СОДРЖИНА

ВОВЕД НЕВРАБОТЕНОСТ Vidovi nevrabotenost Tro{oci od nevrabotenosta Ekonomski tro{oci i Okunoviot zakon Socijalni tro{oci Tro{oci na dr`avnata blagajna Sostojbata vo Makedonija Politika na pazarnata sila Smaluvawe na dohodnata nesigurnost Nadomestok pri otpu{tawe od rabota Intervencija na dr`avata na pazarot na rabotna sila so merki na ekonomskata politika Merki za zgolemuvawe na fleksibilnosta na platite i smaluvawe na tro{ocite za rabotna sila Merki za smaluvawe na tro{ocite vo slu~aj na otpu{tawe od rabota Sorabotkata pome|u dr`avata i lokalnata administracija i vklu~enost na socijalnite partneri Finansirawe Prilagoduvawe na zakonskata regulativa ЗАКЛУЧОК КОРИСТЕНА ЛИТЕРАТУРА

ВОВЕД Poimot za nevrabotenosta ne mo`e na ednostaven na~in da se determinira kako del od populacijata koj ne raboti. Vo zemjite so razviena pazarna ekonomija kako {to rekovme nevrabotenite se grupa lu|e koi baraat rabota . sakaat da rabotat no vo momentot ne mo`at da ja najdat. pomno`en so brojot 100. penzionerite. da se interesiraat za mo`nostite za vrabotuvawe i da se javuvaat na konkursi za rabota. Stapkata na nevraboteni se dobiva kako odnos na brojot na nevrabotenite so brojot na vrabotenite . na primer da se posetuvat pretprijatija . kako i onie koi imaat vrabotuvawe no privremeno se otsutni od rabota poradi bolest . no ne mo`at da ja najdat. Ova zasega vlo`uvawe specifi~ni napori . domakinkite. godi{en odmor . sepak treba da se vlo`i odreden trud za da se dobie taa rabota. Zatoa za da se definira poimot na nevrabotenosta ednostavno ke se poslu`ime so definicijata za nevrabotenost. ne baraat vrabotuvawe. Pritoa za vraboteni se smetaat onie koi izvr{uvaat nekoja rabota za plata. koja veli deka: Nevrabotenite gi so~inuvaat onie lu|e koi se sposobni da rabotat i aktivno baraat rabota.i rabotosposobnite lu|e koi ne sakat da rabotat i spored toa.Na primer vo SAD. pokraj rabotosposobnosta i `elbata da se raboti. Vkupnata rabotna sila e demografska kategorija koja vo osnova ja so~inuvaat vrabotenite i nevrabotenite lica zaedno. 2 . {trajk ili sli~no. Vaka generaliziraniot poim na nevrabotenosta ni gi vklu~uval i onaa kategorija lu|e kako {to se decata i mladite vo nerabotna sostojba. bolnite.

od edna kompanija vo druga. nastanuva kako rezultat na strukturnite promeni vo stopanstvoto. predizvika zna~ajni strukturni promeni vo zemjite so razviena pazarna ekonomija. Brziot razvoj na elektronikata. osobeno moderniot sektor na uslugi za pribirawe i obrabotka na podatoci). kako najlesna forma na nevrabotenost ke ja spomeneme Frikcionata nevrabotenost .a vo prv red otsustvo na soodvetni i balgovremeni informacii za slobodnite rabotni mesta i mo`nostite za nivno popolnuvawe i vtoro.n. Duri i pod pretpostavka deka vo stopanstvoto postoi polna vrabotenost.porast na zna~eweto i u~estvoto vo formiraweto na bruto doma{niot proizvod na edni sektori ( na primer kako {to e sektorot na uslugit. Najprvo. sepak sekogas ke ima lu|e koi ke razmisluvaat za promena na rabotnoto mesto za povisoka plata i podobri uslovi za rabota i napreduvawe. Prvoto e nesovr{enosta na pazarot na trudot . Vtoriot vid nevrabotenost -strukturnata nevrabotenost.lu|eto mo`at da najdat vrabotuvawe no ne sakaat da rabotat.НЕВРАБОТЕНОСТ Vidovi nevrabotenost Postojat nekolku vida nevrabotenost. a vo prv red na mikroelektronikata. no nie ke gi razgledame samo trite osnovni vidovi i na pri~inite koi gi uslovuvaat. Naj~esto ja predizvikuvaat dve grupi na faktori. postojanite fluktuacii na vrabotenite od edno na drugo mesto. dobrovolna nevrabotenost . a ovi pak se usloveni vo golema mera od teholo{kite promeni. 3 . od eden region vo drug. za smetka na drugi( na primer sektor za energetika.koja ima najlesna forma i e privremena. Vo ovaa smisla oblik na nevrabotenost e mnogu poblizok do t.

doa|a do opa|awe na pobaruva~kata za rabotna sila i porast na brojot na nevraboteno naselenie. socijalnite tro{oci i tro{ocite na dr`avnata blagajna. stapkata na nevrabotenosta vo SAD skoro postigna 25% a vo zemjite na Zapadna Evropa se dr`e{e pome|u 15 i 20 %. odnosno veruvawe deka na postojnoto nivo na tehnolo{ka razvienost i sostojbata na pazarot na trudot .Vo reonite so opa”a~ki idustrii . Za da se ubla`i ili eventualno da se eliminira vaka nastanatata nevrabotenost.surovini. Samoto prekvalifikuvawe na rabotnicite bara vreme i tro{oci.se javuva nevrabotenost. Tro{oci od nevrabotenosta Postojaweto na nevrabotenost vo ekonomijata nanesuva golemi {teti na sovremenite pazarni ekonomii. potrebno e podolgo vreme za da se usoglasat ponudata i pobaruva~kata na rabotnata sila po oddelni struki i kvalifikacii. Ekonomski tro{oci i Okunoviot zakon Vo 60-tite godini me|u ekonomistite postoe{e konsenzus.) Na ovoj na~in doaga i doponudata i pobaruva~kata za oddelni profilina na zanimaweraste pobaruva~kata za eden vid rabotnici . stapkata na nevrabotenost od 4% e kompatibilna so relativno koristewe na resursite.cikli~nata nevrabotenost e uslovena od cikli~noto dvi`ewe i razvoj na pazarnite ekonomii. Koga ekonomskiot ciklus proa|a niz fazite na recesija. Za vreme na golemata svetska ekonomska kriza od 19291933 godina . Poa|ajki od takvata pretpostavka i imaj}i ja stapkata na nevrabotenost od 4% kako 4 .Za da mo`e pokomleksno da se sogledat vkupnite tro{oci ke gi somenime ekonomskite tro{oci. repromaterijali itn. Tretiot vid nevrabotenost . Obratno e vo fazata na ekspanzija -za`iveanata ekpanzivna ekonomija ja zgolemuva pobaruva~kata za rabotna sila.a opa|a za drug vid no ponudata ne mo`e brzo da se prilagodi na takvite promeni.

prvo rastat socijalnite tro{ociza nevrabotenite. se gubat pridonesite vrzani za socijalnite osiguruvawa koi gi plakat vrabotenite. Sostojbata vo Makedonija Visokata nevrabotenost pretstavuva najseriozen ekonomski i socijalen problem vo Republika Makedonija. predizvikuva zgolemuvawe na stapkata na nevrabotenostza 1 % poen. ~esta pri~ina e za depresii. Socijalni tro{oci Ovoj vid tro{oci od nevrabotenosta te{ko se merlivi. Brojnite ispituvawa poka`ale deka nevrabotenosta predizvikuva brojni naru{uvawe na zdravjeto vrz нevrabotnite.pojdovna osnova . razvodi.5 otsto. Oficijalnata stapka na nevrabotenost. srcevi zaboluvawa. Najvisoka stapka od 36 otsto be{e zabele`ana vo 1997 godina. Denes se smeta deka toj dnos ne e 1:3 tuku 1:2 {to zna~i deka sekoj pad na bruto doma{niot proizvod predizvikuva zgolemuvawe na stapkata na nevrabotenost za 1 % poen. samoubistva. treto. poto~no deka se vrzani so humanite i psiholo{kite problemi {to so sebe gi nosi nevrabotenosta. ekonomistot Okun Artur vo 1961 utvrdil deka sekoe 3% namaluvawe na faktickiot bruto doma{en proizvod pod potencijalniot. iznesuva 30. vtoro gubewe na danocite od dohodi koi bi se pla}ale dokolku ovie lu|e bi rabotele. 5 . spored poslednata Anketa na rabotnata sila. Tro{oci na dr`avnata blagajna Isto taka vo periodi na visoka nevrabotenost dr`avniot buxet gubi sredstva po poveke osnovi. Toa e poznatiot Okunov zakon. Nerabotenosta go zasiluva ~uvstvoto na poni`uvawe.

treba da se ima predvid deka vo Republika Makedonija ima zna~aen broj vraboteni vo neformalniot sektor. Nad 40 otsto od nevrabotenite baraat rabota pove}e od 5 godini. Sepak. tuku problem na postoeweto na barieri za vlez na pazarot na rabotna sila. {to pretstavuva 27. Tri ~etvrtini od vkupniot broj nevraboteni лica se vo potraga po svoeto prvo vrabotuvawe.n.Me|utoa. Vo strukturata na nevrabotenite dominiraat relativno mladi lica. ne treba da se ispu{ti od vid faktot deka Republika Makedonija i вo predtranzicioniot period. spored Anketata na rabotna sila od 1999 god. po pravilo. dologoro~na nevrabotenost (nad edna. Taka. Faktite na gubewe na rabotnite mesta.8 otsto od vkupno vrabotenite. bele`e{e prili~no visoki stapki na otvorena nevrabotenost. mnozinstvoto nevraboteni se lica so prethodno rabotno iskustvo koi stanale nevraboteni kako rezultat na otpu{tawa zaradi prestrukturiraweto na pretprijatijata. kade {to. Ne e daleku od vistinata izrekata deka makedonskiot pazar na 6 od prethodniot pasus upatuvaat na zaklu~okot deka и ovaa nevrabotenosta vo Republika Makedonija ne e prvenstveno problem . ovoj broj iznesuva 152. Dominira t. Strukturata na nevrabotenite spored vremeto na ~ekawe. Ova e etipi~no spored standardite na drugite stopanstva vo tranzicija. samo nekade okolu 20 otsto od вkupniot broj nevraboteni lica vo Republika Makedonija gi izgubile svoite rabotni mesta kako rezultat na otpu{tawe od rabota. e netipi~na. kako sostaven del od nekoga{nata SFRJ.000 lica. Sleduva mnogu zna~ajniot zaklu~ok deka visokata stapka na nevrabotenost vo Republika Makedonija ne proizleguva od otpu{tawa кako rezultat na prestrukturirawe na pretprijatijata. dve i pove}e godini ~ekawe rabota). nekvalifikuvani rabotnici i lica so nedovolno rabotno iskustvo. isto taka. {to ne zna~i deka forma ne e prisutna. Spored procenkite na Svetska banka. odnosno izrazenanefleks ibilnos t.

rabotna sila pretstavuva “o raj” za onie koi imaat rabotno mesto.Nadomestok za nevrabotenite lica 7 . koi }e soodvetstvuvaat na пrimawata i `ivotniot standard na rabotnata sila. na prvo mesto. Ottuka sledi logi~nata preporaka koja ja istaknuvaat site kvalifikuvani poznava~i na sostojbite so makedonskiot pazar na rabotna sila deka eden od prvite ~ekori vo bitkata za namaluvawe na nevrabotenosta vo Republika Makedonija treba da bide olesnuvaweto na mo`nosta rabotodava~ite polesno da se osloboduvaat od vi{okot vraboteni. Regionalnata mobilnost na rabotnata sila }e se stimulira preku unapreduvawe na pazarot za stanovi. mehanizmite na neformalna poddr{ka imaat zna~ajno mesto vo ubla`uvaweto na materijalnite problemi na nevrabotenite lica. a “o pekol” za onie кoi toa go nemaat. me|u drugoto i so merkite za zgolemuvawe na ponudata. koi se neprimereni na alarmantnata sostojba so nevrabotenosta. na ulogata na semejstvoto. Ograni~uva~ki faktor pri ova mo`e da bide nedovolno razvieniot pazar za promet so nedvi`nosti. zaradi nekoi socio-kulturni karakteristiki na op{testvoto. Politika na pazarnata sila Za postignuvawe na pogolema fleksibilnost na pazarot na rabotna sila }e se prezemat merki za zgolemuvawe na mobilnosta na rabotnata sila. Ova se odnesuva. osobeno mladite koi sе u{te ne dobile {ansa za prvo vrabotuvawe. odnosno pazarot za stanovi. osobeno stanovi za iznajmuvawe spored prifatlivi uslovi. Smaluvawe na dohodnata nesigurnost Vo Makedonija. odnosno nedvi`nosti. za {to sega postojat niza zakonski ograni~uvawa. koe se solidarizira so licata koi podolgo vreme baraat rabota.

vo ramkite na FESAL 2 aran`manot so Svetska banka. maksimalnata visina na ovoj nadomestok treba da se utvrdi na{est. mnogu e te{ko da se oceni oportunitetot na dol`inata i visinata na pari~niot nadomestok. poradi izbegnuvawe da se platat obvrskite. poradi ekstremno nepovolnite sostojbi na pazarot na rabotna sila vo Republika Makedonija i te{kotiite okolu vrabotuvaweto. Intervencija na dr`avata na pazarot na rabotna sila so merki na ekonomskata politika 8 . }e se sproveduva porigorozna kontrola i sankcionirawe na pretprijatijata koi ne gi prijavuvaat vrabotenite.Brojot na primateli na nadomestok za nevrabotenost vo momentov iznesuva nad 41. {to pretstavuva izostren problem od socijalen i razvoen karakter. vo tolku e pomala motivacijata na korisnicite da baraat vrabotuvawe. Poradi ova.a nе kako dosega dvanaeset plati. Nadomestok pri otpu{tawe od rabota Spored postojnata zakonska regulativa. Za оvaa cel. pri {to maksimumot mo`e da iznesuva 12 mese~ni plati. bez preterano da ja vlo{i finansiskata sostojba na pretprijatijata koi treba pomasovno da otpu{tat rabotnici.Od teorijata i praktikata e poznato deka kolku podolgo se ispla}a nadomestokot i kolku e povisok negoviot iznos. Smaluvaweto na izdatocite po osnov na platite ja smaluva cenata na rabotnata sila. vo zna~itelen del lica koi koristat beneficii.000. Sepak. odnosno likvidacija. so isklu~ok na pretprijataijata koi se ve}e vlezeni vo programata na Vladata za privatizacija. preku Zavodot za вrabotuvawe. Osnovno e nadomestokot da obezbedi dovolen obem na za{tita na rabotnicite. ]e se koristat site mo`nosti za ostvaruvawe na ovaa cel. nadomestokot {to im se ispla}a na vrabotenite pri otpu{tawe od rabota iznesuva po edna mese~na plata za sekoi dve godini pominati na rabota vo pretprijatieto.

Vladata aktivno }e go sledi napredokot vo razvojot na novite formi na korporativno upravuvawe i }e ja ceni potrebata od unapreduvawe nak onk urentnos ta na stopanstvoto. Privatniot sektor. Ottamu. odo{to pozitivni efekti. Platite vo javnite pretprijatija. monetarnata i fiskalnata politika) vo stabilizacionite napori. Utvrduvaweto na minimalna plata mo`e da ima negativni efekti vo procesot na mikroekonomskoto prestrukturirawe i obezbeduvaweto na poracionalna alokacija na trudovite resursi. koj sе u{te trae. Ovie faktori presudno }e vlijaat vrz potrebata od intervencija na dr`avata vo oblasta na platite. }e se koristi i ponatamu kako poddr{ka na drugite merki na ekonomskata politika (nominalnoto sidro.Politikata na dohodi. se nadvor od politikata na administrativna kontrola vrz platite. ne se predviduva zakonsko utvrduvawe na visinata na minimalnata plata. javnite slu`bi i dr`avnata administracija }e bidat indeksirani. Vo periodot na mikroekonomskoto prestrukturirawe. so kombiniran indeks koj pokraj dvi`ewata na tro{ocite na `ivot }e gi vklu~i i cenite na proizvoditelite. naso~ena kon nivno anga`irawe vo poproduktivni celi. kako i privatiziranite pretprijatija so pove}e od 51 % privaten kapital. odnosno zakonskoto regulirawe na platite. zatoa {to toa bi predizvikalo pove}e negativni. Merki za zgolemuvawe na fleksibilnosta na platite i smaluvawe na tro{ocite za rabotna sila 9 . Za{titata na najsiroma{nite rabotnici i nivnite semejstva }e se vr{i so merkite na socijalnata politika. ne e prifatliva poaktivna politika vo vrska so minimalnite plati.devizniot kurs. kako i vo izminatiot period.

vo slu~ajov devizniot kurs. koj. . spored poslednite promeni vo zakonodavstvoto.parcijalnata indeksacija na platite koi se pod kontrola da se vr{i so pomo{ na kombiniran indeks. neophodno e da se prezemat slednite merki: . Vо vakvi uslovi. pokraj promenite vo cenite na malo. so mo`nost. fleksibilnata politika na plati i op{to. Ova se dol`i na povisokite tro{oci na `enskiot тrud zaradi izda{nosta na platenoto porodilno otsustvo koe sega iznesuva 9 meseci.Vo Republika Makedonija e neophodna pogolemata fleksibilnost vo utvrduvaweto na platite zaradi faktot {to politikata na ekonomska stabilizacija se potpira na nominalno sidro.reducirawe na maksimalniot iznos na nadomestokot pri otpu{tawe od rabota na {est od sega{nite dvanaeset mese~ni plati (so isklu~ok na pretprijatijata-zagubari. }e gi vklu~i i dvi`ewata na cenite na proizvoditelite. Merki za smaluvawe na tro{ocite vo slu~aj na otpu{tawe od rabota Tro{ocite vo slu~aj otpu{tawe od rabota mo`at da se smalat preku: . za dobrovolno skratuvawe na otsustvoto so pravo na koristewe na 50 otsto od neiskoristeniot iznos od nadomestokot. . Kolektivnoto pregovarawe na nivo na pretprijatija e poefikasen metod za za{tita na pravata na vrabotenite. -nadomestocite za ishrana i prevoz treba da stanat del od neto platata na rabotnikot i da vlezat vo osnovicata za odano~uvawe i pla}awe na pridonesi za socijalno osiguruvawe. vlezeni vo programata na Vladata za privatizacija ili likvidacija).procesot na kolektivnoto pregovarawe da odi vo nasoka na decentralizacija. fleksibilnite pazari na rabotna sila. Za postignuvawe na ovaa cel. ovozmo`uvaat promeni vo relativnite ceni koi go potpomagaat procesot na prilagoduvawe na stopanstvoto.`enskiot trud vo Republika Makedonija e relativno poslabo platen vo sporedba so ma{kiot. 10 .

vo ramkite na ekonomskosocijalniot sovet. so opfat na celata teritorija na Republika Makedonija i so poddr{ka na kontinuirana implementacija i promocija na model na prilagoduvawe na trudot. obuka na eksperti i racionalnost i efikasnost vo naso~uvawe i koristewe na sredstvata vo proekti i programi za vrabotuvawe. na zaedni~ki sredbi ili preku pribavuvawe na 11 . Utvrdeniot rok za prethodna najava na namerata za otpu{tawe zaradi „tehnolo{ki vi{ok“ treba da se skrati od sega{nite 90 na 45 dena.i . eliminirawe na prekuvremenata rabota i dr.eliminirawe na site uslovi koi pretprijatijata so namera da otpu{tat pogolem broj na vraboteni treba vo momentov da gi ispolnat (neprimawe na novi vraboteni. preku gradewe na partnerstvo na centralno i lokalno nivo. a pred s# preku sredbi i sostanoci vo vrska so donesuvawe na zakonski proekti od oblasta na trudot. Sorabotkata ipa rtners tvoto pome|u dr`avata. Vo vrska so izvestuvawata i ponatamu treba da se primenuva edinstveno postojnata potreba za izvestuvawe odnapred eden mesec za otpu{taweto od rabota. Sorabotkata pome|u dr`avata i lokalnata administracija i vklu~enost na socijalnite partneri Sorabotkata pome|u dr`avata i lokalnite institucii se ostvaruva vo ramkite na kreiraweto na politika na vrabotuvawe so primena na aktivni merki na pazarot na trudot na lokalno nivo. nepopolnuvawe na rabotnite mesta koi se praznat po priroden pat. zaedni~ko u~estvo so socijalnite partneri vo podgotovkata i primenata na kolektivnite dogovori. socijalnite partneri i lokalnata administracija i site odgovorni i zainteresirani faktori vo kreirawe i sproveduvawe na politikata na vrabotuvaweto se ostvaruva{e preku razni formi i oblici.

So sredstvata od dvata izvori se finansiraat. razgleduvawe na izve{tai od podgotovkata i sproveduvawe na proektite. razmena na informacii vo odnos na strate{koto planirawe. smetka na Zavodot za vrabotuvawe na Republika Makedonija. u~estvo na sostanoci i davawe preporaki vo vrska so tekot i realizacijata na proektite. informirawe na javnosta i zainteresiranite subjekti. niskite plati i malata stapka na pridonesot za vrabotuvawe se glavnata pri~ina za pogolemoto u~estvo na sredstvata od buxetot. prekvalifikacija i dokvalifikacija i programite za vrabotuvawe na invalidni lica. sou~estvo na pretstavnici vo razni komisii i tela osnovani vo vrska so podgotovkata i implementacijata na konkretni proekti i programi za vrabotuvawe. zaedni~ko organizirawe i u~estvo na seminari za obuka na me|unarodno. so u~estvo na pretstavnici na socijalnite partneri vo organot na upravuvawe na Zavodot za vrabotuvawe. koe dostignuva do 80 %. i b) dr`avniot buxet. sproveduvaweto i dolgoro~nata institucionalizacija na proektite. 12 . Partnerstvoto vo praktikata se ostvaruva{e i preku zaedni~ko u~estvo vo podgotovkata i realizacijata na proekti. Namaleniot broj na osigurenici. neredovnata isplata na platite i pridonesite od plata.6 otsto od mese~no go pla}a rabotodava~ot na bruto platata na rabotnikot.mislewa po istite. koj. spored stapka od 1. nacionalno i lokalno nivo po proekti od oblasta na trudot. Finansirawe Glavni izvori za finansirawe na pravata i proektite od oblasta na vrabotuvaweto i osiguruvaweto vo slu~aj na nevrabotenost se a) pridonesоt za vrabotuvawe. pokraj pravata od osiguruvawe vo slu~aj na nevrabotenost i programite za obuka.

Pokraj ovie izvori. donesen e zakon za transformacija na Zavodot za platen promet. нapraveni se izmeni i dopolnuvawa i na Zakonot za rabotnite odnosi. nadomestocite i na isplatenite pridonesi od plata. Ottuka proizleze potreba od soodvetni izmeni i vo Zakonot za vrabotuvaweto i osiguruvawe vo slu~aj na nevrabotenost. utvrdeni se poostri sankcii. a na rabotnikot da mu izdava potvrda za isplatenata plata odnosno nadomestocite i пridonesite od plata. a vo realizacijata na proekti za obuka i prekvalifikacija u~estvuva i Vladata na Republika Makedonija. Vo delot od Zakonot koj se odnesuva na kaznenite odredbi izvr{eno e zgolemuvawe na iznosot na pari~nite kazni za utvrdenite prekr{oci od koi del se odnesuvaat i na obvrskata za redovno presmetuvawe i upla}awe na pridonesite od plata od strana na rabotodava~ot i odgovornoto lice kaj rabotodava~ot i vo Zavodot za vrabotuvawe na Republika Makedonija Poradi promenite nastanati so reformite na platniot sistem. konkretni proekti i programi se finansiraat od me|unarodni finansiski i drugi institucii. utvrdeni so ovoj Zakon. na kreditna osnova. odnosno odgovornoto lice kaj nego. Vo ramkite na Proektot za reformi na platniot sistem. donacii i razni vidovi na tehni~ka pomo{. da vodi evidencija za presmetanata i isplatenata plata. odnosno predvidena e i кrivi~na odgovornost na odgovornoto lice kaj rabotodavecot dokolku 13 . vo smisla na utvrduvawe obvrska za rabotodava~ot. zaradi usoglasuvawe so noviot na~in na naplata na pridonesite od plata. Prilagoduvawe na zakonskata regulativa Vo tekot na 2001 godina e donesen Zakon za izmenuvawe i dopolnuvawe na Zakonot za vrabotuvaweto i osiguruvawe vo slu~aj na nevrabotenost. {to predizvika promeni i vo na~inot na naplata na pridonesite od plata vo koi spa|a i pridonesot za vrabotuvawe. Istovremeno.

ЗАКЛУЧОК Точното дефинирање на невработеноста е еден од предусловите за подобро дефинирање на `злото` кое веќе со децении ја загрижува секоја економија и која влијае за функционирање на економиите. so koj poblisku se ureduva zakonskoto pravo na podgotovka za vrabotuvawe. Со оваа дефиниција ние би ги пресметале како невработени децата и младите во 14 . ekonomski.pravata od osiguruvawe vo slu~aj na nevrabotenost. So ovie izmeni se o~ekuva da se оbezbedi redovno pla}awe na pridonesite zaedno so platata. {to dosega нe be{e sekoga{ slu~aj i na toj na~in rabotnicite bez problemi }e мo`at da gi ostvaruvaat pravata od raboten odnos. prekvalifikacijaili dokvalifikacija na nevrabotenite lica i рabotnicite na koi im pretstoiprestanok na rabotniot odnos poradi ste~aj. a vo slu~aj na prestanok na rabotniot odnos . Vo maj 2001 godina vleze vo sila nov Pravilnik za obuka. tehnolo{ki. Невработеноста не може едноставно да се опише и дефинира како број на лица кои се без работа.ne presmeta i isplati pridonesi od plata. strukturnii sli~ni promeni.

Според ова може да заклучиме дека невработеноста во Република Македонија не произлегува од отпуштувањата како резултат на преструктуирање на претпријатијата. според последните информации од Агенција за вработување на Република Македонија. каде по правило. како и лица кои припаѓаат на малцинските групи. Но високата невработеност преставува еден од најсериозните економски и социјални проблеми во Република Македонија. Официјалните бројки за невработени лица. доминира `долгорочна невработеност` (невработени повеќе од една година кои чекале работа). Невработеноста е еден од најголемите проблеми што се справа секоја држава последниве години.предработна возраст. домаќинките. КОРИСТЕНА ЛИТЕРАТУРА ПРОФ. неквалификувани лица и лица со недоволно искуство . мнозинството невработени се лица со претходно работно искуство кои постанале невработени како резултат на отпуштување заради преструктуирање на претпријатијата. туку проблем на постоење на `бариери за влез` на пазарот на работна сила.Д-Р.295 лица. Во структурата на невработени лица доминираат релативно млади лица. болните. Според проценките на Светската Банка само 20% од вкупниот број невработени лица во Република Македонија ги изгубиле своите работни места како резултат на отпуштање од работа. Невработеноста во Република Македонија не е првенствено проблем на губење на работни места. Според некои аналитичари ова е нетипично според стандардите на другите стопанства во транзиција. ТАКИ ФИТИ. работнонеспособните како и лицата кои не сакаат да работат. односно изразена нефлексибилност. пензионерите. Структурата на невработени според времето на чекање е нетипична. Но овде како забелешка може да кажеме дека Република Македонија како составен дел СФРЈ бележела прилично високи стапки на невработеност. жени. МАКРОЕКОНОМИЈА – ОСНОВИ НА МАКРОЕКОНОМИЈАТА – СКОПЈЕ 2003 15 . пријавени невработени лица заклучно декември 2009 година изнесува 341.

МОНЕТАРНА ПОЛИТИКА И ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ. ЗЛАТКА ПОПОВСКА. ПЕТРЕВСКИ ИНТЕРНЕТ ПРЕБАРУВАЊЕ ДИПЛ.Д-Р. СЛОБОДАНКА КУЗМАНОВСКА. Д-Р. М-Р ЗОРАН СТАВРЕСКИ. ПРОФ. М-Р ГОРАН 16 .ЕК. ЉУБЕ ТРПЕСКИ.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful