1.

Uvod
Živimo u svetu koji je toliko bogat da globalni dohodak iznosi više od 31 biliona dolara godišnje. U ovom i ovakvom svetu, prosečan čovek u nekim zemljama zarađuje više od 40 000 dolara godišnje. Ali u istom ovom svetu, 2,8 milijardi ljudi – više od polovine stanovnika u zemljama u razvoju – živi sa manje od 700 dolara godišnje. 1,2milijarde ljudi od ovog broja zarađuje manje od 1 dolara dnevno.Rezultat ovakvog stanja je da u zemljama u razvoju svakodnevno umre 33 000dece. U ovim zemljama svakog minuta umre u proseku jedna žena u toku porođaja.Siromaštvo sprečava više od 100 miliona, uglavnom ženske dece, da se školuju. Izazov za smanjenjem ovakvog nivoa siromaštva, naročito imajući u vidu da je svetska poulacija u neprestanom porastu – procene idu do 3 milijarde stanovnika u narednih 50 godina – je ogroman. Medjunarodne finansijske organizacije veoma su značajne za medjunarodno poslovno finansiranje kao veliki izvor sredstava pod relativno povoljnim uslovima. Mada je dobar deo tih sredstava namenjen finansiranju raznih javnih programa razvoja i strukturnog prilagodjavanja zemalja članica, sve više sredstava se usmerava i na finansirane privatnih preduzeća i projekaa, sa ili bez garancije države.Može se reći da je u poslednjih desetak godina upravo došlo do novog strategijskog koncepta jačanja uloge medjunarodnih finansijskih organizacija u ravoju privatnog sektora i inicijative. Od medjunarodnih finansijskih organizacija za privredne subjekte u Srbiji su srazmerno najznačajnije Medjunarodna banka za obnovu i razvoj, Medjunarodno udruženje za razvoj , Medjunarodna finansijska korporacija.Dati su I osnovni podaci o Medjunarodnom monetarnom fondu, koji spada u medjunarodne finansijske organizacije,tu se radi se o značajnoj instituciji sa aspekta ukupnih medjunarodnih finansija. Međunarodni monetarni sistem se može definisati kao skup normi kojima se regulišu osnovna pitanja u vezi sa novcem u opticaju, monetarni pariteti i konvertibilnost, monetarne rezerve, kao i druga pitanja vezana za ovu oblast. Međunarodni monetarni odnosi su postojali i ranije i zasnivali su se na bimetalizmu. Međutim, kada se govori o ovim odnosima, onda je značajan period od devetnaestog veka, u kome je došlo do njihovog značajnijeg razvoja, koji je nastavljen i u dvadesetom veku. U toku ovog razvoja, globalno posmatrano, ističu se dva modela ovog sistema, sa određenim varijantama u okviru oba. Prvi model međunarodnog monetarnog sistema jeste model zlatnog standarda, nakon čega je kasnije došlo do primene zlatno-deviznog i zlatno-polužnog sistema. Drugi model obuhvata sistem Međunarodnog monetarnog fonda, koji je pretrpeo dosta izmena u toku svog funkcionisanja.

2

2.Teorijske osnove položaja i uloge međunarodnih finansijskih institucija

Izučavanje savremenih međunarodnih odnosa, danas je nezamislivo bez sagledavanja ključnih kretanja u međunarodnom ekonomskom okruženju. Međunarodne institucije koje su osnovane za vreme ili neposredno nakon drugog svetskog rata postavile su osnove za prosperitet koji danas u velikoj meri uživa veći deo svieta. Međunarodni politički odnosi i stanje u svetskoj ekonomiji imali su veliki uticaj na međunarodnu saradnju u kasnijem periodu. Nakon nepovoljnih ekonomskih kretanja sedamdesetih godina, obeleženih velikim debalansima i nezadrživom inflacijom, počeo je veoma snažan period oporavka u industrijalizovanom svetu. U povoljnoj ekonomskoj klimi osamdesetih godina, podstaknutoj liberalizacijom i integracijom finansisjkih tržišta, zemlje su ponovo počele da uzimaju u obzir međusobne interese. Ublažavanje političkih tenzija između Istoka i Zapada, proširililo je krug zemalja koje međusobno saradjuju. Početkom devedesetih godina, ekonomska politika zapadnih zemalja, naišla je na strukturalne probleme i velike deficite u budžetu. Centri rasta još uvek su se mogli pronaći u azijskim zemljama, koje su doživljavale rapidan ekonomski razvoj i sve značajnije se integrisale u svetsku ekonomiju. Dalekosežne promene političke karte sveta, nisu se iskristalisale ni do sredine devedesetih godina. Prestankom antagonizama između Istoka i Zapada, SAD su ostale jedina svetska super sila, koja se još uvek bori za pronalaženje odgovarajuće forme za ulogu koju nosi. Na drugoj strani evropske zemlje još uvek se kolebaju između sopstvenih, tradicionalno jakih veza sa SAD i bliske saradnje sa evropskim partnerima. Divergentna ekonomska i politička situacija, kao i konflikti interesa vodećih zemalja sveta, predstavljaju snažan izazov međunarodnim finansijskim institucijama, koje predstavljaju svojevrsno mesto za ekonomske i monetarne konsultacije zemalja. Kada se istočni blok raspao međunarodne finansijske institucije, bile su u stanju da se velikom brzinom preorijentišu, na ponudu finansijske i tehničke pomoći. Ekonomska kretanja još uvek imaju odlučujući uticaj u političkom delovanju. Tako na primer, ekonomske promene u Latinskoj Americi podstiču SAD da ubede međunarodne institucije da aktivno učestvuju u onome što su do sada smatrale svojim neposrednim susedstvom ili »političkim dvorištem«. Takođe veoma slabi ekonomski rezultati u Sovjetskom Savezu zahtevali su radikalne promene što je na kraju dovelo do političke dezintegracije....

3

pružanje pomoći zemljama u održavanju monetarne i ekonomske stabilnosti (kako unutrašnje tako i spoljašnje)..članice međunarodnih finansijskih institucija moraju uvažavati interesi drugih zemalja u okviru svojih politika. Solidarnost između članica bitna je odlika međunarodnih finansijskih institucija. U cilju efikasnog funkcionisanja institucija. politička spremnost zemalja da učestvuju u njima na bazi uzajamnog poverenja je na duge staze bitnija od samog iznosa finansijskih sredstava. stabilizacionih.Osnovne institucije medjunarodnog monetarnog sistema Postoje tri kljucne Institucije koje su institucije aktuelnog medjunarodnog monetarnog sistema I to su -Medjunarodni monetarni fond -Banka za medjunarodne obracune -Evropski monetarni sistem sa Evropskom centralnom bankom. na bazi supranacionalnih razmatranja. osnivaju se međudržavnim ugovorom ili sporazumom većeg ili manjeg broja suverenih zemalja u cilju rešavanja razvojnih. čime zemlje članice pokazuju spremnost da prebace sredstva nekoj od institucija. finansijskih.njihov primarni cilj je sloboda međunarodne trgovine i kretanja kapitala. Ona se može izraziti u okviru finansijskih priloga. koja ih potom redistribuira.. Finansijski prilozi su izraz političke podrške: parlamentarne debate zemalja članica su često uslov za to.. čime se osigurava podrška instutucijama od strane javnosti. Sve međunarodne finansijske institucije polaze od tri osnovna principa: . monetarnih i drugih sličnih problema zemalja članica. .u velikoj meri se zasniva na medjunarodnim finansijskim organizacijama razvojno – 4 .3.Međunarodne finansijske institucije kao subjekat međunarodnih ekonomskih odnosa Međunarodne finansijske institucije. 4. . Arhitektura medjunarodnog finansijskog sistema koji ima javni I kvazi javni karakter.

Osnovni ciljevi MMF-a Osnovni ciljevi MMF-a su unapredjivanje I razvijanje medjunarodne monetarne saradnje. Iako su planovi i ciljevi MMF-a mnogo više od taksativno nabrojanih rešenja.ukidanje deviznih ogranicenja koja sprecavaju rast obima medjunarodne trgovine I pomoc zemljama clanicama u cilju smanjenja platnobilansne neravnoteze. moramo napomenuti da se njihova primena i dejstvo ne iscrpljuje u nekoliko glavnih tacaka kao i da je polje delovanja mnogo šire na medjunarodnom i unutrašnjem planu. MMF je izgradjen na osnovu dva plana: 1.investicionog karaktera kao sto su :Medjunarodna banka za obnovu I razvoj. cija bi vrednost bila deset dolara u zlatu.Vajtov plan (americki plan) – u potpunosti prihvacen.Medjunarodna finansijska korporacija. a svaka promena pariteta bi se mogla izvršiti samo uz saglasnot unije.MMF je jedna od najznacajnijih institucija koja se nalazi u sklopu ukupnog medjunarodnog I finansijskog sistema. 5. Kejnzov plan (britanski plan) – delimicno je poslužio kao dopuna za izgradnju MMf-a Kejnzov plan je predvidjao stvaranje madunarodne unije i madunarodne monetarne jedinice koja bi se zvala BANKOR cija bi vrednost trebalo da bude fiksna i izražena u zlatu i da se pariteti nacionalnih valuta u bankor.multilateralizacija medjunarodnih placanja po tekucim transakcijama. 2. 5.ali ne toliko sa aspekta medjunarodnih poslovnih finansija.odrzavanje stabilnosti deviznih kurseva.Osnovan je u julu 1944. Za promenu pariteta nacionalnih valuta koji je odreden u odnosu na unitas.sirenje I ravnomerno razvijanje medjunarodne trgovine. bila bi potrebna takode saglasnot fonda.Specificni institute saradnje proistekli su iz potrebe koordinatnog nastupa poverilaca u resavanju problema svetskih dugova u obliku Pariskog I Londonskog kluba. 5 .Medjunarodno udruzenje za razvoj.Evropska banka za obnovu I razvoj I Evropska investiciona banka kao I brojne regionalne razvojne banke. Vajtov plan je predvidao formiranje medunarodnog stabilizacionog fonda gde je bilo predvideno formiranje medunarodne monetarne jedinice UNITAS.1.Medjunarodni monetarni fond Medjunarodni monetrani fond (International Monetary Fund ). Godine u Berton Vudsu.

Specijalna prava vucenja SPV.Program moze da obuhvati period od jedne do tri godine. Sredstva MMF-a sa direktnim vucenjem od fonda ili putem aranzmana od kojih je najpoznatiji stand-by aranzman ili krediti u pripravnosti.od cega je najvisa kvota SAD 37. Odbor izvrsnih direktora cine 22 izvrsna direktora od kojih pet direktora imenuju zemlje sa najvisim kvotama. Godine iznosila je 212.Obracunska jedinica MMF-a su SDR tj.godine MMF je odlucio da se marza prosiri na plus.a ostale imenuju zemlje clanice koje udruzene po grupama biraju svaka po jednog direktora. cija je vrednost bazirana na pondesrisanom proseku vrednosti korpe glavnih svetskih valuta koja se periodicno uskladjuje.415 miliona SPV.149miliona SPV.Ostale tri kreditne transe su uslovljene I za njih je potrebno da se zemlja clanica dogovori sa MMF-om o program prilagodjavanja. 5.minus 2.25%. Zaduzivanje zemlje clanice kod MMF na osnovu krditne transe moze dostici iznos od 100% kvote date zemlje.Nakon sporazuma industrijskih zemalja o prilagodjavanju kurseva njihovih valuta 1971.a da se istovremeno omoguci drzavama clanicama da umesto pariteta utvrde kurs svoje valute.312 miliona SPV.MMF pruza finansijsku pomoc zemljama clanicama koja je u vidu raznih vrsta kredita.2.SPV.jer su sve zemlje clanice bile u obavezi da utvrde paritet svoje valute uz saglasnost fonda I da je odrzavaju. Uloga fonda je bila znacajna u sistemu fiksnih deviznih kvota .Odredjuju se za svaku zemlju clanicu prema njenoj privrednoj snazi.Pozajmica od iznosa prve kreditne transe moze se dobiti lako u slucaju potrebe da se pokrije deficit platnog bilansa.Nemacke 13.Osnovni organi I uloga fonda Osnovni oragani su: -Odbor guvernera -Odbor izvrsnih direktora -Generalni direktor Odbor guvernera cine guverneri I zamenici guvernera iz zemalja clanica.a 75% u nacionalnoj valuti.Nakon druge devalvacije dolara sistem fiksnih kurseva je zamenjen sistemom fluktuirajucih deviznih kurseva.Osnovni izvor sredstava MMF-a predstavljaju kvote zemalja clanica koja su takodje I osnova za glasacku snagu zemalja clanica.uplate se vrse prilikom stupanja u clanstvo I to 25% u zlatu.008.Radi se o odobravanju okvirnog 6 .Japan 13.Radi se o kursevima na osnovu kojih se odvijaju promptne devizne transakcije.Ukupna kvota zemalja clanica 2002.

MMf uslovljava dobijanje sredstava sprovodjenjem odredjenih promena u ekonomskoj politici u cilju uravnotezenja platnog bilansa I strukturnih promena u privredi zemlje clanice.Na toj osnovi doslo je I do sirenja finansijskog instrumentarijuma MMF na kredita za strukturno prilagodjavanje. Fond periodicno nadgleda kakvi se rezultati ostvaruju u platno bilansnom stanju.kredite za kompezatorno finansiranje. 5. Stabilizacini fondovi koji se predlažu dužnicima vode pre svega racuna o ekonomskoj politici kakva bi trebala da bude da bi se moglo obezbediti dovoljno deviza za vracanje duga. ali ipak sadrži sugestije fonda o ekonomskoj politici koju data zemlja treba da sprovodi ako želi podršku fonda. Od 1973.u osam kvartalnih rata ukupno u roku od pet godina. a dugorocni interesi razvoja te zemlje ostaju u drugom planu.4. 5.kredite za smanjivanje siromastva I podsticanje rasta.kredite za dodatno finansiranje.kredite za finansiranje tampon zaliha.iznosa kredita koji data zemlja moze koristiti u odredjenom periodu u zavisnosti od potrebe ali I da li sprovodi stabilizacioni aranzman koji je prethodno dogovoren sa MMF-om.Pismo o namerama Pismo o namerama predstavlja akt koji suvereno donosi zemlja clanica.3. povecanju 7 .Otplata obicnih stand-by aranzmana pocinje tri godine I tri meseca posle podizanja sredstava.Trazena sredstva se odobravaju ako se proceni da je izlozeni ekonomski program adekvatan za resavanje nastalih problema I da ce zemlja biti u stanju da vrati pozajmljena sredstva u roku od 3-5 godina. Godine MMF stavlja veci akcenat na strukturno prilagodjavanje zemalja clanica . Ovde je rec o odobravanju okvirnog iznosa kredita.Mere ekonomske politike utvrdjuje sama zemlja clanica I izlaze ih u formi pisma o nameramadokumentu koji predstavlja neku vrstu zahteva za odobrenje finansijskih sredtava. Stand – by aranžmani Pored obicnih pozajmica cesto se koriste i stand by aranžmani koji su ustvari krediti u pripravnosti.prosirene kredite za strukturno prilagodjavanje. koji zemlja može da korisiti u odredjenom periodu u zavisnosti od potreba i od toga da li sprovodi stabilizacioni program koji je prethodno ugovoren sa fondom.

31. Olakšice za kompezantorno finansiranje i nepredvidive slucajeve CCFF (compensatory and contingency finansing facility) 3. Povecane olakšice za strukturno prilagodjavanje ESAF (enhancend struktural adjustment facility) 8. Proširene fondove olakšica EFF (extended fund facility) 9. Od 1993 uvedene su olakšice za sistematsku transformaciju STF (sistemic transformation facility) za zemlje u tranziciji u kojoj se i mi sada nalazimo Ukupan iznos kredita koji jedna zemlja moze dobiti od MMF-a od redovnih izvora ogranicen je na 100% kvote ili 300% ukupne. a to pored vec namenutih kredita namece i neke nove vrste kao što su: 1. ogranicavanju unutrašnje potrošnje i kako se odvija umanjivanje stepena zaduženosti zemlje. Olakšice za kompezantorno finansiranje(olakšice za kompezantorno finansiranje compensatory finansing facility) 2. Olakšice za finansiranje tampon zaliha ( buffer stock financing facility) 4.5 milijardi SDR-a tj 65milijardi dolara. Pozajmice iz starateljskog fonda (trust fund) 6.monetarnih rezervi.2001 ukupan iznos kredita koji je fond odobrio svojim clanicama. Naftne olakšice( oil facility) 5. koliko joj treba toliko može da dobije samo pod uslovom da stabilizacioni plan tj. Velicina stand by aranžamana zavisi od potreba zemlje tj. i u izuzetnim prilikama krediti mogu iznositi i do 500% kvote. U svetskoj privredi dolazi do velikih promena. Dodatne finansijske olakšice politika uvecanog pristupa koja je zamenila dodatne finansijske olakšice kreditita za pomoc u vanrednim situacije.(2) 8 . 10. program bude dogovoren i odobren od fonda.01. Olakšice za strukturno prilagodjavanje – SAF (structural adjustment facility) 7. njih 91 iznosi 50.

Prema raspolozivim podatcima sredstva aranzmana za produzeno finansiranje su odobrena sa rokom otplate od 10 godina uz period poceka od 4.a delovala je I u svojstvu agenta Evropske platne unije . Godine kad je odobren trogodisnji finansijski aranzman u iznosu od 650 miliona SPV.000 akcija cija je nominalna vrednost po 2.Sediste joj je u Bazelu u Švajcarskoj.Njeno osnivanje povezano je sa jangovim planom kojim je trebalo olaksati placanja reparacija koje je Nemacka dugovala posle Prvog svetskog rata.regulatornu superviziju medjunarodne bankarske aktivnosti. kao I raznih evropskih aranzmana. Godine.a aranzman je zvanicno okoncan u februaru 2006.godine.500 zlatnih franaka. Godine odobrio sredstva u iznosu od 200miliona SPV koja su u celosti povucena do maja 2002. 9 .5 godina I sa kamatnom stopom 3%godisnje. BIS posluje u svoje ime ili u ime centralnih banaka.razvoj saradnje medju centralnim bankama. ukljucujuci I Evropskog monetarnog sistema Upisani capital BIS iznosi 1.To je institucija u kojoj se oranizuju istrazivanja o razvoju medjunarodnog monetarnog I finansijskog sistema.5.5. godine I predstavlja najstariju medjunarodnu finansijsku organizaciju. Zadatak BIS je da obezbedi saradnju izmedju centralnih banaka zemalja clanica I da brine o stabilnosti medjunarodnog finansijskog sistema.analizira finansijske informacije I pruza tehnicku pomoc.Istovremeno joj je odobrio sredstva u iznosu od 116.Banka za medjunarodne obracune BIS Banka za medjunarodne obracune tj.odnosno specijalna prava vucenja SPV.BIS je veoma aktivna u radu grupe razvijenih zemalja G10.Transakcije sa valutom I na trzistu kapitala moraju biti u skladu sa monetarnom politikom date zemlje.I danas se bilansi BIS iskazuju zlatnim francima. 6. Poravnanja (Bank for International Settlemenets-BIS) osnovana je 1930.MMF je u junu 2001.ona prikuplja.Usredila se na primenu I odbranu Bretonvudskog sistema. moze da odobrava I uzima kredite od centralnih banaka koje dalje reinvestira na finansijskom trzistu .MMF I Srbija MMF je SFJ primio u clanstvo decembra 2000.500 miliona zlatnih franaka I podeljen na 600.2miliona SPV na ime hitne postkonfliktne pomoci.U radu BIS ucestvuju centralne banke I medjunarodne finansijske institucije.a za preracunavanje active I passive koristi se trzistni kurs tih valuta prema USD.

a iz posebnog fonda mogli su se dobiti I krediti za ove 10 . Nakon toga nastao je Evropski monetarni sporazum EMA koji je olaksavao placanje izmedju centralnih banaka u zlatu ili dolarima.1.kao I da utvrdjuje standarde u vezi sa tim.godine kada su zemlje clanice uvele konvertibilne valute za tekuce transakcije u okviru Bertonvudskog medjunarodnog monetarnog sistema.Komiteti I konsultativni organi BIS ima nekoliko komiteta I konsultativnih organa.a pitanje clanstva SRJ regulisano je juna 2001.6. Narodna banka Kraljevine Jugoslavije postala je clan BIS-a 1931.godine kao forum centralnih banaka za pracenje stanja i razmenu informacija i misljenja o kretanjima na finansijskim trzistima.Evropska monetarna saradnja i Evropska centralna banka Predstavlja prvi trajni I uspesni oblik monetarne saradnje u Evropi koji je bio organizovan u obliku Evropske platne unije EPU. Sklopljena je na predlog OECD-a 1950. godine od strane guvernera centralnih banaka grupe G-10 ciji je cilj da po mogucstvu uskladi propise o nadzoru bankarskog poslovanja I da uspostavi kriterijume uz pomoc kojih bi se ocuvalo poverenje u bankarski sistem. 7.Ugasena je 1958.godine sa ciljem da obezbedi multilateralno prebijanje salda zemalja clanicau medjunarodnim placanjima(multilateralni kliring). Komitet za sisteme placanja I saldiranja osnovan je 1900. Komitet za globalni finansijski sistem osnovan je 1971.ali je za stabilnost svetskog finansijskog sistema I posebno bankarstvo najvazniji Bazelski odbor za nadzor banaka koji je formiran 1974.Koristila je tehnicku pomoc BIS sto joj je omogucavalo mesecno utvrdjivanje I likvidaciju salda nastalih na klirinskim racunima.godine.godine I njegov cilj je da prati I analizira razvoj domacih I medjunarodnih sistema placanja. Najstariji komitet BIS je Komitet za trzista osnovan 1962.poravnanja I kliringa.a takodje se bavio i davanjem preporuka centralnim bankama u ispunjavanju njihovih obaveza za ocuvanje monetarne i finansijske stabilnosti.godine gde se razmenjuju misljenja I informacije o sadasnjim I buducim kretanjima na deviznim trzistima .Medju zemljama su se sklapali bileteralni sporazumi sa placanjem u nekonvertibilnim nacionalnim valutama I ona je nastala kao proizvod toga.

a svaka zemlja clanica je morala da definise srednju vrednost svoje valute u odnosu na evropsku valutnu jedinicu. EMU je u proteklih nekoliko godina davala zadovoljavajuce rezultate .godine pocela je sa radom Evropska centralna banka koja je imala sediste u Frankfurtu I koja je sa nacionalnim centralnim bankama zone evra formirala Evropski system centralnih banaka.Pocivao je na fiksnim kursevima.Poceo je sa radom 1994.Centralne banke ovih zemalja potpisale su ugovor o operativnim procedurama .Njen osnovni cilj bio je da ostvari cenovnu stabilnost na principima otvorene trzistne privrede sa slobodnom konkurencijom uz afirmaciju efikasne alokacije resursa.godine I njim je upravljao savet sacinjen od guvernera centralnih banaka zemalja clanica.Prestao je da funkcionise 1972.godine zajedno sa pocetkom I trece faze EMU.Ova valuta uvedena je u upotrebu januara 1999.Izazvala je mnoge promene na finansijskim trzistima Evrope I sveta.godine uvodjenjem zajednicke valute evra I pocetkom rada Evrpskog sistema centralnih banaka .1Evropska centralna banka I sistem evropskih centralnih banaka U junu 1998.godine.Najvece jacanje evra zabelezeno je 2006. 7. Decembra 1991.mada ne I u svim segmentima.EMU se nisu prikljucivale sve od 15 clanova EU uglavnom su razlozi za to bili politicke prirode ali I iz ekonomskih razloga.godine I u njemu je ucestvovalo 8 od 9 zemalja EEZ.dok je poseban segmenat saradnje predstavljao mehanizam odrzavanja deviznih kurseva u utvrdjenom rasponu. 11 Osnovni zadaci ESBC su: . Nova faza razvoja EMU definisana je sporazumom iz Mistrihta I stupila je na snagu 1999.godine prestankom funkcionisanja Bertonvudskog monetarnog sistema. Decembra 1995.Najopipljjiviji proizvod EMU je evro koji je belezio razlicite rezultate na deviznim trzistima sveta.godine Evropska komisija na sastanku u Madridu donela je odluku o formiranju jedinstvene evropske valute pod nazivom evro.Njima je bio trasiran put ka Evropskom monetarnom institute EMU koji bi predstavljao novu fazu razvoja evropske monetarne saradnje.godine odrzane su dve evropske konferencije o monetarnoj I ekonomskoj saradnji.Njegov zadatak bio je da pripremi osnove za jedinstven evropski novac I obavi potrebne pripreme za uspostavljanje evropskog sisitema centralnih banaka I Evropske centralne banke. Evropski monetarni system EMS poceo je sa funkcionisanjem 1979.Monetarna integracija se ostvarila fiksiranjem kurseva valuta zemalja EEZ u odnosu na paritet.namene.

Njim predsedava Predsednik ECB. EBC je 2004.Savet guvernera je najvisi organ koji je sastavljen oguvernera nacionalnih centralnih banaka i 6 clanova Direktorijuma. 12 7.Direktorijum i Generalni savet. godine ostvarila gubitak u iznosu 1.uz pripremanje odluka koje donosi Savet guvernera.636 miliona evra koji je nastao usled kretanja deviznih kurseva koji su uticali na to da se holdinzi ECB denormirani u stranim valutama smanje prilikom njihovog iskazivanja u evrima .2.Evropske bankarske direktive .-definisanje I sprovodjenje monetare politike u EU -rukovodjenje deviznim poslovima -drzanje i upravljanje deviznim rezervama zemalja clanica -omogucavanje sto efikasnijeg platnog prometa -sprovodjenje prudencijalnog nadzora nad kreditnim institucijama i odrzavanje stabilnosti finansijskog sistema Za ostvarivanje ciljeva poslovanja ECB i ESCB koriste tri klasicna instrumenta monetarne politike -politiku otvorenog trzista -eskontnu politiku -politiku obaveznih rezervi U svom radu ECB je potpuno nezavisna i rad se odvija u saradnji sa sluzbama nacionalnih centralnih banaka.Redovni prihod ECB ostvaruje najvise od investicionih prihoda na devizne rezerve i od uplacenog kapitala od 4.1 milijarde evra i postoji otvorena mogucnost da se on uveca po potrebi usled prosirenja EU jer bi se na taj nacin novim clanicama omogucilo da ucestvuju u upravljanju ECB i takodje da preuzmu obavezu za sprovodjenje zajednicke monetarne politike. Osnivacki kapital ECB je 4.Osnovna uloga je definisanje monetarne politike u sferi evra.1 milijarde evra kao i od prihoda na kamate od svog ucesca u evro banknotama u opticaju.

Osnovni preduslovi za obavljane poslova banke na teritoriji EU su: -postojanje sopstvenih sredstava -posedovanje pocetnog osnovnog kapitala od 5 milona evra -angazovanje kvalifikovanog rukovodstva -obavestenje nadleznih organa o identitetu vecih akcionara Ovlascenje se moze povuci ako kreditna institucija prestane da ispunjava uslove iz direktive.Dodatni capital nije smeo da bude veci od osnovnog kapitala. Direktiva o pracenju I kontroli velike izlozenosti kreditnih institucija propisivala je limit isplata jednom od klijenata na najvise 25% fondova banke s tim da banka ne bi smela da stvori obaveze o isplati velikih povlacenja za vise od 80% njenih fondova.maticna zemlja vrsi kontrolu poslovanja banke na celom podrucju EU u odredjenoj podeli nadzornih funkcija sa vlastima zemlje domacina.operativnog kapitala banke koji je bio sacinjen iz dva dela:osnovnog I dodatnog kapitala.a Direktiva o solventnosti obezbedjivala da banka svoje obaveze moze da izvrsava iz svoje imovine. Direktiva o garancijama depozita klijentima garantovala je do odredjene sume depozit I u slucaju kada je banka nesolventna.Propisi EU o bankama bili su sastavljeni iz prve i druge bankarske direktive kao i od drugih direktiva koje su se bavile pojedinacnim pitanjima iz ove oblasti. Godine I regulisale su vise pitanja iz ove oblasti.godine regulisala je postupak prikupljanja depozita i odobravanja zajmova i utvrdjivala minimum sopstvenog kapitala kao i broj i kvalifikacije rukovodeceg osoblja banke. Ukidanje ogranicenja na slobodu formiranja banaka i drugih finansijskih institucija u EU bilo je uspostavljeno direktivom iz 1973.Ona moze poslovati pod svojom firmom pod uslovom da to ne stvara dileme u pogledu nacionalnih zakonodavstava koje se na nju primenjuje. 13 . Druga bankarska direktiva i jos dve direktive donete su 1989.Direktiva o sopstvenom kapitalu definisala je sastav osnovnog.godine.Odredjen je minimum osnivackog kapitala banke od 5 miliona evra kao I da se depozitnim poslovima mogu baviti samo kreditne institucije.Prva bankarska direktiva iz 1977.Propisi o jedinstvenom trzistu finansijskih usluga EU odnose se na bankarske i druge kreditne institucije i na trziste hartija od vrednosti.

Veci deo tih sredstava namenjen je finansiranju raznih javnih programa razvoja I strukturnog prilagodjavanja zemalja clanica. 8. Od medjunarodnih razvojnih banaka I organizacija na globalnom planu veoma su znacajne -Medjunarodna banka za obnovu I razvoj -Medjunarodno udruzenje za razvoj -Medjunarodna finansijska korporacija Za region Evrope takodje se izdvajaju: -Evropska banka za obnovu I razvoj -Evropska investiciona banka.sve je veci deo sredstava koji se usmerava I na finansiranje privatnih preduzeca I projekata koji su sa ili bez garancija drzave.Prvom bankarskom direktivom bilo je uredjeno da bankarski sektor EU cine cetiri kategorije banaka : -Komercijalne banke koje se bave I medjunarodnim poslovanjem I udruzene su u asocijaciju European Banking Federation -Depozitivne I stedne institucije koje su organizovane u asocijaciju Saving Bank Group EU -Korporativne I uzajamno organizovane banke koje su okupljene u Association of Cooperative Bank -Specijalizovane kreditne institucije I stedionice za stambenu izgradnju organizovane u Mortgage Federation I European Federation of Building Societis. Drugi regioni takodje imaju svoje razvojne banke.Medjunarodne razvojne banke I finansijske organizacije Veoma su znacajne za zemlje u razvoju I zemlje u tranziciji posto predstavljaju veliki izvor sredstava pod relativno povoljnim uslovima.One koje se izdvajaju su : 14 .

-Azijska banka za razvoj -Africka banka za razvoj -Interamericka banka za razvoj -Karipska banka za razvoj 8.Zajmovi su predvidjeni za pokrivanje deviznih troskova projekta.a za koje nije zainteresovan privatni kapital posto nisu neposredno profitonosni. Godine.Uslov za clanstvo je predhodno clanstvo u MMF-u.ostvareni prihod. a najvazniji izvor je zaduzivanje na medjunarodnom finansijskom trzistu.Medjunarodna banka za obnovu I razvoj Medjunarodna banka za obnovu I razvoj (International Bank for Reconstruction and Developmant IRBD) osnovana je 1945.za njih je potrebno veliko ulaganje i prisutan je visoki rizik.odnosno privatnim preduzecima i bankama uz garanciju vlade.SFJ je primljena u clanstvo 2001.Osnovni izvor za poslovanje IBRD jesu uplacene kvote zemalja clanica.zaduzenje na medjunarodnom trzistu kapitala. Godine. IBRD je organizovana kao akcionarsko drustvo a udeo pojedinih zemalja odredjuje se prema njihovoj ekonomskoj snazi.U okviru nje formirane su jos tri institucije afilijacije IBRD: -Medjunarodna finansijska korporacija IFC -Medjunarodno udruzenje za razvoj IDA -Medjunarodna agencija za garantovanje investicija MIGA Osnovni cilj funkcionisanja IBRD jeste da obezbedi finansiranje onih projekata koji su znacajni za nacionalnu privredu. Finansijsko angazovanje IBRD se ostvaruje kroz : -Investicione zajmove -Zajmove za prilagodjavanje 15 .1. IBRD odobrava sredstva vladama zemalja clanica ili njihovim agencijama.vracena sredstva iz ranije odobrenih kredita.

Godine je dobila kredit od 70 miliona USD za strukturne reforme u javnim finansijama.Medjunarodno udruzenje za razvoj Medjunarodno udruzenje za razvoj je IDA je neprofitna afilijacija Svetske banke I osnovana je 1960.ali im je poslovanje pravno I finansijski odvojeno.Kamatna stopa koju placaju zajmoprimci je iznad kamatne stope po kojoj ona mobilise sredstva na trzistu kapitala koji je osnovni izvor sredstava za njeno poslovanje.Za IDA kredite nije potrebna garancija drzave zajmoprimca.izvrsenje nadzor I naknadna ocena projekta. 16 .energetici.penzionom i zdravstvenom fondu i trzistu rada. 2002. 8.godine sa ciljem da obezbedjuje sredstva za finansiranje razvojnih potreba najsiromsnijih zemalja u razvoju.75 %.-Garancije -Hedzing proizvodi -Tehnicku pomoc.pregovori. Poseban vid finansijskog angazovanja IBRD je kofinansiranje kaoje prdstavlja udruzivanje sredstava za realizaciju odredjenog projekta ili programa I moze ali ne obavezno da ukljucuje odredjenu preraspodelu rizika izmedju kofinasijera.Clanice mogu biti samo zemlje clanice IBRD sa kojom IDA ima zajednicku administraciju I upravu.75% godisnje.Projekti koje finansira IBRD prolaze kroz projektni ciklus koji se sastoji iz sledecih faza :identifikovanje projekta.Kredit je odobren na 20 godina sa periodom pocetka od 10 godina i kamatnom stopom 0.Na kredite se ne naplacuje kamata vec samo provizija za pruzanje uslugaod 0.Njen osnovni cilj je da smanji siromastvo I ubrza razvoj najsiromasnijih zemalja kroz obezbedjivanje sredstava za socijalne I infrastrukturne projekte.2. SFRJ je bila clan IDA vec od samog njenog osnivanja ali nije koristila njena sredstva.priprema projekta. SFJ ima mesoviti IDA status u periodu trajanja od 3 godine .usvajanje projekta. U finansiranju troskova projekta krece se oko 40 %. Zajmoprimci mogu dobiti zajmove sa fiksnom marzom gde je marza fiksirana za ceo period zivota zajma I ista se dodeljuje na sestomesecni LIBOR za sve vaznije valute.ocean projekta. Krediti su bili na pocetku odobravani na 50 godina ali je ovaj rok naknadno skracen na 40 godina.a ucesce IDA u projektu tj.IBRD odobrava na srednji I dugi rok sa rokom vracanja od 20 godina ali su moguci I duzi rokovi otplate. IBRD odobrava zajmovepod trzistnim uslovima.

modernizacije i prosirivanja proizvodnih privatnih preduzeca koja treba da doprinesu razvoju zemalja clanica. Ima 5 osnovnih oblika svog finansijskog angazovanja : -Finansiranje ulaganja u rizicni kapital je u formi ucesca u akcionarskom kapitalu kompanija i drugih entiteta privatnog sektora u zemljama u razvoju.U saradnji sa privatnim investitorima pruza finansijsku pomoc kod osnivanja. SFRJ je postala clan 1968.. -Finansiranje kvazi-vlasnickog ulaganja :C-zajmovi u sklopu kojeg IFC nudi spektar kvazi vlasnickih finansijskih instrumenata koji imaju elemente zaduzenja i vlasnickog ulaganja.jer IFC ima sopstveni kapital. Finansijski i pravno posmatrano Svetska banka i IFC su odvojeni entiteti.Postupak identifikacije. Osnovna delatnost IFC je da investira u privatne firme.dok 20% kroz pozajmice od IBRD.ocene i usvajanja projekta slican je onome koji odobrava Svtska banka.godine sa ciljem da unapredjuje ekonomski razvoj podsticanjem daljeg razvoja proizvodnih privatnih preduzeca zemalja clanica narocito onih manje razvijenih podrucija.Program B zajmova u cijem se okviru angazuju sindicirani zajmovi od komercijalnih banaka kao dodatni izvor finansiranja za projekte u zemljama u razvoju koje finansira IFC -Delimicne kreditne garancije koje pokrivaju sve vrste kreditnih rizika za odredjeni period kreditiranja izdaju se u stranoj ili lokalnoj valuti.godine Srbija je obnovila svoju saradnju sa IFC a dala je akcenat na razvoj privatnog preduzetnistva.ali je vezana za Svetsku banku oko administrativnih i drugih usluga.rukovodstvo i osoblje. Finansijsko angazovanje IFC je obicno do 10 godina mada u odredjenim slucajevima moze biti i na duzi vremenski period.Oko 80% sredstava za svoje finansiranje IFC mobilise preko trzista kapitala.8. Od 2001.Dopunjava delatnost Centralne banke.strana direktna ulaganja. 17 .Medjunarodna finasijska korporacija Ona je afilijacija Svetske banke koja je osnovana 1956.malih i srednjih preduzeca ali i finansijskog sektora.privatizaciju.godine.mobilise dopunsko finansiranje i daje savete koji se ticu znacajnih pitanja razvoja privatnog sektora koja se odnose na trziste kapitala. -Sindicirani zajmovi.3. -Zajmovi koje IFC odobrava za svoj racun po fiksnim i promenljivim kamatnim stopama za projekte privatnog sektora u zemljama u razvoju.

povećanje kapaciteta drugih javnih i privatnih osiguravajućih agencija od političkog rizika kroz koosiguranje i reosiguranje. zatimslede: Japan sa 5. itd. Do sada je 141 država učlanjena u MIGA.095 akcija.usluživanje investitora koji nemaju pristup zvaničnim osiguravajućim agencijamaod političkog rizika.8. te tranzicijskih zemalja 18 . te doprinos postizanju bolje saradnje uvođenju svetske ekonomske politike. godine.MIGA izdaje garancije za nekomercijalne rizike kao što su: transfer valuta. Najveći broj akcija poseduju SAD 20. U Banci je. oktobra1985.osiguranje investicija u zemljama koje su ostale osiguravajuće agencije svojim politikama ili politikom svoje vlade isključile iz programa. pripremljen nacrt Konvencije oosnivanju Multilateralne agencije za investicione garancije (Multilateral InvestmentGuarantee Agency).Multilateralna agencija ya investicione garancije(MIGA) Na inicijativu predsednika Banke (IBRD). SR Nemačka sa 5.2. rat i socijalni potresi. integraciju nerazvijenih i zemalja u razvoju. opštedobrobiti.4. uklanjanje svih oblika protekcionističkih mera i diskriminatornih tretmana u međunarodnim trgovinskim odnosima.eksproprijacija. odobrila tekst Konvencije i uputila ga na potpisivanje zainteresovanim zemljamačlanicama MIGA. Osnovana jei službeno je otpočela s radom 1. Neke od niša koje pokriva MIGA na svetskom tržištu osiguranja investicija su: 1.Zemlje članica podeljene su u dve kategorije: u prvu kategoriju spadaju razvijenezemlje (21 zemlja).3. liberalnog trgovinskog okruženja.519 (20.071 akcija. delovanje WTO je usmereno na stvaranje:otvorenog i ravnopravnog sistema trgovinskih pravila. V.860 akcija. posle dužeg razmatranja i uobičajne procedure. Stoga. iznetu na godišnjoj skupštini 1981. a u drugu kategoriju su svrstane sve ostale zemlje (u razvoju). Međunarodna banka je. uslugama i intelektualnom vlasništvu.Svetska trgovinska organizacija WTO Svetska trgovinska organizacija (WTO) je međunarodna organizacija koja predstavlja institucionalni i pravni okvir multilateralnog trgovinskog sistema u područjima carina i trgovine robama. na godišnjoj skupštini 11. čiji je bi cilj bio da podstiče kretanje privrednog kapitala u zemlje urazvoju putem izdavanja garancija protiv nekomercijalnih rizika povezanih sainvesticijama toga kapitala.Temeljni cilj WTO je postizanje održivog rasta i razvitka privrede. Sedište agencije je u Vašingtonu. 9.5 % od ukupnog kapitala). Britanija i Francuska sap o4. januara 1995. progresivne liberalizacije I eliminacije carinskih i necarinskih prepreka trgovini robama i uslugama. kršenje ugovora.

Finansijsko angazovanje EBRD realizuje se preko citavog seta finansijskih instrumenata od kojih su najznacajniji zajmovi.EBRD posluje na komercijalnoj osnovi I odobrava zajmove po trzistnim stopama koje su odraz rizika.Zajmovi se odobravaju uz varijabilnu ili fiksnu kamatnu stopu i mogu ukljucivati niz instrumenata zastite od rizika. Kada odobrava zajmove EBRD poseban akcenat stavlja na identifikaciju projekta I ogranicavanje rizika. 10. 19 .Uslovi pod kojima EBRD odobrava zajmove su : -Kamate se utvrdjuju dodavanjem odgovarajuce marze na LIBOR\EURIBOR. maja 2007. za koju je Srbija položila instrumente ratifikacije 9.umultilateralni sistem i postizanje maksimalno mogućeg nivoa transparentnosti trgovinskog multilateralnog sistema. WTO sporazumi sadrže nekoliko osnovnih načela kojima je cilj stvaranje multilateralnogliberalnog trgovinskog sistema i obuhvata:.načelo nediskriminacije. 11.a osnovana je 1991.izdavanje garancija I finansiranje preko posrednika .Medjunarodni centar za resavanje investicionih sporova(ICSID) U toku 1965.godine. a ukupno broji 153 država članica.Evropska banka za obnovu i razvoj Sediste Evropske banke za obnovu I razvoj je u Londonu. Centar je osnovan u skladu sa Konvencijom o rešavanju investicionih sporova između država I državljana drugih država. godine u okviru Grupe Svetske banke osnovan je Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova – ICSID(International Centre for Settlement of Investment Disputes).godine sa ciljem da pospesi tranziciju zemalja centralne I istocne Evrope I ZDN u otvorene trzistne privrede I unapredi privatnu I preduzetnicku inicijativu u ovim zemljama. posticanja konkurencije i dodatne pomoći nerazvijenim zemljama.načelo liberalizacije trgovine.ucesce u rizicnom kapitalu.Sedište organizacije je u Ženevi(Švajcarska).u čijem se okviru obrazuje arbitraža za rešavanje sporova međuzemljama članicama u slučajevima kada one žele da private takav postupak.

Visinu zajmova odredjuju zajmoprimac i EIB. Srbija je postala clan ERBD 2001.Kamatne stope mogu biti fiksne i varijabilne.godine.Naplacuje se I godisnja provizija za angazovanje sredstva.Ne trazi osiguranje od politickog rizika ili od nekonvertibilnosti lokalne valute.Pariski i Londonski klub poverilaca .modernizaciju privrede I ostvarivanje projekta od zajednickog interesa. I ekoloski podobni I da budu prihvatljivi sa stanovista kreditnog rizika.Zajmovi se odobravaju u evrima ali i u drugim valutama. Principi zdravog bankarstva nalazu da svi projekti koje finansirra EBRD budu tehnicki. Odobravaju se i globalni zajmovi u vidu kreditnih linija bankama i finansijskim institucijama.Evropska investiciona banka Evropska investiciona banka EIB ima sediste u Luksemburgu i osnovana je 1958.-Period pocetka zajma je otvoren za pregovore.godine. EIB odobrava pojedinacne zajmove entitetima iz privatnog i javnog sektora i bankama.naknada za koriscenje sredstava.jemstvo na akcije sponzora u preduzecu.Zajmovi se odobravaju sa rokom od 12 godina za industrijski sektor. -EBRD od preduzeca ili entiteta koje finansira trazi da imovina projekta sluzi kao obezbedjenje za zajam.2. ekonomski.5 milona evra ili 50% investicionih troskova projekta sa rokom otplate od 5 do 12 godina. 11.Moze da obuhvata hipoteku na osnovna sredstva.1.a rok otplate je obicno 5-10 godina u zavisnosti od pojedinog projekta.Osnovni cilj jeste da na neprofitnoj osnovi doprinosi uravnotezenom razvoju EU kroz finansiranje projekta koji omogucava razvoju nerazvijenih regiona. -U skladu sa komercijalnom praksom prilikom potpisivanja ugovora placa se provizija za administrativne troskove EBRD u vezi sa pripremom projekta. -EBRD u svom finansijskom poslovanju od preduzeca ili entiteta koje finansira trzai da pribave odgovarajuce osiguranje od rizika koji se normalno mogu osigurati.Otplata je u polugodisnjim ili godisnjim ratama sa grace periodom koji pokriva period izgradnje objekta.prenos prava na prihod preduzeca.zakonski.Visina ovih zajmova je 12.a moguce je da se odobri i na duzi rok.zalogu na pokretnu imovinu. 20 11. odnosno 20 godina za infrastrukturne projekte.Njene clanice bile u clanice I EEZ tj sad EU.Otplata glavnice je u jednakim polugodisnjim ratama.finansijski.

Pregovaracka snaga zemalja nije uvek ista kada se radi o davanju zajma za kreditiranje projekata. zatim Azijski. pa i zakona. zatim ekonomska snaga date zemlje.a administracija ovog trezora obavlja i administarivne poslove kluba. zemlje ucesnice Breton-Vudske konferencije osnivaju finansijske organizacije koje ce pre svega voditi racuna o medunarodnim odnosima.Predmet regulisanja su samo dugovi javnog sektora ili dugovi garantovani od strane javnog sektora. odnosa.a u njenom radu mogu ucestvovati i drugi zvanicni kreditori. Direktan uslov odnosa u pregovaranju sa institucijom su pre svega visina kvote koje zemlje uplacuju.Period reprogramiranja dugova se produzavao od 10 godina na 20 za najsiromsnije zemlje.Pariski klub poverilaca osnovan je 1956. Mnoge zemlje su spremne da pristanu na menjanje i uslovljavanje vec postojece 21 prakse. Londonski klub poverilacaje neinstitucionalizovano udruzenje komercijalnih banaka koji se formira na ad hoc osnovi sa ciljem da razmatra pitanja od interesa za zajednnicki nastup prema pojedinim zemljama duznicima. 12. Tako nastaju banke koje se specijalizuju za oblasti i regione kao što su Afiricki kontinent.Uslov za prestrukturiranje obaveza zemalja duznika prema komercijalnim bankama nije potreban sporazum sa MMf-om.godine kada se Argentina organizovano sastala sa svojim javnim kreditorima. bolje saradnje na medunarodnom planu. Daljom razgradnjom finansijskih institucija osnivaju se afiliacije osnovanih institucija kroz koje se plasira kapital za razvoj nerazvijenih regiona do kojih kapital privatnog sektora ne traži svoju šansu za oplodnju i investiranje zbog velikig rizika.za zemlje u tranziciji. njihovim odnosom snaga na svetskom tržištu.To je neformalna i neinstitucionalizovana grupa javnih kreditora koja ima ulogu da kreira odrziva resenja za problem servisiranja otplate spoljnih dugova od strane zemalja duznika i sastaje se desetak puta godisnje po potrebi i cesce.On formira svoj komitet za pregovore kojim predsedava predstavnik banke koja ima najvece potrazivanje od zemlje duznika . Poucena lošim iskustvom posle svetske ekonomske krize 30-tih godina.Predmet regulisanja su samo komercijalni krediti zemalja duznika i to iskljucivo glavnica.Ima 19 zemalja clanica. na tržištu kretanja kapitala i uspostavljanje temelja koji ce ubrzati razvoj zemalja clanica.Nema organizacionu strukturu ni administraciju i njegovim radom rukovodi Savetodavni komitet koji cini 15 banaka sa najvecim komercijalnim potrazivanjem od zemalja duznika.Radom kluba predsedava prvi covek francuskog Trezora.Znacaj Medunarodnih finansijskih instiutcija u razvoju svetske privrede Nastanak Medunarodnih finansijskih institucija uslovljen je porušenim odnosima posle Drugog svetskog rata. kao i odnosi na .

daju važne informacije. ali i otvaranjem novih radnih mesta. kao i na razvoj važnih projekata koje su uslovi za dalje ulaganje. Pored toga pregovaracka snaga i odnosi sa institucijama uslovljeni su i nacionalnim tržišnim odnosima. ukidanje monopolskih organizacija koje stvaraju nelojalne uslove a nekada znaju i da budu pod državnim protekcionizmom. Cena po jedinici proizvoda uslovljena je svim tim faktorima na koje institucije uticu. kada investiranje prolazi kroz institucije svetskog znacaja sigurnost ulaganja je povecana ne samo zbog ugleda koji organizacije imaju. Pored toga važnija uloga je alokacija kapitala i investiranje u zemlje koje i nisu raj za investiranje privatnog kapitala. poljoprivrede. U svakom slucaju rizici za plasman kapitala su manji u zemljama sa stabilnom politickom situacijom nego u zemljama sa cestim previranjima i nestabilnostima koje prate datu državu. liberalizacija tržišta.politickoj sceni. 22 . vec i zbog cinjenice da ogranizacije putem svojih organa vrše stalni nadzor nad projektom. njihovom razgradnjom dolazi se do veceg nacionalnog dohotka per kapita. Tu pre svega mislimo na izgradnju infrastrukturnih objekata. Banke i organizacije posluju na medunarodnom finansijskom tržištu gde ostvaruju prihode koje su jedan od izvora kredita. zatim razvoj i usavršavanje privrede. Izvor za finansiranje projekata akumuliraju se iz više izvora. savete i svu potrebnu pomoc kako bi ulaganja bila opravdana. Pocetni izvor kapitala nastaje polaganjem sredstava kod banke zemalje clanice. prelazak na nove nacine privredivanja. kao i dohodak od poslovanja institucija. svojim merama teži se ublažavanje negativnih oscilacija koje imlpiciraju i nestabilnostima na nacionalnim tržištima. zatim povracaj ranije datih kredita uvecanih za vrednost kamate. Sve su to cinjenice koje su od mnogo šireg znacaja nego što je finansiranje nekog projekta. ogranicavanje ili selektovanje državnog intrvencionizma. Sve su to važne cinjenice na koje se obraca posebna pažnja i kroz kreditiranje i saradnju sa institucijama mnoge zemlje su u nekom smislu primorane da prate svetske standarde. zakonskim odredbama kao i njihovom primenom. Dakle višestruki znacaj finansijskih organizacija leži u regulisanju odnosa na medunarodnom finansijskom tržištu. Još jedna uloga Medunarodnih finansijskih institucija je što one deluju kao “agenti” koji dovode u neposredni kontak investitore sa korisnicima zajma.

23 13. Iz tih razloga teško je povuci crtu i taksativno nabrojati gde su granice uticaja finansijskih institucija u razvoju svetske privrede. kada bi rekli da su to i instutucije koje vode i te kako racuna i o prirodnoj sredini da li bi to bila gornja granica uticaja. Zakljucak . ne postoje odvojene od ostalih faktora nisu izolovane tako da uticajem na jedne ostvaruju se i poboljšanja na drugim planovima. Samim tim tu prestajemo na njih da gledamo kao na tehnicko operativne organizacije koje cemo izucavati iz ugla njihovog funkcionisanja kao što izucavamo neku poslovnu banku. Na to necemo ni pokušati na ovom mestu da dajemo odgovore ali moramo znati da je veoma široka lepeza uticaja i cinjenica na kojima finansijske institucije insistiraju. Sama cinjenica da se plasiraju kapitali u zemlje u kojima su nacionalni dohotci veoma niski. ali i u zemlje u kojima statisticki gledano na svakih nekoliko minuta ima umrlih od gladi.Sve pojave ne postoje same za sebe. daje nam respekt da je ne gledamo samo kao tehnicko-operativnu organizaciju i da shvatimo da su Medjunarodne finasijske organizacije veoma važne institucije koje daju impulse na razvoj svetske a preko njih i na nacionalne privrede.

prešle put od garanta stabilnosti svetskog finansijskog sistema. . na bazi supranacionalnih razmatranja. •članice međunarodnih finansijskih institucija moraju uvažavati interesi drugih zemalja u okviru svojih politika. preko spasioca zemalja poverioca i dužnika. do konačne uloge svojevrsnog savetnika i finansijera procesa tranzicije u post-socijalisitičkim zemljama(tokom devedesetih godina). finansijskih. čime zemlje članice pokazuju spremnost da prbace sredstva nekoj od institucija.Zahvaljujući njima dohodak per capita nerazvijenih zemalja se povećava i nema sumnje da su međunarodne finansijske institucije u poslednjih pedeset godina.Konačno se može zaključiti imajući u vidu ogroman jaz između najbogatijih i najsiromašnijih zemalja sveta da su ovakve institucije svakako veoma dobrodošle. Sve međunarodne finansijske institucije polaze od tri osnovna principa: •njihov primarni cilj je sloboda medjunarodne trgovine i kretanja kapitala. osnivaju se međudržavnim ugovorom ili sporazumom većeg ili manjeg broja suverenih zemaljau cilju nalazenja resenja razvojnih. U cilju efikasnog funkcionisanja institucija. tokom svetske dužničke krize (osamdesetih godina). Solidarnost između članica bitna je odlika međunarodnih finansijskih institucija.Međunarodne finansijske institucije. monetarnih i drugih sličnih problema zemalja članica.Međunarodne institucije koje su osnovane za vreme ili neposredno nakon drugog svetskog rata postavile su osnove za prosperitet koji danas u velikoj meri uživa veći deo sveta. Finansijski prilozi su izraz političke podrške: parlamentarne debate zemalja članica su često uslov za to. neophodno je da imaju sopstvene izvore prihoda. političkaspremnost zemalja da učestvuju u njima na bazi uzajamnog poverenja je na duge staze bitnija od samog iznosa finansijskih sredstava.. koja ih potom redistribuira. Da bi finansijske institucije bile u stanju da nezavisno funkcionišu.Ona se može izraziti u okviru finansijskih priloga. • pružanje pomoći zemljama u održavanju monetarne i ekonomske stabilnosti (kako unutrašnje tako i spoljašnje). stabilizacionih. čime se osigurava podrškainstutucijama od strane javnosti.

Beograd. 2002. Osnovi ekonomije.com www.poslovnirecnik. www.globalizacija. 2007. Beograd.com .Medjunarodne poslovne finansije. Megatrend univerzitet. Predrag Kapor. Ekonomski fakultet. Milojević Aleksa.org www.24 Literatura Predrag Kapor. 2009.wikipedia. Srpsko Sarajevo. Megatrend univerzitet. Poslovne finansije.

Multilateralna agencija za investicione garancije…….3..Medjunarodni centar za resavanje investicionih sporova……………………………..Osnovni ciljevi medjunarodnog monetarnog fonda……………………….Osnovni organi I uloga medjunarodnog monetarnog fonda……………………….20 ...2.Medjunarodni monetarni fond……………………………………….10 7.Svetska trgovinska organizacija……………………………………………………….19 10.Banka za medjunarodne obracune……………………………………………………9 6...Teorijske osnove polozaja i uloga medjunarodnih finanskijskih institucija………….6 5.Komitenti I konslultativni organi………………………………………………….Evropska banka za obnovu I razvoj………………………………………………….Medjunarodni monetarni fond I Srbija……………………………………………...14 8.Osnovne institucije medjunarodnog monetarnog sistema……………………………4 5.1....Evropska centralna banka I evropski sistem centralnih banaka……………………11 7.………………….25 Sadrazaj 1.3 3.Evropska investiciona banka……………………………………………………….19 11.4.2.Stand by aranzmani…………………………………………………………………7 5.Medjunarodna finasijska korporacija………………………………………………16 8..Medjunarodne razvojne banke I finansijske organizacije….Uvod…………………………………………………………………………………..………………5 5.Evropska monetarna saradnja I Evropska centralna banka………………………….2 2.18 9.15 8.Medjunarodne ekonomske instutucije kao subjekat medjunarodnih odnosa…………4 4.9 6.1.10 7. Medjunarodna banka za obnovu I razvoj………………………………………….Pismo o namerama…………………………………………………………………7 5.4.19 11.Evropske bankarske direktive………………………………………………………13 8.2.5..1.....1.1.Medjunarodno udruzenje za razvoj………………………………………………….………5 5..3.17 8.…………………………….

Literatura………………………………………………………………………………25 .11.Pariski I londonski klub poverilaca…………………………………………………21 12.2.Znacaj medjunarodnih institucija u razvoju svetske privrede …………………… ….22 13.Zakljucak………………………………………………………………………………24 14.

dr Marijana Ljubić Student Tatjana Đurđević 011/11/13-M .Fakultet za poslovne studije Megatrend Vrsac Međunarodne poslovne finansije Znacaj međunarodnih institucija u razvoju svetske privrede Profesor Doc.

Januar.2012.Vrsac. .