FRENSIS BEKON

(Francis Bacon) rođen je 1561. u Londonu, a umro 1626. studirao je na Kembridžu vodeća ličnost filozofije renesanse u Engleskoj njegovo najpoznatije delo je “Novi organon” “Znanje i ljudska moć svode se na isto” (Novi organon) Svrha nauke je širenje vladavine ljudskog roda nad prirodom, a to se može postići samo stvarnim poznavanjem prirode. logika koja se sada upotrebljava ne može se upotrebiti za zasnivanje nauka “Logika koja se upotrebljava služi više za utvrđivanje i učvršćivanje zabluda koje se temelje na običnim pojmovima, nego za iznalaženje istine; tako da od nje ima više štete nego koristi” (Novi Organon). Zamerao je aristotelovcima i sholastičare što su više vodili računa o logičkoj doslednosti, odnosno o tome da im zaključci u odgovarajućoj formi slede iz premisa, nego o tome da stvore siguran temelj premisama od čije su istinitosti zavisili zaključci. O logičarima kaže: “Čini se da su jedva poklonili pažnju indukciji; prelaze preko nje uzgrednom napomenom i žure ka obrascima raspravljanja” Logičari odmah prelete do najopštijih načela i zaključke dedukuju silogistički. Ovaj način je neupotrebljiv u naukama. (Neka vrsta indukcije je i pre bila poznata i primenjivana.) Ako su pojmovi u silogizmima zbrkani i ako su ishod brzopletog uopštavanja koja se ne zasnivaju čvrsto na iskustvu tako da ništa što se na njih nadovezuje nije pouzdano. Naša jedina nada leži u ISTINSKOJ INDUKCIJI. Um treba da ide od strpljivog i pažljivog ispitivanja posebnog do tumačenja prirode. UČENJE O IDOLIMA Međutim, uopšte nije lako ni jednostavno doći do određenih saznanja o prirodi jer na ljudski um utiču predubeđenja, predrasude koje utiču na naše tumačenje iskustva i iskrivljuju naše sudove. Stoga je nužno obratiti pažnju na „idole i pogrešne predstave“ koji neizbežno utiču na ljudski um i omenogućavaju nauku, osim ako ih nismo svesni i upozoreni na njih. Otuda i Bekonovo čuveno učenje o „idolima“ izloženo u Novom oganonu. Postoje 4 osnovne vrste idola: 1. IDOLI PLEMENA su zablude kojima čovek urođeno teži i one sprečavaju nepristrasno prosuđivanje. Na primer, čovek je sklon da se zadovolji onom stranom stvari koja je dostupna čulima. Zbog toga dolazi do zanemarivanja ispitivanja prirode onih stvari koje nisu neposredno uočljive. Pored toga, čula su pogrešiva i zavodljiva. Za naučno izučavanje prirode nije dovoljno osloniti se načula, čak i kada se koriste instrumenti. Neophodno je vršiti i odgovarajuće eksperimente. - Zatim, ljudski um je sklon da se zadrži na idejama koje su jedanput prihvaćene ili koje mu odgovaraju i da pređe preko ili da odbaci slučajeve koji nisu u skladu sa prihvaćenim ili ustaljenim verovanjem. - Ljudski um je sklon uticajima volje i naklonosti: „jer čovek daje prednost onome što želi da bude istinito“. 2. IDOLI PEĆINE su zablude specifične za svakog pojedinca i potiču od njegovog temperamenta, obrazovanja, načitanosti i posebnih uticaja kojima je podložan kao individua. Zbog ovih činilaca čovek tumači pojave sa stanovišta svoje sopstvene pećine ili jazbine.

-

Frensis Bekon

Page 1

-

„Jer svaki pojedinac ima (pored zablude ljudske prirode uopšte) neku svoju pećinu ili jamu koja prelama i krivi svetlost prirode“ (Bekon aludira na Platonovu pećinu iz Države) 3. IDOLI TRGA su zablude koje nastaju pod uticajem jezika. Ponekad se rečima pripisuje značenje koje nije opšteprihvaćeno što dovodi do nesporazuma. 4. IDOLI POZORIŠTA su filozofski sistemi prošlosti koji nisu ništa bolji od pozorišnih komada koji predstavljaju nestvarne svetove koje je čovek sam stvorio. Na primer, Aristotelova teorija je bila nekritički poštovana. - osim toga, postoji „sujeverna“ filozofija koja uvodi nasleđene religijske pojmove u nauku PRAVA INDUKCIJA Za istinsku indukciju nije dovoljno umnožavanje eksperimenata. Istinsko iskustvo je osmišljeno. istinska indukcija nije ni indukcija prostim nabrajanjem (tj, prosto nabrajanje ili slučajno susretanje. Dovoljno je da nismo susreli protivprimer. Nepouzdana je.)

Šta je prava, istinska indukcija? Nauka je usmerena na to da otkrije forme stvari (zakone). Njihovo otkrivanje uvećalo bi ljudsku moć. Problem indukcije je, prema tome, problem otkrića formi. Postoje dve jasno odvojene faze: - izvođenje aksioma iz iskustva (mi bismo danas rekli: postavljanje hipoteza na osnovu iskustvenih činjenica) - dedukcija ili proizilaženje novih eksperimenata iz aksioma (zapažanja koja će proveriti vrednost hipoteze moraju da budu dedukovana iz nje)

Frensis Bekon

Page 2

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful