GEŠTALT STUDIO BEOGRAD

TEORIJA SELFA

Mentor: Marija Stefanović

Student: Snežana Volic

There is a boundary between the self and the other. novembar 2010. Sada se self ne može razumeti drugačije nego kroz polje. and this boundary is the essence of psychology.." Perls [1978/1957] 2 . self se prepoznaje u konrastu od ostalog – onoga što self nije. just like day cannot be understood other than by contrast with night..Beograd... Postoji granica između selfa i svega ostalog i upravo ta granica čini suštinu psihologije. Perls Now the 'self' cannot be understood other than through the field.the 'self' is to be found in the contrast with the otherness. kao što se dan ne može razumeti drugačije nego u kontrastu od noći.

S 3 . tumače self kao funkciju kontaktiranja aktualne prolazne sadašnjosti – sistem sadašnjih kontakata i činioca rasta. i preko alijenacije odbacujemo (stvarno »NE-JA«) ono što je strano našoj prirodi i zato ne može biti asimilovano. ja je uvek i fenomen u kom učestvujemo.self i funkcije kontakta su jedno isto. Perls. U opštem smislu. Upravo taj složen sistem kontakata koji je neophodan za prilagođavanje u polju naziva se « self ».kao sistem kontakata ili interakcija sa sredinom. orijentacije. Po Geštalt shvatanju . Organizam se održava samo rastom. već je raznovrstan i fleksibilan u svojim sposobnostima i kvalitetima u zavisnosti od određenih zahteva organizma i sredine. manipulacije i raznovrsnih identifikacija i alijenacija. Self se ne može posmatrati odvojeno od organizma i okoline..Self u Geštalt psihoterapiji Self u Geštalt terapiji nije stvar. Kroz uzbuđenje osećamo naše potrebe. Preko identifikacije primamo u organizam (stvarno »JA«) ono što može biti asimilovano. tj. Spagnuolo self smešta između organizma i sredine. destrukcija prethodne delimične ravnoteže i asimilacija nečeg novog. Dakle. Hefferline. i Goodman. Polje kao celina ima tendenciju da se upotpuni. ali u isto vreme mi nikada ne možemo biti samo ja.«(Perls). statična struktura. Preko orijentacije se organizujemo da zadovoljimo te potrebe u odnosu na našu okolinu. self je proces figura/pozadina u situaciji kontakta. da dostigne što je moguće jednostavniju ravnotežu za određeni nivo polja. dostignuta delimična ravnoteža je uvek nova. Self nema sopstvenu prirodu izuzev u kontaktu sa ili u odnosu prema sredini. Ali pošto se uslovi stalno menjaju. već pokretljiv proces.. Self ne treba shvatiti kao fiksiranu instituciju. Opisan je fenomenološki . nova sredina. Ove opšte kategorije funkcija kontakta opisuju osnovne načine na koje uzajamno delujemo sa okolinom da bismo zadovoljili naše potrebe i prilagodili se promenama sredine. Tako da materiju i energiju rasta čine: konzervativni pokušaj organizma da ostane onakav kakav je. self je kontakt sa sadašnjošću. u stanju je da se održi. Self je opisan kao »sistem uzbuđenja. kontaktiranje je rast organizma. njoj se mora dorasti. Kada govorimo o situaciji kontakta self je sila koja formira geštalt u polju. a da se ne degeneriše. Kroz manipulaciju radimo u službi svojih potreba. odnosno polja. gde se ništa ne može dosegnuti bez sopstvenog iskustva. Samoodržanje i rast su polarni. Self nije zamrznut skup karakteristika (»Ja sam to i samo to«). on zapravo postoji gde god i kad god postoji interakcija granice. To je bitan zaokret u odnosu na shvatanje selfa u drugim terapijskim pravcima. jer je održanje moguće samo ako se raste kroz asimilaciju i samo ono što neprekidno asimiluje novinu.

Kada funkcije kontakta postanu nedostupne svesnosti. nepromenjivost organizma i sredine. neuroza predstavlja fiksaciju nepromenljive prošlosti. Ovi aspekti nečijeg funkcionisanja koji su nepriznati – tj. To je pitanje identifikacija i alijenacija selfa. tada je self manji. ona je takođe njihova identifikacija i alijenacija. izolacije ili ravnoteže. nalazi se u srednjem modusu (kao temelj akcije i strasti) i zaokupljen je datom situacijom (kao Ja. Pod “biti zaokupljen situacijom” podrazumevamo da ne postoji osećaj sebe ili drugih stvari. kada postaje figura. Opis psihološkog zdravlja i bolesti je jednostavan. ona je u srednjem modusu. ima prošlost kao datost. jer koristi svoju moć na najbolji mogući način i učiniće ono što najbolje ume u teškim životnim okolnostima. to je više njegovo doživljavanje selfa i okoline fragmentirano. ona znači uključenost i prihvatanje. i obrnuto. Što su nečije sposobnosti ograničenije za kontakt. Naprotiv. To znači da situacija u sadašnjosti. ako se čovek otuđuje i usled lažne identifikacije 4 . ona je diferencijacija između “zastarelih odgovora” i jedinstvenog novog ponašanja koje je potrebno. kada postoji najintenzivniji konflikt. promišljenost. onda je on psihički zdrav. onda kada su ove situacije u stanju mirovanja ili dostignu ravnotežu. relaksacija. sadašnjost i budućnost su stadijumi delovanja selfa u kontaktiranju stvarnosti.obzirom da self ne postoji kao fiksirana institucija. tada je self najizraženiji. Puno i prihvatljivo funkcionisanje zavisi od funkcija kontakta koje su u potpunosti dostupne organizmu kako bi ostvario potrebne promene interakcije u sredini. ali funkcija selfa obuhvata više od prihvatanja mogućnosti. dezorganizovano i čini da se stvara otpor. Ekstremi spontanosti su s jedne strane. Perls takođe govori o selfu kao aktuelizaciji potencijala. može se reći da. Veruje se da je inhibicija selfa. ako čovek otuđuje ono što mu organski ne pripada i stoga ne može biti od vitalnog interesa. a sa druge. ona deluje i na nju se deluje. kreativni dolazak do nove figure. nesposobnost da se situacija shvati kao promenljiva ili drugačija. ne koči sopstveno kreativno uzbuđenje i posezanje za novim rešenjem. kontakt i figura/pozadina. to se događa u situacijama rasta i asimilacije ili u snu. Spontanost je i aktivna i pasivna. Na primer. a kada dođe do konfluencije (međusobnog stapanja). koji se ne doživljavaju kao self – nisu potpuno dostupni za kontakt sa okolinom. koji se razlikuje od doživljavanja date situacije. Ako se čovek identifikuje sa selfom koji se razvija. ali u povećanju koncentracije. ili bolje rečeno. Ovo je tačno. Prošlost. Self je spontan. Spontanost je otkrivanjei-pronalaženje duž puta kojim se ide. organizam više ne može da se lako adaptira u svom svetu. ta datost se razlaže u mnoge mogućnosti i postaje potencijal za kreiranje nekoliko izbora za budućnost odakle self identifikacijom i alijenacijom usmerava proces ka novoj figuri. već pre narušava figuru/pozadinu. self se smanjuje. već kao prilagođavanje intenzivnijim i složenijim problemima. u neurozi. Ti i Ono). Odnosno.

Mi ne tražimo perfektnu sredinu za rast. i udaljavamo (odbacujemo) ono što ne može biti asimilovano. U ovom kreativnom aspektu self se može smatrati koncentrirajućim Selfom . Sistem identifikacija i alijenacija nazvaćemo “ego”(Perls). ili u uobičajenoj kliničkoj upotrebi. Tokom ovog procesa kontaktiranja. zahtevaju od osobe da savlada konflikt između potrebe za opstankom i osobinama selfa koji se razvija. detetova ekspresija potrebe za ljubavlju se dočekuje odbacivanjem. Self postoji tamo gdje postoje promenjive granice kontakta. Na primer. rast i formiranje selfa se događa kroz kontakt (interakciju sa sredinom).pokušava da uguši sopstvenu spontanost. kažnjavanje i sl. kao kada biste odlučili da vam ne treba jedna određena soba u vašoj kući. radoznalost neodgovaranjem ili osiromašenim okruženjem. i pojedinačni slučajevi odbacivanja ili kažnjavanja retko oštećuju ličnost. rasta i razvoja. bilo da su potrebe. onda on svoj život čini nezanimljivim. Mi možemo proterati takve delove nas samih u skrivenu tamu nesvesnosti. aspekti ili svojstva našeg selfa mogu postati problematični u određenom fizičkom ili socijalnom okruženju. ranjivost okrutnošću. Tako možemo govoriti o svesnosti o selfu – priznati self i o delovoma selfa kojih nismo svesni – nepriznati self. aspekti selfa koje sredina odbacuje postaju otuđeni. ali ne možete da je se oslobodite. kapaciteti ili ponašanja je nešto. potreba za ljubavlju. koji se ne mogu asimilovati odstranjeni (odbačeni od strane organizma). proceni i integraciji organskih potreba (Klarkson). ili može delovati bez svesti individue o emotivnim procesima. seksualna osećanja – su otuđene. Uslovi kao što su ponavljano odbacivanje. kapacitet za ranjivost. pokretima i predstavama? Kako se ne opažaju i ostaju 5 . Nepriznati self U Geštalt modelu ljudskog razvoja. Šta se događa sa nepriznatim aspektima našeg organizma – osećanjima. konfuznim i bolnim. Baš kao što su aspekti sredine.svesnim sebe i sopstvenih procesa. ali oni nastavljaju da postoje i dok se pretvaramo da takvi kvaliteti »nisu značajni«. ali tražimo onu koja je »upravo dovoljno dobra« za zdrav razvoj. agresija kažnjavanjem. asimilujemo ta nova iskustva koja mogu biti iskorišćena za rast i promenu. potrebama i izražavanjima. nepriznate od strane selfa. Ljudska bića su rezilijentna baš kao i izdrživa. kako to definiše Winnicott. kreativni self. to je tzv. Osobine selfa – impuls radoznalosti. jer je njeno postojanje neophodno za integritet ostatka zgrade: sve što možete da uradite je da je zazidate i pretvarate se da ne postoji. Kroz ovaj kontakt mi tražimo i nalazimo to što nam je potrebno za opstanak i razvoj. Nepriznavanje intrinzičkih aspekata nečijeg selfa.

postaje nepriznat self. sada ne-selfa deluju? To su pitanja koja se postavljaju i za čijim odgovorima se traga kroz terapeutski proces. retorički stav. Za Geštalt terapeute. To je pričanje. Mi možemo fizički otupeti i umrtviti telesne senzacije (zatezanjem protiv njih) koje su deo osećanja ljubavi. orijentaciju i manipulaciju. To su glavni stadijumi kreativnog prilagođavanja:  Id čine pozadina koja se razlaže u svoje mogućnosti.  Persona je kreirana figura onoga što self postaje i asimilira u organizam. kušanje. Spajanje nepriznatog selfa sa telom proizlazi iz činjenice da su mnoge funkcije organizma.  Persona je verbalna replika selfa. gutanje. ograničavanje i razvoj tekućeg kontakta.  Ego je funkcija koja usmerava i upravlja selfom. mi održavamo postojanje nepriznatih aspekata selfa preko njihovog spajanja sa telesnim funkcijama i procesima. Sadrži ishode prethodnih kontakata koji sun am u sećanju. Mi možemo da držimo nepriznati self izvan svesnosti fizičkim sprečavanjem pokreta.skrivene? U kojoj areni selfa. koje smo morali da ne priznamo. Ona je ono što kažemo da smo. uključujući motorno ponašanje.  Ego predstavlja progresivnu identifikaciju i alijenaciju mogućnosti. apetita. postoje 3 glavne i odvojene strukture sefa: Id. Shvatanjem telesnog selfa kao »TO« i upućivanjem »JA« ili identifikovanog selfa na mišljenje. na neki način. odricanje ovih aspekata selfa ili funkcija selfa zahteva da se odreknemo telesnih aspekata selfa koji su uključeni. besa i sažaljenja. To je učenje. To je delanje i bivanje organizma. Bloom daje kratke definicije:  Id je orgazmička pozadina potreba. nužnosti uključujući i one nezavršene iz prethodnih prekinutih ili slabih kontakata. duboko ukorenjene u našoj fizičkoj prirodi. rešava probleme življenja. Zato. Id. žvakanje. ujedinjujući je s rezultatima prethodnog rasta. Telo kao nepriznati self U velikoj meri. agresivnost. naše telo. kao i sredinu koja se nejasno opaža i početna osjećanja koja povezuju organizam i sredinu. kako bismo sprečili pokrete posezanja ka drugima i time održali identifikovani self karakterisičnim za nezavisnost. Ego i Persona – aspekti Selfa Dakle. uključujući organsku nadraženost i prošle nezavršene situacije koje postaju svjesne. Održavanje ove podvojenosti i držanje nepriznatog selfa podalje od naše svesnosti je potpomognuto telesnom prirodom same represije. represija nije samo »mentalni« mehanizam. griženje. Ego i Ličnost. Ona je ono što smo 6 .

privremeno odlaže senzornu budnost i opušta mišiće iz srednjeg tonusa. Id funkcija je u vezi s tim što Ja osećam i potrebno mi je. percepcija i pokreta. Self nije aktivan i motorna pokretljivost je inhibirana. Funkcija Ega Perls. da učestvujemo u iskustvu. Sredstva se biraju isključivo kao sredstva. motorna inicijativa je potpuno zakočena. a telo se pojavljuje kao veliko. jer se self identifikovao sa jasno izabranim interesom i čini se da je u ovoj poziciji spoljašnji činilac u polju. tada self. self neće oživeti i poslati impulse. Ovi mehanizmi nam daju osjećaj da smo aktivni.naučili. jer se ovde opet stvarnost ne sagledava u skladu s njenom spontanom jasnoćom. U međuvremenu se izabrani interes razvija i uzbuđenje se povećava. čula su budna i tragaju. s kojima je povezana samo rudimentarna svest. Id je pasivan. nego kao srastanje s njom. Čovek ima osećaj da stvara situaciju. Da bi se razvio interes za okolinu organizam mora započeti s nefokusiranom otvorenošću u datom iskustvu. i Goodman opisuju Id kao važan energizujući deo «mentalnog» aparata koji je uglavnom nesvestan. Hefferline. i Goodman opisuju Ego kao onog ko je oprezan. Muller kaže da Id funkcija informiše self o spontanim potrebama organizma. u skladu s prethodnim iskustvima. čulno je budan i motorički agresivan i svestan sebe kao izolovanog od situacije. interesa ili potreba i ujedinjena s telom. Ako razmotrimo strukturu Selfa u običnoj svesnoj opuštenosti. Ne može se zahvatiti introspekcijom. kako bi se odmorio. već se bira ili odbacuje u skladu s interesom s kojim se identifikovala. Tada se čini da je Id pasivan i iracionalan. Osoba je tada opuštena i bez ikakvih namera. on se može posmatrati u ponašanju. Hefferline. Prilaženje sredini se doživljava pre kao kreativna agresija. njegov sadržaj je halucinatorski. kako bi se omogućila koncentracija na jednostavnije jedinstvo koje je tu. uključujući verbalno ponašanje. Zdrava promišljenost je svesno ograničavanje određenih interesa. Željan odmora. želje ili interese. a manje «pronalaze» ili «odgovaraju». Funkcija Ida Perls. Takva osoba je previše u Id funkciji i na početku i na kraju svakog kontakt ciklusa. ono što smo rekli. 7 . stabilan lični identitet. nalazi se u aktivnom modusu. Osećaj pasivnosti dolazi od prihvatanja bez uključenosti. Omogućava nam osećaj kontinuiteta kroz vreme. okolina je slabo percipirana i organizam i okolina nisu u vezi. sve je moguće. a to znači da organizam još nije spreman da identifikuje potrebe. Philippson definiše Id kao «vitalnu početnu tačku u geštalt formaciji». Kad je neka osoba uglavnom u Id funkciji.

Samosvesnost persone je autonomna. ego-ideala. Tada čovek niti deluje na nešto niti se na njega deluje. 8 . Kada se terapija završi. Ali u spontanom ponašanju je sve novo i progresivno se prisvaja. agresija i odgovornost. jer je organska potreba ograničena na cilj. a koji je drugačiji od onog na koji smo navikli. jer je zapravo. a služi kao osnova za objašnjenje nečijeg ponašanja. odgovorna i samospoznajuća i uvek ponovo igra određenu ulogu u stvarnoj situaciji. Kada je interpersonalno ponašanje neurotično. maski itd. sredstva. već dostignuto i asimilirano. To je pretpostavka onoga što neko jeste. Ovo važi za bilo koju vrstu terapijske metode. Ličnost je «transparentna». Ovaj proces formiranja i destrukcije figure u gestalt terapiji se prepoznaje kao: kontakt. u odnosu na koji je osoba spoljašnji činilac.Značajna apstrakcija koja se doživljava kao stvarna u situaciji promišljenosti je sam Ego. a u gestalt terapiji to se naziva svesnost. tj. Ovako dostignutu «slobodnu» strukturu teoretičari smatraju Selfom – on je taj koji odgovara na pitanja ili samopitanja. kreativna adaptacija. nego što je to promišljenost i manje pasivna prema spolja nego relaksacija – jer to je nečija lična situacija u koju se neko uključuje u skladu sa svojom ulogom. kontrole itd. Ono što je blisko doživljeno je jedinstvo cilja. a sredina se ne kontaktira kao da je pol nečije egzistencije. persona predstavlja neku vrstu okvira koji čine stavovi. a u autonomiji je ponašanje lično. U gestalt psihologiji to se naziva «figura-pozadina» formacija. «Stvarna situacija» zapravo nije nova. Funkcija Persone Prema Perls. već je ona slika persone u ogledalu – tako da znamo da je to naša stvarnost i osećamo se sigurni. Autonomija je manje aktivna prema spolja. Nadalje.. persona se sastoji od brojnih pogrešnih koncepcija.. U autonomiji čovek slobodno bira i uvek ima osećaj primarne uključenosti iz koje sledi posvećenost. a ovo je upravo sam Ego. Hefferline. Sloboda se ogleda u činjenici da je osnova aktivnosti već dostignuta. Odgovornost je ispunjavanje ugovora. stoga se slobodna ličnost smatra spontanom i u srednjem modusu. i Goodman može se reći da je persona sistem stavova koji se zauzimaju u interpersonalnim odnosima. Autonomija se ne bi trebala mešati sa spontanošću. a ugovor je napravljen u skladu s onim što neko jeste. ona se uvijek ponovo spoznaje (to je struktura svih «aha» iskustava). orijentacije. što je postao. introjekcija. čovek se posvećuje u skladu s onim što jeste. Philippson objašnjava da mi koristimo Ego funkciju da bismo doveli u okolinu deo sebe koji nam je bliži. percepcija se kontroliše. kao «spoljašnji svet». Ličnost je odgovorna i može sebe smatrati odgovornom u smislu da kreativni self nije odgovoran. već se drži na distanci. onako kako ih neko razume i koji se mogu koristiti u svakoj vrsti interpersonalnog ponašanja.

Ona može biti privremeno inhibirana u službi opstanka i ponovno će se uspostaviti kada prođe opasnost (Klarkson). Philippson opisuje personu kao deo selfa koji je pristupačan. koja se razlaže u svoje mogućnosti. Funkcija persone nije fiksirana i može biti unapređena i prilagođena u skladu s promenama u životu osobe. njena konzistencija se pojavljuje u toku procesa.» (Perls) 1. (Povlačenje) 9 . Kontakt ciklus Svaki od prethodno navedenih aspekata Selfa pojavljuje se da bi se realizovao kontakt ciklusa koji može imati nekoliko različitih faza. Prema tome. čista kreativnost se ne može ugovoriti na ovaj način. Takav «instinktni ciklus» je centralna paradigma Geštalt teorije i prakse. autonomna je i odgovorna. dok se nova zanimljiva figura javlja. svesnost) 2. dovršavanja kontakta i posle kontakta. ona je u figuri koja je Ti. Kontakt – a) Uzbuđenje apetita postaje pozadina. Celokupna promišljenost je relaksirana i javlja se spontana unitarna akcija percepcije. zahteva pažnju i uranja u pozadinu ponovno. pokreta i osećaja. za vreme kontakta. a figura je neki «objekat» ili niz mogućnosti. javlja se agresija u prilaženju i u preskakanju prepreka. Finalni kontakt – u odnosu na pozadinu nezanimljive sredine i tela. Dominantna figura izranja iz pozadine. Predkontakt – telo je pozadina. telo postaje figura). Perls je konceptualizirao ovaj instinktom vođeni ciklus kao aktivnosti Selfa kroz temporalni proces koji se razvija u vremenu kroz faze predkontakta. (Ful kontakt) 4. Svesnost je sada najizraženija. Telo se umanjuje (ili naprotiv.Međutim. ono što je figura je živi cilj i dodir s njim. kao i promišljena orijentacija i manipulacija. (Senzitizacija. Ovo su identifikacije i alijenacije Ega. persona predstavlja odgovornu strukturu Selfa. relativno predvidljiv i može se verbalizovati pitanjima kao što su: «Ko si ti?» ili «Kakav si ti?» Ličnost ima svoje vrednosti. Individue su stalno u procesu redefinisanja ko su oni u posebnim i novim situacijama ili kada iskuse neobična iskustva u svom životu. a apetit ili stimulans iz sredine je figura. To je prirodan način izražavanja životne energije i potrebe za aktualizacijom Selfa. stvara odnose limitirane neposrednim izborom kako bi našla mesto individue u svetu. Pojavljuje se emocija. (Akcija) 3. u bolu. «Sadašnjost je prelaz od prošlosti ka budućnosti i ovo su faze aktivnosti Selfa koji stupa u kontakt sa stvarnošću. Takva je cilkična pulsirajuća priroda ljudskog iskustva. Osobe će uopšteno imati problema i dolaziti na terapiju kada je funkcija persone nepromenjena više godina dok se okolina menjala i više nije adekvatna situaciji u kojoj se klijent nalazi. Postkontakt – dolazi do stapajuće interakcije organizma/sredine koja nije figura/pozadina: self se smanjuje. (Mobilizacija) b) Dolazi do biranja ili odbacivanja mogućnosti. Postoji svesnost «datosti» ili Ida situacije.

D. The Gestalt Journal V24N2 2. jer čak i da čovek naleti na nju.. to je organizam koji raste. P. The Gestalt Journal V1N1 7. prelazeći u sledeći trenutak.: Geštalt savetovanje u akciji. jer je znanje forma onoga što se već dogodilo. ne bi je prepoznao kao svoju sopstvenu. (Perls) Literatura: 1.: Gestalt Therapy-excitement and Growth in the Human Personality. introjekte. je puno potencijalnih novina.. J. ali ovaj novi način se ne bi mogao pojaviti u organizmu ili njegovom “nesvesnom”. P. Ipak. Self ne zna unapred šta će pronaći. Perls. Spagnuolo. Ovakvo razmatranje teorije Selfa je korisno jer pomaže terapeutu da razume koji aspekt Selfa je aktivan te koji aspekt Selfa nije dovoljno aktivan ili ga klijent blokira u kontakt ciklusu. M. Kreativnost znači izmisliti novo rešenje. privrženosti fiksiranoj prošlosti.: The Theory of Self in Gestalt Theory. jer postoje samo konzervativni načini. samo ako može prihvatiti da živi u sadašnjosti. Kepner. Da bismo sagledali self. self rizikuje i to je uzbudljivo. Self je prisutan tamo gde postoje promenjive granice kontakta – tada rastemo i razvijamo se.: The Song of the Self.Zaključak U Gestalt teoriji na self se gleda kao na proces. P. planove i ambicije. Hefferline. Goodman. Perls. izmisliti ga u smislu pronalaženja i stvaranja. 6. niti je on pasivan primalac sredine. To nije self organizma kao takvog. Klarkson. Otkriće je originalno. 4. a kontakt predstavlja njihovu aktuelizaciju.: Finding Self Through Gestalt Therapy. F. Ego i Persona. postojeće polje.: Telesni proces. koje su odvojene. 3. self rizikuje – rizikuje patnju koju je dugo izbegavao i stoga mora razoriti mnoge predrasude. Philippson. naravno da terapeut to ne zna. Gestalt Review V5N4 10 . F. Ali razvijajući se. moramo obratiti pažnju na interakciju između ovih funkcija. zato što on ne može pothranjivati nečiji tuđi rast – on je jednostavno deo polja.: Gestalt as a Psychotherapy o Self . asimilujući novu materiju i crpeći novi izvor energije. R. Bloom. Postoje tri funkcije Selfa: Id. sigurnost. a ovi kontakti su strukturisana iskustva aktuelne. sadašnje situacije. Self je sistem kontakta u polju organizam/sredina. niti bi to moglo biti u novoj sredini kao takvoj. 5.