Egejska umetnost

je najstarija umetnost nastala na tlu Evrope, na obali Egejskog mora. Egejska kultura se nalazi na nekoliko podrucja sa izvesnim razlikama. Tako razlikujemo - Kikladska kultura (ostvra Egejskog mora) - minojska kultura (Krit, nazvana po kritskom kralju Minosu) - heladsko-mikenska kultura (grcko kopno) Egejska civilizacija bila nam je poznata iz Homerovih epova (Ilijadi, Odiseji). Arheolog Hajnrih Sliman zaputio se u Troju, Artur Evans na Krit da bi potvrdili tacnost ovih prica. Tada je otkriveno postojanje egejske kulture. Egejska kultura je trece veliko kulturno podrucje Starog sveta. Osim toga, ona je bila most koji je spajao kulturu Egipta sa Grckom.

Kikladska umetnost
nastala je na ostvrima Kikladskog arhipelaga. Njeni stanovnici bavili su se trgovinom pa se tu nalaze mnogi predmeti kritskog, anadolskog, mikenskog porekla. Najvaznija nalazista su Milos, Siros, Amorgos, Paros, Andros, Naksos. Deli se u tri hronoloske faze - ranu, srednju i poznu. Izdvajaju se kikladski idoli u mermeru. Danas bi delovali kao moderna skulpture stilizovanih i sazetih oblika. Uglavnom predstavljaju nagu zensku figuru u stojecem stavu, skrstenih ruku na grudima. Pretpostavlja se da simbolizuju majku plodnosti. Velicine idola variraju, od onih santimetarskih do prirodne velicine. Kikladski vajari su stvorili prve zenske aktove u prirodnoj velicini. Najpoznatiji je idol iz Amorgosa, visine 76cm. Poznati su i po vazama od keramike i metala sa naslikanim ribama, oktopodima, cvecem, stilizovanim liscem, sa puno maste u crtezu i boji.

Minojska kultura
je najbogatija i najneobicnija kultura koja se razvijala na ostrvu Krit koji je naseljen jos iz neolita. Stara kritska kultura dobija poseban znacaj u “minojsko doba” kad Krit postaje najvaznije kulturno srediste Mediterana. Za Grke Krit je kolevka religije i umetnosti. Po legendi Zevs je rodjen na Kritu. Najznacajniji grad je Knosos, gde je 9 godina vladao Minos koji je smeo da razgovara sa Zevsom. Pored Knososa su Festos i Malija karakteristicnih asimetricnih osnova i sa velikim palatama. Skoro nista nije sacuvano jer su sve tri palate razorene u isto vreme oko 1700god pre n.ere. U 20.tom veku je minojsku kulturu ponovo otkrio Artur Evans. Sve sto imamo od minojske kulture stvoreno je u periodu od 1600-1450te godine. Arhitektura Krita poznata je samo po rusevinama palata. Glavni principi Kritske arhitekture poticu iz Male Azije, a veoma su slicne asirskim i vavilonskim palatama. Palata u Knososu nazvana Minosova palata je bila najveca i pominje se kao Minotaurov lavirint jer se sastojala od tako mnogo prostorija razudjeno postavljenih. Prema legendi hodnici su bili toliko zamrseni da je onaj ko jednom udje ne moze da nadje izlaz. Ali grcka legenda kaze da je Tezej, sin kralja Egeja, uz pomoc lepe Arijadne, kceri kralja Minoja, uspeo da ubije cudovisnog bika i izadje uz pomoc klupka koje mu je ona dala. Mnoge pisarnice, radionice ukazuju da palata nije bila samo kraljevska rezidencija vec je sluzila i trgovackim i administrativnim poslovima. Palata je imala niske tavanice, tako da sveukupno nije bila narocito visoka, a mnogobrojne terase stepenista i predvorja cinile su je prijatno otvorenom. Sredisnje mesto je veliko

predstavljena je cirkuska scena sa bikom u pokretu ustremljen na ljudsku figuru koja ga hvata za rogove. Naime nekoliko paradoksa vezano je za ovu statuu. bela i zelena. Ljubav prema prirodi. osim neke sitne plastike koje su bile vrlo bliske stilu zidnog slikarstva. Takav polozaj i najvise krupne oci podsecaju na Mesopotamsku umetnost. Oblici su stilizovani ali dosta realisticni. zatim oker.monumentalnost se postize ne velicinom objekata. Najveca i najdinamicnija zidna slika do danas otkrivena. Zidno slikarstvo Krita govori mnogo o izgledu ljudi. Motivi za ukrasavanje su geometrijski. oko koga su se nalazile mnoge prostorije. Zmijska boginja je napoznatija statua i po lepoti i po znacenju.teznja ka vecoj udobnosti i intimnosti pojedinim odaja. U svakom slucaju zmije su simbol besmrtnosti pa mozda treba traziti objasnjenje u tome. kvalitetom materijala. materijalnom i duhovnom zivotu. naglasavanjem nekih delova prostora ili arhitektonskih oblika. -u sredistu palate je pravougaono dvoriste oko koga su grupisane nesimetricno postavljene prostorije. Crna se koristila za naglasavanje kontura i bojenje pramenova kose.dvoriste. fronatalno. Tu su se odrzavale razne sportske igre. . Oni su ukrasavani bojenom i gledjosanom keramikom i oblaganjem drvetom i metalom. sloboda pokreta. . Karakteristike . Figura je predstavljena u stojecem polozaju. usadjeno u stopu od kamena ili kameno sa stopom. tj. U koloritu dominiraju crvena. ultramarin i svetloplava. Karakteristicno je da se stablo uvek siri navise. i do nje se dolazilo sirokim stepenistima. Tri gracije Freska toreadora . razvijena osecanja za dekoraciju enterijera i zidova . Kritske palate su uvek u skladu sa prirodom terena i okoline. stablom i kapitelom. Slikarstvo Velika paznja se posvecuje ukrasavanju unutrasnjih zidova. Stub se koristi i igra znacajnu ulogu u podupiranju tavanice. mrka. Ono sto znamo jeste da je glavno bozanstvo bilo zenskog roda blisko majci ili boginji plodnosti. kako drzi u obe ruke po jednu zmiju. biljni i figuralni. tako da je ovaj kult zmije sigurno importovan a s druge strane nigde u svetu sem na Kritu nema zmijskih boginja. Minojske zidne slike bile su toliko orginalne i bogate da na takvu mastovitost nismo naisli sve do tad. struk uzak a kukovi naglaseni. Kricani nisu imali hramovi a kultne statue su bile retke. Simetrija se ne koristi u celini plana gradjevine ali je nekad ima u pojedinim prostorijama. nacinu zivota. Cesti motivi su prikazi podvodnog sveta i delfina. nacinu odevanja. Prestona dvorana nalazila se na zapadu. isticanjem kolonada stubova nasuprot mirnim zidovima u istoj prostoriji. Prizor je izuzetno zivotan i veseo. jos uvek nije sigurno u kom svojstvu su pravljene.komponovanje plana i spoljnjeg izgleda palata u kojem simetrija ne igra bitnu ulogu. Skulptura Vajarskih dela na Kritu je jako malo sacuvano. Prvo zmija na Kritu nema. skupovi. Stablo je ili okruglo od drveta. vec smisljenom kompozijom i skladnim odnosima velikih i malih masa. lepota nagog ljudskog tela su bile cesta inspiracija. Najznacajnija tehnika je fresko-dekoracija. svecanosti. Oko njenog struka i grudi su joj takodje obmotane zmija. Ne zna se sa sigurnoscu da li je u pitanju bozanstvo ili mozda kraljica u nekom obrednom plesu. Religiozni zivot Minojaca je jako tesko odrediti. i ovde su prostorije poredjane oko sredisnjeg dvorista u cijem se dnu nalazi stambeni deo sa manjim dvoristem i peristilom. sacuvana je druga verzija ove palate jer je prva srusena od zemljotresa.je pravo remek delo. navikama. Palata u Maliji Palata u Festosu. Grudi su obnazene. Figurine zena se najvise isticu.

Kr. Ova umetnost za razliku od Kritske nije tako slobodna. Pitanje je da li je ovaj motiv Minojskog izvora ili Mikenskog. gde je vekovima trajala Mikenska umetnost. Ona je jedan od najstarijih grckih gradova a svu slavu dozivela je u tkz. . Vaza sa oktopodom Vaza zetelaca iz Hagija Trijade od steatita. prikazuje povorku vitkih. koja se smatra toliko znacajnom gradjevinom da su je nazvali riznicom a ne grobnicom. Krcag sa siskom. Sudeci po ornamentici najraniji su oni gde dominiraju jednostavni linearni i spiralni ornamenti urezani u povrsinu. Atrejeva riznica (oko 1400. Pravougaonog oblika sa otvorenim ognjistem na sredini a u njega se ulazilo kroz otvoreni trem sa stubovima. A pronadjene su i zlatne maske pokojnika sto je ocigledan egipatski uticaj. a od njega vodi dugački hodnik-dromos do glavne kružne prostorije. Oko 1600godine pre n. tremovima i dvoristima. 2 zlatna pehara iz groba u Vafiju – scena hvatanja i vezivanja bika. Ovakva sloboda i opcinjenost radom i ocevidna veselost vidimo pre toga na slici za vreme Amenhotepa (radnici nose balvan). Njih zamenjuju sudovi sa bojadisanim ukrasima koji dozivljavaju procvat za vreme kameras stila.ere pocinju da sahranjuju pokojnike u dubokim grobnicama u obliku okna. kameras stil *Oko 1400 godina pre nove ere Knosos je unisten (tokom najezde ili nekom prirodnom katastrofom). Za vreme naturalistickog perioda razne robe. Znacajne su bile i fresko-dekoracije. nemacki arheolog u XIX veku pocinje iskopavanja Mikene i Troje. tezak 30tona. Homerovo vreme. kad je Agamemnon vodio rat protiv Trojanaca. verovatno riznicu. Mikenske grobnice su najbogatija nalazista predmeta od arheoloskog znacaja. Moze se pratiti razvoj kritske keramike. Grad Mikena je opasan viskoim zidinama koje su po legendi izgradili kiklopi. misicavih mladica obnazenih do pojasa kako nose grabulje kose i drugo orudje. Da pevaju iz sveg glasa vidi se kako im se grudi nadimaju i kako im se rebra ocrtavaju na odeci. Prisutna su tri pevaca koje predvodi cetrvti horovodja. Arhitektura Mikenska arhitektura cuvena je po gigantskim zidovima i dobro utvrdjenim dvorcima. Njihova je uloga cuvara kapija.) napravljena je u brdu. Centar Egejske kulture se prenosi na Peloponez. Uocava se Egipatski obicaj da se sa umrlim u grobnicu unesu i razni predmeti koji su mu pripadali. Unutrasnji zidovi su bili prekriveni ornamentalnim ili figuralnim kompozicijama. Sama velicina utvrdjenja govori da Mikenci nisu ziveli mirnim zivotom i da su neprekidno strahovali od sledeceg napada. Najveci megaron je bio glavna dvorana gde je ziveo kralj. Nedaleko od ulaza se nalazi omeđeni prostor s grobovima Mikenskih vladara. oktopodi. Kritska grcarija je bila cuvena po svom tehnickom savrsenstvu i dinamicnom spiralnom ornamentu. Figuralne kompozicije prikazuju scene iz lova i rata (sto nema kod Kricana). pr. Sama palata je bila sastavljena od niza megarona povezanih hodnicima. U Mikeni je pronađeno 9 grobnica pokrivenih “kupolom” od kojih je najpoznatija Atrejeva riznica. Glavni centri ove kulture bili su Mikena. Iz nje se ulazi u manji prostor. U grad se ulazilo na dvoja vrata od kojih su glavna – Lavlja vrata iznad nadvratnika imaju dekorativni reljef koji prikazuje dva lava i između njih sveti stup. Motiv dekoracije su uglavnom geometrijske ili stilizovane biljke. a malo kasnije u kamene komore-kosnice. Prvi put srecemo megarone iz kojih ce se kasnije izroditi grcki hram. Tirins i Arg. Mikenska umetnost Mikena je prva velika kultura na samom tlu Evrope. ptice i cvece je bilo uobicajeno. Sasvim verovatno je predstavljen neki praznik zetve jer je cela slika u jakom veselom raspolozenju. Hajnrih Sliman.Keramika Keramika je bila najrazvijenija od svih grana primenjene umetnosti.

pa su ga odgajile nimfe. U Troji imamo 9 kulturnih slojeva. Mnogo kasnije pronadjeno je i Prijamovo blago. ali iz haosa koji je nastupio postupno su izronile malene države. Najinteresantniji nam je drugi (savremenik Kritske kulture) i sesti sloj(Prijamova troja).godine otkrio je riznicu sa oko 9000 razlicitih zlatnih predmeta. 1873. Statua “tri boznastva” od slonovace prikazuje dve zene u klececem stavu. cvrsto sjedinjene.Nisu pronadjeni nikakvi tragovi mikenskih hramova. Medjutim u samim palatama su se nalazili manji oltari. kao što su Atena (polis). Ili je u pitanju porodicna predstava tri generacije ili siroko rasprostranjen mit o bozanskom detetu koje je majka ostavila. paze jedno dete koje im je krilu. Troja Hajnrih Sliman je otkrio Troju grad u Maloj Aziji koji se razvijao uporedo sa Mikenom a zaustavlja se naglo nakon poraza u ratu sa Mikencima. Bio je ubedjen da je otkrio Prijamovo blago. Sparta ili Korint. medjutim ono je bilo jos starije. od 2300 godine do 4veka pre nove ere. . maloazijskog a i bogovi su se stalno menjali ili spajali. grckog. svaka s gradom u središtu. Mikenski panteon bio je mesavina minojskog. Zanimljivo na ovoj skulpturi nije medjutim motiv njenog stvaranja vec toplo osecanje prisnosti koje prvi put vidimo u starim kulturama. Nastavljena su istrazivanja i nakon njegove smrti. Ponovljene invazije severno-grčkog naroda Dorana dovelo je do uništenja Mikenske kulture. (Narocito retko na skulpturama). stvorile su visoku kulturu antičke Grčke.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful