You are on page 1of 11

Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ Zrenjanin

Praktični rad TEMA: - Održavanje sistema „Lan“-mreže

Profesor: Dr Živoslav Adamović

Student: Manić Dragan 48/10-03 Ind.inženjerstvo

Zrenjanin 2012

Sa druge strane. Ovim se obezbedjuje nesmetano koriš enje prvo deljive informacije. jednostavnost (ili odsustvo) . 11. a zatim i skupih resursa. sve eš e koriš enje malih autonomnih mašina name e potrebu za njihovim medjusobnim povezivanjem. (b) karakteriše ih velika brzina kod prenosa podataka–LAN-ovi obi no koriste znatno velike brzine kod prenosa podataka (od 10 Mbps do 10 Gbps).11. uredjaji za masobno memorisanje). –8 -11 (c) mali je broj grešaka u prenosu–procenat grešaka u prenosu je reda 10 do 10 u poredjenju sa -5 -7 WAN gde je 10 do 10 . sve više postoji izražena tendencija da se umesto velikih centralizovanih ra unara koriste mali decentralizovani.LAN) obezbedjuju ove mogu nosti u okviru ograni ene geografske oblasti. (d) jednostavno rutiranje–kod velikog broja LAN-ova koriste se samo broadcast poruke pa zbog toga nema potrebe za koriš enjem algoritama za rutiranje poruka.1. terminali. i periferni uredjaji u okviru ograni ene geografske oblasti. ra unarskim mrežama ostvaruje se medjusobno povezivanje kako razli itih ra unara tako i perifernih uredjaja (kakvi su štampa i. (e) vlasnik LAN-a je jedna organizacija–imaju i u vidu ograni enu geografsku pokrivenost obi no svaka organizacija ima svoju LAN mrežu ime se zna ajno smanjuje cena administriranja i održavanja. Šta je to LAN ? LAN je komunikaciona mreža koja ostvaruje medjusobno povezivanje različitih uredjaja kakvi su računari. ili kompleksa zgrada na površini od nekoliko kilometara. Danas. Lokalne ra unarske mreže (Local Area Network. (f) niža cena komuniciranja–niži procenat grešaka kod prenosa podataka. Klju ne karakteristike LAN-ova su slede e: (a) ostvaruje se veza na kra a rastojanja–obezbedjena je komunikacija u okviru zgrade. Lokalne računarske mreže Pojavom na tržištu jeftinih i mo nih mikroprocesora.

To su pre svega American National Standard Institute (ANSI). Ovaj model obezbedjuje bazu za povezivanje otvorenih sistema kod aplikacija distribuiranog procesiranja (termin otvoreni se pre svega odnosi na povezivanje bilo koja dva sistema izmedju kojih postoji slaganje u pogledu referentnog modela i pridruženih standarda). slede a tri protokola za pristup medijumu: 1. (poznata ranije kao Consultative Committee for Internatinal Telephone and Telgraph – CCITT). Tako na primer. ITUT.. specificiraju pre svega specifi nosti ra unarske opreme. kao i niža cena za administriranje i održavanje mreže ukazuju da je celokupna komunikaciona cena LAN-a znatno niža od WAN-a. CCITT) razmatra specifi nosti standarda sa aspekta povezivanja opreme razli itih tipova nacionalnih i internacionalnih PTT mreža. European Computer Manufacturers Association (ECMA). International Standards Organiziation (ISO) National Institute for Sandards in Technologies (NIST) i druge. Token Bus 3.1.1.... CSMA/CD – Carrier Sense Multiple Access with Collision Detect 2. 11. dok ITU-T (tj.. Kako sve više dolazi do izražaja preklapanje interesa izmedju proizvodja a ra unarske i telekomunikacione opreme tako se sve više name e potreba za pve ani nivo saradnje i dogovora. . na nivou IEEE Project 802 Februara 1980 godine strandardizovana. su kod LAN-ova. Na Slici 11. kada se govori o mrežnoj opremi.algoritama za rutiranje. ISO referentni model predstavlja polaznu osnovu za defniciju standarda kod povezivanja heterogenih ra unarskih sistema. Standardi kod LAN-ova Jedan od glavnih ciljeva donošenja standarda je taj da se ostvari kompatibilnost u radu izmedju uredjaja razli itih proizvodja a. ISO i IEEE se bave donošenjem standarda kojima se.... Token Ring Pored IEEE organizacije postoje i druge institucije koje se danas bave donošenjem mrežnih standarda..1 prikazan je odnos izmedju IEEE 802 LAN referentnog modela i ISO-OSI referentnog modela.

novi raport e uskoro ponovo do i. kao i kontrola grešaka u prenosu podataka.A. No treba naglasiti da prvo treba da se uspostavi logi ka veza izmedju dva korisnika koji medjusobno razmenjuju podatke. Prenos podataka je datagramski. Ovaj tip servisa karakteristi an je za rad uredjaja kakav je terminal-kontrolera. Tipi an primer ovih servisa sre emo kod sistema za automatsko upravljanje procesom proizvodnje gde centralni ra unar komunicira sa ve im brojem procesora ili programibilnih kontrolera. jer. Naime veoma esto se javlja potreba. Tako na primer. Uredjajima koji koriste LLC stoje na raspolaganju slede a tri tipa servisa: i) Unacknowledged connectionless service–ovaj servis je datagramski-stil servisa. gubitak nekih podataka ne e izazvati krah rada sistema. LLC (Logical Link Control)–zadužen je za uspostavljanje. To zna i da se sigurna isporuka podataka ne garantuje. u principu. Kod monitoring aplikacija. format podataka. održavanje i raskidanje logi ke veze izmedju LLC korisnika. a zatim se dogovorom na nivou protokola definiše na in u razmene podataka. Ovaj tip servisa karakteristi an je za uredjaje koji se koriste za prikupljanje podataka od raznih senzora ili samo-testiraju ih raporta od nekih uredjaja koji nadgledaju rad mrežnih komponenti. Princip rada i format standarda se zasniva na HDLC-u. ii) Connection-mode service–ovaj servis sli an je onom koji se nudi od strane HDLC-a. TCP ili ISO transportni protokol je taj koji obezbedjuje mehanizam za pouzdan prenos podataka. LLC specificira mehanizme za adresiranje stanica priklju enih na prenosnom medijumu kao i upravljanje razmenom podataka izmedju dva korisnika. Ipak kod najve eg broja uredjaja. ali se prijem podataka potvrdjuje. pre nego što se preduzme . iii) Acknowledged connectionless service – predstavlja kombinaciju prethodna dva servisa. no potvrda se ne ostvaruje pre nego što se uspostavi logi ka veza. To je jednostavan servis koji ne obezbedjuje mehanizme za regulisani tok prenosa podataka kao i kontrolu grešaka kod prenosa podataka. softver na višim nivoima protokola je taj koji je zadužen za pouzdan prenos.

Ali. nivo protokola se definiše ovim poljem. Ta an format MAC nivoa zavisi od tipa MAC protokola koji se aktuelno koristi. kao i LLC control polje CRC–cikli ki redundantno polje provere. Polja u okviru okvira su: MAC control –ovo polje sadrži upravlja ku informaciju protokola koja je neophodna za korektno funkcionisanje MAC protokola. Upravo je ovo funkcija MAC protokola. LLC protokol prihvata formatirane podatke od viših nivoa (recimo mrežni nivo). PDU se zatim predaje MAC nivou koji formira MAC okvir. Tu spadaju korisni ki podaci (polje promenljive dužine). informacija na osnovu koje se proverava ispravan prenos prenete poruke. MAC (Media Access Control) nivo–sve mreže tipa LAN ine skup uredjaja koji dele prenosni kapacitet mreže. Na nivou LLC protokola ovi podaci se pakuju u blokove podataka koje nazivamo PDU (protocol data unit). tj. tj MAC kontroliše pristup medijumu kada nekoliko stanica pokušava da istovremeno obavi predaju. Dve tehnike koje se standardno koriste za prenos podataka su CSMA/CD i token-passing. sa ciljem da se maksimalno iskoristi prenosni kapacitet mreže. za pouzdan prenos vremensko-kriti nih podataka kao i predalarmnih i alarmnih informacija/statusa. mora biti regulisana na jedan korektan i efikasan na in. protokol je taj koji je zadužen za: .2. pri emu se samo jednom predajniku pruža mogu nost da uzme pravo upravljanja nad deljivim medijumom. svi MAC okviri imaju format sli an onom prikazan na Slici 11. plus izvorišni i odredišni SAP (service access point). To zna i da kontrola pristupa prenosnog medijuma. Tako na primer. odredišna MAC adresa–ukazuje na odredišnu fizi ku priklju nu ta ku LAN-a za ovaj okvir izvorišnu MAC adresu–izvorišnu fizi ku priklju nu ta ku LAN-a za ovaj okvir LLC PDU–podaci koji su prihva eni (preneti) od višeg nivoa protokola. Kod najve eg broja protokola-na-nivou-veze (data link control protocol).odgovaraju a akcija. Da bi se shvatio odnos izmedju LLC i MAC protokola neophodno je prvo sagledati formate prenosa kod oba protokola. B. u principu.

dok LLC nivo vodi ra una ( uva trag) o ispravno primljenim okvirima i izdaje zahtev za retransmisiju okvira koji su primljeni sa greškom. ove režijske bitove ne uzimamo u obzir kada se procenjuje informaciona propusnost. MAC nivo je odgovoran za detekciju grešaka i izbacivanje okvira sa greškom.. provere da li je došlo do greške u prenosu. Tri naj eš e koriš ene performansne mere su: a) informaciona propusnost (information throughput)–definiše se kao ukupan broj prenetih informacionih bitova u jedinici vremena. i dr.a). Ovo režijsko vreme ine (uklju~uje) vreme ekanja potrebno da se dobije pravo pristupa nad medijumom radi uspešnog prenosa paketa. Sa ciljem da se ostvari velika iskoriš enost kanala.otklanjanje preambule predaja/prijem informacije na nivou bita. potrebe za administriranjem.2. kao i ostala upravlja ka informacija koja zavisi od tipa . Mere za ocenu performansi LAN-ova Za ocenu performansi LAN-ova koriste se razli ite mere. Kod LAN protokol arhitekture. ove dve funkcije su podeljene izmedju MAC i LLC nivoa. retransmisiju ošte enih okvira. C. Nezavisno od toga što se pored informacionih bitova prenosi i odredjeni broj dodatnih bitova koji se odnose na adresiranje. i b). PS nivo (physical signaling level)–funkcije ovog nivoa (vidi sliku 1) ti u se fizi kih i elektri nih karakteristika fizi kog nivoa ISO-OSI modela. 11. b) iskoriš enost kanala (channel utilization) definiše se kao deo vremena koji se troši za predaju informacionih bitova u odnosu na ukupno vreme koje se troši za predaju informacionih i režijskih bitova. Funkcije koje su pridružene ovom nivou su: kodiranje i dekodiranje signala. režijska informacija (overhead) koja se pridružuje prenosu informacionih bitova treba da bude mala. detekciju grešaka kod prenosa podataka (koriste i CRC). vreme potrebno da se prenese informacija o adresi i informacija o grešci. generisanje preambule sa ciljem da se ostvari korektna sinhronizacija prijemnika. prenos preambule koja je neophodna za sinhronizaciju rada prijemnika.

Magistrala je specijalan slu aj stabla i to sa jednim krakom bez grananja. Tako na primer.protokola. Šta više.2. prvenstveno zbog velike brzine prenosa podataka kroz kanal. prisutne u mreži.1. Topologije U kontekstu komunikaciona mreža. Ako a definišemo kao odnos izmedju propagacionog kašnjenja kanala od kraja do kraja u odnosu na vreme prenosa paketa (tj.4. medjusobno povezane. normalizovano propagaciono kašnjenje kanala). stablo (tree). Topologije magistrala i stablo Obe topologije karakteriše kori{}enje vi{eta~kastog (multipoint) medijuma. za paket obima 2000 bitova pri brzini prenosa od 100 Mbps. vreme prenosa paketa 11. komparativno posmatrano. i za pakete velikog obima mogu e je da T bude istog reda veli ine kao i propagaciono kašnjenje kanala .3. Kod magistrale.3. termin topologija se odnosi na na in kako su krajnje ta ke ili stanice. prsten (ring) i zvezda (star)–vidi sliku 11. dobi emo da je veli ina a bliska jedinici ili nešto ve a. Ovo ka{njenje se defini{e kao prose ni vremenski period od trenutka generisanja paketa na predajnoj strani do završetka prijema na odredišnoj strani. Tap omogu ava da se ostvari veza izmedju stanice i prenosnog . može biti kratko. Faktori koji utiču na performanse LAN-a Kod brzih LAN-ova vreme predaje paketa T. kašnjenjem se definišu razli ite forme kašnjenja.1. sve stanice su direktno priklju ene na linearni prenosni medijum ili magistralu preko odgovaraju eg hardverskog interfejsa poznat kao tap. Jedna od mera je srednje prose no vreme prenosa (mean transfer time) paketa. 11. 11. Standardne toplogije kod LANova su magistrala (bus). c) (razli iti oblici) kašnjenja (delay)–u zavisnosti od trenutka kada po inje merenje.

Od ove ta ke može da se grana jedan ili ve i broj kablova. Okvir produžava da kružno putuje sve dok se ne vrati do izvorišne stanice gde se on prihvata i izbacuje.point links) formiraju i petlju. neophodno je uvesti neki mehanizam kojim e se regulisati pravo pristupa . Podaci se prenose u malim blokovima koje nazivamo okvire.medijuma (magistrala). Topologija tipa prsten Kod topologije tipa prsten (ring) mrežu ini skup repetitora koji su medjusobno povezani na principu ta ka-ka-ta ki (point-to. Signal generisan od strane jedne stanice prostire se kroz celu mrežu i primaju ga sve stanice. To zna i da podaci cirkulišu oko prstena u jednom smeru (u smeru kazaljke na satu ili suprotno). adresu stanice koja šalje podatke i adresu stanice koja treba da primi podatke. Prenosni medijum je kabl koji se grana. Svakoj stanici na magistralil se dodeljuje jedinstvena adresa. ili identifikator. Obi no stanice predaju podatke u manjim blokovima koje nazivamo okvire (frames). ali ne postoji zatvorena petlja. Veze su jednosmerne.2. Topologija tipa stablo predstavlja generalizaciju topologije tipa magistrala. Na oba kraja magistrale postoje završnice koje obezbedjuju da ne dolazi do refleksije signala.3. 11. ali ga pri tome samo odredišna stanica prepoznaje i kopira u svoj lokalni bafer. i može da predaje podatke na mreži samo preko repetitora. Svaka stanica prima poruku koja je samo njoj upućena. Svaka stanica povezuje se na mrežu preko repetitora. tj. a svaki od kablova može ponovo da se grana. Na po etku stabla nalazi se ta ka nazvana headend. tj podaci se predaju samo u jednom smeru pri ~emu su sve veze orijentisane na isti na in. Okvir obi no sadrži izvorišnu i odredišnu adresu. Repetitor je jednostavan uredjaj koji je sposoban da prima podatke po jednoj vezi i predaje ih bit-po-bit po drugoj vezi sa istom brzinom sa kojom ih i prima bez mogu nosti baferovanja. Kada se okvir preda na mreži na svom kružnom putu on prolazi kroz sve stanice. Imaju i u vidu da ve i broj stanica deli (priklju en je na) prsten. Signal se duž magistrale prostire u oba pravca. Svaki okvir sadrži deo podataka koje stanica želi da preda plus zaglavlje koje uklju uje u sebi upravlja ku informaciju.

3. Kod drugog na ina rada centralni vor se ponaša kao komutator (switch). Topologija tipa zvezda Kod topologije tipa zvezda (star) svaka stanica je direktno povezana sa zajedni kim centralnim vorom. Prenosni medijum Kod LAN-ova standardno se koriste slede e tri forme prenosnog medijuma: a) upredeni kabl – postoje dva na ina izvodjenja ovog kabla. Ovaj mehanizam treba da odredi u kom e trenutku svaka od stanica imati pravo pristupa medijumu za prenos. Shodno EIA568 postoje slede kategorije UTP kabliranja: Category 3: UTP kablovi i pridruženi hardver za konektiranje ije su karakteri prenosa specificirane do 16 MHz Category 4: UTP kablovi i pridruženi hardver za konektiranje ije su karakteristike pre specificirane do 20 MHz Category 5: UTP kablovi i pridruženi hardver za konektiranje ije su karakteristike prenosa specificirane do 100 MHz. To zna i da se okvir predat od strane jedne stanice prima od strane svih stanica. Po oba tipa kabla prenose se digitalni signali.medijumu za prenos. . a nakon toga se predaje po definisanoj vezi odredišnoj stanici. a to su: ? širmovani (shielded twisted pair –STP). Electronic Industries Association godine 199 publikovala standard EIA-568 koji se odnosi na upredene kablove. Obi no dolaze i okvir se baferuje u centralni vor.3. i ? neširmovani (unshielded twisted pair–UTP). Prenos okvira od jedne stanice ka centralnom voru se predaje po svim vezama. i pored toga što je fizi ka topologija tipa zvezda.5. Prvi je tipa emisijasvima (broadcast). 11.3. ali ga prihvata samo jedna (onaj kojoj je okvir namenjen). logi ki prenos podataka je isti kao kod magistrale. 11. Ovakvim pristupom ostvaruje se korektno insertovanje (tj. Po svakoj od veza prenosi se podatak u jednom smeru. Obi no svaka stanica se povezuje na centralni vor preko dve veze tipa ta ka-na-ta ki. Centralni vor može da radi na jedan od slede a dva na ina. prenos) poruka. U ovom slu aju.

insertuju se u kabl kao sekvenca naponskih impulsa. što zna i da je transparentan ostatku sistema. dužina deonica kod bus-baseband LAN-ova ograni ena je na 1 km. binarni podaci. Usled slabljenja signala pri višim frekvencijama. Drugim re ima mogu je prenos u frekventnom multipleksu. Ovi tipovi signala su poznati kao baseband i broadband. tj. Ostvaruje se prenos sa velikom brzinom. do i }e do kolizije. Naime. . Priroda digitalnih signala je takva da se koristi ukupni spektar kabla. obi no koriste i Manchester ili diferencijalno Manchester kodiranje. c) optičko vlakno – koritsti se za prenos analognih signala. Shodno ovome. koji se prenose. ali na kratka rastojanja single mode – kao izvor svetlosti koristi se laser. Po svakom od kanala mogu je nezavisan prenos podataka.b) koaksijalni kabl – koristi se za prenos kako analognih tako i digitalnih signala. Repetitor ne obavlja baferovanje signala. Frekventni spektar kabla deli se na kanale. su baseband i broadband.7). Prenos je dvosmeran. Kao što smo ve uo ili dve standardne forme prenosa signala kod LAN topologija tipa magistrala/stablo.6a). Karakteristika baseband magistrale je ta da prenosi digitalne signale (digital signaling). Za pove anje dužine mreže koriste se repetitori (vidi sliku 11. U kontekstu LAN-ova termin broadband ukazuje na koriš enje analognih signala za prenos (analog signaling). kada je prenosni medijum koaksijalni kabl. nije mogu e ovom tehnikom prenositi ve i broj kanala po istom kablu (frekventni multipleks). To zna i da signal koji se insertuje u bilo koju ta ku medijuma propagira se u oba smera ka krajevima kabla gde se i absorbuje (vidi sliku 11. kao i logi ku izolaciju segmenata. Dva tipa opti kih kablova se koriste kod LAN-ove multimode – kao izivor svetlosti se koristi LED elemenat. a u opštem slu aju ovi kablovi koriste se za prenos signala na duža rastojanja. Repetitor spaja dva segmenta kabla i propušta digitalne signale u oba dva smera izmedju tih segmenata. Ako dve stanice povezane u razli itim segmentima pokušaju istovremenu predaju njihovi paketi e interferirati.

godine bili prihva eni od strane ANSI (American National Standards Institute) kao Ameri ki nacionalni standardi. Kao što se vidi sa slike 10 standardi su sa aspekta hijerarhije protokola organizovani u tri nivoa. . Struktura LAN standarda – u toku razvoja standarda slede a dva klju na apsekta su veoma brzo uo ena od strane komiteta IEEE 802. Standardi su nakon toga. LAN standardi Komitet IEEE 802 predložio je skup LAN standarda koji su 1985. godine. a oni se odnose na slede}e: 1) zadatak komuniciranja duž lokalne mreže je suviše kompleksan pa je neophodno da se razbije (podeli) na ve i broj podzadataka koji se mogu lako upravljati 2) ne postoji jedinstveni tehni ki pristup koji e zadovoljiti sve zahteve.5. ovi nivoi su organizovani u standarde na osnovu MAC algoritama kao i specificiranog fizi kog nivoa koji je deo standarda MAC-a. i izabrane upravlja ke tehnike za pristup prenosnom medijumu.11. Od tog perioda komitet IEEE 802 je produžio sa revizijom i proširenjem standarda koji su povremeno usvajani i uskladjivani sa ISO standardima. prenosnog medijuma. LLC (logical link control) je odgovoran za adresiranje i upravljanje tokom podataka na nivou-veza (data link control). i topologije. LLC je nazavisan od topologije. revidirani i prihva eni kao internacionalni standardi od strane ISO (International Organizatioon for Standardization) pod imenom ISO 8802. Zbog medjusobne zavisnosti koje postoje izmedju MAC-a. 1987. Ispod LLC-a nalaze se nivoi MAC (media access control) i fizi ki nivo. metode pristupa i prenosni medijumi koje nije mogu e objediniti jedinstvenim standardom. samog medijuma.10 prkazano je teku e stanje koje se odnosi na standardizaciju. a to zna i da ne može da postoji jedinstveni standard koji e zadovoljiti sve proizvodja e. Na slici 11. Naime postoje razli ite LAN topololgije.