UNIVERZITET U PRIŠTINI EKONOMSKI FAKULTET KOSOVSKA MITROVICA

SEMINARSKI RAD
AGREGATNA PONUDA I AGREGATNA TRAŽNJA NACIONALNA EKONOMIJA

.

.................................................... ŠOKOVI NA STRANI PONUDE.................................................................4 4. MODEL AGREGATNE PONUDE I AGREGATNE TRAŽNJE (OD KRATKOG KA DUGOM ROKU)..................................................................................................................................8 5..................14 7....................................................2.... OSNOVNA OBELEŽJA KRIVE AGREGATNE PONUDE..............................................10 POGREŠNE PERCEPCIJE EKONOMSKIH AKTERA.............................. ZAKLJUČAK........................................6............................13 6.6 5..................................... MODEL AGREGATNE TRAŽNJE I AGREGATNE PONUDE....... UVOD...........SADRŽAJ: 1.....9 RIGIDNOST NOMINALNIH NADNICA................................................7 5...........................................................................................3 3..........................................1............................................................................................ KRIVA AGREGATNE PONUDE NA DUGI ROK............................. KRIVA AGREGATNE PONUDE NA KRATAK ROK.....12 6........... ŠOKOVI NA STRANI TRAŽNJE.......................................................................... RAZLOZI POMERANJA KRATKOROČNE AS KRIVE.............. FAKTORI POMERANJA AD KRIVE..................11 6....................................16 LITERATURA.....2.......................1.....17 2 .....................................................11 5..........1..........

promene tehničkog metoda. promene prirodnih izvora i drugih proizvodnih činilaca tržište automatski registruje kroz promene cena i prodate količine roba. a ukoliko je tražnja veća od ponude onda je njena cena viša od nekog normalnog nivoa cena. razmena robe predstavlja osnovni oblik povezivanja samostalnih robnih proizvodjača i uključivanja u društveni proces reprodukcije. Sve promene ljudskih želja i potreba. Istraživanje pojave ravnoteže ponude i tražnje je neophodno sprovoditi i analizirati u svrhu lakšeg i sveobuhvatnijeg savladavanja plana proizvodnje. ono je što ponudu i tražnju dovodi do jednakosti ili ravnoteže. Ukoliko je ponuda pojedine vrste robe veća nego tražnja. Ekonomija ima vrlo moćno oruđe za objašnjavanje mnogih promena u našem ekonomskom okruženju. Kretanje cena. cenovni mehanizam. onda je nena cena niža. Da bismo bolje objasnili ravnotežu ponude i tražnje na tržistu pojedinačnih roba koristićemo krivu ponude i krivu tražnje. Koristeći ta osnovna oruđa videće se kako se određuje tržišna cena ili kako dolazi do njene konkurencijske ravnoteže. gde se te dve krive seku ( gde su snage tražnje i ponude tačno u ravnoteži ). 3 . Obim ponude i tražnje za svakom vrstom robe igra značajnu ulogu u formiranju visine njihovih cena . UVOD U uslovima robne proizvodnje. Proces robne razmene svodi se na kupovinu i prodaju iza kojih stoje određeni odnosi ponude i tražnje datih vrsta roba.1.

Bruto domaći proizvodi po pravilu nema trajan rast. U svakoj privredi dolazi do varijacija najvažnijih makroekonomskih agreata.2. OSNOVNE RAZLIKE IZMEĐU DUGOG I KRATKOG ROKA Za razliku od ponašanja privrede na dugi rok. Slika 1. tako da . Ove varijacije privrednih aktivnosti često se nazivaju poslovnim ciklusima i njihova dominantna odrednica je nepredvidivost. u ekonomskim krugovima uglavnom postoji saglasnost da na kratak rok dolazi do međusobnog uticaja nominalnih i realnih varijabli. i faze prosperiteta kada BDP raste i dovodi do opadanja nezaposlenosti u privredi. dok je na horizontalnij osi predstavljena ukupna količina dobara i usluha. 3. Ekonomske varijacije predstavljaju značajan problem sa kojim se susreću kreatori ekonomske politike. MODEL AGREGATNE TRAŽNJE I AGREGATNE PONUDE Model agregatne tražnje i agregatne ponude (slika 1) predstavlja ekonomski model koji služi za analizu kratkoročnih fluktuacija privrede kao celine i prikazan je na narednoj slici: Na vertikalnoj osi je prikazan opšti nivo cena u privredi. BDP i dr. već se smenjuju faze recesije kada opada BDP i raste nezaposlenost. U nastavku ćemo se usresrediti na analizu kratkoročnih fluktuacija privrede i uspostavljanje kratkoročne ravnoteže. kao sto su npr. Agregatna tražnja i agregatna ponuda Nivo cena Agregatna ponuda Agregatna tražnja Količina outputa 4 ..klasična dihotomija’’ ne važi u tim uslovima. nezaposlenost.

Stojadinović. str. Kriva agregatne tražnje P1 P2 Agregatna tražnja AD 0 Y1 Y2 Prema jednačini BDP koji smo označili sa Y. u stvari veličinu društvenog proizvoda date nacionalne ekonomije koja je rezultat iskorišćenosti prirodnog bogatstva. Slika 2.Agregatna tražnja je pokazatelj sposobnosti i spremnosti ekonomskih aktera da na tržištu kupuju raspoloživa potrošna i kapitalna dobra. 4. ekonomski fakultet Priština. proizvodnih kapaciteta angažovanosti radno sposobnog stanovništva. Agregatna ponuda predstavlja ukupan obim proizvodnje koji se ostvari i realizuje u određenoj zemlji u toku jedne kalendarseke godine. ukupna proizvodnja u privredi jednaka je ukupnoj tražnji. to znači da pad opšteg nivoa cena u privredi dovodi do rasta traženih količina dobara i usluga. Njen obim pokazuje. Kriva agregatne tražnja (aggregate demand – AD) pokazuje količinu dobara i usluga koju oni žele da kupe pri svakom nivou cena.382. 5 .. dostignutog nivoa društvene produktivnosti i intenzivnosti rada. investicija. koja se sastoji iz četriri komponente (potrošnje.1 Kriva agregatne ponude(aggregate supply AS) pokazije količinu dobara i usluga koja se može proizvesti i realizovati u određenoj zemlji u toku jednogodišnjeg perioda pri bilo kom nivou cena. državnih izdataka i neto izvoza): 1 D. 2003. OSONOVNA OBELEŽJA KRIVE AGREGATNE TRAŽNJE Kriva agregatne tražnje AD ima negativan (opadajući) nagib. kao i opšteg nivoa cena. Makroekonomska analiza. Pod uslovom da je sve ostalo nepromenjeno.

povećanje nominalne kamatne stope dovodi do rasta realne kamatne stope. 1 euro se sada neće plaćati 80 dinara. Rast cena je kao što vidimo. što podstiče tražnju za dobrima i uslugama. već će se usled rasta vrednosti dinara za 1 euro biti potrebno samo 70 dinara). dakle potrebno više novca da bi mogli da obavljaju transakcije po većim cenama. došli smo do zaključka da više cene u privredi povećavaju realnu kamatnu stopu. situacija bi bila suprotna. Obrnuto. Ako se sada podsetimo činjenice da visina realne kamatne stope opredeljuje ponašanje investitora na novčanom tržištu koji tragaju za većim prinosima. došlo bi do pada realnih kamatnih stopa i pospešivanja investiranja. Ljudima je. Rast tražnje za domaćom imovinom će dovesti do rasta tražnje za dinarima koji su stranim investitorima potrebni za realizaciju njihovih poslovnih zamisli. a samim tim i tražnje za našim dobrima. rast tražnje za dinarima će dovesti do njegve apresijacije tj.što bi dovelo do rasta investicione i ukupne tražnje u privredi. U tom slučaju. u skladu sa opisanim dešavanjima. a ne kao ranije 80 dinara). Analizirajući efekte promena cena na nivo realne kamatne stope. Kada nivo cena raste realna kamata stopa raste uslovljavajući pad investicione tražnje. Povećanje tražnje za novcem dovodi do rasta nominalnih kamatnih stopa. 4. Povećanje nivoa cena povećava količinu novca koji ljudi žele da drže. povećanja vrednosti dinara u odnosu na stranu valutu (npr. Rast nivoa cena na kraju dovodi do smanjenja investicione tražnje. Suočeni sa većim realnim kamtanim stopama biznismeni smanjuju investicionu aktivnost.Y = C + I + G + NX Opadajuća kriva agregatne tražnje je rezultat promena opšteg nivoa cena koje utiču na količinu traženih dobara i usluga u privredi. U slučaju pada nivoa cena. Pošto sada stranci koji su zainteresovani da kupuju naša dobra i usluge u razmeni eura za dinare dobijaju manje dinare (za 1 euro dobijaju 70 dinara. onda je jasno da će želeti da kupuju našu imovinu (npr. s obzirom da su investicije funkcija realne kamatne stope. što je još jedan od razloga zašto je kriva agregatne tražnje opadajućeg nagiba. Promene u nivou cena dovode do promena u: • kupovnoj moći novca • realnoj kamatnoj stopi i • neto izvozu Rast opšteg nivoa cena smanjuje kupovnu moć novca i izaziva smanjenje tražnje dobara i usluga u jednoj privredi. FAKTORI POMERANJA AD KRIVE 6 . odnosno povećava tražnju za novcem. U slučaju smanjenja cena. a samim tim i do smanjenja ukupne tražnje u privredi. obveznice) jer se njihovi prihodi povećavaju. naše robe će za njih postati skuplje. pad nivoa cena čini potrošače bogatijim.1. prema opisanim dešavanjma. što dovodi do smanjenja domaćeg izvoza. Pošto se na kratak rok stopa inflacije ne menja. na kraju doveo do smanjenja inostrane tražnje za domaćim robama i uslugama.

tj. Svaka promena u intezitetu investiranja pri istom nivou cena. dok smanjenje u agregatnoj tržni pomera AD ulevo. Do sada smo nekoliko puta ukazivali da u makroekonomskim analizama postoji razlika između dugog i kratkog roka. Tehnološke inovacije i pojava novih i savršenijih proizvoda na tržištu mogu podstaći investicije kompanija u novu opremu. Obratno. Promene neto izvoza takođe mogu dovesti do promena ukupne tražnje. Smanjenje državnih rashoda pomera ovu krivu u suprotnom pravcu. a time i promena AD krive. to će dovesti do smanjenja potrošnje stanovnika C koja je jedna od komponenti ukupne tražnje tj. koja je na dugi rok vertikalna. doći će do pomeranja AD krive udesno. a to je: saglasnost da postoji razlika između kratkoročne i dugoročne krive agregatne ponude.Do sada smo analizirali kako promene nivoa cena dovode do promena u tražnji dobara i usluga na nivou cele privrede. To praktično znači da promene koje nastaju na krivoj agregatne tražnje utiču samo na nivo cena. Ukupna potrošnja se u tom slučaju smanjuje. povećanje investicione tražnje dovodi do pomeranja krive AD udesno. takođe dovodi do pomeranja AD krive. Ona zapravo izražava količinu dobara i usluga koju preduzeća proizvode i prodaju pri datom nivou cena. ukupnih troškova. dovode do pomeranja AD krive. u slučaju veće potrošnje ljudi pri istom nivou cena. Recesione tendencije u zemljama okruženja mogu npr. mnogi faktori mogu uticati na promenu ukupne tražnje u privredi i pri istom nivou cena. promene koje nastaju u potrošnji stanovnika pri istom nivou cena. 5. Međutim. ali ne i na proizvodnju. Pošto kriva agregatne tražnje prikazuje odnos između nivoa cena i ukupne tražnje tj. a samim tim manje da troše. I promene nivoa deviznog kursa mogu biti razlog varijacija u spoljnotrgovinskim odnosima neke zemlje sa inostranstvom uzrokujući pomeranje krive agregatne tražnje. OSNOVNA OBELEŽJA KRIVE AGREGATNE PONUDE Kriva agregatne ponude (AS) predstavlja odnos između količine dobara koja se proizvodi i nivoa cena. 7 . Na primer. Povećanje agregatne tražnje pomera krivu AD udesno. a kriva AD se pomera ulevo. smanjiti tražnju za našim robama i uslugama. a samim tim i ukupna investiciona tražnja u privredi. U ovom slučaju. Odluke državnih organa u pravcu povećanja nivoa državne potrošnje dovode do povećavanja komponente G u ukupnoj potrošnji. Uprokos neslaganjima među ekonomistima kada je u pitanju oblik krive agregatne ponude. Time se povećava incesticiona tražnja preduzeća. Te razlike najdirektnije izražava kriva agregatne ponude. da je kriva AS na dugi rok vertikalna. sve što izaziva promenu agregatnih troškova (pri istom nivou) dovodi do pomeranja krive AD. dok kratkoročna kriva agregatne ponude ima pozitivan nagib. što uzrokuje smanjenje agregatne tražnje i pomeranja krive AD ulevo. potrošnje. Ako ljudi iz nekog razloga iznenada počnu više da štede. mogiće je ipak utvrditi šta im je zajedničko. čime se kriva AD pomera udesno.

rada i tehnologijom. Međutim.1.5. Obratno. Dugoročna kriva agregatne ponde AS (dugoročna) P1 P2 0 Yn Kada nivo cena P raste. što realne zarade ostavlja nepromenjenim. pošto su na dugi rok sve cene. u slučaju rasta cena istovremeno dolazi i do rasta nominalnih zarada. a tada je agregatna ponuda za bilo koji nivo cena nepromenjena. raspoloživošću kapitala. To stvara uslove za povećanje proizvodnje dobara i usluga i pomeranja AS krive udesno. Pošto nivo cena na dugi rok ne utiče na dugoročne determinate BDP. to bi izazvalo rast prirodne stope nezaposlenosti. Položaj dugoročne krive agregatne ponude zavisi i od prirodne stope nezaposlenosti. Migracije stanovništva mogu dovesti do priliva stanovnika u jednu zemlju kojim se povećava paspoloživost radne snage. kriva AS pomerila ulevo. a nominalne zarade W ostaju nepromenjene. kriva agregatne ponude (AS) je na dugi rok vertikalna Slika 3. Drugim rečima. pa i zarade fleksibilne. realne zarade ostaju nepromenjene uz ravnoteženi nivo zaposlenosti. a shodno tome. dolazi do smanjenja realnih zarada (W/P) i rasta tražnje za radnom snagom. KRIVA AGREGATNE PONUDE NA DUGI ROK Na dugi rok. Kao posledica rasta prirodne stope nezaposlenosti došlo bi do smanjenja dobara i usluga. Ukoliko bi ojačana uloga sindikata u jednoj zemlji dovela do podizanja realnih zarada iznad njihovog ravnoteženog nivoa. Taj nivo proizvodnje kojem ekonomija teži na dugi rok ponekad se naziva „prirodni nivo proizvodnje’’ i on ukazuje na nivo privredne produkcije koja ostvaruje u uslovima postojanja prirodne stope nezaposlenosti. smanjenje minimalnih 8 . proizvodnja dobara i usluga u privredi (BDP) određena je proizvodnom funkcijom tj.

što dovodi do veće proizvodnje dobara i usluga. što u skladu sa opisanim načinom kretanja AS krive dovodi do njenog pomeranja udesno. Porast nivoa kapitala u privredi (fizičkog i ljudskog) povećava nivo produktivnosti ekonomije. čime bi se kriva AS pomerila udesno. kratkoročna kriva agregatne ponude (AS) ima pozitivan nagib. Govoreći o dugoročnom ekonomskom rastu istakli smo da tehnološke promene predstavljaju ključnu determinantu privrednog rasta. tehnološke promene takođe dovode do pomeranja krive agregatne ponude.zarada dovelo bi do smanjenja prirodne stope nezaposlenosti i povećanja proizvodnje dobara.2. Presudno doprinoseći povećavanju proizvodnje dobara i usluga u privredi. što izaziva neprestano pomeranje dugoročne AS krive udesno. 5. a kao posledicu imamo pomeranje AS krive udesno. Slika 4. Dominirajući teorijski pravac modeliranja agregatne ponude ističe da kratkoročna kriva agregatne ponude nije vertikalna. Suprotni efekti nastaju u slučaju smanjenja skoka kapitala. KRIVA AGREGATNE PONUDE NA KRATAK ROK Za razliku od dugorčne krive agregatne ponude. Povećanje količine prirodnih resursa doprinosi većoj društvenoj proizvodnji i obratno. Kriva agregatne ponude na kratak rok AS (kratak rok) P1 9 . već je pozitivno nagnuta zbog nesavršenosti tržišta. Tehnološki napredak povećava sposobnost ekonomije da povećava proizvodnju dobara i usluga. Promene u rasposloživosti prirodnih resursa takođe utiču na pomeranje krive agregatne ponude.

a zaposlenost od svoje prirodne stope. nominalni šokovi bi realnu ravnotežu u privredi ostavili nepromenjenom. a ove rigidnosti uzrokuju i rastući nagib krive agregatne ponude. što se može predstaviti sledećom jednačinom: Y – Yn = (P – Pe) Ova jednačina pokazuje da će nivo proizvodnje Y odstupati od svog prirodnog nivoa Yn samo ukoliko dođe do odstupanja tekućeg nivoa cena P od očekivanog nivoa cena Pe. Međutim.U razvijenim tržišnimprivredama uobičajeno je da se nadnice utvrđuju za određeni duži vremenski period u formi eksplicitnog (ili implicitnog ) ugovora.P2 0 Y2 Y1 Kao rezultat pozitivnog nagiba AS krive na kratak rok. tj. nominalnih cena i dobara i usluga i pogrešne percepcije ekonomskih aktera. tada se realna nadnica W/P povećava iznad nivoa koji je preduzeće planiralo da isplati. ŠTA UZROKUJE POZITIVAN NAGIB KRATKOROČNE AS KRIVE? Ukoliko bi postojale nominalne rigidnosti. utiče na njihovo sporo menjanje. Kada su nominalne nadnice W rigidne. 5. Pošto nadnice za preduzeće predstavljaju važan 10 . Ukoliko dođe do neočekivanog porasta cena. Zajednička nit svih teorija rastuće kratkoročne krive agregatne ponude je da nivo proizvodnje odstupa od svog prirodnog nivoa uvek kada nivo cena odstupa od očekivanog nivoa cena.Ovo stvara rigidnost nominalnih nadnica tj. kao što smo istakli. a nominalna nadnica W ostala na istom nivou. navode se kao glavni razlozi zbog kojih AS kriva ima rastući (pozitivan) nagib. U ekonomskoj teoriji. nivo realnih zarada W/P će varirati inverzno nivou cena. dok bi se u slučaju opadanja cena ispod očekivanog nivoa. promene do kojih dolazi na krivoj agregatne tražnje uzrokuju takve promene obima proizvodnje da ova privremeno odstupa od svog prirodnog nivoa. proizvodnja se povećava iznad svog prirodnog nivoa. RIGIDNOST NOMINALNIH NADNICA Prvo objašnjenje rastuće kratkoročne AS krive je teorija rigidnosti nominalnih nadnica. na kratak rok. delovanje nominalnih rigidnosti privremeno udaljava privredu od prirodnog nivoa proizvodnje. Dejstvo rigidnosti nominalnih nadnica na agregatnu ponudu se može sagledati na sledećem primeru: ako predpostvimo da je nivo cena P opao ispod očekivanog nivoa cena. rigidnosti nominalnih plata. proizvodnja smanjila ispod prirodnog nivoa. ukoliko se nivo cena poveća iznad očekivanog nivoa.3.

u sladu sa pozitivno nagnutom AS krivom. POGREŠNE PERCEPCIJE EKONOMSKIH AKTERA Prema teoriji pogrešnih percepcija. ako su troškovi prilagođavanja veći od smanjenja profitado kojeg dolazi zbog smanjenja prodaje. što ih motiviše da povećaju ponudu. Kao što smo videli. čime se povećava i ukupna proizvodnja u privredi. 5. zajednička karakteristika svih razloga koji dovode do rastuće kratkoročne krive agregatne ponude je da nivo proizvodnje odstupa od svog prirodnog nivoa uvek kada nivo cena odstupa od očekivanog nivoa cena.rasta cena u odnosu na ostale proizvode i usluge).meni troškova. doći će do smanjenja njihove prodaje. Dakle. viša realna nadnica znači da su se povećali troškovi proizvodnje. Troškovi takve rigidnosti za preduzeće su mnogo manji nego što su makroekonomske posledice tih rigidnosti. Ukoliko bi proces priolagođavanja cena bio bez troškova i ukoliko bi propuštanje da se on izvrši rezultiralo u velikom smanjenju profita.proizvodni trošak. Pad prodaje dovodi do smanjenja zapošljavanja i proizvodnje kod takvih preduzeća. Dakle. mogu pomisliti da je došlo do rasta relativnih cena njihovih proizvoda i usluga (tj. cene pojedinih dobara i usluga su ponekad rigidne i sporo se prilagođavaju izmenjenim ekonomskim uslovima. koji se zovu meni troškovi. dovodi do smanjenja ukupne proizvodnje u privredi. Kao krajnji rezultat imamo to da pad opšteg nivoa cena u privredi. a time se pad reflektuje i na ukuonu društvenu proizvodnju. ne reaguju i ne smanje svoje cene. ne znajući da je došlo do rasta i ostalih cena. na kojoj pad nivoa cena takođe dovodi do opadanja proizvodnje na kratak rok. iako je to sa društvenog stanovišta optimalno. zbog pojave tzv. RIGIDNOST NOMINALNIH CENA DOBARA I USLUGA Prema teoriji rigidnosti cena. Međutim. Na tu izmenjenu situaciju preduzeće reaguje zapošljavanjem manjeg broja radnika i smanjivanjem proizvodnje. u realnom ekonomskom životu cene nekih proizvoda i usluga se sporo prilagođavaju zbog troškova usklađivanja cena.šećera i radne snage) iznad očekivanog nivoa. Predpostavimo da dođe do porasta nivoa cena roba i usluga (npr. Predpostavimo da dodje do neočekivanog smanjenja tražnje u privredi koje na dugi rok uzrokuje smanjenje opšteg nivoa cena. Ponuđači. RAZLOZI POMERANJA KRATKOROČNE AS KRIVE 11 . To je u skladu sa pozitivno nagnutom krivom agregatne ponude. preduzeće neće sniziti cene. promene opšteg ivoa cena u privredi često mogu da ponuđače roba i usluga dovedu do pogrešnih zaključaka u pogledu kretanja cena na individualni tržištima na kojima oni učestvuju. kataloga kao i skupo menadžersko vreme utrošeno na ponovno pregovaranje o kupovinama i prodajama sa kupcima i snabdevačima. Ovi troškovi podrazumevaju troškove štampanja novih cenovnika. pad nivoa cena i rigidnosti nominalnih nadnica dovode do smanjenja zaposlenosti i manjeg obima proizvodnje. Ako neka preduzeća. onda bi sigurno bila prisutna velika fleksibilnost nominalnih cena.6. Osnovni razlog sporog prilagođavanja cena nalazi se u postojanju određenih troškova koje to prilagođavanje izaziva.

a promene tražnje utiču na nivo proizvodnje i zaposlenosti. pa će za dati stvarni nivo cena doći do smanjenja količine dobara i usluga koje nude preduzeća. Kada se očekivanja promene dolazi do pomeranja krive agregatne ponude na kratak rok. Efekti smanjenja agregatne tražnje LRAS SRAS1 12 . Promene agregatne tražnje. Pad očekivanog nivoa cena povećava ponuđenu količinu dobara i usluga i pomera kratkoročnu krivu agregatne ponude udesno. Međutim. Preduzimanjem odgovarajućih mera ekonomske politike kojima se deluje na nivo cena. imaju bitno različite efekte u različitim vremenskim horizontima. kako je prikazano na sledećoj slici: Slika 5.Kratkoročnu krivu agregatne ponude pomeraju svi oni razlozi koji dovode do pomeranja dugoročne AS krive (promene u nivou kapitala. Visoke nominalne nadnice će povećati troškove preduzeća. kriva agregatne ponude je vertikalna. radne snage. kriva agregatne ponude je pozitivno nagnuta.radnici i firme očekuju visok nivo cena. Opšti zaključak glasi: porast očekivanog nivoa cena smanjuje ponuđenu količinu usluga i pomera kratkoročnu krivu agregatne ponude ulevo. što bi dovelo do pomeranja kratkoročne AS krive udesno. ali ne i na proizvodnju i zaposlenost. 6. dakle. verovatno će se dogovoriti o visokim nominalnim nadnicama. Činjenica da kratkoročna kriva agregatne ponude ima pozitivan nagib značajna je za vođenje ekonomske politike. kao i očekivanja koja ljudi imaju u pogledu nivoa cena. MODEL AGREGATNE PONUDE I AGREGATNE TRAŽNJE (OD KRATKOG KA DUGOM ROKU) Model agregatne ponude i agregatne tražnje je veoma pogodno sredstvo za analizu fluktuacija ekonomskih aktivnosti. prirodnih resursa i tehnološkog znanja). U slučaju smanjenja očekivanog nivoa cena došlo bi do smanjenja nadnica i povećanja proizvodnje dobara i uluga. u okviru kratkog roka cene su rigidne. država može uticati na nivo realnih zarada i proizvodnje u privredi. Ako npr. a promene agregatne tražnje utiču samo na cene. To dovodi do pomeranja kratkoročne AS krive ulevo. Iz naše dosadašnje analize može se zaključiti da su na dugi rok cene fleksibilne. Šta će se vremenom dogoditi ako opadne agregatna tražnja? Predpostavimo da se privreda na početku nalazi u dugoročnoj ravnoteži u tački A.

tačku A. kratkoročna kriva agregatne ponude SRAS i dugoročna kriva agregatne ponude LRAS. cene i percepcije prilagodile ovoj ravnoteži. kriva agregatne tražnje bi se vratila na svoj početni položaj. Pošto su cene na kratak rok rigidne. takav scenario sigurno vodi povećanju rizičnosti poslovanja i. 13 . smanjivanju investiranja preduzeća. Ako bi se merama ekonomske politike brzo delovalo. 6. Kreatori ekonomske politike mogu primenom mera stabilizacione politike povećati agragatnu tražnju. tj. U toj tački output se nalazi na svom prirodnom novou Yn. Drugim rečima. Model agregatne ponude i agregatne tražnje u ovakvim situacijama može biti korisno sredstvo za analizu načina na koji ekonomska politika može delovati na ublažavanje šokova i iz njih proisteklih varijacija proizvodnje. Dugoročna ravnoteža je prikazana u tački u kojoj kriva agregatne tražnje seče dugoročnu krivu agregatne ponude LRAS. Kriva agregatne tražnje se u tom slučaju pomera ulevo sa AD1 na AD2. ŠOKOVI NA STRANI TRAŽNJE Ako sada uvedemo pretpostavku da je u nekoj zemlji došlo do zaoštravanja političke krize i rasta neizvesnosti u pogledu njenih budućih odnosa sa okruženjem. kriva kratkoročne agregatne ponude SRAS takođe mora seći ovu tačku. što ukazuje na to da su se nadnice. njen cilj je održavanje ili vraćanje privrede u ravnotežu. nova kratkoročna ravnoteža se uspostavlja u tački B u kojoj se proizvodnja i zaposlenost smanjuju ispod prirodnog nivoa (sa Yn na Yi). Ako znamo da su investicije važna komponenta ukupne agregatne tražnje. onda će opisani događaj izazvati smanjenje agregatne tražnje u privredi.2 Te mere mogu podrazumevati npr. što ukazuje na to da je privreda u recesiji.A P1 P2 P3 B SRAS2 C AD1 AD2 0 Yi Yn Na slici postoje tri agregatne krive: kriva agregatne tražnje AD. 2 Stabilizaciona politika je javna politika koja je usmerena na održavanje proizvodnje i zaposlenost na njihovim prirodnim nivoima. rast državne potrošnje koji bi doveo do porasta agregatne tražnje. samim tim.1. Kada je privreda u dugoročnoj ravnoteži.

što dovodi do smanjenja ponude hrane i skoka njene cene. na dugi rok. skok cena. pomeranje agregatne tražnje se izražava samo kroz nivo cena. pa se kratkoročna kriva agregatne ponude pomera udesno sa AS1 na AS2 u tačku C. dolazi do pada nadnica. dovelo do smanjenja cena (sa P1 na P2). 14 . Drugi značajan izvor ekonomskih varijacija jesu šokovi agregatne ponude tj. na kratak rok. a time i cena dobara. kao što je to prikazano na sledećoj slici: Slika 6. Kao posledica pada očekivanog nivoa cena. Međutim. Makroekonomsko dejstvo negativnih šokova ponude koji dovode do povećanja proizvodnih troškova ogleda se u smanjivanju proizvodnje dobara i usluga. Jedan od negativnih šokova agregatne ponude je npr. i na cene tih proizvoda i usluga. a time. Kratkoročna kriva agregatne ponude se u ovom slučaju pomera ulevo sa SRAS1 na SRAS2. Za svaki nivo cena preduzeća sada žele ponudu manju količinu dobara i usluga. kao i jačanje uloge sindikata koje dovodi do rasta plata.ukupne društvene proizvodnje. 6.2. kao reakcija na recesiju i nisku tražnju. Pozitivni šokovi ponude dovode do smanjenja troškova i cena i povećanja nivoa proizvodnje. Šokovi ponude utiču na troškove proizvodnje dobara i usluga. koja u tim uslovima postaje skuplja i manje isplativa. ali ne i kroz nivo proizvodnje i zaposlenosti. cena i percepcija ekonomskih aktera (sa P2 na P3). promene u agregatnoj tražnji dovode do varijacija proizvodnje i zaposlenosti u privredi. doći će do usklađivanja očekivanja. Dakle. oni se često nazivaju i šokovima cena. kao što slika pokazuje. ŠOKOVI NA STRANI PONUDE Šokovi na strani agregatne tražnje nisu jedini izvor fluktuacija ekonomske aktivnosti. Tokom vremena. ali je nivo cena niži nego što je to bio slučaj u prethodnoj dugoročnoj ravnoteži A. što uslovljava smanjenje njihove proizvodnje. čak i bez preduzimanja mera stabilzacione politike. Smanjenje agregatne tražnje je. kao rezultat delovanja međunarodnog naftnog kartela koji eliminiše konkurenciju tako da glavni proizvođači nafte mogu povećati cenu nafte. nafte. Efekti negativnog šoka ponude 3 Primeri negativnih šokova ponude mogu biti i suša koja smanjuje žetvu. rast njene cene će svakako dovesti do rasta proizvodnih troškova preduzeća. kao što smo na ovom primeru videli.Dugoročna ravnoteža u privredi će se vremenom ponovo uspostaviti. To je tačka nove dugoročne ravnoteže u kojoj su proizvodnja i zaposlenost ponovo vraćeni na prirodni nivo. a to izaziva povećanje proizvodnje i ponude dobara i usluga. S obzirom da šokovi ponude imaju direktne efekte na cene. pa će i očekivani nivo cena opasti.3 Pošto je nafta važan proizvod koji se koristi u mnogim proizvodnim procesima.

to će dovesti do povećanja agregatne tražnje i do pomeranja AD krive udesno (sa AD1 na AD2). Kreatori ekonomske politike se i u ovom slučaju mogu opredeliti za opciju da ništa ne preduzimaju. Pošto nadnice predstavljaju trošak proizvodnje za preduzeća. Ukoliko povećanje agregatne tražnje koincidira sa šokom agregatne ponude privreda će se direktno pomeriti iz tačke A u tačku C. i smanjenja nadnica radnika. tj. Ukoliko npr. privreda se pomera iz tačke A. Ova pojava istovremenog rasta cena i opadanja proizvodnje i zaposlenosti u privredi u ekonomskoj nauci je poznata pod nazivom stagflacija. Ukoliko je agregatna tražnja nepromenjena.LRAS SRAS2 c P3 P2 P1 B SRAS1 A AD2 AD1 0 Yi Yn Šok ponude doveo je do smanjenja prirodnog nivoa proizvodnje (sa Yn na Yi) i skoka cena (sa P1 na P2). ne postoji način da se agregatna tražnja prilagodi održavanju i pune zaposlenosti i stabilnog nivoa cena. U tom slučaju. Posledica ove opcije je rast cena (sa P1 na P3). centralna banka poveća ponudu novca u privredi. Ali trošak ove opcije je bolna recesija. u kojoj je bila u dugoročnoj ravnoteži. Na dugi rok. njihovo smanjenje će dovesti do povećanja proizvodnje roba i usluga i pomeranja kratkoročne krive agregatne ponude SRAS2 ka SRAS1. u tačku B u kojoj se uspostavlja kratkoročna ravnoteža. ekonomija se vraća u tačku A u kojoj se obnavlja puna zaposlenost i prirodni nivo proizvodnje Yn. centralna banka je privredu akomodirala. prilagodila je šoku ponude. Druga opcija koja stoji na raspolaganju kreatorima ekonomske politike je da određenim merama ekonomske politike dovedu do povećanja agregatne tražnje. a samim tim. što je takođe prikazano na prethodnoj slici. U tom slučaju. ali nisu mogli da izbegnu rast cena. Kreatori ekonomske politike su akomodiranjem privrede sprečili pad proizvodnje. 15 . smanjeni outputi i visoka nezaposlenost vremenom dovode do povećanja ponude rada. Dakle. Na slici vidimo da sa pomeranjem kratkoročne AS krive dolazi do rasta cena i opadanja proizvodnje ispod svog prirodnog nivoa.

Grafički ravnotežu nalazimo na proseku krive ponude i krive tražnje. Pri ceni iznad ravnoteže pri kojoj proizvodjači žele ponuditi više nego što potrošači žele kupiti. Ravnoteža ponude i tražnje na konkurentnom ( savremenom ) tržištu ostvaruje se uz cenu pri kojoj se izjednačavaju snage ponude i tražnje. Ravnotežna cena je ona cena pri kojoj je tražena količina proizvoda upravo jednaka ponuđenoj količini. ZAKLJUČAK Od svega što je ovde navedeno i spomenuto može se žaključiti da AS – AD model ima veoma značajnu ulogu.7. To dovodi do viškova 16 . pomoću njega se može uporediti kretanje ravnotežne ponude i tražnje.

Rosić. Nacionalna ekonomija.tj u ravnotežu. U drugom slučaju suviše niska cena dovodi do manjka i tera cene ka povećanju. Povećanje tražnje koje pomiče krivu tražnje u desno povećava i ravnotežnu cenu i ravnotežnu količinu. R. Povećanje ponude koje pomiče krivu ponude u desno smanjiće cenu i povećati traženu količinu neke robe. LITERATURA 1. Pomaci krive ponude i krive tražnje menjaju ravnotežnu cenu i ravnotežnu količinu.proizvoda i vrši pritisak na cene naniže. Kosovska Mitrovica. Đurić. docent dr D. nameće se zaključak da ravnoteža ponude i tražnje predstavlja određeno stanje kojem teži svako tržište. 2008. ali u praksi je to teško izvodljivo zbog uticaja gore opisanih faktora. Uzimajući u obzir navedeno. Prof. 17 . dr I.

3.2. 2007. Zubin Potok. Jakšić. Prof. dr M. 18 . Ekonomski fakultet. Ekonomski fakultet. Makroekonomska analiza. dr D. Osnovi makroekonomije. 2003. Beograd. Stojadinović. Prof.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful