Renesansa na severu

Rogier van der Weyden Skidanje s krsta 1435 2,20 x 2,67 slika na drvetu Prado Madrid.

Slikar je figure koji čine ovaj prizor razmestio na nekoj vrsti plitke pozornice a spram neutralne pozadine, što znači da svesno bira da prizor ne bude istina i procenjuje da je bolje da prizor prikaže na ovaj način. Sveti Jovan i Marija magdalena uzalud pokušavaju da pridrže bogorodicu koja se obeznanjuje od bola i tuge.

Matias Grinevald Izenhajmski oltar Raspeće slika na drvetu 2,69 x 3,07 m Muzej Untrlinden Kolmar

”Onaj treba da raste. a ja da se umanjujem” Jevanđelje po Jovanu, III, 30

Grinevald nije ništa izostavio u dočaravanju užasa ovog prizora patnje: Hristovo umiruće telo iskrivljeno zbog muka na krstu; trnje kojim su ga šibali štrči iz zagađenih rana kojima je osuto celo telo. Svojim crtama i upečatljivim pokretom ruku, raspeti čovek govori nam o značenju svog stradanja. Njegova patnja odražava se i u tradicionalnoj skupini koju čine Marija u udovičkom ruhu. koja se onesvešćuje u naručiju svetog Jovana Jevanđeliste čijoj ju je brizi Gospod preporučio, i manja figura svete Marije Magdalenekoja krši ruke od tuge u potpunom očaju. S druge strane krsta stoji moćna figura svetog Jovana Krstitelje s drevnim simbolom jagnjeta koje nosi krst i izliva svoju krv u kupu svetog pričešća. On strogim pokretom izgovara i reči koje su mu ispisane iznad glave:”Onaj treba da raste. a ja da se umanjujem” (Jevanđelje po Jovanu, III, 30)

Kada umetnost treba da tretira temu hristovog stradanja, uviđa se, kao što je rekao Hegel u svojoj estetici da se „ne može prema formama grčke lepote predstaviti izbičevani Hristos, krunisan trnovim vencem, razapet, na samrti.“ Tek se u poznom srednjem veku u čoveku na krstu prepoznaje stvarni čovek, kamenovan, krvav, izobličen od patnji, i tek sada u umetnosti XV veka predstavljanje Hrista i njegovih muka postaje realistično na dramatičan način. Preko spoljašnje izobličenosti predstava Hrista izražava unutrašnju lepotu svoje žrtve i umetnik XV veka poistovećuje se sa tom i takvom predstavom.

Albert Bouts Hristos pati (čovek tuge) oko 1490. Kembridž Fogg art muzeum

iz filma Pasija režija Mel Gibson

Matijas Grunevald Iskušenje svetog Antonija sa Izenhajmskog oltara

Hans Memling Strašni Sud (triptih) 241 x 180,8 centralni panel 242 x 90 m krila triptiha Narodni muzej Gdanjsk Poljska

Hans Memling Raj sa triptiha Strašni sud detalj

Hijeronimus Boš Okrunjivanje trnovom krunom oko 1490 1500 Nacionalna galerija London

Hijeronimus Boš Hrist nosi krst 1515 1516 ulje na dasci muzej lepih umetnosti Gent

Hijeronimus Boš Iskušenje svetog Antonija 1505 Museu nacional de arte Antiga Lisabon

Hijeronimus Boš Iskušenje svetog Antonija 1505 Museu nacional de arte Antiga Lisabon

Boš je uspeo svojim umećem da pruži podjednako ubedljivu sliku i onog što ljudsko oko nikada nije ugledalo. Glavna tema Bošovog slikarstva je ljudska poročnost. Na njegovim prizorima jedan užas nadovezuje se na drugi, vidimo požare i mučenja, svakovrsne jezive demone što su napola životinje, napola ljudi, ili pak čudne mašine, a koji kroz celu večnost kinje i kažnjavaju grešne duše. Prvi, a možda i jedini put, uspeo je jedan umetnik da da konkretan i opipljiv oblik strahovima koji su opsedali duh čoveka srednjeg veka.

Hijeronimus Boš Vrt zemaljskog uživanja 2,20 x 1,95 središnji panel 2,20 x 96 krila triptiha Muzej Prado Madrid

Hijeronimus Boš Vrt zemaljskog uživanja Adam i Eva

Hijeronimus Boš Vrt zemaljskog uživanja panel Raj

Hijeronimus Boš Vrt zemaljskog uživanja panel Pakao

Portret severne Renesanse

Hans Memling Maria Portinari 1470 Metropoliten muzej New York

Petrus Kristus portret mlade devojke oko 1470. 29 x 22 cm tempera i ulje na platnu Gemaldegalerie Berlin

Rogier van der Weyden Portret žene 1440, 47 x 32 cm, Gemaldegalerie, Berlin.

Robert Kampin Portret žene

1435, Nacionalna galerija London

Robert Kampin Robert de Masmines 1425 Gemaldegalerie, Berlin. Robert Kampin portret nepoznatog čoveka 1435 Nacionalna galerija London

Jan van Ajk Čovek sa crvenim turbanom (Autoportret?) slika na drvetu 26 x 19 cm Nacionalna galerija London

Jan van Ajk Margaret van Ajk 1439, 32 x 25 cm. Groeningenmuseum Briž

Prikazana kao bista i okrenuta blago na desnu stranu Margaret van Ajk sa smirenim pogledom gleda u muža dok on slika njen portret i shodno tome gleda i direktno u posmatrača. Dve kratke rečenice ostale su zabeležene na sačuvanom ramu slike: “Moj muž završio me je godine 1439, juna 17tog. Moje godište je trideset i tri godine.

Jan van Ajk Supružnici Arnolfini Đovani Arnolfini sa suprugom Žanom de Šenani 1434, slika na drvetu 84 x 57 cm Nacionalna galerija, London.

Jan van Ajk Madona i kancelar Rolin
1435 66 x 62 cm ulje na drvetu Luvr Pariz

Jan van Ajk Ganski oltar Obožavanje mističnog jagnjeta završeno 1432. Katedrala Svetog Bavona Gan

Najupadljivija demonstracija novog poimanja umetnosti Van Ajk ostavio je za unutrašnja krila Ganskog oltara, Adama i Evu. Ovde nema nikakve paralele sa majstorima italijanske renesane koji nikada nisu do kraja napustili tradicije rimske i grčke umetnosti. Jan Van Ajk ne idealizuje ljudsku figuru, on je namestio nage modele ispred sebe i naslikao ih tako verno da su potonja pokolenja bila donekle preneražena tolikom iskrenošću.

Van Ajk je izgleda bio toliko rešen da na svojoj slici pokaže sićušne pojedinosti. Strpljenje i majstorstvo sa kojim je proučavao i naslikao sjaj skupocenog brokata u koje su odeveni anđeli svirači i svetlucanje dragulja na sve strane nisu viđeni ikada pre u evropskom slikarstvu. Majstori Italijanske renesanse razradili su postupak kojim se priroda na slici mogla predstaviti sa bezmalo naučnom tačnošću. Oni su počinjali od okvira u koji bi ucrtali linije koje se gube u perspektivi, pa bi zatim razrađivali ljudsko telo na osnovu svog poznavanja anatomije i zakona skraćivanja. Van Ajk je krenuo suprotnim putem. On je iluziju prirode postizao tako što je strpljivo dodavao jednu pojedinost na drugu, sve dok mu slika ne bi postala nalik ogledalu u kome se ogleda vidljiv svet. Nećemo mnogo pogrešiti ako za neko delo koje se odlikuje prikazivanjem lepe površine predmeta, cveća, dragulja i tkanina utvrdimo da potiče od nekog umetnika sa Severa, najverovatnije Holandije, dok će slike smelih obrisa, jasne perspektive i sigurnog majstorstva u prikazivanju ljudskog tela poticati iz Italije.

Marija Ganski Oltar detalj

Sveti Jovan Krstitelj Ganski oltar

Piter Brojgel stariji Slepac vodi slepca 1568 86 x 168 cm Narodni muzej Napulj

Piter Brojgel Bogalji Luvr Pariz

Laž ide kao bogalj na štakama Holandska poslovica

Brojgel slika čitav grad koji naseljavaju deca i igraju se. U prvi mah prizor izgleda naivno ali onda shvatite da je on naslikao oko 250toro dece koja se igraju oko 80tak igara (većina je identifikovana i igra se i danas). Moglo bi se reći da prizor predstavlja Enciklopediju igara za decu kao beleženje svih postojećih aktivnosti koja deca upražnjavaju.

Piter Brojgel dečije igre
1560 Muzej Istorije Umetnosti Beč

Albreht Direr Autoportret

1500 66,50 x 49 cm ulje na drvetu Pinakoteka Minhen.

Albreht Direr autoportret u dobu od 13 godina 1484

Albreht Direr autoportret kao akt

Albreht Direr portret majke

1514 41 x 30 cm Kupferstichkabinett, Berlin

1503 akvarel, pero i mastilo, olovka i gvaš na papiru 40,3 x 31,1 Albertina Beč

Albreht Direr Veliki busen

Albreht Direr Zec
akvarel, gvaš 1502 Albertina Beč

Albreht Direr Borba svetog Mihajla sa aždajom
drvorez 1498

Albreht Direr Četiri jahača apokalipse
oko 1497 1498 drvorez

gravira 24.8 x 19.2 cm 1504.

Albreht Direr Adam i Eva

Direrova gravira Melanholija povezana je sa alhemičarskim procesima. Duga viđena u pozadini je alhemičarski omiljeni simbol za boju, koja ima svoj vrhunac u pojavi i isticanju crvene. Magični kvadrat, kompasi, poliedar i sfera odražavju Pitagorino insistiranje na važnosti broja i oblika u prostoru. Pitagorina i platonska koncepcija formiraju sastavni deo alhemijske koncepcije.

Albreht Direr Slikar proučava zakone skraćivanja

drvorez 13,6x 18,2cm iz udžbenika o perspektivi i proporciji 1525. Undeeweysung der Messung mit dem Zirkel und Richtschyt

Hans Holbajn (1498-1543) Dama sa vevericom i čvorkom
1527-1528 Nacionalna galerija London

Hans Holbajn Ambasadori

1533, 207 x 209,5 cm Nacionalna galerija London

Hans Holbajn Portret Georga Gize
1532, 96 x 85 cm Gemaldegalerie Berlin

Hans Holbajn Plemić sa sokolom
1542, 24,6 x 18,8 cm Mauritshuis Hag

Hans Holbajn Henri VIII 1536

Hans Holbajn Džejn Sejmur ulje na drvetu 65x 40, 1536

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful