Krivicno pravo i krivicnopravna zastita

Krivicno pravo
Pojam krivicnog prava
Krivicno prava je grana pozitivnog prava (a moze se shvatiti i kao naucna disciplina) ciji su osnovni cilj i svrha postojanja obavljanje zastitne funkcije. Ta se zastita ostvruje propisivanjem odredjenih drustveno opsasnih ponasanja kao krivicnih dela i propisivanjem krivicnih sankcija za ta dela, kao i uslova za njihovu primenu prema uciniocima krivicnog dela. Drugim recima, cilj krivicnog prava jeste suzbijanje kriminaliteta i zatita najznacajnijih i vrednosti od ponasanja koj ih povredjuju ili ugrozavaju. Krivicno pravo je zakonsko pravo, jer jedini pravni akt kojim se moze propisati krivicnopravna norma jeste zakon, za razliku od drugih grana prava koje sadrze i druge pravne norme. Medjutim, za postizanje cilja krivicnog prva nije dovoljno samo da norme budu propisane vec je vazno da se one zaista primenjuju (stoga danasnja kaznena politika i nije dobra, jer nije cilj povecavati kazne, mnogo je vaznije da kazna zaista stigne do izvrsioca, pa makar i njena tezina bila manja, imace vise efekta). Cilj krivicnog prava jeste da deluje na ponasanje coveka. Drustvo putem njega izrazava svoje ocekivanje da ce se clanovi drustva uzdrzati od vrsenja ponasanja koja su proglasena krivicnim delima. Treba napomenuti da drzava nije u stanju da obzbedi primenu krivicnih sankcija prema svim uciniocima krivicnih dela i da mnogi od njih ostanu neotkriveni. Iako to zaista i nije moguce, ipak treba imati u vidu da suvise selektivna primena krivicnog dela slabi njegovu funkciju. Krivicno pravo u objektivnom smislu – predstavlja krivicno pravo shvaceno kao sistem zakonskih normi i kao deo pozitivnog prava.. Sistem zakonskih normi koji cine krivicno pravo moze se podeliti na dve celine:

• •

Opsti deo – koji sadrzi odredbe relevantne a sve ili vecinu krivicnih dela. Posebni deo – koji sadrzi pojedina krivicna dela, odnosno kojima se odredjena ponasanja proglasavaju krivicnim delima.

Krivicno pravo u subjektivnom smislu – predstavlja pravo na kaznjavanje i pripada samo drzavi. Ostvarivanje tog prava nije neograniceno, te iako se samo pravo ne moze osporiti ipak se mora stalno preispitivati. Naziv – u vecini zemalja koristi se naziv “Kazneno pravo”, sto je bio slucaj i u naso starijoj literaturi. Kod nas kazneno pravo ima siri smisao, pa bi zbog toga bilo neprihvatljivo koristiti ga umesto termina krivicno pravo (kazneno pravo obuhvata vise grana prava koje su srodne, ili imaju iste ciljeve koji se medjusobno dopunjavaju. Tu pored krivicnog prava, koje se nekad naziva imaterijanim krivicnim pravom, spadaju i: krivicno procesno pravo, krivicno izvrsno pravo, pravo o privrednim prestupima i prekrsajno pravo).

1

Krivicno pravo kao drzavno srestvo uticaja na drustveno ponasanje – drzava ima na raspolaganju sredstva koja se mogu svrstati u dve grupe:

Represivna – predstavljaju sankcije u odnosu na vec ucinjeneo krivicno delo, te su stoga okrenute proslosti. Pre svih, krivicno pravo predstavlja represivni instrument drzave. Preventivna – nastoje spreciti drustveno opasno ponasanje pre nego sto je ucinjeno i ova su sredstva okrenuta buducnosti. U ova sredstva ulaze uglavnom razne aktivnosti u oblasti socijalne politike, shvacene u najsirem smislu (obrazovanje, vaspitanje, poboljsanje zivotnog standarda…). Treba istaci da i krivicno pravo ima, u odredjenom smislu, preventivnu funkciju (represija primenjena na jedne utice da sledeci ne cine ista dela jer ih ceka kazna. Medjutim, da bi to moglo da se desi drzava mora da uhvati vecinu pocinilaca i da prema njima uvek primeni propisane sankcije, jer u protivnom nece imati nikakvog smisla).

Fragmentarni karakter krivicnog prava – drustveno opasna ponasanja e javljaju u razlicitim oblastima drustvenog zivota, i krivicno pravo regulise heterogene drustvene odnose. No ono to cini fragmentarno i parcijalno, te s tim u vezi i ova karakteristika. Naime, krivicno pravo treba da: (1) pruzi zastitu samo najvecim vrednostima; (2) da pruzi zastitu samo od najopasnijih oblikanapada na vrednosti.

Pojam krivicnog zakona i jugoslovenskog krivicnog zakonodanstva
Obuhvatanje celokupne materije krivicnog prava cini se njenom kodifikacijom, tj. kodeksom, odnosno krivicnim zakonikom. Krivicno zakonodavstvo se moze odrediti kao skup, ili sistem krivicnih zakona koji vaze u jednoj zemlji, pod cime se podrazumevaju svi zakoni koji regulisu krivicnopravnu materiju. Jugoslovnesko krivicno zakonodavstvo cine: • KZ Savezne Republike Jugoslavije. • Krivicni zakoni Srbije i Crne Gore. • Sporedno savezno i republicko zakonodavstvo, tj. krivicnopravne odredbe koje sadrze pojedini republcki zakoni. Osim razlikovanja na materijalno procesno krivicno pravo, moze se u okviru materijalnog, razlikovati i osnovno i posebno krivicno zakonodavstvo. Osnovno krivicno zakonodavstvo – nalazi se u Krivicnom zakonu Savezne Republike Jugoslavije, Krivicnom zakonu Republike Srbije kao i u Krivicnom zaknu Repbulike Crne Gore, kao i u njihovim izmenama i dopunama. KZ Savezne Republike Jugoslavije sastoji se od Opsteg dela (cl 1. do cl. 113.) i Posebnog dela (cl. 114. do cl. 254.) Opsti deo sadrzi pravila i institute koji su zajednicki za sva pojedina krivicna dela. Posebni deo kao katalog krivicnih dela, odeljen je dalje u grupe krivicnih dela prema objektu krivicnopravne zastite. Posebni deo KZ SRJ sadrzi krivicna dela od znacaja za celu zemlju (protiv ustavnog uredjenja i bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije, protiv covecnosti, protiv vojske Jugoslavije…) Krivicni zakoni Republika sadrze pretezno materiju posebnog dela.

2

Sporedno krivicno zakonodavstvo – regulise sirok spektar oblasti i nalazi se u raznim zakonima. Kaznene norme koje ti zakoni sadrze, a koje cesto predvidjaju i odredjena krivicna dela, nisu integrisane u krivicne zakone republika, odnosno KZ SRJ. Tu spadaju: carinski zakon, Zakon o proizvodnji i prometu lekova, Zakon o deviznom poslovanju… Jedna od osnovnih slabosti sporednog krivicnog zakonodavstva jeste sto je ono regulisano u mnogobrojnim zakonima koji su (1) medjusobno nedovoljno uskladjeni; (2) zakonodavna tehnika koja se u njemu koristi znacajno se razlikuje od one u posebnom delu KZ SRJ. Opsti deo KZ SRJ primenjuje se u odnosu na sva krivicna dela, bilo da su propisana krivicnim zakonima bilo u sporednom krivicnom zakonodavstvu (clan 7. KZ SRJ). Opsti uslovi za postojanje krivicnog dela i za primenu krivicnih sankcija sadrzana u odredbama opsteg dela KZ SRJ vaze, dakle, za sva pojedina krivicna dela.

Mesto krivicnog prava u pravnom sistemu
Zajedno sa ostalim granama prava cini pravni sestem jedne zemlje. To, naravno, porazumeva medjusobnu povezanost pojedinih grana prava. Ta povezanost je jos vise izrazena kada je rec o krivinom pravu jer ono nema neku jasno ogranicenu oblast drustvenih odnosa koju samostalno regulise. No, i pored toga krivicno pravo, u odnosu na druge grane prava, zadrzava svoju samostalnost i od ostalih se razlikuje pre svega po nacinu zastite sto podrazumeva i sopstveni instrumentarijum, sistem, institute i pojmove.

Krivicno pravo i kazneno pravo u sirem smislu
Kazneno pravo obuhvata vise grana prava koje su srodne, ili imaju iste ciljeve koji se medjusobno dopunjavaju. Tu pored krivicnog prava, koje se nekad naziva imaterijanim krivicnim pravom, spadaju i: krivicno procesno pravo, krivicno izvrsno pravo, pravo o privrednim prestupima i prekrsajno pravo. Krivicno procesno pravo – odnos krivicnog prava i krivicnog procesnog prva moze se ukratko odrediti kao odnos sustine i forme. Krivicno procesno pravo omogucava primenu krivicnog prava. Ove dve grane ne bi mogle da postoje samostalno. Krivicno izvsno pravo – regulise postupak izvrsenja krivicnih sankcija i takodje je u funkciji primene krivicnog prava, tj. omogucava finalni stadijum te primene. Pravo o privrednim prestupima i prekrsajno pravo – odnos izmedju ovog prava i krivicnog prava odredjen je, pre svega, vrstom i karakterom delikata koje ove tri grane predvidjaju. Krivicno pravo se, relativno posmatrano, bavi najtezim oblicima krivicnih dela, dok iza njega slede privredni prestupi pa prekrsaji. Rec je o srodnim deliktima koji imaju zajednicka obelezja.

Krivicno pravo i ustavno pravo
Medjusobnu vezu ove dve grane prava karakterise to sto i krivicno pravo, kao i sve druge grane prava, mora da polazi od odredjenih ustavnih nacela (nacelo zakonitosti). Osim toga, ustavno pravo regulise i neka prava iz krivicnopravne materije te

3

krivicno pravo bi trebalo da obuhvati eticki minimum. Takodje. sto oni koji ih usvajaju ne postavljaju pitanje njihove opravdanosti. ne sme se zaboraviti da je ono nastalo mnogo pre vecine drugih grana prava. medjutim kada nisu u stanju da to ucine. vec je krivicno pravo. Krivicno pravo i moral Taj odnos do izrazaja dolazi. i to dobra najviseg reda. Akcesorni karakter krivicnog prava – znaci da. kao sto je zivot. ne stvara pravna dobra koja stiti. pojacani vid pravne zastite. postoje i oblasti u kojima se razlikuju. Razlike – osnovna razlika izmedju morala i krivicnog prava jeste u tome sto se moralne norme ne moraju nuzno obrazlagati racionalnim razlozima. Takodje. krivicna dela bi istovremeno predstavljala najteze povrede morala. kod odnosa krivicnog dela. Krivicno pravo pruza krivicnopravnu zastitu i samom ustavnom uredjenju koje je usavom utvrdjeno. kao nesto u sta se ne sumnja. vec ih ono nalazi u oblasti drugih grana prava i to u formi u kojoj ona vec postoje u tim granam prava. autonomno i po mnogo cemu se ralzikuje od ostalih grana prava. Postoje u osnovi tri razlicita shvatanja: • • • Po prvom – najcesce zastupanom stanovistu. gde je krivicno delo istovremeno i moralni prestup. Stoga se u krivicnom pravu i koriste termini drugih grana prava (imovina. onda se on uobicajeno. u pogledu nacina ostvarivanja i primene moralnih i pravnih normi. tj. po pravilu.je ta pitanja neophodno konkretizovati (to je slucaj kada ustav garantuje krivicnopavnu zasstitu odredjenih vrednosti). To bi znacilo da postoje odredjena ponasanja koja se poklapaju. Tako u gradjanskom pravu postoji deliktna gradjanskopravna odgovornost koja ima slicnosti sa krivicnopravnom odgovornoscu. Sustinska razlika ejste da u gradjanskom pravu moze biti odgovornosti bez krivice. Po trecem – krivicno pravo ne bi trebalo da se zadovoljava samo time da odrazava moralne norme. Supsidijarni karakter krivicnog prava – obicno te grane prava vec pruzaju odredjenu zastitu dobrima koje regulisu. sto govori u prilog autonomnosti krivicnog prava. kao grana prava. Postojeci odnos – kada se govori o postojecem odnosu krivicnog prava i morala. Medjutim. onoga sto je krivicnim pravom zabranjeno. Krivicno pravo i druge grane prava Krivicno pravo nastoji da pruzi zastitu vrlo heterogenim dobrima i stoga ima veze sa svim granama prava. tj. i moralnog prestupa. pre svega. Ne samo da postoje dobra koja se primarno stite krivicnim pravom. krivicno pravo se ne moze svesti na neki dopunski. Ono bi trebalo da cak razvija i jaca moralen vrednosti. pruihvataju ih kao takve. Po drugom – krivicno pravo bi trebalo da bude neutralno u odnosu na moral. brak…) Bez obzira na izneto. onda u pomoc dolazi krivicno pravo (krivicno pravo kao poslednja linija odbrane drustva). postovanje i primena pravnih normi postize se 4 . predstavlja kao odnos dva kruga koji se seku. Sa nekim granama prava postoje izvesne slicnosti.

inkriminisanje takvih ponasanja generalno slabi drustvenu osudu vezanu za kaznu i njenu primenu sto negativno utice na njene efekte u odnosu na ponasanja cije je predvidjanje kao krivicnih dela nesporno. zlocini protiv mira i ratni zlocini. Inace. Tu spadaju: zlocini protiv covecnosti. Pitanje. sasvim je neefikasno. trebalo bi da bude jedan od neophodnih uslova da se jedno ponasanje proglasi za krivicno delo. • Dva dopunska protokola zenevskih konvencija iz 1977. Naravno. ipak treba imati u vidu da su to dva samostalna normativna sistema. ne radi se o zastiti moralnih shvatanja. Nemoralnost jednog ponasanja. Stoga. ilegalni promet droge… U uzem smislu – se uglavnom podrazumevaju ona a koja se posle Drugog svetskog rata sudilo od strane Medjunarodnog vojnog suda u Nirnbergu. Stavise.prinudom. dok u pogledu postovanja moralnih normi postoji dobrovoljnost. Najstarije i istovremeno najuze znacenje jesto on koje se odnosi na prostorno vazenje krivicnog prava jedne zemlje. Osim navedenih krivicnih dela. godine. 5 . statut Medjunarodnog vojnog suda u Nirnbergu predvidjao je i odredjena pravila o krivicnoj odgovornosti za medjunarodna krivicna dela koja su kasnije potvrdjena od strane OUN i poznata su pod nazivom “Nirnberski principi”. spada i zlocin genocida koji je uveden Konvencijom o sprecavanju i kaznjvanju zlocina genocida iz 1948. • Veci broj drugih konvencija. koliko moralna shvatanja uticu na vrednovanje objekata krivicnopravne zastite i koliko ih treba uzimati u obzir prilikom odredjivanja granica krivicnog prava – povreda odredjene moralne vrednosti treba da bude predvidjeno kao krivicno delo i to iz dva razloga: (1) moral je mnogo ekstenzivniji nego krivicno pravo. Taj pojam se moze shvatiti u dva znacenja: U sirem znacenju – to su sva ona ponasanja za koja je medjunarodna zajednica zainteresovana da budu suzbijana: gusarstvo. pa ni o njihovom podrzavanju. Medjunarodno krivicno pravo Pojam medjunarodnog krivicnog prava Medjunarodno krivicno pravo je pojam koji ima vise znacenja. ako neko ponasanje u tako ekstenzivnom ambijentu ne predstavlja povredu. Iz toga bi vazilo da moralnim shvatanjima koja su stvarno usvojena u nekom drustvu i nije potrebna krivicnopravna zastita. Najvaznije medjunarodne konvencije – koje nalazu drzavama potpisnicama propisivaje odredjenih medjunarodnih krivicnih dela jesu: • Zenevske konvencije iz 1949. • Konvencija o sprecavanju i kaznjavanju zlocina genocida iz 1948. vec se odredjenim dobrima nastoji pruziti zastita kroz oba normativna sistema. otmica vazduhoplova. (2) krivicno pravo u odnosu na ponasanja koja istovremeno nisu predmet moralne osude. iako daleko od toga da bude dovoljno. medjunarodni terorizam. U slucajevima gde se krivicno pravo i moral poklapaju. onda je krivicna sankcija u najmanju ruku sumnjiva.

odnosno krivicnih sankcija. odnosno njenog drzavljanina. uneli odredbu koja u slucaju da se ne moze primeniti medjunarodno pravo. samo dva odnose na materiju opsteg dela (clan 7) a ceitri na materiju posebnog dela. jer se od 34 clana Statuta tribunala za bivsu Jugoslaviju. Ono ne sadrzi osnovne uslove za utvrdjivanje krivicne odgovornosti i primenu krivicnih sankcija. Name. niti propisuje te sankcije. Medjutim. Medjutim. Treba reci da takvo pravo jos uvek ne postoji. taj napredak fakticki i nije mogao da ne stupi. Iako je ucinjen izvestan napredak unosenjem u Statut nekih elementarnih krivicnopravnih instituta. oni koji se bave medjunarodnim pravom. koliko osnivanje i rad dva “ad hoc” tribunala prestavlja korak u pravom smeru i u kojoj meri iskustva ta dva tribunala mogu doprineti uspesnom pocetku rada stalnog medjunarodnog suda – u stranoj literaturi je prisutno shvtanje da i pored brojnih nedostataka ovi tribunali predstavljaju pozitivan doprinos ostvarivanjuu ideje o stalnom medjunarodnom krivicnom sudu.Medjunarodno krivicno zakonodavstvo kao supranacionalno zakonodavstvo – sada se sve vise govori o tome. na diplomatskoj konferenciji odrzanoj pod okriljem OUN. Medjutim. dolazi se do zakljucka da to nije pravo koje moze biti neposredan osnov za utvrdjivanje individualne krivicne odgovornosti i primenu kazne. sto je vec ucinjeno i sud ce poceti sa radom negde u junu ove godine. godine. ako se vec zagovara neposredna primena medjunarodnog krivicnog prava . U stvari to bi znacilo potrebu donosenja medjunarodnog krivicnog kodeksa. Medjunarodni krivicni sud i medjunarodno krivicno pravo U Rimu je 1998. Zagovornici smatraju da je moguce primenjivati deo medjunarodnog javnog prava koji se obicno naziva “Humanitarnim pravom”. moglo bi se ocekivati da ce se on baviti samo krivicnim delima koja strani drzavljanin izvrsi na stetu drzave ugovornice. tvorci Statuta su ipak u clan 21. imajuci u vidu brojne nepravilnosti moglo bi se reci da je to i paradigma u negativnom smislu (to je misljenje “patriota”). Sudski organ buduceg supranacionalnog zakonodavstva trebalo bi da bude stalni medjunarodni krivicni sud. Statut stalnog medjunrodnog krivicnog suda predstavlja pomak u pozitivnom smislu – jer se u njemu zapazaju nastojanja da se odredjeni krivicnopravni instituti i pitanja koliko toliko regulisu Danas vise nije prihvatljivo da se naceo zakonitosti u medjunarodnom krivicnom pravu moze fleksibilnije shvatati. ako se analizira to pravo. Svesni tih nedostataka. Takodje. niz pitanja i dalje nisu resena. Prigovor selektivne pravde – on je odbacen jer se zlocini jednih ne mogu opravdavati time sto neki drugi nisu osudjeni. Pitanje. Odnos dva ad hoc” tribunala i stalnog medjunarodnog krivicnog suda – nema sumnje da statut medjunarodnog krivicnog suda predstavlja napredak u odnosu na ove tribunale. za ncelo zakonitosti moraju da vaze isti oni strogi standardi koji su uobicajeni u medjunarodnom krivicnom pravu. dosta olako prelaze preko najkrupnijih pitanja krivicnog prava. Da bi sud bio osnovan bilo je potrebno da 60 zemalja dostavi sudu svoje instrumente ratifikacije. pod odredjenim uslovima upucuju na primenu nacionalnog krivicnog zakonodavstva one drzave cije bi pravosudje inace bilo nadlezno u konkretnom slucaju. 6 . Gledajuci na buduci rad suda. usvojen Statut medjunarodnog krivicnog suda. ukljucujuci i odredbe Statuta.

Upravo princip zakonitosti sluzi sprecavanju samovoljnog. Osnovna nacela krivicnog prava Nacelo zakonitosti Ustav Savezne Republike Jugoslavije podize nacelo zakonitosti na rang ustavnog nacela (cl. Uredba (cl. Upravo je to jedan od najjacih argumenata za stvaranje stalnog medjunarodnog krivicnog suda. i skoro bez ikakvog politickog uticaja). uocava se univerzalna pojava da u toj oblasti ne dolazi do ozbiljnije primene nacinalnog krivicnog prava. Najvise se postavlja pitanje da li ce ono vaziti i za gradjane najmocnijih drzava. Naravno. odredba se odnosi na sva tri delikta kaznenog prava (krivicno delo. nikome ne moze biti izrecena kazna ili druga krivicna sankcija za delo koje. kao sto su generalne klauzule. nema krivicnog dela i krivicne sankcije ukoliko to nije bilo propisano krivicnim zakonom.). nije zakonom bilo odredneo za krivicno delo i za koje nije bila zakonom propisana kazna (Nullum crimen. pre nego sto je ucinjeno. kod prpisivanja krivicnog dela i krivicne sankcije. genocidu i krivicnim delima protiv mira i ratnim zlocinima. pre nego sto je ucinjeno. 2. izbegavati neodredjene norme. 1. Nacelo zakonitosti u krivicnom pravu ima cetiri segmenta: • • Nulla poena sine lege scripta – Lex scripta (scriptus – pisan) – iskljucuje primenu nepisanog prava.). st. Nulla poena sine lege certa – Lex certa (certus – odredjen) – krivicinm zakonom mora biti u sto vecoj meri precizno odredjeno ponasanje koje predstavlja krivicno delo i kazna za njega. Treba. u sto vecoj meri. Nulla poena sine lege praevia – Lex praevia (praevius – prethodan) – predstavlja zabranu retroaktivne primene zakona. sadrzano je u odredbi clana 3 KZ SRJ. ostaje dilema da li je bolje kaznjavati bar neke nego ne kaznjavati uopste. nulla poena sine lege) – uobicajeno je da se nacelo zakonitosti izrazava ovom latinskom formulacijom). kao jedno od osnovnih nacela krivicnog prava. Ona ih mora zastititi i od krivicnog prava. Dakle. Prema toj odredbi. ta dela se cesto vrse uz blagoslov drzave. Medjutim. sagledavanje stanje u toj oblasti dovodi u sumnju perspektive medjunarodnog krivicnog prava. 27. Pravna drzava ne samo da stiti gradjane krivicnim pravom. 27. privredni prestup i prekrsaj). Znaci da samo pisanim krivicnim zakonom mogu biti propisana krivicna dela. nepredvidljivog kaznjavanja bez zakona. Stavise. ali i u stalnom medjunarodnom krivicnom sudu oslobodjenom politickog uticaja i koji bi imao univerzalnu jurisdikciju za odredjena krivicna dela i imao isti odnos prema gradjanima bilo koje zemlje. ili na osnovu neodredjenog ili retroaktivnog zakona. Takodje. a ne drugim propisima koa sto je npr. • 7 . st. to moze biti ucinjeno samo zakonom. kao deo prigovora selektivne pravde… Mozda je najbolje resenjeu aktivnijem odnosu domacih krivicnih pravosudja pojedinih zemalja.Pitanje u kojo meri je realno ocekivati da drzave ispunjavaju obaveze iz relevantnih medjunarodnih akata – kada je rec o krivicnim delima protiv covecnosti. (moram da napomenem da mi se cini da je sud u Tribunalu za bivsu jugoslaviju dosta nepristrasan. Nacelo zakonitosti.

Dakle. a ne neke slicne situacije. Legitimnost. To je u skladu s time da krivicnopravna zastita treba da bude poslednji stub odbrane drustvenih vrednosti. ali ipak se pre svega misi na zabranu povratnog dejstva krivicnog zakona. poznaju izvesne izuzetke u smislu da ovo nacelo nie sasvim dosledno sprovedeno. savremena krivicna prava. Dakle. KZ SRJ). Za pojam legitimnosti je od presudnog znacaja vrednosni element. predstavljaju osnov i granice za odredjivnje krivicnih dela i propisivanje krivicnih sankcija. na princip da zakon deluje smo na buducnost Nacelo legitimnosti Krivicno pravo mora uvazavati nacelo legitimnosti koje pre svega znaci da krivicnopravna represija i krivicno pravo u celini moraju u sustinskom smilsu biti opravdani i nuzni. Prema ovoj odredbi: “Zastita coveka i drugih osnovnih vrednosti drustva i primenjivanje krivicnopravne prinude. To narocito treba iciniti kada nema kriminalno politickog opravdanja (postojanje organizovanja zlocinackog udruzenja kao oblika saucesnistva u nasem krivicnom pravu). odnosno. ako postoji subjektivni odnos prema ucinjenom delu (subjektivna odgovornost). Kao odgovor treba reci da nelegitimnost neke pravne norme nije dovoljan razlog da se ona ne primenjuje(osim izuzetno kada je raskorak ocigledan). uzak. Resenje je u primeni norme ali sa sto brzom promenom postojece i njenim uskladjivanjem sa nacelom legitimnoti. izrazava se teznja da se ogranici krivicnopravna represija na minimum. kad ih vec nije moguce sasvim izbeci. Legitimnost pretpostavlja saglasnost nekog ponasanja ili stanja sa odredjenim sistemom vrednosti. a samo izuzetno i za njegovu primenu. ipak treba se truditi da se izizeci svedu na najmanju mogucu meru. nacelo legitimnosti je pre svega od znacaja za stvaranje krivicnog prava. za ono sto je on ucinio (individualna odgovornost). pa i nase. To je ono sto obezbedjuje legitimnost krivicnopravne represije.• Nulla poena sine lege stricta – Lex stricta (strictus – tacan. Nasuprot tome leze objektivna i kolektivna odgovornost. Nase krivicno zakonodavstvo sadrzi odredbu koja se odnosi na jedan vazan aspekt nacela legitimnosti. znaci opravdanost i prihvatljivost odredjenih ustanova i normi. svako odgovara samo za svoje postupke. da ova dva principa mogu biti u raskoraku u kom slucaju s postavlja pitanje cemu dati prednost. Iako je uglavnom rec o opravdanim kriminalno-politickim razlozima. 8 . Prema tome. u najsirem smislu. u meri u kojoj je to nuzno za suzbijanje drustveno opasnih delatnosti. tj. To je odredba o osnovama i granicama krivicnopravne prinude (clan 2. Ipak. Treba ukazati na razliku izmedju legitimnosti i legalnosti. izricit) – predstavlja zabranu stvaranja prava putem analogije. Tesko je reci koji je od ova cetiri segmenta nacela zakonitosti najznacajniji. (obratiti paznju na drugu glavu knjige) Nacelo individualne subjektivne krivicne odgovornosti Ovo nacelo ima svoja dva aspekta: (1) neko moze odgovarati za svoje postupke samo ako je kriv. Znaci da krivicni zakon obuhvata smo ono na sta se odnosi. (2) zabrana odgovornosti za postupke drugih lica.” Primenom ovog principa.

ili sa odredjenim drustvenim grupama. Rusoa. Gledanje na krivicno pravo i na kaznu kao na pravednu retribuciju. kao civilizacijsku tekvinu. dugo je vremena proslo dok drzava nije obezbedila prinudu. Nacelo pravednosti i srazmernosti Kazna i druga krivicna sankcija koja se primenjuje prema uciniocu krivicnog dela mora biti pravedna i razmrna ucinjenom delu. ona objektivno ima svoje granice koje leze u cinjenici da su krivicne sankcije. Mada nekada blagost kazni biva rezultat slabosti i neefikasnosti u u primeni krivicnog prava. Zato se. Nacelo humanosti proistice i iz ustava Savezne Republike Jugoslavije: “Niko ne sme biti podvrgnu mucenju. na putu da dosegne nivo koji postoji u rugim evropskim zemljama. sada je izbacena i odbacena.Nacelo humanosti Nacelo humanosti ima dva aspekta: Prvi – zastitna funkcija krivicnog prva mora biti humanisticki orjentisana – dakle. “promena licnosti” koja je nekada bila zastupljena u krivicnom zakonodavstvu bivsih jugoslvenskih drzava. ne treba dovoditi u pianje. u relativnom smislu. Nase zakonodavstvo je ukidanjem smrtne kazne. i noseci stub krivicnopravne zastite. danas nije prihvatljivo. krvna osveta. krivicno pravo i krivicne sankcije treba da budu humane. paralelno sa postepenim jacanjem drzave. 3. Tek sa nastankom drzave (koja obezbedjuje prinudu) moze se govoriti o krivicnom pravu u pravom smislu. Do stvaranja tih novih ideja doslo je na osnovu ideja Monteskjea. u jednom periodu ona je pravo kaznjavanja delila sa pojedincima. ma koliko njegove sankcije bile. Medjutim. Znacaj ovog nacela dolazi do posebnog izrazaja u oblasti krivicnih sankcija i to narocito kod kazne koja je i dalje osnovna krivicna sankcija. nuzno nehumane i da nuzno sadrze odredjen zlo. Razvoj krivicnog prava Osvrt na pojavu i razvoj krivicnog prava Krivicno pravo je jedna od najstarijih grana prava. Iako je sigurno da u osnovi ovo nacelo ne treba osporavati.).” (cl. krivicno pravo. st. Medjutim. kompoicija…). Stoga. 25. ponizavajucem kaznjavanju i postupanju. Drugi – u odnosu na ucinioca krivicnog dela. Cezare Bekarija. Zbog toga nacelo humanosti u krivicnom pravu treba shvatiti kao teznju da se izbegne nepotrebna nehumanost. Takodje. Voltera i drugih. a narocito kazna. Znacajne slicnosti sa krivicnim pravom i kaznom imaju neki oblici drustvene reakcije koje su primenjivala primitivna drstva i pre nastanka drzave (progonstvo). ne tako poznati. treba imati u vidu da nejgovo isticanje cesto ima ideoloske motive da se krivicno pravo i kazna prikazu humanijim nego sto stvarno jesu. Moderno krivicno pravo nastalo je u drugoj polovini osamnaestog veka. On je u 9 . iako samu ideju. najznacajniji uticaj izvrsio je. humane. srecu i ustanove koje su postojale i pre njenog nastanka(talion. mora bitri uzmereno na zastitu coveka i njegovih osnovnih i najvaznijih dobara. Stoga.

i njegovim izmenama i dopunama 1354. Period do stvaranja Jugoslavije (19. • Krivicno pravo Jugoslavije 1918 – 1941. i pocetak 20. cij je tvorac bio poznati Anselm Fojerbah. Uradjen je po ugledu na Pruski krivicni zakonik iz 1851. Krivicno pravo. godine. od toga se odustalo. One su se u pojedinim zemljama kretae od liberlanog do totalitarnog krivinog prava. Razvoj naseg krivicnog prava Srednjevekovni period: O starom srpskom krivicnom pravu nema pouzdanih izvora za period pre 12. a sada je nacinila brojne izmene u pogledu vracanja nekih proverenih nacela). godine i stavova neoklasicne skole.svojoj knjizi “o zlocinima i kaznama” objavljenoj 1764. Naziv za kompoziciju. Sa propascu srpske srednjevekovne drzave i prodorom turaka. Radjen je pod uticajem nemackih projekata iz 1925. godine: Na unifikaciji krivicnog zakonodavstva pocelo se raditi 1921. Oba ova zakonika predvidjala su krivicna dela vojne prirode i propisivala surove telesne kazne. Napoleonov krivicni zakonik (1810). godine – ne zna se da li je ikada primenjivan. Zakonik je pravio razliku izmedju umisljaja i nehata i predvidjao kaznjivost samo najtezih nehatnih dela i to znatno blazom kaznom. godine. udario temelje modernog krivicnog prava. U pogledu najnovijih tendencija na planu krivicnog zaknodavstva pojedinih. Kriminalni (kaznitelni) zakonik za Knjazevstvo Srbiju iz 1860. Bavarski krivicni zakonik (1813). januara 1929. 10 . godine – Karadjordjev kriminalni zakonik iz 1807. Zakonik najteze delikte proglasava za javne i zaprecuje smrtnom kaznom i surovim telesnim kaznama. Drzava preuzima represiju u svoje ruke. najznacajniji su: Toskanski krivicni zakonik (1786). Od prvih zakona koji se javljaju. pre svega evropskih zemalja. kao i postupak mirenja. veka. a mnoge njegove ideje i danas su aktuelne i predstavljaju opsta dostignuca krivicnog prava. i izvesnim novinama vratilo na proverena polazista i nacela krivicnog prava (Svedska j eksperimentisala. I tamo gde je doslo do usvajanja nekih koncepcija i resenja stranih krivicnom pravu. Mnoga resenja iz tog krivicnog zakonika postoje u osnovi i danas u nasem krivicnom zakonu. veka): U toku Prvog srpskog ustanka donose se odredjene krivicnopravne odredbe: • • Zakonik Prote Mateje Nenadovica iz 1804. a novi Krivicni zakonik Kraljevine Jugoslavije donet je 27. U to doba krivicno delo se smatra privatnom stvari pojedinca. iako u stalnoj uzlaznoj liniji. Ovde se zlocin ne smatra kao privatna stvar pojedinca nego kao javna stvar koja se tice cele zajednice. tek donosenjem Dusanovog zakonika 1349. primenjuje se serijatsko pravo. Umesto kazne postoji privatna reakcija u obliku krvne osvete i sistema kompozicije. i 1927. moze se primetiti stajanje na proverenim principima i dostignucima krivicnog prava i njihovo potvrdjivanje. dozivljavalo je stalne oscilacije. zvao se Vrazda. godine. godine – prestavlja prvi kompletan krivicni zakonik u modernom smislu.

Prava faza bila je donosenje opsteg dela. a najznacajnije izmene i dopune saveznok i republickih krivicnih zakona izvrsene su 1990. zbog zahladjenja odnosa sa SSSR-om odustalo se od nastavka donosenja posebnog dela i preslo na donosenje kompletno novog krivicnog zakona. aprila 1941 godine i za vreme neprijateljske okupacije od 1946. Jedino znacajno jeste donosenje Uredbe o vojnim sudovima iz 1944. godine. godine zadrzao je podeljenu zakonodavnu nadleznost u krivicnopravnoj materiji iako za to nije bilo podrske u strucnim krugovima. ustava Savezne Republike Jugoslavije. koja je donela promene u sistemu krivicnih sankcija. Na osnovu Ustava SFRJ iz 1974. Uskladjivanje materijalnog krivicnog prava ucinjeno je nesto nakon toga.): Primenjivao se zkon iz 1929. Krivicni zakonsrje uskladjen je sa ustavom 1993. o postupku i o izvrsenju presude. te je stoga sudbina ovog nacrta neizvesna. Krivicno parvo Savezne Republike Jugoslavije: Savezna Republika Jugoslavija je donela ustav 1992. a u smislu clana 79. medjutim. osim tamo gde nisu bili u primeni novi zakoni novonastalih drzava. Medjutim. Tako je 1947. a narocitu u svetlu najnovijih dogadjaja. skupstina Crne gore je povukla svoju saglasnost. godine. godine.Krivicno pravo Jugoslavije u toku Drugog svetskog rata (1941 – 1945. On je predstavljao savremen i legislativno-tehncki dobro uradjen zakonik. godine kad je donesen novi krivicni zakon. o krivicnim delima. Tako je 1. On je radjen pod uticajem sovjetskog zakonodavstva. jula 1951.1. Nakon toga je obrazovana grupa eksperata da izradi jedinstveni krivcni zakonik. godine: Odmah posle rata zapocinje zakonodavna delatnost i krivicnog prava. Ova uredba sadrzi odredbe o ustrojstvu i nadleznosti vojnih sudova. jula 1977. Ustav od 1992. godine. 11 . Crna Gora je iste godine donela nov krivicni zakon. izvrsila mnogobrojne izmene i dopune svog Krivicnog zakona. godine. do 1992. godine – svi ovi zakoni primenjivani su do 1951. Zakon o vrstama kazni od 1945. godine – Zakon o nevaznosti pravnih propisa donetih pre 6. Jugoslovenski krivicno pravo od 1945. Doziveo je dosta izmena i dopuna od kojih je najvaznija Novela iz 1959. od kojih posebno treba istaci one prema maloletnicima. krivicni zakon iz 1951. Krivicni zakoni republika i pokrajna menjani su vise puta. U pogledu kodifikacije krivicnog prava odluceno je da se to ucini u dve faze. Srbija je 1994. Taj je nacrt bio gotov 1998. Materija opsteg dela krivicnog prava ostala je skoro u celini u zakonodavnoj nadleznosti federacije. donet “Krivicni zakonik – Opsti deo”. Predlog su podnele republike clanice. u oblasti • • • Zakon o krivicnim delima protiv naroda i drzave od 1945. a druga da se kasnije donese i posebni deo. prestao je da vazi. kaznenim i zastitinim merama. godine – sadrzi inkriminacije politickih krivicnih dela i ratne zlocine. tj. godine donesen “Krivicni zakonik FNRJ”. Pokusano je sa donosenjem jedinstvenog krivicnog zakona. godine. Iako je pisan pod uticajem stranog krivicnog zakonodavstva (Svajcarskog KZ) on ipak prdstavlja originanu kodifikaciju materijalnog krivicnog prva. odricanja dela nadleznosti republika u korist savezne drzave. dok je posebni deo podeljen prema odredbi ustava SFRJ izmedju federacije i federalnih jedinica. godine.

Ovo su posredni izvori zato sto je njihova ratifikacija neophodna. Nacionalni izvori Ustav: Ustav Savezne Republike Jugoslavije iz 1992. KZ RCG. Naime. da je nezakonito lisenje slobode kaznjivo). ne mogu se propisivati krivicna dela niti pak instituti osteg dela krivicnog prava. te krivicnopravne norme iz sporednog zakonodavstva. Jednak znacaj u smislu izvora krivicnog prava imaju savezni i republicki zakoni. odnosno izmenama ili dopunama nacionalnog krivicnog zakonodavstva. Te odredbe predstavljaju posredan izvor krivicnog prava (jer moraju biti realizovane kroz krivicno zakonodavstvo) i imaju dvostruki znacaj: za zakonodavca koji ih konkretizuje u krivicnom zakonu. Jugoslavija je ratifikovala veci broj medjunarodnih konvencija (zenevska konvencija i dopunski protokoli te konvencije…) na osnovu kojih je u svoje zakonodavstvo unela veci broj krivicnih dela. posredni izvor krivicnog prava. clan 16. Medjutim. Ustav Savezne Republike Jugoslavije.Izvori krivicnog prava Izvori se mogu podeliti na osnovu Najvaznije su dve podele: na medjunarodne neposredne i posredne izvore. U knjizi medjunarodne i nacionalne. kao i za sud prilikom tumacenja (pre svega sistematskog i teleoloskog) i primena krivicnopravnih odredaba. oni mogu biti dopunski izvori krivicnog prava onda kada krivicni zakon upucuje na njih. Zakon: Zakon je jedini glavni i neposredni izvor jugoslovenskog krivicnog prava. To je slucaj kod tzv. Zakonske izvore krivicnog prava u Saveznoj Republici Jugoslaviji predstavljaju KZ SRJ. To je posledica dosledno sprovedenog nacela legaliteta. ispunjavaju se tako sto se to cini donosenjem. jer sa ko posredni izvori i dopunski izvori javljaju i drugi pisani pravni propisi. godine sadrzi dve vrste odredaba od znacaja za krivicno pravo: (1) prve su one koje odredjene krivicnopravne principe podizu i na rang ustavnih principa (nacelo zakoitosti). To ne znaci da je on iskljucivi izvor krivicnog prava. razlicitih kriterijuma. 12 . Blanketnih krivicnih dela. s tim da je posrdnim a kada o neposrednim izvorima. Kao i ustavi mnogih zemalja. obaveze iz ratifikovanih medjunarodnih akata koje se odnose na to da se odredjena ponasanje predvide kao krivicna dela i sanmkcionisu. predvidja da medjunarodni ugovori koji su ratifikovani i objavljeni predstavljaju deo unutrasnjeg pravnog poretka. KZ RS. kako sveznog tako i republickog. po pravilu. stav 6. stav 2. (2) druge su one koje predstavljaju osnov propisivanjaodredjenih inkriminacija (ustav Savezne Republike Jugoslavije predvidja u clanu 23. Podzakonski propisi: Propisima koji imaju nizi rang od zakona. i nacionalne i podela na se poslo od podele na naglaseno kada je rec o Medjunarodni izvori Medjunarodni ugovori su.

narocito u slozenim i spornim pitanjima. kada se resava isto pravno pitanje sudovi vode racuna o stavovima visih sudova. Ono nastaje kao posledica naucnih dela teoreticara krivicnog prava. Autenticno tumacenje – daje organ koji je tvorac zakona. Ovo tumacenje nije obavezujuce. imaju veliki znacaj i njih se nizi sudovi u velikoj meri pridrzavaju. Tumacenje u krivicnom pravu Pojam i vrste tumacenja Pojam tumacenja (lat. U ovom pogledu narocit znacaj imaju dluke visih sudova i pravna shvatanja zauzeta u njima. no. Interpretacija. 13 . Egzogeza) obicno se odredjuje tako sto se pod njim podrazumeva iznalazenje pravog smisla pravne norme. odnosno na metod koji se koristi prilikom tumacenja. Krivicni zakon ne moze biti u toj meri savrsen da sudskoj praksi ne ostavlja odredjeni prostor koje donekle znaci i stvaranje prava iako se ona formalno posmatrajuci kece u granicama tumacenja. sustinskom smislu. Subjekti tumacenja Odgovara na pitanje KO tumaci krivicne zakone. u sirem. Ono nije obavezno (osim za konkretni slucaj za koji se daje). Teorija krivicnog prava: Nauka krivicnog prava ne predstavlja izvor krivicnog prava. Uobicajeno je da se razlikuju vrste tumacenja: s obzirom na subjekta koji tumaci krivicni zakon i s obzirom na nacin na koji se to cini. Ovo tumacenje obavezuje one koji tumace i primenjuju pravo Doktrinarno tumacenje – cini krivicnopravna teorija. tako i prilikom njegove primene. ali su one obicno povezane i slede jedna drugu. Kod nas su to republicka skupstina za republicke zakone i Savezna skupstina za svezne zakone. i to kako na nivou stvaranja krivicnog zakona. ona ima veliki znacaj za krivicno pravo. (prilikom poslednjih izmena i dopuna zakona o krivicnom postupku u skupstni Srbije. ali svakako ima veliki uticaj ili bi bar trebalo da ga ima. Sud ne vezuje tumacenje koje daje drugi sud. jer su predstavnici nauke krivicnog prava u najvecojmei pozvani da daju tumacenja. Tumacenje i primena krivicnog zakona su dve posebne faze. Cak su ova misljenja oslonac nizim sudovima u tumacenju i predstavljaju nacin za ujednacavanje sudske prakse. Iako ne u smislu izvora. Po pravilu. tumacenja visih sudova iako formalno ne obavezuju nize sudove. sudska praksa ne predstavlja izvor krivicnog prava. Naravno to moze ciniti svako ko je intelektualno sposoban da dodje do smisla ili poruke koju preko odredjenih jezickih znakova nudi tvorac zakona. nije konsultovana prksa). Sudsko tumacenje – daju sudovi. uticaj nauke krivicnog prava na krivicno pravo je pozeljan. a cesto uvazavaju i stavove drugih sudova. a takodje ima i veliki uticaj.Sudska praksa: Formalno gledajuci. Medjutim. gr.

a ne i na ono sto je suprotno tome. Iznalazi se “smisao zakona” (ratio legis). Ono je merodavno u slucaju kolizije rezultata do kojih se dolazi primenom pojedinih metoda tumacenja.Metodi tumacenja Jezicko tumacenje – predstavlja tumacenje putem jezickog znacenja zakonskog teksta i dolazi se do njegovog pravog smsla. u oblike logickog tumacenja spadaju i tumacenje putem razloga suprotnosti (argumentum a contrario). kada je neko resenje u domacem zakonodavstvu istovetno sa nekim u stranom zakonodavstvu. 14 . Izuzetno. tim pre je ovlacen da mu kaznu samo ublazi. ako je sud ovlascen da ucinioca oslobodi od kazne. Tu vazi pravilo da ono sto se odnosi na vise vazi i za manje (ko moze vise. Norma se tumaci restriktivno tako sto se svodi na njen cilj. Ono je dovoljno u nekim jednostavnim slucajevima. Postoji vise nacina logickog tumacenja. ali ne i kada mu uoste nista ne isplati > ovo krivicno delo ipak postoji i kada mu uopste ne isplati. To je pravilo da se nesto odnosi samo na odredjenu situaciju. Prmer: kada sluzbeno lice nekome manje isplati nego sto je duzan. Treba spomenuti i argument koherentnosti (argumentum a coherentia). ne bilo koje logike. U tumacenju svake konkretne norme treba uvek poci od zastitnog objekta. Ili. Komparativno tumacenje – nema neki veci znacaj. Jedna podvrsta teleoloskog tumacenja jeste teleoloski redukcionizam. koje predstavlja njegovu suprotnost. Istorijsko tumacenje – polazi od toga kako je zekon nastao i dolazi do onoga sta je zakonodavac normom hteo da postigne. On uvek zahteva koriscenje i sistemskog tumacenja. U krivicnom zakonu znacajno je mesto neke norme koju ona ima u: (1) okviru odredjenog clana. tj. Teleolosko tumacenje (telos – cilj. sta je ona objektivno znacila u vremenu kada je nastala. tim pre vazi i za tezi slucaj. • Dalje. Od teleoloskog redukcionizma treba razlikovati ekstenzivno teleolosko tumacenje.. dakle. Vazi pravilo da ako se nesto odnosi na laksi slucaj. Veci znacaj ima samo u onim zemljama u kojima se zakonski tekst oficijelno donsi i objavljuje na vise jezika. moze i manje). (2) u siroj glavi koja regulise odredjenu oblast. Logicko tumacenje – predstavlja tumacenje putem pravila logike. Ono nije dozvoljeno u krivicnom pravu jer vodi kreativnoj analogiji. Ova vrsta tumacenja predstavlja znacajan metod tumacenja u krivicnom pravu. od onoga sta se tom mormom zeli zastititi. Naravno. Argumentum ad minori ad maius – predstavlja zakljucivanje od manjeg ka vecem. koje imaju razlicito znacenje. Sistematsko tumacenje – polazi od mesta zakonske norme koju ona ima u pravnom sistemu. (3) mesta koju norma ima u celom krivicnom zakonu. onda se moze uporedjivanjem doci do boljeg znacenja cele norme. (4) mestu koje norma ima u celokupnom pravnom sistemu. Ono predstavlja spoj teleoloskog i restriktivnog tumacenja. Ovim se nastoji otkloniti suprotnosti koje postoje izmedju dve norme koje su u sukobu. Za krivicno pravo je najznacajnije logicko tumacenje putem argumenata “a fortiori” koje ima dva oblika: • Argumentum a maiori ad minus – predstavlja zakljucivanje od veceg ka manjem. svrha) – predstavlja shvatanje smisla i cilja krivicnopravne norme. vec putem formalne logike.

da i onda kada je rec o ociglednom propustu zakonodavca ne postoje pravne praznine koje bi bilo dozvoljeno popunjvati. Restriktivno tumacenje ne moze se koristiti kada to nije opravdano ili ocigledno protivno prirodi i svrsi nekog instituta. S obzirom na to da je stvaranje krivicnog prava putem analogije u direktnoj suprotnosti sa nacelom zakonitosti koje je uzdignuto na rang vrhovnog principa krivicnog prava. ako bi se zakon najuze moguce tumacio. U nacelu. Primer: pojam istovremenosti kod nuzne odbrane zbog prirode obog instituta mora se ekstenzivno tumaciti. Od njegovog koriscenja u velikoj meri zavisi da li ce neko ponasanje biti. Tu je rec o zakljucivanju koje polazi od pretpostavke da se slicno u slicnom rastvara. to bi predstavljalo krsenje nacela zakonitosti. Zato se kod ekstenzivnog tumacenja ne radi o analogiji kojom se stvara pravo. I ekstenzivno i restriktivno tumacenje znaci. kada bi dovelo do toga da taj institut ne bi mogao da ostvaruje svoju svrhu (pretpostavljam da je to slucaj kad neko krivicno delo. dok pri tome sva moguca resenja moraju biti “pokrivena” zakonom. smatrano krivicnim delom. nije jednostavno odrediti kada uopste dolazi u obzir koriscenje ekstenzivnog. moze se reci da ekstenzivno ili restriktivno tumacenje dolazi u obzir kada kriminalna zona nije dovoljno odredjena. Jedno tumacenje se pokazuje kao manje ili vise ekstenzivno samo u medjusonom odnosu i uporedjivanju sa drugim mogucim tumacenjima. za razliku od drugih grana prava. Dakle. ne bi mogao da dovede do inkriminacije uopste). kada je rec o krivicnom zakonu mora se poci od toga da pravne praznine ne postoje.Ekstenzivno i restriktivno tumacenje Za ovo tumacenje moglo bi se reci da predstavlja posledicu primene nekih metoda tumacenja a ne neki poseban metod tumacenja. No. samo kvantitativnu korekturu upotrebljenog izraza a da se pri tome ne dira u njegov kvalitet. Vladajuce shvatanje polazi od maksime: ni ekstenzivno ni restriktvino nec ispravno tumacenje. dok analogija kojom se stvara pravo (kreativna analogija) ide dalje i stvara pravnu normu. Analogija u krivicnom pravu Za krivicno pravo dovoljno je razlokovanje dve vrste analogije Stvaranje prava putem analogije (kreativna analogija) – vezana je za pitanje pravnih praznina. ekstenzivno i restriktivno tumacenje se kristi i kod tumacenja normi opsteg dela krivicnog prva. Tumacenje prava putem analogije – ono predstavlja jednu vrstu logickog tumacenja “Argumentum a simili ad simile”. ne smeju prelaziti granice postavljene zkaonom. Ono ostaje u okviru zakona jer se bavi samo odredjivanjem sadrzine pojedinih pojmova upotrebljenih u zakonu. odnosno da li ce zakonski opsi krivicnog dela obuhvatiti siru ili uzu kriminalnu zonu. u krivicnom pravu nacelo zakonitosti je strogo postavljeno. To je zato sto. kao se to obicno kaze. tj. Medjutim. ma koliko bilo opravdano neko ponasanje predvideti kao krivicno delo. ono je u ne tako retkim slucajevima 15 . u konkretnom slucaju. odnosno restriktivnog tumacenja. Medjutim. danas je nesporno da je kreativna analogija zabranjena u krivicnom pravu. ili inkriminacije. Iako tumacenje putem analogije u krivicnom pravu nije pozljno siroko koristiti.

Postoje slucajevi kada zakon izricito upucuje na ovaj nacin tumacenja. Stoga ne treba mesati krivicnopravnu dogmatiku sa dogmatizmom. Ona koristi razlicite metode i zato se ne moze svrstati u pravne nauke. Zato sistem makoliko on kod opsteg dela krivicnog prav bio vazan.neophodno. Dok se dogmatika bavi pitajnem kakvo je postojece pravo i kako ga treba primenjivati. dogma – pravilo. misljenje) za mnoge ima izvestan negativna prizvuk. prilikom ekstenzivnog tumacenja prosirivanje znacenja nekog pojma moze da obuhvati i slicne slucajeve u odnosu na one na koje se taj pojam odnosi. Osnovni predmet izucavanja opsteg dela nauke krivicnog prava jeste krivicno delo i krivicna sankcija. Sto se tice nauke posebnog dela. Naprotiv. Posto je rec o veoma slozenom sistemu koji se mora uobliciti u jednu logicnu i jasnu celinu. Treba napomenuti da se tumacenje putem analogije u nekim slucajevima granici sa ekstenzivnim tumacenjem. obuhvata krivicnopravnu dogmatiku. Ona. Nauka krivicnog prava i njen odnos sa drugim naukama Pojam i zadatak nauke krivicnog prava Nauka krivicnog prava izucava pozitivno krivicno pravo jedne zemlje. Krivicnopravna dogmatika je naucna discipina koja se bavi “tumacenjem. Mada nauka treba da ide znatno dalje od sudske prakse i da nikako ne bude samo u njenoj funkciji. sistematizacijom. U stvari. Naime. ona obuhvata i deo kriminalne politike. U nasoj starijoj teoriji krivicnog prava bila je zastupljena i triparticija. gde je treci pojam bio pojam krivca. kriminalna politka se bavi pitanjem kako bi krivicno pravo trbalo da bude. To je nauka krivicog prava u uzem smislu. treba teziti da se taj sistem u najvecoj meri pojednostavi (Paund kaze da cilj treba da bude “neprestana juristicka borba da se dodje do sto jednostavnijeg sistema”) a ne da se cini jos slozenijim. pre svega. Kao i krivicno prvo kao pozitivna grana prava. i nauka krivicnog prava ima svoj opsti i posebni deo. u okviru nje skoro u pogledu svakog pitanja postoji veliki broj razlicitih misljenja i shvatanja. 16 . podmukao ili drugi slican nacin (clan 127. ne sme biti sam sebi cilj (sto se nekada cini kod nemackih teoreticara krivicnog prava). odnosno. To medjutim nije slucaj sa krivicnopravnom dogmatikom. Zato se kriminalna politika ne ogranicava na koriscenje pravnog metoda. Tako na primer zakon propisuje da se radnja izvrsenog dela sabotaze preduzima na prikriven. Izraz “dogmatika” (grcki. discipline koja se danas izdvojila ipostala relativno samostalna disciplina. ipak nije pozeljno ni opravdano ni veliko udaljavanje nauke i prakse. Tome pomaze svodjenje svih pojmova i instituta opsteg dela krivicnog prava na dva najvisa pojma: krivicno delo i krivicnu sankciju (biparticija). i usavrsavanjem zakonskih resenja i naucnih teorija u oblasti krivicnog prava”. Naucni sistem opsteg dela krivicnog prava Naucni sistem je od daleko veceg znacaja za opsti nego za posebni deo. KZ SRJ). ta naucna podela je i izazvala podelu u pozitivnom pravu. ona se bavi proucavanjem pojedinacnih krivicnih dela. ona je to samo delimicno. Osim toga.

Kriminalna politika – odnos nauke krivicnog prava i kriminalne politike predstavlja najslozenije pitanje. Krivicno procesno pravo – u odnosu na nauku krivicnog prava. Odnos sa pravnim naukama: 17 . ali joj se danas sve vise priznaje samostalnost. Kriminalna politika (politika suzbijanja kriminaliteta) se bavi izucavanjem svih oblika drustvene reakcije na kriminalitet. Kriminalistika se bavi otkrivanjem krivicnih dela i njihovih ucinilaca. penologija i kriminalistika – sve te discipline imaju zajednicki cilj kao i krivicno pravo. razmatraju se cetiri obavezna elementa u tom pojmu…) Treci deo – obradjuje krivicne sankcije (i neka pitanja koja ne spadaju u striktnom smislu u krivicne sankcije). kakva mu je buducnost i slicno. peneologijom i kriminalistikom. Mnogo je znacajniji odnos sa ostalim krivicnim naukama. tumacenje…) Drugi deo – obuhvata sve institute vezane za krivicno delo (opsti pojam krivicnog dela. izvore. Odnos sa krivicnom naukama (pravnim i vanpravnim): Najvise je povezana sa filozofijom prava. kriminologijom. Za nauku krivicnog prava mogu biti od znacaja oba pristupa. nauka krivicnog procesnog prava se pre svega razlikuje po predmetu proucavanja. Kriminalna politka kao prakticna delatnost jeste racionalna i organizovana delatnost usmerena na suzbijanje kriminaliteta. Znacajniji je ipak naucni pristup i to onaj koji se bavi procenom krivicnog prava kao sredstva suzbijanja kriminaliteta. Odnos nauke krivicnog prava sa drugim naukama Ovde je rec o odnosu nauke krivicnog prava sa ceitiri naucne discipline: kriminalnom politikm. a to je da u krajnjoj liniji suzbijanje kriminaliteta.Sam sistem bi se mogao podelititi u tri dela: Prvi deo – razmatra pitanja od znacaja ne samo za opsti deo. U traganju za materijalnim pojmom krivicnog prava i krivicnog dela. Osnovni problem jeste u tome sto je kriminalna politika prema tradicionalnom shvatanju deo nauke krivicnog prava. Kriminoogija cini to tako sto se bavi etiologijom i femnomenologijom kriminaliteta (uzrocima i pojavnim oblicima kriminaliteta). Penologija se bavi izucavanjem procesa izvrsenja krivicnih sankcija. vec i za krivicno pravo u celini (odredjivanje pojma i mesta krivicnog prava. Ona izucava pre svga krivicni postupak. kao i u izucavanju sustine krivicnih sankcija i njihove svrhe. Stoga je sporno da li je nauka krivicnog procesnog prava bliza krivicnom pravu ili nekim drugim procesnim disciplinama gradjanskom procesnom pravu). nauka krivicnog prava mora da se osloni i na rezultate do kojih se doslo u pomenutim disciplinama. kakvo krivicno pravo odgovara postavljenim idealima. Kriminologija. Nauka krivicnog prava ne moze biti ravnodusna prema tome na koji se nacin krivicno pravo koristi u suzbijanju kriminaliteta. osnovna nacela.

slucajne. tacnijenjenog razvoja. a takodje i reakcija na klasicnu skolu. srazmernosti i moralne odgovornosti zasnovane na slobodi covekove volje. Njegovo tvrdjenje da se ne kaznjava zlocin vec zlocinac. krivicno pravo u njima trazi opste polazne koncepte za resavanje nekih svojih problema (etika. socijalna patologija. Najvazniji predstavnici ove skole jesu R. klimatske prilike…) i socijalni (drustveni odnosi). Italijanska pozitivna skola – predstalja logicni nastavak ideja antropoloske skole. To se u potpunosti moze reci samo za klasicnu sklu. smatra da tri vrste faktora deluju kao uzroci zlocina: individualni (vezan za licnost ucinioca). socijalna politika. osim ostvarenja ideje pravde i moralnih nacela ne vidi nikakvo sredstvo za apostizanje odredjenih korisnih drustvenih funkcija. Ucinioce deli na: rodjene. odnosno pojma prirodnog zlocina koji predstavlja povredu osecanja samilosti ili postenja. reakcija na klasicnu skolu. Garofalo je poznat po svom shvatanju materijalnog pojma krivicnog dela. Feri. mogu joj se prebaciti: rigidnost koja u stvari proizilazi od njenog osnovnog polazista a to je da se svakom uciniocu za pricinjeno zlo mora kroz kaznu vratiti zlom. Odnos sa ostalim naucnim disciplinama: Razvoj nauke krivicnog prava Nastanak nauke krivicnog prva i pojedine skole: Nauka krivicnog prava se pojavila znatno kasnije od samog krivicnog prva kao grane pozitivnog prva. sudska medicina. iz navike i iz strasti. kao i nauka krivicnog prava.Veliki broj naucnih disciplina mogu biti od znacaja za nauku krivicnog prava. Antropoloska skola – predstavlja reakciju na klasicnu skolu. dok se drugi pravci u vecoj ili manjoj meri bave pitanjima uzroka zlocina i mogucim oblicima reakcije na njega. Garofalo i E. koji je 1764. Osnivac je Cesare Lambrozo sa svojom poznatom knjigom “Covek zlocinac” (1876. u vezi s krivicnim delo zagadjenja zivotne srdine). a kao krivicnu sankciju jedino poznaje kaznu sa svojom eticko retributivnom funkcijom. sudska psihijatrija… pa do nekih nauka koje mogu biti od znacaja samo za pojedina krivicna dela (ekologija. fizicki (godisnje doba. Feri. Ona u krivicnom pravu i kazni.) iskljucivo se orjentise na ucinioca krivicnog dela postavivsi tezu o rodjenom zlocincu. Takodje. Klasicna skola – prva znacajna skola krivicnog prava. Filozofija. Ona je postavila i razradila osnovne pojmove i opste institute krivicnog prava i stvorila od njih sistem u kome je medjusobni odnos tih pojmova i instituta od posebnog znacaja. uloga ovih nauka je veoma razlicita. Moderna (socioloska) skola – takdje. U nekim slucajevima. U vremenu nastanka nauke krivicnog prava. Glavni predstavnik je List. sociologija. godine napisao knjigu “O zlocinima i kaznama”. Najveci uticaj na razvoj krivicnopravne nauke imao je Cezare Bekarija. Prema tome. zbog toga sto krivicne nauke nisu bile jos dovoljno izdiferenciranem postalo je uobicajeno da se svi pravci nazivaju krivicnorpavnim skolama. psihologija. u vezi pitnja svrhe i opravdanja kazne) pa do sudske medicine i sudske psihijatrije koje. za cilj imaju bolju i efikasniju primenu vazeceg krivicnog prva. govori da List ne prihvata tezu 18 . dok su ostalo artificijelni zlocini koji su samo proizvod zakonodavca. Njoj treba pripisati zaslugu za usvajanje nacela zakonitosti. Kao nedostatci. ona insistira da principu pravednosti.

Imala je uticaj na veili broj zakonodavstava. vec tvrdi da je krivicno pravo samo po sebi drustveno zlo. Neoklasicna skola – ublazila je preterivanja i rigidnost klasicne skole. Takodje. a krivicnim sankcijama prema maloletnicima daje posebno mesto. pa otuda i naziv skole.pozitivne skole o abnormalnom delinkventu. kao sto je uslovna osuda. Ovi i slicni predlozi su donekle uticali da je izvesno vreme bila prihvacena jedna umerenija pozitivisticka orjentacija koja nije negirala kaznu. postoji i radikalan stav koji postavlja pitanje da li je krivicno pravo bar u svojm dosadasnjem obliku nuzno za postizanje tog cilja. Iako je abolicionizam u svom ekstremnom obliku neprihvatljiv i neostvarljiv u savremenim drustvima. (4) pripisuju joj se zasluge za uvodjenje instituta bitno smanjene uracunljivosti. On podstice na diskusiju o nekim vaznim filozofskim i politickim pitanjima vezanim za krivicno pravo. ne samo da ne vidi nacin za suzbijanje kriminaliteta. Gramatika). Medjutim. on bi mogao imati i neke pozitivne strane. Ovaj pokret je bio i ostao vise kriminalno-politicki pokret. Savremeni stavovi o mogucnostima i buducnosti krivicnog prava: 19 . ali joj je davala sasvim druge ciljeve i sadrzaj. a opravdana je i njegova kritika u pogledu sirine granica krivicnog prava jer se kao krivicna dela u svim savremenim drustvima predvidjaju mnoga ponasanja koja to ne zasluzuju. zalazu se za uvodjenje supstituta kratkotrajnim kaznama lisenja slobode. koji iako pripadaju razlicitim orjentacijama. vec je izjednacva sa ostalim sankcijama koje naziva merama drustvene odbrane kojima bi cilj bio resocijalizacija ucinioca. ne vide u kazni podobno sredstvo za suzbijanje kriminaliteta. doslo je do razocarenja u takav stav. odnosno. Stoga je ova orjentacija napustena u tim zemljama (Svedska). (3) u pogledu kazne smatra da je to glavna sankcija ali se ne zalaze za uvodjenje i drugih krivicnih sankcija kao sto su mere bezbednosti. (5) posvecuje vise paznje maloletnim uciniocima. Ova skola stavlja naglasak na socijalne uzroke zlocina. a pogotovo ne stav o rodjenom zlocincu. Izmedju represije i prevencije opredeljuje se za politiku prevencije. upravo u zemljama u kojima je ova orjentacija bila izrazena. ne nudi nista ozbiljno kao alternativu. abolicionizam ne predstavlja neki smisljeni program mera koje bi mogle zameniti krivicno pravo. To je pokret koji se zalaze za ukidanje krivicnog prava i koji u krivicnom pravu. Danas je usvojeno shvatanje da krivicno pravo treba da bude samo jedno od sredstava za suzbijanje kriminaliteta. Kod nje se zapazaju umerenost i kompromisna resenja a u pogledu onih pitanja koja su bila predmet sporenja klasicne i novonastalih skola. Tako Radbruh i gramatika. Medjutim. Abolicionizam – kriticki stav prema krivicnom pravu dozivljava svoju kulminaciju u savremenom abolicionizmu. Njihova alternativa je u vidu izmirenja zrtve i ucinioca ili u simbolicnoj kompenzaciji i slicno. Medjutim. (2) ne insistira na apsolutnoj slobodi volje. Kazni se daje pre svega specijalnopreventivni zadatak. a manje krivicnopravna skola. Nova drustvena odbrana – ne odbacije sasvim kaznu. On je doprineo sirenju orjentacije na tretman i resocijalizaciju. Osnovne karakteristike su da: (1) polazi od morlne odgovornosti i krivicu ucinioca i dalje stavlja u prvi plan. Pokret drustvene odbrane – dobija na znacaju posle Drugog svetskog rata. Ekstremni pravac koji se zalaze za potpuu zamenu krivicnog prava novim sistemom drustvene odbrane (F.

jer krivicno pravo bi bilo zamenjeno necim jos gorim od krivicnog prava. opasno naivna. a to je raznim neformalnim oblicima socijalne kontrole ili spontanim reagovanjem grupa ili pojedinaca bez ikakve formalizacije tih postupaka koja obezbedjuje vazne grantije.No. Zasluga neoklasicizma je da je on doprineo reafirmaciji kazne. Nastao je kao reakcija na orjentaciju na tretman i resocijalizaciju. ipak u stalnom traganju za boljim i ispravnijim krivicnim pravom. 20 . Neoklasicizam – (ne treba mesati sa neoklasicnom skolom krivicnog prav). Neoklasicizam specijalnu prevenciju stavlja sasvimu drugi plan i potpuno se okrece generalnoj prevenciji. Pravac koji zauzima optimisticki stav prema mogucnostima krivicnog prava. da se stalno menja i usavrsava. Treba biti realniji i prihvatiti cinjenicu da je krivicno pravo u stalnom razvoju. i pored izdvajanja kriminalne politike u samostalnu naucnu discipinu. generalne prvencije i nacela srazmernosti u krivicnom pravu. kao i postojanja pravne filozofije. teznja da se potpuno ukine krivicno pravo je kako je primeceno. Kao zakljucak treba reci da je nauka krivicnog prava.

u kojoj meri ce obavljati svoju zastitnu funkciju. Pre svega postavlja se pitanje legitimnosti sredstava za postizanje ciljeva krivicnopravne zastite. ima misljenja da su legalnost i legitimnost isto. odnosno vrednost. legitimitet koji nije u skladu sa legalitetom. Potrebno je opredeliti se za odredjenu polaznu vrhovnu. Naravno. S jedne strane. Zbog toga je prilikom procene opravdanosti krivicnopravne zastite i pojedinih inkriminacija nuzno zaci i u oblast etike. Cinjenica da postojeca krivicnopravna zastita na normativnom. jer od odgovora na njih zavisi kako se krivicno pravo izgledati. Krivicnopravna zastita polazi od stava da postoji nesto sto je vredno te zastite. To naravno ne iskljucuje koriscenje objektivnih kriterijuma. moze da se napomene i D’anton po pitanju granica krivicnopravne zastite i teze da je treba postaviti u skladu sa mogucnostima. Odredjivanje granica krivicnopravne zastite jos vise je sporno. ima za posledicu ne samo neefikasnost krivicnog prava u celini nego i nedostatak materijalne legitimacije pojedinih inkriminacija. Ono sto je legalno. normu. kako ce se primenjivati. I najzad. odnosno 21 . Medjutim. Presudnu ulogu prilikom odredjivanja granica krivicnopravne zastite ima njen cilj. Pokusaj da se legitimnost svede na legalnosti i time u stvari negira. kada ze govori o granicama krivicnopravne zastite i njenoj legitimnosti ne moze se zanemariti uloga drustvenih faktora ko sto je klasni i politicki faktor. istovremeno je i legitimno”. osnovnu. zakonskom planu u svim savremenim drustvima postavljena ekstenzivno. ima pravno-pozitivisticku. kakav ce biti odnos pojedinca i drzave itd. nije legitiman. a s druge strane. da se stite neke pozitivno vrednvane datosti. Stalno preispitivanje drustvene i eticke utemeljenosti krivicnog prva i njihovih granica nuzna je posledica cinjenice da ono predstavlja najizrazitiji i najostriji vid pravne represije. odnosno princip njegove supsidijarnosti. Cak ni deklarativno prihvatanje nekih principa kao sto je krivicno pravo kao ultima ratio. kao i pitanje njene nuznosti. D’anton kaze: “Pametan covek zna kada je nemocan. ne vodi birnom unapredjenju resavanja ovog problema s obzirom na to da nedostaju konkretni kriterijumi za primenu tih principa. pa i konzervativnu pozadinu. tacnije da je bitna jedino legalnost. Nije se uspelo doci do opstih materijalnih kriterijuma za odredjivanje tih granica. te zbog toga samo nacelo legaliteta nije dovoljno da opravda primenu te represije. i to ne oglasava”.Krivicnopravna zastita (krivicno pravo u materijalnom smislu) Opsta problematika krivicnog prava Postoje neka nacelna pitanja na koja bi trebalo odgovoriti. koliko se ciljem zastite tih dobara sme ogranicavati prostor za slobodno delovanje pojedinca. One ostaju validne sve dotle dok se ne utvrdi njihova nevalidnost u okviru pravnog poretka. tj. pitanje je koja dobra i od kojih napada stititi krivicnim pravom. Takodje. raskorak izmedju legitimnosti i legalnosti moze biti manje ili bise izrazen. Znacaj ovih pitanja je daleko od toga da ima samo teorijski karakter. Stoga. Smit kaze: “Nema legitimnih vec samo legalnih normi. ono cemu se zeli pruziti ta zastita.

Iako se u nauci krivinog prava dosta olako prelazi preko pitanja legitimnosti sa konstatacijom da se radi o zastiti drustva ili da se krivicnim pravom stiti eticki minimum. Dominira shvatanje da se krivicnim pravom i kaznom stite one vrednosti u pogledu kojih postoji minimalan konsenzus u drustvu te da je ta zastita u interesu celog drustva. i oni zahtevaju totalno ukidane krivicnog prava. Dosadasnji razvoj krivicnog prava u savremenim drustvima pokazao je univerzalnu tendenciju stalnog sirenja granica krivicnopravne zastite. dakle one koje u kazni vise samo pravednu odmazdu za ucinjeno zlo. dok kod kaznjavanja samo u ime drzave ili drjstvene nuznosti i svrsishodnosti “drhte ruke koje kaznjavaju”. Najradikalnija kritika u ovom pravcu ide dotle da krivicno pravo predstavlja sredstvo represije nad vecinom u drustvu. Osim toga. to dovodi do isuvise 22 . Pored zahteva da se inkriminisanju pribegava kao krajnjem sredstvu. od znacaja za legitimnosti proglasenja nekog ponasanja krivicnim delom je i uvazavanje nekih drugih principa. cime je povezano i pitanje Shvatanja o legitimnosti krivicnopravne zastite Nekada su postojale izvesen retributivisticke teorije. Nemogucnost da se ona transformise u “nesto drugo” a da i dalje ostane glavni oslonac krivicnog prava. ali su one danas potpuno napustene. Polazi se od toga da je u pitanju koflikt interesa koji se u okviru postojecih mehanizama u drustvu moze razresiti. To je vise izrazeno u primeni krivicnog prava jer se na zakonskom nivou zastita pruza jednako svima. Usmerenost i granice krivicnopravne zastite Osnovno sredstvo krivicnog prava i danas je kazna. (2) da se zakonskim opisom kao krivicna dela predvide samo ona ponasanja koja je moguce izbeci. u ciju korist krivicno pravo obavlja svoju funkciju. (1) To je pre svega odredjenost inkriminacije (bez cijeg ostvarivanja se dovodi pravna sigurnost gradjana u pitanje). njihove ideje su u domenu utopije. Medjutim. Izvesno ozivljavanje retributivizma ne ide toliko daleko da dovodi u pitanje zastiitnu funkciju krivicnog prava. Posto u savremenim drustvima manje ili vise postoje razliciti oblici nejednakosti. Radbarh kaze da se samo u ime bozijih ili moralnih zakona moglo kaznjavati mirne savesti. danas se sve cesce govori o krizi legitimnosti krivicnog prava u celini. kazni u krivicnopravnoj interevenciji ima mesta samo kada su iscrpljene sve mogucnosti za pruzanje zastite. Krivicno pravo u krajnjoj liniji odrzava te odnose nejednakosti. Negativan stav prema krivicnopravnoj zastiti imaju abolicionisti. vodi strozim uslovima za legitimnost krivicnopravne zastite. tj.klasni aspekt krivicnog prava sa konsenzusa i konflikta interesa. Smatra se da u krivicnom pravu dolaze do izrazaja oni interesi koji su se potvrdili u demokratskoj proceduti. S jedne strane. U okviru orjentacija koje zauzimaju pozitivan stav postoje znacajne razlike. ima i onih koji se pitanu ko se stiti i od cega. Medjutim. (3) zahtev da to budu samo ona ponasanja koja su podobna da budu osnov za individualnu. subjektivnu krivicnu odgovornost.

U osnovi tog koncepta se nalazi teznja da se sloboda coveka minimalno ogranici izbegavanjem krivicnopravne intervencije tamo gde ona nije neophodna. Resenje navedenih problema ne mzoe se videti u pokusaju da se ekstenzivno krivicno pravo efikasnije primenjuje. Tu se postavlja pitanje koja su to dobra? Kome dati prednost zavisi od toga kako ce s shvatiti sadrzina opsteg objekta krivicnopravne zastite. a to su covek i njegova istorijski determinisana osnovna prava. Dakle. Upravo takva humanisticka orjentacija na planu zastite moze krivicnom pravu i njegovom nuzno nehumanom sredstvu. Kao zakljucak moglo bi se reci da treba zaustaviti sirenje granica krivicnog prava stavljajuci teziste na zastitu onih dobara ciji se visok stepen legitimnosti ne moze osporiti.sirokog zadiranja u slobodu pojedinca. vodi jos neefikasnijoj zastititi onih dobara kojima je zaista neophodna. Ekstenzivno postavljeno krivicno pravo ne moze obezbediti generalnu prevenciju koja je neophodna za jednu relativno efikasnu krivicnopravnu zastitu. 23 . Na prvo mesto bi u nacelo trebalo pruziti onim opstim dobrima bez kojih osnovna ljudska prava ne bi bilo moguce ostvariti. Naravno. ne postoje neke univerzalne minimane granice krivicnopravne zastite. Suzavanje obima krivicnopravne zastite i pri tom njeno drugacije usmeravanje ne bi zahtevaloradikalne promene. Nikako se ne sme upasti u zamku koja bi znacila napustanje nekih dostignuca do kojih je krivicno pravo u toku istrje tesko doslo. njenom intenziviranju u odnosu na suzeno polje. a s druge. a s druge strane. kazni. Njihovo napustanje znacilo bi otvaranje vrata za mnogobrojne zloupotrebe. a s druge strane. opravdano je teziti suzavanju polja krivicne zastite. s jedne strane. nastojanje da se teziste krivicnopravne zastite stavi na osnovna dobra coveka. dati human karkter. Resenje treba videti u modelu krivicnopravne zastite ogranicene samo na zastitu najvrednijih dobara od najtezih oblika napada. One se uvek odredjuju s obzirom na dato drustvo.

ali to nije prakssa u krivicnom zakonodavstvu. stava 1. tako da i kod zakona sa ogranicenim vremenskim trajanjem dolazi u obzir primena kasnijeg. Na ucinioca krivicnog dela primenjuje se zakon koji je vaziou vreme uzvrsenja krivicnog dela. Takodje. U slucaju spora. Kada se procenjuje da li je jedan zakon blazi moze doci do vise situacija: (1) kada novi zakon. (2) kada novi zakon dozvoljava iskljucenje krivicnog dela i krivicne odgovornosti. Razlog za to jeste potreba da se gradjani upoznaju sa novim krivicnim zakonom. pre svega kada je rec o kompletnom krivicnom zakoniku (ali cesto i kod obimnijih i znacajnijih izmena i dopuna). odnosno druge krivicne sankcije. (3) pa do situacija gde se zakoni razlikuju u pogledu mogucnosti za izricanje kazne (glavne ili sporedne). treba ostati pri osnovnom pravilu i primeniti zakon koji je vazio u vreme izvrsenja krivicnog dela. KZ SRJ ne regulise tu situaciju. U tom slucaju primenice se onaj zakon koji je najblazi za ucinioca (dakle uzimaju se i “medjuzakoni”). duze nego kod drugih zakona. Ono sto je specificno za ovu oblast. nisu retki ni slucajevi da to vreme traje i duze od godinu dana. to vreme je. Ukoliko nije izricito propisan dan stupanja na snagu – vazi opste pravilo da zakon stupa na snagu osmog dana nakon objavljivanja u sluzbenom glasilu (clan 116.Vremensko i prostorno vazenje krivicnog zakonodavstva Vremensko vazenje krivicnog zakona Kao i drugi zakoni i krivici zakon stupa na snagu onog dana kada je to njime izricito propisano. KZ SRJ. odnosno ako se o stvari ponovo meritorno odlujuje. Ovaj problem se ne moze resiti bez izricite zakonske odredbe koja postoji u nekim stranim zakonodavstvima (Austrija i Nemacka). st. Moguce je da se propise i da nake odrebe kasnije stupanu na snagu u odnosu na ceo zakon. 24 . Moze se gledati na dva nacina: (1) koji bi onda bio cilj njihovog donosenja ako se ne bi mogli primenjivati? (2) prestanak razloga zbog kojih su doneti ukazuju da ih vise nije potrebno primenjivati. po pravilu. odnosno kada se ne moze odrediti koji je zakon blazi.) – Moguce je da se zakon nakon izvrsenja dela promeni vise puta. sto je u potpunosti sa nacelom zakonitosti. Pitanje zakona sa ogranicenim vremenskim trajanjem – da li se nakon prestanka tih zakona primenjuje kasniji zakon koji je po pravilu blazi. Postoje i slucajevi kada stupa ranije. Izuzetak je obavezna retroaktivna primena zakona koji je blazi za ucinioca (cl. za razliku od starog zakona. blazeg zakona. ucinjeno delo uopste ne predvidja (dekriminalizacija). 2. Ustava Savezne Republike Jugoslavije). 104. Specificnosti – vezane za remensko vazenjeregulisane su odredbom clana 104. Pitanje do kada se moze primeniti blazi zakon – da li samo do do pravosnazne presude ili i u postupku vanrednih pravnih lekova? Prihvatljivo je misljenje da je primena blazeg zakona moguca i posle donosenja pravosnazne presude ako je u postupku po nekom pravnom leku ponovo doslo do glavne rasprave.

108. U slucaju kada je delo ucinjeno na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije. 104. st. tako i u sporednom saveznom i republickom krivicnom zakonodavstvu). 104. personalni i univerzalni) primenjuju se samo u slucajevima kada se ne moze primeniti teritorijalni princip. Taj interes postoji kada je krivicno delo izvrseno na teritoriji odredjene zemlje. Takodje.Prostorno vazenje jugoslovenskog krivicnog zakonodavstva Pravila o prostornom vazenju krivicnog zakonodavstva resavaju pitanje cije ce krivicno zakonodavsto u konkretnom slucaju biti primenjeno. 3). Ostali principi (realni. odnosno kada je krivicno delo ucinjeno u inostranstvu. ustupi stranoj drzavi (clan 108. Ekstradicija – Nase krivicno pravo predvidja mogucnost da se krivicno gonjenje stranca koji je ucinio krivicno delo na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije. KZ SRJ). Teritorijalni princip (vazenje jugoslvoenskog krivicnog zakonodavstva za dela ucinjena u zemlji) Teritorijalni princip obuhvata osnovni princip vazenja jugolovenskog krivicnog zakonodavstva (clan 104. treba ovde spomenuti i clan 522. KZ SRJ). personalni i univerzalni princip. 25 . podrazumeva sve krivicnopravne odredbe sadrzane u saveznim zakonima i zakonima republika (kako u KZ SRJ i republickim krivicnim zakonima. Svaka drzava tezi tome da primeni sopstveno krivicno zakonodavstvo onda kada za to ima interesa. Stoga se u okviru krivicnog prava primenjuju cetiri principa koji to obezbedjuju: teritorijalni. st. kada je krivicno delo ucinio njen drzavljanin i kada je krivicno delo ucinjeno protiv njenih interesa ili protiv njenog drzavljanina. odnosno po odobrenju republickog javnog tuzioca za dela predvidjan u republickom krivicnom zakonu (cl. Prema teritorijalnom principu jugoslovensko krivicno zakonodavstvo primenjuje se na sva krivicna dela koja su ucinjena na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije nezavisno od drzavljanstva ucinioca. Ovaj princip je prosiren principom zastave broda (cl. pod uslovom uzajamnosti. ZKP koji predvidja uslove za ustupanje vezane za ucinjeno krivicno delo koji su u sustini materijalnopravnog karaktera. Jugoslovensko krivicno zakonodavstvo vazi za svakoga ko na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije ucini krivicno delo. stav 5. u smislu primene teritorijalnog principa. a odnosi se na lica koja uzivaju potpuni diplomatski imunitet za koja vazi njihovo nacionalno zakonodavstvo. Jugoslovnesko krivicno zakonodavstvo. Postoji pod odredjenim uslovima i opsti interes svih drzava da se i van tih slucajeva obezbedi primena krivicnih sankcija prema uciniocu krivicnog dela. a u stranoj drzavi je pokrenut ili dovrsen krivicni postupak – gonjenje u Saveznoj Republici Jugoslaviji preduzece se samo po odobrenju saveznog drzavnog tuzioca za krivicna dela predvidjena u saveznom krivicnom zakonu. st. Izuzetak – predvidja medjunarodno javno pravo. 1. KZ SRJ). 2) i principom registracije aviona (cl. realni (ili zastitini).

Poostoje dve vrste realnog principa. KZ SRJ. KZ SRJ). Zbog posebnih uslova za njihovu primenu mozemo ih nazvati primarnim i supsidijarnim realnim principom. tako sto se tim pojmom obuhvata suvozemna teritorija. Primaran i obligatoran – u ovim slucajevima. osim krivicnih dela navedenih u clanu 105. razdora i netrpeljivosti iz clana 134. (pasivni personalni princip) U oba slucaja potrebno je da se stranac zatekne na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije ili da joj bude ekstradiran (clan 107. odnosno situacije u kojima se nece primenjivati predvidjeni su u clanu 108. i 3. KZ SRJ). (aktivni personalni princip) Razlog za primenu ovog principa – jeste da nasi drzavljani dolaskom u SR Jugoslaviju ne bi izbegli krivicnu odgovornost za krivicna dela ucinjena u inostranstvu. Kazna koja je izdrzana uracunace se u kaznu koju izrekne domaci sud (cl. KZ SRJ). personalni i univerzalni princip (vazenje jugoslovenskog krivicnog zakonodavstva za dela ucinjena u inostranstvu) Realni princip: Dovodo do toga da se krivicno pravo jedne drzave primenjuje na sva krivicna dela ucinjena na stetu te drzave ili njenih gradjana. Realni. KZ SRJ). s obzirom na to da ne mogu biti ekstradirani. KZ SRJ. Prema tim odredbama personalni. Posebni uslovi – za primenu ovog principa. rasne i verske mrznje. stavovi 2. 109. a ne samo neko od onih dela koji su navedeni u clanu 105. Nema dodatnih uslova – jugoslovensko krivicno zakonodavstvo bez nekih posebnih uslova primenjuje na svakoga ko u inostranstvu izvrsi neko od navedenih krivicnih dela. supsidijarni realni i univerzalni princip nece biti primenjivani i krivicno gonjenje se nece preduzeti u sledeca tri slucaja: Personalni princip: 26 . Ovo vazi i za stranca koji ucini bilo koje krivicno delo protiv drzavljana Savezne Republike Jugoslavije. stav 1). kao i vazduzni prostor nad njima. stav 1 KZ SRJ. realni princip je primaran i obligatoran Takodje. Jugoslovensko krivicno zakonodavstvo vazi za drzavljanina Savezne Republike Jugoslavije i kada u inostranstvu ucini neko drugo krivicno delo. ako se zatekne na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije ili joj bude ekstradiran (clan 106. ili ucini krivicno delo falsifikovanja nvca iz clana 168.Pojam teritorije je odredjen je u clanu 113. u odnosu na koja se primenjuje primarni (bezuslovni) realni princip. Primarni realni princip – jugoslovensko krivicno zakonodavstvo vazi za svakog (i naseg i stranca) ko u inostranstvu ucini neko krivicno delo protiv ustavnog uredjenja i bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije (izuzimajuci krivicno delo izazivanja nacionalne. obalno more i vodene povrsine unutar granica Savezne Republike Jugoslavije. Supsidijarni realni princip – jugoslovensko krivicno zakonodavstvo vazi i za stranca koji u inostranstvu ucini prema nasoj zemlji neko drugo krivicno delo. KZ SRJ ako se falsifikovanje odnosi na domaci novac (clan 105. nase krivicno pravo bice primenjeno i onda kada je ucinilac u inostranstvu osudjen i kaznu izdrzao.

Ukoliko je krivicno delo ucinjeno na teritoriji obe republikeprimenice se zakon republike u kojoj se sudi. Ako je kanu izdrzao u potpunosti. Uslovi – za primenu univerzalnog principa su: (1) da se stranac zatekne na nasoj teritoriji a ne bude ekstradiran stranoj drzavi. stav 2. KZ SRJ. KZ SRJ predvidjaju resenje u slucaju kolizije republickih krivicnih zakona. tacka 1. stav 1. U izuzetnim prilikama. bez obzira gde se uciniocu sudi. st. do krivicnog gonjenja nece ni doci. KZ SRJ. Regulisan je odredbama clana 107. Sud ne moze izreci kaznu tezu od predvidjene krivicnim zakonodavstvom zemlje u kojoj je delo ucinjeno. kao i kazne zatvora koju je ucinilac izdrzao na osnovu presude inostranog suda. Univerzalni princip: Pitanje uracunavanja pritvora i kazne izdrzane u inostranstvu: Odredba clana 109. U praksi. Kao dopunski princip primena zakona republike u kojoj se uciniocu sudi (clan 110. Postoji jos jedan uslov: da se za krivicno delo kaznjava i po zakonu zemlje u kojoj je delo ucinjeno. na osnovu clana 108. Tu je kao osnovni princp prihvacen princip primene zakona one republike na cijoj teritoriji je krivicno delo ucinjeno (clan 110. i 3. KZ SRJ) To znaci da se za sva krivicna dela ucinjena na teritoriji jedne republike primenjuje krivicni zakon te republike. KZ SRJ.• • • Ako je ucinilac potpuno inostransvu osudjen. Gonjenje se nece preduzeti u slucajevima koja vaze u clanu 108. Izuzetak u pogledu uslova da mora postojati inkriminacija u zakonodavstvu date drzave – postoji ako je u pitanju delo koje se prema pravnim nacelima priznatim od strane medjunarodne zajednice smatra krivicnim delom. Vazenje republickog krivicnog zakona (kolizione norme) Odredbe clana 110. opravdano je uvaziti primenu stranog krivicnog zakonodavstva. kada to ne vazi. izdrzao kaznu na koju je u Ako je ucinilac u onostranstvu pravosnaznom presudom oslobodjen ili mu je kazna zastarela ili oprostena. lisavanje slobode u ekstradicionom postupku. stav 2. KZ SRJ). gonjenje se moze preduzeti samo po odobrenju saveznog drzavnog tuzioca za krivicna dela predvidjena saveznim zakonodavstvom ili republikog tuzioca za krivicna dela predvidjna republickim krivicnim zakonicima. KZ SRJ predvidja obavezno uracunavanje pritvora. uglavnom se vrsi ekstradicija. 27 . medjutim to ne umanjuje nacelni znacaj ovog principa jr ono obezbedjuje da se prema uciniocu krivicnog dela uvek moze primeniti krivicna sankcija. Treba naglasiti da uracunavanje vazi samo ako je ucinila izdrzao delimicno kaznu. Dakle. stav 2. Ako se za krivicno delo po stranom zakonu goni po zahtevu osteceng a takav zahtev nije podnesen. U tom slucaju gonjenje se moze preduzeti samo po odobreju saveznog drzavnog tuzioca. 2. (2) da je delo kaznjivo po zakonu zemlje u kojoj je ucinjeno. Jugoslovensko krivicno zakonodavstvo vazi i za stranca koji prema stranoj drzavi ili prema strancu ucini u inostranstvu krivicno delo za koje se prema jugoslovenskom krivicnom zakonodavstvu moze izreci kazna zatvora u trajanju od pet godina ili teza kazna.

medjutim.Postoje i dve posebne situacije: Kada je rec o maloletnom uciniocu ili punoletnom licu koje je krivicno delo ucinilo kao maloletnik – primenice se. sto je znacajno zbog pravne sigurnosti. Obzirom na procesnopravne odredbe u ovom slucaju. prema kome je krivicno delo jedan cisto pravni pojam. ZKP maloletniku se sudi u mestu njegovog prebivalista ili boravista. a kao njegovi dalji formalni elementi javljaju se protivpravnost i odredjenost u zakonu. nudi relativno jasne pojmove. koje negira vinost kao 28 . a ako ne to onda zakon one republike na cijoj je teritoriji uhvacen ili se sam prijavio. Osim tih obaveznih. Postoji saglasnost da u kao obavezan elemenat krivicnog dela treba uneti i jedan subjektivni elemenat. Rec je o utvrdjivanju opstih obelezja koja mora posedovati bilo koje ponasanje da bi se moglo smatrati krivicnim delom. Formalni pojam krivicnog dela – ogranicava se na njegove pravne elemente. kod svakog pojeding krivicnog dela javljaju se posebna. takodje. U okviru formalnog pojma krivicnog dela. koje odredjuju nadleznost suda na cijem podrucju okrivljeni ima prebivaliste ili boraviste. To znaci da se prednost daje realisticnom pojmu. pre svega. konkretizovana obelezja koja cine posebne norme tih krivicnih dela sto predstavlja materiju posebnog dela krivicnog prava. Odnos nase i strane krivicnopravne dogmatike – U stranoj nauci krivicnog prava dominiraju novija shvatanja opsteg pojma krivicnog dela. Formalni i materijalni pojam krivicnog dela – Uobicajeno je da se pojam krivicnog dela odredjuje u formalnom i materijalnom smislu. sto je znacajno za primenu i praksu. KZ SRJ). Taj pojam je danas prevazidjen. a to je vinost (krivica). Zivancevic. (u nasoj teoriji napusteno objektivno shvatanje koje je zastupao T. pored saveznog zakona. Polazeci od toga da je krivicno delo. ne mogu mu se odreci neke karakteristike: relativno je jednostavan. (2) normativnog (juristickog). Ona se u nasoj teoriji shvata kao psihicki odno ucinioca prema delu. koje definise krivicno delo kao fizicko realni fenomen. U nasoj teoriji se polazi od toga da je ono pre svega delo coveka koje prouzrokuje povredu prava. zakon one republike koji vazi u mestu u kome se uciniocu sudi. Prema odredbi clana 460. Za krivicna dela izvrsena u inostranstvu + krivicna dela izvrsena na domacem brodu ili u domacem vazduhoplovu dok se nalaze van teritorije Savezne Republike Jugoslavije – vazi krivicni zakon republike u kojoj se uciniocu sudi (clan 112. Pojam krivicnog dela Opsti pojam krivicnog dela – shvatanja u nasoj teoriji Odredjivanje krivicnog dela predstavlja jedno od najvaznijih ali i najslozenijih pitanja u nauci krivicnog prava. opstih obelezja. delo coveka kao fizicka pojava u realnosti. sledi da ce se primeniti krivicni zakon republike na kojoj ucinlac to ima. u starijoj nemackoj literatri postojao je sukob dva shvatanja: (1) realistickog. Nasa teorija ostaje u okvirima klasicnog pojma krivicnog dela koje potice iz nemacke doktrine.

Elementi iz zakonske definicije – Polazeci od zakonske definicije koja sadrzi samo neke elemente opsteg pojma krivicnog dela i vladajuceg shvatanja u nasoj teoriji.obavezan element krivicnog dela. materijalni pojam krivicnog dela odreddjivan je na vrlo razlicite nacine. pa se shvata u subjektivno-objektivnom smislu). Stojanovic) Postoji opsta saglasnost oko toga da u pojam krivicnog dela ulaze najmanje tri elementa: radnja coveka. Medjutim. protivpravno i u zakonu odredjeno kao krivicno delo. Shvatanje u nasoj teoriji – U nasoj teoriji. Drugim recima. protivpravnost i vinost. zakonodavni motiv inkriminisanja. Kaznjivost). Drustvena opasnost je karatkteristicna za pravo bivsih socijalistickih zemalja. koje je protivpravno i koje je odredjeno u zakonu kao krivicno delo”. Manji broj autora u pojam krivicnog dela unosi i neke druge elemente (pr. ali nije unosena u pojam krivicnog dela kao zaseban element. Dok u pogledu formalnog pojma postoji dosta visok stepen saglasnosti oko toga sta cini taj pojam. U nasoj teroriji se kao centralni elemenat tog pojma javlja drustvena opasnost nekog ponasanja koje mu daje karakter krivicnog dela. Delo coveka – zahteva dalje rasclanjivanje. odnosno. Ona je i onda bila priznavana kao nacin odredjivanja sustine. postoje odredjeni osnovi (opsti i posebni) koji iskljucuju protivpravnost i kod onih ponasanja koja su u zakonu predvidjena kao krivicna dela (primeri: nije svako ubistvo krivicno delo: prilikom nuzne odbrane ili prilikom izvrsenja smrtne kazne) 29 . st. drustvena opasnost. Ono sto je zajednicko za sva nastojanja jeste odredjivanje materijalnog. transpozitivnog sadrzaja krivicnog dela nezavisno od njegovog pravnog pojma. obavezni elementi koji ulaze u opsti pojam krivicnog dela bili bi: delo coveka. Zakonska definicija – KZ SRJ daje (nepotpunu) materijalnoformalnu definiciju opsteg pojma krivicnog dela: “Krivicno delo je drustveno opasno delo koje je zakonom odredjeno kao krivicno delo i cija su obelezja odredjena zakonom. 1. ili kako se obicno kaze. odnosno krsenje nekog pravnog propisa ljudksom radnjom. uobijcajeno je da se opsti pojam krivicnog dela odredjuje kao delu ucinjeno sa vinoscu koje je drustveno opasno. Krivicno delo je “Ono delo vinog coveka koje je opasno za odredjeno drustvo. Naime. odredjenost u zakonu i vinost. pa se smatra da ima tri elementa: radnju. odnodno sadrzinu krivicnog dela. Protivpravnost – se obicno shvata kao protivpravnost nekoj pravnoj normi. Ona se shvatala ko materijalna strana protivpravnosti. a ni vinost nije uneta. posledicu i uzrocnu vezu izmedju njih. smatra se da je potrebna odredjenost u zakonu i protivpranost uneti u opsti pojam krivicnog dela. Vecina u pojam krivicnog dela unosi i odredjenost (predvidjenost) dela u zakonu kao i drustvenu opasnost. Stoga se javljaju izvesne sumnje da li KZ SRJ zaista prihvata objektivno-subjektivnu koncepciju krivicnog dela. Posto nije svako delo odredjeno u zakonu krivicno delo uvek protivpravno. svodi se na nastojanje da se postave materijalni kriterijumi za odredjivanje koje ljudsko ponsanje prema nekim svojim svojstvima zasluzuje da bude proglaseno krivicnim delom. sadrzoine krivicnog dela. (Z. po tom shvatanju delo Materijalni pojam krivicnog dela – tezi da odredi njegovu sustinu. protivpravnost. ona je bila poznata u teoriji krivicnog prava jos pre jednog veka.” (cl. 8.) Protivpravnost se ne pominje kao obavezan element krivicnog dela.

Stoga se moze reci da je drustvena opasnost relativna i u vremenskom i u prostornom smislu. tip ponasanja. Vinost (krivica) cini subjektivnu stranu krivicnog dela koja se osim kroz njene oblike (umisljaj i nehat) ispoljava i kroz niz instituta opsteg dela za koje je uobicajeno da se zbog svog zncaja posebno razmatraju. a ne element koji svako krivicno delo treba da poseduje. kao vrsta. Takodje se istice da se drustvena opasnost moze stepenovati. Krivicno delo je opasno za odredjeno drustvo i to u odredjenom vremenskom periodu.Vinost – se u nasoj teoriji uglavnom shvata kao odredjeni psihicki odnos ucinioca prema svom delu (psiholoska teorija vinosti). 30 . To bi znacilo da je za proglasenje nekog ponasanja za krivicno delo potrebno da kao takvo. Drustvena opasnost – iako izricito uneta u pojam krivicnog dela od strane zaknodavca. nije nesporna kao samostalni obavezan element krivicnog dela jer prestavlja vise uslov koji bi svako ponasanje trebalo da ispuni da bi bilo krivicno delo. sadrzi u sebi dovoljnu kolicinu drustvene opasnosti. To je takodje od znacaja za ocnu tezine krivicnog dela i propisivanje kazne od strane zakonodavca.

31 . I izmedju predvidjenosti u zakonu i protivpravnosti ima izvesnih prozimanja. jer ukoliko nedostaje bilo koji od cetiri elementa nema ni kricicnog dela Elementi krivicnog dela. iako se mogu razmatrati posebno. nema protivpravnosti a samim tim ni krivicnog dela. ipak ima veze sa ostalim elementima. Zato se ne moze prihvatiti ostro suprotstavljanje u smislu podela na formalne i materijalne. tesno su povezani tako sto predstavljaju jednu celinu. Opsti pojam krivicnog dela moze se odrediti na sledeci nacin: • krivicni delo je radnja koja je u zakonu predvidjena kao krivicno delo. Ta potreba se javlja u pogledu tri kljucne stvari: • • Prvo – nije opravdano unositi materijani element u taj pojam (slozena problematika. subjektivne i objektivne elemente. bez obzira sto su svi elementu istog znacaja i ranga. Odredjivanje opsteg pojma krivicnog dela Obzirom na pojam to kako je opsti pojam krivicnog dela definisan nasim zaknom. a sem toga moze biti i u koliziji sa formalnim pojmom) Drugo – veoma je vazno odrediti redosled pojedinih elemenata u opstem pojmu krivicnog dela i postaviti ih kao stepene koji nisu proizvoljni jer od toga zavisi i primena krivicnog prava. (2) predvidjenost. Trece – sam sadrzaj pojedinih elemenata potrbno je odrediti na drugaciji nacin imajuci u vidu neka savremena shvatanja o njima. pa tako delimicno ulazi u sferu koju obuhvata krivica. Ono sto je u zakonu predvidjeno kao krivicno delo po pravilu je i protivpravno. (3) protivpravnost. Tako radnja. postoji potreba da se on nesto drugacije odredi. (4) krivicu. Radnja krivicnog dela je noseci element. dok su svi ostali elementi atributi. ako postoji neki od osnova za iskljucenje protivpravnosti. Zakonskim opisom se predvidja radnja izvrsenja. Ovako odredjen opsti pojam krivicnog dela ima sledeca cetiri obelezja: (1) radnju. normativne i realne. Medjutim. koja je protivpravna i koja je skrivljena. tj. iako nesto sto je osnov krivicnog dela i na sta se drugi elementi odnose i govori o tome kakva ona mora biti da bi prdstavljala krivicno delo. radnja mora imati i subjektivni sadraj. Dalje. odredjuju kakva radnja mora biti da bi predstavljala krivicno delo. Po prirodi stvari postoji medjusobno prozimanje tih elemenata i oni se ne mogu u potpunosti jedan od drugog odvojiti. Ovaj element je u tesnoj vezi sa nacelom zakonitosti u krivicnom pravu.Odredjenost u zakonu – ogranicava sirok krug protivpravnih ponasanja na ona protivpravna ponasanj koja su proglasena krivicim delom. Medjusobni odnos pojedinih elemenata opsteg pojam krivicnog dela Medjusobni odnosi – Odnos radnje i ostala tri elementa izrazava se pre svega u tome sto je samo ona substantiv.

postepenost u utvrdjivanju ostvarneosti navedena cetiri elementa veoma je vazna. kroz koje se mora proci da bi se na kraju moglo konstatovati da je ucinjeno krivicno delo. Drugo: predvidjenost u zakonu – zatim se. Telesni pokret “u fiziolosko-psiholoskom smislu je kontrakcija (grcenje sa opruzanjem) misica (misicna inervacija proizvedena reakcijom motornih nerava)”. narocito nemackoj. radnja je voljni telesni pokret ili voljno propustanje da se preduzme telesni pokret (po pravilu radnju ne cini samo jedna. radnji krivicnog dela se pridaje izuzetan znacaj. ili nivoa.Redosled – pojedinih elemenata nije dat proizvoljno i on se ne moze menjati. 32 . mora postojati nesto sto pod odredjenim uslovima postaje krivicno delo. a zavrsava krivicom. dok je propustanje telesnog pokreta “odsustvo pomenute kontrakcije”. Krivicno delo mora imati svoj supstrat. Trece: protivpravnosti– utvrdjuje se nije li iskljucena protivpravnosti nekog ponasanja koje isunjava sva zakonska obelezja nekog krivicnog dela (nuzna odbrana…) Tek ukoliko ne postoji neki od osnova koji iskljucuju protivpravnost. javlja se vise teorija: Objektivno-subjektivna teorija (kauzalna teorija) (naturalisticki pojam radnje) – prema njoj. Tom pitanju je posvecena paznja kao retko kojem drugom pitanju. • • Radnja krivicnog dela Radnja krivicnog dela Pojam i funkcije radnje U stranoj krivicnopravnoj literaturi. Prema tome. Cetvrto: krivica – najzad je potrebno utvrditi i krivicu ucinioca. dolazi do znacajnog suzavanja kruga radnji putem kojih su ostvareni svi zakonski uslovi za postojanje odredjenog krivicnog dela. To je poslednji nivo na kome se donosi odluka i konacna ocena o tome da li je u konkretnom slucaju ucinjeno krivicno delo. To nesto je ljudksa radnja Pojam U pogledu odredjivanja pojma radnje krivicnog dela. Medjutim. Uvek se pocine radnjom. To shvatanje je neprihvatljivo. rezultati do kojih se doslo ne zadovoljavaju i u nesrazmeri su sa ulozenim trudom. moze se konstatovati da je ucinjeno krivicno delo u objektivnom smislu. • • Prvo: delo – se utvrdjuje da li neka radnja krivicnog dela ispunjava uslove koji se zahtevaju za radnju krivicnog dela. vec niz telesnih pokreta). tj. a da ne dodje do neprihvatljivih teorijskih i prakticnih posledica. cetiri obavezna elementa u pojmu krivicnog dela istovremeno predstavljaju i cetiri stepena. To je dalo povoda nekim autorima da zauzmu stav da je uzaludno voditi dalju raspravu o krivicnopravnom pomu radnje i da se sistem nauke krivicnog prava i pojam krivicnog dela i bez radnje moze postaviti. Naime. prilikom utvrdjivanja da li su ispunjena bitna obelezja zakonskog opisa odredjenog krivicnog dela. odnosno utvrdjivanjem krivicne odgovornosti.

neodoljive sile koja potpuno iskljucuje donosenje ili realizovanje odluke od strane onoga prema koje je primenjena jer joj se ni na koji 33 . irelevantno je za postojanje radnje prema ovoj teoriji. Funkcije: Postavlja se pitanje koje funkcije u koju ulogu ima radnja u pojmu krivicnog dela. Ona ima trostruku funkciju. a ukljucivanje volje moze ici od minimuma pa do ostvarivnja licnosti u vecem obimu. Personalna teorija – odredjuje radnju kao ispoljavanje licnosti. nema radnje krivicnog dela onda kada je preduzeta pod uticajem: • Apsolutne sile (vis absoluta) – tj. i njena prednost jer pojam radnje moze biti ispunjen razlicitim sadrzajima. povezujuceg elementa i razgranicavajuceg elementa. Socijalna teorija – za nju je vazna normativna ocena i vrednovanje odnosa ljudkse radnje prema spoljnom svetu i drustvenoj stvarnosti. misli. Kao povezujuci element – ona predstavlja noseci stub. tj. Finalna teorija – nije dovoljno da je voljnom radnjm pokrenut spoljni proces. ona je “vrsenje ciljne delatnosti” Prigovor ovom shvatanju jeste da obuhvata isuvise mnogo. odnosno kao uslovi koje radnja mora da ispuni da bi predstavljala krivicno delo. Kao osnovni element – ona je visi pojam (genus proximum) koji obuhvata sve oblike ispoljvanja kaznjivog ponasanja. kicmu u pojmu krivicnog dela jer se ostali elementi u to pojmujavljaju kao atributi radnje. mada joj je to. Negativni pojam radnje – pema njemu. s druge strane. ono sto je ucinilac hteo da potigne preduzimanjem radnje. vec se zahteva usmerenost radnje na ostvarenje negok cilja. odnosno ona je element koji vec na prvom nivou mora da izvrsi razgranicenje u odnosu na ono sto je krivicnopravno irelevantno (npr. Slabost ove teorijie je sto radnju vidi samo kao fizioloski fenomen posmatran sa aspekta prirodnih nauka. dovrsenu i nedovrsenu radnju itd. Postoji veci broj socijalnih shvatanja pojma radnje. radnju krivicnog dela cini neizbegavanje onoga sto se moglo izbeci. tj. suvise prosiruje krug radnji koje bi se mogle smatrati radnjom krivicnog dela. zajednicko im je to sto prema svima njima da bi se neko ponasanje moglo smatrati radnjom krivicnog dela. radnje u nesvesnom stanju…) Kada nema radnje krivicnog dela: Razgrnicavajuca funkcija radnje je od posebnog prakticnog znacaja. odnosno ima ulogu osnovnog elementa. mada na jedan drugi nacin. medjutim. Ova funkcija podrazumeva da ona ne sme da sadrzi ono sto je sadrzano u drugim elementima u pojmu krivicnog dela. umisljajnu i nehatnu radnju. tj. ali i ona. Ona obuhvata injenje i propustanje (necinjenje).Sadrzina volje. Ostvarivanje volje moze se izvrsiti bilo jednim pokretom bilo vecim brojem pokreta. da delimicno obuhvata i ono sto je sadrzina drugih elemenata opsteg pojma krivicnog dela. Prema opsteprihvacenom stanovistu. ono mora imati dredjeni drustveni znacaj. kao i prethodna. Kao razgranicavajuci element – njena uloga je u tome da iz pojma radnje iskljuci dogadjaje i radnje koji ne mogu predstavljati radnju krivicnog dela. Slabost ove teorije jeste u njenoj neodredjenosti i nepreciznosti.

S druge strane. nije svako ostvarivanje volje krivicno delo (covek moze da ispolji svoje stavove javno i na taj nacin ostvari svoju volju). Ispoljavanje licnosti se uglavnom svodi na ostvarivanje volje. pa cak da i se i sa njima moze ostvarivati odredjeni cilj. U pogledu navedenih situacija. cime ne iskljucuju ni postojanje radnje. Zato radnju krivicnog dela treva odrediti kao drusveno relevantno ostvarivanje volje. posto kod njih nije sastvim iskljucena voja. upravljanje automobilom. Refleksnih nadrazaja. ne samo da je jednostavnije i preciznije. nego u izvesnoj meri i suzava krug mogucih radnji i to tako sto eliminise one radnje koje ne bi bilo opravdano smatrati radnjom krivicnog dela. ali to svakak nije dovoljan argument 34 . a personalnom da svaki postupak. (no kod nekih vrsta radnji. Medjutim. bi bila: drustveno relevantno Socijalnom pojmu radnje moze se prigovoriti da ne postji radnja koja nema odredjeni drustveni znacaj (cak i nesvesne radnje ga imaju). Prema njemu. Zato shvatanje radnje kao ostvarivanje volje. radnja ispoljavanje licnosti. radnja krivicnog dela ipak postoji. Automatizovane radnje – preovladjuje shvatnaje da. funkciju eliminacije i razgranicenja u odnosu na radnju krivicnog dela podjednako dobro mogu obaviti kako stara objektivnosubjektivna. pokreta – jer su organska posledica spoljnih Sporno je pitanje u vezi: • • Kompulzivna sila (vis compulsiva) i pretnje – iako uticu na donosenje odluke i volju ucinioca. Prednost ovakvog odredjivanja pojma radnje u odnosu na naturalisticki pojam najbolje se moze videti na primeru podstrekavanja. Stoga bi se u definiciju pojma radnje trebala uvbesti sintagma “ostvarivanje volje”. Socijalni pojam radnje sam po sebi. ipak je ne iskljucuju. dovoljno je da se na ma koji nacin zapocne sa ostavrivanjem volje. Naime “ispoljavanje licnosti” je vise psiholoski termin. u nekim situacijama ne bi mogao uspesno da izvrsi razgranicavajucu funkciju. Dalje modifikacije – iako ovako odredjivanje radnje krivicnog dela zadovoljava. Naturalisti to brane treperenjem glasnih zica. Socijalno personalni pojam radnje: Do prihvatljivog pojma radnje moze se doci spajanjem odredjenih teorija. a to bi bio socijalno-persolanli pojam radnje. nikako pravna vrednovanja i ocene.nacin ne moze suprotstaviti. ipak je potrebno izvrsiti odredjenu modifikaciju tako utvrdjenog pojma. tesko je postaviti granicu izmedju refleksnih pokreta i automatizovanih radnji). sav (ukoliko ga je ispolio) ili drzanje pojedinca predstavlja njegovo ispoljavanje licnosti. ne moze se traziti ni to da je volja u potpunosti ostvarena. se iskljucuje voljna • • U stanjima gubitka svesti – ali mora doci do potpunog gubitka svesti. Ovako odedjen pojam radnje ukljucuje u ogranicenom obimu i odredjena drustvena. tako i nova teorija o ispoljavanju licnosti i sve ostale teorije izuzev socijalne terije. cime radnja. jer se poremecaju svesti resavaju na planu krivicne odgovornosti. npr. Gotovo da nema nekakve misicne interakcije. a time i krivicno delo. Dakle ima opravdanja za jedan mesoviti pristup.

KZ RS). to lice (uz postojanje drugih uslova) smatrace se izvrsiocem krivicnog dela. ili krivicna dela propustanja. Treba napomenuti i to da uglavnom nisu sporni oni koji ustanovljavaju pravnu duznost da se spreci posledica krivicnog dela. 30. Pri tome se aktivno i pasivno drzanje ponekad preplicu. a ono to propusti zbog cega nastupo posledica krivicnog dela. tendencija prosirivanja osnova koji ustanovljavaju neciju obavezu. Alternativno propisana radnja izvrsenja: “ILI” – zastupljena je kod velikog broja krivicnih dela. znaci da je za postojanje radnje izvrsenja kao birnog elementa krivicnog dela. Neprava krivicna dela necinjenja – su ona krivicna dela cija radnja je u zakonu postavljena kao radnja cinjenja. sto je neprihvatljivo. S obzirom na to da se radnja moze ispoljiti u cinjenju ili neciljenju. kao voljno propustanje telesnog pokreta. a neku radnju cemo oznaciti kao radnju cinjenja ili kao radnju propustanja prema principu preteznosti.Vrste radnje Moguce je razlikovati vise vrsta radnje krivicnog dela. KZ SRJ). Uglavnom se u nasoj teoriji i praksi uzima da ta duznost postoji na osnovu: (1) zakonskog propisa. Osim radnje izvrsenja. Alternativno i kumulativno propisivanje radnje izvrsenja: S obzirom na propisivanje radnje izvrsenja u zakonskom opisu pojedinih krivicnih dela. razlikuje se alternativno i kumultivno propisana rdnja krivicnog dela. nasa teorija krivicna dela cinjenja definise kao voljno preduzimanje telesnog pokreta. Medjutim. postoji duznost da preduzme odredjenu radnju. (3) prethodnog cinjenja garanta kojim je stvorio opasno stanje. odim u slucaju kda su proglasene samostanim krivicnim delom i kao tkve predvidjene zakonom. mogu izvrsiti i necinjenjem (ubistvo) Za neprava krivicna dela neinjenja centralno je postojanje duznosti da se preduzme cinjenje i njih moze izvrsiti samno lice kod kojeg ta duznost postoji a koje se u teoriji obicno naziva garantom. Polazeci od kauzalnog pojma radnje. dovodi do spora po nekim pitanjima (npr. Podela krivicnih dela necinjenja: Prava krivicna dela necinjenja – mogu se izvrsiti samo necinjenjem i njihova radnja izvrsenja je tako u zakonu i potavljena (primer: neprijavljivanje pripremanja krivicnog dela cl. Od radnje izvrsenja treba razlikovati pripremne radnje. kod kojeg po jednom od navedenih osnova. Socijalno-personalni pojam podjednako dobro pokriva obe sitacije. postoji i radnja saucesnistva koju preduzima saucesnik. postoji podela svih krivicnih dela na krivicna dela cinjenja (komisivni delikti) i krivicna dela necinjenja (omisivni delikti). koju preduzima izvrsilac. pod odredjenim uslovima. Time se dolazi do prosirivanja kriminalne zone i to putem pravnodegmatske konstrukcije. da li vanbracni drugovi imaju obavezu otklanjanja opasnosti od nekog lica sa kojim ajedno zivi). a krivicna dela necinjenja.U teoriji je opsteprhvacena podela na radnju cinjenja i radnju necinjenja (propustanja) I nas zakonodavac vrsi podelu radnje izvrsenja na cinjenje i necinjenje (cl. Ostvarivanje volje moze se vrsiti na vrlo razlicite nacine. ali se izuzetno. (2) nekog pravnog posla. dovoljno da je izvrsena bilo koja od (ponekad veoma brojnih) alternativno 35 . 202. Dakle ukoliko odredjeno lice.

Zivanovic). On u sam pojam radnje unosi posledicu. 36 . Kasnije je zbog necinjenja (propustanja) modifikovao i radnju odredio kao “promenu. Zato se moze govoriti o posledici krivicnog dela u uzem i sirem smislu: (1) u sirem (pravom) smislu. tj. Materijalna ili posledicna krivicna dela – imaju posledicu u zakonskom opisu – posledica se u svakom slucaju mora dokazivati. znacajno je za razgranicenje dovrsenog krivicnog dela sa pokusajem. Definicija posledice u nasoj teoriji . ona ima izvestan znacaj prilikom odmeravanja kazne kada se uzima u obzir i intenzitet povrede ili ugrozavanja zasticenog dobra. a potrebno je za postojanje radnje izvrsenja da budu ostvarene sve (najcesce dve) propisane radnje izvrsenja (primer nepruzanja pomoci licu povredjenom u saobracajnoj nesreci: da je lice izazvalo I da ga ostavi bez pomoci). Samo kod krivicnih dela kod kojih zakon izricito zahteva nastupanje odredjene posledice. ona je neophodna a njegovo postojanje. nju procenjuje zakonodavc kada donosi odluku o tome da li ce neko ponasanje predvideti kao krivicno delo ili ne. Navedeno shvatanje bi se moglo prihvatiti samo ukoliko se posledica shvati u sirem smislu (kao radnjm prourokovano negativno dejstvo na zastitni objekat). ta posledica nije u svim slucajevima neophodna za postojanje krivicnog dela. prouzrokovanje ili nesprecavanje promene u spoljnom svetu putem voljnog ponasanja”. Radnja.pa je za postojanje krivicnog dela u konkretnom slucaju ne treba ni utvrdjivati. uzrocna veza i posledica krivicnog dela Posledica Radnja krivicnog dela uvek prouzrokuje neku vrstu posledice. to nije posledica u krivicnopravnom smislu. Zivanovic). dovrsenje radnje izvrsenja znaci i dovrsenje krivicnog dela. u skladu sa realistickim pojmom krivicnog dela. odnosno radnjui odredjuje pomocu posledice. shvata kao proizvedena promena ili stanje u spoljnom svetu (T. za utvrdjivanje mesta i vremena izvrsenja krivicnog dela kao i za resavanje nekih drugih pitanja. tj.Posledica se u nasoj teoriji. odnosno. svako krivicno delo ima svoju posledicu (T. Prema vladajucem shvatanju u nasoj literaturi. treba praviti razliku izmedju: Formalna ili delatnosna krivicna dela – koja nemaju posledicu kao konstitutivni element bica krivicnog dela . Kumulativno propisana radnja izvrsenja “I” – znatno se redje koristi. Ona ima znacaj prilikom procene drustvene opasnosti nekog ponasanja. “Radnja je voljno prouzrokovanje posledice u spoljnom svetu”. (2) u uzem smislu. Kod drugih krivicnih dela posledica nije obavezan uslov. S obzirom na vrstu posledice. Razlikovanje na krivicna dela sa posledicom i na ona bez posledice. Naime. Ovaj stav potice od Listovog (socioloska skola) shvatanja pojma radnje krivicnog dela. posledica pogadja zastitni objekat. Medjutim. krivicna dela se mogu podeliti na krivicna dela povrede i krivicna dela ugrozavanja. Odnosno.propisanih radnji (prime je krivicno delo ratnog zlocina protiv civilnog stanovnistva ovo ILI ovo ILI ovo ILI…). rec je o posledici koja je irelevantna za postojanje krivicnog dela.

Zaista. KZ RS). ni kod jednih ni kod drugih posledica nije sadrzana u bicu krivicnog dela. To moze biti i pravno lice a nekada i drustvo. Postoji misljenje da zato delikti sa apstraktnom opasnoscu poprirodi stvari spadaju u delatnosna (formalna) krivicna dela. Kod onih krivicnih dela koja se smatraju dovrsenim tek nastupanjem posledice koja je sadrzana u zakonskom opisu krivicnog dela.Krivicna dela povrede – posledica krivicnog dela povrede jeste unistenje ili ostecenje objekta radnje. • Apstraktna opasnost – jeste mogucnost za nastupanje konkretne opasnosti (krivicno delo unistenja. Razlika je u tome sto ova ipak imaju posledicu u vidu neke apstraktne opasnosti. a s druge strane nije pogresno krivicna dela sa apstraktnom posledicom smatrati jednom podvrstom delatnosnih krivicnih dela. To znaci da se ove dve vrste opasnosti razlikuju prema vecem ili manjem stepenu verovatnoce da ce doci do povrede kao posledice. osnovni problm uzrocnosti sastoji se u diferenciranju i izdvajanju jednog od mnostva uslova koji doprinose nastupanju posledice i njegovom oznacavanju kao uzroka posledice. Sve ostalo na planu uzrocnosti moglo bi biti sporno. tezina napada na zasticeno dobro moze se stepenovati. na ciju stetu se krivicno delo vrsi). medjutim kod drugih krivicnih dela to nije slucaj (bitno je samoda je rec o licu koje je osteceno krivicnim delom. Konkretna opasnost – nastaje ukoliko je do opasnosti za zivot ili telo ljudi ili imovinu veceg obima zaista i doslo (krivicno delo ugrozavanja saobracaja pasnom radnjom ili sredstvom (cl. ostecenje. teska telesna povreda…). Od najtezeg ka najlaksem: unistenje. Povreda podrazumeva negativnu fizicku. Dakle. Kod mnogih krivicnih dela pasivno lice je istovremeno i objekt radnje (tj. odnosno bica. Lice koje pogadja posledica – naziva se pasivnim subjektom. Krivicna dela ugrozavanja – posledica se sastoji u apstraktnoj (mogucoj) ili konkretnoj opasnosti (opasnosti koja je nastupila). tako da se uvezi sa resavanjem tog pitanja javilo vise teorija. materijalnu promenu na objektu radnje prouzrokovanu radnjom krivicnog dela (ubistvo. kao i posledica. • • krivcna dela povrede – kao unistenje ili ostecenje Uzrocna veza (uzrocnost) Uzrocnost. 197. ono sto je jasno jeste da je krivicnopravno relevantan samo onaj uslov koji predstavlja ljudsku radnju. lice na kome se preduzima radnja izvrsenja). ugrozavanje i apstraktna opasnost(posredan napad). ostecenja ili uklanjanja znakova kojima se upozorava na opasnost ili znaka koji sluzi saobracaju (cl. odnosno drzava. Kod krivicnih dela sa apstraktnom opasnoscu kao posledicom nije potrebno da se postojanje te posledice utvrdjuje u svakom konkretnom slucaju. KZ RS). ali je pogresno delatnosna krivicna dela poistovoetiti sa delima cija je posledica apstraktna krivicna opasnost. moguci je element odredjenih krivicnih dela ukoliko to proizilazi iz njihovog zakonskog opisa. 192. Teorija adekvatne uzrocnosti: 37 . Stepenovanje – i krivicna dela povrede ugrozavanja mogu se ispoljiti u dve forme: i krivicna dela • krivicna dela ugrozavanja – kao konkretna ili apstraktna opasnost..

• Pitanje uzrocnosti treba posmatrati odvojeno od vinosti. ali se mogu postaviti odredjeni orjentacioni kriterijumi. a oba hica su smrtonosna… Iako je ovo samo jedan udzbenicki primer. biti uzrok nastupanja posledice (primer: i mala posekotina kod lica obolelog od hemofilije moze da izazove smrtonosno krivarenje). To je primer slucaj dvostruke uzrocnosti. Uzrok se uvek ogranicava na ljudsku radnju. Slabost ove teorije je u tome sto: • Isuvise prosiruje pojam uzroka. kako se i navedeni autori ogradjuju. i ako je rec o inace uobicajenim postupcima. putokazi prilikom resavanja problema uzrocnosti u konkretnom slucaju. odnosno po pravilu. a tesko je i dokazati istovremenost. Ti kriterijumi su prema Srzneticu – Stajicu sledeci: • Uzrocnost u krivicnom pravu se mora naslanjati na ucenje o uzrocnosti dijalektickog materijalizma. prouzrokuje odredjenu posledicu. Problem sa slucajevima potpuno nepredvidjljive uzrocnosti. Orjentacioni dopunski kriterijum koji bi eliminisao uzrocnost u ovom i slicnim slucajevima moga bi biti stepen vece ili manje verovatnoce nastupanja posledice. • • • U slucaju prekida uzrocne veze i zasnivanja novog uzrocnog odnosa. tj. odnosno teorije. uslov koji je pokrenuo prvobitni uzrocni odnos ne moze biti uzrok konacne posledice. 38 . Navedeni kriterijumi predstavljaju korisne kriterijume za resavanje problema uzrocnosti. uzrocnost ne bi postojala. Teorija jednakosti uslova (teorija ekvivalencije): Uzroci su svi relevantni uslovi. onda bez obzira na zelje i namere nekog lica. primer kada dva ucinioca potpuno nezavisno jedan od drugog istovremeno pucaju na zrtvu. neposredni uslovi su uvek uzroci posledice. tj. oni imaju ogranicenu vrednost. odnosno megu biti samo. • Orjetacioni kriterijumi (Srzentic – Stajic): U nasoj teoriji postoji shvatanje da se pitanje uzrocnosti ne moze resiti pomocu neke formule. Primer kada lice posalje drugo lice u sumu u nadi da ce to lice nastradati od udara groma. Ona izjednacuje sve uslove koji su na bilo koji nacin doprineli nastupanju posledice. oni bez kojih ne bi nastupila posledica. Slabost ove teorije je sto ona eliminise atipicne slucajeve. Stoga teorija adekvatne uzrocnosti moze posluziti kao dopunski kriterijum da se suzi krug uslova koji se prema teoriji ekvivalencije mogu smatrati uzrokom. Ova teorija izrazava se kroz formulu: condicio sine qua non (uzrok je onaj uslov bez kojeg posledica ne bi nastupila). U oba slucaja postojanja daljih i blizih uslova. iako oni u odredjenoj konstelaciji mogu. koji je u praksi tesko zamisliv. Ako je verovatnoca veoma mala. posledicu je prouzrokovala prva radnja. ali s tim da ona nije pogodna za primenu u slozenijim atipicnim slucajevima. pa i onda kada nije imala pretezan znacaj za nastupanje posledice. izuzetno. odnosno posrednih i neposrednih uslova. • Primenom ove teorije u nekim slucajevima se uposte ne moze doci do zadovoljavajuceg resenja (na srecu to su slucajevi koji su u praksi veoma retku). Medjutim. a ako istovremenosti nema onda se slucaj bez problema resava primenom formule condicio sine qua non.Uzrok je onaj uslov koji je tipican utom smislu da redovno.

39 . Prema drugom – dovoljno je da preduzeta radnja dovodi do umanjenja rizika u odnosu na opasnost koja pret zasticenom dobru. Naime. problem uzorcnosti zadaje jos vece probleme. Osnovno pitanje koje se u drugoj fazi postavlja jeste da li je ucinilac mogao da upravlja dogadjajem odnosno da li se ceo dogadjaj moze svesti na jednu licnost kao subjekta dogadjaja. ono je neprihvatljivo zasto sto znatno prosiruje sferu naprevih krivicni dela necinjenja obunvatajuci i one slucajeve u kojima je otklanjanja posledice i pored preduzete radnje veoma neizvesno. Ovde je sporno koji je stepen verovatnoce mora postojati da bi se neko krivicno delo propustanja objektivno moglo pripisati garantu. Postavlja se pitanje sta bi bilo ako bi se preduzela radnja koju je neko lice (garant) bilo duzno da preduzme. U savremenoj krivicnopravnoj teoriji postoje u tom pogledu dva shvatanja: • • Po jednom – potreban je visok stepen verovatnoce koji se granici sa sigurnoscu. treba postaviti pitanje da li bi posledica izostala da je garant preduzeo radnju koju je bio duzan da preduzme. Polazeci od nacela zakonitosti prihvatljivije je prvo shvatanje. smatra se da uzrocnost postoji. dovoljno je sto je to lice svojom radnjom stvorili ili povecalo opasnost iz koje je proistekla posledica. sto se svodi na uobicajeno razmatranje pitanja uzrocnosti. da bi se nekom licu posledica pripisala kao njegovo delo. pristupa se utvrdjivanju normativne veze izmedju radnje i posledice. Iako ova teorija u literaturi vec dosta razradjena. da bi se suzio krug brojnih uslova koji se mogu smatrati uzrokom bez kojeg posledica n bi nastupila. pa ako se utvrdi da u tom slucaju posledica ne bi nastupila. Iako drugo shvatanje u novije vreme ima sve vise pristalica. No problem je upravo u tome sto propustanje samo po sebi ne moze prouzrokovati nikakvu posledicu. potrebno je da povezanost izmedju propustanja i posledice krivicnog dela bude takva da je skoro izvesno da posledica ne bi nastupila da je radnja garanta bila preduzeta. ona jos ne predstavlja jedan koherentn sistem i jos je dosta toga u okviru nje sporno. Posto ne postoji apsolutna mogucnost vladanja nad tokom dogadjaja. U prvoj fazi potrebno je ustanoviti postojanje fakticke veze izmedju radnje i posledice. Resavanje problema uzrocnosti kod krivicnih dela necinjenja (propusatanja): U okviru ove oblasti. Za postojanje krivicnog dela potrebno je utvrditi povezanost iznedju propustanja odredjene radnje i nastupanja posledice krivicnog dela.Pitanje uzrocnosti posmatrano u okviru problematike tzv. Tacnije. Objektivnog uracunavanja: Prema teoriji o objektivnom uracunavanju uzrocnost je samo neophodna pretpostavka da bi se neko delo odredjenom uciniocu moglo objektivno pripisati. U drugoj fazi. U nasoj teoriji preovladjuje shvatanje da je uzrocnost kod krivicnih dela necinjenja moguca i da se ona sastoji u propustanju da se jos jedan uzrocni lanac skrene sa svog redovnog toka cime dolazi do zabranjene posledice.

Propisivanje nekog krivicnog dela se vrsi tako sto se u zakonu odredjuje njegova obavezna konstitutivna obelezja. odnosno ljudskog ponasanja kao krivicnog dela u stvari znaci ostvarenje bitnih elemenata zakonskog opisa nekog krivicnog dela. preko predvidjenosti u zakonu kao krivicnog dela. Dakle. u stvari institut opsteg dela. Predvidjenost u zakonu Predvidjenost u krivicnom zakonu Predvidjenost u zakonu neke radnje. Moze se reci da bice krivicnog dela predstavlja “most” izmedju opseg i posebnog dela krivicnog prava. nema krivicnog dela. Zato se moze razlikovati radnja izvrsenja kao obavezni element bica krivicnog 40 . klevete itd. Time se ostvaruje predvidjenost radnje u zakonu kao jednog od osnovnih elemenata opsteg pojma krivicnog dela. konkretizacije radnje krivicnog dela. To je njegova drustvena opasnost. bice krivicnog dela moze sadrzati i neka posebna obelezja koja se javljaju samo kod pojedinih krivicnih dela.Takodje. Bez ostvarenosti svih elemenata bica krivicnog dela nema ni ostvarenosti opsteg elementa predvidjenosti u zakonu. Za razliku od vladajuceg shvatanja u nasoj teoriji koje drustvenu opasnost istice kao samstalni element u opstem pojmu krivicnog dela. Osim ostvarenosti bitnih elemenata bica krivicnog dela. Umesto bica moglo bi se govoriti o pojmu kradje. Medjutim. To je samo delimicno tacno i znaci svodjenje uloge bica krivicnog dela na vise jedan tehnicki termin. Bice krivicnog dela proizilazi iz zakonskog opisa nekog krivicnog dela. Otuda se element predvidjenosti u zakonu pre svega vezuje za pojam bica krivicnog dela. predvidjenost u zakonu obuhvata i uslove kaznjivosti. Osim toga. bice krivicnog dela ima daleko znacajniju funkciju. tj. hipoteticki kauzalitet se nikada ne moze sa apsolutnom sigurnoscu utvrditi tako da ne bi bilo opravdano zahtevati potpunu izvesnost. bice krivicnog dela i uslovi kaznjivosti cine zaknski opis nekog krivicnog dela. U nasoj teoriji se kaze da je odnos izmedju opsteg pojma krivicnog dela i bica krivicnog dela odnos izmedju opsteg i posebnog. tj. ubistva. Zato je bice krivicnog dela. ili ga posmatra kao materijalnu stranu protivpravnosti. Ono predstavlja tipziranje pojedinih oblika krivicnog neprava. Osim toga. drustvenu opasnost treba posmatrati kao materijalnu stranu predvidjenosti u zakonu. predvidjenost u zakonu ima i svoju materijalnu stranu kod koje je centralno pitanje zasto je odredjeno ponasanje predvidjeno u zakonu kao krivicno delo. Bice i elementi bica krivicnog dela Bice krivicnog dela obuhbata skup obaveznih obelezja koja cine posebne pojmove pojedinih krivicnih dela.

Po tome se krivicno delo razlikuje i od elementarnih nepogoda i katastrofa. predmet radnje. drugi put kao oblika krivice (ali ima autora koji smatraju da je to nepotrebno komplikovanje krivicnopravnog sistema). te da se taj element ne moze ni utvrditi ukoliko se u obzir ne uzme i umisljaj). odnosno nehata. u nasoj teoriji. Umisljaj i nehat u bicu krivicnog dela predstavljaju indiciju za postojanje umisljaja odnosno nehata kao oblika krivice umisljaj i neht kao subjektivna obelezja bica krivicnog dela javljaju se u jednom apstraktnom obliku i bitno uticu na zakonsko odredjivanje pojma pojedinih krivicnih dela (neka strana krivicna zakonodavstva nehatno ubistvo uopste i ne nazivaju ubistvom).dela. ali ne i umisljaj Da nema subjektivnog sadrzaja nekog ponasanja kao takvog. Normativna – kada njihov pojam zavisi od odredjenih pravnih normi ili proizilaze iz odredjenih vrednovanja (tudja pokretna stvar). gde. umisljaj i negat ulaze jednim svojim delom u bice krivicnog dela kao njegovi subjektivni elementi. koji se nalazi u bicu krivicnog dela i onaj koji se ematra oblikom krivice (Haft izmedju ostalog. i u sustinskom a ne samo formalnom smislu. Dakle. oni su oblik ponasanja koje je pridvidjeno kao krivicno delo i oblik irivice. da se postojanje “oduzimanja” zavisi od umisljaja. kako. Subjektivna obelezja – to pre svega spadaju umisljaj i nehat. bez obzira na to ko ga preduzima. Prema tome. Obelezja bica krivicnog dela: Objektivna obelezja bica krivicnog dela – tu se mogu svrstati posledica. sredstvo. U subjektivna obelezja spadaju i namera i pobuda. doinira shvatanje da postoji subjektivno bice krivicnog dela koje obuhvata umisljaj i nehat. govore o tome ko preuzima radnju. tj. On navodi primer “kradje”. I sa aspekta zastitne funkcije krivicnog prava to subjektivno daje nekom ponasanju drustveno opasnog ponasanja koje predstavlja ugrozavanje ili povredu zasticenog dobra. kada itd. cime. Kao primer neka posluze i dela protiv imovine kod kojih se zahteva namera da se za sebe ili drugoga pribavi protivpravna imovinska korist. licni odnos ili licni status izvrsioca. smatra da se smisao bica mnogih krivicnih dela ne moze shvatiti samo ako se uzima u obzir umisljaj. Teskoce su u tome kako razgraniciti onaj deo umisljaja. mesto i vreme izvrsenja krivicnog dela. moglo razlikovati ubistvo od nesrednog slucaja i to ne na planu krivice vec na nivou bica krivicnog dela. Medjutim u nasoj teoriji subjektivna obelezja su neopravdano su svedena samo na odredjenu nameru ili pobudu. vec se umisljaj i nehat u skladu sa klasicnom (neoklasicnom) koncepcijom pojma krivicnog dela smatraju oblicima vinosti. to pitanje se uopste ne raspravlja. Objektivna obelezja mogu biti: • • Deskriptivna – kada se odnose na cinjenice koje se mogu opaziti culima (tudja pokretna stvar). nacin izvrsenja. Jedan deo autora zastupa i stav o dvostriukoj funkciji umisljaja i nehata. a postojanje namere nezamislivo je bez umisljaja. U stranoj teoriji. jednom kao bitnom elementu bica krivicnog dela. ne bi se. 41 . kod konkretnog ucinioca krivicnog dela od cega zavisi postojanje njegove krivice. i svi ostali elementi bica koji su fakultativnog karaktera i u stvari blize odredjedjuju radnju. Upravo to ukazuje na nelogicnost shvatanja koje u subjektivne elemente bice krivicnog dela svrstava nameru. na primer. smatra. s jedne. u pitanju je njihov konkretan sadrzaj. uglavnoj nemackoj. na cemu ili prema kome. Kada je rec o umisljaju i nehatu kao oblicima krivice. licno svojstvo.

Cesto se nesto sto predstavlja posledicu krivicnog dela predvidja kaoobjektivni uslov inkriminacije. Skup osnovnih obelezja – cini osnovni oblik nekog krivicnog dela. Iako to u jednom sirem smislu. ima smisla samo ako to nije ucinjeno u trenutku kada sprecavanje jos nije bilo nemoguce) Primer je i ucestvovanje u tuci. on predstavlja dodatni uslov za postojanje onih krivicnih dela kod kojih je predvidjen (u onim slucajevima gde je u zakonski opis unet objektivni uslom inkriminacije. Ostvarenjem objektivnog uslova inkriminacije bice krivicnog dela se oslobadja tog latentnog stanja i postaje stvarno krivicno delo). niti pak njegov umislja ili nehat. osim ostvarenja bica krivicnog dela. posledica tuce. dve brste uslova kaznjivosti: objektivni uslovi kaznjivosti i licni osnovi iskljucenja kazne. to nije posledica krivicnog dela vec objektivni uslov inkriminacije. ali je predvidjanjem objektivnog uslova inkriminacije krivicno delo ogranicio samo na one situacije gde je ta opasnost i realizovana. Zakonodavac je procenio da je ucestvovanje u tuci samo po sebi potencijalno opasno ponasanje koje treba inkriminisati. Objektivni uslov inkriminacije predstavlja jedan dodatni uslov cije je koriscenje samo izuzetno moze biti opravdano. Uslovi kaznjivosti Predstavljaju odredjene dopunske uslove koji su. sledi do indirektnog krsenja nacela nullum crimen sine culpa. U odnosu na tu okolnost ne sme postojati ni direktno prouzrokovanje ucinioca. odnosno nacela subjektivne krivicne odgovornosti. a iz kriminalno-politickih razloga ne bi bilo opravdano da. Medjutim. i to sa cinjem suzavanja kriminalne zone kod pojedinih krivicnih dela. jedan dodatni uslov koji se po prirodi stvari ne moze smatrat obelezjem bica krivicnog dela. tezem krivicnom delu (ubistvo. To za najvazniju posledicu ima da taj uslov ne mora biti obuhvacen krivicom (vinoscu) ucinioca. tj. teska telesna povreda). bice krivicnog dela predstavlja samo latentno krivicno delo. ukoliko on nije ispunjen postoji krivicno delo (primer: neprijavljivanje krivicnog dela. u nasem krivicnom pravu doslo je od strane zakonodavca do neopravdano siroke upostrebe ovog instituta. Pravna priroda i funkcija ovih uslova je sporna. (1) propisujuci kvalifikatorne okolnosti. zakonodavac propicuje teze oblike nekog krivicnog dela i za njea propisuje strzu kaznu. umesto namere da se pribavi protivpravna korist postoji samo namera da se drugi osteti). Inkriminisano je samo ucestvovanje ukolik je u tuci neko lice liseno zivota ili ako je nekom licu naneta teska telesna povreda. Postoje dve grupe. iako su poznati u gotovo svim savremenim krivicnim zakonodavstvima. (2) kod priviegujucih okolnosti zakon predvidja lakse oblike i predvidja blazu kaznu u odnosu na osnovni oblik (primer: ako kod krivicnog dela prevare. Objektivni uslovi inkriminacije Objektivni uslov inkriminacije je uslov koji se nalazi van bica krivicnog dela.Uobicajena je i podela obelezja (elemenata) krivicnog dela na osnovna i dopunska. S tim u vezi je i podela na prave i neprave objektivne uslove inkriminacije: 42 . jer onda se ne bi radilo o ovom krivicno delu vec o drugom. Dakle. Dopunska obelezja – su kvalifikatorne i privilegujuce okolnosti. neophodni da bi krivicno delo postojalo i da bi njihov izvrsilac mogao biti kaznjen.

• • Pravi objektivni uslovi inkriminacije – imaju razgranicenja i preciziranja kriminalne zone. Osnovni kriterijum za razlikovanje pravih od nepravih objektivnih uslova inkriminacije – jeste postavljanje hipotetickog pitanja: da li bi norma kojom je predvidjeno neko krivicno delo uopste imala smisla ako bi se izostavio objektivni uslov inkriminacije? 43 . funkciju Nepravi objektivni uslovi inkriminacije – u stvari se radi o (prikrivenim) obelezjima bica krivicnog dela te zato predstavljaju pvredu nacela subjektivne krivicne odgovornosti.

Subjekt ili ucinilac je najsiri pojam ne samo u smislu da obuhvata izvrsioca i saucesnike. Objekt krivicnog dela U pogledu znacaja – moglo bi se reci da je zastitni objekt znacajniji za krivicno rpavo u celini jer je vezan za zastitnu funkciju kao osnovnu funkciju krivicnog prava. mehanickom ili prirodnom silom. Licni osnov iskljucenja kaznjivosti ne spada u bice krivicnog dela. ili radnju saucesnistva (saucesnik). srodnik po krivi u pravoj liniji. 22-26. brat ili sestra i druga lica cija je kaznjivost kod ovog krivicnog dela izricito iskljucena. sporno je da li je subjekt krivicnog dela i ono lice koje se za izvrsenje krivicnog dela posluzilo drugim licem. nece se kazniti bracni drug ucinioca. Subjekt (ucinilac) krivicnog dela jeste covek. Subjektom se smatra i ono lice koje se prilikom izvrsenja krivicnog dela posluzilo zivotinjom. KZ SRJ). Danas je sve prisutnije misljenje koje nasuprot pravilu da pravno lice nemoze krivicno odgovarati (“societes delinquere non potest”). Merodavno je da one objektivno postoje a nije ni od kakvog znacaja da li ucinilac zna za njih ili ne. Objekt krivicnog dela moze biti zastitni objekt (objekt zastite) i objekt radnje. Saucesnik – je lice koje preduzima radnju saucesnstva i ispunjava i ostale uslove predvidjene prema odredbama opsteg dela (cl. tj. tj. nego i u smislu da je siri od pojma krivca. odnosno ukoliko su ispunjeni uslovi za postojanje posrednog izvrsilastva (pre svega ako to lice ne preduzima voljnu radnju jer je krivicno delo izvrsilo pod uticajem aposlutne sile…). Prihvaceno je srednje resenje prema kome pravno lice predstavlja subjekt privrednog prestupa kao posebne kategorije delikta u nasem kaznenom pravu. da pored krivca obuhvata i lica koja bez krivice preduzimaju radnju krivicnog dela. Nemoguce je neku radnju propisati kao krivicno delo. kod pojedinih krivicnih dela. a da se kao bitni element bica krivicnog dela ne predvidi njegov subjekt. Primer: kod krivicnog dela neprijavljivanja pripremanja krivicnog dela. 44 . sluzi izrazom “KO”. ali naravno spadaju u predvidjenost u zakonu. Medjutim i objekt radnje ima vaznu ulogu u krivicnopravnoj dogmatici. polazi od toga da i pravno lice moze biti subjekt krivicnog dela. Pitanje da li pravno lice moze biti subjekt krivicnog dela – odavno se raspravlja. a od narocitog je znacaja za posebni deo. tj. U nasem pravu pravno lice ne mzoe biti subjekt krivicnog dela. koje ostvaruje elemente bica krivicnog dela sadrzane u zakonskom opisu. osim ako ne trazi neko posebno svojstvo subjekta. Medjutim. Na to pitanje se moze potvrdno odgovoriti samo u nekim situacijama. vec dodatne okolnosti koje uticu na kaznjavanje.Licni osnovi iskljucenja kaznjivosti To nisu obelezja bica krivicnog dela. Izvrsilac – je ono lice koje preduzima radnju izvrsenja. odnosno nekaznjavanje odredjenih lica. Pri tome nas zakonodavac se. Subjekt krivicnog dela Zakonskim opisom krivicnog dela uvek je obuhvacen subjekt krivicnog dela. fizicko lice koje preduzima radnju izvrsenja (izvrsilac).

na primer. Taj predmet nije samo predmet u svakodnevnom smislu reci vec obujhvata i lice. to je u stvari ono lice koje je nosilac dobra koje je zasticeno krivicnim pravom. Utvrdjivanje onoga sto spada u osnovna ljudska prava u jednom odredjenom drustvu po pravilu ne zadaje vece teskoce (druga je prica da li se ta prava i u kojoj meri primenjuju). privreda… On predstavlja vazan kriterijum za odredjivanje koje ponasanje treba propisati kao krivicno delo. opsti zastitni objekt treba videti u osnovnim dobrima coveka (ili njegovim pravima) kao i onim drustvenim dobrima koja su u funkciji postojanja i ostvarenja osnovnih dobara coveka. kao i za primenu nekih opstih instituta (sticaj odmeravanje kazne…). odnosno opstih osnovnih prava (pravo na slobodu. vrednosti ii drustveni odnos protiv kojeg je krivicno delo upravljeno. Takodje. kada je rec o dobima koja sluze ostvarenju osnovnih ljudskih prava. krsenja ustavnosti i zakonitosti i drugih drustveno opasnih dela. tj. cije je dobro povredjeno ili ugrozeno. tj. izvrsiti njihovu selekciju. KZ SRJ u clanu 1. Zato. zivot i telo. Ipak. Vecina njih se moze svesti na mali broj genusnih pojmova. sto bi znacilo da su iscprljene sve ostale mogucnosti zastite. predstavlja ona dobra koja su zajednika za odredjenu grupu krivicnih dela kao sto su. Medjutim. nezavisnost i bezbednost zemlje i ustavom utvrdjeni poredak. samovolje. utvrdjivanje kruga osnovnih ljudskih prava je prvi korak u resavanju pitanja njihove krivicnopravne zastite. pravo na egzistenciju. interes. i jedan i drugi subjekt se oznacava nosiocem zastitnog objekta. Dakle. potrebno je pre primene nacela ultima ratio. Osim zastitnog objekta (opsteg i grupnog) i objekta radnje. To su napadni i gramaticki objekt. To moze biti i pravno lice a u pogledu fizickog lica kao pasivnog subjekta ne postavljaju se nikakvi uslovi. Napadni objekt ima svoje opravdanje samo ako se shvati kao ona vrsta objekta radnje koja je predmet neposrednog napada preko kojeg dolazi do povrede ili ugrozavanja zastitnog objekta. to moze biti i dusevno bolesno lice. odredjuje opsti zastitini objekt: “Krivicno zakonodavstvo u Saveznoj Republici Jugoslaviji zasticujuci od nasilja. Objekt radnje – je fizicki. prednost bi trebalo dati dobrima coveka. shvatanja o pojmu i znacaju gramatickog i naparnog objektasu upravo u toj teoriji veoma razlicita i daje im se mali znacaj. osnovna prava i slobode coveka i gradjanina. poznate su u teoriji i neke druge vrste objekta krivicnog dela. U tom smislu objekt rasnje naziva se pasivnim subjektom. No. imovina. mora se primeniti princip ultima ratio. Da bi se utvrdilo koja ljudska prava i od kojih napada treba stititi krivicnim pravom. on je znacajan i a tumacenje norme kojom se propisuje bice krivicnog dela.” Grupni zastitni objekat. prava koja se ticu kvaliteta zivota…). Kriterijum odabira ne sme se postaviti suvise siroko jer bi se onda teziste zastite sa osnovnih ljudskih prava prebacilo na njih (sredstva za njihovo ostvarenje).Zastitni objekt (objekt zastite) – predstavljaju odredjena dobra kojima se krivicnim pravom pruza zastita. cast i ugled. U nasoj teoriji opsti zastitni objekt se shvata kao dobro. materijalni predmet na kome se ostavruje radnja krivicnog dela. odnosno koje se stiti krivicnim pravom. pojam ovih vrsta objekta je veoma sporan. Sire. dete… 45 . stav 1. Zastitni objekt moze biti opsti i grupni. U vezi sa opstim zastitnim objektom postavlja se pitanje ko je nosilac (titular) zastitnog objekta: pojedinac ili drzava danas preovladjuje duazlisticko shvatanje. Iako nastali u nemackoj teoriji.

Jedan od glavnih zadataka prilikom inkriminisanja kao i oblikovanja krivicnopravne zastite u celini jeste: sto potpunije i tacnije upoznavanje drustvene stvarnosti kako bi se doneo zakljucak o objektu koji treba stititi i o drustvenoj opasnosti nekog ponasanja. Drustvena opasnost kao materijalna strana predvidjenosti u zakonu Funkcija drustvene opasnosti Predvidjeno je u zakonu ono ponasanje koje je drustveno opasno. Drugim recima. kako se to kaze. te stoga moze biti razlicito shvacen. Naime. zakonodavni motiv inkriminisanja. ponekad se polazi od stava da jedino zakonodavac moze ispravno proceniti drustvenu opasnost nekog ponasanj cime se u stvari negira njena kriticka funkcija. nije dvoljno jer je potrebno izvrsiti i stepenovanje drustvene opasnosti.Sva krivicna dela imaju zastitni objekt. da li je odredjivanje krivicnopravne zastite u sustini politicki proces u kome se krivicna dela ne propisuju na osnovu stvarne stetnosti nekog ponasanja za sve clanove drustva ili su one rezultat politicke moci vladajuce klase i pojedinih drustvenih grupa koje stite svoje sopstvene interese predstavljajuci ih kao opste? Odgovor zavisi od vrste dobara kojima se nastoji pruziti krivicnopravna zastita. dok objekt radnje imaju samo neka krivicna dela kod kjih je to izricito zakonom predvidjeno kao bitan element. Primer eutanazije govori o podeljenosti oko jednog pitanja. Drustvena opasnost je materijalna strana predvidjenosti u zakonu. treba imati u vidu i to da ce doci do zakljcuka o tome da li su ova i niz drugih ponasanja. drustveno opasna u meri da je neophodno i opravdano koriscenje krivicnog prava. odnosno razlog zbog kojeg zakonodavac neko ponasanje proglasava krivicnim delom. Odredjivanje pojma drustvene opasnosti Pojam drustvene opasnosti je sve drugo samo ne jedan koliko-toliko precizan pojam. Ona je. Takdje. To ipak ne znaci da se ona uvek prihvata i kao kriticki instrument za preispitivanje postojeceg krivicnog prava i stvaranje novog. (1) ako je rec o inkriminacijama u politickoj ili ekonomskoj sferi zakonodavac ce teziti tome da 46 . Drustvena opasnost ima funkciju kritickog preispitivanja onoga sto je u zakonu predvidjeno kao krivicno delo. Drustvena opasnost nekog ponasanja treba za zakonodavca da bude kriterijum i neophodan uslov da se ono proglasi krivicnim delom. Pitanje je i da li ce zakonodavac biti spreman da deluje u interesu drustva predvidjajuci kao krivicna dela samo ona ponasanja koja se na osnovu empirijske gradje i njenog vrednovanja ukazuju opasnim za sve. Zato drustvena opasnost cesto sluzi tome da se pukim pozivanjem da nju nastoji legitimisati inkriminisanje bilo kog ponasanja. odnosno vecinu clanova drustva. Samim tim ona je osnov i opravdanje za propisivanje nekog krivicnog dela. ili ce granice krivicnopravne zastite odredjivati pretezno u skladu sa interesuma vladajuce klase. ii uzih grupa koje imaju politicku vlast. Materijalni pojam krivicnog dela se najcesce vezuje za drustvenu opasnosti. Konacni sud o drustvenoj opasnosti nekog ponasanja treba doneti posle svestranog razmatranja njegovih karakteristika i njegovog znacaja i efekta za pojedinca i drustvo.

odnosno bicem krivicnog dela. Prema njoj. da predstavlja odredjeni moralitet napada na njega. pre svega. Protivpravnost Pojam protivpravnosti u krivicnom pravu i odnos sa predvidjenoscu u zakonu Odredjenost ljudskog ponasanja u krivicnom zakonu kao krivicnog dela. gde ne dolazi do sukoba klasnih interesa. Od znacaja je samo usmerenosti tih razlicitih radnji na odredjenu vrstu napada na neki zastitni objekt (od znacaja je samo posledica). odnosno ono sto treba stititi krivicnim pravom. Teorija o negativnim obelezjima krivicnog dela. (4) da se izbegava inkriminisanje onih ponasanja kod kojih se ne moze ocekivati nikakav generalno-preventivno dejstvo… itd. sa aspekta drustvene grupe koja poseduje poliricku i ekonomsku moc. tj. Iako drustvena opasnost ponasanja ne znaci nista vise od cinjenice da ono dovodi do odredjenih negativnih posledica na zastitnom objektu.drustvenu opasnost procenjuje. odnosno da ne postoji neki 47 . (3) da se kriminalna zona odredi na nacin koji omogucava garantivnu funkciju krivicnog zakna. znaci njegovu protivpravnost. (2) ako je rec o ikriminacijama iz neke druge oblasti drustvenih odnosa. U nekim slucajevima. (2) zahtev da se kao krivicna dela predvide samo ponasanja koja su podobna da budu osnov subjektivnu krivicnu odgovornost. Razlog za unosenje protivpravnosti kao konstitutivnog elementa u opsti pojam kricivnog dela jesu upravo osnovi iskljucenja protivpravnosti pa bi se elementat protivpravnosti u tom slucaju mogao odrediti negativno kao odsustvo osnova koji iskljucuje protivpravnost. iako je u zakonu odredjeno kao krivicno delo. Podeljena misljejna da li predvidjenost u zakonu i protivpravnost treba da budu jedan element ili treba da ostanu razdvojeni – Shvatanja polaze od toga da je protivpravnost obuhvacena predvidjenoscu u zakonu. onih koji su zadrzani u zakonskom opisu krivicnog dela. moze se reci da je drustveno opasno ono ponasanje koje povredjuje ili ozbiljno ugrozava neko ljudsko pravo ili neko drustveno dobro neophodno za ostvarivanje tog prava. To je tzv. U tim slucajevima objektivne karakteristike tog ponasanja same pos ebi ne znace mnogo u proceni njegove drustvene opasnosti. za njega se ipak vezuju neki principi koji predstavljaju prepreku cistom utilitarizmu i zastiti po svaku cenu: (1) zahtev da se ne zadire u licnu sferu i da se u sto manjoj mri ogranicava prostor za slobodno delovanje pojedinca. nema razloga da se ne tezi predvidjanju kao krivicnih dela samo onh ponasanja koja su stetna za sve ili vecinu u drustvu. da bi neko ponasanje bilo krivicno delo potrebno je i da nije iskljucena protivpravnost. osim pozitivnih elemenata. Polazeci od pojma opsteg zastitnog objekta. protivpravnost moze biti iskljucena zbog cega bi delo. Drustvena opasnost i zastitni objekt Drustveno opasni karakter nekom ponasanju daje objekt krivicnipravne zastite. ono sto povezuje ponasanje sasvim heterogena po svojoj prirodi jeste samo zastitni objekt. Protivpravnosti u krivicnom delu nema ukoliko nema predvidjenosti dela u zakonu kao krivicnog dela. Napad na neke zastitne objekte moze se izvrsiti vrlo razlicitim radnjama. Izuzetno. izgubilo karakter krivicnog dela. po pravilu.

to je za njih potpuno isto. nema sumnje da su to osnovi koji iskljucuju krivicnu protivpravnost.od osnova koji iskljucuje protivpravnost. pristanak povredjenog. iako sadrzi 48 . dozvoljeni rizik… Osnovi iskljucenja eksplicitno predvidjeni u zakonu Neznatna drustvena opasnost Nase krivicno zakonodavstvo predvidja ovaj institut kao opsti osnov koji iskljucuje postojanje krivicnog dela. Drugo shvatanje – negira potrebu zasebnog postojanja predvidjenosti u zakonu i protivpravnosti. naredjenje pretpostavljenog. a potom utvrdjivati nije li iskljucena protivpravnosti. opet bi bilo nuzno prvo utvrdjivati da li su ispunjena bitna obelezja bica krivcnog dela. U prvu grupu spadaju: neznatna drustvena opasnost. nuzna odbrana i krajnja nuzda. prihvatljivije postaviti ih kao dva zasebna elementa. U prvom slucaju mora doci do primene krivicnog prava da bi se doslo do zakljucka da krivicno delo ne postoji. S obzirom na to da su oni eksplicitno propisani krivicnim zakonom. a samim tim ni krivicnog dela. Ovde je problem u tome kako eliminisati ona brojna ponasanja koja su protivpravna ali nemaju nikakav znacaj za krivicno pravo. Ako se protivpravnost svede na krivicnu protivpravnost. a to je da u odredjenim slucajevima osnivi iskljucenja protivpravnosti nisu predvidjeni krivicnopravnim vec nekim drugim pravnim normama. tj. dolazi se do problema druge vrste. na protivpravnost normama krivicnog prava i time resi navedeni problem. Time se. i kada bi se spojili u jedan element zanemarujuci prigovore koji se tome mogu uputiti. ili ih poznaju neka strana krivicna zakonodavstva: izvrsenje sluzbene duznosti. oni tvrde da je protivpravnostnesto vise od toga. Osnovi iskljucenja protivpravnosti Opsti uslovi iskljucenja krivicnog dela se mogu podeliti u dve kategorije. dok je drugi slucaj krivicnopravnos skoro irelevantan jer vec na prvi pogled. Uostalom. Medjutim. vec na nivou elemeta predvidjenosti u zakonu je jasno da tog elementa nema. Ono polazi od toga da protivpravnost u sebi obuhvata i predvidjenost u zakonu. prema tome da li su propisani krivicnim zakonom iil nisu. da je ona sama sustina krivicnog dela. To shvatanje potpuno izjednacava ona ponasanja koja ispunjavaju sve elemente bica krivicnog dela cije je postojanje iskljuceno zbog nekog osnova protivpravnosti i ona ponasanja koja su krivicnopravno irelevantna jer uposte ne ispunjavaju elemente bica krivicnog dela. to nisu identicne situacije. vec je i sa aspekta samog sistema opsteg dela i pojma krivicnog dela. kao i za potrebu analize i resavanja konkretnih slucajeva. kao i uslove za njegovu primenu: “Nije krivicno delo ono delo koje. odnosno da odrazava njegovu unutrasnju prirodu. U drugu se mogu svrstati osnovi do kojih se doslo u teoriji. Kada neko ubije coveka u nuznoj odbrani ili ubije mvu. Treca grupa shvatanja – postoje i shvatanja koja iz nekih drugih razloga pritovpravnosti ne daju mesto zasebnog elementa u opstem pojmu krivicnog dela. tj. Zakljucak – protivpravnost i predvidjenost u zakonu ipak predstavljaju dva odvojena elementa u opstem pojmu krivicnog dela. Naime. ne samo izbegavaju problemi sa kojima se suocavaju nasotanja da ova dva elementa spoje u jedan.

Medjutim. te tako iskljucuje i materijalnu i formalnu krivicnu protivpravnost. Uslov da je potrebna neznantnost ili odsustvo stetnih posledica – ovaj uslov je postavljen alternativno. dok je apstraktna tezina krivicnog dela u drugom planu. Cilj Cilj ovog instituta jeste da iskljuci primenu krivicnog prava u odnosu na slucajeve u kojima su ispunjena sva obelezja krivicnog dela. bez dovoljno preciznih kriterijuma. Zapadnoevropska zakonodavstva ova problem uglavnom resavaju na planu krivicnog procesnog prava kroz predvidjanje instituta oportuniteta krivicnog gonjenja. mada to nije sasvim jasno kao kod nuzne odbrane i krajnje nuzde. Opravdanje potrebe za ovakvim institutom Potreba za jednim ovakvim institutom moze se pravdati time sto zakonodavac ne moze uvek na nivou bica krivicnog dela da izvrsi selekciju u odnosu na bagatelna ponasanja koja ne povredjuju ili ugrozavaju zastitni objekt u meri koja opravdava krivicnopravnu reakciju. odnosno pitanje koja je to krivicna dela s obzirom ba opsti stepen drustvene opasnosti i njihovu tezinu nikad u konktretnom slucaju ne mogu biti delo malog znacaja? Tu granicu nije utvrdila ni praksa ni teorija. moze se braniti stav da je i ovde rec o osnovu koji iskljucuje protivpravnost (u materijalnom smislu). KZ SRJ.obelezja krivicnog dela odredjena zakonom. stav 2. Takodje. Jos je u rimskom krivicnom pravu bio poznat princip minima non curat praetor (sudija se ne brine o malim stvarima). predstavlja neznatnu drustvenu opasnost zbog malog znacaja i neznatnosti ili odsutnosti stetnih posledica”. nereciznost zakonskog uslova vezanog za propisanu kaznu omogucava njegovu primenu i kod tezih krivicnih dela. Odredba clana 8. sporno je kakav znacaj ima propisana kazna. Uslov da je delo malog znacaja . cime je istovremeno ostvaren i element predvidjenosti u zakonu. sud (a u praksi i nadlezni tuzilac odlucujuci po krivicnoj prijavi) da prevagu materijalnom kriterijumu i onda kada su ispunjeni svi elementi krivicnog dela. Cl. ali se radi o tako beznacajnom delu da primena krivicnih sankcija ocigledno nema svrhe. odsustvo minimalne kolicine drustvene opasnosti ukazuje na nedostatak krivicne protivpravnosti u materijalnom smislu.st. Naime. Dakle.8. U pogoledu njegove pravne prirode.Prilikom procene ispunjenja ovog uslova. 49 . odnosno posebna drustvena opasnost.Delo iako nije protivpravno u krivicnopravnom smilsu moze ostati protivpravno sa aspekta neke druge grane prava. u prvom slucaju. iako u konkretnom slucaju neko cinjenicno stanje moze u potpunosti biti podvedeno pod zakonski opis nekog krivicnog dela. utoliko u konkretnom slucaju moraju u vecoj meri biti prisutne i izrazene objektivne i subjektivne okolnosti koje ukazuju da je delo malog znacaja. Dakle. Uzdrzavanje zakonodavca da odredi granicu za primenu ovog instituta omogucava arbitrernost u njegovoj primeni. KZ SRJ zahteva kumulativno ostvarenje dva uslova (da je delo malog znacaja i zbog neznatnosti ili odsutnosti stetnih posledica).2. postoji realna opasnost slabljenja nacela zakonitosti i prodora arbitrernosti jer se dozvoljava da. ali je jasno da sto je propisana kazna visa. Osnovna pretpostavka za primenu instituta neznatne drustvene opasnosti jeste da su ostvarena sva bitna obelezja bica krivicnog dela u konkretnom slucaju. za primenu ovog instituta pre svega je od znacaja drustvena opasnost in concrto.

posledice moraju biti neznatne. Vladajuce shvatanje prihvata da je uslov istovremenosti ispunjen i u slucaju prduzimanja odredjenih zastitnih mera koje se aktiviraju tek u momentu napada (pustanje elektricne struje u zicanu ogradu…) s tim sto tu vrlo cesto dolazi do situacije prekoracenja nuzne odbrane. a to znaci sve dok ne prestane. Uperenost prema nekom pravom zasticenom dobru – napad mora biti usmeren na bilo koje pravom zasticeno dobro (ne postoji ogranicenje u pogledu vrste iznacaja dobra). Stvaran – napad mora stvarno postojati. Protivpravnost – napad mora biti protivpravan. Nuzna odbrana Nuzna odbrana. a u drugom. ili se. Opste je prihvaceno da nuzna odbrana ima dva elementa: napad i odbranu. Istovremenost – istovremenost postoji sve dok napad traje. medjutim. Nuzna odbrana u slucaju izazvanog napada ipak podleze odredjenim ogranicenjima. nije dozvoljena nuzna odbrana na nuznu odbranu ili na radnje prduzete u krajnjoj nuzdi (Medjutim. kao i onda kada napad neposredno predstoji. Uslovi odbrane: Kroz radnju ostvareno bice nekog krivicnog dela – ako taj uslov nije ispunjen (odbrana je uspela i bez ostvarenja bica krivicnog dela) onda nema ni svrhe primenjivati institut nuzne odbrane. njegove granice su predmet mnogi rasprava. stav. radi o tome da odbrana nije neophodno potrebna sto je presudno za postojanje prekoracenja granica nuzne odbrane. Napad je protivpravan i onda kada ga je napadnuti izazvao (ljubavnik udate zene ima pravo da se brani od muza). posledica ne sme da nastupi uopste. a u suprotnom je rec o putativnoj nuznoj odbrani kada se ta situacija resava kroz institut stvarne zablude. Uslovi napada: Ponasanje coveka – napad preduzima covek i on se sastoji u cinjenju a samo izuzetno u necinjenju. kao i da se uslovi za nuznu odbranu posebno vezuju za ove dve komponente. 50 . dozvoljena je nuzna odbrana u odnosu na one radnje koje predstavljaju prekoracenje nuzne odbrane). pak. Ovaj institut danas nije sporan. predstavlja jedan od najstarijih instituta opsteg dela krivicnog prava. a ne sa aspekta napadaca.2. Upravljena prema nekom napadacevom dobru – ako bi se napad odbijao povredom dobra nekog treceg lica moglo bi se raditi o krajnjoj nuzdi ali ne o nuznoj odbrani. Dakle. Definicija – clan 9. sto znaci da je protivan normama pravnog sistema procenjujuci to objektivno. U praksi se javljaju i situacije u kojima je tesko utvrditi koje su radnje odbrane preduzete nakon prestanka npada i da li se u tim situacijama radi o nepostojanju uslova istovremenosti. mada prvobitno nastala u vezi sa krivicnim delom ubistva. “Nuzna odbrana je ona odbrana koja je neophodno potrebna da ucinilac od sebe ili drugog odbije istovremeni protivpravni napad”. Ona je iskljucena onda kada je napad namerno isprovociran da bi se zloupotrebilo pravo na nuznu odbranu.

U praksi se zauzima stav da u nekim situacijama gde nedostaje ovaj element nema nuzne odbrane ali se tumaci sa drugacijim obrazlozenjem. Nuzna odbrana se ne sme dozvoliti po svaku cenu i bez obzira na vrednost napadacevog dobra. Pod dodatnim uslovima. Pitanje da li je potrebno postojanje subjektivnog elementa – sporno je da li kod odbrane. Intenzivno prekoracenje (intenzivni eksces) (za razliku od ekstenzivnog prekoracenja (ekscesa) koje postoji kada napad prestane i sudska praksa ga sa pravom ne prihvata). se opravdava u sudskoj praksi time da se obojica nalaze u protivpravnom napadu. a ako je prekoracenje ucinio usled jake razdrazenosti ili prepasti izazvane napadom. postoji onda kada su ispunjeni svi uslovi odbrane i napada. upotrebljenih sredstava. treba razlikovati bekstvo od izbegavanja koje ne znaci i ponizavanje. pa i egoisticko shvatanje nuzne odbrane.Neophodno potrebna za odbijanje napada – najsporniji uslov koji izaziva i najvise teskoca u sudskoj praksi jeste upravo pitanje granica nuzne odbrane. odnoso povredu dostojanstva napadnutog. To znaci da prvobitni napadac ima pravo na nuznu odbranu u odnosu na krivicno delo koje se vrsi u prekoracenju nuzne odbrane. Bekstvo – nuzna odbrana predstavlja pravo napadnutog da ne mora da se bekstvom spasava od napaa. Uz to tako shvacena nuzna odbrana vodila bi zloupotrebi nuzne odbrane. U nekim zemljama preovladjuje shvatanje da je subjektivni element neophodan u vidu “odbrambbene volje”. Prekoracenje (eksces) granica nuzne odbrane Clan 9. odnosno da je odbijao napad? Nasa teorija i sudska praksa se vrlo retko direktno izjasnjavaju o ovom pitanju. Teorija i praksa postavile su nekoliko orjentacionih kriterijuma za ocenu da li je ovaj uslov ispunjen (intenzitet napada. a da pri tome uopste nije bio svestan da napd postoji. stav 3. Sudska praksa – iako su izlozeni uslovi u nasoj teoriji uglavnom nesporni. Premer ucestvovanja u tuci. osim navedenih uslova. Primer da il postoji nuzna odbrana u situaciji kada napadnuti odbije napad. te je stoga suzavanje prava na nuznu odbranu neprihvatljivo. ali proizilazi iz iz smisla ovog instituta i njegove socijalno-eticke funkcije. Bilo bi to preterano individualisticko. “Ucinilac koji je prekoracio granice nuzne odbrane moze se blaze kazniti. Prekoracenje granica nuzne odbrane predstavlja fakultativni osnov za ublazavanje kazne. osim uslova koji zahteva da je odbrana bila neophodno potrebna. Naime. nacini i sredstva na raspolaganju…). mora postojati i subjektivni element koji se sastoji u svesti i volji napadnutog da odbija napad. U slucaju prekoracenja nuzne odbrane postoji krivicno delo i krivicna odgovornost. To je tzv. Od posebnog znacaja je pitanje srazmere izmedju napadnute vrednosti napadacevog dobra i dobra koje se brani. ni jedna drzava nema tako mocan apoaret da svugde zastiti pojedinca. moze se i osloboditi od kazne”. Inace preovladjuje shvatanje da se napadnuti ne mora uvek ograniciti na defanzivnu odbranu nego ima pravo i na ofamnzivnu udbranu ako se drugacije ne moze odbraniti. kada je prekoracenje izvrseno usled jake prepasti ili nadrazenosti izazvane napadom. Dakle. Osnov za ovo ograniceje nuzne odbrane ne nalazi se u samom zakonskom tekstu. Medjutim. prekoracenje granica nuzne odbrane moze voditi 51 . u sudskoj praksi neki od njih se tumace na neprihvatljiv nacin sto vodi neopravdanom suzavanju primene instituta nuzne odbrane za sta nema ni pravnih ni kriminalnopolitickih ili drugih opravdanja.

Da je stvarna – opasnost mora stvarno postojati. zivotinje…). Elementi krajnje nuzde su opasnost i otklanjanje opasnosti: Opasnost Opasnost je stanje u kome ne neko dobro ugrozeno i prema okolnostima konkretnosg slucaja postoji neposredna mogucnost da ono bude povredjeno. KZ SRJ).Krajnja nuzda postoji kada je delo ucinjeno radi toga da ucinilac otkloni od sebe ili drugog istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi nacin nije mogla otkloniti. Kod ovog uslova potrebna je kompleksna procena konkretne situacije gde se pre svega polazi od hijerarhije pravom zasticenih dobara cija se vrednost uporedjuje. 52 . Otuda i izvesne sumnje u pogledu toga da li je opravdano sve te situacije obuhvatiti samo jednim institutom. Za razliku od nuzne odbrane.3) Da je istovremena – istovremenost postoji dok traje opasnost kao i onda kada ona neposredno predstoji. od krajnje nuzne se mora spasavati i bekstvom.oslobodjenju od kazne. predstavlja opsti osnov za iskljucenje postojanja krivicnog dela. Takodje. Da je neskrivljena – na krajnju nuzdu se ne moze pozivati neko ko je bilo sa umisljajem bilo iz nehata izazvao opasnost. predstavlja fakultativni osnov za Krajnja nuzda Iskljucuje postojanje protivpravnosti. a pri tom ucinjeno zlo nije vece od zla koje je pretilo (clan 10. ovde se radi o sukobu prava sa pravom. Naravno i ovde moze doci do situacije kada postoji putativna krajnja nuzda sto se resava u okviru instituta stvarne zablude. za razliku od napada kod nuzne odbrane. Za razliku od nuzne odbrane. Zakon . A mogu se stititi kako svoja tako i tudja dobra. No izazivanje opasnosti iz nehata predstavlja fakultativni osnov za ublazavanje kane (clan 10.stav. stav 3. tj. ono se mora uciniti u sto manjoj meri. tj. Te sumnje su nasle svoj odraz kako u teoriji krivicnog prava (diferencirajuce teorije) tako i u zakonodavstvu pojedinih zemalja koje predvidjaju vise vrsta ovog instituta (krajnja nuzda koja iskljucuje protivpravnost i krajnja nuzda koja iskljucuje krivicu). U tom slucaju krivicno delo postoji. Uslovi opasnosti su: Da se njome ugrozava bilo koje pravom zasticeno dobro – zakon nije ogranicio dobra koja se mogu stititi. Uslovi otklanjanja opasnosti: Da se ona na drugi nacin nije mogla otklonit osim vrsenjem radnje kojom su ostvareni svi elementi krivicnog dela – treba uciniti sve sto je moguce da ne dodje do povrede tudjeg dobra. Ovaj institut se primenjuje na dosta heterogene situacije. ako je vec doslo do povrede tudjeg dobra. biti izazvana ne samo ljudskom radnjom (vec iprirodne nepogode. Da ucinjeno zlo nije veco od onaga koje je pretilo – najvise sto zakon prihvata je da ono bude isto. oslobodjenje od kazne. Ono moze.

Pored toga to su ona krivicna dela za koja je propisan posebni mimimum od najmanje 5 godina. na osnovu zakona i drugih propisa izvrsava se sluzbeno ovlascenje. Pristanak povredjenog Centralni problem kod pristanka povredjenog kao osnova iskljucenja protivpravnosti jeste: gde povuci granicu izmedju krivicnih dela za koja je drustvo apsolutno zainteresovano. izuzev kada dolazi do prekoracenja tog ovlascenja. i ovde je sporno pitanje ostvarenje subjektivnog elementa. Inace pod pojmom teskog krivicnog dela.”Ucinilac koji je sam izazvao opasnost ali iz nehata. Tu su moguce dve situacije: 53 . ova duznost nije apsolutne prirode. i onih gde bi se eventualno moglo dozvoliti pasivnom subjektu da svojim pristankom iskljuci njihovu protivpravnost. da li je lice svestno opasnosti i da je voljno otklanja. To je obicno slucaj sa vrsiocima odredjenih profesija (policajci. Krivicno delo ce biti iskljuceno ukoliko je povreda naneta u okviru pravila nekog sportskog takmicenja.stav 4.Kao i kod nuzne odbrane. To znaci da je potrebno da se naredjenje tice sluzbene duznosti i da se ne odnosi na izvrsenje ratnog zlocina ili nekog drugog tezeg krivicnog dela (clan 239. ili je prekoracio granice krajnje nuzde. Tako. od volje povredjenog zavisi da li ce doci do primene krivicnog prava.). Osnovi iskljucnja protivpravnosti koji nisu predvidjeni krivicnim zakonom Vrsenje sluzbene duznosti Osnov iskljucenja protivpravnosti koji proizlaze iz vrsenja odredjene sluzbene duznosti zasnovane na zakonu. U tim slucajevima. zakonodavac priznaje znacaj pristanka povredjenog tako sto kod odredjenih krivicnih dela predvidja krivicno gonjenje po privatnoj tuzbi. Pristanak povredjenog ima znacaj kod pvreda nanetih prilikom sportskih takmicenja (narocito kod nekih sportova ucesnici prihvataju mogucnost eventualnih povreda). moze se blaze kazniti. vatrogasci…). ova lica nisu duzna da se izlazu opasnosti onda kada je prema okolnostima konkretnog slucaja sasvim izvesno da ce doci do njihove smrti. pa ni krivicnog dela. U ovim slucajevima. Primena ovog osnova je sasvim iskljucena u slucaju da je potcinjeni znao da izvrsenje naredjenja predstavlja krivicno delo (clan 239. treba ubrojati ona koja su eksplicitno propisana. nema protivpravnosti. Posredno. tj. a to je ratni zlocin. Osnov i opravdanje za takvo resenje moze se naci u tom sto pootcinjeni niije duzan da izvrsi naredjenje pretpostavljenog ako bi izvrsenje naredjenja predstavljalo krivicno delo. Inace institut krajnje nuzde ne moze se primeniti u situacijama u kojima je ucinilac duzan da se izlozi opasnosti (clan 20. KZ SRJ). stav 3. tj. Prekoracenje krajnje nuzde – clan 10. U nasem krivicnom pravu naredjenje pretpostavljenog se javlja kao osnov iskljucenja protivpravnosti samo u vrsenju sluzbene duznosti u Vojsci Jugoslavije i to pod odredjenim uslovima. kao i u nizu drugih. Naredjenje pretpostavljenog U nekim stranim zakonodavstvima naredjenje pretpostavljenog smatra se opstim osnovom iskljucenja protivpravnosti. a ako je prekoracenje ucinjeno pod osobito olaksavajucim okolnostima – moze se osloboditi od kazne”. KZ SRJ). Medjutim.

odnosno zauzima se stav da je osnov iskljucenja krivicnog dela u tome sto je neka delatnost drustveno korisna i prihvatljiva. On se zasniva na principu preteznog interesa. Ostali osnovi Dozvoljeni rizik – je osnov za koji se zalaze jedan deo strane teorije. u okviru preduzimanj medicinnskih zahvata – neki autori to pitanje razmatraju u vezi sa pristankom povredjenog. taj osnov je kod lekarskih intervencija prihvatljiv pod odredjenim uslovima: • • Da se lekarski zahvat vrsi po pravilima lekarske profesije (lege artis). U vrsenju roditeljskog prava – ukoliko se merama disciplinskog kaznjavanja ne ostvare elementi nekog tezeg krivicnog dela. u odnosu na ukupan obim tih aktivnosti. pa i pruzrokovanja smrti. Da postoji pristanak pacijenta (ili pretpstavljeni pristanak akonije u mogucnosti da ga da). a neki opet u okviru dozvoljenog rizika. i primenom teorije socijalne adekvatnosti. Sporno je pravo na fizicko kaznjavanje. boks. Neophodan uslov!!! Je da pristanak bude dat prethodno. ako je do nje doslo umisljajno. Koje su to preventivne mere zavisi o kojoj je oblasti rec. U nasoj teoriji smatra se da u ovim situacijama nema drustvene opasnosti. Pitanje povreda. u delu novije strane literature. nego i nekih drugih razloga i motiva. Ipak. koje je protivpravno i koje mu se moze pripisati u krivicu.Povreda je uobicajena i kaznjava se u okviru pravila igre – faul u fudbalu Naprotiv. ili ako je ona naneta ne u kvirima pravila sporta. Ponasanja u odredjenim oblastima zbog tehnickih dostignuca danas sa sobom nose odrejdene rizike koji se mogu pretvoriti u povredu tela. dolazi u veoma malom procentu. bitne su dve stvari: (1) kako ce se odrediti 54 . a ona se preduzimaju u cilju vaspitanja. zivota. krivicno delo ce postojati. treba uzeti da je protivpravnost iskljucena. Do toga. Dozvoljeni rizik se moze prihvatiti kao osnov za iskljucenje pritvpranosti samo onda kada je ucinilac ucinio sve sto je potrebno i uobicajeno da opasnos minimalizuje i svede na najmanju mogucu meru. ali ni tu protivpravnost svakako ne bi bila iskljucena u slucaju da je detetu bila nanesena telesna povreda. • • Povreda je sama po sebi dozvoljena – npr. Za odredjivanje pojma krivice. Da je zahvat izvrsen u nameri lecenja (a ne npr. tako da je i to razlog sto se moze tolerisati. u eksperimentalne svrhe) Krivica Pojam krivice Krivicno je odgovoran onaj ucinilac koji je izvrsio delo koje je u zakonu predvidjeno kao krivicno delo. imovine. pa da se zato i neke njene negativne pojave mogu tolerisati. Resavanje pitanja povreda u sportu resava se. Nije dovoljno da se pasivni objekat naknadno saglasio sa ucinjenim krivicnim delom (to bi moglo imati uticaja na odmeravanje krivicne kazne).

Iako vladajuce shvatanje. tako da ova dva pojma u stvari postaju sinonimi. prema vladajucem shvatanju kod nas. Dovoljno bi bilo da stoji samo krivica. Odnos krivice i krivicne odgovornosti Nas krivicni zakon ne govori o krivici. predvidjenost u zakonu. vec zato sto je ucinilac kriv (sustinska stvar odgovornosti je krivica). nije prihvacen u vecem delu nase teorije. jer krivica ne moze postojati bez uracunljivosti. Dakle. Postojanje svih tih konstitutivnih elemenata istovremeno znaci i postojanje krvicne odgovornosti koja je osnov i za proimenu krivicnih sankcija. Krivicna odgovornost je termin koji pretezno ima deklarativni karakter. Medjutim. tj. odnosno osnov i uslov krivicne odgovornosti. pre svega kazne (neke krivicne sankcije mogu se primeniti i onda kada nema krivicne odgovornosti. protivpravnost i krivica). (2) koja ce se teorija prihvatiti prilikom odredjivanja njenog pojma. Dakle. ako je vec suvisno unosti i uracunljivost u pojam krivicne odgovornosti kao sto to cini KZ SRJ a pod njegovim uticajem i nasa teorija. taj pojam nije neophodan (ja bih cak rekao suvisan) jer suzava pojam krivice i stavlja ga u drugi plan. Kao drugo – krivica ne moze postojati bez uracunljivosti pa je stoga suvisno uracunljivost unositi kao posebnu komponentu.njen odnos sa pojmom krivicne odgovornosti. vec poznaje opsti pojam krivicne odgovornosti. U nasoj teoriji preovladjuje uze shvatanje pojma krivicne odgovornosti ciji konstitutivni elementi. kao skup uslova potrebnih za primenu krivicne sankcije ukljucujuci i ucinjeno krivicno delo. za razliku od krivicnopravne teorije. Pojam krivicne odgovornosti u sirem smislu . onda se krivicna odgovornost svodi na vinost. pa se moze govoriti samo o krivicnom delu u objektivnom smislu).stav 1. sa njim se ne treba sloziti iz dva razloga: • Kao prvo – do krivicne odgovornoti dolazi kada su ostvareni svi elementi krivicnog dela (radnja. ali tada nema ni krivicnog dela u potpunom smislu. nase krivicno zakonodavstvo uopste ne koristi termin vinost (krivica). Naime ne odgovara se samo zbog ucinjenog dela. • 55 . nedostaje krivica. Stoga. Iako je krivica centralni pojam. jesu uracunljivost i vinost. tako da je krivicna odgovornosti u sustini mnogo siri pojam nego sto je krivica (a kasnije ce se ispostaviti da su oni ovde sinonimi). ili element krivicne odgovornosti (dakle neuracunljiv ucinilac ne moze biti krivicno odgovoran). Tako u clanu 11. kaze: “Krivicno je odgovoran ucinilac koji je uracunljiv i koji je krivicno delo ucinio sa umisljajem ili iz nehata”. ovde se pojam “krivicna odgovornosti” koristi kao genusni pojam koji oznacava vinost (krivicu) i uracunljivost. u nasoj teoriji. Ono sustinsko resava se na nivou konstitutivnih elemenata krivicnog dela. a ne i sustinski.

tj. psiholoski sadrzaj koji postoji kod ucinioca.11. psiholosko-normativne teorije krivice jeste resenje koje on sadzi u pogledu pravne zablude prema kojem ni neotklonjiva pravna zabluda ne iskljucuje krivicu. KZ SRJ)). KZ SRJ) i izbora krivicne sankcije (cl. obzirom naokolnosti konkretnog slucaja). KZ SRJ) Normativna i psiholoska teorija krivice Bez krivice (subjektivnog odnosa ucinioca prema delu) ne moze biti reci o krivicnom delu. dok je nehat iuzetak (u to smislu da se za krivicno delo ucinjeno iz nehata odgovara samo kada to zakon izricito propisuje (cl.2. U pogledu krivice. vec i principa pravne drzave (takvo resenje je u nekim zemljam proglaseno protivustavnim. U vezi sa tim je i pitanje da li je neophodan osecaj krivice kod ucinioca. ipak se ne moze raspravljati o krivici a da se ne procenjuje i subjektivni. svest o tome da je kriv za ucinjeno delo? Stvarnost ukazuje da nisu retki ucinioci kod kojih je ta svest odsutna. polaze od psiholoskih sadrzaja krivice. Zato se prekor mora zasnivati ii na psiholoskim elementimaa kao sto su uracunljivost. krivica se svodi samo na prekor koji se zbog ucinjenog krivicnog dela upucuje uciniocu krivicnog dela. koji predstavljaju dva osnovna elementa vinosti (psiholoska teorija krivice). Ove teorije su najprihvatljivije jer ne odbacuju prirodni sadrzaj krivice. pa ni stepeni krivice. Za utvrdjivanje krivice znacajna su i neka moralna vrednovanja (iako se cesto poklapaju. Takodje. ali taj pojam dopunjavaju i normativnim elementima. umisljaj je pravilo za krivicnu odgovornost. Krivicna odgovornost je neophodna pretpostavka za izricanje odredjenih krivicnih sankcija. mogucnost svesti o protivpravnosti dela. U nasoj teoriji. Ona se utvrdjuje u svakom konkretnom sluvaju. Krivica – je dvostruki odnos: psihicki odnos ucinioca prema delu. Taj odnos mora biti vrednovan i rezultirati sudom o postojanju ili nepostojanju krivice ucinioca za konkretno delo.53. Frank: “Samo licnost moze biti uracunljiva. To ukazuje na opravdanost mesovitih: psiholoskonormativnih teorija krivice. To bi znacilo ne samo pvredu principa subjektivne krivicne odgovornosti. Prema normativnoj teoriji krivice. Psihicki odno moze se svesti na svest i volju. ipak te dve vrste krivice treba razlikovati). Kod ovih teorija. kao i odnos drustva prema njemu zbog ucinjenog dela.Uracunljivost – je sposobnost ucinioca za krivicu kja podrazumeva ispravnost njegovog psihickog aparata. odgovorna i kriva).41. Osnovna smetnja koja u KZ SRJ postoji u odnosu na prihvatanje mesovite. vec elementi bica krivicnog dela. jer ne moze se nekom uputiti prekor nepoznavanja norme. umisljaj i nehat nisu oblici. utvrdjuje se njena neuracunljivost. ako on tu normu nikako nije mogao znati. One polaze od toga da je krivica psihicki odnos ucinioca prema delu zbog kojeg mu se moze uputiti prekor. Iako je to tako. tacnije. preovladjuje shvatanje da se krivica (vinost) najkrace odreduje kao skup psihickih odnosa ucinioca prema svom delu.59. ili drugim recima podrazumeva da se ucinilac posmatra kao licnost (S. 56 . pre svega kazne. umislja i nehat.st. uracunljivost je neophodna pretpostavka ili obavezan elemenat krivice sto znaci da bez uracunljivosti nema ni krivice. Ova cinjenica je dodatni razlog u prilog stavu da se krivica ne moze iscrljlivati samo u psiholoskom odnosu ucinioca prema svom delu. KZ SRJ polazi od toga da se krivicna odgovornost (uracunljivost i vinost) moze stepenovati sto ima odredjene implikacije na planu odmeravanja kazne (cl.

Zakonska definicija: “Krivicno delo ucinjeno je sa umisljajem kada je ucinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvrsenje. uzrocnu vezu…). a u pogledu posledice. da li na elementu volje (teorija volje) ili na elementu svesti (teorija prdstave). Zato je dovoljno da ucinilac ima predstavu o cinjenicnom stanju koje je zakonodavac zeleo da obuhvati krivicnopravnom normom. On delo zeli ili bar pristaje na njega. ta dva oblika umisljaja se upravo razlikuju prema tim elementima. a na cemu se zasniva i njihova pravna ocena. (cl. predvidjenje i nehat kao blazi oblik krivice. Ucinilac zna da svojom radnjom ostvaruje sve bitne elemente bica krivicnog dela. On takodje hoce izvrsenje dela. ili kad je bio svestan da usled njegovog cinjenja ili necinjenja moze nastupiti zabranjena posledica ali je pristao na njeno nastupanje”. Svest – treba da obuhvati sve bitne elemente bica krivicnog dela (radnju. Direktni umisljaj Postoji onda kada je ucinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvrsenje. medjutim. U starijoj doktrini postojao je spor oko toga na cemu se zasniva umislj.VAZNO!!! Pretpostavka krivice nedozvoljena je u krivicnom pravu (ona se mora utvrdjivati u svakom konkretnom slucaju). Intelekrualni. Obe vrste umisljaja imaju dva elementa: svest (intelektualni) i volju (voluntaristicki). Medjutim. KZ SRJ). stepeni krivice Umisljaj (dolus) Umisljaj je tezi stepen krivice i on se uvek zahteva za postojanje krivicnog dela. a narocito voluntaristicki element su drugacije postavljeni kod direktnog odnosno eventualnog umisljaja. Volja – voljni element pretpostavlja postojanje odluke ucinioca da preduzme radnju kojom ce ostvariti krivicno delo. postavlja se pitanje kakvu predstavu ucinilac mora imati o normativnim elementima bica krivicnog dela? Normativna obelezja mogu se shvatiti ispravno samo ako se dovedu u vezu sa pravnim i drugim drustvenim normama. kod nekih krivicnih dela. on hoce njeno nastupanje. samo pravnici bi mogli dlovati umisljajno. Iz zakonske definicije proizilaze dve vrste umisljaja: direktni i eventualni. Stepen intenziteta elementa svesti i volje je kod direktnog umisljaja veoma visok. ukljucuuci i posledicu cije nastupanje shvata kao realnu mogucnost. 57 . Iako su volja i svest konstitutivni elementi i direktnog i evetnualnog umisljaja. da su oni medjusobno uslovljeni (kako se nesto moze hteti a ne znati da se hoce) te da umisljaj znaci i znanje i htenje zakonskih obelezja krivicnog dela. posledicu.13. Danas su ove teorije prevzidjene i polazi se od toga da su oba elementa umisljaja neophodna. Izuzetno. ako bi se od ucinioca trazilo da zna pravnu definiciju normativnih obelezja koja ulaze u bice krivicnog dela. odnosno da ima prestavu o znacaju i funkciji koju u drustvenom zivotu imaju u zakonu navedena obelezja. Oblici.

ako on to hoce. kod svesnog nehata on nece nastupanje posledice. • • Eventualni umisljaj Postoji kada je ucinilac bio svestan da usled njegovog cinjenja ili necinjenja moze nastupiti zabranjena posledica ali je pristao na njeno nastupanje. falsifikovanje isprave) i vrse se sa direktnim umisljajem onda kada je ucinilac svestan da time postize odredjeni cilj i to hoce. a razlika postoji u pogledu elementa volje: kod eventualnog umisljaja ucinilac pristaje na posledicu. pod uslovom da to smatra mogucim (primer: provalnik zna da mora da neutralise zastitne uredjaje. odnosno posledice. koja se nalazi na nekom usamljenom mestu i posledica cijeg ubisva je smrt deteta. zeli to. pa i krivice u celini. Znacaj razlikovanja direktnog i eventualnog umisljaja – znacajno je iz pre svega dva razloga: (1) ima krivicnih dela koja se mogu izvrsiti samo sa direktniim umisljajem. Trece – kada ucinilac hoce jedno delo ali uz to delo sasvim izvesno (zbog nacina radnje izvrsenja.U stvari. (2) nastupa kasnije kao nuzna posledica vrsenja krivicnog dela koje se htelo (primer: ubistvo majke sa malim detetom. razlika je jos veca. Ipak je ubedjen da ce moci) Druga – kada uciniocu osvarenje bica krivicnog dela sluzi samo za postizanje nekog drugog cilja – (primer: ubistvo radnika obezbedjenja banke u cilju obijanja sefa iste. Iako u teoriji iako u teoriji ima oko toga izvesnih rezlika. odnosno da postoji voljni element. postojace diraktan umisljaj ma koliko mu verovatno izgledalo ostvarenje svih bitnih obelezja tog dela. ako vrsenjem krivicnog dela zeli da postigne odredjeni cilj. a opet jedan manji broj krivicnih dela moze se izvrsiti samo sa eventualnim umisljajem.Moze se govoriti o nekoliko situacija u kojima postoji direktan umisljaj. ne pristaje na nju. To znaci da se zakonodavac opredelio za teoriju pristajanja. A u pogledu voljnog elementa. one se moogu svesti na tri osnovne situacije: • Prva – ostvarivanje bica krivicnog dela je jedini. formi pristajanja na posledicu. daje osnova za stav da ucinilac hoce to drugo delo. a to je i bila prethodna namera). ucinilac je svestan nastupanja posledice. a usput poginu svi ostali u avionu). Dakle to ce biti direktan umisljaj jer je bio svestan da to ukljucuje eventualno ubistvo cuvara radi ostvarivanja cilja). ali nije siguran da ce moci. ali nije siguran da ce ona nastupiti. slabije je izrazen nego kod direktnog umisljaja. Naime. razlikuju se dva slucaja: (1) kada posledica nastupa istovremeno (primer: aktiviranje eksplozivne naprve u avionu radi ubistva jednog odredjenog lica. upotrebljenog sredstva…) dolazi do izvrsenja drugog dela . S obzirom na vreme kada dolazi do ostavrenja tog uzgrednog dela. Dakle. Intenzitet elementa svesti. ona ne resava slucajeve u 58 . (2) direktni umisljaj po pravilu znaci visi stepen krivicne odgovornosti u odnosu na eventualni umisljaj. element svesti je isti. pravi cilj preduzimanja radnje – ako se ucinilac odlucio da ostavri bice krivicnog dela. a narocito volje. Razlike izmedju eventualnog umisljaja i svesnog nehata – predstavlja jedan od najvaznijih problema kod umisljaja. svest ucinioca o drugom delu. Neka krivicna dela po svojoj prirodi sluze upravo ostvarivanju nekog drugog cilja (npr. jer se ostvaruje u jednoj blazoj formi. o sasvim izvesnom nastupanju odredjene uzgredne posledce. sto je od znacaja kod odmeravanja kazne. Naime.

59 .kojima postoji potpuna ravnodusnost ucinioca u poledu nastupanja posledice (ravnodusnost nije isto sto i pristajanje). pa se i pored toga odlucio na preticanje. kod obilazenja. (1) ako je vozac znao. znaci da se saglasio sa posledicom. Dakle. (2) Ako bi se uzdrzao od preticanja da je znao da mu drugo vozilo dolazi u susret. a automobil nailazi iz drugog pravca i dovesce u konkretnu opasnost zivote vozaca i putnika u tim kolima). Frankova formula – danas aktuelna. Prema toj formuli postavlja se pitanje da li bi ucinilac preduzeo radnju u slucaju kada bi znao da ce posledica nastupiti (primer: delo ugrozavanja javnog saobracaja. postojao bi svesni nehat.

ili samo pokusano teze delo. treba uzeti da postoji ono krivicno delo koje je i ostvareno. Dakle. njena prakticna vrednost je mala jer se radi o dvostrukom hipotetickom pitanju na koje u konkretnom slucaju tesko dati odgovor. (odgovor na ovo pitanje jos je slozeniji jer ucinilc na taj nacin dovodi u opasnost i svoj zivot). ili kad nije bio svestan mogucnosti nastupanja zabranjene posledice. tako da on.Iako teorijski gledano. ima dvostruki karakter. KZ SRJ: “Krivicno delo je ucinjeno iz nehata kada je ucinilac bio svestan da usled njegovog cinjenja ili necinjenja moze nastupiti zabranjena posledica. treba uzeti da postoji pokusaj tezeg krivicnog dela. (2) Kada je rec o razlicitim po tezini posledicama. To je i razlog njihovog postojanja. On je i oblik krivice i subjektivni element bica krivicnog dela). a ne svesnom nehatu. ova formula postavlja relativno preciznu gramnicu izmedju eventualnog umisljaja i svesnog nehata. Dakle umisljaj je pravilo. uprvo taj nepaljiv i nemaran odnos ucinioca prema mogucnostima nastupanja posledice cini sustinu nehatnog delikta. Ako je kroz njegovo ponasanje doslo do izrazaja njegovo nepostovanje i bezobirnost prema tom dobru. Za razliku od nekih umisljajnih krivicnih dela koja mogu biti dovrsena i bez nastupanja posledice (koja se iscrpljuju u samoj radnji) nehatna krivicna dela podrazumevaju po svojoj prirodi nastupanje posledice. a kod saucesnika u momentu preduzimanja radnje saucesnistva. Pretodni i naknadni umisljaj (dolus antecedans i dolus subsequens) irelevantni su. ali je olako drzao da ce je moci spreciti ili da ona nece nastupiti. odnosno kada umisljaj obuhvata alternativno dva ili vise po vrednosti rzlicita zastitna objekta. iako je prema okolnostima i prema svojim licnim svojstvima bio duzan i mogao biti svestan te mogucnosti”. odnosno umisljaj je upravljen na dva ili vise objekata iste vrednosti. Zakon Clan 14. dok je nehat izuzetak (time je on . ne samo sustinski nego i formalno sadrzan u bicu krivicnog dela. a nastupi laksa posledica. kao i umislja. Nehat (culpa) Nehat(culpa) je laksi oblik.). Normativne teorije – nude jedan normativni kriterijum za postavljanje granice izmedju eventualnog umisljaja i svesnog nehata. zakon razlikuje dve vrste nehata: svesni i nesvesni. Alternativni umisljaj – iako ga nase pravo izricito ne predvidja. a njegova volja je u itom stepenu upravljena na bilo koju od tih posleidica: (1) ako je rec o istim posledicama. odnosno mogu imati znacaj samo prilikom odmeravanja kazne. rec je o eventualnom umisljaju. No osim kada postoji prividni idealni sticaj (kao u navedenom primeru) i tu bi u nekim slucajevima moglo biti sporno da i postoji sticaj dovrsenog i pokusanog dela. postoji kada ucinilac predvidja mogucnost nastupanja dve ili vise konkretno odredjenih posledica koje se medjusobno iskljucuju. odnosno stepen krivice kod kojeg postoji krivicna odgovornost samo kada to zakon kod pojedinih krivicnih dela izricito propisuje (clan 11. 60 . Trenutak postojanja – umisljaj mora postojati u momentu izvrsenja krivicnog dela. a to je stav ucinioca prema zasticenom dobru. stav 2.

za razliku od umisljaja. uspeti da izbegnu). Za postojanje nesvesnog nehata presudna je ocena o tome da li je ucinilac mogao i bio duzan da se drugacije ponasati tako izbegne nastupanje posledice. koji idu pravilno. za nesvesni nehat potrebno je kumulativno ispunjavanje objektivnog i subjektivnog uslova (postoje i misljenja da nesvesni nehat treba posmatrati samo sa subjektivnog aspekta). Nesvesni nehat (negligentia) – nesvesni nehat se iskljucivo zasniva na normativnim elementima. treba uzeti da je u pitanju eventualni umisljaj (primer: (1) voznja kroz kratku jednosmernu ulicu uz nadu da nece naici kola iz suprotnog pravca. Naime. Postoji pretpostavka uracunljivosti. postoji samo objektivna veza (uzrocnost) ali ne i subjektivna veza izmedju ucinioca i dela makar ona bila zasnovana i na normativnim elementima (nesvesni nehat). tu prestaje krivicna odgovornost. jer nema mogucnosti ili duznosti da se predvidi nastupanje posledice. tj. 61 . U nasoj teoriji. duznost predstavlja pravni standard i ona se utvrdjuje tako sto se procenjuje da li bi jedan prosecan gradjanin u konkretnom slucaju bio svestan mogucnosti nastupanja posledice. (inace. polazeci od resenja iz KZ SRJ. Postavlja se pitanje: da li postoji svesni nehat ili eventualni umisljaj onda kada se ucinilac oslanja na slucaj. tj. uobicajeno ponasanje u konkretnoj situaciji. a u slucaju sumnje u pogledu uracunljivosti. opravdano je traziti i jedno i drugo: i da je ucinilac mogao i da je bio duzan da predvidi nastupanje posledice. odnosno krivicno odgovorim. utvrdjuje se da li ona postoji kod ucinioca ili ne. utvrdjuje se standardno. jer su psiholoski elementi (svest i volja) kod ucinioca potpuno odsutni. ali olako drzi da ce je spreciti ili da ona nece nastupiti.m u svakom konkretnom slucaju. narocito eventualnog umisljaja. ucinilac ne pristaje na posledicu. (2) voznja suprotnom stranom autoputa u nadi da ce ostali automobili. Osnovi iskljucenja krivicne odgovornosti Neuracunljivost Ucinilac koji je krivicno delo ucinio u stanju neuracunljivosti ne moze biti smatran krivim.Svesni nehat (luxuria) – postoji kada je ucinilac svestan da zbog njegovog cinjenja ili necinjenja moze nstupiti zabranjena posledica. Dakle. ili na neke sasvim neodredjene okolnosti usled kojih drzi da posledica nece nastupiti? Ukoliko ne postoji materijalni supstrat za realnu procenu da posledica nece nastupiti. Kada nece postojati nesvesni nehat: (1) kada (2) (3) je ispunjen samo jedan uslov (nisu komulativno ostvarena oba) ukoliko su sposobnosti ucinioca bile ispod sposobnosti (zbog cega nije mogao da predvidi posledice) ukoliko su sposobnosti ucinioca iznad posebnih posobnosti obicnog gradjanina (zbog cega je on mogao da predvidi posledice). Slucaj – kod slucaja nema krivice.

KZ SRJ: “Nije uracunljiv ucinilac koji u vreme izvrsenja krivicnog dela nije mogao shvatiti znacaj svog dela ili niije mogao upravljati svojim postupcima usled trajne ili privremene dusevne bolesti. prirodnim zakonima… (2) Zakonski uslov u pogledu ovog slucaja postavljen je alternativno. kada nije svestan delovanja prirondnih zakona ili ne shvata drustveni znacaj svoga dela. pa bilo koja kombinacija odredjenih predstavlja osnov za neuracunljivost. psiholoski i mesoviti: (1) Psiholoski metod – merodavne su samo posledice. To mogu biti stanja izazvana jakim afektima ili intoksikacijama usled dejstva droga ili uzimanja alkohola… Zaostali dusevni razvoj (oligofrenija) – takva forma dusevne poremecenosti gde je ostecena inteligencija bez obzira na uzrok (moze se stepenovati: laka. To su slucajevi kada je ucinilac izgubio vlast nad voljom. privremene dusevne poremecenosti ili zaostalog dusevnog razvoja (neuracunljivost)”. pa se stoga govori o dusevnim bolestima (psihozama) koje su organski uslovljene). i uzrok i posledicu. Polazeci od mesovitog. odnosono poremecaju koji dolaze na psihickom planu. Bioloski osnov se moze ispoljiti u tri oblika: (1) Dusevna bolest – koja moze biti trajna ili privremena. kod kojih se ne mogu dokazati organski uzroci (shizofrenija. Trenutak izvrsenja – obe komponente moraju postojati (odnosno.Metodi utvrdjivanja postojanja neuracunljivosti: Postoje tri metoda: bioloski. abnormalna psihicka stanja. To je u slucajevima kada ucinilac ne shvata prirodni znacaj svog dela. iako. ono sto je postavjeno kumulatino jeste postojanje jednog bioloskog i jednog psiholoskog uslova. S obzirom na uzrok dusevne bolesti mogu biti: egzogene (one koje su izazvane nekim spoljnim faktorima koji spolja deluju na organizam gde se njihovo dejstvo moze ustanoviti. i endogenim (one dusevne bolesti ciji je uzrok unutrasnji. Psiholoski osnov se moze manifestovati u dva oblika: (1) odsustvo moci rasudjivanja – predstavlja nemogucnost shvatanja znacaja svog dela. biolosko-psiholoskog metoda. srednja i teska). (2) Bioloski metod – u obzir se uzimaju samo odredjena bolesna. (2) (3) Dakle. ima pravilnu predstavu o znacaju svog dela. Odsustvo moci odlucivanja – kada je ucinilac u nemogucnost da upravlja svojim postupcima. paranoja…)). resenje u nasem krivicnom pravu zahteva kako ostvarivanje bioloskog tako i ostvrivanje psiholoskog osnova (cl. (3) Mesoviti metod – trazi i jedno i drugo. Privremena dusevna poremecenost – obuhvata kako normalna (san). zakon pravi razliku prema mogucnostima izlecenja odnosno trajanju bolesti. tako i neka patoloska stanja koja su prolaznog karaktera. Medjutim.12. 62 .1.st. mora postojati uracunljivost) u trenutku izvrsenja dela.

Konkretizacija – neuracunljivost se uvek utvrdjuje samo u odnosu na odredjeno krivicno delo. a to su zabrana vrsenja poziva.63. Uz njih postoje i jos neke mera. KZ SRJ). To dalje znaci da je moguce da jedan ucinilac bude u istem vremenskom momentu u odnosu najedno delo neuracunljiv.st. a u odnosu na drugo uracunljiv. U odnosu na neuracunljivog ucinioca. odnosno kao krajnji rezultat se uzima da ne postoji ni krivicno delo jer nije ostvaren njegov subjektivni element. KZ SRJ). zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje redmeta (cl. KZ SRJ). odnosno za obustavljanje krivicnog postupka). pod uslovom da je opasan za okolinu (a svakako jeste cim je ucinioc) mogu biti primenjene odredjene mere bezbednosi. To su mere: (1) obaveznog psihijatrijskog lecenja i cuvanja u zdravstvenoj ustanovi (cl.62.64. Zakonska posledica uracunljivosti – lice koje svojom radnjom ostvari sve elemente bica nekog krivicnog dela u stanju neuracunljivosti nije za to delo krivicno odgovorno.2.Naknadna ima samo procesni znacaj (to je osnov za prekid istrage. 63 . delatnosti ili duznosti. (2) obaveznog psihijatrijskog lecenja na slobodi (cl.

ali ne i zakn. zabluda se odnosi na neko objektivno obelezje bica krivicnog dela. Ona postoji i onda kada je sposobnost ucinioca da shvati znacaj svog dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima usled jednog od tri zakonska oblika dusevne poremecenosti bila bitno smanjena. Stvarna zabluda Pojam i vrste stvarne zablude Zabluda u najsirem smislu jeste nepostojanje svesti.ecenja i cuvanja u sdravstvenoj ustanovi iz clana 63. koja cini sastavni deo obelezja krivicnog dela.Bitno smanjena uracunljivost Nije osnov koji iskljucuje krivicnu odgovornosti. Trenutak postojanja – kao i kod svega. Medjutim. Po prirodi stvari. KZ SRJ. cija je upravlja iz stava smanjena Izmedju neuracunljivosti i bitno smanjene uracunljivosti postoji kvlitativna razlika: bitno smanjena uracunljivo lice je krivicno odgovorno za delo koje je ucinilo u stanju bitno smanjene uracunljivosti. ona moze imati smao karakter olaksavajuce okolnosti kod odmeravanja kazne prilikom stepenovanja krivicne odgovornosti. KZ SRJ razlikuje dve vrste stvarne zblude: (1) Zabludu o stvarnim obelezjima bica krivicnog dela – obicno se naziva zabluda u uzem smislu – deluje na element predvidjenosti dela u zakonu (bice krivicnog dela). ovog clana moze se blaze kazniti (bitno uracunljivost)”.st. Sustinski se razlikuje od uracunljivosti i ima sasvim drugi krivicnoprvni znacaj. ona se procenjuje i u odnosu na svako konkretno krivicno delo. Zabluda se moze odnositi samo na jednu stvarnu okolnosti. Medjutm. ukoliko je to presudno za postojanje krivicnog dela.64. U vreme nastanka. zabluda ne moze postojati u odnosu na ono sto cini subjektivno bice krivicnog dela. bitno smanjena uracunljivost mora postojati u trenutku izvrsenja krivicnog dela. Zakon: Clan 12. Postoji onda kada kod ucinioca ne postoji svest o bilo kojoj stvarnoj okolnosti koja ulazi u bice krivicnog dela. uvazavajuci specificnosti ovog stanja. Bitno smanjena uracunljivost se razlikuje od obicne smanjene uracuinljivosti – obicnu smanjenu uracunljivost poznaje nasa sudska praksa i teorija. danas je ovaj institut nesporan. stav 2. KZ SRJ: “Ucinilac krivicnog dela sposobnost da shvati znacaj svog dela ili sposobnost da svojim postupcima bila bitno smanjena usled nekog stanja 1. Posto je bitno smanjen ucinilac krivicno odgovoran. kao i mogucnost izricanja uz kaznu mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog . Clan 16. Takodje. Ili obaveznog psihijatrijskog lecenja na slobodi (cl. predvidja mogucnost ublazavanja kazne. njemu se mogu izreci sankcije koje se izricu krivicno odgovornom uciniocu (kazna. zakon. ili postojanje pogresne svesti o nekim okolnostima. tj.3 KZ SRJ). Medjutim. Ona predstavlja dalje stepenovanje uracunljivosti. bilo je onih koji su bili protiv stepenovanja uracunljivosti. 64 . mere upozorenja…).

Zabluda o predmetu. KZ SRJ: “Ucinilac krivicnog dela koji iz opravdanih razloga nije znao da je to delo zabranjeno moze se blaze kazniti ili osloboditi od kazne”. samo neotklonjiva pravna zabluda iskljucuje i umisljaj i nehat. uvek iskjucuje krivicnu odgovornost. da u stvarno postojale. stav 1. Otklonjiva pravna zabluda (zabluda iz nehata – ne iskljucuje krivicnu odgovornost za nehat. vodilo iskljucenju postojanja krivicnog dela. KZ SRJ kaze: “Nije krivicno odgovoran ucinilac koji u vreme izvrsenja krivicnog dela nije bio svestan nekog njenovog zakonom odredjenog obelezja. 65 .(2) Zabluda o razlozima iskljucenja protivpravnosti – obicno se naziva zabluda u sirem smislu – deluje u odnosu na element protivpravnosti. kada ucinilac prouzrokuje posledicu na drugom objektu radnje krivicnog dela. uvek iskljucuje umisljaj.ili koji je pogresno smatrao da postoje okolnosti prema kojima bi. Clan 16. uz druge uslove. Direktna pravna zabluda – postoji kada ucinilac ne zna da je ponasanje koje preduzima u zakonu predvidjeno kao krivicno delo (primer: kupovina ili prodaja strane valute van ovlascenih mest. Postoji onda kada je ucinilac u zabludi u pogledu neke stvarne okolnosti cije bi postojanje. tj. a to su Zabluda o predmetu (error in objecto) i zabluda o licu (error in persona). KZ SRJ kaze: “Ako je ucinilac bio u zabludi usled nehata. Pravna zabluda Pojam pravne zablude Zakon: clan 17. Naime ucinilac pogresno procenjuje postojanje pravnh uslova za primenu nekog od tih osnova. a ne zna da je to krivicno delo). licu i uzrocnoj vezi Slucajevi zablude o objektu radnje. stav 1. to delo bilo dozvoljeno”. U nemackoj teoriji postoji podela na direktnu i indirektnu pravnu zabludu. a ne na onom na kojem je hteo. Indirektna pravna zabluda – postoji kada postoji neka pravna zabluda u pogledu nekog osnova koji iskljucuje protivpravnost. vec o tome da se zabluda odnosi na neku stvarnu okolnosti cije bi postojanje dovelo do primene nekog osnova koji iskljucuje krivicno delo. krivicno je odgovorn za krivicno delo ucinjeno iz nehat kad zakon i za takvo delo odredjuje krivicnu odgovornost”. Tu nije rec o tome da ucinilac pogresno smatra da njegovo delo nije protivpravnost. tj. ili pogresno smatra da nesto predstavlja osnov koji iskljucuje protivpravnost (primer: ucinilac misli da je dozvoljena nuzna odbrana na nuznu odbranu). Krivicnopravno dejstvo stvarne zablude: Stvarna zabluda. nisu releventni za krivicno pravo kada su predmet ili lice istog kvaliteta Zabluda o uzrocnoj vezi (aberratio ictus). Medjutim. Naime. bilo da li je otklonjiva ili neotklonjiva. clan 16. Otklonjiva i neotklonjiva: Neotklonjiva pravna zabluda – postoji kada ucinilac u konkretnoj situaciji nikako nije mogao imati pravilnu predstavu o relevantnoj stvanoj okolnosti Otklonjiva pravna zabluda (stvarna zabluda iz nehata)– kada je ucinilac prema okolnostima konkretnog slucaja i prema svojim licnim svojstvima mogao i bio duzan da ima pravilnu predstavu o relativnim stvarnim okolnostima koje ulaze u bice krivicnog dela. vladajuce shvatanje je da ovu situaciju treba resavati tako da se uzme da postoji sticaj krivicnog dela u pokusaju sa sticajem nehatnog krivicnog dela.

I u jednom i u drugom slucaju pravne zablude kod ucinioca ne postoji svest o zabranjenosti dela koje cini. ali ga bez obzira prduzima. jer nije potrebno da ucinilac smatra da je delo dozvoljeno. kada ucinilac racuna da njegovo delo moze biti zabranjeno. 66 . Tada se ne nalazi u pravnoj zabludi. S druge strne stoji eventualna pravna zabluda. To je kod pravne zablude i dovoljno.

jer za mnoge propise ne znaju cak ni pravnici (neka krivicna dela u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja…). Neznanje pravnog propisa. s ciljem da se dovede u nesvesno stanje ili (cl.st. Izuzetno i u nekim slucajevima otklov\njive prvne zablude mogu postojati opravdani razlozi.10. pa i oslobadjanja od kazne. samo pravna zabluda iz opravdanih razloga moze imati karakter fakultativnog osnova za oslobodjenje od kazne. vis absoluta) kompulzivnu silu (vis compulsiva) i pretnju. Mala in se – zlo samo po sebi – iskljuceno je postojanje pravne zablude (ubistvo. ili pogresno shvata krivinopravnu normu. U pogledu okolnosti koji iskljucuju protivpravnost. a kod pravne zablude (direktne) on ne na da je to uopste predvidjeno kao krivicno delo. moze osloboditi samo od kazne. smatra se. pravna zabluda. a kod pravne zablude u pogledu osnova koji iskljucuje protivpravnost on zna sve stvarne okolnosti ali ne razume pravni znacaj tih okolnosti (indirektna pravna zabluda). clan 17. U slucaju stvarne zablude o bicu krivicnog dela on ne zna neku stvarnu okolnost koja ulazi u to bice. kod stvarne zablude ucinilac pogresno drzi da postoji neka stvarna okolnost koja kada bi zaista postojala doslo bi do iskljucenja protivpravnosti. KZ SRJ se i primena hipnoze i neko protiv svoje volje onesposobi za otpor” 67 . ali je stepen opravdanosti nizi a ima i manje opravdanja da sud iskoristi mogucnost u pogledu ublazavanja. a kod pravne zablude. Krivicnopravni znacaj pravne zablude Pravna zabluda u nasem zakonodavstvu ne utice na postojanje ili nepostojanje krivicne odgovornosti. Resenje iz KZ SRJ. Kod nas je. on je u zabludi u pogledu zabranjenosti dela.Razlike izmedju pravne zablude i stvarne zablude: Kod stvarne zablude. dok obicna pravna zabluda moze eventualno da bude samo obicna olaksavajuca okolnost koja u nekim slucajevima moze uticati na stepenovanje krivicne odgovornosti prilikom odmeravanja kazne u okviru kazne propisane za krivicno delo koje je ucinjeno u stvarnoj zabludi. pa i krivicnopravne norme brojne i slozene. Ipak. polazi od principa error iuris nocet (nepoznavanje prava skodi). Kod nekih dela gotovo je nemoguce da postoji pravna zabluda. potrebno je da ucinilac iz opravdanih razloga bude u pravnoj zabludi. To proizilazi iz clana 17. ucinilac ne zna cinjenicnu podlogu krivicnog dela. ona moze da utice samo na kaznjavanje. Mala prohibita – sasvim je moguce postojanje pravne zablude. krivicnog dela. Apsolutna sila iskljucuje postojanje podrazumeva pod silom “Kao sila smatra omamljujucih sredstava. KZ SRJ. To resenje ne odgovara stanju u savremenim drustvima ge su pravne. dozvoljavajuci mogucnost ublazavanja. Neotklonjiva pravna zabluda – iskljucuje krivicnu odgovornost. a time i krivicnog dela. Da bi se to desilo. smatra se da su neka dela nepromenjiva. obligatorno oslobadjanje od kazne u slucaju neotklonjive pravne zablude. iako je to i danas sumnjivo. odnosno oslobodjenja od kazne. Ovde je od znacaja podela krivicnih dela na mala in se i mala prohibita.113. Sila i pretnja (prinuda) Treba razlikovati apsolutnu silu (neodoljivu silu. medjutim krivicna odgovornost ipak postoji. Medjutim. kradja).). ono donekle uvazava realnost time sto predvidja korekciju tog nacela.

namece se pitanje da li ona moze imati znacaj za postojanje krivice. pa do onih koji uzimaju da je uticaj kompulzivne sile i pretnje irelevantan (Srzentic-Stajic: znacaj kompulzivne sile i pretnje treba razmatrati samo u okviru instituta nuzne odbrane i kranje nuzde. Krivicno delo izvrseno pod uticajem kompulzivne sile ili pretnje moze biti samo umisljajno krivicno delo. Izuzetno. u nekim ekstremnim slucajevima kada je intenzitet kompulzivne sile i pretnje bio veoma visok. Sa stanovista KZ SRJ nesporno je da kada u ovim situacijama budu ispunjeni uslovi za krajnju nuzdu. Po pravilu. Stoga se pitanje uticaja kompulzivne sile i pretnje uglavnosm svodi na pitanje da li ucinilac deluje umisljajno ako to cini pod uticajem kompulzivne sile i pretnje. sto se procenjuje pre svega sa aspekta lica kome je upucena. nego je bio prinudjen da ostvari bice krivicnog dela. a to je pre svega slucaj kod pretnje. dolazi do iskljucenja protivpravnosti. ali to lice ipak nije liseno svake mogudnosti da odlucuje ili da svoju odluku realizuje kao sto je to slucaj kod apsolutne sile. moze doci do iskljucenja postojanja krivicnog dela (dakle. 68 . niti da se akt prinude mogao na neki drugi nacin izbeci. Pretnja – predstavlja stavljanje u izgled nekog zla licu koje se prinudjava. Ta pretnja mora da bude ozbiljna i moguca. ukoliko se primeni institut krajnje nuzde. a ako nisu ispunjeni uslovi za primenu tih instituta onda one mogu uticati samo na odmeravanje kazne). Dakle. Kompulzivna sila – predstavlja upotrebu fizicke snage prema nekom licu sa ciljem da se onoprinudi da izvrsi odredjeno krivicno delo. kada se od prinudjenog nije moglo ocekivati da nadje drugi izlaz (a kao kriterijum za davanje odgovora na to pitanje uzimao se prosecni gradjanin “ni heroj ni kukavica”)). jer i u tom delu delo ostaje protivpravno…) Samostalan znacaj kompulzivne sile i pretnje u krivicnom pravu – misljenja se razlikuju pocev od onoga koje smatra da je iskljucena krivicna odgovornost (Tahovic smatra da kompulzivna sila i pretnja mogu iskljuciti ili umanjiti uracunljivost. Razmatranje ovog itanja u okviru krivicne odgovornosti (krivice) – ukoliko postoji voljna radnja. Treba razlikovati pretnju od opomene. oko pitanja vezanih za apsolutnu silu nema nikakvih sporova. Ona u vecoj ili manjoj meru utice na donosenje odluke prinudjenog lica. umisljaj bi mogao biti iskljucen (uslov bi bio da je akt prinude bio takav da nije bio moguce uspesan otpor. a krivicno delo ne postoji zato sto nema voljne radnje. pa makar ona bila i iznudjena. voljni element umisljaja tu postoji. a pri tom budu ostvareni svi ostali uslovi za krajnju nuzdu krivicno delo nece postojati (medjutim. posto takva sila ne iskljucuje voljnu radnju. da bi neko izbegao zlo kojim mu se preti ucini krivicno delo. jer cinjenica da se krivicno delo vrsi pod uticajem sile ili pretnje ne bi trebalo da utice na protivpravnost . onda na nivou krivice treba utvrditi da li voljna radnja koja je bila posledica upotrebe kompulzivne sile ili pretnje moze biti dovoljan osnov za krivicu. sto je teorijiski tesko obrazloziti. a ne krivice. pa se kao neki kriteirjum uzimao stav da je odgovornost prinudjenog iskljucena onda kada je primena kompulzivne sile ili pretnje bila takva da joj se nije mogao pruziti otpor.Postoji saglasnost oko toga da se uvek kada je prema nekome primenjena sila takvog intenziteta da joj se on nikako nje mogao odupreti. jer je kod pretnje nuzno da lice koje preti na bilo koji nacin doprinese zlu kojim preti. U starijoj literaturi ovo pitanje je zauzimalo znacajnije mesto. ili u nekim slucajevima iskljuciti vinost). Dakle.

U nekim slucajevima uracunljivost ce biti bitno smanjena ili ce cak postojati neuracunljivost. u vreme pre nego sto je ucinilac sam sebe doveo u stanje neuracunljivosti u kome je izvrsio krivicno delo.Rasprava u okviru uracunljivosti – moze se postaviti i pitanje postojanja uracunljivosti. Prema tome krivica moze nekada biti iskljucena zato sto se prinudjeni nalazio u neuracunljivom stanju (ali bi tada trebalo da se radi o neuracunljivosti a ne o pretnji i sili. a pre svega u zavisnosti od intenziteta upotreboljene prinude i mogucnosti da joj se odupre. kada su za to ispunjeni (3) (4) uslovi. mada retko. u jednom prethodnom stanju (in causa). Iz kriminalno-politickih razloga.. ali su sami sebe doveli u to stanje (otuda i naziv: iako je u momentu izvrsenja (in actu) njegove radnje nisu bile slobodne. preko instituta krajnje nuzde iskljuciti postojanje krivicnog dela. a cesce bitno smanjene neuracunljivosti. koja moze dovesti do neuracunljiosti. Sila i pretnja. moze resavati na sledece nacine: (1) apsolutna sila iskljucuje radnju – tako da nema ni tog osnovnog. pre nego sto je prouzrokovano stanje sopstvene neuracunljivosti. jer ce pre svea nedostajati njegov voljni element. tj. njegove radnje su bile slobodne u smislu skrivljenog zapocinjanja uzrocnog toka koji se zavrsio vrsenjem krivicnog dela u neuracunljivom stanju). prouzrokuju privremenu dusevnu poremecenost. u zavisnosti od okolnosti konkretnog slucaja. Ovde je predvidjen institut actiones liberae in causa (seu ad libertatem). ovaj institut dozvoljava jedini izuzetak od pravila da se krivicna odgovornost (uracunljivost i krivica) utvrdjuju u vreme krivicnog dela. ako je pre nego se doveo u to stanje delo bilo obuhvaceno njegovim umisljajem ili je u odnosu na krivicno delo kod njega postojao nehat. Moze se zakljuciti da se uticaj sile i pretnje u krivicnom pravu. te stoga moramo razlikovati dve situacije: (1) umisljajna actio libera in causa – ucinilac se sa umisljajem dovodi u stanje neuracunljivosti u kome vrsi krivicno delo u odnosu na koje je postojao umisljaj (direktni ili eventualni) u momentu actio praecedens. droga ili na neki drugi nacin dovede sebe u stanje u kome nije mogao da shvati znacaj svog dela ili upravljati svojim postupcima. Iz zakona proizilazi da kod ucinioca mora postojati umisljaj ili nehat. tj. 69 . “Krivicno je odgovoran ucinilac krivicnog dela koji upotrebom alkohola. tj. stav 3. a zakon za takvo delo predvidja krivicnu odgovornost za nehat”. ima situacija kada ce biti iskljcen umisljaj. (2) Kompulzivna sila i pretnja mogu. on je bio neuracunljiv. pocetnog elementa krivicnog dela. pa smatram da je to nepotrebno). Njegov cilj je jeste resavanje problema krivicne odgovornosti unih ucinilaca koju su krivicno delo ucinili u stanju neuracunljivosti. Posebni slucajevi odgovornosti u krivicnom rpavu Actiones liberae in causa KZ SRJ clan 12. Taj se momenat u odnosu na vreme izvrsenja krivicnog dela pomera unazad. I najzad. radnje slobodne u uzroku (ili vezane za slobodno stanje).

Odgovornost za krivicna dela kvalifikovana tezom posledicom Postoji veci broj krivicnih dela koja osim svog osnovnog oblika imaju i svoje teze oblike u slucaju da iz osnovnog oblika proizadje teza posledica (primer: izvrsilac hoce da nanese zrtvi teske telesne povrede. No. pre svega. odnosno pristao na to.(2) Nehatna actio libera in causa – kod ucinioca postoji u momentu prethodnog delovanja (actio praecedens) nehat (svesni ili nesvesni) u odnosu na krivicno delo koje je kasnije ucinio u stanju neuracunljivost. logickim tumacenjem (argumentum a fortori) ta se mogusnost u ovoj situaciji ozbiljno dovodi u pitanje. To pitanje regulisano je opstom odredbom. postojao umisljaj ili nehat (ukoliko j zakonom uopste predvidjen nehatni oblik). Sporna pitanja: 70 . (2) Da je u tom stanju ucinio krivicno delo u odnosu na koje je kod njega. (u praksi su mnogo cesce sitacije kada postoji nehat u odnosu na delo u neuracunljivom stanju u koje se ucinilac sam doveo). Dakle. tj. eventualni umuisljaj. postojace njegova krivicna odgovornost. ako se neko ko se dovede u stanje neuracunljivosti kaznjava istom onom kaznom kao da je bio uracunljiv. ta se kazna moze izreci ako je ucinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata”. primenjuje se samo onda kada se ucinilac doveo u stanje neuracunljivosti i nesporno je da se ne primenjuje onda kada se neko doveo samo u stanje bitno smanjene uracunljivosti. clan 15. za primenu instituta actiones liberae in causa postrebno je da kumulativno budu ispunjena dva uslova: (1) da je ucinilac sam sebe doveo u stanje neuracunljivosti – zakon kao tipicne radnje dovodjenja u to stanje navodi upotrebu alkokhola ili droga. ali to mogu biti i drugi nacini. po pravilu. za odgovornost za krivicna dela kvalifikovana tezom posledicom potrebno je da se ta teza posledica moze pripisati nehatu (svesnom ili nesvesnom). Cak. Zakon tu mogucnost ne iskljucuje ni onda kada neko sam sebe do bitno smanjene uracunljivosti. dakle. zasto bi se onda mogla ublaziti kazna onome uciniocu koji se doveo samo u stanje bitno smanjene uracunljivosti. u koje je sam sebe doveo iz nehata ili sa umisljajem.: “kada je iz krivicnog dela proizasla teza posledica za koju zakon propisuje tezu kaznu. Medjutim. nije lako utvrditi. to tim pre vazi za onoga ko se samo doveo u stanje bitno smanjene uracunljivosti. zbog toga sto se dari o specificnoj situaciji gde je umisljaj ili nehat ucinioca upravljen ka osnovnom delu i njegovoj posledici. u momentu pre nego sto se doveo u to stanje. postojanje nehata u odnosu na tezu posledicu. Ukratko receno.Institut actiones liberae in causa. Da li se primenjuje u slucaju dovodnjeja sebe u stanje bitno smanjene uracunljivosti . KZ SRJ. Jer. a ubije zrtvu). To je. odnosno nije bio svestan toga ali je to morao znati i bio je duzan. U okviru te situacije moguca su setiri slucaja: direktni umisljaj. vazi issto pravilo za sva krivicna dela. ili je pak olako drzao da do toga nece doci. svesni nehat i nesvesni nehat. Institut actiones liberae in causa primenjuje se i kod krivicnih dela necinjenja – ako ucinilac dovede sebe u stanje neuracunljivosti a bio je svestan da u tom stanju svojim propustanjem moze ostvariti bice krivicnog dela a to je i hteo.

stava 1. u odnosu na tezu posledicu.Da li osnovno delo moze ostati u pokusaju a da odgovornost za tezu posledicu? – u praksi se na ovo uglavnom odgovara potvrdno. Odgovornost za krivicna dela ucinjena putem stampe i drugih sredstava javnog obavestavanja Sredstva javnog obavestavanja mogu se iskoristiti za izvrsenje razlicitih krivicnih dela (kleveta. ne predstavlja krivicno delo. Stav 2:Nije krivicno odgovoran urednik. pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uredjenja…). KZ SRJ: “Stav 1: Kad postoje uslovi iz clana 27. odnosno lice koje ga je zamenjivalo u vreme objavljivanja informacije: 1. izdavac – za krivicno delo ucinjeno putem nepovremene stampane publikacije. To iziskuje ustanovljavanje posebnih pravila o krivicnoj odgovornosti za krivcna dela ucinjena putem stampe i drugih sredstava javnog informisanja. krivicno su odgovorni: 1. postupao iz nehata nego kada je umisljajno zeleo da teza posledica nastupi) Zato odredbu clana 15. autoru informacije cesto je otezano. 3. a ako nema izdavaca ili postoje stvarne ili pravne smetnje za njegovo gonjenje – stampar koji je za to znao. Zakon – odredbama clanova 27. (2) Slucajevi kada se za krivicno delo kvalifikovano tezom posledicom moze izreci teza kazna. Vodjenje postupka prema izvrsiocu. ako je do zavrsetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom autor ostao nepoznat. ako iz opravdanih razloga nije znao za koju okolnosti navedenih u tac. 2. Nije sporno da je moguca primena odredbe clana 15. videosredsava. 71 . ako je informacija objavljena bez saglasnosti autora. tj. 2. putem radija. filma za javno i privatno prikazivnje i dijapozitiva.i 28.i 29. odgovornost za krivicno delo kvalifikovano tezom posledicom postoji u dva slucaja kada je u odnosu na tu posledicu postojao umisljaj: (1) Kada teza posledica sama po sebi. KZ SRJ: “Stav 1:Za kriminlna dela ucinjena putem novina ili druge povremene stampane publikacije. KZ SRJ treba tumaciti onako kako je ova konstrukcija postavljena i formulisana u nekim stranim zakonodavstvima: da je u odnosu na tezu posledicu postojao BAR nehat (sto ne iskljucuje i vise. gramaticko tumacenje upucuje na to. ovog clana”. ga od Clan 28. KZ SRJ i onda kada je osnovno krivicno delo izvrseno iz nehata. nego primenom odredaba za odmeravanje kazne izvrsene u sticaju (neprihvatljivo je da se uciniocu moze izreci stroza kazna kada je. ako su u vreme objavljivanja informacije postojale stvarne ili pravne smetnje za gonjenje autora koje i dalje traju. postojanje umisljaja). Izuzetno. televizije ili filmskih novina krivicno je odgovoran odgovorni urednik. tj. postoji pitanju Da li u odnosu na tezu posledicu uvek mora postojati nehat? – Da. KZ SRJ regulisana je ova stvar: Stav 27. proizvodjac – za krivicno delo ucinjeno putem gramofonske ploce. ovog zakona. odnosno lice koje zamenjuje.1 do 3. fonograma. a u nekim slucajevima i sasvim onemoguceno. magnetofonske trake.

zatim u svedskoj (1986). Prvi put se javlja u Engleskom pravu a tek polovinom 19. Finska 1995. sledece zemlje su uvele odredjene oblike krivicne odgovornosti: Norveska 1991. kaznene odgovornosti pravnog lica u sirem smislu. Belgija 1999. U srednjem veku. Osim Francuske. Najznacajnije koncepcijsko pitanje tice se krivicne. u poslednje vreme uocava se jasan trend uvodjenja odredjenih oblika odgovornosti pravnih lica. Stav 2: ako je izdavac. Ovakav razvoj je i rezultat odredjenih inicijativa u okviru saveta Evrope i Evropske Unije. to je potvrdjeno donosenjem “Interpretation Act”-a. tako i svaku drugu kaznenu odgovornost pravnog lica. Godine 1899. ovog zakona primenjuju se samo ako ta lica nisu krivicno odgovorna po opstim odredbama o krivicnoj odgovornosti ovog zakona” (Ovde se govori o supsidijarnom karakteru ovih odredaba. pre svega nacelo ‘societas delinquere non potest”. Spanija 1995. (2) Drugi – odbacuje krivicnu odgovornost. stampanje ili proizvodnju”. za sada retka. Danska 1996. Da je to ipak moguce pokazuju neka. Tome na putu stoje pre svega neka osnovna nacela savremenog krivicnog prva (nacelo subjektivne individualne odgovornosti. danas su i dalje u manjini zemlje cije zakonodavstvo predvidja krivicnu odgovornost pravnh lica u pravom smislu. Jos je u rimskom pravu bilo dileme po ovom pitanju. neprihvatljivost kolektvinog kaznjavanja…). medjutim. vec potrebna i opravdana. Clan 29. stampar ili proizvodjac pravno lice ili drzavni organ. Najpre u Holandiji (1976). veka dolazi do prvih precendenata kojima se dozvoljava kaznjavanje pravnih lica. teorija nije bila bas jedinstvena po ovom pitanju. Cini s da najvise opravdanja ima ova druga (medjutim. krivicna odgovornost pravnih lica ne samo moguca. O tome postoje tri stava: (1) Prvi – odbacuje kako krivicnu. meni se cini da ima ova treca). Krivicna odgovornost pravnog lica Razvoj i stanje u svetu Specificnost pravnih lica predstavljale sy skoro nepremostivu prepreku za iznalazenje adekvatnog resenja u okviru krivicnog prava i krivicne odgovornosti. krivicno je odgovorno lice koje odgovara za izdavanje.27. (3) Treci – da i pored brojnih teskoca. strana zakonodavstva. ali prihvata kaznenu odgovornost ili kao neku odgovornost sui generis. sto znaci da ce navedena lica najpre odgovarati ako su preduzeli radnju izvrsenja krivicnog dela ili su prema opstim pravilima bili saucesnici u delu autora). I na pravno-dogmatskom planu tesko je naci odgovarajuca resenja.KZ SRJ: “Odredbe o krivicnoj odgovornosti lica navedenih u cl. Pitanje kaznene odgovornosti pravnog lica uvek je bilo sporno. odnosno. 28. ili pak kao odgovornost za druge kaznjive delikte (pre svega prekrsaje). ali je tamo delikt bio smatram deliktom lica koji ga sacinjavaju. godine doneo preporuku broj P (88) 18 72 . pa se i neka uobicajena shvatanja moraju prihvatiti sa odredjenim rezervama. nacelo nulla poena sine culpa. (Savet Evrope je 1988. U Evroi. Izuzimajuci anglosaksonsko pravo.auditivnih sredstava ili slicnih sredstava komuniciranja namenjenih sirem krugu lica.

nase je pravo izabralo “sredji put” uvodjenjem specificne kategorije delikata: privrednih prestupa. da krivicno pravo ne sme da odustane od svojih osnovnih nacela i tekovina (ne samo zbog pravno-dogmatskih razloga. takdje. norme su u legislativno-tehnickom smislu nekvalitetne. samom cinjenicom da je rec o kaznenoj odgovornosti sui generis. (mada treba imati i odredjene reerve. treba prihvatitit da ona moze biti ostavrljiva i kod pravnih lica. Sadasnja koncepcija odgovornosti za privredne prestupe.zemljama clanicama da uvedu krivicnu odgovornost pravnih lica. ili druge sisteme kaznene odgovornosti pravnih lica). po pravilu. Odgovornost pravnih lica u nasem pravu Umesto krivicne odgovornosti ili odgovornosti samo za prekrsajne delikte. treba imati u vidu da sa uvodjenjem prava o privrednim prestupima. Objektivna odgovornosti i sankcije prema pravnim licima Svrha sankcija se ne moze ostvarivati direktnim uticajem na pravno lice kao takvo. Zato. Da li prtnja kaznom i drugim sankcijama deluje generalnopreventivno na pravna lica? . tako i sa krivicnim delima…) Medjutim. jer kazna pogadja i one clanove pravnog lica koji su nevini. kako medjusobno. ne resavaju neki problemi koji se javljaju na planu krivicne odgovornosti pravnih lica. prisutna je i neuskladjenost pojedinih propisanih privrednih prestupa. za sada. Takodje. pre svega zvbog rznih protivurecnosti kojima obiluje materija privrednih prestupa. vec na njegove organe i clanove. kolektivnog kaznjavanja… sadrzalo u sebi opasnost od prosirivanja tih izuzetaka i na neke druge cituacije). kao eventualnog cilja kazne. Njihov specijalnopreventivni ucinak se u principu ne moze negirati Retribucija – u pogledu retribucije. Novcana kazna – kao jedina kazna koja se bez teskova moze primenjivati i prema pravnom licu. I pored drugacijih misljenja preovladjuje stav da su privredni prestupi opravdali svoje postojanje u nasem pravnom sistemu. Postojeca resenja u oblasti prava o privrednim prestupima tesko da mogu ostvariti ambicioznije ciljeve u smislu ostvarivanja zastitne funkcije kako se ona uobicajeno shvata u krivicnom pravu. ipak ne sme se zaboraviti. nastala je kao rezultat teznji za ustanovljavanjem kaznene odgovornosti pravnih lica kojoj bi cilj bio obezbedjivanje postovanja zakoa i prpisa u oblasti privrednog poslovanja pravnih lica. nema dovoljno razloga da se napusta “srednji put” iako se on u praksi nije pokazao dovoljno efikasnim. ili i pored poznatih prigovora treba uvesti i krivicnu odgovornosti pravnih lica? – iako ima osnova da se tvrdi da kriminalitet pravni lica podrazumeva “nesto vise” od prekrsajne odgovornosti. kada su u pitanju opste zastitne mere koje odgovaraju merama bezbednosti u krivicnom pravu. odnosno one koji su se cak protivili izvrsenju delikta (zasto nisu prijavili) U pogledu specijalne prevencije – situacija je relativno jasna. Pitanje: da li je opravdanpo postojanje privrednih prestupa i kaznene odgovornosti.specificna problem na planu generalne prevencije kod pravnih lica jeste ostvarivanje zahteva da kaznjavanje bude pravedno. manje znaci za pravno nego fizicko lice 73 . nego i zbog toga sto bi uvodjenje u krivicno pravo objektivne odgovornosti.

Pokusaj – kod pokusaja moze da se govori o postojanju cetiri elementa krivicnog dela (i pored toga sto nije nastupila posledica). inkorporisana u sistem individualne subjektivne odgovornosti. je da kazna mora da deluje u dva smera i da ima dvostruku prirodu: 1. (moje misljenje. Osim u slucaju kada su one same proglasene za krivicno delo. kao i predvidjenost u zakonu. Uobicajeno je u nasoj krivicnopravnoj literaturi da se smatra da postoje cetiri moguce faze u ostavrenju krivicnog dela. U pogledu kaznjavanja za neke od ovih faza postoji spor izmedju objektivnih i subjektivnih teorija: (1) subjektivne teorije – polaze od toga da je vec u najranijoj (2) fazi krivicnopravna intervencija opravdana s obzirom na ispoljenu volju ucinioca da izvrsi krivicno delo Objektivne teorije – smatraju da samo stetne posledice na zastitnom objektu. Kod njih nedostaje radnja krivicnog dela.Uslovna osuda – i ostvarivanje njene svrhe. Uobicajena je izreka: “Cogitationis poenam nemo patitur” (za misli se ne kaznjava). a to ce imati i preventivnu ulogu koja podstice bolji i moralniji menadzment (veci porez. bar na odredjano vreme (jer trajna bi bila neprihvatljiva)). Dakle. Van tog sistema. Pripremne radnje – kaznjavanje za pripremne radnje tesko je obrazloziti. Donosenje odluke – kada se radi o fazi donosenja odluke (da se izvrsi krivicno delo) postoji saglasnost da za samu odluku ne treba kaznjavati. pokusaj i dovrseno krivicno delo. ona bitno menj svoj karakter i domasaj. pripremnanje nekog krivicnog dela ko i prethodni stadijum pre zapocinjanja njegovog izvrsnja ne moze se obuhatiti 74 . Ta sankcija je duboko ukorenjena. novcana kazna – koja ce opteretiti sve clanove prvnog lia. jednokratna kazna) 2. radnja krivicnog dela. javljaju se jos ozbiljnije sumnje. ne postoji najznacajniji element pojma krivicnog dela. u vidu zabrana obaavljanja rukovodjece delatnosti na teritoriji koju pokriva odredjeni krivicni zakon. pripremne radnje. To su: donosenje odluke. na pravnom dobru (makar i u obliku ugrozavanja) opravdavaju krivicnopravnu intervenciju. Oblici i nacini ostvarivanja krivicnog dela Pripremanje i pokusaj krivicnog dela Nacelna pitanja kaznjivosti nedovirsenog krivicnog dela Osnovno pitanje koje se u vezi sa tim postavlja. jeste gde je granica cije prekoracenje od strane ucinioca znaci njegov ulazak u “kriminalnu zonu”. lustrativne mere – sankcije prma fizickim licima unutar pravnog lica koja su odgovorna.

odnosno momenat kada ponasanje pojedinca postaje relevantno i za ruge. u dogovaranju. podrazumeva umisljaj (ne moze se nehatno pripremati krivicno delo). Stav 2: pripremanje krivicnog dela moze se zakonom odrediti kao posebno krivicno delo ili se zakonom moze propisati kaznjavanje za pripremanje odredjenog krivicnog dela. od kontrole slobododnu sferu. i ne radi o pripremnim radnjama jer ih je zakon podigao na rang izvrsenja. kao sto stoji u stavu 1. za kaznjivost umisljajnog pripremanja izvrsenja krivicnog dela. cinjenica da pojedinac sam preduzima nekok ponasanje ne mora nista da znaci u pogledu privatnosti tog ponasanja.opstim pojmom krivicnog dela. KZ SRJ u clanu 18. u otklanjanju prepreka za izvrsenje krivicnog dela. Ne sme se krivicnopravna zastita postaviti tako da se vec najraniji spoljni znaci njegove opasnosti po zasticeno dobro obuhvataju minimalnom zonom. krivicnopravnu zastitu treba svesti samo na najintenzivnije oblike ugrozavanja. a ne samo za one koji to ponasanje preduzimaju (drustvena opasnost). a narocito kod pripremnih radnji dolazi do brojnih i po pravilu udaljenih oblika ugrozavanja zastitnog objekta. Upravo u umisljaju moze se videti jedno od najvaznijih opravdanja za kaznjavanje i samog pripremanja krivicnog dela. postavlja se pitanje: gde su granice privatnosti? – nije prihvatljivo da se ta granica svede samo na zabranu kaznjavanja misli. S obzirom na to da kod pokusaja. Dakle. Stav 3: kad zakon propisuje kaznjavanje za pripremanje odredjenog krivicnog dela. planiranju ili organizovanju sa drugima izvrsenja krivicnog dela. Iz toga sledi da za njih vaze opsti standardi za propisivanje opisa bica 75 . potrebno je da je to izricito predvidjeno u posebnom delu. ili pravo na ”glasno razmisljanje” odnosno pismeno ili na drugi nacin belezenje svojih misli. kao i u drugim radnjama kojima se ostvaruju usovi za neposredno izvrsenje krivicnog dela a koje ne predstavljaju radnju ucinioca. Takodje. pripremanje se moze sastojati u nabavljanju ili osposobljavanju sredstava za izvrsenje krivicnog dela. licnu sferu gradjana. mora se poci od prava gradjana na jednu licnu. Osnovni kriterijumi jesu: vrednost zastitnog objekta i intenzitet njegovog ugrozavanja. U stavu 2 stoji da se to moze izvrsiti na dva nacina: (1) Propisivanjem pripremanja kao posebnog krivicnog dela – tu se. formalno gledajuci. Zbog toga je kaznjavanje za pripremne radnje strano bilo kom sistemu opsteg dela i opstem pojmu krivicnog dela. dok neki odnosi izmedju dva lica ne izlaze iz njihove privatne sfere. Dakle. sadrzi odredbe o pripremanju krivicnog dela: Stav 1: Ko sa umisljajem priprema izvrsenje krivicnog dela kaznice se samo kad to zbog posebne drustvene opasnosti samog pripremanja zakon narocito odredjuje. Potrebno je utvrditi koja je to “minimalna kolicina” intenziteta ugorzavanja i kod najvrednijeg dobra. odnosno mora se postaviti donja granica ispod koje ne bi bila opravdana krivicnopravna intervencija. S tim u vezi. Pravo na nepovredivost privatne sfere pojedinca obuhvata bar i saopstavanje svojih misli u privatnom krugu. Tu je presudan odnos prema javnosti. A to je slucaj i sa nasi krivicnom zakonodavstvom. po samoj svojoj prirodi. Tu donju granicu odredjuje intenzitet ugrozavanja ali i jos jedan kriterijum taj kriterijum jeste zabrana zadiranja krivicnog prava u privatnu. Pripremanje krivicnog dela Pripremanje.

a za pokusaj drugog krivicnog dela samo kad zakon izricito propisuje kaznjavanje i za pokusaj. planiranje ili organizovanje sa drugima izvrsenja krivicnog dela. ono ne ispunjava zakonski opis nekog krivicnog dela. a moze se i blaze kazniti.druge radnje kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvrsenje krivicnog dela a ne predstavljaju neposrdno izvrsenje. Kao sto se vidi iz stava 1. KZ SRJ tako sto su pripremne radnje svrstane u cetiri grupe na osnovu odredjenih kriterijuma. To znaci da ucinilac sa umisljajem preduzima radnju izvrsenja delimicno ili u celini. (kod pokusaja krivicnoh dela koja u svom bicu nemaju posledicu nedostaje deo radnje izvrsenja. Ova poslednja grupa jeste sporna jer i dalje ostavlja otvoreno pitanje odredjivanja pojma pripremnih radnju. Propisivanjem kaznjavanja pripremanja kao faze u ostvarivanju nekog krivicnog dela – problem predstavlja kako odrediti u cemu se one sastoje. Ono sto je znacajno jeste da zakonska defiicija vezuje pripremne radnje za neposredno izvrsenje krivicnog dela. KZ SRJ: Stav 1: ko sa umisljajem zapocne izvrsenje krivicnog dela. tako da se neki znacajni posebni problemi ne javljaju kod te vrste pripremnih radnju (primer: kaznjive su pripremne radnje za proizvodnju opojnih droga (cl. Te cetiri grupe su: . . Kao primere pogedati clanove KZ SRJ: 170. tj. Stav 2: ucinilac ce se za pokusaj kazniti u granicama kazne propisane za krivicno delo. Tu nedostaje neko o predvidjenih elemenata bica krivicnog dela. 3. Taj kriterijum jeste da li je preduzeta radnja izvrsenja (pokusaja) ili nije (pripremne radnje). tj. dok pripremanje krivicnog dela samo po sebi nije krivicno delo. kaznice se za pokusaj krivicnog dela za koje se po zakonu moze izreci zatvor do pet godina ili teza kazna. mada nepotpuno. treba razlikovati dve situacije i dve vrste pokusaja: 76 .(2) krivicnog dela. Za postojanje pokusaja krivicnog dela karakteristican je izostanak posledice. Pokusaj krivicnog dela Pojam i vrste pokusaja Pokusaj krivicnog dela je nepotpuno ostvarenje bica krivicnog dela. Upravo zbog tog problema. On predstavlja krivicno delo. Pokusaj se u odnosu na pripremne radnje kvalitativno razikuje. U praksi je nekada veoma tesko povuci granicu. orjentacionu definiciju. kao i kako u konkretnom slucaju postaviti granicu izmedju radnje izvrsenja i pripremne radnje. Clan 19. .otklanjanje prepreka za izvrsavanje krivicnog dela. To je ucinjeno u stavu 3. KZ SRJ)). . ali ga ne dovrsi.dogovaranja. pripremne radnje ne mogu biti udaljene od radnje izvrsenja krivicnog dela. st. a to je po pravilu posledica. 138. zapocinje radnju izvrsenja ali posledica izostaje.nabavljanje ili osposobljavanje sredstava za izvrsenje krivicnog dela. radnja izvrsenja je zapoceta li nije dobrsena). kriterijum za razgranicenje je relativno jednostavan. KZ SRJ nastoji da da jednu okvirnu. 245. clana 18.

to ne bi imalo nikakav krivicnopravni znacaj Kvalifikovani pokusaj – relevantan prilikom oderavanja kazne. dok u stranj preovladjuje subjektivnso shvatanje. KZ SRJ). pokusaj moze biti kaznjen i kod drugih. ali se ucinilac ne moze smatrati krivim za njeno nastupanje…) Umisljaj – konstitutivni element pokusaja jestu umisljaj ucinioca. nije znacajno da li je kazna zatvora od 5 godina minimum ili maksimum ili unutar raspona propisane kazne nekog krivicnog dela). Kaznjavanje za pokusaj Kod kaznjavanja za pokusaj treba razlikovati dva pitanja: Kod kojih krivicnih dela je pokusaj kaznjiv i kako – resenje u jugoslovenskom krivicnom pravu odredjuje krug krivicnih dela kod kojih je pokusaj kaznjiv vezivanjem za propisanu kaznu. Svrseni pokusaj – ucinilac preduzima kompletnu radnju izvrsenja. Razlg nije njihova teznia vec njihova priroda (tj. pa sve do momenta nastupanja posledice. Izuzetno. neophdno je precizirati koja su to krivicna dela.) (pri tom.st. 77 . jer je to nemoguce zbog njihove prirode. U tom slucaju uzima se da postoji samo pokusaj tezeg krivicnog dela (a ne sticaj) ali okolnosti da je kroz pokusaj dovrseno neko lakse krivicno delo treba tretirati kao otezavajucu okolnost prilikom odmeravanja kazne. nastupanje posledice. Pokusaj moze postojati od momenta kada je izvrsilac zapoceo radnju izvrsenja. a i kad bi to bilo moguce. Pokusaj i posledica predstavljaju contraditio in adjecto Izostanak posledice ne znaci uvek i pokusaj krivicnog dela (neka krivicna dela ne mogu postojati u pokusaju. ali e kazna moze ublaziti (cl.(1) Nesvrseni pokusaj – ucinilac je preduzeo samo deo radnje (2) izvrsenja. clana 19. Nastupanje posledice iskljucuje pokusaj. Sporno je da li ova podela treba da bude izvrsena na osnovu subjektivnih ili objektivnih kriterijuma – u nasoj teoriji se ovo pitanje ne spominje. ili zato sto je radnja pokusaja inkriminisana kao dovrseno krivicno delo) Nastupanje posledice ne znaci uvek postojanje krivicnog dela (usled delovanja nekih drugih uzroka. polazi se od toga da je kaznjavanje za pokusaj opravdano kod tezih krivicnih dela. potrebna je reakcija jos u ranijoj fazi njihovog ostvarenja). jer se pokusaj iz nehata ni hipoteticki ne moze zamisliti. Dakle. Ipak. Uslov za to jeste da je kod takvog krivicnog dela izricito propisano da ce se ucinilac kazniti i za pokusaj. Kojom kaznom se kaznjava za pokusaj – pokusaj se kaznjava istom kaznom koja je propisana za krivicno delo.19. Kaznjava se za pokusaj onih krivicnih dela za koja se moze izreci kazna zatvora u trajanju od pet godina ili teza kazna (stav 1. kao sto je slucaj sa krivicim delima necinjenja. laksih krivicnih dela. on radnju izvrsenja nije dovrsio pa samim time nije ni prouzrokovao posledicu. Predstavlja tezu vrstu pokusaja i postoji onda kada je kro pokusaj nekog tezeg krivicnog dela dovrseno neko lakse krivicno delo.2. To se cini tako sto se razgranicenje vrsi obzirom na zaprecenu kaznu. ali iz razlicitih razloga posledica ne nastupa.

Ovu podelu treba smao uslovno prihvatiti. Naime. Dve vrste nepodobnog pokusaja: Apsolutno nepodoban pokusaj – postoji onda kada odredjenim sredstvm ili na odredjenom predmetu ni pod kojim uslovima nije moguce prouzrokovati posledicu Relativno nepodoban pokusaj – kada u konkretnom slucaju. kao sto se vidi iz zakona. Dobrovoljni odustanak Pojam dobrovoljnog odustanka Uobicajeno je da se smatra da je cilj postojanja instituta dobrovoljnot odustanka od izvrsenja krivicnog dela da se cinilac stimulise da ne izvrsi krivicno delo na taj nacin sto mu se stavlja u izgled mogucnost oslobodjenja od kazne u slucaju da dobrovoljno ne dovrsi zapoceto krivicno delo. Time se moze opravdati resenje iz naseg krivicnog zakonodavstva koje ne pravi podelu na ove dve vrste nepodobnog pokusaja. granica izmedju apsolutno i relativno nepodobnog pokusaja nije uvek moguce precizno odrediti. Ucinilac veruje da moze da ucini krivicno delo na nacin koji je s aspekta uovicajenog zivotnog iskustva. pa odustaju iz drugih razoga). Ipak. imajuci u vidu cinjnicu da stepen ugrozavanja zasticenog dobra nizi kod nepodobnog pokusaja. Irealni pokusaj je ekstremna varijanta apsolutno nepodobnog pokusaja. Naime. Dakle.Nepodoban pokusaj Nepodoban pokusaj postoji onda kada s obzirom na nepodobnost sredstva ili nepodobnost predmeta radnje krivicnog dela nije bilo moguce prouzrokovati posledicu. uslov je postavljen alternativno. on nije kaznjiv. Medjutim. KZ SRJ: “Ucinilac koji pokusa da izvrsi krivicno delo nepodobnim sredstvom ili prema nepodobnom predmetu moze se osloboditi od kazne”. Clan 20. opravdanje instituta dobrovoljnog odustanka treba gledati u tome sto je u slucaju dobrovoljnog odustanka stepen drustvene opasnosti pokusanog dela u nacelu nizi i sto ponekad sama okolnost da je uinilac dobrovoljno odustao ukazuje da sa aspekta svrhe kaznjavanja nije potrebno izreci kaznu uciniocu. odredjenim sredstvima ili na odredjenom prdmetu nije moguce prouzrokovati posledicu. Ipak. zbog delovanja odredjenih okolnosti i uslova. zakon predvidja mogucnost oslobodjenja od kazne. a o je s obzirom na nepodobnost subjekta). vradzbina i sl. ne treba razloge traziti samo u tome (cesto im to nije ni poznato. Pokusaj da se neko ubije koriscenjem crne magije.) Reenje prihvaceno u KZ SRJ polazi od toga da je opravdano kaznjavati za nepodoban pokusaj. 78 . Zato. ova podela ima odredjeni znacaj za kaznjavanje za nepodoban pokusaj u onim slucajevima u kojima je moguce izvrsiti razgranicenje. (u stranoj teoriji ima misljenja da postoji i treci uslov. odnosno za razumntog coveka potpuno besmislen (primer. sto ukljucuje i imogucnost ublazavanja kazne). Irealni pokusaj – razlikuje se od nepodobnog pokusaja. Stepen ugrozavanja zsticenog dobra kod apsolutno nepodobnog pokusaja nizi je nego kod relativno nepodobnog pokusaja. a to ne znaci da je nemoguce i ispunjenje oba uslova.

mora ga kazniti za delo koje je dovrsio kroz pokusaj krivicnog dela koje se oslobadja od kazne (cl. pa zbog toga odustane). (dobrovoljni odustanak kod svrsenog pokusaja moguc je samo kod krivicnih dela kod kojih posledica nastupa posle kraceg ili duzeg vremena posle dovrsavanja radnje (temporalni delikti)). Poseban problem su tzv. Sve sto prethodi samom silovanju treba da bude 79 . to ucini neko drugo lice (primer: gurne dete u vodu i dok pliva da ga spasi to ucini neko drugi). U principu. pod uticajem unutrasnjih mnotiva. Kod svrsenog pokusaja kada ucinilac veruje da je preduzeo sve sa ciljem izvrsenja krivicnog dela. nezavisno od njega. ali g ne onemogucavaju (primer silovanja. Ukoliko sud odluci da ucinioca oslobodi kazne za pokusaj krivicnog dela od kojeg je odustao. Imajuci u vidu zakonsku formulaciju. To je.st. KZ SRJ).3. Zato nema odustanka u slucajevima kada je ucinilac ucinio sve da spreci nastupanje posledice ali ona ipak nastupi (jedino sto se prilikom odmeravanja kazne moze uzeti u obzir kao olaksavajuca okolnost) Pitanje: sta ako izvrsilac preduzme sve radnje da spreci izvrsenje krivicnog dela. ali ucinilac nije spreman da to ucini). U pogledu subjektivnog elementa potrebno je da je odluku doneo sam.21. postoji onda kada je ucinilac i pored toga sto je bio svestan da krivicno delo moze da dovrsi. u principu. dakle. Kaznjavanje za dobrovoljni odustanak KZ SRJ polazi od nacelnog stava da je dobrovoljni odustanak kaznjiv. a samo za dela koja su nedovrsena. On predstavlja fakultativni osnov za oslovodjenje od kazne (clan 21. Tu je sporno pitanje da li se to odnosi i na ona krivicna dela koja se nuzno izvrsavaju kroz pokusaj nekih krivicnih dela ili samo na druga krivicna dela? (u stvari pitanje je da li je ovom odredbom obuhvacen i kvalifikovani pokusaj). s tim da mora definitivno odustati od dovrsenja dela. potrebno je njegovo aktivno delovanje kojim on (licno ili preko drugoga) sprecava nastupanje posledice. od njega odustao (nema dobrovoljnosti kada ucinilac pogresno uzima da postoji neka spoljna okolnost koja ga sprecava u dovrsenju krivicnog dela. treba uzeti da je dobrovoljnost iskljucena. tj. fakticko pitanje koje treba procenjivati u svakom konkretnom slucaju.Subjektivna i objektvna komponenta – dobrovoljni odustanak sadrzi subjektivnu i objektivnu komponentu. Primer. Posledica ni u kom slucaju ne sme nastupiti. Dobrovoljnost. stav 3. (smatram da treba da odgovara za sva dela od kojih nije odustao. Neka zakonodavstva prosiruju slucaj dobrovoljnog odustanka i na slucajeve kada posledica izostane bez doprinosa izvrsioca pod uslovom da je dobrovoljno i ozbiljno nastojao da posledicu spreci. a ne pod uticajem nekih spoljnih okolnosti koje predstavljaju smetnju za dovrsenje krivicnog dela. ali u slucajevima kada su one takvog intenziteta da bi dovrsenje krivicnog dela za ucinioc znacilo ili povecani rizik za otkrivanje ili uopste izvrsenje krivicnog dela cine bitno tezim. one smetnje koje otezvaju izvrsenje krivicnog dela. mogu biti predmet oslobodjenja od kazne. Na objektvnom planu potrebno je da ucinilac prestane sa daljim preduzimanjem radnje izvrsenja (kod nesvrsenog pokusaja) odnosno sa preduzimanjem kaznjivih pripremnih radnji (kod svrsenog pokusaja). KZ SRJ) a samim tim i fakultativni osnov za neograniceno ublazavanje kazne. Kod nesvrsenog pokusaja dovoljno je da se ucinilac suzdrzi od daljeg preduzimanja radnje. treba reci da ce odgovarati samo za krivicna dela odvojena od dela od kojeg je dobrovoljno odustao. relativne spoljne smetenje ne iskljucuju dobrovoljnost. a u medjuvremenu. Relativne spoljne smetnje. pa jaci otpor zahteva jacu prisilu.

Nas zakon. Kod trajnih krivicnih dela – uzima se da je vreme izvrsenja krivicnog dela vreme kada je dobrsena radnja izvrsenja. pa je to pitanje u nasoj teoriji sporno. tj. utvrdjivanje krivicne odgovornosti. bez obzira kad je posledica nastupila. npr. s tim sto se dozvoljava da se vreme kada je ono relevantno za utvrdjivanje licnih okolnosti saucesnika od kojih zavisi njegova krivicna odgovornosti odredjuje prema vremenu preduzimanja radnje saucesnistva (navedeni izuzetak je veoma vazan jer ne bi bilo logicno ni prihvatljivo da se uzme da je podrstrekac.” Vreme izvrsenja krivicnog dela vazno je za resavanje vise pitanja u krivicnom pravu: vremensko vazenje krivicnog zakona. primenom ove teorije doslo bi do neresivih situacija ako se ne bi kao vreme izvrsenja smatrao samo jedan vremenski momenat. (2) Teorija posledice – vremenom izvrsenja smatra se vreme kada je nastupila posledica. i 32. (ovo vreme se razlikuje narocito kod temporalnih delikata. telesne povrede… a samo silovanje ako se od njega dobrovoljno odustalo moze da bude predmet oslobodnjenja od kazne). krivicna dela koja kao konstitutivno obelezje imaju odredjeno vreme…) Postoje dva moguca nacina resavanja ovog pitanja: (1) Teorija delatnosti – vremenom izvrsenja krivicnog dela smatra se vreme kada je preduzeta radnja izvrsenja. Vreme radnje saucesnistva – KZ SRJ ne odredjuje sta se smatra vremenom radnje saucesnistva. Vladajuce shvatanje polazi od toga da i kod saucesnistva vreme treba vezati za vreme preduzimanja radnje izvrsenja (a ne radnje saucesnistva). (3) Teorija jedinstva – postoji u teoriji. maloletstvo. Ipak. KZ SRJ: “Krivicno delo ucinjeno je u vreme kad je ucinilac radio ili bio duzan da radi. Kod produzenog krivicnog dela – uzima se da je vreme izvrsenja krivicnog dela momenat preduzimanja poslednje radnje koji ulazi u sastav produzenog krivicnog dela. zastarelost.kanjeno (uznemiravanje. opredelio se za teoriju delatnosti. neuracunljiv zato sto je je to bio u vreme kada 80 . KZ SRJ. Tacnije. Vreme i mesto izvrsenja krivicnog dela Vreme i mesto izvrsenja krivicnog dela – opste napomene Vreme i meste izvrsenja krivicnog dela resena su u nasem zakonodavstvu izricitom odredbom u clanovima 31. Vreme izvrsenja Clan 31. i za pokusaj vazi da je izvrsen onda kada je preduzeta radnja izvrsenja. i po njoj se vreme izvrsenja krivicnog dela smatra i vreme kada je preduzeta radnja i vreme kada je nastupila posledica. kod onih krivicnih dela kod kojih izmedju preduzete radnje i nastupanja posledice prodje krace ili duze vreme). Momenat nastupanja posledice – nije od znacaja za utvrdjivanje vremena izvrsenja radnje krivicnog dela.

iako je bio uracunljiv onda kada je preduzeo radnju podstrekavanja).je izvrsilac preduzeo radnju izvrsenja krivicnog dela. 81 .

Kod vremena je ovo pitanje jos vise sporno nego kod vremena. da se kod krivicnih dela necinjenja izvrsilac uopste ne nalazi u mestu u kome je krivicno delo izvrseno. ne odredjuje sta se smatra mestom u odnosu na saucesnike. teorija jedinstva – mestom izvrsenja smatra je i jedno i drugo. vec i ono mesto u kome je posledica prema umisljaju ucinioca trebalo da nastupi. polazi od toga da je i za saucesnistvo merodavne mesto radnje izvrsenja (a ne mesto saucesnistva). (2) Teorija posledice – za mesto izvrsenja relevantna je posledica. KZ SRJ: Stav 1: Krivicno delo je izvrseno kako u mestu gde je ucinilac radio ili je bio duzan da radi. tehnickim napravama… mestom izvrsenja se smatra i ono mesto gde je doslo do dejstva tih sila. tj. u krivicnom procesnom pravu odredjivanje mesne nadleznosti suda… Utvrdjivanje mesta narocito je vazno kod krivicnih dela cija se radnja izvrsenja preduzima u jednom mestu. nego ni u mestu u kome je propustena radnja koju je izvrsilac bio duzan da preduzme (navesti neki primer). primena republickih krivicnih zakona.Mesto izvrsenja Clan 32. na svakom mestu). mesto u kome je blagovremenim preduzimanjem radnje mogao da otkloni nastupanje posledice. mesto radnje je ono mesto gde je ucinilac bio duzan da radi. Drugo misljenje uzima osim tih mesta i mesto gde je preduzeta radnja saucesnistva. zivotinjom. Moguce je. sa istim obrazlozenjem o akcesornoj prirodi saucesnistva. kao ni kod vremena. Kod saucesnistva – postojeca odredba. tako i u mestu gde je posledica nastupila. krivicna dela koja u bicu kao konstitutivan element sadze odredjeno mesto. (3) Teorija ubikviteta (ubique – svuda. i to ne samo u mestu u kome je posledica nastupila.ovo je resenje logicno. Odredjivanje mesta izvrsenja neophodno je u krivicnom pravu zato sto od toga zavisi resavanje vise pitanja: prostorno vazenje krivicnog zakonodavstva. odnosno naprava. odnosno tri teorije: (1) Teroija delatnosti – za mesto izvrsenja relevantna je radnja. stoga. Stav 2: Pripremanje i pokusaj krivicnog dela smatraju se izvrsenim kako u mestu gde je ucinilac radio. nase krivicno pravo bi moglo da se primeni samo pod uslovima koji vaze za realni ii 82 . (u nekim slucajevima to znaci i mesto u koje je ucinilac trebalo da se uputi da preduzme radnju koju je bio duzan da preduzme radi sprecavanja nastupanja posledice. tako i u mestu gde je po njegovom umisljaju posledica trebalo da nastupi ili je mogla nastupiti. Ukoliko se izvrsilac posluzi prirodnim silama. Postoje tri pristupa. a posledica nastupa u drugom (distanciona krivicna dela). Jedno misljenje. Kod krivicnih dela necinjenja. jer bi se u slucaju prihvatanja prvog resenja doslo do nekih nelogicnih situacija (primer: podstrekavanje na nasoj teoritoriji za krivicno delo koje je izvrseno u nekoj drugoj zemlji. kao i mesto posledice. Kod pokusaja krivicnog dela i kaznjivih pripremnih radnji – kao mesto izvrsenja smatra se ne samo ono mesto u kome je preduzeta radnja.

a to je podela na zlocine. da je to bio jedan od retkih principa oko kojeg 83 . krivicna dela protiv imovine…). Druge podele krivicnih dela S obzirom na neka posebna svojstva izvrsioca. S obzirom na to da li je radnja preduzeta umisljajno ili nehatno – umisljajna i nehatna. Ova podela je danas ili uproscena (predvidjanjem samo dve kategorije krivicnih dela) ili sasvim napustena (jer joj je uglavnom cilj bio resavanje veceg broja materijalno pravnih i procesno pravnih pitanja vezivanjem za odredjenu kategoriju krivicnih dela). tzv. Osnov te podele jeste u tezini dela. S obzirom na to da li je izostala posledica – pokusano i dovrseno krivicno delo. odnosno u zaprecenoj kazni. poznata je podela na – opste i posebne delikte. Takdje. tj. princip. S obzirom na objekt krivicnopravne zastite – postoji podela na veci broj krivicnih dela. prestupe i istupe. S obzirom na trajanje posledice – trajna krivicna dela (ona kod kojih se posledica sastoji u stvorenom protivpravnom stanju koje traje duze ii krace vreme. Svima njima je zajednicko da su klasifikovana prema istom objektu krivicnopravne zastite. godine. Tradicionalna podela krivicnih dela prema njihovoj tezini – tu podelu uveo je jos francuski KZ iz 1810. Osim sto se ne moze dozvoliti izdavanje stranca stranoj drzavi zbog politickog krivicnog dela (pricao je Lopicic o tome u vezi ekstradicije. postoje i krivicna dela sa dve ili vise grupnih zastitnih objekata. ali da je bice krivicnog dela ostvareno samim nastupanjem odredjenog stanja: primer: krivicno delo dvobracnosti). Za sve to vreme krivicno delo postoji: primer: protivpravno lisavanje slobode) i krivicna dela stanja (rec je o tome da je samo proizvedena posledica tajnog karaktera. Ta podela je znacajna za sistematizaciju posebnog dela. S obzirom na posledicu – krivicna dela bez posledice (delatnosna) i krivicna dela sa posledicom (posledicna). umesto jednostavne primene Deoba krivicnih dela Podela krivicnih dela s obzirom na radnju i posledicu Krivicna dela se mogu podelti s obzirom na vise kriterijuma: S obzirom na radnju izvrsenja – krivicna dela cinjenja i krivicna dela necinjenja (propustanja). Podela na opsta i politicka krivnicna dela Znacaj ove podele u nasoj krivicnopravnoj teoriji je precenjen. Viseobjektna krivicna dela. S obzirom na to kada nastupa posledica – momentalna (posledica nastupa odmah) i temporalna (posledica nastupa nakon kraceg ili duzeg proteka vremena).personalni ili univerzalni teritorijalnog principa). krivicna dela su u okviru posebnog dela upravo po tom kriterijumu svrstana u odredjene grupe (krivicna dela protiv zivota i tela.

Kompleksnih krivicnih dela. izmedju vise lica mora postojati i subjektivna veza da bi se radilo o saucesnistvu. Relativna politicka krivnica dela – rec je o obicnim delima koja se vrse s plitickim ciljeivam.533. Nasuprot retriktivnom. sto znaci da negira saucesnistvo kao institut (to shvatanje je zadrzano u austrijskom krivicnom pravu). koja su u vezi sa vrsenjem politickih krivicnih dela a nekada se vrse zajedno sa njima (razbojnistvo u toku rata…). Zbog znacaja koje se daje ipak treba reci nekoliko reci. kao institut. Saucesnistvo. pod saucesnistvom se podrazumeva ostvarenje krivicnog dela od strane vise lica (u stvari to je sticaj vise lica u jednom krivicnom delu). Medjutim. Pored objektivne veze koja se sastoji u zajednickom prouzrokovanju posledice. Ona su kao takva prdvidjena u zakonu. (2) Objektivna teorija – procenjuje se priroda krivicnog dela. Resenje se trazi preko. ZKP) podela na opsta i politicka krivicna dela nema nikakve druge prakticne posledice. Kompleksna (mesovita) krivicna dela su opsta krivicna dela kojima se moze vrsiti napad na politicka dobra (ubistvo ili povreda ugleda predstavnika najvisih organa vlasti) koneksna su ona opsta. Postoje krivicna dela oko kojih nema spora da su politickog karaktera. iz samog zakonskog opisa njihova priroda je lako prepoznatljiva (primer: krivicna dela kod nas svrstana u glavu krivicnih dela protiv ustavnog uredjenja i bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije). koje samo preduzima radnju izvrsenja).st. 84 .su se svi slozili na nekoj konferenciji po tom pitanju) ali ni zbog vojnog krivnicnog dela (cl. stoji ekstenzivno tumacenje koje polazi od toga da je izvrsilac svako ono lice koje je na bilo koji nacin ucestvovalo u ostvarenju krivicnog dela. problem je utvrditi kada obicna krivicna dela dobijaju karakter politickih krivicnih dela. U vezi sa tim nastale su dve teorije: (1) Subjektivna teorija – presudan je politicki motiv. Podela na apsolutna i relativna krivicna dela – Apsolutna krivicna dela – objekt krivicnopravne zastite je politicke prirode. obicna krivicna dela koja se brse radi ostvarivanja politickih ciljeva. tzv. Kod obe ove podele. Kod nas i u teoriji i u zakonodavstvu prihvacen je restriktivni pojam izvrsioca (sto znaci da se pravi razlika izmedju izvrsioca i saucesnika).2. U okviru restriktivnog mogu se razlikovati dve varijante tog pojma: (1) Najuze shvatanje pojma izvrsioca – koje polazi od toga da je izvrsilac samo ono lice koje samo vrsi krivicno delo. Ostvarenje krivicnog dela od strane vise ucinilaca (saucesnistvo) Pojam i vrste saucesnistva Uopsteno receno. ima i krivicnih dela koja su politicka po svom karakteru ili motivu. Saucesnistvo je zajednocko ostvarivanje krivicnog dela od strane vise lica uz pomoc svesti kod njih da zajednicki deluju. zasniva se na restriktivnom shvatanju pojma izvrsilastva (izvrsilac je ono lice koje samo ostvaruje bitne elemente bica krivicnog dela.

a da se pri tome taj drugi ne moze smatrati izvrsiocem krivicnog dela jer mu u potpunosti nedostaje subjektivna strana krivicnog dela. a ne izvrsiocem. odnosno da se ono u pogledu nekih bitnih svojstava razlikuje od ostalih oblika saucesnistva). ona je danas napustena). u kojoj meri ostario kriminalno ponasanje. odnoson da je preduzeo radnju koja ulazi u kriminalnu zonu. posredno izvrsilastvno i saizvrsilastvo). odnosno da je izvrsilac usao u kriminalnu zonu (akcesorna priroda saucesnistva). odnosno koliko je. (2) saucesnistvo u sirem smislu (pored navedenih oblika obuhvata i saizvrsilastvo.(2) Prosireno shvatanje pojma izvrsioca – podrazumeva izvesno prosirivanje na saizvrsioca i posrednog izvrsioca (to je prihvaceno u nemackoj i razlikuje tri forme izvrsilastva: neposredno izvrsilastvo. prihvcena je podela na: (1) saucesnistvo u uzem smislu (podstrekavanje. Moze se govoriti o postojanju dvostruke prirode akcesornosti: Kvantitativna akcesornost – postojanje saucesnistva zavisi od toga u koji je stadijum izvrsilac dospeo. Za razliku od nje postoji i princialna teorija kja polazi od toga da ono postoji sasvim nezavisno od toga da li je izvrsilac nesto preduzeo sa ciljem izvrsenja krivicnog dela (medjutim. da li je ostvario krivicno delo sa svim negovim obaveznim elementima. Posredni izvrsilac – od saucesnistva treba razlikovati posrednog izvrsioca. (dovrseno delo. Ono je samo nuzan uslov za postojanje saucesnistva (ne moze se ucestvovati u necemu sto ne postoji). posredni izvrsilac je ono lice koje ostvarujuci sve subjektivne elemente krivicnog dela navede drugog na ostvarenje krivicnog dela. a narocito da je postojala i njegova krivica. pomaganje i organizovanje zlocinackih udruzenja). Dakle. ako je samo pokusano ili su preduzete pripremne radnje. saucesnistvo ce postojati samo ukoliko je takav pokusaj ili pripremna radnja kaznjiva. U nasoj teoriji je prihvaceno najuze shvatanje pojma izvrsioca sto podrazumeva da se i saizvrsilastvo smatra saucesnistvom. Kvalitativna akcesornst – znaci da postojanje saucesnistva takodje zavisi i od toga sta je izvrsilac ostvario. Lice koje preduzima radnju izvrsenja smatra se samo sredstvom. ako je kriminalno delo dovrseno kvantitaivna akcesornost postoji. odnosno nekoliko varijanti akcesornosti: • Potpuna (ekstremna) akcesornost – nuzno je da izvrsilac ostvario krivicno delo sa svim negovim opstim obelezijma. dokle je dosao u svojoj kriminalnoj aktivnosti. ili je za postojanje saucesnistva dovoljno da su ostvarni samo neki elementi opsteg pojma krivicnog dela. koje se moze smatrati samo saucesnistvom u jednom sirem smislu. polazeci od toga da je saizvrsilastvo negde izmedju izvrsilastva i saucesnistva. ?????????? Pravna priroda saucesnistva Principijelna teorija – prema ovoj teoriji je irelevantno da li je izvrsilac preduzeo bilo sta i gde saucesnistvo postoji uvek onda kada je neko od ucesnika preduzeo bilo koju radnju i za nju samostalno odgovara. Akcesorna teorija – zahteva da je izvrsila izvrsio krivicno delo. Tu postoji nekoliko situacija. Za postojanje saucesnistva potrebno je da je delo ivrseno ili pokusano. Medjutim. kaznjiv pokusaj ili kaznjive pripremne radnje). 85 . To nikako ne znaci da sauciesnici odgovaraju za radnju odnosno delo glavnog izvrsioca. Ipak.

a ne i njegova protivpravnost (dakle i kad neko pomogne drugom u nuznoj odbrani) • • U vezi sa kvalitativnom akcesornioscu javlja se i jedno pitanje: da li je za postojanje saucesnistva i krivicnu odgovornost saucesnika dovoljno da glavni izvrsilac ostvari samo nehatno krivicno delo.• Limitirana (ogranicena akcesornost) – dovoljno je da je izvrsilac ostvario sve objektivne elemente krivicnog dela. Dakle. ili odmeravanje kazne koje postoje kod izvrsioca prenose i na sve ostale ucesnike u krivicnom delu (u nasem krivicnom pravu prihvaceno je sasvim suprotno stanoviste koje je eksplicitno izrazeno u odredbi stava3. bar ne u svom cistom obliku. te se te okolnosti uzimaju u obzir samo kod onog ucesnika kod kojeg postoje). dovoljno je da je odredjeno u zakonu kao krivicno delo i da je protivpravno. za njihovu krivicnu odgovornostt ona mora postojati kod svakog saucesnika. Krivicu izvrsioca ne treba zahtevati jer ona je individualna. krivica izvrsioca i inace nije relevantna za saucesnike. onda ce tim pre postojati saucesnistvo ako dok izvrsioca postoji nehat. clana 25. dakle ni njegov umisljaj ni nehat. Tacnije da li saucesnistvo zavisi od umisljajnog dela ili je za njegovu odgovornost dovoljno i da je podstrekavao ili pomagao u nehatnom delu izvrsioca? – ako se podje od limitirane akcesornosti gde za postojanje saucesnistva uopste nije potrebna krivica glavnog izvrsioca. Minimalna akcesornot – dovoljno za postojanje saucesnistva da su ostvarne bitna obelezja krivicnog dela. KZ SRJ. Ov shvatanje nigde nije prihvaceno. 86 . Hiperekstremna akcesornost – sve okolnosti koje imaju znacaj za postojanje krivicnog dela. a krivica nije neophodna. krivicne odgovornosti.

Teorija o podeli rada – prihvata je jedan deo nase sudske prakse. Objektivni i subjektivni element se moraju posmatrati u medjusobnoj vezi (i moze se uzeti. ipak ne moze nekoga ko je u tom planu dobio ulogu pomagaca. ako neko. a to je svest o zajednickom delovanju. neophodno je da bude ostvarena i objektivna i subjektivna komponenta. U slucaju da je makar i deimicno preduzeta radnja izvrsenja. Objektivno-subjektivna teorija – predstavlja jednu mesovitu teoriju. ucestvovanjem u radnji ili na drugi nacin. moze postojati saizvrsilastvo? U nasoj zakonskoj definicije to nije jasno. Po ovoj teoriji. i kasnije zaista preduzeo radnju pomaganja. Medjutim. Medjutim. Medjutim. sto potupa sa izvrsilackom voljom (cum animo auctoris). osim radnje izvrsenja. Fojerbah. Sustina ove teorije proizilazi iz finalnog pojma radnje. pa su stoga i dalje aktuelne teorije koje nastoje da odrede pojam saizvrsilastva. Teorija vlasti nad delom (materijalno-objektivna teorija) – saizvrsilac je onaj koji je u svakoj fazi ostvarenje krivicnog dela imao presudnu ulogu u smislu da je bitno mogao uticati na tok zivrsenja krivicnog dela. a time i izvrsilacka volja postojala samo kod majke tako da je majku proglasio posrednim izvrsiocem a sestru kao pomagaca. drugostepeni sud je primenom ekstremne subjektivne teorije zauzeo stav da je interes za interes.Saizvrsilastvo Clan 22. da su pri tome podelili uloge i napravili plan. Medjutim. da transformise u saizvrsioca. nastalu mesanjem prethodno nabrojanih. potrebno je da je subjektivni element ostvaren u jednoj intenzivnijoj formi. Prvostepeni sud je smatrao sestru za izvrsioca a majku za podstrekaca. cesto neko u ostvarenju krivicnog dela ima vazniju ulogu od onga ko neposredno preduzima radnju izvrsejna i stoga nije opravdano svoditi ga na rang pomagaca. pa cak i u form izvrsilcke volje. Drugi slucaj je sa agentom ruske kontraobavestajne sluzbe. Ta teorija je danas jedna od vladajucih u stranoj krivicnopravnoj literaturi i praksi. ako neko nije preduzeo radnju izvrsenja. dolaze u obzir. nije dala odgovor na glavno pitnje koje su to radnje koje. Osnovni problem koji se javlja jeste u koji slucajevima. ali je princip isti (slucaj “Stasinskij”)) Pokusano je da se ova teorija ublazi ogranicenom subjektivnom teorijom pema kojoj se izvrsilacka volja mora na neki nacin materijalizovati kroz neke radnje ucinioca da bi bio smatran saizvrsiocem. svako od njih kaznice se kaznom propisanom za to delo”. Predstavnik ove teorije je A. KZ SRJ: “Ako vise lica. cak i kada preduzme radnju izvrsenja postupa tako da delo hoce kao tudje (animus socii) bice smatran pomagacem (primeri: dva slucaja iz Nemacke prakse kada je ova teorija uzeta u obzir: u interesu i na molbu majke vanbracnog deteta njena sestra je to dete sama lisila zivota tako sto ga je utopila u kadi sa vodom (slucaj “kade”). osim kada se ucestvuje u radnji izvrsenja sto je nesporno. Subjektivna teorija – saizvrsilastvo postoji uvek onda kada neko ucestvuje u ostvarenju krivicnog dela tako sto delo hoce kao svoje. do odredjene granice da jace izrzen subjektivni element moze donekle kompenzovati slabije 87 . cinjenica da se vise lica unapred dogovorilo kako da ostvare krivicno delo. zajednicki ucine krivicno delo. vec neke druge radnje koje same po sebi mogu biti radnje pomaganja. za postojanje saizvrsilastva na subjektivnom planu ne trazi se nista vise od opsteg subjektivnog uslova za postojanje saucesnistva. Medjutim. Formalno-objektivna teorija – svodi sazivrsilastvo samo na slucajeve kada neko makar i delimicno preduzme radnju izvrsenja.

izrazen objektivni element. Medjutim, i tada te radnje moraju objektivno imati osetan znacaj za ostvarenje krivicnog dela (tako, kda neki od ucesnika ne preduzimaju radnju izvrsenja vec neke druge radnje koje omogucuju i doprinose izvrsenju dela, smatrace se saizvrsiocima ako kod njih postoji volja d krivicno delo izvrse zajednicki, tj. da “hoce delo kao zajednicko, pa prema tome i kao svoje, tako da preduzete radnje takvih saizvrsilaca cine prirodnu i logicnu celinu sa radnjama ostalih saizvrsilaca, koji preduzimaju zakonom odredjenu radnju izvrsenja krivicnog dela” (Vrhovni sud Jugoslavije Kz. 32/65). U praksi se cesto uzima da je ono lice koje cuva strazu prilikom izvrsenja kradje saizvrsilac. Medjutim, cuvanje strae samo po sebi jeste radnja pomaganja koja moze prerasti u saizvrsilastvo samo pod dodatnim uslovima koji zavise od okolnosti konkrtnog slucaja (npr. da je postojao dogovor o podlei ukradenh stvari, da se kradja nije mogla izvrsiti bez cuvanja straze…) Kod delicta propria (kod kojih je posebno svojstvo ucinioca bitno obelezje krivicnog dela) saizvrsilac moze biti samo ono lice koje moze biti i samostalan izvrsilac. Kod svojerucnih krivicnoh dela (krivicna dela koja moze izvrsiti samo jedan ucinilac licno i samostalno) nije moguce saizvrsilastvo (primer: obljuba) Sukcesivno saizvrsilastvo – postoji onda kada se neko pridruzi nekome u toku izvrsenja krivicnog dela (nije nuzno da su svi saizvrsioci ucestvovali u izvrsenju dela od samog pocetka). Sukcesivno saizvrsilastvo nespojivo je sa onim teorijama koje za postojanje saizvrsilastva traze prethodni dogovor, i prethodnu podelu uloga saizvrsioca u izvrsenju dela. Prividno saizvrsilastvo – nema saizvrsilastva u slucaju prividnog saizvrsilastva, odnosno onda kada dva ili vise lica zajednicki prouzrokuju posledicu krivicnog dela bez postojanja svesti o zajednickom delovanju. Nuzno saizvrsilastvo – postoji kod onih dela ciji opis bica krivicnog dela ulazi kao obavezan element da mogu biti ostvarena samo od strane dva ili vise lica (primer: krivicno delo oruzane pobune). VAZNO!!! Saizvrsilac se kaznjava kao da je delo sam izvrsio, tj. kaznom koja je propisana za ucinjeno delo.

Podstrekavanje
Clan 23. KZ SRJ: Stav 1: Ko drugog sa umsiljajem podstrekne da ucini krivicno delo kaznice se kao da ga je sam ucinio. Stav 2: Ko drugog sa umisljajem podstrekava na izvrsenje krivicnog dela za koje se po zakonu mzoe izreci pet godina zatovra ili teza kazna, a delo ne bude ni pokusano, kaznice se kao za pokusaj krivicnog dela. Dakle, clan 23. KZ SRJ ne odredjuje pojam podstrekavanja, pa je njegovo odredjivanje prepusteno teoriji i sudskoj praksi. Podstrekavanje je oblik saucesnistva kojim se umisljajno navodi drugo lice da izvrsi krivicno delo. Stvaranje odluke kod drugog lica da se izvrsi krivicno delo je glavna, centralna karakteristika podstrekavanja. Zato u nasoj teoriji neki autori pojam podstrekavanja odredjuju kao umisljajno izazivanje ili ucvrscivanje odluke kod podstreknutog da preduzme protipravnu radnju kojom ce ostvariti obelezja nekog bica krivicnog dela (ukoliko je kod izvrsioca vec postojala odluka da izvrsi krivicno delo (omnimodo facturis) nece postojati podstrekavanje, vec neuspelo podstrekavanje ili psihicko pomaganje).

88

Tu treba imati u vidu da odluka moze biti manje ili vise ucvrscena. Stoga se ne moze prihvatiti shvatanje da svako ucvrscivanje odluke da se ucini krivicno delo predstavlja podstrekavanje. U nekim slucajevima, kada bi odluka i inace bila ostvarena, dalje jacanje te odluke treba smatrati psihickim pomaganjem. Danas vladajuce shvatanje u podstrekavanje ukljucuje i ucvrscivanje odluke, s tim sto se problem razgranicenja sa psihickim pomaganjem pojednostavljuje i ne ulazi u raspravljanje pitanja da li ucvrscivanje, jacanje odluke moze predstavljati psihicko pomaganje. Odredbom KZ SRJ podstrekavanje moze biti svaka radnja koja se krece u rasponu od blagog nagovaranja do nekih formi prinude (obecanje, molba, savetovanje, prevara… pretnja je specificna, jer i ona moze predstavljati radnju podstrekavanja. Medjutim, treba imati u vidu da intenzitet sile i pretnje ne sme biti takav da iskljucuje krivicu podstreknutog, jer u tom slucaju postoji posredno izvrsilastvo a ne podstrekavanje). Nacin podstrekavanja – Podstrekavanje se najcesce vrsi verbalnim putem (ali je moguce da bude ostvareno i na druge nacine kao sto su konkludentne radnje (gestovi) ili stvaranjem situacije koja na neko lice deluje tako sto kod njega stvara odluku da izvrsi krivicno delo). Navodjenje ne mora biti eksplicitno (ono se moze uciniti i na jedan rafinirani nacin, suptilnije). U nacelu to moze biti bilo koja radnja koja moze imati takav efekat, koja moze za rezultat kod podstreknutog imati donosenje edluke da se izvrsi krivicno delo. Ipak, mora postojati odredjeni psihicki uticaj podstrekaca na ucinioca, ili komunikativni uticaj koji se za radnju podstrekavanja zahteva u preteznom delu novije literature (tzv. teorija psihickog kontakta) Stvaranje provocirajucih situacija ne dovodi do podstrekavanja. Naime, u pravu su oni koji smatraju da ne predstavlja radnju podstrekavanja samo stvaranje situacije za koju se pretpostavlja da ce kod nekog lica izazvati odluku da izvrsi krivicno delo(primer: neko navede ljubomornog muza da ode kuci gde ga njegova zena vara sa nekim, pa on ucini neko krivicno delo, podstrekavanja nece biti). Slucaj modifikovanja neke odluke – podstrekavanje moze postojati i u slucaju kada se modifikuje nekav ec stvorena odluka kod podstreknutog da izvrsi krivicno delo. Tu postoje tri situacije: (1) Ako se odluka izmeni tako da podstreknuti izvrsi neko sasvim drugo krivicno delo u odnosu na ono koje je bio spreman da izvrsi – nesporno je da tu postoji podstrekavanje. (2) Ako podstreks izmeni odluku podstreknutog tako da ovaj ucini teze krivicno delo od onog koje je planirao (istovrsno ili drugo) – postoji spor oko toga kako resiti ovu sitaciju. Ima onih koji smatraju da se podstrekac treba kazniti samo za “dodatak”, dok, s druge strane, ima i misljenja da treba da odgovara za teze krivicno delo, tacnije za delo u celini (primer: ucinilac hoce da izvrsi obivcnu kradju, a podstrekac ga navede da izvrsi kradju upotrebom prinude cime ono prerasta u krivicno delo razbojnistva, ne bi bilo prihvatljivo da podstrekac odgovara samo za krivicno delo prinude). (3) Ako se podstrekva na laksi oblik, odnosno laksi oblik istovrsnog krivicnog dela u odnosu na ono koje je podstreknuti odlucio da izvrsi – tu ne postoji podstrekavanje s obzirom da postojeca odluka obuhvata u sebi laksi oblik krivicnog dela (primer: izvrsilac doneo odluku

89

(4)

da izvrsi kradju sa oruzjem, a podstrekac ga ubedi da to ucini bez oruzja). Izmena odluke u pogledu odredjenih elemenata bica krivicnog dela – iako na prvi pogled deluje da to nema nikakvog znacaja, diferencijacijom tih slucajeva dolazi se do razlicitih posledica i resenja. Izmene u pogledu podstrekavanja promene sredstava, mesta i vremena izvrsenja, po pravilu, ne predstavljaju podstrekavanje vec psihicko pomaganje. Glavno pitanje je da li je doslo do takve izmene plana izvrsioca da to, u stvari, predstavlja novi plan za izvrsenje istog krivicnog dela. (primeri: (1) kada neko hoce da ukrade crno vino a podstrekac ga ubedi da treba da ukrade belo, to predstavlja psihicko pomaganje; medjutim (2) ako je neko odlucio da izvrsi krivicno delo ubistva a podstrekac ga ubedi da treba da ubije neko savim drugo lice, to je vec podstrekavanje).

Potrebno je da je krivicno delo izvrseno ili pokusano – sto je u skladu sa akcesornom prirodom saucesnistva. Nije potrebno da je podstreknuti krivicno odgovoran – zbog toga sto nase pravo prihvata teoriju limitirane akcesornosti. Posredno podstrekavanje – podstrekavanje moze biti i posredno, tj. preko treceg lica odnosno preko vise lica kada se svi oni javljaju kao posredni podstrekaci, Sapodstrekavanje – postoji kada je podstrekavanje izvrseno od strane vise lica. Podstrekavnje se uvek odnosi na konkretno krivicno delo i mora biti upravljeno ili na odredjeno lice ili odredjeni krug lica – a da pri tome nije neophodno da podstrekac poznaje izvrsioca. Podstreknuti ne mora poznavati podstrekaca, niti mora biti svestan da je podstreknut. Umisljaj podstrekaca treba da obuhvati svest o uzrocnoj vezi izmedju radnje podstrekavanja i odluke da se izvrsi krivicno delo, kao i sva bitna obelezja tog dela. Sporna sitacija je: kada je umisljaj lica koje vrsi radnju podstrekavanja upravljen na to da izvrsilac smo zapocne radnju izvrsenja sa ciljem njegovog hvatanja na delu pre nego sto ga dovrsi, zbog lakseg dokazivanja dela. – ni cinjenica da motiv agenta-provokatora nije kriminalan ne moze da iskljuci njegovu krivicnu odgovornost, vec se moze uzeti u obzir samo prilikom odmeravanja kazne (narocito ako je delo ucinjeno). U jednom krivicnom delu ne moze postojati sticaj saucesnistva. Medjutim, kada se radi o vise krivicnih dela sticaj pojedinih oblika saucesnistva je moguc. Podstrekac se kaznjava kao da je delo sam izvrsio, a ukoliko je delo ostalu u pokusaju, a pokusaj je kaznjiv, podstrekacu se kao i izvrsiocu kazna moze ublaziti. U nekim slucajevima podstrekavanje se predvidja kao posebno krivico delo. To se cini ili zato sto radnja podstrekavanja ne bi predstavljala saucesnistvo prema opstim pravilima, ili zbog toga sto se zeli propisati stroza kazna nego za izvrsioca (obicno pod nekim dodatnim uslovima) (primeri su izbegavanje vojne obaveze ili navodjenje na samoubistvo). Neuspelo podstrekavanje – postoji onda kada podstreknuti nije delo ni pokusao (cl.23.st.2. KZ SRJ). Tu razlikujemo dve situacije: (1) kada podstrekac nije uspeo da stvori ili ucvrsti odluku kod podstreknutog, sto bi odgovaralo nesvrsenompokusaju; (2) kada je uspeo da izazove ili ucvrsti odluku ali podstreknuti iz bilo kojeg razloga nije delo izvrsio niti pokusao, sto odgovara svrsenom pokusaju. Za neuspelo podstrekavanje moze se za izvrsenje krivicnog dela za koje se moze izreci kazna od pet godina zatvora ili teza kazna, kazniti kao za pokusaj krivicnog dela.

90

KZ SRJ Stav 1: Ko drugome sa umisljajem pomogne u izvrsenju krivicnog dela kaznice se kao da ga je sam ucinio. a moze se i blaze kazniti. ali na drugi nacin i u drugom obliku. da se prikrivaju tragovi ili sredstva kojim je delo izvrseno i slicno. a u nekim slucajevima i davanje podrske da se izvrsi krivicno delo i njegovo odobravanje). jer se uzima da je pomaganje najlaksi oblik saucesnistva (prividan sticaj). iako bi ovaj svakako mogao i drugacije da udje u stan). (primer: ko izvrsiocu provalne kradje pridrzava merdrevine dok se penje u stan izvrsava radnju omaganja. ucinioca. i sve bitne elemente u pogledu tog krivicnog dela. tragova krivicnog dela ili predmeta pribavljenih krivicnim delom. sredstava kojima je krivicno delo izvreno. a neki su narocito naborjani u cl. otklanjanje prepreka za izvrsenje krivicnog dela. radnja pomaganja ne mora (iako u nekim slucajevima jeste) condicio sine qua non za izvrsenje krivicnog dela.Pomaganje Clan 24.st. U oba slucaja javlja se vise pomagaca. Stav 2: Kao pomaganje u izvrsenju krivicnog dela smatra se nrocito: davanje saveta ili uputstava kako da se izvrsi krivicno delo. Sapomaganje – kada vise lica pomazu izvrsiocu. Pomaganje postoji samo pre ili u toku izvrsenja krivicnog dela – pomoc pruzena posle izvrsenog krivicnog dela koja se sastojji u tome da se krije izvrsilac. odnoso pruzaju neposrednu pomoc. pored cinjenice da svojim radnjama doprinosi ostvarenju krivicnog dela. dovoljno je da su ostvareni objektivni elementi krivicnig dela (limitirana akcesornost). Posredno pomaganje – postoji kada se doprinos izvrsenju krivicnog dela ostvaruje preko nekog treceg lica. KZ SRJ.2. Medjutim. Da bi to bio slucaj. Umisljaj pomagaca – treba da obuhvati. osim ako to nije 91 . Ukoliko isto lice u istom krivicnog delu preduzme i radnju nekog drugog oblika saucesnistva. No to mogu biti i druge radnje. Pomaganje postoji i onda kada bi ostvarenje krivicog dela bez radnje pomaganja bilo moguce. Nacini preduzimanja pomaganja – pomaganje se moze preduzeti na razne nacine. S obzirom na radnju. s tim da u prvoj situaciji samo jedan ili neki imaju direktan kontakt sa izvrsiocem. stavljanje uciniocu na raspolaganje sredstava za izvrsenje krivicnog dela. gde je to tesko zamisliti.24. tj. kao i unapred obecano prikrivanje krivicnog dela. a u drugoj sv imaju neposredan kontakt. Granica izmedju podstrekavanja i pomaganja – za razliku od podstrekavanja. pomaganje moze biti fizicko i psihickio (davanje saveta kako da se izvrsi krivicno delo. kao i izvrsilac krivicnih dela propustanja i on mora imati polozaj garanta. Pomaganje je oblik saucesnistva u uzem smislu kod koga se sa umisljajem doprinosi izvrsenju krivicnog dela. kod pomagaca mora postojati obaveza cinjenja. pomaganje ce uvek biti kosumirano tim drugim oblikom. pomaganje se moze vrsiti i necinjenjem. Za postojanje pomaganja nije potrebno da je izvrsilac krivicno odgovoran.

Pomaganje kao posebno krivicno delo – i radnja pomaganja moze u odredjenim slucajevima biti predvidjena kao posebno krivicno delo. a to je kada zakoodavac zeli da iskljuci mogucnost blazeg kaznjavanja pomagaca. KZ SRJ). U pogledu kaznjavanja pomagaca – zakon predvidja mogucnost ublazavanja kazne. Poseban je slucaj sa temporalnim deliktima. predstavlja posebno krivicno delo pomoci uciniocu posle izvrsenog krivicnog delav (cl.ranije obecano. U tim slucajevima moguce je pruziti pomoc uciniocu sve do nastupanja posledice (to se ne odnosi na krivicn dela koja se smatraju dovrsenim i bez nastupanja). odmeravane i izricanje kazne koja je po vrsti ili meri blaza od one koja je propisana za izrseno krivicno delo. Razlozi su isti kao i kod podstrekavanja. 204. tj. s tim sto se ovde moze dodati jos jedan razlog. 92 .

odnosno udruzenje izvrseno bar jedno krivicno delo (pokusaj. (2) Da postoji zlocinacki plan. (2) da je kao oblik saucesnistva suvisan jer ostali oblici mogu obuhvatiti situacije u kojima je opravdano da drugi ucesnici. Za to postoje dva razloag: (1) moze se prigovoriti da ulazi u sferu objektivne odgovornosti. Samo ako pripadnik zlocinackog udruzenja izvrsi delo koje nije prdvidjeno planom niti je u tesnoj vezi sa njima. Pri tome nije potrebno ni da su mu izvrsioci. Stav 2: Saizvrsilac. podstrekac ili pomagac koji je dobrovoljno sprecio izvrsenje krivicnog dela moze se osloboditi od 93 . KZ SRJ: “Ko je radi vrsenja krivicnih dela stvorio ili iskoristio organizaciju. te da ovaj oblik saucesnistva nije u skladu sa principom nulla poena sine sulpa. niti organizator mora da za bilo sta u vezi sa izvrsenim krivicnim delima. osim izvrsioca krivicno odgovaraju. (3) Da je od strane pripadnika organizacije. Organizator kao saucenik odgovara za sva krivicna dela oja izvrse prpadnici zlocinackog udruzenja. bez obzira da li je i u kom svojstvu neposredno ucestvovao u izvrsenju pojedinog od tih dela”. Ovaj oblik saucesnistva se veoma retko srece u stranom krivicnom zakonodavstvu. bandu. bandu. Organizator se za njih kaznjava. tj. grupu ili drugo udruzenje krivicno je odgovoran za sva krivicna dela koja su proizasla iz zlocinackog plana tih udruzenja i kaznice se kao da ih je sam ucinio. potrebno je kumulativno ispunjenje tri uslova: (1) Da je neko lice stvorilo novu ili iskoristio postojecu organizaciju. Organizator ce odgovarati i za delo provalne kradje). Jedini razlog koi bi donekle isao u prilog zadrzavanju ovok oblika saucesnistva jeste porast organizovanih formi kriminaliteta. zaveru. U vezi sa tim moze se taviti prigovor da to nije dovoljno za subjektivnu odgovornost. Jedino sto je bitno jeste to da su sva dela proizasla iz zlocinackog plana.Organizovanje zlocinckih udruzenja Clan 26. organizator nece odgovarati. pripadnici udruzenja poznati. a podstrekac i pomagac – u granicama svog umisljaja. zaveru. a u cilju toga se ucini i krivicno delo provalne kradje. kaznjive pripremne radnje). KZ SRJ: Stav 1: Saizvrsilac je krivicno odgovoran u granicama svog umisljaja ili nehata. Za postojanje ovog oblika saucesnisva. kao da ih je sam ucinio. Ta veza mora biti stvarnog a ne pravnog karaktera (primer: planom je prdvidjeno krivicno delo falsifikovanja. Krivicna odgovornost saucesnika Clan 25. Treba razlikovati dve grupe krivicnih dela za koje postoji krivicna odgovornost organizatora: (1) Jedno su dela koja su obuhvacena planom (2) Drugo su dela koja su u tesnoj vezi sa delima zbog kojih zlocinacko udruzenje postoji. grupu ili drugo udruzenje sa ciljem vrsenja krivicinih dela.

te ne odgovara za ono sto je ostvario drugi saizvrsilac (takddje. (3) Negativni kvantitativni eksces – dolazi do izvrsenja lakseg krivicnog dela. kao i kod dobrovoljnog odustanka. kaznjive pripremne radnje). postoji nezavisno od toga da li postoji krivicna odgovornost izvrsioca. Stav 3: Licni odnosi. vec je potrebeno da je sprecio izvrsioca da izvrsi krivicno delo (odnosno kaznjiv pokusaj ili kaznjive pripremne radnje). prdvidja fakultativni osnov za oslobodjenje od kazne. ublazavanje ili poostravanje kazne. Pa ce stoga odgovarati samo za lakse delo (jer teze nije ostvareno. to nema veze sa izvrsenim delom (primer: neko je podstrekavao na ubistvo. Ono sto nije bilo obuhvaceno njihovim umisljajem predstavlja eksces izvrsioca i oni za to ne odgovaraju. Dovoljno je da je izvrsilac ostvario sve objektivne elemente krivicnog dela (limitirana akcesornost). prednost u odnosu na pravilo da odgovaraju u granicama umisljaja ima pravilo o akcesornosti saucesnistva. Saizvrsilac odgovara u granicama svoga umisljaja ili nehata. nema krivicne odgovornosti podstrekaca za silovanje. Podstrakac i pomagac odgovaraju u granicama svog umisljaja. ili dozvoljava oslobodjenje od kazne. saizvrsilac je krivicno odgovoran i onda kada kod njega postoji nehat. bez obzira da li je zakonom prpisano kaznjavanje za pripremanje odredjenog krivicnog dela. svojstva i okolnosti usled kojih zakon iskljucuje krivicnu odgovornosti. odnodno da je prduzeo radnje koje ulaze u kriminalnu zonu (dovrseno delo. Tada nema krivicne odgovornosti saucesnika jer radnja saucesnistva nije ni u kakvoj uzrocnoj vezi sa krivicnim delom. podstrekacu i pomagacu kod koga takvi odnosi. Krivicna odgovornost saucesnika. ne moze doci do primene ove odredbe koja. saizvrsiocu. a drugi iz nehata). a ne ono na koje je bio podstrekavana odnosno u kome mu je bila pruzena pomoc. 94 . Pri tome se ne trazi da je izvrsilac krivicno odgovoran. Polazeci od pravila da saucesnici odgovaraju samo u granicama umisljaja. pa i samo saucesnistvo. ali u tome ne uspe. Jedino sto se zahteva jeste da je izvrsilac izvrsio krivicno delo. U pogledu krivice (vinosti) postoji razlika izmedju saizvrsilastva i ostalih oblika saucesnistva. moguce je da je u istom delu jedan saizvrsilac postupao sa umisljajem. a ne odgovara se za nista) Dobrovoljno sprecavanje dela – nije dovoljno da je saucesnik odustao od daljeg preduzimanja radnje saucesnistva. ali ima za neuspelo podstrekavanje na ubistvo). U ovom slucaju. Pri tome jedino treba voditi racuna da li su ispunjeni usllvi za neuspelo podstrekavanje. a izvrsi se siovanje ili nista se ne izvrsi. mogu se uzeti u obzir samo onom izvrsiocu. kaznjiv pokusaj. nesumnjivo dolazi do rezultata da oni odgovaraju samo za osnovi oblik. Medjutim. Dok krivicna odgovornost saucesnika u uzem smislu postoji samo u granicama njihovog umisljaja. To znaci da i onda kada je saucesnik ucinio sve da spreci ucinioca da ne izvrsi krivicno delo. To vazi i u slucaju pripremanja krivicnog dela. Tu su moguce tri situacije: (1) Kvalitativni eksces – izvrsilac izvrsi neko sasvim drugo krivicno delo.kazne. (2) Kvantitativni eksces – dolazi do izvrsenja tezeg krivicnog dela (ili tezeg istovrsnog dela). svojstva i okolnosti postoje. a umisljajem saucesnika je bio obuhvacen samo laksi oblik.

st. kao i kroz primenu krivicnog prava.2.O krivicnim sankcijama uopste Pojam krivicne sankcije Krivicne sankcije predstavljaju sredstvo za ostvarivanje zastitne funkcije krivicnog prava koja je osnovni cilj i svrha postojanja krivicnog prava u celini. KZ SRJ: “Opsta svrha propisivanja i izricanja krivicnih sankcija je suzbijanje drustveno opasnih delatnosti kojima se povredjuju ili ugrozavaju drustvene vrednosti zasticene opstim krivicnim zakonodavstvom”. 51. (4) Vaspitne mere. 60 i 74 sadrzi i odredbe o posebnoj svrsi svake od tih sankcija.2. (3) Mere bezbednosti. svaka vrsta. (2) Mere upozorenja (uslovna osuda i sudska opomena).5. (3) Primenjuju se prema uciniocu protivpravnog dela koje je u zakonu odredjeno kao krivicno delo. cast…) Posebna svrha svake sankcije – pored opste svrhe. odnosno osnovna obelezja krivicnih sankcija prema tome su: (1) Cilj krivicnih sankcija je suzbijanje kriminaliteta. Zakon – cl. ipak je rec o dualistickom sistemu krivicnih sankcija gde se s jedne strane javlja kazna.st. (4) Moraju biti predvidjene zakonom. Tako KZ SRJ u clanovima 33. (5) Primenjuje ih. mere bezbednosti (naime. Vrste krivicnih sankcija Sistem krivicnih sankcija u jugoslvoenskom krivicnom pravu sadrzi cetiri vrste krivicnih sankcija. Elementi. a s druge. Cl. tip sankcije ima i svoju posebnu svrhu. Opsta svrha krivicnih sankcija jesta ostvarivanje zastitne funkcije krivicnog prava. a vaspitne mere su u stvari u krajnjoj liniji specijalna vrsta mera bezbednosti koje se primenjuju prema odredjenoj kategoriji ucinilaca (maloletnicima)). odnosno izrice sud. mere upozorenja su alternativna kazna i tesko su zamislive bez njenog postojanja. sloboda. 95 . Medjutim. Polazeci od elemenata koji ne bi trebalo da budu spotni. ugled. Krivicne sankcije su represivne mere koje se s ciljem suzbijanja kriminaliteta prema uciniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predvidjeno kao krivicno delo na osnovu odluke suda donete nakon sprovedenog krivicnog postupka. Iako se u navedenom clanu govori o drustvenim vrednostima. tj. (6) Izricu se u krivicnom postupku. (2) One su po svojoj prirodi represivne mere.1. opsti materijalno-formalni pojam krivicnih sankcija bi se mogao odrediti na sledeci nacin. izricanjem propisanih sankcija uciniocima krivicnih dela”. KZ SRJ: “Zastita se ostvaruje predvidjanjem drustveno opasnih ponasanja kao krivicnih dela i propisivanjem krivicnih sankcija za ta dela. tu se svakako podrazumevaju i dobra pojedinca koja su u jednom demokratskom drustvu istovremeno i drustvena dobra od najviseg znacaja (zivot. To su: (1) Kazne.

U zamenu za ovu kaznu dosla je kazna zatvora u trajanju od 40 godina). Materijalno-formalni pojam kazne se odredjuje na sledeci nacin: “Kazna je represivna mera koja se sa ciljem suzbijanja kriminaliteta primenuje prema uciniocu krivicnog dela na osnovu odluke sudaa nakom sprovedenog krivicnog postupka”. pogotovo ne pravo svojine. Jedina razlika u odnosu na opsti pojam krivicnih sankcija jeste sto se vde kao pretpostavka za primenu kazne trazi da je ucinjeno krivicno delo. Stepen represivnost najvisi je kod kazne. jer zakonodavac za svako krivicno delo istovremeno propisuje i kaznu. Kazna Pojam i vrste kazne Kazna predstalvja najvazniju krivicnu sankciju.Mere koje imaju slicnosti sa sankcijama – nase krivicno pravo poznaje i odredjene mere koje. Samo sud moze pruziti one garantije koje su neophodne kod primene sankcija koje tako tesko pogadjaju ucinioca kao sto je kazna. To su: (1) kazna satvora. Ono sto je karakteristicno za kaznu jeste da ona znaci i socijalo-eticki prekor koji drustvo upucuje uciniocu krivicnog dela. a KZ SRJ jos ranije. KZ SRJ) nije krivicna sankcija ali iz drugih razloga. Glavna kazna je zatvor. KZ SRJ). 88-90. Krivicne sankcije moze izricati samo sud u krivicnom postupku. Mera oduzimanja imovinske koristi pribavljene krivicnim delom (cl. nisu obuhvacene sistemom krivicnih sankcija jer im nedostaju neke bitne karakteristike koje svaka krivicna sankcija mora da poseduje. kazna se ne svodi na golu represiju. Odredbe o rehabilitaciji. KZ SRJ) ne izrice sud u krivicnom postupku. KZ SRJ). Medjutim. Pravne posledice osdude (cl. Nacelo zakonitosti je takodje kod kazne najdoslednije sprovedno. 35. Podele krivicnih sankcija – u nasem krivicnom zakonodavstvu postoji uobicjena podela na glavne i sporedne kazne (cl. Glavna kazna se moze izreci 96 . dok se novcana kazna moze izreci i kao glavna i kao sporedna kazna. vec one nastupaju po sili zakona kod osude za odredjena krivicna dela ii na odredjene kazne. Krivicno pravo nezamislivo je bez kazne. 91-94. (2) novncana kazna. Pojam kazne se ne razlikuje mnogo od opsteg pojma krivicnih sankcija. iako imaju izvesne slicnosti sa krivicnim sankcijama. brisanju odude i davanju podataka iz kaznene evidencije (cl. odnosno ono bi bez nje sasvim promenilo svoj karakter. Objektivno-subjektivni pojam krivicnog dela kaze da se kazna moze izreci samo krivicno odgovornom uciniocu (sto je saglasno odredbi clana 34. 84-87. jer na ono sto je stekao krivicnim delom. KZ SRJ). I mada je bilo odredjenih kriminalno-poitickih nastojanja da se kazna ukine ona nisu opravdana. (smrtna kazna je ukinuta najnovijim izmenama krivicnog zakona Srbije. Osim opstih odredaba o kazni u opstem delu ona se propisuje i za svako pojedino krivicno delo u posebnom delu. ucinilac nikada ne moze stci neka prava. Sistem kazne u jugoslvenskom zakonodavstvu – obuhvata dve kazne.

(medjutim. njoj ne treba svesno teziti. (specijalna prevencija) (2) Vaspitini uticaj na druge da ne cine krivicna dela. Retributivisticke teorije – opravdanje kazne vide u njenoj nuznosti i koristnoj funkciji koju ona obavlja za drustvo. jer nas kazneni sistem se svodi samo na dve kazne). One su inspirisan filozofskim idejama Kanta (po cenu nestajanj jednog drustva treba slediti kategoricki imperativ apsolutne pravde koji nalaze da se uciniocu dogodi ono sto njegova dela zasluzuju) i Hegela (kazna je “negacija negacije prava”. No i kada je kazna po svom bicu retribucija. Posebna volja prestupnika koja njegovim protvpravnim delom negira opstu volju pravnom poretka. Utilitaristicke teorije – polaze pre svega od moralne odgovornosti i opravdanje kazne vide u retribuciji koja polazi od ideje srazmernosti i ideje pravrdnosti. tj. Opravdanje i svrha kazne Pitanje opravdanja kazne – treba razlikovati utilitaristicke i retributivisticke teorije. 97 . • Mesovita teorija – smatra da je svrha i jedno i drugo. stav 2). Apsolutne teroije nemaju nikakav realni cilje. KZ SRJ izricito odredjuje svrhu krivicnih sankcija. u clanu 33. (pozitivna generalna prevencija) Shvatanje u nasem KZ SRJ uglavnom odgovara modernim shvatanjima generalne prevencije. Svrha kaznjavanja – postoje tri teorije: Apsolutna teorija (odgovara retributivistickom pristupu) (danas napustena) – svrha kazne je vracanje zla za ucinjeno zlo. Unutar ove vrste prevencije treba razlikovati pozitivnu generalnu prevenciju (sastoji se u podrzavanju i jacanju odnih drustvenih i moralih mnormi koje sluze kao prepreka vrsenju krivicnih dela) i negativna generalna prevencija (sastoji se u zastrasivanju potencijalnihycinilaca) Specijalna prevencija – odnosi se na ucinioca koji je vec ucinio krivicno delo.samostalno (s tim sto se samo jedna kazna moze izreci kao glanva). njih ne iteresuje ishod i empirijsko delovanje kazne. svrha kaznjavanja je: (1) Sprecavanje ucinioca da cini krivicna dela i njegovo prevaspitavanje. Clan 33. medjusobni odnos akazni prilikom njihovog izricanja nije veliki. a sporedna kazna samo uz samostalnu. Treba razlikovati generalnu i specijalnu prevenciju: • Generalna prevancija – kazna za cilj moze imati vrsenje uticaja na potencijalne ucinioce. negira se. ona je sama sebi cilj. KZ SRJ: “U okviru opste svrhe krivicnih sankcija (clan 5. i prevencija i retribucja. (generalna prevencija) (3) Jacanje morala i uticaj na razvijdanje drustvene odgovornosti i discipline gradjana. Relativna teorija (odgovara utilitaristickom pristupu) (danas dominirajuca teorija) – svrhu kazne vidi u suzbijanju vrsenja krivicnih dela. odnosno ponistava kaznom). odnosno prevenciji.

ovu odredbu treba shvatiti tako da se izvrsavanje. kao dobro coveka.Opsta pravila o izvrsenju kazne Materija izvrsenja krivicnih sankcija ne spada u oblast opsteg dela krivicnog prava. mora zauzimati visoko mesto na vrednonoj skali i svim clanovima drustva mora biti priznato pravo na licnu slobodu. Medjutim. ono je bilo mera obezbedjenja pristunosti okrivljenog pre sudjenja i u odnosu na koga su bile primenjivane druge kazne. (3) licna sloboda. Obustava prava za vreme izdrzavanja kazne (samo za vreme dok je lice u zatvoru jer je fakticki onemoguceno da vrsi neku od nabrojanih javnih funkcija. supstrat za kaznu zatvora). KZ RS clan 6. Medjutim zbog tradicije da se ona malo cacne u opstem delu pomenuta je i ovde. oni ne smeju biti ni suvise siroki (jer bi to vodilo 98 . Postavlja se pitanje: sta je to uticalo da kazna lisenja slobode postane danas najvaznija krivicna sankcija? – nekoliko faktora: (1) kazna lisenja slobode nema realnog osnova dok se ne stvore jaki drzavni organi. Danas kazna lisenja slobde predstavlja najvazniju kaznu u savremenim kaznenim sistemima. Dakle. oni ne smeju biti suveise uski (onemogucavaju pravilno odmeravanje kazne). Ogranicenje u pogledu izvrsavanja kazne sa aspekta zastite ljudksih prava. Pitanja vezana za kaznu lisenja slobode: Pitanja njenog propisivanja – Osnovno pitanje jesde da li predvideti jednu ili vise vrsta kazni lisenja slobode? – ipak su u vecini oni zakonici koji predivdjaju vise vrsta lisenja slobode. Resavanje ovog pitanja zavisi od toga da li su u odredjenoj zemlji mnoguci uslovi za izvrsavanje razlicitih kazni lisavanja slobode. pa zsto samo veoma kratko. Ona predstavlja nacelnu odredbu ciji je osnovni cilje ogranicavanje u izvrsenju kazne samo na ostvarivanje svrhe kaznjavanja predvidjene clanom 33. (2) zahteva dovoljno bogatu materijalnu osnovu drustva jer je rec o skupoj sankciji. KZ SRJ. Pitanje kaznenih raspona – predstavlja pitanje koliko siroki ti rasponi treba da budu? S jedne strane. sadrzi odredbu kojom se propisju svrha i izvrsenje kazne. Njen znacaj ne proizilazi iz nene ceste primene (stavise ona se primenjuje samo u 20% slucajeva). (stoga i izreka da su sudije ranije orazlnile zatvore. a danas ih pune). tako i uslovna osuda prdstavlja samo zamenu. kazne ne smeju ostvariti neki ciljevi van svrhe kaznjavanja kako je ona odredjena u KZ SRJ. Vrste kazni Smrtna kazna Opsta pitanja kazne lisenja slobode Sire uvodjenje kazne lisenja slobode vezano je za pocetak 19. ali s druge strane. veka. Njome se bavi penologija. Pre toga. vec iz toga sto se pre svega od zaprecene kazne zatovra ocekuje da ima generalno preventivno dejstvo i sto neke druge sankcije ne bi mogle potojati bez nje (bilo koja zamena mora imati svoj osnov. ova suspenzija prestaje danom njegovog izlaska iz zatvora i svkako se ne sme tumaciti kao lisavanje odredjenih prava vec samo kao njihova suspenzija).

narocito ne orad koji predstavlja neki privrednu delatnost. kucni pritvor. i 20. daju osnov za ozbiljno razmisljanje i ispitivanje opravdanosti za njeno uvodjenje u nase krivicno pravo. Mozda ima istine i u tvrdjenju da je danas povecan stepen senzibiliteta ljudi na oduzimanje slobode. kao i vreme u kome ce se obaviti. Bitne karakteristike su: • Rad mora biti dobrovoljan (jer bi inace bio u suprotnosti sa medjunarodnom konvencijom koja zabranjuje prinudan rad kao krivicnu sankciju). odredjuje se najmanji i najveci broj sati rada kao i duzina vremenskog perioda. Rad u oblasti zastite zivotne sredine…). slabi. Rad u javnom interesu – ka sankcija propiuje se u odredjenom trajanju. moze nstaviti obavljanje svoje profesije. neformalno poravnanje ostecenog i ucinioca. pa i krsenju nacela zakonitotsti) ipak u danasnje vreme postoji tendenicija propisivanja suvise irokih raspona. a javljaju se neki novi argumenti u prilog toj kazni. Za njih i danas ima mesta u sistemu krivicnih sankcija. nego rad koji ima humanitarni iopstekorisni karakter (pomoc starim i bolesnim licima. a sud u konkretnom slucaju odredjuje tacam broj sati rada. Clan 38. Pitanje kratkotrajnih kazni lisenja slobode – u novije vreme. osudjeni dolaze u neposredan kontakt sa licima koja su vrlo ranjiva… U svakom slucaju. rekompenzacija drustvu za ucinjeno delo… Protiv – problemi naplanu izvrsenja. znatno manji troskovi. ambulantni tretman.. mere pojacanog nadzora. Razlozi za i protiv alternaticnih kazni: Za – osudjeno lice ne gubi svoje drustvene kontakte. S tim u vezi javljaju se razne ideje alternativa lisenju slobode. nema ni ostalih negativnih posledica lisenja slobode. veka. Kazna zatvora u jugoslovenskom krivicnom pravu Nas zakonodavac se odlucio samo za jednu vrstu kazne: zatvor. niti ima dovoljno razloga da se od njih odustane. KZ SRJ: 99 . Pitanja alternativa kazni lisenja slobode – bilo je argimenata da lisenje slobode cesto postize efekat suprotan od zeljenog. (ima mesta z kriminalno-politicka razmisljanja o uvodnjenju nekih novih formi kazne lisenja slobode (narocito onih kombinovanih sa povremenim boravkom osudjenog na slobodi) koje su u skladu sa nekim savremenim kriminalno-politickim trendovima. kritika koja se rasplamsavala izmedju 80-tih godina 19.arbitrernosti. • Karakteristicna je vrsta rada koji se nalaze (te ne moze biti bilo oji rad. tj. tako da i kratkotrajne kazne lisenja slobode predstavjaju tezak zahvat u dobra pojedinca i u tom smislu mogu predstavljatu alternativu dzim kaznama lisenja slobode. Jedno je ipak jasno: gledanje na kratkotrajne kazne lisenja slobode ne moze biti jednostrano. Ta romena motivisana je realnijim sagledavanjem dometa resocijalizacije jer se osnovi prigovor kratkotrajjnim kaznama lisenja slobode sastojao u tvrdjenju da je ciljeve resocijalizacije nemoguce postici u kratkom vremenskom periodu (izgubljene su iluzije). i razlozi za i razlozi protiv ove sankcije. Ostale alternative – naknada stete.

a izuzetno i jednu trecinu. Takodje. odnosno ministra pravde. a izuzetno i onaj koji je izdrzao trecinu ove kazne moze se otpustiti sa izdrzavanja kazne pod uslovom da do isteka vremena za koje je izrecena kazna ne ucini novo krivicno delo (uslovni otpust).######################## Mogucnost uslovnog otpustanja osudjenog predvidjena je u slucaju kumulativnog ispunjenja dva uslova: (1) Da je izdrzao kaznu najmanje jednu poovinu. kod nekih krivicnih dela kod kojih je propisan samo posebni minimum ili posebni maksimum. Clan 10. Kazna izmedjut 15 i 40 godina ne moze se izreci). uslovni otpust suspenduje kaznu i u tom pogledu ima slicno dejstvo kao i uslovna osuda…. Ne moze jedna komisija organizovana od strane organa uprave. (izuzetak od opsteg minimuma i opsteg maksimuma. KZ RS predvidja obavezno opozivanje ako osudjeni za vreme dok je na uslovnom otpustu ucini krivicno delo za koje je izrecena kazna zatovra preko jedne godine. ova kazna moze se propisati samo uz kaznu zatvora do petnaest godina i ne moze se izreci licu koje u vreme izvrsenja krivicnog dela nije navrsilo dvadeset i jednu godinu zivota. pod uslovom da do isteka vremena za koje je kazna izrecena ne ucini novo krivicno delo (uslovni otpust).. Medjutim. i fakultativno kada je izrecena kazna zatvora do jedne godine. odlucivati o uslovnom otpustu (bilo bi opravdana do to cini sud). Mnogo je prigovora zbog ovakvog nacina odlucivanja o davanju uslovnog otpusta. Svrha propisivanja opsteg minimuma i maksimuma jestepre svega da se u okviru njega kod pojedinih krivicnih dela propise posebni minimum i posebni maksimum. opsti minimum ili opsti maksimum primenjuju se neposredno). poselo se od shvatanja da je uslovni otput samo faza u izvrsenju kazne zatvora. jer dobro vladanje osudjenog ne mora da ima mnogo veze sa njegovim popravljanjem). Uslovni otpust U nasem pravu. Stav 5: Osudjeni koji je izdrzao polovinu kazne zatvora. O uslovnom otpusatnju odlucuje posebna komisija. Stav 4: Zatvor se izdrzava u zatvorenim. a o opozivanju uslovnog otpusta odlucuje sud. (2) Da se za vreme izdrzavanja kazne tako popravio da se sa osnovom moze ocekivati da vise nece vrsiti krivicna dela (ispunjenje ovog uslova je u praksi veoma tesko utvrditi. Stav 3: Zatvor se izrice na pune godine i mesece. dubiozna je mogucnost otpusta nakon izdrzane jedne trecine kazne (predstavlja osnov za arbitrernost i 100 .Stav 1: Zatvor ne moze biti kraci od 30 dana ni duzi od 15 godina. tj. da po pravilu opsti minimum i maksimum ne primenjuju neposredno. U stvari. Takvo shvatanje se moze dovesti u pitanje jer ono narocito u sistemima ko sto je nas gde se uslovno otpusteni ne stavlja pod zastitni nadzor predstavlja fikiju bez realne podloge. poluotvorenim ili otvorenim ustanovama za izdrzavanje kazne. Stav 6: Osudjeni na kaznu zatvora u trajanju od 40 godina moze se otpustiti sa izdrzavanja kazne ako je izdrzao najmanje 20 godina. a do sest meseci i na pune dane. Stav 2: Za najteza krivicna dela ili najteze oblike teskih krivicnih dela moze se propisati i kazna zatvora do 40 godina. Opozivanje uslovnog otpusta – regulisano je republickim krivicnim zakonom. (odredjuje opsti minimum i maksimum kazne zatvora.

Sistemi: Stari sistem (sistem fiksnih novncanih iznosa) – podrazumeva propisivanje kazne u dredjenom iznosu. za izricanje novcane kazne je od znacaja i clan 36. sud ce je izvrsiti tako sto ce za svakih zapocetih 200 dinara novcane kazne odrediti jedan dan zatvora. da se posle toga utvrdi novcana vrednost. Clan 36. odnosno raspona u okviru kojeg se uciniocu odmerava kazna. tj. a sud kao glavnu kaznu izrekne kaznu zatvora. Osim ovog clana. KZ SRJ: Stav 1: Novcana kazna ne moze biti manja od hiljadu dinara. Novcana kazna ne moze biti veca od 200. Novcana kazna u jugoslovenskom krivicnom pravu Nas zakonodavac je ostao pri sistemu fiksnih novcanih iznosa. stav 2. 101 . Kljucno u tom sistemu jeste da se vrednost jednog dana utvrdjuje na osnovu imovinskog stanja ucinioca cime se u znatno vecoj meri nego kod sistema fiksnih iznosa postize da novcana kazna jednako pogadja siromasne i bogate (do vrednosti jednog dana dalazi se tako sto se utvrde mesecni ili godisnji prihodi ucinioca. Novcana kazna se sastoji u placanjui odredjenog novcanog iznosa u korist drzave. danima i to prema opstim pravilima za odmeravanje kazne. ali u opravdanim slucajevima sud moze dozvoliti da osudjeni isplati kaznu i u otplatama. pa se ta usteda deli sa brojem dana u mesecu odnosno godini). odnosno novcani ekvivalent jednog dana. te se prostim mnozenjem dodje do novcane kazne koja se izrice. ili kad je zakonom propisano da ce se ucinilac kazniti zatvorom ili novcanom kaznom. Clan 39. s tim da rok isplate ne moze biti duzi od dve godine. zatim se od toga oduzmu redovni troskovi koje ima.000 dinara. (dakle ovde je odredjen opsti minimum i maksimum novcane kazne) Stav 2: U presudi se odredjuje rok placanja novcane kazne koji ne moze biti kraci od 15 dana niti duzi od tri meseca. Sistem dani-novcane kazne (sistem dnevnih globa) – podrazumeva da se prethodno odmeri kazna u vremenskom trajanju. potpunu suspenziju sudske odluke o izrecenoj Novcana kazna Nastala je u vezi sa sistemom kompozicije. Clan 39. s tim da zatvor ne moze biti duzi od sest meseci. KZ SRJ sadrzi odredbe o izricanju i izvrsenju novcane kazne. (rok i nacin placanja) Stav 3: Ako se novcana kazna ne moze ni prinudno naplatiti. Danas je ona jedna od najcesce primenjivanih krivicnih sankcija. tj.000 dinara. kazsr koja propisuje da se za krivicna dela ucinjena iz koristoljublja novcana kazna kao sporedna moze izrcei i kad nije propisana zakonom. a sud kao glavnu kaznu zrekne kaznu zatvora. KZ SRJ: Stav 2: Za krivicna dela ucinjena iz koristoljublja novcana kazna kao sporedna moze se izreci i kad nije propisana akonom.znaci takoreci kazni). U podrucju lakseg i srednjeg kriminaliteta ona je u nekim zemljama potpuno istisnula kaznu lisenja slobode. utvrdjuje se koliko moze da ustedi. a za krivicna dela ucinjena iz koristoljublja veca od 800. ili kad je zakonom propisano da ce se ucinilac kazniti zatvorom ili novcanom kaznom.

U oblast odmeravanja kazne spada i oslobadjanje od kazne..Stav 4: Ako osudjeni isplati samo deo novcane kazne. Prilikom odmeravanja kazne sud mora u prvom redu voditi racuna o propisanoj kazni a ucinjeno krivicno delo. primenjuje se opsti ili posebni maksimum (objasniti to kako i kada). kojoj svrsi dati prednost? Olaksavajuce i otezavajuce okolnosti U pogledu olasksavajucih i otezavajucih okolnosti postoje dva koncepcijski razlicita pristupa. izvrsenje zatvora ce se obustaviti. ostatak ce se srazmerno pretvoriti u zatvor. st. a posebni nacini odmeravanja kazne postoji u slucaju odmeravanja kazne za krivicna dela ucinjena u sticaju i odmeravanja kazne osudjenom licu. a koji pre svega podrazumeva upoznavanje licnosti ucinioca. pa ce shodno tome i 50. zatim odmeravanje blaze od propisane kazne (ublazavanje kazne) i odmeravanje teze od propisane kazne (poostravanje kazne). U nasoj teoriji koristi se pojam individualizacija kazne. U uzem smislu. Kada je rec o redovnom odmeravanju kazne. tako da ce procentualno biti sluzena i kazna zatovra. 1. 41. Redovan nacin odmeravanja kazne jeste onaj koji se vrsi u okviru propisane kazne za odredjeno krivicno delo. dok se ublazavanje kazne. U sirem smislu. Postavlja se pitanje ako razlicite svrhe kaznjavanja zahtevaju razlicitu kaznu u konkretnoom slucaju. Samo sudsko odmeravanje predstavlja odmeravanje kazne u pravom smislu reci. Jedan je nabrajanje olaksavajucih i otezavajucih okolnosti.000 biti 3 meseca). dok drugi podrazumeva samo uopsteno 102 . odnosno poostravanje moze izvrsiti izuzetno i pod uslovima predvidjenim zakonom. Prilikom odmeravanja kazne. Kada je rec o kazni zatvora u nasem pravu to se cini izmedju posebnog minimuma i posebnog maksimuma. Odmeravanje kazne moze biti u okviru kazne propisane za odredjeno krivicno delo. (ovde napomenuti da ako je suma znatno veca od dozvoljenog maksimuma za kaznu zatvora. osnovni kriterijumi jesu: propisana kazna. Odmeravanje kazne Pojam i vrste odmeravanja kazne Odmeravanje kazne moze biti zakonsko i sudsko. sud mora voditi racuna o tome da je u konkretnom slucaju potrebno postici svrhu kaznjavanja. Stav 5: Posle smrti osudjenog novcana kazna se nece izvrsiti. ona predstavlja ukupan proces koji se odvija pocev od izbora kazne pa do njenog izricanja (pa cak i njenog izvrsenja) sto znaci da ona obuhvata i odmeravanje kazne. Zakonodavac vrsi samo okvirno odmeravanje (odmeravanje in abstracto). KZ SRJ). ona je samo jedan od principa na osnovu kojeg se vrsi odmeravanje kazne. svrha kaznjavanja i olaksavajuce i otezavajuce okolnosti (cl. a ako osudjeni isplati ostatak novcane kazne.000 dinara predstavlja kaznu od 6 meseci zatvora. Ukoliko nije propisan posebni minimum ili posebni maksikmum. Fakticki i kazna od 100. isplacena suma se procentualo gleda.

stepenovanje se mzoe izvrsiti i u okviru pojedinih oblika krivice (primer: vazno je koliko je intenzivno ucinilac hteo nastupanje posledice). (primer: stepen obrazovanja. KZ SRJ u stavu 1. Ovaj metod se pretezno i koristu. (2) Pobude iz kojih je delo ucinjeno – motivi se mogu eticki vrednovati sto je znacajno za odmeravanje kazne (primer: da li je neko izvrsio kradju da bi obezbedio neke svoje elementarne zivotne potrebe ili da bi se kockao). KZ SRJ se opredelio za drugo resenje. (6) Licne prilike ucinioca – nezaposlenost. trebalo da dodje do jedne polazne osnove. u smislu da sto je stepen vise to je motiv negativniji… (3) Jacina povrede ili ugrozavanja zasticenog dobra – u ovom pogledu je narocito vazna poledica. ostecenje. u drugu spadaju one za vreme drzavanj pojedinca u toku krivicnog postupka (poricanje.navodjenje okolnosti o kojima sud mora da vodi racuna prilikom odmeravanja kazne. (5) Raniji zivot ucinioca – ranija neosudjivanost se po pravilu smatra za olaksavajucu okolnost. lose zdravstveno stanje. te ukazuje na osnovne okolnosti koje sud mora uzeti u obzir u procesu odmeravanja kazne (u zavisnosti od toga kako je ostvarena u konkretnom slucaju. To znaci da sud na osnovu opsteg utisk. Pristalice (2) sintetickog metoda misle da sud mora da ceni krivicno delo i ucinioca kao jednu celinu i da na osnovu jednog opsteg utiska i uverenja odmeri kaznu. psihofizicke sposobnosti ucinioca…) Nacin procenjivanja okolnosti: Sporno je kako procenjivati okolnosti. menjanje iskaza. Medjutim. stvarno kajanje…). naknada stete. konkretna opasnost. da ucinilac ima maloletnu decu… (7) Drzanje ucinioca posle ucinjenog krivicnog dela – tu se mogu razlikovati dve grupe okolnosti: jedne se odnos na ublazavanje posledica prouzrokovanih krivicnim delom (pomoc i izvinjenje zrtvi. (4) Okolnosti pod kojima je delo ucinjeno – u novije vreme ovde se uzima u obzir i doprinos zrtve izvrsenju krivicnog dela. Ili razlike u stepenu posledice (unistenje. jedna ista okolnost moze biti otezavajuca ili olaksavajuca okolnost). do neke prosecne. orjentacione kazne i onda kada je povecava i snizava nakom pazljivog zajednickog vrednovanja svake olaksavajuce i otezavajuce okolnosti. da je vrednuje i utvrdi koliko svaka od njih utice na kaznu. alanliticko-sintetickog metoda. S tim u vezi mogu se koristiti dva metaoda: analiticki i sinteticki. Zakon to navodi u clanu 41. 103 . najbolja je varijanta mesovitog. apstraktna opasnost). Pristalice (1) analitickog metoda smatraju da sud mora pazljivo da analizira svaku okolnost. Ima misljenja koja smatraju da treba povezati stepen krivicne i pobudu. laganje. polazeci od propisane kazne. kajanje. Doprinos zrtve sopstvenoj viktimizaciji treba u nacelu uzeti kao olaksavajucu okolnost. uticaj na svedoke…) (8) Druge okolnosti koje se odnose na licnost ucinioca – tesko je pronaci neke okolnosti koje se odnose na licnost ucinioca a da one nisu obuhvacene drugim okolnostima iz clana 41. Bolje da je delo u pokusaju nego dovrseno. navodi sledece okolnosti koje su od znacaja: (1) Stepen krivicne odgovornosti – i uracunljivost i krivica se mogu stepenovati. Medjutim.

KZ SRJ jasno se vidi da je potrebno kumulativno ispunjenje dva uslova: (1) da postoje dve ili vise osobito olaksavajuce okolnosti. prekoracenje granica nuzne odbrane…). KZ SRJ: “Kad postoje uslovi za ublazavanje kazne iz clana 42. U posebnom delu. sud ce ublaziti kaznu u ovim granicama”). S obzirom na to razlikuje se ublazavanje po vrsti i po meri. dok u drugom slucaju ublazavanje kazne u mnogo vecoj meri zavisi od njegove procene. 2. ovog zakona. kod pojedinih krivicnih dela. nase krivicno zakonodavstvo vrlo retko predvidja mogucnost ublazavanja kazne. 2. To znaci da se kao otezavajuca ili olaksavajuca okolnost ne moze uzeti nesto sto predstavlja element bica krivicnog dela za koje se odmerava kazna. ako je za krivicno delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od tri ili vise godina. Zatim se dalje navode pravila: 1. predstavljaju i osnov za oslobodjenje od kazne. kad utvrdi da postoje osobito olaksavajuce okolnosti koje ukazuju da se i sa ublazenom kaznom moze postici svrha kaznjavanja. Imovno stanje ucinioca – posebno je vazna okolnost prilikom odmeravanja novcane kazne. odnodno sazkon propusje granice ublazavanja kazne (clan. tako i u posebnom delu. U opstem delu propisano je vise osnova za ublazavanje kazne i svi su oni fakultativnog karaktera (prekoracenje granica nuzne odbrane. a on znaci da nije dozvoljeno da se neka okolnost vrednuje dva puta. (2) da one ukazuju da se i sa ublazenom kaznom u konkretnom slucaju moze postici svrha kaznjavanja. Neki od ovih osnova ukoliko postoje odredjeni dodatni. kad zakon predvidja da se ucinilac moze blaze kazniti. odnosno nacin odmeravanja kazne omogucava sudu da pod odredjenim uslovima moze izreci kaznu koja je blaza od propisane za krivicno delo za koje se odmerava kazna. Clan 42. radi se o generalnom ovlascenju suda koji moze uvek onda kada smatra da su ova dva uslova ispunjena da ublazi kaznu. a drugi put prilikom odmeravanja kazne. 104 . Ublazavanje kazne Institut ublazavanja kazne. 43. Ublazavanje kazne je po pravilu ograniceno. ako je za krivicno delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od dve gorine. Zakonski osnov ublazavanja kazne: Propisani su kako u opstem delu. stav 1. imajuci u vidu resenje iz ovog clana moze govoriti o: zakonoskom (tacka 1) i sudskom ublazavanju (tacka 2). Upravo ova mogucnost dovodi do veoma cestog koriscenja ovog instituta u praksu. Dakle. Ovu podelu treba shvatiti uslovno u tom smislu da je u prvom slucaju sud vise vezan akonom. ili pod isitim uslovima. Dakle. kazna se moze ublaziti do jedne godine zatvora. dopunski uslovi.Princip zabrane dvostrukog vrednovanja – nasa sudska praksa prihvata ovaj princip. prvi put od strane zakonodavca kada ih on predvidja kao konstitutivne elemente krivicnog dela. Sudski osnov ublazavanja kazne: Iz clana 42. tacka 2. KZ SRJ: “Sud moze uciniocu odmeriti kaznu ispod granice propisane zakonom ili promenitit blazu vrstu kazne: 1. kazna se moze ublaziti do sest meseci zatvora. sto nije u njegovoj prirodi.

stav 1. dobrovoljno sprecavanje izvrsenja krivicnog dela. Oni su predvidjeni kako u opstem delu KZ SRJ. Pored toga da je rec o krivicnom delu iz nehata. prema clanu 38. jer ko moze vise moze i manje. dobrovoljni odustanaka. ali se oslobadja od kazne. zatvor u trajanju od jedne godine. predvidja i poseban osnov za oslobodjenje od kazne. Takva presuda je osudjujuca i upisuje se u kaznenu evidenciju. tj. U vezi sa oslobodjenjem od kazne. krivicna dela protiv bezbednosti i javnog saobracaja…). Prema toj odredbi sud moze osloboditi od kazne ucinioca krivicnog dela ucinjenog iz nehata kad posledica dela tako tesko pogadjaju ucinioca da izricanje kazne u takvom slucaju ocigledno ne bi odgovaralo svrsi kaznjavanja. tako i u posebnom delu. tj. bilo zato sto su ciljevi kazne i inace vec postignuti. prekoracenje krajnje nuzde pod posebno olaksavajucim okolnostima. 5. moze se osloboditi od kazne. pravna zabluda iz opravdanih razloga. 30 dana. kazna se moze ublaziti do tri meseca zatvora. predvidjeno je i neograniceno ublazavanje kazne. kazna se moze ublaziti do 15 dana zatvora. a brise se iz nje ako osudjeni u roku od jedne godine od dana pravosnaznosti sudske odluke ne ucini novo krivicno delo (clan 93. ako je za krivicno delo propisana kazna zatovra bez naznacenja najmanje mere. do opsteg minimuma novcane kazne. bez propisanog posebnog minimuma. umesto zatvrora moze se izreci novcana kazna. nepodoban pokusaj. ovde je greska jer je opsti minimum za kaznu zatvora. KZ SRJ. 6. KZ SRJ u clanu 45. (ovde je jedini put predvidjena mogucnost ublazavanja kazne po vrsti) ako je za krivicno delo propisana novcana kazna sa naznacenjem najmanje mere. U slucaju oslobodjenja od kazne donosi se osudjujuca presuda kojom se ucinilac proglasava krivicno odovornim. ako je za krivicno delo kao najmanja mera kazne propisan 4. ako je za krivicno delo propisana kao najmanja mera kazna zatvora ispod jedne godine. Radi se o osnovu za oslobodjenje od kazne kojoi se u nacelu moze primeniti kod svih krivicnih dela ucinjenih iz nehata (izuzev kod nekih: uistvo iz nehata. stav 1. sud moze ucinioca osloboditi od kazne samo u onim slucajevima koji su izricito predvidjeni u krivicnom zakonu. kazna se moze ublaziti do hiljadu dinara. (medjutim. pa stoga treba da stoji 30 dana umesto 15). KZ SRJ). Za razliku od ublazavanja kazne. Oslobodjenje od kazne Institut oslobodjenja od kazne podrazumeva da ucinilac krivicnog dela koji je krivicno odgovoran ne mora uvek da bude kaznjen iz odredjenih kriminalno-politickih razloga. U posebnom delu primer je: ucinilac krivicnog dela otmice koji dobrovoljno pusti oteto lice iako nije ostvaren cilj otmice. tj. U opstem delu to su: prekoracenje nuzne odbrane usled jake razdrazenosti ili prepasti izazvane napadom. potrebno je i kumulativno ispunjenje dva uslova: jedan 105 .3. kod pojedinih krivicnih dela. To je bitna razlika u odnosu na situacije gde ne moze doci do kaznjavanja zato sto postoji neki od opstih osnova koji iskljucuje krivicno delo (protivpravnost ili krivica). Oslobadjanjem od kazne ne dira se u postojanje krivicnog dela i krivicne odgovornosti.

U sudskoj praksi preovladjuje shvatanje da tumacenje prvog uslova treba da ide sire. A drugi da zbog toga izricanje kazne ne bi odgovaralo svrsi kaznjavanja.zahteva da posledice dela tesko pogadjaju ucinioca. reaguje ponovnim vrsenjem krivicnog dela. da li su oba dela ucinjena iz istih pobuda. jer nije neophodno da posledica pogadja bas ucinoca krivicnog de. Obicni povrat: . dok kod povrata ucinilac na primenu sankcije umesto da ona na njega deluje preventivno. da uzme u obzir da li je ranije krivicno delo iste vrste kao i novo delo). sustinska razlika jeste da. Oni se mogu svrstati u cetiri grupe a predvidjeni su clanom 46. Za razliku od realnog sticaja. koliko je vremea proteklo od ranije osude. 2. Visestruki povrat: Zakon predvidja vise uslova za postojanje visestrukog povrata. KZ SRJ: (1) Uslovi koji se odnose ma ranije izvrseno krivico delo. KZ SRJ). stav 2. Prilikom odlucivaja da li ce obican povrat uzeti kao otezavajucu okolnost zakon posebno upucuje sud da procenjuje okolnosti koje se tivu odnosa ranije ucinjenog krivicno deal i onog za koje mu se sudi (tj. pod uslovom da je on sa njima u bliskim odnosima i s obzirom nastvarne odnose prema tim licima (teska pogodjenost se. da je ucinilac ranije najmanje dva puta osudjivan. 3. smatra dusevnim patnjama ucinioca zbog trpljenja njemu bliskih lica). Neka druga krivicna zakonodavstva poznaju i generalni (kada ucinilac vrsi razlicita krivicna dela u povratu) i specijalni (kada ucinlac vrsi ista krivicna dela u povratu). gde se takodje radi o tome da je jdno lice ucinilo dva ili vise krivicnig dela ali mi se za njih istovremeno sudi (tacnije. Povrat Pojam povrata Povrat postoji onda kada ucinilac koji je ranije osudjivan ponovo ucini krivicno delo. Obican povrat predstavlja fakultativnu otezavajucu Za postojanje obicnog povrata ne postavljaju se nikakvi uslov osim da je ucinilac najmanje jedanput ranije osudjivan okolnost. da su krivicna dela za koja je osudjivan ucinjena sa umisljajem. za prethodna nije bilo sudjeno) ovde je rec i vec osudjivanom licu koje nakon osude ponovo ucini krivicno delo. Vrste povrata i njihov krivicnopravni znacaj Nase krivicno pravo poznaje obicni i visestruki povrat. da je osudjivan na kaznu od najmanje jednu godinu zatvora. da je za to krivicno delo propisana kazna zatvora. (2) Uslovi koji se ticu novog krivicnog dela za koje se uciniocu sudi: 1. Dakle. u tom slucaju. odnosno na ranije osude: 1. Tu podelu indirektno prihvata i KZ SRJ upucujuci sud da prilikom odlucivanja o dejstvu obicnog i visestrukog povrata uzme u obzir srodnost dela na koje se odnosi ranija osuda i novog krivicnog dela. vec moze da pogadaj i druga lica. 106 . odnosno od izrzane ili oprostene kazne (clan 41.

KZ SRJ). U tom slucaju postoje dva ogranicenja: (1) da stroza kazna ne sme preci dvostruku meru propisane kazne. 107 . odnosno odmerava kazna. da je ucinjeno sa umisljajem. Uslov koji se odnosi na vremenski interval: 1. Odmeravanje kazne za krivicna dela u sticaju. pobude iz kojih su ucinjena. pa se onda na osnovu tih pojedinacnih kazni. Potrebno je da je prisutan jedna kontinuirana tendencija ka ponavljanju krivicnih dela (izrazena skroz uslov sklonosti izvrsioca ka vrsenju krivicnog dela i odredjivanja perioda od pet godina razmaka). KZ SRJ: Stav 1: Ako je ucinilac jednom radnjom ili sa vise radnji ucinio vise krivicnih dela za koja mu se istovremeno sudi.(3) (4) 2. do jedinstvene kazne dolazi se tako sto se prethodno utvrdi posebna kazna za svako krivicno delo u sticaju. KZ SRJ prihvata prvo resenje. visestruku povrat predstavlja fakultativni osnov za poostravanje kazne i to jedini koji nase krivicno pravo predvidja. a takodje i novo delo mora biti na minimum godinu dana). kako odrediti jednu kaznu. Dela moraju biti ozbiljna (ranije osude moraju biti na minimum jednu godinu. da nije proteklo pet godina ili vise od dana otpustanja ucinioca sa izdrzavanja ranije kazne do izvrsenja novog krivicnog dela. Iz navedenih uslova vidi se da se visestruki povrat primenjuje samo na umisljajna krivicna dela (zahteva se umisljaj i kod prethodnih dela i kod novog dela). primenom odredjenih principa (apsoropcije. javljaju se dva moguca resenja: Po jednom. Clan 48. okolnosti pod kojima su ucinjena. sud moze uciniocu izreci kaznu strozu od kazne proisane za delo za koje mu se sudi. pa ce za sva dela izreci jedinstvenu kaznu. ali se tome prigovara jer se ucinilac stroze kaznjava zbog krivicnih dela za koja je vec kaznjen i osudjen. (2) ne sme preci opsti maksimum. sud ce prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela. sud treba narocito da uzme u obzir srodnos ucinjenih krivicnih dela. da pokazuje sklonost ka vrsenju krivicnih dela. jedinstvena kazna se odmerava bez prethodnog utvrdjivanja posebnih kazni za pojedina krivicna dela i pri tome se na rzne nacine odredjuje kazneni okvir unutar kojih se odmerava jedinstvena kazna. nase zakonodavstvo prihvata poostravanje kazne. Po drugom resenju. stav 3. Inace. Uslov koji se odnosi na ucinioca 1. medjutim to nije dalo neke rezultate. U pogledu centralnog pitanja. apseracije i kumulacije) dolazi do jedinstvene kazne. U nekim zemljama pokusalo se sa nekim dodatnim merama bezbednosti. kriminalno-politicki je sporno kako treba reagovati na visestruku povrat. Za odmeravanje kazne za krivicna dela u sticaju ne pravi se razlika izmedju realnog i idelanog sticaja. kao i potrebu da se radi svrhe kaznjavanja izrekne takva kazna (clan 36. Dakle. Ako navedeni uslovi budu kumulativno ispunjeni. Prilikom odluke.

000 dinara. odnosno 800. povisice najvise utvrdjenu kaznu. a ne sme preci ni opsti maksimum. 2 i 3 godine. izreci ce jednu novcanu kaznu po odredbi tacke 5. ali ne sme dostignuti zbir utvrdjenih kazni. ovog clana. ovog clana. stava 2. a ako je utvrdio vise novcanh kazni. jedinstvena kazna mora biti veca od svake pojedine utvrdjene kazne. ako je za krivicna dela u sticaju utvrdio samo novcane kazne. a za druga dela novcane kazne. 2.2) Prema odredbama clana 48. izreci ce jednu kaznu zatvora i jednu novcanu kaznu. ako su za sva krivicna dela u sticaju propisane kazne zatvora do tri godine. a ona postoji u slucaju da je za jedno ili vise krivicnih dela utvrdjena kazna zatovra ispod 30 dana. ovog stava. po odredbama tac. 5.Stav 2: jedinstvenu kaznu sud ce izreci po sledecim pravilima: 1. 6. dok bi kumulacija kod kazne zatvora bila suvise stroga. ali ne sme dostici zbir utvrdjenih kaznij niti preci petnaest godina zaatvora. KZ SRJ princip apsorpcije primenjuje se onda kada za jedno krivicno delo u sticaju utvrdjena kazna zatvora od 40 godina kada ona apsolrbuje druge kazne (takodje. Stav3: Sporednu kaznu sud ce izreci ako je utvrdjena makar i za jedno krivicno delo u sticaju. Cilj tog ogranicenja jeste da se kod laskih krivicnih dela otkloni mogucnost izricanja dugih kazni zatvora. KZ SRJ ipak predvidja jedno ogranicenje u tom pogledu. ako je za neko krivicno delo u sticaju utvrdio kaznu zatvora od 40 godina izreci ce samo tu kaznu. Apsorpcija: (stavovi 1. stav 4.00 dinara kad su jedno ili vise krivicnih dela izvrsena iz koristoljublja. ako je za neka krivicna dela u sticaju utvrdio utvrdio kazne zatvora. kazna se mora kretati u rasponu od 3 godne i 1 meseca i 5 godina i 11 meseci). primenjuje se i kada je izrecena kazna zatovra od 15 godina). izreci ce zatvor kao jedinstvenu kaznu primenom pravila predvidjenih u tac. jedinstvena kazna ne moze preci 8 godina zatvora. jedinstvena kazna ne moze biti veca od 8 godina zatvora. ako je za krivicna dela u sticaju utvrdio kazne zatvora. Odredbe clana 48. Prihvatanje apsorpcije bi u ovim slucajevima predstavljalo neopravdano laku kaznu za ucinioca. 3 do 5. treba pomenuti i nuznu apsorpciju. izreci ce samo tu kaznu. Asperacija: Primenjuje se u slucaju kada su za pojedina krivicna dela u sticaju utvrdjene kazne zatvora. a za drugo u trajanju od 6 meseci. KZ SRJ). ne daju dalje kriterijume za odmeravanje jedinstvene kane u okviru tog raspona koji moze biti dosta sirok. Stoga bi se moglo reci da je ovde rec o svojevrsnom poostravnju kazne. Ogranicenje se sastoji u tome da ako su za sva krivicna dela u ticaju propisane kazne zatvora do tri godine. stava 2. ali ona ne sme preci zbir utvrdjenih kazni ni 200. sud ce izreci jedinstvenu kaznu koja mora biti veca od svake pojedine utvrdjene kazne. jer se kazna zatvora preko 6 meseci ne moze izricati na dane (clan 38. 3. Ako je za vise dela utvrdjeno vise kazni zatvora. (primer: ako je za dela u sticaju predvidjena kazna od 1. Stav 4: Ako je sud za krivicna dela u sticaju utvrdio kazne zatvora i maloletnickog zatovra. Kumulacija: 108 . 4. 2 do 4. ako je za neko krivicno delo u sticaju utvrdio kaznu od 15 godina.

a princip kumulacije u pogledu novcane kazne. Stav 2: zatvor ili novcana kazna koju je osudjeni izdrza. uracunavaju se u izrecenu kaznu zatova. ako se primenom odredava clana 48.000 dinara. ovog zakona ne bi mogla ostvariti svrha kaznjavanja s obzirom na trajanje neizdrzanog dela ranije izrecene kazne. Mogucnost da se za neka krivicna dela ucinjena u sticaju utvrdi uslovna osuda. Odmeravanje kazne osudjenom licu Clan 49. sud ce izreci jedinstvenu kaznu za sva krivicna dela primenom odredava clana 48. ili za krivicno delo ucinjeno za vreme izdrzavanja zatvora ili maloletnickog zatvora. KZ SRJ: Stav 1: Vreme provedeno u pritvoru. Ako je za neka krivicna dela u sticaju utvrdio kazne zatvora. kao i kazna ili disciplinska mera lisenja slobode koju je izdrzao zbog povrede vojne discipline. privrednog prestupa. primenjujuci princip apsrecacije i pogledu zatvora. ali izricito i ne zabranjuje takvu mogucnost. a za druga dela novcane kazne. sud ce izreci jednu kaznu zatvora i jednu novcnanu kaznu. ovog zakona. Medjutim. uracunava se u kanu izrecenu za krivicno delo cija obelezja obuhvataju i obelezja prekrsaja. Ako je sud za krivicna dela u sticaju utvrdio kazne zatvora i maloletnickog zatvora. uzimajuci ranije izrecenu kaznu kao vec utvrdjenu. kaznice se disciplinski.Primenjuje se onda kada je sud za krivicna dela u sticaju utvrdio samo novcane kazne. maloletnickog zatvora i novcanu kaznu. KZ SRJ: Stav 1: Ako se osudjenom licu sudi za krivicno delo ucinjeno pre nogo sto je zapocelo izdrzavanje kazne po ranojoj osudi. prema jednoj odluci Vrhovnog suda Srbije. a ako je utvrdio vise novcanih kazni. izreci ce zatvor kao jedinstvenu kaznu primenom principa koji vaze za zatvor (asperacija. a u propisanim slucajevima apsorpcija). odnosno povrede vojne discipline. Druga – pitanje odnosa zatvora i maloletnickog zatvora. odnosno platio za prekrsaj ili privredni prestup. Takodje. a za druga krivicna dela zatvora. sud ce uciniocu izreci kaznu nezavisno od ranije izrecene kazne. Stav 3: Osudjeni koji za vreme izdrzavanja kazne zatvora ili maloletnickog zatvora ucini krivicno delo za koje zakon propisuje novcanu kaznu ili zatvor do jedne godine. Kazna ili deo kazne koju je osudjeni izdrzao uracunace se u izrecenu kaznu zatvora. 109 . s tim da ona ne sme preci opsti maksimum novcane kazne. niti 800. Tada se izrice jedna jedinstvena kazna koja odgovara zbiru pojedinacnih novcanih kazni. te da se izrekne zajedno kazna zatvora i uslovna osuda. izreci ce jednu novcanu kaznu primenjujucu princip kumulacije. Uracunavanje pritvora i ranije kazne Clan 50. kao i svako lisenje slobode u vezi sa krivicnim delom. postoje i dve posebne sitacije: Prva – sporednu kaznu koja moze biti samo novcana sud ce izreci ako je utvrdjena makar i za jedno krivicno delo u sticaju. ta mogucnost nije moguca. ako je bar jedno delo u sticaju izvrseno iz koristoljublja. Stav 2: za krivicno delo ucinjeno u toku izdrzavanja kazne zatvora ili maloletnickog zatovra.

dan lisenja slobode. Zastarelost • • • Pojam Zastarelost gonjenja Zastarelost izvrsenja krivicnih sankcija 8. Pravne posledice osude • • • Nastupanje Vrste Pocetak i trajanje 5. Mere bezbednosti • • • • • • • Obavezno psihijatrijsko lecenje u zdravstvenoj ustanovi Obavezno psihijatrijsko lecenje na slobodi Obavezno lecenje alkoholicara i narkomana Zabrana vrsenja delatnosti ili duznosti Zabrana upravljanja motornim vozilom Oduzimanje predmeta Proterivanje stranca iz zemlje 3. Oduzimanje imovinske koristi stecene krivicnim delom • • • Osnov i nacin oduzimanja Zastocta ostecenog Oduzimanje od preduizeca ili druge organizacije 4. 1.Stav 3: Pri svakom uracunavanju izjednacuje se dan pritvora. dan maloletnickog zatvora. dan zatvora i dve stotine dinara novcane kazne. Krivicne sankcije prema maloletnicima • • Status maloletnih ucinilaca u krivicnom pravu jugoslavije Sankcije prema maloletnicima i neke njihove specificnosti 110 . Amnestija i pomilovanje 7.Mere upozorenja Uslovna osuda • Nastanak i sistemi • Mehanizam funkcionisanja u nasem pravu • Uslovi za izricanje • Opozivanje uslovne osude • Uslovna osuda sa zastitnim nadozrom Sudska opomena 2. brisanje osude i davanje podataka iz kaznene evidencije 6. Rehabilitacija.

izmena odluke o vaspitnim merama i obustava njihovog izvrsenja) Maloletnicki zatvor Uslovni otpust maloletnih ucinilaca Primena vaspitnih mera na punoletna lica koja su izvrsila krivicno delo nad maloletnicima Primena vaspitnih mera na mladje punoletnike ucinioce krivicnih dela 111 .• • • • • Vaspiten mere. pojam i vrste (disciplinske mere. vaspitne mere pojedinacnog nadzora. zavodske vaspitne mere.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful