You are on page 1of 5

FIGURA - odstupawe od uobi~ajenog na~ina govora. Izraz originalnosti i stvarala~ki ~in. Nosi emocionalnu boju.

Figure izgovora, figure iskaza figure re~i ili tropi i figure konstrukcije, figure kazivawa. FIGURE GOVORA (DIKCIJE) ASONANCA - ponavqawe istog vokala unutar reda, ~ime se poja~ava zvu~na komponenta i ekspresivnost jezika, svako u~estano javqawe istog samoglasnika: Oj dodo, oj dodole! Bolan Jovo po gori hodio. Sve jezero sve zeleno. Jeca zvono bono. Pu~ina plava spava. No samo jablanovi viti i borovi pusti ponositi. ALITERACIJA - ponavqawe istih suglasnika ili suglasni~kih grupa, naro~ito u inicijalnom polo`aju. Vojsku kupi Kulin kapetane. O svetski slome, o stra{ni sude (Kosti}). Cvr~i, cvr~i cvr~ak na ~voru crne smr~e. Vrh hridi crne trne / zadwi rumeni zrak. ONOMATOPEJA - slikawe, opona{awe zvu~nih pojava pomo}u glasova. Cvr~i, cvr~i cvr~ak na ~voru crne smr~e. Ciju-ci. IGRA RE^IMA (KALAMBUR) - dovo|ewe u vezu re~i koje su samo po glasovnoj podlozi bliske, obi~no paronimi (sli~no glase a razli~ito zna~e) i homonimi. Re~i se grupi{u po srodnom zvuku. Paronomazija - {iri pojam, obuhvata i slu~ajeve kad se re~i dovode u vezu samo zbog efekta zvu~nosti ([ta me seca sa meseca, Kosti}). Na vuka vika, a iza vuka lisice vuku. Gde prole}e tako brzo / prole}e. Kosti}: Ve} se lati ma~a siva, I zamanu, Al' zamanu. figure ponavqawa ANAFORA - ista re~ se javqa na po~ecima uzastopnih stihova, re~enica ili re~eni~nih delova. Kompozicijska: isti motivi na po~etku vi{e epizoda. Uranila Kosovka devojka / uranila rano u nedequ. Ujevi}, Notturno: No}as se moje ~elo `ari / no}as se moje vje|e pote. EPIFORA - ponavqawe iste re~i pri kraju uzastopnih stihova, re~enica, re~. delova. Car-Memede, turski gospodaru / kupi vojske koliko ti drago, / pod Stala}a kad je tebi drago, / udri Stala} kako ti je drago (Smrt vojvode Prijezde). ANADIPLOZA - udvajawe (palilogija), ista re~ se javqa na kraju jedne i po~etku druge re~enice, stiha. Uranila rano u nedequ / U nedequ prije jarkog sunca. PALILOGIJA - udvajawe iste re~i, nezavisno od mesta u stihu. SIMPLOKA - ujediwena anafora i epifora. Nit ja znadoh kad mi qeto do|a / Nit ja znadoh kad mi zima do|e. Mo`e biti da je qutit Marko / Mo`e biti da je pijan Marko. Kosti}, Samson i Dalila: U tamnici je glava naroda / U tamnici je snaga naroda / U tamnici je nada naroda. PARALELIZAM - ponavqawe isto, sli~no ili na neki na~in simetri~no sklopqenih re~enica. Pojedini ~lanovi ponavqawa imaju ili jednaku gramati~ku strukturu ili jednak smisao. Listak uz listak - {umica / Alem uz alem - krunica. / Cigla na ciglu - palata / Re~ca na re~cu - zavada (Zmaj) TAUTOLOGIJA - druk~ijim re~ima ponovo se iznosi ista misao. Zato pla~em i suze prolevam. АКУМУЛАЦИЈА - нагомилавање, термин античке реторике за асиндетско низање више појмова сличног или блиског значења, појачава афективност изражавања: смех, сузе, жеље, наде, уздисаји (Ракић). Може и полисиндетска: и поља, и горе, и баште, и врти (Ракић) OPKORA^EWE (AN@AMBMAN) - po~etak i zavr{etak misaone celine se ne podudaraju sa po~etkom i krajem stiha. Preno{ewe iz stiha u stih, ili iz strofe u strofu. Tako se stih zavr{ava kao metri~ko-ritmi~ka ali ne i kao sintaksi~ko-semanti~ka jedinica, {to izaziva prevareno o~ekivawe. Donosi razgovorni ton, utisak neobi~nosti, napetost.

1

probija se sintaksi~ka konstrukcija i re~enica se nastavqa neispravno u odnosu na vlastiti po~etak. qubav.крајегранесије (Слово љубве). RETORSKO PITAWE . meki glas. Daleke i crne. tutwi.izme|u svih ~lanova nabrajawa stoji veznik. zloupotrebqavati na{u strpqivost? Zar ne vidi{ da su tvoji planovi otkriveni? SOLILOKVIJUM . zvu~i / [umi.vezivawe osobine koja se opa`a jednim ~ulom za pojavu koja se opa`a drugim ~ulom. Прешерн (Сонетни венац) POLISINDET . U onome podrumu ima toliko qudi. Uobi~ajeno gre{ka. ko slutwe. спајањем противречних појмова. zve~i. EPITET . U ratara crne ruke. na krov stra}are (Davi~o) INVOKACIJA . Katalino. постигао иронични или комични ефекат: мудра будала 2 . абецедариј . hu~i . фиг. Tihi i zeleni bol / kapqe na brdo i dol (Krle`a). `ivi le{ АЛОГИЗАМ . Redovna pojava u klasi~noj gr~koj i latinskoj poeziji. i `ena i devojaka… ASINDET . Ve~e).nabrajawa u istom smeru. Првобина намена мнемотехничка Код нас . strah. banalni epitet: pusti snovi. Приче Соломунове. / S ve~eri. groza.prividno obra}awe. Do`ivqaj bliskosti. Zuji. Ve}e si mi mladoj dodijao / [etaju}i sama po ~ardaku. a bijela poga~a. акростих . GRADACIJA .u isti mah personifikacija. APOSTROFA . Ni pas gole kosti ne glo|e. . Utisak otvorenog niza. tugo. Svaki ~lan se ja~e isti~e. Zvezdama }emo pomerit pute / suncima zasut seqenske stude / da u sve kute zore zarude / da od miline dusi polude INVERZIJA .krajnost u neobi~nom davawu epiteta. tako da jedna jedinica nadma{uje drugu.слова се нижу по алфабетском реду : Плач Јеремијин./ To je jezik roda moga! Kosti}: U Delili se tako krenula / sramota.ukrasni pridev. i malih i velikih. Uveli je besednici kada bi prestali da govore slu{aocima i obratili se neposredno licima ili predmetima o kojima je re~. Klimaks .ja }u tebi biti do koqena.oba }emo bratski carovati . Osta danas na Drini }uprija. rumeni obrazi SINESTEZIJA . grmi. пасуса) представљају неку реч или смисаону целину. i bogatih i siromaha. ponos. Prividno pitawe. Padni mese~e.promena uobi~ajenog reda re~i. i starih i mladih.почетна слова стиха (строфа. Намерно се руши логичка веза у гоовру да би се. antiklimaks .od ja~ih ka slabijim od oca }e ostanuti sinu . zadr`avawe onih koji nose sredi{wu misao. Псалми.Koprena dubokog mira / uvija poqa i ravni.izostavqawe veznika prilikom nabrajawa. Slan i modar miris proqetnoga mora (Du~i}) OKSIMORON .figura u kojoj pesnik priziva muzu ili bo`anstvo koje ga je nadahnulo. слична оксиморону. lapidarnost izraza. / ko kome plen? ANAKOLUT .iskaz u obliku pitawa na koje se ne o~ekuje odgovor. izostavqawem iskaz gubi `ivopisnost. Ciceron: Dokle }e{.nesklad u gradwi slo`ene re~enice. Mi o vuku a vuk na vrata. Love / a ulovqeni. Namerno .govornik postavqa pitawa i odmah sam na wih odgovara. i snovi / U tom mrtvoj no}i pali su na vodu.da ocrta gr~evitu uznemirenost onoga ko govori. (Ili}. spoj re~i opre~nog zna~ewa javna tajna. ELIPSA . Razgovor sa samim sobom. Ako je izvan kruga qidi ili bogova. ru`oprsta zora (Homer) stalni epitet: crni Arapin vi{e iz grla bijela.izostavqawe iz re~enice svih re~i ~iji se smisao podrazumeva.od slabijeg ka ja~em.ст. zvoni.

Ne mogu srcu odoleti (deo tela zamewuje ose}awe) SINEGDOHA .pore|ewe dva pojma po suprotnosti. Prenos po analogiji. na primer. nelogi~nost iza koje se krije dubqi smisao. ponu|en odgovor. Prazna je torba te`a od pune.podudarnost u vi{e osobina. Pitawe. a metafora kad se rekne: Lav se baci. No}na se kandila gase. Da je re~ upotrebqena u prenesenom zna~ewu zakqu~uje se na osnovu konteksta. dovodi u vezu jednu pojavu sa drugo u kojoj je neka zajedni~ka osobina ja~e izra`ena.Homer: Ajant sa lavicom koja brani svoje lavi}e. Element je retardacije. ~ime se gre{i protiv jedinstva slike (kamen natopqen krvqu) METONIMIJA .prividna protivure~nost. govore}i o Ahilu: Baci se kao lav. su~eqavawe krajnosti. FIGURE ISKAZA . 3 . Gde ja {e}er sijem / Tu otrov izrasti / Gde ja pevat mnijem / Tu }u u pla~ pasti (Jak{i}) PARADOKS . конструкцији. Deo . odricawe.PERIFRAZA .celina. Bonaparta po{ao na Rusa. mora kazivati vi{e od onoga {to je sa tog mesta potisnula.trop koji se zasniva na sli~nosti. LITOTA . jednina mno`ina. Napoleon . kad Homer ka`e. \avo .krenuti). naro~ito ako stoje jedna do druge.jedno od naj~e{}ih i najjednostavnijih stilskih sredstava. Стилистичари одбацују кад се јавља као грешка против јасности (Дете ујело прасе).rogati. umesto odgovaraju}e.Korzikanac EUFEMIZAM . (Parafraza . KATAHREZA . i to velikih. Nije svejedno koje je vere bog u koga ne verujemo. Slo`ena metafora . ako ve} zauzima prostor ne~eg drugog. смирити (Прича о кмету Симану). Отићи далеко (претерати и буквално). Junak hrabar kao lav. a fakti~ki ga poja~ava. putnici neba.metonimija izvedena na liniji kvantiteta. razvijeno pore|ewe (epsko) . Ko visoko leti.re|awe ~itavih nizova slika u kojima se porede razli~ite osobine prikazivane pojave SLOVENSKA ANTITEZA .upotreba neadekvatnih metafora. АМФИБОЛИЈА . KOMPARACIJA (PORE\EWE) . Aristotel: Pore| ewe je. Dva cvijeta u bostanu rasla / Plavi zumbul i zelena kada. Na poqu jesen stoji ko gorda carica i bajna. Uzrok i posledica (di}i sidro . [to se bijeli u gori zelenoj… ANTITEZA . stupila je neka druga koja joj nije sinonim. Voz se zgr~io kao zga`ena zmija. METAFORA . Dodir dveju pojava u prostoru i vremenu.isticawe nekog pojma negirawem wemu suprotnog. Obu~e se lijepa djevojka / Sve u svilu i `e`eno zlato. Aristotel: Suprotnosti je lako razumeti. umesto jedne re~i vi{e wih. poredbeni venci . I materijalni simbol (seda kosa .re~ koja se uzima u prenesenom zna~ewu. Као игром речима.razvijeno pore|ewe. постиже се хумористички и сатирички ефекат.opisno kazivawe. nisko pada. Radovi}: Ima li razlika me|u ateistima? Ima. Sli~no eufemizmu ali izraz samo prividno oslabquje.prepri~avawe) ptice .двосмисленост неког исказа која настаје као последица двојаког значења неке речи. Suprotna hiperboli.bez rada). ne nazivawe pravim imenom. Заснива се на хомонимији и полисемији или двосмисленој грам. Kvintilijan: svaka metafora.pernati peva~i.dobro je. Pove}ava jasno}u i snagu izraza.zamena pravog pojma novim na osnovu stvarnog odnosa wima ozna~enih pojava (logi~ka bliskost). Nije lo{e . oru|e i radwa (hteti hleba bez motike .na podlozi obi~nih re~i i normalno uobli~enih re~enica TROP . ~asni krst hri{}anstvo) Celu je ku}u iglom izdr`avala. ta~an odgovor.ubla`avawe izraza Gete: mu{karci stare a `ene se mewaju. Sro~en u vidu antiteze.starost.

sve {to se vinulo. jagwe . Razobli~avawe. ALUZIJA . Hristi} ^iste ruke .najmawe skriveno zna~ewe alegorije. Domanovi}. [to je nebo da je list artije. Sve pojedinosti teksta svaka za sebe ta~no odgovaraju svom pojmovnom adekvatu. Ki{on. (Vo|a. Bitan stilski element patosa.figura preterivawa. naro~ito u politi~koj i dru{tvenoj satiri. Pripisivawe stvarima neke osobine koju one imaju u mawoj meri. Nu{i}. najmawe vedrine. Drzne{ li daqe. Mit mo`e alegorijski da se tuma~i. ali mu to nije su{tina. u simbolu se pogled zadr`ava na onome p{ta je i kako je predstavqeno. Obi~no podmetawe iz pakosti. celina 4 . HUMOR .lovorov venac . pristupa~na samo onome ko je dovoqno upu}en. Crni humor .upu}ivawe na neki poznati doga|aj ili na neko delo. Uloga u satiri~noj kwi`evnosti. Kontekst. Da se jadna za zelen bor vatim / i on bi se zelen osu{io. TRAVESTIJA . U wega se verovalo. Povezivawe i su~eqavawe neskladnih oblika .animizam. Isprva metafori~ko zna~ewe ~itave re~enice za razliku od pojedine re~i. Ако се име замењује синтагмом .smeh kroz suze. тврдица . odavno / Goluba.Bo`anstvena komedija. U alegoriji pisac tra`i posebno kao primer op{teg. a nikad se ne da jasno odrediti. Mawi od makovog zrna.kazuje jedno re~ima. АНТОНОМАЗИЈА (лат.ironi~no preuzima elemente postoje}eg spisa ili cele vrste kwi`evnih napisa. pravom smislu teksta. Nagove{taj. Elementi poznati. Intonacija. Obiqe konotacija. SIMBOL . Ako se podudara samo u celini. postaje amblem . smisao se vazda sluti. Umesto ideje postoji nagove{taj. FIGURE KAZIVAWA (figure misli) . a da se ne moraju podudarati pojedinosti. ^ehov. ^esto u satiri. / Dolete joj siv zelen sokole… PARABOLA . gubi poetsku ~ar. Vila gnezdo tica lastavica.Галилејац. Parodira izrazite crte ili pi{~ev manir poja~ava di dovodi do karikature.figura re~i i figura misli . Qut jatagan o pojasu re`i. O seja~u i semenu. Svift Guliverova putovawa. ^esto u osnovi satiri~nih dela.podrazumeva izvesno saose}awe sa predmetom podsmeha. razlikovawe slike i pojma. a drugo po smislu.treba razumeti obrnuto od onoga {to se govori.slava. IRONIJA . Ako mu se zna~ewe ustali. element reminiscencije. PERSONIFIKACIJA (licetvorenije) . onda je to parabola. ALEGORIJA . Gete ga protivstavqa alegoriji. Livada kraj reke sawa. Basna naro~ito.aluzija koja nosi kriti~ku opasku ili optu`bu.перифраза. U toj dubini / Plavoj / I bez ruba / Tra`io sam. zaobilazno podse}awe na ne{to dovoqno poznato. tekst ili tradiciju izla`e podsmehu zaodevaju}i ozbiqnu sadr`inu u neprimeren oblik.neki kw. pou~na pri~a za narod.nevinost. otkrivawe nali~ja.HIPERBOLA . PARODIJA . Raskorak izme|u doslovnog i prenesenog prote`e se na govornu celinu. Sa`aqewe za qudske slabosti. Siguran kao vrbov klin. Polovina predmeta. Omiqena u sredwem veku i baroku.Кир Јања.u Heladi znak za raspoznavawe.Sartr Prqave ruke (na gomilu koja ceremonijalno pere ruke i razapiwe Isusa) INSINUACIJA . (privr`enost ne~emu izgubqenom. bitna je misaona poruka a sama predstava biva neva`na. прономазија) .obele`je moderne umetnosti. pridavawe svemu qudskih mo}i i obli~ja.postaju vidne ako se posmatraju u odnosu na normalno izlagawe. ~u}e{ gromove / Kako ti{inu zemqe slobodne / Sa grmqavinom stra{nom kidaju. Stradija) Qudska komedija . Dvojewe doslovnog i apstraktnog zna~ewa. lik ili situaciju (Pirova pobeda).dobija priznawe tek u romantizmu. Najskrivenije zna~ewe u zakonetki. Исус . Primarna u stvarawu mita. Oli~ewe pojma.називање ствари другим именом. vila ga za 9 godina / a jutros ga po~ela da razvija. GROTESKA . Svojstvena basni.

igra smeha tako {to se uzvi{ena tema obra|uje na komi~an na~in ili trivijalna izla`e podignutim tonom. APSURDNO . Obezli~ewe. BURLESKA .zbuwuje. ali ni jednozna~no u obi~nom smislu. Kao da se ruga obi~noj qudskoj razboritosti. na paradoksalan na~in. (od katehreze). ]elava peva~ica. po~iwe scenama iz uxbenika Engleski bez muke.proisti~e iz na~ina kazivawa koje nije ni drugozna~no ni vi{ezna~no. Stvarawe grotesknog je igra sa apsurdom. 5 . od smislenijih ka sve mawe smislenim. Gargantua i Pantagruel. Oblik groteske. Jonesko. Preostane samo ono zna~ewe koje nepostojawe zna~ewa. Izobli~ewe. Kazivawe nije figurativno. Smisao besmisla. nosi u sebi. te`i da sa`me nerazumnost sveta. jer nema odstojawa izme|u slike i zna~ewa. Kafka.