You are on page 1of 10

Sadrzaj

Uvod ....................................................................................1
Ukupni varijabilni troskovi..............................................................2

Ukupni, prosecni i granicni troskovi..................................3 Prosecni varijabilni troskov................................................5 Reagibilnost troskova.........................................................5 Zakljucak ...........................................................................8
Literatura ........................................................................................9

1

Prema nacinu reagovanja na povecanje i smanjenje stepena zaposlenosti. Kvantum troskova preduzeca uslovljen je. 2 . Medjutm nismo govorili o uslovljenosti masa troskova. odnosno promene stepena zaposlenosti. kolicinom angazovanih faktora proizvodnje.Uvod Varijabilni troskovi u njihovoj ukupnosti povecavaju se sa povecanjem stepena zaoslenosti i smanjuju se sa njegovim smanjenjem. niti o uslovljenosti kolicine dobivenih proizvoda. degresivne i progresivne U dosadasnjem tretmanu fiksnih i varijabilnih u Kretanje prosecno fizickih proizvoda i prosecnih varijabilnih troskova mogu se pokazati dva dijagrama sastavljena na bazi datog numerickog primera. Promene nabavne cene varijabilnih faktora svakako mogu u manjoj ili vecoj meri da uticu na kretanje prosecnih varijabilnih troskova. Koji prosecnih troskova. gopvorili smo glavnom o karekteristikama njihova kretanja postarajuci ih u zavisnosti od obima proizvodnje. kao i nabavnim cenama tih faktora. varijabilni se trokovi dele na propocijanlne.

3 . i snizenje troskova materijala za izradu po jedinici proizvoda.Udvostrucenje znaci i udvostrucenje propocijalnih troskova. Ovo ne samo zbog mogucnosti promene stepena postignute ekonomicnosti. licni dohoci. kao i neki drugi troskovi. U vecem stepenu zapšoslenosti moze se uvesti i bolji i racionalniji postupak koji dovodi do sneizenja prosecnog utroska materijala. U nekim slicajevima. ipak se u praski mogu izdvojiti troskovi koji imaju pretezno proporcionalne karekteristike. troskovi materijala po jedinici mogu biti nizi. na primer proporcijalni toskovi za deset jedinica proizvoda 10000 dinara. Moguce je. naravno. Ali nezavisno od moguceg tupanja od stopostne proporcionalnosti.Ukupni varijabilni troskovi Varijabilni troskovi u njihovoj ukupnosti povecavaju se sa povecanjem stepena zaoslenosti i smanjuju se sa njegovim smanjenjem. i pri neizmirenoj fakturnoj ceni. prilikom promena stepena zaposlenosti. izrade. Takvo kretanje prpocijalnih troskova rezultat je neizmenjenih prosecnih prosecnihj troskova. Neznatna odstupanja od stopostotne proporcionalnosti. degresivne i progresivne. varijabilni se trokovi dele na propocijanlne. Posto su propocijalni troskovi po jedinici proizvoda uvek isti. vec i zbog drugih razloga. prosecna nabavna cena moze biti niza ili visa od zavisnosti od nacina nabavke. Apsolutna proporcijalnost u praksi cesto nastaje i zbog promene cene sredstava i startnih osnova licnih dohotka. moglo bi se reci da se na primere apsolutne proporcijalnosti troskova tesko nailaze. onda ce za dvadeset jedinica oni iznistiti 20 000 dinara. razumljkivo je da ce ukupni proporcijalni troskovi biti u apsolutnoj zavisnosti od obima proiozvodnje. Propocijalni su oni troskovi koji se povecavaju i smanjuju u direktnoj srazmeri s povecanjem ili smanjenjem stepena zaposlenosti. odnosno oni ce se povecavati ili smanjivati za 1000 dinara pri svakom povecanju ili smanjenju jedne jedinice proizvoda. Ako su . U praski. na primer. Prema nacinu reagovanja na povecanje i smanjenje stepena zaposlenosti. obicno se navode kao ilistracija za propocijalne troskove. ipak se u praski mogu izdvojiti troskovi koji imaju pretezno proporcionalne karekteristike. medjutim. Kod nabavke vece kolicine materijala. Ovi troskovi uvek variraju s razmerno promenama stepena zaposlenosti. Materijal za izradu.

Pri povecanju stepena zaposlenosti ukupnoi varijabilni troskovi mogu povecavati degresivno. i varijabilne. Prema tome izraz fizicki proizvod oznacava kolicinu proizvida koja se dobijaju angazovanjem odredjenih jedinica fiksnih i varijabilnih faktora. zakon rastuceg prinosa 4 . Medjutm nismo govorili o uslovljenosti masa troskova. konstantnost i opadanje. a pritom se jednom ovako podeljeni faktori u analizama dalje u opste ne rasclanjavaju. imaju se na umu samo elementi proizvodnih snaga. niti o uslovljenosti kolicine dobivenih proizvoda. tehnoloskih i drugih uslova proizvodnje. faktori proizvodnje podeljene su na fiksne. uzetih kao konstante u teoriji troskova ispituju se odnosi izmedju angazovanih varijabilnihfaktora i obima proizvodnje. kad je rec o faktorima. polazeci od datih fiksnih faktora. konstantno i progresivno. zakona o kretanju broja proizvedenih jedinica pri povecanju stepena zasposlenosti od kojih ih valja spomenuti: 1. kao i nabavnim cenama tih faktora. datih tehnickih. gopvorili smo glavnom o kaarekteristikama njihova kretanja postarajuci ih u zavisnosti od obima proizvodnje. U ekonomskoj je teoriji notirani nekoliko tzv. kolicinom angazovanih faktora proizvodnje.Neznatna odstupanja od stopostotne proporcionalnosti treba apstrahovati. Ovo zbog cega sto se u teoriji troskova proizvodnja posmatra iskljucivo prolazeci od datih uslova rada. U takvim okolnostima posmatrani. tj on moze da pokazuje. U teoriji troskova. sto svako ne znaci produkcioni odnosi nisu faktor proizvodnje. Termin faktor razlicito se shvata i u ekonomskoj literaturi. U teoriji troskova upravo se manipulise fiksnim i varijabilnim troskovima. prosecni i granicni troskovi U dosadasnjem tretmanu fiksnih i varijabilnih ukupnih i prosecnih troskova. Pri povecanju stepena zaposlenosti vrlo se slicno moze ponasati i fizicki proizvod. Ukupni. Kvantum troskova preduzeca uslovljen je. koji se nazivaju fizickim proizvodom. Izraz proizvodnje u obicnom govoru ima vrlo sirok znacaj. odnosno promene stepena zaposlenosti. porast.

Zakon rasteceg prinosa. . 6. 2. cijim delovanjem nastaje zona porasta prosecnog fiziockog proizvoda: . U teoriji troskova uobicajeno je da se na jednom primeru ilustruje delovanje sva tri pomenuta zakona i to sledecim redosledom. granicni proizvod mora opadati brzim tempom. cijim delovanjem prosecni fizicki proivod opada. zakon konstantnog prinosa 3.2.Zakon opadajuceg prinosa. granicni proizvod mora biti negativan. a to nuzno dovodi do opadanja prosecnog fizickog proizvoda. kada ukupni fizicki proizvod ostaje na istom nivou granicni proizvod mora biti nula. . 4.cijim se delovanjem proceni fizicki proizvod ne menja. 1. Ovo pratkicno znaci da je za proizvodnju odredjenog proizvoda u datim tehnickim i tehnoloskim uvek moguca jedna optimalna kolicinska kombinacija proizvednih faktora. granicni se proizvod mora s njim izjednaciti. kada prosecni proizvod opada. kada ukupni fizicki proizvod ostaje isti. 5. granicni proizuvod mora biti veci od prosecnog. ne izmenjen prosecni proizvod mora opadati. 5 . Jedan od tih uslova je svakako ne izmenjeno stanje tehnike i tehnologije. kada se ukupni fizicki proizvod smanjuje. Promena u kombinacijama kolcina faktora prakticno znace napustanje optimuma faktora. Karekteristcna zaposlenost pokazuje kretanje granicnog proizvoda u odnosu prema prosecnomukupnom proizvodu. 3. zakon opadajuceg prinosa Treba imati na umu da zakon opadajucih prinosa deluje samo u odredjenim uslovima.Zakon konstatnog prinosa. kada prosecni proizvod postaje isti. Kada prosecni proizvod raste.

polazeci od sukcisivnih stepena zaposlenosti. Ne izmenjenih cena faktora. Cene varijabilnih faktora prosecno ce se varijabilni troskovi uvek smanjivati kada je prosecni fizicki prostor u porastu. i na kraju. Kolicina varijabilnih faktora i cena faktora jesu determinante prosecnih varijabilnih troskova.Prosecni varijabilni troskovi Vec smo rekli da prosecni varijabilni troskovi zavise od sume. realizacija i finansijski rezultat bice posmatrani pre svega sa gledista dobijenih efekata. uslovljeno delovanjem upoznatim zakonima o fizickom procesu. srazmerno veci porast ukupnih fizickih proizvoda. Proizvod prakticno znaci. odnosno stepena zaposlenosti. prosecni varijabiolni troskovi ostace isti. I kretanje cena. Reagibilnost troskova Danasnji analiticki prilaz problematici troskova omogucuje da se zakljuci centralni znacaj u ovim prilazima ima posmatranje kretanja troskova u odnosu na promene obima proizvodnje. Logiku takvog kretanja prosecnih varijabilnihg troskova i ovde tzreba traziti u matematickoj logoci. Kretanje prosecno fizickih proizvoda i prosecnih varijabilnih troskova mogu se pokazati dva dijagrama sastavljena na bazi datog numerickog primera. Ukupna suma zavisi od kolicine ulozenog varijabilnog faktora i od nabavnih cena tih faktora. Promene nabavne cene varijabilnih faktora svakako mogu u manjoj ili vecoj meri da uticu na kretanje prosecnih varijabilnih troskova. Treba imati na umu da su takvi zakljuci o kretanju prosecnioh varijabilnih troskova jedino logicni ako se ima na umu stalni srazmerni porast ulaganje varijabilnih faktora i razlicito kretanje ukupnog fizickog proizvoda. 6 . ukupnih varijabilnih troskova i od kolicine dobivenih proizvoda. prosecni ce se varijabilni troskovi povecavati kada se prosecni fizicki proivod smanjuje. Sasvim je obrnuto kada se fizicki proizvod smanjuje.

degresija kod ovih troskova traje neprekidno.. stepen reagibilnosti ukupnih varijabilnih toskova stepen reagibilnosti ukupnih fiksnih troskova stepen reagibilnosti procesnih ukupnih troskova stepen reagibilnosti prosecnih varijabilnih troskovima Pojam i nacin utvrdjivanja pojedinih grupacija troskova omogucuje da se pricipijalno odredi njihova reagibilnost.fiksi se troskovi javljaju kao rezultat trosenja fiksnih fakrota ili su. Posmatrana u odnosu na promenu obima proizvodnje naziva se reagibilnost koja se obicno izrazava kao koeficijent. 4. i vise razloga prosecni fiksni troskovi ne mogu da se svedu na nulu. uporedo ecanjem kolicine proizvoda. i ukupni varijabilni troskovi kao i pojedine vrste prosecnih troskova. pak. stepen reagibilnosti pokazuje za koliko se procenata povecali ili smanjili troskovi. 5. 1. Prosecni propšorcionalni troskovi predstavlaju konstantnu velicinu. ukupni fiksni. kod progresivnih vise od jedan. i kod degresivnih manje od jedan. Fiksni troskovi. ukupne i prosecne degresivne troskove. Iz do sada izlozenog proizilazi da se mogu utvrdjivati sledece vrste stepena reagibilnosti troskova. i realizaciji kod sukcisivnog povecanja stepena zaposlenosti. kao sto je i vise puta podvuceno. Ukupni progresivni troskovi se predstavljaju u vecem procentu u odnosu na povecanje oboma proizvodnje. Buduci da se prosecni fiksni troskovi dobijaju delenjem konstantne velicine s kolicinom proizvoda. Prosecni progresivni troskovi rastu na svaki 7 . 3. Ukupni i prosecni varijabilni troskovi mogu da se rasclane pojedinacno na ukupne i prosecne proporcijalne. ne izmenjeni kod povenjanja obima proizvodnje. definiran na ovaj nacin stepen reagibilnosti vec upucuje i na nacin njegovog izrazavanja.Kao bitno predstavlja kvantificiranje rezultata na bazi protiv stavljanja troskova. Vec je bilo receno da kod proporcijalnoih troskova stepen reagibilnosti iznosi jedan. Razumljivo je da poznavanje stepena reagibilnosti pojedinih troskova predstavlja odredjeni znacaj i ulogu u kontekstu odredjivanja zakonomernosti kretanja troskova. Naime nacin ukupnim. Prema tome. ostaju isti. izdaci u odredjenom iznosu za odredjenim vremenskim intervalom. Ukupni proporcionalni troskovi rastu proporcionalno s povecanjem obimom proizvodnje. spen reagibilnosti ukupnih troskova 2.

moze da se uoci kroz progresivnih prinosa.Kada prosecni proizvod ostaje ne izmenjen. prosecni varijabilni troskovi opadaju i obrnuto u obrnutom slucaju. progresivno se povecavaju. onda se krecu proporcijalno sa obimom proizvodnje i na kraju. Na bazi kretanja prosecnog proizvoda. zakon konstantih prinosa i zakon degrsivnih prinosa. Reagovanjem pojedinih oblika i vrste troskova u odnosu na promenu obima proizvodnje nazvano je reagibilnost troskova. Kod ukupnih prosecnioh troskova moze se ocekivati veca degresija u pocvetnim stepenima zapšoslenosti. Razumnjivo da ova ralacija vazi samoo ako sena faktora ostaje ne izmenjena. Prosecni degresivni troskovi opadaju na svaki sukcesivni stepen zaposlenosti. Stepen reagibilnosti pokazuje za kakav procenat su povecani ili smanjeni troskovi u slucaju kada se proizvodnja povecava za jedan procenat. Utvrdjivanjem reagibilnosti omogucava se kvantificiranje reagovanja troskova u odnosu na povecanje obima proizvodnje. Sa analitickog gledista znacajne su relacije kretanja prosecnog. dobija se prosecni fizicki proizvod. Kada se prosecni proizvod povecava. 8 . Prosecni varijabilni troskovi u pocetku pokazuju degresiju. Ukupni varijabilni troskovi. ukupnog i granicnog priizvoda. Inace reagibilnost se moze izracunavati na svaki obik troskova. Kolicina proizvoda koja se dobija kao rezultat odredjenog kvantuma naziva se ukupan fizicki proizvod. Polazeci od predpostavke povecanja angazovanih faktora kod svakog sukcisivnog stepena zaposlenosti. zatim proporcionalnost i degresiju. Granicni proizvod predtavlja apsolutnu razliku fizickog proizvoda izmedju dva sukcisivna stepena zaposlenosti. Kada se ukupniu fizicki proivod deli sa kolicinom angazovanih faktora. ostaju isti i prosecni varijabilni troskovi. Ukupni i prosecni troskovi pokazuju slicna kretanja kao ukupni i prosecni varijabilni troskovi. moze se odrediti kretanje prosecnih troskova. posmatrani kroz zakonitosti kretanja fizickog proizvoda. u pocetku relativno opadaju.sukcesivni stepen zaposlenosti. i blaza progresija u poslednjim stepenima zaposlenosti. Ukupni degresivni troskovi rastu u manjoj srazmeri u odnosu na prost obim proizvodnje.

gopvorili smo glavnom o karekteristikama njihova kretanja postarajuci ih u zavisnosti od obima proizvodnje. izdaci u odredjenom iznosu za odredjenim vremenskim intervalom. niti o uslovljenosti kolicine dobivenih proizvoda. ostaju isti. odnosno promene stepena zaposlenosti. Varijabilni troskovi u njihovoj ukupnosti povecavaju se sa povecanjem stepena zaoslenosti i smanjuju se sa njegovim smanjenjem. kao sto je i vise puta podvuceno. Propocijalni su oni troskovi koji se povecavaju i smanjuju u direktnoj srazmeri s povecanjem ili smanjenjem stepena zaposlenosti. Prema nacinu reagovanja na povecanje i smanjenje stepena zaposlenosti. varijabilni se trokovi dele na propocijanlne.Zakljucak Promene nabavne cene varijabilnih faktora svakako mogu u manjoj ili vecoj meri da uticu na kretanje prosecnih varijabilnih troskova. 9 .fiksi se troskovi javljaju kao rezultat trosenja fiksnih fakrota ili su. degresivne i progresivne. Medjutm nismo govorili o uslovljenosti masa troskova. ne izmenjeni kod povenjanja obima proizvodnje. Koji prosecnih troskova. Fiksni troskovi. pak.

Internet. 2. Teorija troskova 10 .Literatura 1.