Uvod

Ambalaza u vrlo jednostavnom obliku datira od praistorije covecanstva. U pocetku prehrambenih navika coveka nije bilo potrebe za ocuvanjem hrane jer je konzumirao svezu hranu na licu mesta. Kasnije, dolazi do potrebe ocuvanja hrane, te se proizvode skladista za hranu od prirodnih materijala. Prirodna vlakna su umrezavana i pletena te formirana kao vrece u kojima se smestala hrana, a prirodni drveni materijali upotrebljavali su se za izradu kosara u kojima se hrana mogla nositi. Naknadno, kada su otkriveni i drugi materijali, kao sto je metal, poceo je razvoj namenski formiranog posudja za ocuvanje hrane. Industrijska revolucija podstaknula je znacajan razvoj u podrucju ambalaznih materijala, ambalaze te metoda pakovanja. Zahvaljujuci napretku u podrucju pakovanja, doslo je do ekspanzije u proizvodnji novih ambalaznih materijala, prehrambenih proizvoda i modernog nacina prodaje namirnica. Uvidelo se da uspeh na trzistu u velikoj mjeri zavisi od vrste ambalaze, dizajna, njenog kvaliteta, posebno u ispunjenju osnovnog zahteva ambalaze za hranu, a to je da ocuva izvornu svezinu i kvalitet hrane sa naglaskom na zdravstvenu ispravnost (sigurnost hrane), odnosno da je cuva od razlicitih hemijskih, mehanickih i mikrobioloskih uticaja u cilju povecanja roka trajanja upakovanog sadrzaja. Ambalaza nije samo sredstvo koje prihvata i cuva proizvod od trenutka prozvodnje do njegove potrosnje, nego je i sredstvo koje priprema proizvod za prodaju. Mnogi prehrambeni proizvodi pojavili su se na trzistu, posebno u savremenim trgovinama upravo zahvaljujuci novim tipovima i vrstama ambalaze. Uz prodaju prehrambenih proizvoda usko je povezan i estetski izgled ambalaze, jer on ima vazan psiholoski uticaj pri odluci potrosaca da kupi odredjeni proizvod. Danas se izgledu upakovanog proizvoda pridaje velika vaznost, jer je dizajn ambalaznog materijala i forme ono cime se stvara i stiti brend. Cuvajuci postignutu prepoznatljivost, projektanti i dizajneri ukljucuju izmene koje vode poboljšanju ergonomskih, funkcionalnih i ekoloskih svojstava ambalaze.

1

grafickim resenjem i identifikacijom komunicira sa potrosacima. staklo. te da bi se njome lako i bez opasnosti rukovalo. hemijske industrije i dr. na bezbedan nacin transportovao. njihovoj potrosackoj kulturi i navikama. ona treba da omoguci udobno. a krajnjim korisnicima (potrosacima) uzitak u konzumiranju. metal) zamjenjuju polimerni-viseslojni materijali koji sjedinjavaju dobra svojstva jednih i drugih. Sve su ucestalije promene materijala od kojih se ambalaza izradjuje. ali isto tako da spoljašnju sredinu zaštiti od štetnog uticaja proizvoda. Ona svojim oblikom. Jos se moze reci da bi ambalaza svojim dizajnom i funkcionalnoscu trebala kupcima (prehrambene. Pojam ambalaze Da bi se proizvod zastitio.) pruziti uzitak u pakovanju. zbog cega je dizajn ambalaze jedno od njenih najvaznijih svojstava (cesto i vaznije od sadrzine). Osim toga. 2 . Pojam ambalaze oznacava sve ono u sto se roba pakuje. odnosno u odgovarajucu ambalazu. znaci materijal kojim se roba omotava ili stvar unutar koje se roba smestena. farmaceutske. tj. Ambalaza mora biti prilagodjena kupovnoj moci potrosaca. on mora da se postavi u odredjeni sud. skladistio i dostavio do krajnjeg potrosaca.1. a da bi se u tome uspelo potrebno je dobro poznavanje njenih osnovnih funkcija. Osim toga ambalaza igra i komercijalnu ulogu i poboljsava prodaju proizvoda. jednostavno i lako koriscenje i da je u isto vreme atraktivna i savremena. drugim recima prehrambene proizvode moze prodati samo prava ambalaza. Ona predstavlja “poligon” na kojem su moguce ustede i privlacenje paznje kupaca. Ambalaza ima ulogu da proizvodu pruzi zastitu od raznih mehanicko-fizickih. Ambalaza je sredstvo koje prihvata proizvod i stiti ga do upotrebe. To je posebno vazno za proizvode prehrambene industrije. pa tako "tradicionalne" materijale (papir. Ovaj socijalni faktor narocito utice na ambalazu za prehrambene proizvode jer covek na savremenom trzistu trazi pakovanje "za sebe". hemijskih. omot ili slicno. mikrobioloskih i klimatoloskih uticaja i raznih manipulacija. Savremena tehnicka dostignuca imaju za posledicu vracanje coveka njegovoj individualnosti sto bitno utice na razvoj pakovanja. teksturom. i uskladjena sa standardima i propisima. da bi se zastitila.

majonez i casice za pastetu). od kartona kutije. za potrebe prehrambene industrije. a mogu se premazivati raznim bojama i lakovima. plasticnu. Oblici i dimenzije metalne ambalaze kao i debljina ambalaznog materijala zavise od namene. Osnovne podele ambalaznih materijala i ambalaze su:        Podela ambalaze prema vrsti materijala Podela ambalaze u odnosu prema sadrzaju i vrsti proizvoda Podela ambalaze prema vrednosti. Ima siroku primenu. drvenu i tekstilnu Papirna i kartonska ambalaza imaju siroku primenu. kadmijum i zivu. boje ne smiju preci na zivotne namirnice.2 mm koji ima prevlaku od kositra ili cinka. Najcesce se koristi kao lim. Prema ovome. Prednost mu je sto se moze bojiti i moguce je stampanje po njemu (otiskivanje podataka. moraju biti zazticene zastitnim znakom. Papirna ambalaza mora biti bez mirisa. ogrebotine. Od metalne ambalaze. metalnu. sto se najvise uocava u izradi casa. Limenke ne smeju imati brazde. javlja se veliki broj ambalaznih materijala i formi. Plasticne mase u danasnje vreme uveliko zamjenjuju druge ambalazne materijale. ne smije sadrzati barijum. datum. Plasticna ambalaza mora da bude laka za pranje. Kao ambalaza koristi se i aluminijum. kanti i bacava. Vrste ambalaze Usled svakodnevnog porasta potreba potrosaca u kvalitativnom i kvantitativnom smislu. ulegnuca.2. unutrasnjost i spoljasnost moraju biti sisti i glatki. viseslojnu (kompleksnu). koje se mogu podeliti prema razlicitim osnovama. ne smije sadrzati materije skodljive za zdravlje i ne sme da omeksa ispod 1000C. trajnosti i obliku Podela ambalaze prema funkciji u prometu Podela ambalaze prema mestu transporta Podela ambalaže prema upotrebi sredstava za transport Pomoćni ambalazni material 2. jer se iz papira izradjuju vrecice i vrece razlicitih oblika i dimenzija. sto je dovelo do siroke upotrebe ove ambalaze. u upotrebi se nalaze pretezno beli lim i aluminijum.1 Podela ambalaze prema vrsti materijala Ova podela je od velikog znacaja. staklenu. rok trajanja). boca. olovo. debljine 0. a papirna ambalaza sluzi za zamotavanje razlicitih artikala. ambalaza se deli na:        papirnu i kartonsku. mehurice. jer osnovne funkcije ambalaze i njena pogodonost za odredjenu vrstu proizvoda zavise upravo od vrste materijala. vrecica. 3 . i to celicni lim. relativno je mekan (od njega se izradjuju tube za senf.

za kafu. s obzirom na izvornu sirovinu.Laminati se dobiju lijepljenjem dva razlicita materijala. Tekstil se danas koristi kao transportna ambalaza ili kao tkanina za omotavanje.celofan . Pri preradi stakla dodaje se oko 50% novih sirovina i 50% mlevenog starog stakla. • Blister . a donji deo je od kartona. vodootporne su i stite proizvod od spoljnih uticaja. donji deo je karton.potrosnja plastike naglo je porasla. a s tim u vezi i njena primena u prehrambenoj industriji. lan. a folija je zavarena na podlozi. Za razliku od plasticnih materijala.za vakuum pakovanja. Tekstilna ambalaza Za izradu tekstilne ambalaze koristi se juta. pamuk i manila. Dolazi u promet u obliku: • • • letvarica (male. rub pri otvoru ne smije biti ostar.polietilen . najpodloznija je ekonomskim promenama. velike. Pamuk je isto prirodnog porekla i pri prevozu u balama mora biti upakovan u tekstilnu ambalazu. Kremen. • Celofan . srednje. Neki od simbola na ambalazi: Lomljivo Cuvati na suvom Drvena ambalaza Drvo mora biti zdravo i ne sme imati cvorova.za pakovanja cipsa. Vino se mora drzati u staklenoj ambalazi. Ako sirovina-talina nije homogena moze doci do pucanja stakla. jer u plasticnoj ambalazi dolazi do hemijske reakcije (opasne). 4 . Prema odnosu kolisina tih sirovina zavisi kakva ce se vrsta stakla dobiti. ambalaza na osnovi celuloze moze se nadoknaditi posumljavanjem iskoristenog izvora i pogodna je za recikliranje. • Skin ambalaza .polietilen .oblik ambalaze gde je gornji deo proziran.gornji deo je proziran. supe. • Celofan . sanduka i kolutova za dugacke kablove Uglavnom se koristi kao transportna nepovratna ambalaza. • Strech ambalaza je od umetnih masa gde se roba vidi sa svih strana.Kompleksna ambalaza . Proizvodnja plasticnih materijala. samo od homogene staklene mase.alu folija .laminata . konoplja. otvorene i zatvorene). granulate i razne praskove. Ovakve prednosti dovode do povecane upotrebe ambalaznog materijala na osnovi papira (karton i slozeni materijali). Staklo predstavlja jedan od najstarijih materijala koji se postupno zamenjuje drugim ambalaznim materijalima. Iz tog laminata izradjuju se raznovrsne kutije koje imaju dobra mehanicka svojstva. Staklena ambalaza ne sme biti izradjena od staklene vune. Na primer: • Celofan . casa i ampula. Najvise koriscen je natrion papir. pesak i voda su sirovine za izradu stakla. Zbog niza dobrih svojstava nalazi svoju primjenu pri izradi boca. Proizvodnjom slozenih materijala . a unutrasnjost mora biti glatka. Odabir ambalaznog materijala zasniva se na ekonomskoj osnovi uzimajuci u obzir utrosak energije u proizvodnji odredjenog materijala kao i njegovu dostupnost. a koriste se kao ambalaza za tekucine. Tekstil je prirodnog porekla i mora imati mogucnost "disanja".

Komercijalna ambalaza je u sustini primarna ili neodvojiva. Prema trajnosti i nacinu upotrebe. Ovo pakovanje vrsi proizvodjac ili trgovina. Sekundarna ambalaza nije sastavni deo proizvoda u prometu. odnosno prema vrstama proizvoda kojima su namenjena. koristi se vise puta za pakovanje istih ili slicnih sadrzaja. elektrotehnicke i dr. kese. sudove. folije i dr. metalne. proizvode.2. listove. postoje pakovanja za: poljoprivredno-prehrambene. hemijske. vrece. bacve. sto je od velikog znacaja zbog zdravstvenih i higijenskih zahteva koje ona mora da ispuni.3 Podela ambalaze prema vrednosti. a zatim se odbacuje i moze se upotrebiti kao sekundarna sirovina. Prema podruciju primene. 2. tube. Povratna ili ambalaza za visekratnu upotrebu. Prema obliku razlikujemo: kutije. 2. velicinom i kreacijom vrsi plasman proizvoda. farmaceutske. Ambalaza koja je u stalnom dodiru sa proizvodom naziva se primarna ili neodvojiva ambalaza. Sitna ambalaza ima isti tretman kao sitan inventar.4 Podela ambalaze prema funkciji u prometu Po ovom osnovu. ambalaza se deli na: povratnu i nepovratnu. se jos naziva i prodajna ili potrosacka ambalaza. trajnosti i obliku Prema vrednosti ambalaza se deli na krupnu (ili investicijsku) i sitnu ambalazu. Komercijalna ambalaza u koju se proizvod neposredno pakuje i prodaje potrosacu. 5 . Posto dolazi u neposredni kontakt sa potrosacem ona istovremeno svojom bojom. oblikom. Krupna ambalaza je trajnosti veće od 12 meseci i pripada osnovnim sredstvima.2 Podela ambalaze prema sadrzaju i vrsti prozivoda Ova podela izvrsena je prema tome da li je ambalaz u direktnom kontaktu sa proizvodom ili ne. ambalaza se deli na:  komercijalnu ambalazu. Nepovratna ambalaza koristi se samo jednom. dok se za skladistenje i transport koristi sekundarna ili odvojiva ambalaza.  zbirnu ambalazu i  transportnu ambalazu.

5 Podela ambalaze prema mestu transporta Prema mestu transporta upakovanih sadrzaja ambalaza se deli na:  kontinentalnu  prekomorsku. i drugih promena izazvanih uticajem spoljasnje sredine. gubitaka i kradja. 2.. U nju spadaju razne vrste kontejnera. dok transportna objedinjava vise pakovanja zbirne ili prodajne ambalaze.6 Podela ambalaze prema upotrebi sredstava za transport Prilikom planiranja koriscenja ambalaze mora se voditi racuna kojim ce se prevoznim sredstvom transportovati. kutija od kartona i sl.Zbirna ambalaza objedinjava vise jedinica primarne ambalaze.  Unutrasnju .. te je uskladiti sa normama koje vaze za transport roba:  kamionima i hladnjacama. sanduka. masine. U odnosu na proizvod transportna ambalaza deli se na:  Spoljnu .  vozom. imaju i spoljnu i unutrasnju ambalazu.  brodom. Ona pri transportu i skladistenju stiti proizvode od ostecenja i manipulacija.koja treba da pruzi potpunu zastitu proizvoda od mehanickih ostecenja. Transportna ambalaza sluzi za zajednicko pakovanje manjih jedinica tereta ili za pojedinacno pakovanje velikih tereta radi transporta na mesto upotrebe ili distribucije.koja stiti proizvod od vlage. Proizvodi kao sto su alati. 2. 6 .  avionom. korozije.

razni pecati.  Sredstva za oznacavanje .su cepovi od pluta. Funkcije ambalaze Funkcije ambalaze danas se mogu posmatrati sa razlicitih aspekata. plasticnih materijala. koje ona mora da zadovolji bez obzira o kojem proizvodu se radi su:  Komercijalna funkcija  Upotrebna funkcija  Funkcija drzanja i distribucije proizvoda  Sigurnosna funkcija  Ekoloska funkcija  Znacaj i funkcija ambalaze za pakovanje hrane 3.razne etikete. naljepnice. Osnovne funkcije ambalaze. koja ima snazno psiholosko dejstvo na potrosace. nacinu cuvanja i upotrebi proizvoda.1 Komercijalna funkcija Komercijalna (prodajna) funkcija ambalaze odnosi se na njen uticaj na obim i racionalizaciju prodaje. 7 . koji mora biti prilagodjen manipulaciji. boju. identifikaciju. kao i na informativno-prodajnu ulogu. a kod maloprodajne ambalaze i nacinu izlaganja u maloprodajnim objektima. metalnih materijala . 3. a sluze za ispunjenje transportne ambalaze da se proizvod sacuva u toku transporta.beli lim. i informacije o sastavu.  Sredstva za otvaranje i zatvaranje .7 Pomocni ambalazni materijal Potrebno je napomenuti da se uz glavne ambalazne materijale koriste se i pomocni ambalazni materijali u koje ubrajamo:  Materijale za omotavanje .  Sredstva za jastucenje . termoplasticne folije i lepljive trake.najcesce se izradjuju od umjetnih masa u vidu papira.cuvaju proizvod od uticaja osnovne ambalaze. nameni. Prodajna funkcija ambalaze manisfestuje se kroz: oblik. preko koje potrosac prepoznaje proizvod i marku.2. prvenstveno sa aspekta proizvoda koji se pakuje.

smanjivanjem broja omota oko jedinice proizvoda. Ova funkcija doprinosi povecanju vrednosti proizvoda. itd. 3. kao i da ga stiti od rasipanja. a u novije vreme. zamenom teskih materijala laksim. Odnosi se na opsti zahtev da se onemoguci neovlasceno otvaranje proizvoda. pre nego sto on dospe do krajnjeg korisnika. ova funkcija ambalaze mora da zadovolji osnovne tehnoloske zahteve spoljneg i unutrasnjeg transporta. kao i veoma stroge uslove manipulacije. koriscenjem biorazgradive i jestive ambalaze za pakovanje prehrambenih proizvoda.3.5 Ekoloska funkcija Ekoloska funkcija nametnula se osamdesetih i devedesetih godina proslog veka. kroz koriscenje specijalnih zatvaraca koji smanjuju rasipanje sadrzaja proizvoda. u povratnu ambalazu.4 Sigurnosna funkcija Sigurnosna funkcija ambalaze predstavlja rezultat sve intenzivnijeg nastojanja da se poveca bezbednost potrosaca i vrednost proizvoda prilikom njegove upotrebe. 3. Shodno tome. kao posledica sve ozbiljnijih zahteva koji se postavljaju pred proizvodjace i prodavce u pogledu zastite zivotne sredine. 8 .3 Funkcija drzanja i distribucije proizvoda Funkcija drzanja i distribucije proizvoda polazi od toga da ambalaza mora da povezuje sadrzinu upakovanog proizvoda u odredjeni oblik i tezinu. kako bi omogucila laksu upotrebu proizvoda. prodajom veceg broja proizvoda “u paketu”. racionalizaciju materijala za izradu ambalaze. Ambalaza mora biti sto bolje prilagodjena svim operacijama i procesima na putu od proizvodjaca do krajnjeg korisnika.2 Upotrebna funkcija Funkcionalnost upotrebe podrazumeva da se ambalazna jedinica sto jednostavnije otvara. Ekoloska funkcija ambalaze se moze povecati na razne nacine: pakovanjem u ambalazu izradjenu od recikliranih materijala. 3. kao i da olaksa rukovanje robom i efikasnije koriscenje mehanizacije. Pored toga. zatvara i drzi. Znacaj distributivne funkcije narocito dolazi do izrazaja u medjunarodnom poslovanju. gde se proizvodi transportuju na veoma velike udaljenosti. ambalaza treba da omoguci koriscenje paleta i kontejnera kojima se racionalizuje proces distribucije i omogucava bolja iskoriscenost skladisnog prostora. Nastojanja su usmerena na dizajn takvog oblika ambalaze koji ce biti najprikladniji i samim tim najprihvatljiviji za potrosace.

cime se stede energija i vitalni nutritijenti i stiti zdravlje potrosaca. Dostupnost proizvoda iz svih krajeva svijeta. dok ostatak zavrsi u smecu. i na kraju. 5. Predstavljanje hrane na higijenski i estetski atraktivan nacin. 8. jedno od vodecih problema prehrambene industrije. 4. potrosaci pojedu oko 170g. mora da bude zdravstveno ispravna kako ne bi doslo do kontaminacije namirnica supstancama iz ambalaze i time do opasnosti po zdravlje potrosaca. recikliranjem ambalaznih materijala. sto stedi vrijeme. 454 g kukuruza u zrnu moze biti upakovano u polietilensku kesu koja je teska manje od 5g. 7. Produzavanje roka odrzivosti proizvoda.6 Znacaj i funkcija ambalaze za pakovanje hrane Ambalaza za pakovanje i cuvanje prehrambenih prozvoda mora dodatno da zadovolji stroge i specificne zahteve. 3. Odabir adekvatnih ambalaznih materijala zahteva dobro poznavanje osobina proizvoda i njegovih specificnih zahteva. moze se sumirati preko sljedećih zahtjeva: 1. Prevencija ili redukcija ostecenja proizvoda i kvarenja hrane. Umesto toga. jer mora za kraci ili duzi vremenski period da ocuva pocetni kvalitet sveze ili preradjene hrane. kao otpad koji zagadjuje zivotnu sredinu. 6. 9 . Zbog toga je odabir adekvatnog ambalaznog materijala za odredjenu vrstu namirnica. Komuniciranje sa potrosacem putem ambalaze koje mu omogucava da bude obavijesten o onome sto kupuje i da na taj nacin donese odluku o kupovini. na lokalnoj deponiji. Stednja energije putem koriscenja ambalaze koja ne zahteva hladjenje ili zamrzavanje proizvoda tokom distribucije i skladistenja. Povećanje konkurentnosti proizvoda na trzistu. njihovom masovnom proizvodnjom i unapredjenjem sistema distribucije zahvaljujuci ekonomicnijim ambalaznim formama.3. tokom cijele godine. Smanjenje cijena mnogobrojnih vrsta namirnica koriscenjem jeftinijih ambalaznih materijala. od 454 g kukuruza u klipu koji se prodaje u supermarketima. Znacaj ambalaze i pakovanja prehrambenih proizvoda u savremenom drustvu. 10. Pri tom. a klip iskoriscen umesto da zavrsi kao otpad. 2. kao i poznavanje svojstava samih materijala i procesa pakovanja. Na primer. 11. Smanjenje rizika od falsifikata. 9. cime se smanjuje kolicina otpada. i koriscenjem pojedinih vrsta otpada za proizvodnju stocne hrane ili vestackog djubiva. Smanjenje gradskog i komunalnog otpada koriscenjem funkcionalnijih ambalaznih formi. Olaksavanje manipulacije i koriscenja proizvoda pomocu prakticnijih ambalaznih formi.

Kod mokrog kasiranja lepljenje se vrsi najcesce pomocu disperzije skroba i dekstrina. Iz vise ekstruderaizlaze plasticni materijali razlicitih svojstava koji se medjusobno uskladjuju u adapteru za podesavanje zeljene debljine slojeva. PE/AL. Ekstruziono laminiranje (oslojavanje) je postupak nanosenja stopljenog polimernog materijala na cistu pripremljenu povrsinu nekog materijala. Omotac je petoslojan (PE-karton-PE-AL-PE). naziva materijala. kositra. Postupak je slozen jer zahteva precizno odrzavanje temperaturnih granica za pojedine plasticne mase kao i strogu kontrolu slojske debljine. ili se polimer izliva izmedju dva ambalazna materijala. PP/AL. povrsinskim oplemenjivanjem. Besihtovanje (povrsinsko oplemenjivanje) je tehnoloski postupak dobijanja kompleksne ambalaze prevlacenjem drugih zastitnih materijala folijama npr. PE/PP. cime bi bili ispunjeni i odredjeni ekoloski zahtevi. dno je uvek od aluminijuma. plasticnih folija pomocu lepkova. ekstruzijskim laminiranjem (oslojavanjem). a suvo kasiranje za dobijanje kombinovanih materijala kao sto su: PE/PET. Mokro kasiranje se koristi pri spajanju alufolija i papira. PET/AL. aluminijuma. koekstruzijom. PA/PE. pojavili su se i njihovi oblici i sistemi pakovanja koji se po proizvodnji i upotrebi razlikuju od klasicnih. Uredjaji su veoma fleksibilni i na njima se mogu dobiti mnogi kombinovani materijali. dok septicki postupak zahteva petoslojnu ambalazu. funkcije. Najcesce su u primeni mokro i suvo kasiranje. Poznatiji sistemi su:  Tetra-pack (sistem ima tetraedonski oblik ambalaze.  Hura-pack (ima oblik paralelopipeda sa kvadratnom osnovom i zaobljenim uglovima. koja se od obicnog tetra-paka izradjuje od troslojne kombinacije vosak-papirpolietilen. parafinisanjem papira. nanosenje sintetickih smola.)  Pure-pack  Bi-pack  Vacufin 10 .)  Tetra-brik (koristi istovetnu kombinaciju materijala kao tetra-pack. Kompleksna ambalaza Kompleksna ambalaza se dobija iz vise razlicitih tehnoloskih postupaka kasiranjem dve ili vise razlicitih folija.4. Njihov broj se stalno povecava. voskova i drugih materijala koji folije namenjene za pakovanje oplemenjuju i daju ambalazi posebna svojstva.)  Doy-pack (je ambalaza u obliku stojecih vrecica stabilnog dna. Razvoj u ovoj proizvodnji orijentisan je na iznalazenje lepka za suvo kasiranje bez rastvaraca. Uporedo sa pojavom kompleksne ambalaze. izradjuje se od troslojnog materijala-celofana(PP ili PET). Kasiranje je tehnoloski postupak slepljivanja dve ili vise istih ili razlictih folija izradjenih od papira. Koekstruzija je tehnoloski postupak kojim se dobijaju viseslojni materijali namenjeni specijalnim pakovanjima. Nazivi ovakvih oblika i sistema pakovanja nastali su u zavisnosti od vrste i oblika ambalaze. PET/PE/AL/PE i drugi. namene itd. s tim sto je ovaj petoslojni materijal nesto deblji. kao npr: papir – polietilen – aluminijumska folija.

Nekada je na ambalazu gledano kao na nevazan instrument marketinga. jer je kljucna za konkurentnost proizvoda na trzistu. boljim kvalitetom izgleda proizvoda. smanjivanjem troskova pakovanja pa time i cene proizvoda. Zakljucak Pakovanje je sastavni i zavrsni deo svake proizvodne linije i ima za cilj da omoguci finalnom proizvodu sigurniju manipulaciju. Tehnologija pakovanja proizvoda je od strateskog znacaja za proizvodjaca hrane. otvaranjem novih distributivnih kanala. Prednost nad ostalim proizvodjacima moze se postici prilagodjavanjem potrebama i zeljama kupaca. medjutim zahvaljujuci razvoju tehnologije. 11 . proizvodjaci i prodavci su bili primorani da ambalazu sve vise unapredjuju u pogledu osnovne funkcionalnosti. Ambalaza danas predstavlja “tihog prodavca robe” i vazan instrument marketinga u pridobijanju kupaca. jacanju konkurencije i sve probirljivijim potrosacima. pri cemu dolazi i do pojave novih funkcija. skladistenje i transport do kupca. izdvajanjem proizvoda na trzistu i povecanjem dostupnosti proizvoda kupcima. dok ambalaza cini neodvojivi deo proizvoda i njena uloga je da cuva proizvod kao i da ga na najbolji nacin prezentuje kupcu.5.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful