni. -i moraju od korisnika kredita tražiti plaćanje. -oni su sa rokom dospeća do godinu dana.  obezbeĊenje pokrića od dužnika ( aktiva dužnika) . -proviziju na neiskorišćeni iznos odobrenog kredita.pored redovne kamate i. da drže raspoloživa novĉana sredstva u pripravnosti. -mogu se otplatiti u momentu likvidiranja privremenih zaliha ili potraživanja od kupaca. s obzirom na to.

-sliĉno kao i kod eskontnih kredita.dobije relombardni kredit (sliĉni reeskontnom kreditu). -meniĉnu svotu po odbitku kamate. od dana prodaje do dana dospeća . -imalac menice može u svako doba po potrebi prodati menicu banci.pre nego što eskontuje datu menicu. -koji su ga preneli u Englesku. Lombardni krediti ? -lombard je stari aktivan bankarski posao. -reeskontovati kod NB-e.i dobiti za to. -eskontovane menice banka može. -traženi kredit se obiĉno odobrava u odreĊenom procentu (od 60% do 75%) od procenjene vrednosti zaloge.proverava njen bonitet tj. odjednom o roku dospeća. -banka. -u sluĉaju potrebe pre roka dospeća za naplatu.67 -kratkoroĉni krediti za obrtna sredstva se po pravilu otplaćuju zajedno sa pripadajućom kamatom. -njega su prvo praktikovali bankari iz Lombardije.provizije i troškova. -banka može na osnovu primljene zaloge za odobreni lombardni kredit da.u cilju dobijanja potrebnog novca. . -kao što su hartije od vrednosti . -naziva se eskontovanjem.i provizije.roba i plemeneti metali (zlato). Eskontni kredit ? -mogućnost konvertovanja menice u gotov novac.i -dobiti za to meniĉni iznos po odbitku kamate od dana prodaje do dana dospeća.ponovnim zalaganjem..kod veće banke ili centralne banke. -on se sastoji u tome da se traženi kredit odobrava na bazi zalaganja odreĊene pokretne stvari. -po odbitku unapred kamate. -sposobnost glavnog meniĉnog dužnika da izvrši blagovremeno meniĉnu obavezu.

-akceptni kredit se upotrebljava u onim sluĉajevima kada vlasnici menice. Potrošaĉki krediti ? -banke stanovništvu odobravaju potrošaĉke kredite u cilju kupovine trajnih potrošnih dobara (automobila. prilikom odobravanja potrošaĉkih kredita.opreme za domaćinstva). -on se .traže 1 – 3 kreditno sposobna garanta ( žiranta).banke.ili banka koja eskontuje menicu traži da se za akceptanta da garancija. -uglavnom se praktikuju u spoljnoj trgovini. . -potrošaki krediti se uglavnom realizuju putem bariranih ĉekova. -obiĉno sa rokom dospeća od 1 do 4 godine. -u cilju minimiziranja kreditnog rizika. -veća kamatna stopa i -kraći rok otplate. -koje se zove aval.nameštaja.koja postaje glavni meniĉni dužnik da o roku plati dospelu menicu. -stopa apsorcije kredita viša od 25 %.prodavac robe ili izvoznik.reĊe u gotovu. -stopa apsorcije kredita ( deo plate koji služi kao osnovica za izraĉunavanje visine kredita) je 25 % i niža pri voĊenju restriktivne politike. -utiĉu na povećanje životnog standarda stanovništva.u cilju njene isplate od strane banke. -i kada je on za dužnika ( klijenta) povoljniji od uzimanja zajmova od akceptirajuće banke. liberalna -manje gotovinsko uĉešće.obavezuje. ( troškovi – provizija – akceptnog kredita je niža od kamate na zajmove). -u obliku pojedinaĉnog garantnog pisma ili jemstva.kao i na -proizvodnju i prodaju robe. -manja kamatna stopa -i duži rok otplate.kao dužnik banke. -zahtevaju akcept (potpis) neke poznate banke.da na osnovu posebnog ugovora izmeĊu njega i banke.68 Akceptni kredit ? -klijent banke vuĉe na nju menicu.obezbedi pokriće pre roka dospeća menice. -u cilju obezbeĊenja naplate meniĉnog potraživanja. -politika potrošaĉkih kredita može biti : restriktivna -veće gotovinsko uĉešće. -u većini sluĉajeva. -korisnik kredita putem bariranih ĉekova vrši plaćanje kupljenih trajnih potrošnih dobara neposredno maloprodavcima.

-otplata investicionog kredita ( anuitet = glavnica + kamata) se obraĉunava polugodišnje ili godišnje.finansijskog leveridža. -obiĉno od 2 – 7 godina. -znaĉi u vremenu trajanja faze korišćenja.plus  dodatak ( u zavisnosti od iznosa i roĉnosti datog kredita. faza otplate -nakon iskorišćenja oni se stavljaju u fazu otplate. -odobravaju se za trajna obrtna ( ona koja permanentno obezbeĊuju normalno korišćenje osnovnih sredstava) i osnovna sredstva. -redovna kamata zavisi od:  baziĉna kamatna stopa na finansijskom tržištu. -interkalarna kamata se obraĉunava od dana odobrenja do dana stavljanja investicionog kredita u otplatu. -redovna kamata se obraĉunava na investicione kredite u otplati.). Investicioni krediti ? -su dugoroĉni krediti sa rokom dospeća dužim od jedne godine. -oni se stavljaju u korišćenje. -za njih su karakteristiĉne dve faze: faza korišćenja -po odobrenju investicionih kredita.69 -u novije vreme sve više se praktiju u vidu prodaje robe na kreditne kartice ( sa odloženim plaćanjem od 1 meseca i više – u zavisnosti od sporazuma izmeĊu izdavalaca i korisnika kreditne kartice). -izuzetno se mogu otplatiti zajedno sa pripadajućom kamatom na kraju otplatnog perioda.kreditne sposobnosti dužnika. Hipotekarni krediti ? .

Efektna berza ? . . -da povećaju likvidnost i smanje kamatni i kreditni rizik. -u jednakim otplatnim ratama (anuitetima). -nad kojim je upisom u odgovarajuće sudske knjige stavljena hipoteka sa rokom dospeća do 30 godina. Sekjuritizacija kredita ? -U novije vreme banke sve više praktikuju da hipotekarne kredite prodaju pre roka dospeća.parkinga i sl.70 Hipotekarni krediti su dugoroĉni zajmovi odobreni na bazi realnog imovinskog pokrića graĊanima ili preduzećima.strogo proveravaju bonitet korisnika kredita.on se naplaćuje iz njene prodajne vrednosti. -prednosti sekjuritizacije kredita za banke su u tome što one mogu unosnije da kreiraju svoj kreditni potencijal plasiranjem u nove zajmove ili efekte ( prinos na investicije u efekte po pravilu je veći od prinosa u vidu kamate na bankarske zajmove).traže pokriće i vrše kontrolu kredita.).emitovane na bazi njih poznato je kao sekjuritizacija kredita.banke kao davaoci kredita. -na bazi amortizacionog plana (amortizaciona hipoteka). -otplata se može izvršiti odjednom na kraju otplatnog perioda (fiksna hipoteka).koji se ogleda u ne otplati kredita sa pripadajućom kamatom o roku dospeća.Knjiženja su vrlo jednostavna u obrnutom smeru. -u sluĉaju da dužnik ne otplaćuje hipotekarni kredit o roku dospeća.trgovinskih centara.poslovnih zgrada. -One isto tako jedan deo hipotekarnih kredita pretvaraju u obveznice. -Banke takoĎe koriste kredite od centralne ili druge veće banke (uloga dužnika).Pretvaranje hipotekarnih kredita u efekte.pri ĉemu ostvarena razlika pripada njemu.profitabilnost investicionih projekata.moćnim kompanijama ili finansijskim institucijama.koje na bazi njih emituju efekte. -u cilju minimiziranja kreditnog rizika.za finansiranje nepokretnosti (izgradnja stanova. -oni se obiĉno otplaćuju u periodiĉnim vremenskim razmacima (mesĉno).

ĉek. pri proseĉnoj godišnjioj kamatnoj stopi na pozajmljeni kapital od 5 %. -odreĊeno vreme..skladišnice i sl.05 = 200 USD . Po predmetu trgovanja. -na odreĊenom mestu i u.varanti. hipotekarne založnice.nominalna vrednost efekta = 100 USD.sirovine). **brojne hartije od vrednosti nemaju osobine efekata (menica.. Tržišna vrednost efekata ? -npr.novĉanica). novĉane berze ( za novac. obveznice.u -skladu sa berzanskim uzansama. **to se takoĊe odnosi i na realne hartije od vrednosti ( konosmani.. Efekti ? **pod efektima se podrazumevaju isprave (hartije od vrednosti) koje daju pravo na dobijanje odreĊenog novĉanog prihoda i predstavljaju kapitalizaciju tog prihoda:       akcije. prihod koji on donosi je 10 USD.kao i na kamatne i dividendne kupone). državni bonovi.berze mogu biti ?     berze hartija od vrednosti (efekata).71 -pod berzom efekta (hartija od vrednosti ) podrazumeva se organizovana trgovina efekata. -ograniĉena je samo na efekte sa dobrim bonitetom. robne ili produktne berze ( za robe.valute i devize). blagajniĉki zapisi. tržišna vrednost efekta = 10 USD / 0. berza za usluge ( berza za osiguranje i pomorski brodski prostor). municipalne obveznice ( nižih teritorijalnih organa).

 a jedan samoj berzi.tj. -kao proseĉni berzanski kursevi.u roku od dva do pet dana po zakljuĉenju. -ova dokumenta služe i kao osnova za izraĉunavanje i naplatu berzanske provizije (takse) (obiĉno se iskazuje u % od vrednosti zakljuĉenog posla).unovĉenja).tj.kao i ugovori o kupoprodaji datih efekata:  jedan primerak kupcu.zakljuĉuju se pre svega u cilju špekulacije). Zvaniĉni berzanski kursevi mogu biti ? stvarni berzanski kursevi -su oni po kojima su u odreĊenom vremenskom periodu zakljuĉivani berzanski poslovi. promtni berzanski kursevi -su oni po kojima su zakljuĉeni promtni berzanski poslovi ( likvidiraju se odmah.oni se uglavnom zakljuĉuju u cilju plasiranja kapitala.72 Sama kotacija datog efekta na berzi znaĉi ? -odreĊivanje njegovog kursa na bazi kretanja odnosa izmeĊu ponude i tražnje. -na bazi aritmetiĉke sredine poĉetnog (koji se formira na poĉetku radnog vremena berze) i zakljuĉnog ( se notira na kraju radnog vremena berze) berzanskog kursa. -on se redovno objavljuje u odgovarajućim berzanskim i finansijskim izveštajima.po zakljuĉenju kuporodajnog ugovora.i -služi kao orijentir pri formiranju kursa datog efekta.već u nekom kasnijem unapred oznaĉenom i utvrĊenom terminu. -osnova za formiranje kurseva datih efekata su berzanski zakljuĉci . Nezvaniĉni berzanski kursevi ? . normirani berzanski kursevi -su oni koji se formiraju veštaĉki.  jedan prodavcu. terminski berzanski kursevi -su oni po kojima su zakljuĉeni termiski berzanski poslovi ( ne izvršavaju se odmah.

ovu nadoknadu plaćaju i kupac i prodavac efekata. Berzanski indeksi (posebno publikovani) služe za ? -sagledavanja tendencija kretanja berzanskih kurseva odreĊenih efekata.berzanske provizije.brokeraže.makleraže.agenata. dilera -se bave promet efekata na berzi u svoje ime i za svoj raĉun (na sopstveni rizik). brokerskog komisiona). -jer su lošeg boniteta. Berzanski kup ili lot ? -najmanja koliĉina efekata sa kojom berzanski posrednici mogu trgovati na berzi. -u tuĊe ime i za tuĊi raĉun (na osnovu dobijenog naloga od klijenta). -ako su berzanski poslovi sklopljeni. -oni vode brokerski dnevnik (u kome se evidentiraju zakljuĉeni poslovi).73 -on se formira na bazi kretanja odnosa izmeĊu ponude i tražnje efekata. -a gubitak snose samo ako se ne postigne cena.senzala) -obavljaju trgovinu efekata na berzama.i -na osnovu njih se sastavlja brokerski izveštaj ( o kretanju berzanskog prometa i berzanskih kurseva). Trgovina efektima na berzi vrši se ? -indirektnim putem. -zaradu ostvaruju u vidu kursne razlike. -posredstvom: brokera (maklera. Termiski poslovi ? . -već van berze (berzanskog parketa). -sa kojima se ne trguje na berzi (nisu notitrani –kotirani na berzi).po kojoj su efekat kupili na berzi.kurtaže. -na slobodnom tržištu ( u kulisama u neposrednoj blizini berze). -veliĉina svežnja efekata se izražava u nominalnoj vrednosti ( za obveznice) i -komadima (za akcije). -za naplatu odreĊene nadoknade ( u % od ostvarenog berzanskog prometa datog efekta) ( = takse. -vode berzanski dnevnik.

npr 90 din / akciji.74 -su oni koji se ne izvršavaju odmah.već o nekom kasnijem. -efekti se termiski kupuju danas po nižem kursu i .ugovorena je terminska kupovina akcija (15-og u mesecu) po kursu od 100 din / akciji. . -ako je na kraju meseca kurs akcije opao na 90 dinara.ostvariće se zarada u vidu kursne razlike od 10 dinara – hosisti raĉunaju na porast kurseva efekata. terminska premija = viši (terminski) kurs – niži (promtni) kurs. .  odustati od kupovine ili prodaje efekata na berzi.u sluĉaju da je terminski kurs akcije niži od ugovorenog kursa u momentu kupovine.  gubitak (rizk) za kupca i prodavca se ograniĉava samo na iznos plaćene premije. -u stvarnosti do stvarne isporuke odreĊene koliĉine efekata.ostvariće se zarada u vidu kursne razlike od 10 dinara.koja će se izvršiti krajem meseca – ultimo.premija iznosi 5 dinara.ako se proda terminski kupljena akcija po kursu od 110 din / akciji. npr:-kod kupove opcije. npr: -ugovorena (15 –og dana u mesecu) je terminska prodaja akcija po kursu od 100 dinara. -prodaju se u budućnosti po višem kursu. Premijski terminski poslovi ?  su oni kod kojih se može.i na taj -naĉin se ostvaruje zarada po osnovu kursne razlike. . .unapred oznaĉenom i utvrĊenom terminu po zakljuĉenju kupoprodajnog ugovora.već se samo plaća razlika izmeĊu pogoĊenog kursa i kursa na dan ispunjenja zakljuĉka). . npr: . . -besisti raĉunaju na terminski pad kurseva pri prodaji efekata na berzi. Terminski poslovi koji se moraju izvršiti su ? -fiksni poslovi. u iznosu od 10 dinara.javio bi se termiski diskont.koja će se izvršiti krajem meseca – ultimo.po unapred odreĊenom (fiksnom) kursu od strane prodavca kupcu ne dolazi.uz plaćanje odreĊene premije.

75 -kupac će odustati od kupovine akcija.ili viši od njega. -prodavac će odustati od prodaje akcije.i prodaje je za 120 dinara.ako je stvarni kurs akcije na dan izvršenja 105 dinara.kupac kupuje akciju po 110 dinara.i da je stelaža 100 / 90. . Stelažni posao ? -specifiĉna vrsta terminskog (premijskog) posla .ako je kurs akcije u momentu izvršenja zakljuĉka 120 dinara.s obzirom na to da mu je njegov partner mora prodati po kursu od 90 dinara. . -u kome kupac efekata. -kod stelaže nema odustajanja.pored unapred ugovorene (dvostruke) premije. -a ako je on 93 dinara. npr: -kod prodajne opcije.ako je terminski kurs 95 dinara. **kupac u isto vreme i sa istim efektom igra i na povišenje i na pad kursa. -ako je kurs akcije u ugovorenom terminu 80 dinara. Repetiranje ili optiranje za još ? . .i na taj naĉin ostvaruje zaradu u vidu kursne razlike od 10 dinara.ili mu je prodati za 90 dinara (ako je terminska cena ispod 100 dinara)) npr: . -utvrĊenom pri sklapanju ugovora.jer je prodaje po kursu od 110 dinara. -npr.premija iznosi 5 dinara.po unapred odreĊenom kursu od 100 dinara /akciji.ukoliko je terminski kurs 105 dinara.i na taj naĉin ostavruje zaradu u vidu kursne razlike od 10 dinara.takoĊe zaraĊuje 3 dinara. -ako stvarni kurs datog efekta na dan termina ne izaĊe iz limitiranih granica.kupac kupuje akciju po 80 dinara i prodaje je po kursu od 90 dinara. .po unapred ugovorenom kursu od 100 din / kciji). -stiĉe pravo da na dan izvršenja posla zahteva isporuku datog efekta po višem kursu. prodavac: -prodavac stelaže ostvaruje.on zaraĊuje 5 dinara.ili -da ga isporuĉi po nižem kursu (takoĊe unapred ugovorenom).u momentu zakljuĉenja stelažnog posla kurs akcije je 100 dinara.ili niži od njega. -uz plaćanje unapred utvrĊene premije.i -odreĊenu zaradu. . kupac: (mora kupiti akciju po 110 dinara od prodavca (ako je terminska cena iznad 100 dinara).

-naplatu provizije = report ( cena korišćenja kredita dobijenog na bazi zalaganja efekata) npr: .isteku odreĊenog vremena (npr. . -proda još dodatna koliĉina.i . . -sastoji se od kupovine efekata od strane banke.a da ne prestaje i dalje da spekuliše.i uz . -odnosno da se u sluĉaju kada znatno opadne kurs datog efekta. -kupi još dodatana koliĉina (obiĉno još jednom).76 -specifiĉna vrsta premijskog terminskog posla. . ( prodavac će iskoristiti isporuku još jednog zakljuĉka samo ako je stvarni kurs datog efekta niži od ugovorenog u momentu sklapanja zakljuĉka). .ne želi prodati terminske kupljene akcije sa gubitkom.krajem meseca – ultimo.po istom kursu. .kupio 100 komada akcija po kursu od 100 dinara.zaradiće 1 900 dinara ( 12 000 dinara (od prodaje efekata) – 100 dinara (report) – 10 000 povraćaj kredita banci dobijenog na bazi zalaganja efekata).po -istom kursu. -stiĉe se pravo da se u sluĉaju kada znatno poraste kurs datog efekta (u odnosu na kurs ugovorene koliĉine). -proda istom licu.s pravom da mu ih ona ponovi proda po .i klijent .kurs akcije je neznatno porastao.na dan izvršenja datog zakljuĉka. **na taj naĉin klijent dolazi do svojih 10 000 dinara.jedan klijent banke je sredinom meseca. .koji mora da vrati . . (kupac će odustati od kupovine još jednog zakljuĉka samo ako je stvarni kurs datog efekta o roku niži od ugovorenog). . -uz plaćanje specijalne premije. **ako kupljene akcije u budućem berzanskom periodu proda po kursu od 120 dinara. Deportni poslovi ? .predaje (prodaje) ih svojoj banci u report ( uz plaćanje 1 dinara reporta po akciji). -pod uslovom da ga idućeg berzanskog termina. Reportni poslovi ? -posebna vrsta terminskih poslova.u oĉekivanju da će idućeg termina kurs akcije znatno porasti.mesec dana).i u mogućnosti je da vrati zajam.uz pomoć pozajmljenog novca.

77 - oni se veoma retko praktikuju, - u cilju produženja terminskog špekulativnog posla, -pri raĉunanju na pad kurseva efekata,

npr:

- jedan dobar klijent banke ugovorio je 01.07. prodaju - 100 komada akcija po kursu od 100 dinara / akciji, - koja će se izvršiti krajem meseca – ultimo, - uz oĉekivanje pada cena akcija, - na dan izvršenja datog zakljuĉka kurs akcije je porastao (ne ispunjena oĉekivanja) na 110 din, - u želji da produži terminski posao, - klijent kupuje od banke 100 komada akcija po 110 dinara (za 11 000 dinara), - i prodaje ih za 100 dinara/akciji (tj.za 10 000 dinara,likvidira terminski posao i gubi 1 000 dinara ), - s pravom da ih ponovo proda banci , u roku od mesec dana, - po istom kursu,

- uz deport od 1 dinara / akciji,
kurs akcije idućeg berzanskog termina (za mesec dana) opada na 80 dinara,i klijent ih kupuje za 80 dinara / akciji ( za 8 000 dinara),a prodaje banci za 10 900 dinara (11 000 dinara – 100 dinara (deport)), i zaraĊuje 1 900 dinara ((10 900 dinara (od banke) – 8 000 dinara (za kupovinu efekata) – 1 000 dinara (gubitak)),

Arbitraža efekata ?
-berzanski posao ĉiji je cilj iskorišćavanje kursnih razlika efekata, -na raznim berzama, -i na taj naĉin ostvarenja odreĊene dobiti, -obavlja se sa malim rizikom ali i sa, -malom dobiti,s obzirom na to, -da su male razlike u kursu (razvijena elektronika), -iziskuje znatne troškove, -npr: Beograd 1 akcija = 100 dinara Pariz 1 akcija = 50 eura 100 eura = 220 dinara 1 akcija = 110 dinara Njujork 1 akcija = 80 USD 100 USD = 120 dinara 1 akcija = 96 dinara

*Naša banka treba da kupi 100 komada akcija u Njujorku za 9 600 dinara,i da ih proda u Parizu za 11 000 dinara,i zaradi 1 400 dinara,

Plaćene berzanske troškove ( kurtaža,provizija,berzanska taksa,izdaci pri slanju i gubitak interesa) banka knjiži kao ?

78

-rashod, -prilikom kupovine efekata na berzi oni ulaze u njegovu kupovnu cenu, porez na berzanski promet,je takoĊe sastavni deo kupovne vrednosti -svi ovi izdaci se

efekata,

sa aspekta berze knjiže kao prihod:

prihod (prodajna cena berzanskih usluga) = troškovi poslovanja + dobitak

Blagajniĉki zapisi ?

79

-su kratkoroĉne hartije od vrednosti koje, -glase na okrugli iznos, -na ime ili donosioca,i -nose kamatu prema roku dospeća,koji ne može biti duži od godinu dana, -sliĉni su kratkoroĉnim obveznicama, -emitent blagajniĉko zapisa – banka, se obavezuje da će licu oznaĉenom na njemu,ili po njegovoj naredbi,u ugovorenom roku, isplatiti odreĊeni iznos,sa pripadajućom kamatom, -imaju sliĉnu svrhu kao i oroĉeni depoziti,tj.omogućavaju preduzećima,ustanovama i graĊanima da svoja privremeno slobodna novĉana sredstva unosno plasiraju,a s druge strane pribavljaju bankama stabilnija sredstva nego što su depoziti po tekućim raĉunima (koji se mogu podizati u neograniĉenom iznosu i bez prethodnog otkaza,i uz to su beskamatni),

-blagajniĉke zapise koje izdaje Narodna banka mogu upisivati samo
banke,ne mogu se koristiti za plaćanje trećih obaveza,ali se mogu prodavati izmeĊu banaka preko finansijskog tržišta,

-blagajniĉke zapise koje izdaju banke,druge finansijske organizacije i društveno – politiĉke organizacije mogu upisivati preduzeća,druga pravna lica i
fiziĉka lica,

-blagajniĉki zapisi su instrumenti sa nultom kamatnom stopom ( tj.oni
se kupuju po diskontnim cenama,tako da se kamatna stopa pojavljuje u vidu diskontne stope,i u momentu dospelosti i naplate se otkupljuju po nominalnoj vrednosti),

Komercijalni zapisi ?
-kratkoroĉne hartije od vrednoti, -koje glase na ime ili donosioca, -sa rokom dospeća za naplatu do godinu dana, -oni se izdaju (prodaju) radi pribavljanja kratkoroĉnih novĉanih sredstava potrebnih za premošćavanja finansijskog jaza, -izmeĊu neravnomernog priliva i odliva novĉanih sredstava kod pravnih lica, -ĉiji je ciklus privreĊivanja pod uticajem sezonskih oscilacija ( poljoprivreda,graĊevinarstvo,turizam,trgovina isl,),

Faktoring ?

80 -u novije vreme banke se sve više bave poslovima faktoringa. -po osnovu posredovanja pri zakljuĉivanju ugovora.Ona je prodajna cena lizinga opreme i predstavlja potraživanje za zajmodavca od zajmoprimca.i -finansirati zajmodavca (lizing firme) pri nabavci opreme. -banka.kao faktoring. -po isteku roka lizinga.konsultantske usluge).oprema se vraća zajmodavcu kao vlasniku ili se preuzima u sopstveno vlasništvo – kupovinom ( sluĉaj kod finansijkog lizinga). -ona je za davaoca liziga opreme prihod. -sadašnja vrednost lizing opreme.banka naplaćuje odreĊenu proviziju: provizija (prodajna cena usluga) = nastali troškovi + profit -banka takoĊe naplaćuje odreĊenu kamatu.koja se -plaća u odreĊenim vremenskim intervalima (npr. .koja je ukljuĉena u zakupninu. -one takoĊe mogu posredovati pri sklapanju ugovora o lizingu izmeĊu zajmodavca i zajmoprimca.koja će se davati u zakup.koja će se davati u lizing.ostvaruje zaradu ne samo u vidu diskonta po osnovu kupovine potraživanja od kupaca. -sa dobrim bonitetom.pod kojim se podrazumeva. -prednost za banku je u tome što ne mora odmah angažovati novĉana sredstva za nabvku opreme u sopstveno vlasništvo. -davalac lizinga opreme naplaćuje od zajmoprimca odreĊenu zakupninu.meseĉno).kao vlasniku.a za zajmoprimca opreme njegovu obavezu prema zajmodavcu lizinga opreme.se utvrĊuje diskontovanjem oĉekivanih budućih priliva novca od zakupnine.a za zajmoprimca opreme trošak. Lizing ? -banke mogu uzimati opremu u lizing.uz odreĊeni diskont.već i pružanjem raznih usluga klijentima ( voĊenje knjigovodstva. -razlika izmeĊu ukupnog priliva novca od zakupnine i sadašnje vrednosti lizing opreme je kamata. .kao prihod po osnovu finansiranja lizing firme pri nabavci opreme. -kupovina sigurno naplativih potraživanja od kupaca.

-tj.81 Komisioni poslovi ? -poslovi koje banka.tj. -kao što su:  kupovina i prodaja trgovaĉkih efekata.ko ih snosi.je lice za ĉiji raĉun komisionar obavlja dati komisioni posao. nadoknada troškova za obavljeni posao.  zakljuĉivanje osiguranja.on dobija kupljene efekte. -obavljanje datog komisionog posla vrši se na bazi unapred sklopljenog komisionog ugovora.plaća kupovnu cenu i proviziju. . -štiteći pri tome interese komitenta.kao uredan trgovac. komitent -klijent. -u ovom poslu uĉestvuju dva lica: komisionar -lice (banka) koja obavlja dati komisioni posao (kupovina efekata). (kupovina efekata). -komisionar dati komisioni posao mora obaviti brižljivo. provizija (kao prodajna cena izvršenih usluga).kod komisione kupovine efekata. -obavlja u svoje ime a za raĉun komitenta. minimalna prodajna cena.izmeĊu komisionara (banke)     i komitenta: maksimalna kupovna cena.kao i troškove za obavljeni komisioni posao.kod komisione prodaje efekata. -sve prednosti ili negativne posledice datog komisionog posla snosi komitent.  vuĉenje ili akceptiranje menice. -u svoje ime a za raĉun komitenta.

-ĉiji je akcionarski kapital podeljen na odreĊen broj akcija.rok.o roku dospeća.provizij. -u tome je pomažu ostali uĉesnici poznati kao participanti.kao što je -kreditiranje većeg iznosa. većeg iznosa. -jedna od banaka u zajedniĉkom poslu je rukovodeća banka (gernt). -za svoje usluge rukovodeća banka (gerent) dobija unapred ugovorenu naknadu. -najĉešće .a ponekad i manje.srazmerno uloženom kapitalu.odobrenog kredita.i .  izmeĊu voĊe konzorata i konzorcijalnog dužnika ( njime se utvrĊuje visina kredita. -koje ona redovno informira o izvršenoj naplati zajedno sa kamatom. .se deli izmeĊu ĉlanova konzorcijuma (banaka).i dr. -sklapaju se dva ugovora:  izmeĊu samih konzorata ( njime se utvrĊuje dužnost ĉlanova konzorata i iznos njihovog uĉešća u ukupnom kreditu i odreĊuje se glavni nosilac posla – voĊa konzorata – vodeći menadžer). -koja se stara oko obraĉuna i naplate zajedniĉki odobrenog kredita.pored odobravanja kredita. -obavljaju se u svoje ime a za zajedniĉki raĉun. -ostvarena zarada (kamata ili provizija) ili eventualni gubitak. -akcionari sa više od polovine akcija. Akcije ? -je hartija od vrednosti koja predstavlja odreĊeni deo kapitala AD-va. preuzimanje garancija.naĉin pokrića.koji je utvrĊen statutom. -pri rešavanju odreĊenih pitanja na zborovima akcionara. -na kojima se bira uprava i drugi organi upravljanja.). ovde spadaju i sledeći poslovi:    emisija i kotiranje efekata na berzi..zajedno sa pripadajućom kamatom.kamata.82 Participacioni ( konzorcijalni ) bankarski poslovi ? -u novije vreme banke se sve više bave zajedniĉkim poslovima.praktiĉno upravljaju AD-vom. -ostvarena zarada u vidu kamate najeĉešće se deli na uĉesnike u zajedniĉkom kreditiranju srazmerno uloženim novĉanim sredstvima. itd..pravo na deo njegove ostvarene dobiti ( dividendu) . -svaka akcija njenom vlasniku daje po pravilu pravo na jedan glas. i daje imaocu pravo upravljanja društvom..

konvertibilne. -po unapred ugovorenom raciu.bez prava glasa).kod neparticipativnih prioritenih akcija) i. u tom sluĉaju vlasnici kumulativnih prioritetnih akcija imaju prvenstveno pravo na isplatu dividende od 24 000 USD.uz 8 % dividende. . prioritetne akcije *karakteristike su:  prioritet pri raspodeli dividende (redovno odreĊena. mogućnost otkupa i konvertovanja u obiĉne akcije. -npr. Kumulativne prioritetne (povlašćene.83 Akcije mogu biti ? obiĉne (redovne) akcije *daju vlasnicima pravo na:  dividendu.  njihova tržišna vrednost (i dividenda) može znatno porasti u periodu ekspanzije i  opasti u periodu neprofitabilnog poslovanja AD-va.preferencijalne) akcije ? -su one kod kojih se neiplaćena dividenda mora isplatiti kumulativno pre nego na obiĉne akcije.i 50 000 USD nominalne vrednosti obiĉnih akcija.a dividenda na kumulativne prioritetne akcije nije isplaćena za dve prethodne i tekuću godinu.i participativne.  pravo da vlasnici obiĉnih kacija.    *one mogu biti:    kumulativne.nakom što se izmire dugovanja i prioritetne obaveze AD-va.jedna za ĉetiri obiĉe akcije.podele preostali deo imovine.pre nego što se isplati bilo koji iznos dividende vlasnicima obiĉnih akcija. -npr.  pravo na izbor i smenjivanje organa upravljanja i nadzornih organa. 100 000 usd x 8 % = 8 000 usd x 3 godine = 24 000 usd Konvertibilne (zamenljive) prioritetne akcije ? -su one koje se mogu zameniti za obiĉne akcije.u sluĉaju likvidacije AD-va.  pravo glasa na skupštini akcionara.  pravo na osporavanje zakljuĉaka skupštine AD-va. distribuciji imovine u sluĉaju likvidiranja AD-va. i ograniĉena prava glasa imaoca ovih akcija ( tj.ako je jedna akcionarska banka osnovana sa 100 000 USD ( 1 000 akcija x 100 USD / akciji) nominalne vrednosti kumulativnih prioritetnih akcija.

mogu se isplatiti takoĊe 6 $ dividende po obiĉnoj akciji. -pretežno se susreću u praksi.6 $ po akciji).uz regularnu dividendu od 6 $ po prioritenoj akciji. Delimiĉno participativne prioritene akcije ? -limitirano je uĉešće najviše do 8 $. -znatno olakšan promet ovih akcija. i to po principu jednakosti dolar za dolar.i upis novog sopstvenika u knjigu akcionara. -ona se nikada neće isplatiti iznad ovog iznosa. u sluĉaju da ad-vo odluĉi da isplati 3 $ dodatne dividende po obiĉnoj akciji. . -npr.takoĊe moraju isplatiti 3 $ dodatne dividende po prioritenoj akciji.pošto se isplati npr. Neparticipativne prioritetne akcije ? -dividenda je fiksna (npr. -i kao sopstvenik akcije smatra se svaki njen držalac.predaja akcije. -uĉestvuju sa obiĉnim akcijama u dodatnoj isplati dividende.koju vodi uprava AD-va). (pismena izjava na samoj ispravi. Akcije mogu biti na ime i donosioca ? akcije na ime -prenose se inosamentom. akcije na donosioca -prenose se prostom predajom iz ruke u ruku. 6 $ dolara dividende po prioritenoj akciji.84 Potpune participativne prioritetne akcije ? -su one koje pored redovne odreĊene dividende.

ali bez prava glasa.inaĉe se drugaĉije ne bi moglo urediti upravljanje ad-vom).dobrom perspektivom rasta.  akcije sa uvećanim pravom glasa ( emituju se kada se želi privući više upisnika – privilegijom uvećanog broja glasova po jednoj akciji – najviše do sto glasova).samo što se kod njih dividenda ne plaća u gotovom.  akcije sa odgoĊenim plaćanjem dividende ( kod kojih je isplata dividende odložena zbog nemogućnosti njene isplate odreĊeni broj godina usled prikupljanja potrebnih novĉanih sredstava za izgradnju objekata ili nekog drugog razloga).  akcije nominalne vrednosti ( koje glase na odreĊeni nominalni iznos).  akcije klase B ( u svemu su jednake obiĉnim akcijama.  akcije klase A ( u svemu su jednake obiĉnim akcijama.i sa prioritetom u naplati dividende u odnosu na akcije klase B).  akcije bez nominalne vrednosti ( koje glase na odreĊeni udeo u kapitalu. TC = nominalana vrednost x ( d* / k*) = = 100 $ X ( 8% / 16% ) = 50 $ .redovnom isplatom dividende.  akcije prvoklasnih preduzeća ( odlikuju se visokim rejtingom.i dobrim odnosom kursa i zarade).85 U praksi se pored navedenih susreću i sledeće vrste akcija ?  akcije bez prava glasa ( koje se izdaju u drugoj ili narednoj emisiji u cilju povećanja kapitala ali tako da novi akcionari nemaju pravo glasa kod donošenja odluka o poslovanju ad-va).  visine proseĉne kamatne stope na pozajmljeni kapital u to vreme.  akcije sa garantovanom dividendom ( povoljno utuĉu na kupovinu – mogu biti i obiĉne i prioritetne).tada jedna akcija glasi na 1 /10 000 deo njegovog kapitala = kvotne akcije – u manjoj su upotrebi).i  perspektive razvitka akcionarsko društva.prvoklasnim bonitetom.  akcije sa pravom glasa ( osnivaĉke akcije su uvek akcije sa pravom glasa.npr: 1 / 10 000 – što znaĉi da ako ad-vo izda 10 000 akcija.već u akcijama odgovarajuće vrednosti).  akcije sa ograniĉenim pravom glasa ( su one ĉiji vlasnici uĉestvuju u odluĉivanju samo o dreĊenim pitanjima znaĉajnim za rad i opstanak ad-va).  akcije u posedu menadžera ( ĉlanova upravnog odbora i vodećih saradnika akcionarskog društva i ĉesto se njima daje kao tantijema = udeo u dobitku (nagrada)) Tržišna vrednost ili kurs akcije ? -zavisi od:  dividende koja se dobija od nje.

-osnovna svrha ove operacije je omogućavanje široj javnosti da kupi date akcije. -ili tc = 900 000 $ / 10 000 a = 90 $ / akciji. -uprava ad-va može odluĉiti na kraju godine da se dividenda ne deli. -pri nepromenjenom ukupnom akcionarskom kapitalu od 100 000 $. -u odreĊenim uslovima može se isplatiti i kada je ostvaren negativan finansijski rezultat. -npr. -tržišna vrednost akcionarskog kapitala je 900 000 $ = 100 000 $ x ( 45 % / 5 %). -npr. -ukupan akcionarski kapital je 100 000 $ ( 10 000 a x 10 $/a).već da se ceo profit iskoristi za proširenje poslovanja. -tc = 900 000 $ / 20 000 a = 45 $ / akciji. -povećao bi se broj akcija na 20 000 (2 za 1 razvodnjenu akciju).i tržišnoj vrednosti od 900 000 $. -isplaćuje se u gotovini i akcijama.86 Cepanje emisije ? -je smanjenje nominalne vrednosti po akciji. . -tržišna cena akcija se povećava.pri istom akcionarskom kapitalu od 100 000 $ ponovno je došlo do povećanja nominalne vrednosti od 5$ / akciji na 10 $ / akciji. -visina isplate utvrĊuje se u % od nominalne vrednosti ili u odreĊenom iznosu po akciji. .5 $ po akciji i pri kamatnoj stopi od 5 %. Dividenda ? -je prihod od akcija koji se isplaćuje iz ostvarenog profita akcionarskog društva. Ukrupnjavanje emisije ? -tj.povećanje nominalne vrednosti po akciji. što će uticati na povećanje tc akcija sa 45 $ / akciji na 90 $ / akciji.cepanjem emisije (smanjenjem nominalne vrednosti na 5 $ po akciji).AD je izdalo 10 000 akcija od 10 $ nominalne vrednosti.ali se u tom sluĉaju gubi supstanca ad-va. ĉime se smanjuje broj akcija od 20 000 na 10 000. -i to na godišnjoj skupštini akcionara.sa dividendom od 4. ***dodatni broj akcija se raspodeljuje proporcionalno svim obiĉnim akcionarima.

100 000 $ na kumulativne prioritetne akcije.sa -brojem emitovanih obiĉnih akcija.100 000 $) / 20 000 oa = = 800 000 $ / 20 000 oa = 40 $ / obiĉnoj akciji . Knjigovodstvena vrednost akcije ? -indikator koji investitorima služi kao orijentacija pri donošenju odluka o kupovini pojedinih akcija. 8 % prioritetnih akcija od po 100 $ nominalne vrednosti. knjigovodstvena cena = ((2 000 000 $ . izdato je 20 000 obiĉnih akcija. da je ažio 20 000 $ i zadržana dobit 30 000 $.ali bez odluĉujuće uloge u odreĊivanju njihove cene.1 100 000 $ .( 10 000 pa x 110 $ /a) – 100 000 $)) / 20 000 oa = = ( 2 000 000 $ .zbog loše novĉane pozicije.jedno ad-vo je emitovalo 1 000 obiĉnih akcija od po 100 $ / akciji nominalne vrednosti.sa otkupnom cenom od 110 $.ukupan akcionarski kapital je 2 000 000 $. -kada se ona emituje prvi put: ažija -razlika izmeĊu više tržišne cene i niže nominalne vrednosti akcije. disažija (diskont) -razlika izmeĊu niže tržišne cene i više nominalne vrednosti.a izdato je 10 000 prioritetnih akcija. -se dobija podelom neto vrednosti akcionarskog društva (sa privilegovanim akcijama) ( ukupna aktiva – obaveze). -npr. neisplaćena dividenda.87 Nominalna vrednost akcije ? -je novĉani iznos naveden na licu akcije.kao i da nisu izdate privilegovane akcije: knjigovdstvena cena = 150 000 $ / 1 000 obiĉnih akcija = 150 $ / obiĉnoj akciji npr.

88 Zarada po akciji ? = (profit posle oporezivanja – dividenda na prioritetne akcije ) / broj izdatih obiĉnih akcija. -npr. Prinos od akcije ? -se utvrĊuje kao i (odnos izmeĊu dividende i berzanskog kursa (tc-e)) x 100.kao i bitni podaci o njemu. = ( 500 000 $ . -na osnovu nje se taĉno zna kojim akcionarima treba poslati ĉek dividende i finansijske izveštaje. -u njoj se evidentira prenos akcije na novog akcionara. .4545 -pokazuje oportunitetnost ulaganja u date akcije ( koliko $ treba dati za 1 $ profita po akciji). -on pokazuje raspoloživu zaradu za obiĉne akcionare. -na osnovu njega se pokazuje oprtunitetnost ulaganja u date akcije. -kao i njegov statut. (1 $ / akciji / 10 $ / akciji) = 10 % Knjiga (registar) akcionara ? -za svakog akcionara (vlasnika akcije) se vodi evidencija (ime.4 $ / akciji Racio cena / zarada ? = Tc / zarada po akciji = 90 $ / oa / oa / 4. -on pokazuje kako se ukamaćuje uloženi kapital u akcije.60 000 $) / 100 000 obiĉnih akcija = 4.u cilju upoznavanja sa pravima i obavezama.i na bazi nje se odreĊuje tc akcije.4 $ /a = 20. -npr.mesto stanovanja i zanimanje).na osnovu kojih mogu sagledati finansijsku poziciju ad-va.

u svoje ime i za tuĊ raĉun. -talon i kuponski tabak se iseca pri dospeću dividende i podnosi na naplatu emitentu akcije. ( tj.  oznaka korisnika prava.i ostalu imovinu).uz naplatu odreĊene provizije. -ona zajedno sa kuponskim tabakom predstavlja akciju (samo zajedno se mogu prodati). naziv emitenta akcije. u svoje ime i za zajedniĉki raĉun. Poslove po akcijama može obavljati:     u svoje ime i za svoj raĉun. -knjiženje se vrši po tekućoj tržišnoj ceni date imovine. u tuĊe ime i ta tuĊ raĉun. godina u kojoj se dividenda isplaćuje. Uloga banke kod akcija ? -ona može biti u ulozi izdavaoca akcija. kuponskog tabaka -sadrži dividendne kupone na osnovu kojih se isplaćije dividenda na akcije.89 Svaka akcija sastoji se iz dva dela ? plašta akcije -je osnovna akcionarska isprava kojom se pismeno potvrĊuju prava akcionara.zgrade. i  faksimil potpisa ovlašćenih lica izdavaoca akcije. faksimil potpisa ovlašćenog lica izdavaoca akcije. broj akcije po kojoj se dividenda isplaćuje.izdaje se na osnovu plašta.  naziv ad-va – izdavaoca akcije. -kupca akcija. -u praksi se ponekad vrši izdavanje akcija za imovinu sem gotovine. -koji daje pravo na dobijanje novih kupona.za zemlju. -talon i kuponski tabak sadrže sledeće elemente:      redni broj za naplatu dividende. -u njoj su sadržani svi osnovni elementi akcije kao što su:  nominalni iznos na koji glasi akcija. . -i posrednika izmeĊu izdavaoca i kupca akcija. -poslednji iseĉak na tabaku je talon.

 ili povući stare akcije i emitovati nove.srazmerno revalorizaciji akcija ( ukrupnjavanje akcija). . -i svoja ulaganja u druga akcionarska društva.sa nekoliko puta većom nominalnom vrednošću.90 U uslovima visoke inflacije ? -akcionarska društva primenom revalorizacione stope. -ona su dužna da svoje akcionare. -nominalno povećavaju svoj akcionarski kapital.obaveste da je njihov akcionarsku ulog povećan nekoliko puta i sada iznosi toliko dolara:  ad-vo može zadržati istu nominalnu vrednost akcije.i akcionaru odobriti (uruĉiti) novih akcija u vrednosti povećanog uloga po osnovu revolarizacije akcija. krajem svake poslovne godine.

8%).ili donosiocu obveznice ( ako glasi na donosioca).nose dugoroĉni interes (npr.91 Obveznice ? -plative obveznice kao hartije od vrednosti omogućavaju emitentima – izdavaocima (država.korporacije.kao kupcima: npr.lokalni državni organi.kojom se izdavalac obavezuje da će licu oznaĉenom na obveznici. -obveznice su pismena isprava.u vrednosti od 1 000 $ / obveznici.i dr. -da uz plaćanje odreĊene kamate. 100 000 obveznica X 1 000 $ / obveznici = 100 000 000 $ Razlika izmeĊu akcija i obveznica ? .banke. -kao takve one predstavljaju dugoroĉne obaveze.).ili po njegovoj naredbi. -kao i kamatu po ugovorenoj kamatnoj stopi u odreĊenom roku ( polugodišnje ili godišnje). -pribave veliki iznos novca od hiljadu individualnih investitora. islatiti najkasnije odreĊenog dana datu (pozajmljenu) sumu novca. -obveznice su recimo..i prodaju se javno investitorima.

-prihod po osnovu obveznica je unapred poznat u vidu ugovorene kamate.banka kao zastupnik interesa godina. .može zapleniti imovinu u gotovinu ( mogu ih prodati po tržišnoj koja služi kao garancija za obveznice. -ne uĉestvuju u njenoj zaradi. -koriste se i usluge Investicione banke (ona štiti interese vlasnika obveznica kao -vlasnici obveznica.sve dok je upravni odbor akcionarskog društva zvaniĉno ne objavi. akcije -dividenda ne predstavlja pravnu obavezu. posle nadoknade ugovorene kamate.tj.i ceni i na taj naĉin ih unovĉiti).ne moraju da ĉekaju da proĊe 25 od uslova.kao i licitirana u periodu do roka dospeća akcije.ona se može isplatiti samo ako je obrtni kapital iznad odreĊenog iznosa).sa rokom dospeća od 25 kupca – u sluĉaju da emitent ne ispuni neki godina. i.  stvarima ili  pravima.92 obveznice -one predstavljaju obavezu za emitenta. efektnoj berzi. -prihod po osnovu akcija zavisi od ostvarenog poslovnog uspeha (merenog kroz -obiĉno je potrebno formalno odobrenje visinu dobiti) njihovog izdavaoca. -kamata po osnovu obveznica je ugovorna obaveza emitenta. -i nemaju pravo glasa. -obveznice se karakterišu sa utvrĊenim rokom dospeća. obveznica. upravnog odbora i akcionara pre emisije obveznica. -one se mogu kao vlastite hartije od vrednosti kupiti:  uplatom u gotovom novcu. -akcije nemaju rok dospeća i mogu ostati neisplaćene neograniĉeno.kada ih emitent mora otkupiti po njihovim nominalnim vrednostima.i povratiti samo njihovom prodajom na za njihovu kupovinu se koristi gotov novac. -uloženi novac u kupovinu akcija se može -obveznice su dužniĉke hartije od vrednosti.prodaju javno širokoj publici. -obveznice kao i akcije. preuzeti i druge pravne radnje).su predmet svakodnevne prodaje na berzi.ako se. -imaoci obveznica su kreditori a ne vlasnici emisione firme.pa da konvertuju njihove investicije kupca obveznica.kao i komisije za hartije od -isplata dividende akcionarima može biti vrednosti i finansijsko tržište.

banka).i -služe za finansiranje budžetskog deficita lokalnih organa. -pošto se izdaju u velikim serijama. -investitori iskljuĉivo snose .regioni. -za ĉiju isplatu garantuje država. uloženih sredstava u njih. -služe za finansiranje državnog budžeta ili odreĊenog razvojnog programa. participativne obveznice -su one koje svom vlasniku daju pravo na povraćaj glavnice. -ĉija vrednost na dan dospeća zavisi od kretanja vrednosti odreĊenog berzanskog indeksa (kurseva hov-i na berzama). -ne mogu se konvertvati u -interesantne su u periodima obveznice sa indeksiranom kamatom -su obveznice sa fiksnom kamatom.kamatu i ušešće u dobiti izdavaoca obveznica.obiĉno su na donosioca. koja se plaća na kratkoroĉne -koji se može oĉekivati od depozite. prema tome ko ih izdaje: obveznice koje izdaju banke i druge finansijske organizacije i ostala pravna lica -za finansiranje razvojnih programa.univerziteti. od naĉina oznaĉavanja vlasništva: obveznice na ime -se prenose na drugog potpisom od strane upisanog vlasnika. obveznice javnog sektora obveznice lokalnih organa uprave – municipalne obveznice -kao što su gradovi. prema naĉinu obraĉuna kamate: obveznice sa fiksnom obveznice sa varijabilnom kamatom kamatom -su one kod kojih je u -su one kod kojih je momentu njihove kupovine kamatna stopa odreĊena poznat prihod u vidu fiksne kretanjem kamatne stope kamate. budućnosti biti niža.opštine. -su one koje izdaju državna preduzeća i.u -u oĉekivanju da će ona u -toku celog njihovog života. obveznice na donosioca -se prenose na drugog prostom predajom. negarantovane obveznice -su one koje o roku dospeća isplaćuje samo njihov uzdavalac ( jedini obveznik).93 Postoje razliĉite vrste obveznica ? garantovane obveznice -su one za ĉiju isplatu o roku dospeća garantuje odreĊeno pravno lice (npr. obiĉne obveznice -su one koje svom imaocu daju samo pravo na odreĊenu kamatu. škole.

94 akcije. inflacije.druge obveznice ili druge valute. rizik promene vrednosti datog indeksa. .

prema vremenu isplate glavnice: obveznice sa jednokratnim dospećem obveznice u anuitetima prema roku dospeća: obveznice sa fiksnim rokom dospeća obveznice sa razliĉitim rokom dospeća (tzv. -obveznice sa kuponima.što 2 miliona dospeva u 1990 godini. -a dodatna 2 miliona postaju obaveze u svakoj od sledećih devet godina. tj: 2+4+6+8+10+12+14+16+18+20 .serijske obveznice) -obveznice emitovane 1980 godine.95 prema naĉinu ostvarivanja prava na kamatu: obveznice sa kamatom isplativom odjednom obveznice sa kamatom koja se isplaćuje u kamatnim periodima -obveznice bez kupona.u iznosu od 20 miliona $. -dospevaju za plaćanje tako.

U sluĉaju steĉaja emitenta imaju prioritet isplate iz likvidacione mase ostvarene prodajom imovine pod hipotekom.Posle potpune amortizacije obveznice. neiskupljive obveznice – obaveza emitenta je samo u isplati fiksne kamate. obveznice na zalog opreme – su one koje su osigurane zalaganjem opreme.koja je u potpunosti isplatila opremu.96 zamenljive (konvertibilne ) obveznice – su one koje se mogu konvertovati u akcije.prodavcu koji ne želi da kreditira kupca.oprema prelazi u vlasništvo kupca.Imalac obveznice ima samo pravo a kamatu. obveznice osigurane hipotekom – su one koje su osigurane zalogom realne imovine. obveznice s klauzulom o opozivu – omogućuju njihovom emitentu da ih povuĉe pre roka dospeća.tako što će investitorima isplatiti vrednost veću od nominalne. .a sve dotle je u vlasništvu poverilaĉke kompanije.bez prava upravljanja emitentom.Veoma pogodan oblik za finansiranje razvojnih projekata.

-npr. -oznaĉena cena obveznice 105 % .-kompanija je emitovala obveznica u iznosu od 10 000 000 $.97 Osnovna prednost pribavljanja kapitala emisijom obveznica.1 000 000 $ x 25 % = 250 000 $.umesto akcija ? -je u tome što se plaćena kamata oduzima pri utvrĊivanju oporezivog profita emitenta. tj. .plaća porez na profit 25 %. Ako su obveznice prodate po nominalnoj vrednosti ? ( tržišna kamatna stopa je jednaka nominalnoj kamatnoj stopi = ugovorenoj) Ako su obveznice prodate uz premiju ? ( tržišna kamatna stopa je manja od nominalne kamatne stope = ugovorene) Ako su obveznice prodate uz diskont ? ( tržišna kamatna stopa je veća od nominalne kamatne stope = ugovorene) . -uz kamatu od 10 %. -plaćene dividende akcionarima se ne oduzimaju pri utvrĊivanju oporezivog profita. Tržišna cena obveznice ? -se iskazuje u % od dospele vrednosti obveznice ( = 1 000 $). pa su troškovi pozajmljivanja 750 000 $.znaĉi da je tržišna cena obveznice 1 050 $ = toliko emitent mora platiti otkupom obveznice na dan dospeća. =kamata iznosi 1 000 000 $ i za toliko ona oduzima (reducira) oporezovani profit.

-odvajaju od tabaka. rok dospeća.  naziv i sedište garanta ( ako postoji garancija.  mesto i datum izdavanja. i -podnose odreĊenoj banci na isplatu. mesto i datum izdavanja.  naziv i sedište kupca (ako je obveznica na ime). -na osnovu koga banka isplaćuje dospele kamate.  nominalna vrednost obveznice.).  odnosno oznaĉenje da je obveznica na donosioca.oblik garantovanja – hipoteka i sl.  faksimil potpisa ovlašćenih lica emitenta ( ĉlanova uprave i predsedavajućeg nadzornog odbora). -ima ih onoliko koliko je rokova predviĊeno za naplatu kamate.  visina kamatne stope.  rokovi otplate glavnice. broj kamatnog kupona i štambilj. kamatnu stopu. -kamatni kupon sadrži:         ime izdavaoca.tj. -on sadrži prava poverilaca:  oznaka obveznice. broj obveznice.  naziv i sedište emitenta. nominalnu iznos obveznice.odnosno  naĉin obraĉuna kamate ili uĉešća ( kad je reĉ o obveznicama s pravom ušešća u dobiti). kamatnog kupona -je deo koji se pridodaje obveznici s stalnim ukamaćenjem. iznos kamate.98 Obveznica se sastoji iz ? plašta obveznice -glavni deo obveznice. -kamatni kuponi se prilikom dospeća jedan za drugim (polugodišnje ili godišnje). .  serijski i kontrolni broj obveznice.

kao posebne vrste prihoda.provizija.i dr.što znači da se banka ne javlja ni u ulozi poverioca ni u ulozi dužnika. -za svaki zaključeni depo posao sklapa se poseban ugovor. -kao što su hartije od vrednosti (otvoreni depoi) .izmeĊu banke (depozitara) i deponenta (ostavljaĉa) .trezora) za ĉuvanje stvari od vrednosti preduzećima i graĊanima. Iznajmljivanje sefova za ĉuvanje ? -banke se bave i iznajmljivanjem sefova (kasa.plemeniti metali i sl (zatvoreni depoi). -za svaki iznajmljen sef vodi se posebna vanbilansna evidencija: otvoreni sefovi obaveze po osnovu otvorenih sefova -za vrednost ostave u sefu obaveze po osnovu otvorenih sefova otvoreni sefovi -istek roka korišćenja sefa ( preuzimanje ostave) -naplaćena zakupnina od sefova se kjiži tako što se zadužuje *žiro raĉun/blagajna* a odobrava se račun *prihodi od provizije od sefova*. -uz naplatu odreĎene zakupnine (provizije) . -za svaki zaključeni depo posao otvaraju se u vanbilansnoj evidenciji odgovarajući računi: ostava (depoi ) na čuvanje ostavljači ostava (depoa) na čuvanje -primljene zatvorene ostave (zapeĉaćeni koerat) ostavljači ostava (depoa) na čuvanje ostava (depoi ) na čuvanje -vraćanje zatvorene ostave ( zapeĉaćeni koverat) -za iznos naplaćene provizije zadužuje*se žiro raĉun/blagajna* a dobravaju *prihodi od provizije po depo poslovima*. -deponenti su dužni da banci za obavljeni depo posao plate odreĎenu proviziju ili zakupninu. -o tome se sklapa poseban ugovor kojim se regulišu sva bitna pitanja izmeĊu banke i deponenta ( vrednost ostave. -satoje su primanju zatvorenih i otvorenih stvari od vrednosti na ĉuvanje i upravljanje (rukovanje).umetniĉke slike.). .rok ĉuvanja.nadoknada eventualne štete.99 Depo poslovi ? -depo poslovi su neutralni bankarski poslovi.

-slobodnije i na duže vreme plasirati i . -ulozi na štednju mogu biti:   po viĊenju i. -na taj naĉin ostvariti odreĊenu zaradu u vidu kamate. -deponent može izjaviti koga još ovlašćuje da sa njom raspolaže.100 Ulozi na štednju ? -ulozi na štednju su novĉani depoziti stanovništva koje ono poverava bankama u cilju štednje. -prihodi od kamata su osloboĊeni plaćanja poreza. oroĉeni. -ulozi na štednju se dele na :   domaće i iseljeniĉke uloge na štednju (mogu se voditi i u stranim valutama). -prilikom prvog ulaganja novca na štednju banka izdaje ulagaĉu štednu knjižicu (dokument o izvršenom ulaganju). -sve te uslove banka još ispisuje i na odgovarajućem raĉunu u svojim knjigama. -ulozi na štednju predstavljaju uzdržavanje stanovništva od potrošnje i banka ih može. -ona se smatra kao nepotpuna hartija od vrednosti. -pravo na ulaganja na štednju imaju lica sa stalnim boravkom u našoj zemlji i koja se privremeno nalaze na radu u inostranstvu. . -koja se obraĉunava krajem svake godine.na donosioca ili na donosioca uz šifru na njoj. -u štednoj knjižici banka beleži svaku uplatu i isplatu i saldo na koji teĉe kamata. -za uloge na štednju kod banaka garantuje država. -i ostvarenja izvesne kamate.sa obeležjem legitimacionog papira i može da glasi na ime.

obiĉno glase na donosioce.101 Depozitni certifikati ? -u novije vreme banke u cilju povećanja kreditnog potencijala putem što većeg prikupljanja slobodnih novĉanih sredstava od stanovništva vrše emisiju. i do 5 godina sa srednjorĉne uloge.  prenose se prostom predajom iz ruke u ruku. s fiksnom ali i promenljivom kamatnom stopom.i doći do sredstava pre roka dospeća za naplatu. omogućavaju banci da direktno upravljaju pasivom bilansa stanja.  knjiže se na isti naĉin kao o blagajniĉki zapisi.za kratkoroĉne. s rokom dospeća najĉešće od 30 do 180 dana. -depozitnih certifikata:        izdaju se po nominalnoj vrednosti. . ulagaĉi ih mogu prodavati na berzi efekata (zbog velike njihove fungibilnosti = zamenljivosti) .  i mogu se takoĊe upotrebiti i za direktno izmirenje odreĊene obeveze.

-faktori koji utiĉu na formiranje kreditnog potencijala PB-a:     krediti centralne banke poslovnim bankama ( povećavaju kreditni potencijal poslovnih banaka). po osnovu deviznih transakcija sa inostranstvom ( deficit deviznog bilansa smanjuje devizne rezerve kod CB-e. stopa obavezne rezerve (propisuje CB-a. krediti CB-e Federaciji ( povećavaju depozite privrede kod PB-a.moraju da drže kod CB-e. i likvidnosti ). -dakle.kod poslovnih banaka se smanjuju depoziti preduzeća po viĊenju a time i kreditni potencijal. prelivanje depozita po viĊenju.banka je nelikvidna.i  prelivanje izmeĊu depozita i gotovog novca ( prilikom isplata plata radnicima.  prelivanje sredstava izmeĊu PB-a i CB-e. -u aktivi bilansa banke nalaze se svi kreditni plasmani i rezerve ( obavezne – deo novca koji PB-ke.banka raspolaže slobodnim delom kreditnog potencijala. -ako je kreditni potencijal manji od kreditnih plasmana.i na taj naĉin povlaĉi protivdinarska sredstva sa depozita po viĊenju preduzeća kod PB-a.poslovna banka je u ravnoteži.a time i kreditni potencijal banaka).kao % depozita po viĊenju i oroĉenog depozita.i obrnuto).a time i smanjuje kreditni potencijal PB-a.kreditni potencijal banke je uži pojam od finansijskog potencijala i dobija se oduzimanjem programiranih rezervi od finansijskog potencijala.svojim povećanjem utiĉe na smanjenje kreditnog potencijala PB-a.102 Kreditni i finansijski potencijal banke ? -finansijski potencijal poslovne banke predstavlja skup svih pozicija depozita u pasivi bilansa banke .sektor stanovništva povećava depozite po viĊenju sektora preduzeća i kreditni potencijal PB-naka).kupovinom robe. -ako je kreditni potencijal veći od kreditnih plasmana.i obrnuto). . -ukoliko je kreditni potencijal jednak kreditnim plasmanima.

a -izbaĉena je iz ravnoteže .10 0.23 31.03 0.09 0. -inicijalni impuls ( npr.i poĉinje multiplikacioni proces kredita.963 (rezerve) .38 2. izbacuje banku iz ravnoteže.18 0.46 21.29 0.31 0.006 1 021.69 0.45) 700 220.009 1 459.98 0.02 0.5 29.003 437.03 0.89 2.93 0.11 0.77 9.kada kreditni potencijal prevazilazi kredine plasmane.01 0.22 0.96 0.85 3.26 9.103 Kreditna multiplikacija ? -PB-a je u ravnoteži ukoliko se kreditni plasmani podudaraju sa kreditnim potencijalom.kredit CB-e).88 6. koeficijent vraćanja sredstava u depozitni sistem (0.07 0.879 (depoziti) -stopa obavezne rezerve 30 % -koeficijent (0.koji banku ponovo približava ravnoteži.916 (kreditni plasmani) ciklus multiplikacije 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 suma depozitni sistem 1 000 (inicijalni impuls) 315 99.5 69.depozita i rezervi.30) 300 94.