2.

POLIMERNI MATERIJALI
Polimeri su prirodni i sintetički materijali čiji su osnovni elemnti strukture makromolekuli. Makromolekuli nastaju od monomera postupkom polimerizacije [1]. Prirodni kaučuk je primer prirodne polimerne matrije a polivinilhlorid primer sintetičkog polimernog materijala. Sintetički polimeri dobijaju se od monomera postupkom polimerizacije, od sirovina kao što su nafta, prirodni gas i ugalj itd. Postupak polimerizacije izvodi se npr. višestepenom polimerizacijom sa ili bez umrežavanja. Materije dobijene polimerizacijom (polimerizati) nisu jedini sastojak polimernih, tehnički upotrebljivih materijala. Svojstva makromolekularnih polimera menjaju se i poboljšavaju dodatkom različitih materija koji se načelno mogu svrstati u dve grupe: a) dodaci za poboljšavanje svojstava polimera i b) dodaci za poboljšavanje obradivosti materijala. U tu svrhu koriste se [1]: • • • • • • • modifikatori mehaničkih osobina modifikatori površinskih osobina modifikatori optičkih svojstava dodaci za povećanje veka trajanja proizvoda reakcijske materije (npr. sredstvo za stvaranje pene pri preradi) ostali dodaci – parfemi, dezodoransi, upijači vlage... sredstva za poboljšanje obradivosti (maziva, toplotni stabilizatori, ispune, regulatori viskoznosti...)

Podela polimernih materijala Podela polimernih materijala vrši se na različite načine prema različitim kriterijumima. Prema kriterijumu njihovog ponašanja na povišenim temperaturama, polimeri se dele na: plastomere (termoplaste), duromere i elastomere (guma). Pored toga, postoji još jedna posebna grupa koju predstavljaju elasto-plastomeri. Zajednički naziv plastomera i duromera je plastika.

kristalna i kristalsta. Postupci prerade ovih materijala bazirani su na promeni njihovog stanja zagrevanjem i hlađenjem (čvsto – rastopljeno – čvrsto). Podela termoplasta i elastoplastomera prema području primene data je na sledećoj slici. Pri oblikovanju ovakvih materijala odvija se hemijska reakcija umrežavanja. kao termoplastični materijali. Nakon završenog procesa oblikovanja ponovo se može rastopiti. . a zatim oblikovati i može se reciklirati. tj.Classification of Engineering Materials Metallics Metals Alloys Intermetallic compounds Polymerics Plastics Rubber Elastomers Textile leather Composites Ceramics Glasses Porcelain Semiconductors Stoneware Cement Slika 2. Najzastupljeniji polimeri iz ove grupe su polipropileni niske i visoke gustine. Elastoplastomeri su materijali čija je osobina da se na sobnoj temperaturi ponašaju kao elastomeri (gume) a na povišenoj. Struktura termoplastičnih materjala može biti amorfna. Naknadna prerada i reciklaža ovakvih materijala nije moguća. Duromeri su polimerni materijali koji se sastoje od makromolekula koji su gusto prostorno umreženi. koja se može izvesti u procesu oblikovanja proizvoda ili naknadno u posebnom postrojenju. Finalna struktura elastomera nastaje umrežavanjem.1 Klasifikacija inženjerskih materijala [10] Plastomer (termoplast) je vrsta polimernog materijala koja se na povišenoj temperaturi topi. čija je struktura kristalasta i polivinilhlorid čija je struktura amorfna. Elastomeri (guma) su slabo prostorno umerženi makromolekuli. Duromeri su netopljivi i nerstvorljivi materijali. vulkanizacijom. Prerađuju se na isti način kao i termoplastični materijali.

pakovanja za hamburgere i jaja. čaše i šolje. ribu. vodu i šampone.2 Podela plastomera i elasto-plastomera prema području primene [1] Broj tehničkih polimera je ogroman i svaka od navedene tri grupe može se podeliti u pedesetak podgrupa. Polypropylene – Pakovanja za margarin. folije. High-density polyethylene – Boce za mleko i tečnosti za pranje. posude koje se koriste u mikrotalasnoj pećnici. boce za sokove.Plastomeri visokih zahteva PI PPSU PES PSU PA PMMAK PC PET(G) PCT(G) PET PC/ABS PC/PBT SMMAK ABS M8S SAN EVA PS TPE TPU PEEK LCP PFA FEP ETFE HTN PET P8T PA POM Konstrukcioni plastomeri Standardni plastomeri Amorfni elastoplastomeri PP PE-HD PE-LD PE-LLD PE-UHMW Kristalasti Slika 2. sa po stotinu podvrsta u svakoj od njih. folije. . folije. pakovanja za gotova jela . Polyvinyl chloride – Pakovanje hrane. zaštitna pakovanja za elektronsku robu i igračke. Polystyrene – Ambalaža za jogurt. Low density polyethylene – Vrećice (kese). U praksi najčešće korišćeni polimerni materijali (plastika) su: PET HDPE PVC LDPE PP PS Polyethylene terephthalate – Boce za sokove. meso.

slično ispitivanjima metalnih materijala. uvijanje i savijanje.1 Viskoznost pojedinih materijala [1] Materija Gasovi Viskoznost [η Pa s ] 10−5 . Za preradu polimera poseban značaj ima smičuća viskoznost ili jednostavno viskoznost. Posebno su značajna ispitivanja na zatezanje. koji se često koristi za plastične poklopce i čaše. pritisak. U principu polimeri su visko-elastične materije.1 Tabela 2. smicanje. Pri ispitivanju na zatezanje dobija se dijagram sličan dijagramu pri ispitivanju metalnih materijala (slika 2. e) Al. b) PE-LD.OTHER Sve ostale koje nisu uvrštene u predhodne kategorije. Na primer melamin. c) PA ili PE. Cu. PA [1] Dijagram pokazuje da pojedini polimeri imaju bitno drugačiji oblik krive zatezanja u odnosu na čelik i da se može desiti da je prekidna čvrstoća veća od zatezne čvrstoće. Mehaničke osobine polimera – određuju se različitim statičkim i dinamičkim ispitivanjima. Vrednosti koeficijenta viskoznosti za različite materije dati su u tabeli 2. d) niskougljenični čelik. Slika 2. Reološke osobine polimera – opisuju zavisnost između deformacija i tečenja materijala i veoma su značajne za ponašanje čvrstih i tečnih materija. UB.3 Dijagram zatezanja različitih materijala (metala i plastike) [1]: a) sivi liv ili PS.3).PMMA.

brodova. Osnovne toplotne osobine polimera prema [1] su: 1. 3. 1.Vazduh u tečnom stanju Voda Ulje. na primer u izradi sendvič elemenata za zidove. 2. Od polimernih kompozita proizvode se različiti proizvodi kao na primer. Pri pručavanju procesa prerade polimera neophodno je praćenje njihovog termičkog stanja pa se u tu svrhu koriste osnovne termodinamičke zakonitosti kao što je zakon o održanju energije i zakoni prenosa toplote (provođenje.termoplastični kompoziti. automobila. cisterne itd. Primena kompozita naročito je zastupljena u proizvodnji građevinskog materijala. koji se satoji od vlaknastog korda. Pri tome se razlikuju: 1. laminat parketa. aviona.boje i boje za štampu Maziva. 5. veoma je važno poznavati toplotne osobine polimera tokom procesa oblikovanja. konvekcija i zračenje). Površinski sloj izrađen je od visokokvalitetne plastične folije koja je otporna na habanje i ne upija vlagu. . i čelične žice. Pri tome u upotrebi dominira kompozit na bazi poliestera sa staklenim vlaknima. Najznačajniji kompozit na bazi elastomera (gume) je pneumatik za vozila. kamen 10−4 10−3 10−2 ÷ 102 100 ÷ 105 102 ÷ 108 105 ÷ 1011 >> 1011 >> 1011 Toplotna svojstva polimera. koeficijent linearnog širenja gustina i specifična zapremina specifični toplotni kapacitet toplotna provodljivost toplotna difuzija entalpija itd.klasični kompoziti. delovi čamaca. kade. Navedeni materijali predstavljaju kompozit izrađen na bazi drveta i plastike. Kompoziti Kompozit na bazi polimera predstavlja materijal koja se sastoji od najmanje dve komponente – matrice i ojačavajuće komponente. kabina za kamione. masti Smole Katran . 4. u koje spadaju kompoziti na bazi duromera i elastomera i 2. plastika Metali Keramika . panel ploča za nameštaj itd.asfalt . S obzirom na to da su postupci prerade plastike povezani sa procesima zagrevanja i hlađenja.

4 Primena polimernodrvenog kompozita: a) za izradu sendvič zidova.5 Primena kompozita u autoindustriji: a) za izradu elemenata enterijera. b) za izradu elemenata eksterijera aa a) b) Slika 2. b) za izradu panel ploča za nameštaj Aaooo a) b) Slika 2.a) b) Slika 2. b) krila i trup aviona izrađeni od polimer kompozita [16] .6 Primena kompozita: a) elisa vetrogeneratora prečnika 40 m izrađena od karboepoksid polimera.

[9] Strong A.: Proizvodnja polimernih tvorevina. Sl. Prentice Hall. Plančak M.B: Plastics.: Obrazovanje inženjera proizvodnog mašinstva iz oblasti tehnologija oblikovanja plastike na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Plavšić M.. Beograd. juni 2006. 2006.S Princip dizaniranja mehaničkih osobina kompozita prikazan je na slici 2. Milutinović M.nasa. . fibera i kompozita na bazi prethodnih komponenti. . koja ilustruje zavisnost napona od deformacije za slučaj ispitivanja zatezanjem matričnog materijala. Zagreb. Nauka i inženjerstvo. Vršac. materials and processing.7. 2. [10] Vilotić D. [16] www1. 2000. Ohio. Naučna knjiga.jsc. kongres inženjera plastičara i gumara (K-IPG 2006).7 Mehaničke osobine kompozita Literatura: [1] [7] 1996. BIBLIOTEKA POLIMERSTVO – SERIJA ZELENA. Čatić I..gov/bu2/conferences/NCAS2005/papers/.: Polimerni materijali.. 4.. Milikić D..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful