Bauhaus Bauhaus (nem.

Bauhaus) ili punim imenom Državna škola Bauhaus u Vajmaru je bila državna škola za arhitekturu i primenjene umetnosti, koju je 1919. godine u Vajmaru u Nemačkoj osnovao arhitekta Valter Gropijus (nem. Walter Gropius) (1883. - 1970.) a predavači su bili i Kandinski i Kle. Razlog osnivanja škole bila je ideja o stvaranju udruženja zanatlija-umetnika pod upravom umetnika-predavača, u cilju zajedničkog istaživanja profesora i studenata u primeni novih tehnika, materijala i oblika u arhitekturi, proizvodnji nameštaja i proizvodnji upotrebnih predmeta. Teorija izučavanja procesa opažanja i boja primenjivana su u praksi. Programi po kojima se radilo u Bauhausu bili su veoma napredni za to vreme. Kao rezultat, grupnog rada i klime velikog entuzijazma, koja je u Bauhausu vladala od faze projektovanja realizacije, nastaju predmeti od kojih je potekao moderni industrijski dizajn. Istorija Krajem 19. veka u Engleskoj se javlja ideja o povezivanju umetnika i industrijske proizvodnje kako bi se ulepšali industrijski proizvodi, a uništile imitacije i kič. Spajanje umetnosti i industrijske proizvodnje pokrenuo je u Engleskoj Vilijam Moris (Arts and Crafts) već krajem 19. veka, ali su njihovi proizvodi bili individualni i bogato dekorisani, dakle nisu bili u skladu s modernim nastojanjima. Pod njegovim uticajem 1907. godine u Minhenu je osnovan „Nemački savez zanatskih i industrijskih proizvođača“ (Deutsche Werkbund). Jedna od struja u tom udruženju težila je standardizaciji (ujednačavanju) industrijskih proizvoda najbolje prilagođenih nameni, te i novim materijalima i tehnikama. Delatnost Werkbunda unapređuje i razvija Valter Gropijus, te osniva specijalizovanu školu za istovremeno bavljenje svim vrstama oblikovanja – Bauhaus, 1919. godine u Vajmaru, gdje su tada na vlasti bili socijalisti („Vajmarska republika“). S vrhunskim umetnicima i izvrsnim pedagozima (Lionel Fajninger, Georg Muha, Paul Kle, Oskar Šlemer, Vasilij Kandinski, Laslo Moholj-Nađ itd.), Valter Gropijus vodio je dva kursa: - materijali i tehnike obrade (ručne i mašinske); - crtanje, projektovanje i teorija oblika. Prvi je direktor bio sam Gropijus, ali kasnije je direktor postao najpre Hanes Majer, a potom arhitekt Ludvig Mis van der Roe, koji školu pretvara u čistu školu arhitekture. Godine 1925. škola napušta Vajmar i seli se u Desau gde je prema Gropijusovom projektu 1926. dovršena zgrada Bauhausa. Sama zgrada je prelomno delo moderne arhitekture u kojem oblik sledi namenu. Škola se 1932. godine seli iz Desaua u Berlin, ali bauhausovce zbog njihovog internacionalizma, liberalnosti i brige za čoveka nacisti optužuju za „levi socijalizam“, i Hitler zatvara Bauhaus čim je došao na vlast. Dela profesora i studenata Bauhausa snažno su uticala na industrijsku proizvodnju i na razvoj industrijskog dizajna u Evropi. Mnogi izvanredni umetnici poučavali su u Bauhausu: • • • • • • • Ani Albers Jozef Albers Herbert Bajer Marijane Brant Marsel Brojer Avgust Černigoj Lionel Fajninger

slikarstva. fotomontaža.• • • • • • • • • • • • • • • • • • • Naum Gabo Valter Gropijus Ludvig Hilberzajmer Johanes Iten Vasilij Kandinski Paul Kle Gerhard Marks Laslo Moholj-Nađ Pit Mondrijan Georg Muha Hinerk Šeper Oskar Šlemer Jost Šmit Lotar Šrejer Naum Slucki Volfgang Tumpel Gunta Štolc Ludvig Mis van der Roe Maks Bil Delatnost Bauhausa Cilj te škole bio je stvaranje novog udruženja zanatlije-umetnika pod vođstvom umetnikanastavnika u zajedničkom traganju. i to prema programima vrlo naprednim za to vreme. novim materijalima i novim oblicima koji će se primjenjivati na arhitekturu. namještaj i upotrebne predmete. dvostruka ekspozicija. . od zamisli do ostvarenja. Iz mnogostrukih kolektivnih aktivnosti koje je razvijao Bauhaus. s konačnim ciljem da u učenicima oslobode stvaralačku energiju. tkalačkog i keramičarkog zanata. za novim tehnikama. U Bauhausu su se održavali kursevi stolarstva. Praktičnom su radu bili dodati teorijski predmeti o percepciji i boji. grafike i fotografije. i s učiteljske i s učeničke strane. uvećanje negativa i ostala tehnička sredstva koja su danas u svakodnevnoj upotrebi. Fotografija i grafika ponovno se otkrivaju u Bauhausu gde se eksperimentira s beskonačnim mogućnostima vezanima uz upotrebu fotografskog aparata: kolaž. proizlazi moderni industrijski dizajn. u raspoloženju velikog zanosa.

koji su težili pojednostavljenju i pronalazili nove oblike. kubizma i naročito nekih grana apstraktne umetnosti). Cela je Bauhausova produkcija obeležena najvećom mogućom jednostavnošću. Pod uticajem pojedinih pravaca moderne umetnosti ( ekspresionizma. namještaj i razni predmeti dizajniraju se po osnovu funkcionalnosti. Ideje Bauhausa poštuju se i danas u načelima industrijskog dizajna: jedinstvo namene (funkcije). poštovanja materijala i procesa serijske proizvodnje. . Prema shvatanju Bauhausa. Estetska vrednost nekog predmeta mora proizlaziti iz savršenog stapanja oblika i funkcije. No društvo nije bilo zrelo da prihvati takve predmete i Bauhaus je ostao samo genijalna škola. zatim humanizacija funkcija predmeta. oblikovanja upotrebnih predmeta dobija novo značenje – postizanje funkcionalnosti predmeta kao kreativan čin. Program Bauhausa je bio otkrivanje osnove kreativnosti. nego treba te delove oblikovati na lep. racionalizovanje novih oblika i na kraju priprema za industrijsko oblikovanje. predmetima ne treba dodavanje ukrase koji bi skrivali ili popravljali ružne i bezoblične delove.Arhitektura. Bauhaus je oblikovanje i kontrolisanje plastično-prostorne okoline postavljao kao idealan cilj.priprema za budući industrijski dizajn. umetnički način i predmet će biti lep sam po sebi.

Takođe. izbor je i više nego raznovrstan. Ključan je uticaj ovog stila na tadašnje dizajnere koji su šireći ideje Bauhausa utabali put modernom dizajnu. odnosno nameštaj. rasterećen prostor i odsustvo detalja. "Forma u službi funkcije" je glavni moto ovog pokreta. plava ili žuta na detaljima. a zatim racionalnost u proizvodnji i upotrebi materijala. Kako je promovisao i pristupačnost. kamen. Najpoznatiji među njima je Le Corbusier. luster ili stolica. a tople sa toplim. Ujednačenog inteziteta. Pri izboru. koža. . Tako definisan predmet. i tu su isključivo da bi vršili funkciju. uz dodatak jarkih boja kao što su crvena. plastika. Odlika Bauhausa je odsustvo suvišnog nameštaja. Predstavlja izvor modernizma i funkcionalizma. udobnosti i prijatnosti. arhitekturu i produkt dizajn. kao i praktičnost i komfor spojeni sa najluđim modernim dizajnerskim formama. a postavio je principe koji i danas utiču na dizajnere Bauhaus pokret je počeo 1919. drvo. kao i funkcionalnost samog predmeta. Zidovi treba da budu neutralni. bio je prijatan za oko. kako prirodnih tako i veštačkih. Detalji su prisutni u izuzetno malom broju. guma: sve se može naći u jednom prostoru a da uopšte ne narušava skladnost i celinu. gde su i pokrenuli za tu oblast sasvim nov dizajn nameštaja. Bauhaus pokret je prepoznatljiv po kombinovanju ručno rađenih predmeta i lepe umetnosti u cilju da sve što se izradi bude dostupno širokoj populaciji.Bauhaus Bauhaus je prepoznatljiv po kombinovanju ručno rađenih predmeta i lepe umetnosti u cilju da sve izrađeno bude dostupno širokoj populaciji. jer cilj nije privući pažnju već stvoriti osećaj topline. Metal i plastika u kombinaciji sa kožom. ali i upotrebu. ako isključivo ispunjavaju osnovne principe. jer Bauhaus dozvoljava upotrebu svih materijala. što bi značilo svedene linije i pojednostavljenu formu nameštaja. metal. pa čak i njihovo međusobno kombinovanje. obratite pažnju na jednostavan nameštaj koji će u potpunosti biti svrsishodan. Hladne boje se kombinuju sa hladnim. Većina predavača i dizajnera iz Bauhaus škole dobilo je uslove za rad i razvoj ideje bauhausa u Severnoj Americi. Bauhaus principi uređenja su odlični za sve one koji igraju na sigurno. čime se izbegla uniformisanost. Što se tiče materijala. U prostoriji preovlađuju najviše dve boje ili više nijansi jedne boje. pojednostavljen i ne zauzima mnogo prostora. godine u Nemačkoj. lampa. prvenstveno u istoimenoj školi za umetnost. sve nijanse sive. koja je zatvorena pred II svetski rat. čelik. Boje Bauhausa su jednostavne. boje nikada nisu u prvom planu. koje stvaraju kontrast i na taj način ističu svaki detalj. Može se reći da je Bauhaus spoj umerenosti i ekstravagancije. a da pritom bude ukras enterijera. predstavljajući pozadinu za isticanje nameštaja. a vole čiste forme. Previše detalja učinili bi ovakav prostor kičastim i ostavili bi utisak enterijera uređenog bez određenog ukusa. Staklo. kombinovanjem unikatnog i komadnog nameštaja dobijale su se maštovite i originalne kombinacije. time se unosi dinamika u ambijent svedenih formi i kolorita. Predstavlja izvor modernizma i funkcionalizma. uglavnom bela i crna. Nameštaj je krajnje praktičan. potpuno su dozvoljeni. najčešće beli ili sivi. Bauhaus je čak i u najskromnije domove uneo dozu stila i prefinjenosti čistom estetskom formom. Karakter osobe ili lični interesi se mogu iskazati kroz pojedine ekstravagantne predmete kao što su vaza. a postavio je principe koji i danas utiču na industrijski dizajn. Naprotiv.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful