You are on page 1of 9

P

O

L

I

T

I

K

A

I

D

E

N

T

I

T

E

T A

Adriana Zaharijevi}

GDE JE POLITIKA U P O L I T I C I I D E N T I T E TA ?
Opseg pojma
Fraza “politika identiteta” upu}uje na amalgam politi~kih aktivnosti, koje po~ivaju na uverenju da postoji specifi~no zajedni~ko iskustvo i/ili izvedeni interes i/ili kolektivni identitet koji deli izvesna grupa ljudi. Veli~ina grupe varira u odnosu na referentni kôd koji daje distinktivnu oznaku datom iskustvu, te se tako mo`e govoriti o grupi koja pokriva polovinu ~ove~anstva na temelju svog roda, ili o komparativno manjim grupama, kakve su, recimo, Hispano zajednica u SAD ili “zajednica” hendikepiranih osoba.1 Zajedni~ko iskustvo su{tinski odre|uje pripadnost odre|enoj dru{tvenoj grupi, odnosno ono predstavlja nu`an uslov pripisivanja odre|enog identiteta. Nadalje, identitet grupe ~esto koincidira s li~nim identitetom pojedinca, koji se u njemu iscrpljuje i vodi zanemarivanju drugih potencijalnih identiteta odre|ene li~nosti. Me|utim, da bi se ne{to nazivalo politikom identiteta nu`no je zadovoljenje jo{ jednog klju~nog uslova koji do sada nije naveden. Naime, “prva” polovina ~ove~anstva, ona mu{kog roda, bela populacija u SAD, ili pak telesno sposobne osobe, ne for miraju grupe na temelju svog mu{kog, belog i telesno sposobnog sopstva – ako se one uop{te organizuju, vezivno tkivo tih grupa }e pre biti njihovi zajedni~ki interesi ili potreba da se unapredi ili odr`i postoje}e stanje stvari. Navedene grupacije nemaju posebnih razloga da isti~u svoj (mu{ki, beli, telesno sposobni) identitet da bi se uklju~ile u politiku i da bi je gradile prema sopstvenim zahtevima. Prema tome, da bi se izvestan oblik politi~kog organizovanja nazvao politikom identiteta, moraju postojati grupe koje su (bile) isklju~ene iz domena politi~kog. Politika identiteta predstavlja gest priznanja pripadnosti grupi ~iji je identitet ugro`en nor mama dominantne politike. Drugim re~ima, postoje}i sistem vrednosti privileguje – nagra|uje ili bar ne ka`njava – odre|eni pol/rod, boju ko`e, seksualnu preferenciju/orijentaciju, telesnu sposobnost, veroispovest, jezik itd., dok marginalizuje sve {to odstupa od date nor me (koja tako|e nije univerzalna, ali se lako daje ge1 Ter min „hendikepiran” koristi se u nedostatku boljeg. Alter nativa ovom pojmu u srpskom jeziku je ter min „invalid”, koji je izravno diskriminatoran (ne-validan, nevredan, pokvaren). Engleske varijante, pored dve navedene, tako|e upu}uju na negaciju sposobnosti (disability, able-bodied).
199 ProFemina broj 51/52, 2008.

a u~itelj koji bi poku{ao da podu~ava u me{ovitim odeljenjima bio bi ka`njen. kre}e se. godine †v. cr nac nije smeo da pru`i ruku belcu pri rukovanju. Perennial. na autobuskim stanicama su morali postojati odvojeni {alteri za prodaju “cr nih” i “belih” karata. ustanovljene su posebne osnovne {kole za cr nu i belu decu. Primere za to nudi bogata cr na~ka istorija u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama. White Masks. 193‡). Svaki je pojedinac na izvestan na~in odgovoran za ~itavo nasle|e koje je upisano u njegov pol ili boju ko`e. o~ekuje se od “svakoga”. po`eljnog. p. godine do {ezdesetih godina XX veka. u bibliotekama.4 Kako. iskustvo marginalizacije ~ije je poreklo nekada nemogu2 Ter min Jim Crow Laws odnosi se na rasno hijerar hizovani sistem. sanatorijumima. Stigma koja prati grupu. ukoliko su se vozili u istom prevoznom sredstvu s belcima. koji je trajao od 1875. belac nije mogao dati crncima dete na usvajanje. Marilyn Yalom. London. Charles Lam Markmann. 112. dok je lin~ovanje cr nih mu{karaca i perpetuiranje mita o cr nom silovatelju. naj~e{}e da bi se distancirali od nje. Takozvani D`im Krou zakoni2 koji su u `ivotu odr`avali slo`eni sistem segregacije. primera radi: cr ni berberin nije smeo da {i{a belce. 200 ProFemina broj 51/52. na koji na~in mo`emo govoriti o politici identiteta? Pripadnost odre|enoj grupi po pravilu je nevoljna. Black Skin. crnci i belci nisu smeli da jedu na istom mestu (ukoliko druga~ije nije bilo mogu}e. Pripadnost grupi naj~e{}e defini{u i name}u oni koji se nalaze izvan okvira grupe. Pluto Press. me|utim. To nor mativno nasilje nad drugim ima nebrojene likove: od pravno kodifikovanog do zakonski zabranjenog. njihov dalekose`ni cilj stvaranja klime u kojoj su me{ovite veze dru{tveno neprihvatljive i dalje opstaje. Najzad. i koje se te{ko ili nikako ne mogu menjati. Doneti da bi se spre~ila “neprirodna” zajednica belaca i cr naca. jer ga danas obe zajednice perpetuiraju mo`da tek neznatno manje u odnosu na doba kada je sniman film Guess Who’s Coming to Dinner? 4 V. dakle. 1986. od najflagrantnijih oblika eksploatacije i fizi~kog zlostavljanja. a na raskrsnicama su belci uvek imali prvenstvo prolaza! 3 Jo{ jedan od primera divergencije kodifikovanog prava i pravde predstavljaju zakoni kojima se zabranjuje me{ovita bra~na zajednica (Miscegnation laws). . nadilazio zakone o ~emu slikovito govore nor me rasno prikladne etikecije (Jim Crow Etiquette). crnci nisu smeli da budu pokopani na bela~kom groblju. Frantz Fanon. crnci nisu smeli da pokazuju nikakve znake simpatije i privr`enosti u javnosti jer bi time mogli da uvrede belce. p. A History of the Wife. Ti su se zakoni doticali svakog aspekta svakodnevice. do veoma suptilnih na~ina stavljanja u poziciju nemo}i brisanjem ili prisvajanjem odre|enih aspekata marginalizovanog identiteta. dru{tveni oblik odr`avanja po`eljne distance izme|u cr naca i belaca.neralizovati). Crnci su se belcima obra}ali oslovljavaju}i ih sa “gospodine”. prati i pojedince: model koji se pripisuje “svima”. deter mini{u je odlike koje su dostupne neposrednom opa`anju (rod. 2008. crnci su morali da sede pozadi. dakle. D`im Kro je. Me|utim. me|u njima je morala biti uspostavljena neka vrsta zabrana i belac je morao biti uslu`en prvi). ovi zakoni su bili od temeljnog zna~aja za odr`anje sistema segregacije. veroispovest). predstavljaju upodobljavanje zakona i prilago|avanje pravde zakonodavcima. ustanovljen u ju`nja~kim dr`avama SAD. vojsci i zatvorima postojali su cr ni i beli odseci. i po{to su zakoni ukinuti (a u nekim dr`avama se na to ~ekalo sve do 2000. boja ko`e) ili neke druge koje je samo privremeno i uz izvesno nasilje nad sobom mogu}e prikriti (seksualna orijentacija. itd.3 Nasilje nad svima koji se – naj~e{}e bez ikakve mogu}nosti izbora – ne uklapaju u dominantne okvire. dok su belci crnce oslovljavali po imenu ili nekim derogativnim nazivom poput “boy” (~ak i ako je osoba bila stara). {tavi{e. ali dru{tveno dopu{tenog i. New York 2002. prev.

zaostajale za gra|anima prvog reda. Centar za `enske studije. Nerazlu~ivo je vezana za raznovrsne kultur ne i politi~ke prilike po kojima su prepoznatljive {ezdesete i sedamdesete godine XX veka. Okolnosti Kada je Roza Parks (Rosa Parks) odbila da se premesti u zadnji deo gradskog autobusa. D`udit Batler i D`oan Skot. me|utim. 2001. Nevolje s rodom. Ovaj ~in gra|anske neposlu{nosti bio je impuls za for miranje Pokreta za gra|anska prava (Civil Rights Movement). samo otvara mogu}e prilaze i nudi izvesne putokaze za neke dalje i slo`enije poduhvate. 201 ProFemina broj 51/52.}e s precizno{}u ustanoviti – patrijar hat je re~it primer za to – postaje podsticaj za politi~ko organizovanje i zahtevanje prava u sistemu koji ta prava eksplicitno ili implicitno pori~e? Koji. zahtevao bi razlaganje izrazito uticajnih teorijskih pozicija Vendi Braun (Wendy Brown) i D`udit Batler (Judit Butler). Samizdat B92. Tela koja ne{to zna~e. egzistira samo pod pretpostavkom da su izvesnim grupacijama ta prava negirana? Ovaj tekst predstavlja poku{aj da se izlo`e dva konstitutivna paradoksa politike identiteta. Svaki ozbiljniji poku{aj razmatranja me|uodnosa politike identiteta i politike razlike. pol. New Jersey. udareni su temelji politici identiteta. rod. kojim su ameri~ki crnci prvi put organizovano tra`ili puna gra|anska prava u sistemu koji im je ta prava for malno ve} jem~io. 2006. ljudskost na kojoj se ne prepoznaje boje ko`e. {tavi{e. Mirjana Pai}-Jurini}. i izvanredan tekst Vendi Braun “Wounded Attachments”. Zagreb. prev. politici koja je bar na kratko dovela u pitanje postoje}e okvire politi~kog i njegovo zna~enje. posebno Judith Butler. I have a dream… postaje te`nja da se zaista raspola`e svim onim resursima koje garantuje elementar na ljudskost. Slavica Mileti}. iako su fakti~ki. Beograd. koji }e na~initi prostor za razvoj ne~ega {to se od sredine osamdesetih godina XX veka prepoznaje pod imenom politika razlike. U prvom delu teksta }u utoliko razmatrati politi~ko-teorijski i istorijski kontekst i uslove mogu}nosti politike identiteta. politika identiteta predstavlja organizovani politi~ki napor redefinisanja polo`aja onih grupa ljudi kojima je status gra|anina de jure pripadao. 1995. u States of Injury. u realizaciji svojih prava. Beograd.5 Ovaj tekst. I premda je najjasnije artikulisana na sever noameri~kom kontinetu gde je imala i najsna`niji zamah. seksualnost i sve druge diskriminator ne odlike koje izvesne ljude pretvaraju u ne{to manje-od-~oveka. 2000. prev. Princeton University Press. D`udit Batler. Feministkinje teoretizuju politi~ko. U svojim razli~itim vidovima. Adriana Zaharijevi}. . Taj je ~in tako|e bio prvi u nizu zahteva da se preispita apstraktno geslo po kojem se svi ljudi ra|aju jednaki i slobodni da prema sopstvenoj volji i u skladu s razumom tra`e svoju sre}u. prev. namenjen gra|anima Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava na ~ijoj je ko`i upisana duga istorija jedne politi~ke nepravde. dok }u se u drugom usredsrediti na ona spor na mesta koja ni iz politi~ke ni iz teorijske perspektive ne mogu ostati imuna na savremene kriti~ke intervencije. @enska infoteka. na njen razvoj su u velikoj meri uticala globalna zbivanja i inter nacionalna komunikacija gru5 V. 2008.

odnosno pravo na puni status gra|anina. Ponovno promi{ljanje prava i du`nosti gra|ana deo je. Po svr{etku Drugog svetskog rata. prvi baby-boomeri otkrivaju rokenrol. religije. one nastoje da pro{ire i nadograde ideju gra|anina. sasvim je oporavljen od Velike depresije. iz perspektive XIX veka jedva prepoznatljivim for mama. imovine. 202 ProFemina broj 51/52. ili bar ne na ovako eksplicitan na~in. jezika. politi~kog ili svakog drugog mi{ljenja. ve}ina zapadnih dr`ava ukida zaostale cenzuse. imperijalizam mo}nika se skriva pod velom dveju dominantnih ideologija. tako|e su ostavili neizbrisiv trag na sadr`aju. a o{tra blokovska podela kod obi~nih gra|ana s obe strane odr`ava iluziju o tome da je jo{ uvek mogu}a jasna razlika izme|u dobra i zla. pola. nacionalnog ili dru{tvenog porekla. Izbor deklaracija i povelja o ljudskim pravima. Politizuju}i identitet i kulturu. . Zabrana diskriminacije i novi prostor za ostvarenje gra|anskih sloboda dobija i svoj for malni izraz u prvim ~lanovima Univerzalne deklaracije ljudskih prava.pa koje su kao svoj predznak imale neki identitet. gde se prvi put nabrajaju mogu}i identiteti koji apstraktnu ideju ~oveka/gra|anina pune raznovrsnim sadr`ajima. razor ni u~inci Drugog svetskog rata. pored starih politi~kih entiteta koji se pokatkad javljaju u novim. Potro{a~ko dru{tvo dosti`e vr hunac. pravo na samoodre|enje. u Du{an Mr|enovi} (prir. 2). popu{tanja rigidnih imigracionih zakona metropole i prvih koraka konzumeristi~ke globalizacije – name}e druga~ije tuma~enje gra|anstva i druga~iju politi~ku borbu u ime gra|anskih prava. str. postaju daleko relevantnija politi~ka opcija nego ranije. U ovo doba ceo svet ponovo postaje slobodan: proces dekolonizacije je okon~an ili je u toku. 188. 6 “Svakom pripadaju sva prava i slobode progla{ene u ovoj Deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase. ekonomski poredak.6 Me|utim. Politizovanje identitetá i kultura – u~inak politi~ke emancipacije ranijih kolonija. Politika identiteta i multikulturalizam postaju teorijsko-politi~ke reakcije na nove prilike. Beograd. 2008. posebno u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama. pacifizam i nenasilne akcije posle Gandija (Ghandi) i nebrojenih `rtava totalnog rata. najzad po~inju da blede. dakle. ~ime se drasti~no smanjuje broj ljudi kojima se odri~e pravo glasa. ove prilike generi{u i uslove za politizaciju entiteta ~ije je mesto u ranijim par cijalno demokratskim dru{tvima bilo deklarativno izvan politike. ro|enja ili drugih okolnosti” (~l. ponos na istoriju i kultur ni identitet postaje imperativ novonastalih nacionalnih dr`ava i njihovih gra|ana.) Temelji moderne demokratije. zahtevima i okvirima politike identiteta. Krajem pedesetih i po~etkom {ezdesetih godina XX veka na globalnom nivou se ponovo uspostavlja stabilan odnos politi~kih snaga koji ovog puta ima izgleda da traje. boje. posleratne ba{tine. ali i ranijih me|uratnih kriza. 1989. Nova knjiga. U kontekstu politi~kih diskursa. nego i – mo`da jo{ i vi{e – onih dr`ava ~ija je tradicija postavila temelje savremenog demokratskog dru{tva. i to ne samo u dr`avama koje su se tek konstituisale kao dr`ave slobodnih i jednakih ljudi. pojmove za koje u ortodoksnoj politi~koj teoriji nije bilo mesta. nav. Pojava takozvanih dru{tvenih pokreta – posleratni fenomen koji u poznokapitalisti~ko doba dovr{ava novovekovni proces stapanja dru{tvenog i politi~kog – i nebrojeni poku{aji da se stvore jedinstveni kultur ni identiteti nacija koje su ovo doba po~ele da sti~u politi~ku nezavisnost. moralne stege lagano popu{taju pripremaju}i novu generaciju za seksualnu revoluciju koja }e nastupiti koju godinu kasnije.

tek po{to su se pojavile osobe koje su taj proces u celini morale da prolaze iznova. Ta opreka izme|u gra|anina i negra|anina. Ba{ tu. Gra|anska prava i identitet U savremenom politi~kom svetu. gde liberalno-demokratski ideali opstaju u for mi obe}anja slobode i jednakosti za sve. gde je ogroman broj imigranata na{ao uto~i{te od ratnih progona i poratne bede i siroma{tva starog kontinenta. 2008. odnosno “rase”. Politika identiteta. samo na osnovu boje svoje ko`e. godine. od ameri~kog crnca ~iji su preci na ameri~ko tlo stupili tokom prvih iskr cavanja brodova robova. uz propratni proces repopulisanja sveta. ili kao reprezent sopstvene zajednice. prema tome. iznose}i na videlo da su izvesne odlike privilegije koje pojedine ljude ~ine sposobnijima da budu i (p)ostanu gra|ani – bilo da dolaze bez ikakvih papira. kao reprezent ~ove~anstva. o definisanju prava na zvanje gra|anina na osnovu boje ko`e. svojinu (i nad sopstvenim telom). od po~etka XIX veka naj~e{}e nacionalne. ili ih od ro|enja poseduju. potpuno opre~an prethodnom – takozvane sans papiere. Budu}i da su sve svetske dr`ave savremenog doba organizovane kao nacionalne dr`ave (nation-state). pokreti ameri~kih Indijanaca i hendikepiranih osoba.7 Pored ameri~kih cr naca okupljenih oko Pokreta za gra|anska prava. bar nominalno. od temeljnog je zna~aja za razmatranje gra|anskog statusa u novim (inter/trans)nacionalnim konstelacijama u kojima se svet na{ao posle 1945. slobodu i dostojanstvo. te se iz vida odve} ~esto 7 Re~ je. naime. va`i vr hovni politi~ki princip slobode i jednakosti svih ljudi. osobe koje nijedna dr`ava ne prepoznaje kao svoje gra|ane. jednakosti koja nominalno ostaje tolerantna prema razlikama. U Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama. pitanje gra|anstva postaje osobito istaknuto. tek sada kada su de jure ostvareni elementar ni uslovi da se svako prepozna kao gra|anin i kada. s druge strane. Naime. . u nekoj drugoj zemlji. gra|anin se uglavnom isklju~ivo posmatra ili generi~ki. na videlo izlazi procesualnost bivanja gra|aninom. Jedan poljski emigrant je pedesetih godina XX veka mogao polagati vi{e prava na status ameri~kog gra|anina (pod uslovom da je prethodno stekao ameri~ko dr`avljanstvo i pod pretpostavkom da }e nau~iti jezik i da }e se odre}i bar dela sopstvenog kultur nog zale|a).Drugi svetski rat tako|e proizvodi i jedan novi vid politi~ke egzistencije. i da u njima. pokret za oslobo|enje (liberation) lezbejki i gej mu{karaca. ali to mogu postati na nekoj drugoj teritororiji. me|u te grupe ubrajaju se predstavnice drugog talasa feminizma. postoje ljudi koji vi{e nisu gra|ani. 203 ProFemina broj 51/52. ako se pod time misli na pravo na (dobar) `ivot. Demokratsko na~elo jednakosti svih gra|ana izvesne nacije danas se uzima kao neupitna datost. ta dva tipa reprezentacije nisu u koliziji koja je odlikovala rane liberalne i konzervativno-nacionalisti~ke koncepcije XIX veka. ^ini se da je postalo jasno da je gra|enje gra|ana proces koji se odvija na nekoliko razli~itih nivoa. odnosno kao ~ovek/individua. odre|ene grupe ljudi – ina~e gra|ani SAD – po~inju da preispituju principe gra|anstva i svoje mesto u njemu. postavlja pitanje da li `ena ili cr na osoba ili Indijanac ili gluvonema osoba ili lezbejka odista ima pravo na zvanje gra|anina/gra|anke.

^im se jednakost postavi kao ne{to postignuto. kao da je oduvek tu. ra|aju i `ive slobodni i jednaki u pravima”. na primer Drugi pravac. 2001. 09 O neproduktivnosti i suprotnim u~incima “ostvarene” demokratije i “ostvarene” jednakosti videti razli~ite tekstove @aka Deride (Jacques Derrida). osim onima koji ta prava nemaju? Ovaj paradoks zahteva da se prethodno bez okoli{anja izreknu dve stvari. No. stanovnici kolonija). kada su se razli~itim oblicima borbe ove istorijski marginalizovane grupe kona~no izborile za status gra|anina. 204 ProFemina broj 51/52. a da se to ne ~ini na temelju ve} postoje}ih modusa? Modusa koji naizgled svakome omogu}uju neotu|iva prava. Ivan Milenkovi}. Beograd. Sila zakona. Novi Sad. Svetovi.10 Drugo. iz vida se gube nebrojene neprilike svih onih koji nisu oduvek bili punopravni gra|ani i/ili reprezenti nacije. nau~nim i kultur nim oblicima degradiranja izvesnih ljudskih bi}a na izrazito inferiornom statusu (`ene. Milorad Belan~i}. eksploati{u. kao ne{to {to pripada svima ro|enjem (odnosno samim tim {to su ljudi) – i to ne ekstenzijom osnovnih prava ~oveka. 10 O tome vi{e u Adriana Zaharijevi}. ubijaju itd. Time {to je u savremenim “ostvarenim” demokratijama jednakost uvek ve} tu. Ostvarenjem demokratije pukim ustavnim propisivanjem jednakosti – {to je.gubi da je politi~ka jednakost istorijski mlada ~injenica i da je materijalna povest te ~injenice i dalje otvorena. Filozofija i dru{tvo. ogroman pomak u odnosu na ranija re{enja koja su znatan deo ~ove~anstva isklju~ivala iz pojma ~oveka. mo`e li se te`iti jednakosti. Ir ci. Beograd.. sloboda i tra`enje sre}e”. te da samim tim imaju jednake mogu}nosti razvoja unutar svojih nacionalnih dr`ava. “Od prava ~oveka ka ljudskim pravima: ~ovek – nacija – ~ove~anstvo”. Sistem u kojem su jedni bili jednaki gra|ani. {to je ~esto mogao biti podsticaj da se te grupe zlostavljaju. svojina. prev. da bi se `ivelo u tim okvirima. ~ime su retroaktivno stekle i pravo na zvanje ~oveka i `ivot koji mu dolikuje. Lapis. Afrikanci.9 Me|utim. radni~ka klasa. u Deklaraciji prava ~oveka i gra|anina (1789) iznosi se da se “ljudi. 2008. prev. a ta prava su “sloboda. o{tre segregacije. neophodnog da bi se mislila jednakost8 – liberalno-nacionalni poredak dana{njice proizvodi “identitete” i “kulture” koje zahtevaju kvantitativno ve}u i kvalitativno sadr`ajniju jednakost od jednakosti koju im po ro|enju ostavlja slovo zakona. kao ne{to {to se a priori podrazumeva. Tvr|enjem da su svi ljudi gra|ani. sigur nost i otpor ugnjetavanju” (Mr|enovi} 1989: 107. ista ona koja su one druge ~inila sposobnim za jednakost i slobodu. 2008/1: 111–153. podlo`na menjanju i manipulaciji. Deceniju kasnije. istorijska je ~injenica – koja se odve} lako stavlja na stranu – da su prve for mulacije jednakosti svih ljudi flagrantno izostavljale mnoge ljude. one su samo umetnute u postoje}i milje nemilosrdnog nadmetanja koje sa sobom nosi geslo jednakosti: sada kada poseduju jednake mogu}nosti i imaju slobodu da ih ostvaruju u skladu s ra08 Tekst Deklaracije nezavisnosti (1776) tvr di: “Mi smatramo o~iglednim istinama da su ljudi stvoreni jednaki. Pre svega. Svetlana Stojanovi}. 137). i da ih je njihov Tvorac obdario neotu|ivim pravima me|u koje spadaju `ivot. ameri~ki crnci. ako ne i nemogu}e ne tra`iti jednakost hic et nunc. prev. . Politike prijateljstva. Jevreji. bez sumnje. Beogradski krug. 1995. Drugim re~ima. tim ljudima su se na razli~ite na~ine odricala elementar na prava koja ~oveka ~ine ~ovekom. sama jednakost postaje neproduktivan pojam koji gu{i politi~ke zahteve for mulisane u postoje}im politi~kim okvirima. 1995. te{ko je. nego pro{irivanjem opsega ~ove~nosti – njen politi~ki naboj slabi. po~ivao je na instituciji ropstva..

mogli su se uklopiti u dominantnu matricu s dobrim izgledima da postanu Amerikanci (ako je oli~enje Amerikanca beli protestant anglosaksonskog porekla. te`iti jednakosti koja je sadr`ajnija i potpunija od for malne jednakosti. Njen vr hunski cilj je da pojam gra|anina pro{iri odre|enim identitetom i da za njega u postoje}em poretku napravi “siguran” prostor. ali to naj~e{}e prati paralelni zahtev da se njihova ljudska prava prepoznaju kao specifi~no `enska ljudska prava. italijanskim doseljenicima posle Prvog svetskog rata ili bilo kojoj drugoj “kulturi” koja ameri~ki melting pot ~ini bogatijim i {arenijim.) model “nacionalne kulture” ponekad brzopleto primenjuje na oblike zajednica koje nemaju nikakve sli~nosti s nacijom (premda su se na prvim paradama ponosa nosili i plakati s natpisom “Lezbejska nacija”). Na isti na~in. kakav je taj poredak ranije negirao.) zato {to se odlike poput rase ili boje ko`e generalizuju iz dominantne bela~ke perspektive. Podre|ivanje sopstvenih nacionalnih kultura jednoj “vi{oj nacionalnoj” kulturi. ona to ne ~ini. Za politiku identiteta je va`no da se cr ni ~ovek prepozna kao ~ovek. prema tome. 2008. me|utim. naprosto zbog boje svoje ko`e. recimo. `ene insistiraju na ravnopravnosti s mu{kar cima. Kako. kojom se namer no previ|a da neki pojedinci imaju bar bolje po~etne uslove?11 Kako te`iti nekoj for mi jednakosti koja nadilazi liberalno-nacionalne okvire jednakosti? Politika identiteta bi trebalo da ponudi odgovor na to pitanje. odgovor nost za donete odluke. mo`e se pripisati isklju~ivo pojedincu koji ih sprovodi u delo. da li je pozitivna diskriminacija adekvatno re{enje za ovaj problem. niti `eli da to breme ukine nekim utopijskim nivelisanjem koje bi sve ljude najzad pretvorilo samo u ljude. 12 Zato su politika identiteta i multikultur na politika razli~ite stvari. kao i za njihovu uspe{nu realizaciju. Nikakve istorijske ili kultur ne okolnosti ne mogu se uzeti kao opravdanje za neuspeh da se pribavi mo} pojedincima koji ranije tu mo} nisu posedovali. WASP). zato {to se (a. to jest na tome da ravnopravno u~estvuju u pojmu ~oveka.zumom i sopstvenom voljom. iako se ameri~ki crnci. obe}avalo je svim “biv{im” Ir cima. recimo. i (b. Italijanima i Slovenima da u jednom trenutku (koji }e se mo`da protegnuti tek na budu}a pokolenja) budu reprezenti ameri~ke nacije. S tim izjedna~avanjem treba. . 11 Posebno je pitanje kojim se u ovom tekstu ne}u baviti. tzv. ne `eli ni da se oslobodi bremena koje sa sobom nosi univerzalnost liberalno definisanog gra|anina. Ona.12 Izvesni Ir ci ili Jevreji (pod uslovom da promene ime i/ili veroispovest). (Neasimilacionisti~ki san) o ukidanju svih razlika Asimilacionisti~ko re{enje koje su brojnim novoprido{lim tu|inima ponudile biv{e kolonijalne sile tokom talasa posleratnih imigracija i po ustanovljenju nezavisnosti ranijih kolonija. nije bilo primenjivo na ~esto prili~no velike grupe ljudi. 205 ProFemina broj 51/52. me|utim. neretko podvode pod “manjine” i “kulture” kojima se bave razni multikulturalizmi. odnosno Italijani ili Sloveni (pod uslovom da nau~e jezik i promene obi~aje). Iako bi se s pravom moglo pretpostaviti da }e izbeglice iz Moldavije u SAD pro}i bolje od izbeglica iz ^ada. biti oprezan. ali i da se ~injenica njegove boje ko`e zadr`i kao relevantnija od ~injenice njegove ljudskosti. ameri~ki crnci ne mogu imati status manjina kakav pripada. dakle.

imu}nim. heteroseksualnim. klasa se ~esto ubraja u ovaj niz po izvesnom automatizmu. jer pored veli~anstvene ba{tine otaca nacije. niti je iko bio 13 Nav. Predrag Krsti}. pojedine “posebne” oznake (rod.15 seksualna orijentacija itd.. ~iji je kona~ni cilj da “jednog dana `ive u zemlji u kojoj ih ne}e prosu|ivati po boji njihove ko`e”. 206 ProFemina broj 51/52. telesno sposobnim mu{kar cima. Mada je politika Nove levice bila uticajna u doba kada se for miraju pokreti {ezdesetih i sedamdesetih godina. rod itd. i gluvonem je ~ovek (koji ne mo`e da ~uje i da govori). predstavnik vlastite nacije. seksualnoj orijentaciji. U svom slavnom govoru iz 1963. bilo je oduvek onih koji su odbijali da se asimiluju. da ih Bog takvima stvara). 50. 14 “Sanjam da }e jednog dana (.”. rasa..Jasno.) Sanjam da }e se jednoga dana ovaj narod uzdi}i i sprovesti u delo istinsko zna~enje svog vjeruju: “Smatramo da su ove istine samo po sebi o~igledne: da su svi ljudi stvoreni jednaki”. polu. Grupa 484.13 Me|utim. Jedini na~in da san postane neki oblik jave jeste da se zakonom prepozna i ustanovi da se cr na boja ko`e mo`e dodati osnovnoj/izvor noj (beloj) varijanti ljudskosti. Iako je klasna politika od temeljnog zna~aja za razvoj i politizovanje dru{tvenih identiteta. Utoliko zahtev da “cr ni ~ovek” postane ~ovek (na kojem se ne}e videti boja njegove ko`e) i/ili reprezent nacije koja mu je tako dugo odricala dostojanstvo ~ove~nosti. O tome uverljivo govori Vendi Braun (Brown 1995: 59–61). 2008. Na~in na koji se klasa obi~no misli kada se gotovo u stihu izgovara niz “rasa. i lezbejka (je `ena. Kriti~ki pojmovnik civilnog dru{tva (II). slobodu i traganje za sre}om. morala su se priklju~iti “nemogu}a bra}a”. mora ostati samo san. i Indijanac je ~ovek (crvene ko`e). oni su potpisali obe}anje koje ba{tini svaki Amerikanac. (.. Beograd. on ba{tini i predugu tradiciju ropstva koja je u ameri~koj istoriji ostavila takav usek da se on ni danas nikako ne da premostiti. I. ur. dakle) je ~ovek (iako spava sa `enama). sposobnostima. klasa. sli~ni procesi dodavanja va`e za razne druge oznake koje treba da dopune “original”: i `ena je ~ovek (`enskog pola/roda). klasa. klasa se ne mo`e nedvosmisleno vezati uz politiku identiteta. uprkos `arkoj `elji da se asimiluju (imaju sva prava “pravih” Amerikanaca). “Gra|anska neposlu{nost”. 2004. Me|utim – i na tom mestu multikultur na pri~a ustupa mesto politici identiteta – bilo je i onih koji.. godine Martin Luter King (Martin Luther King) izri~e: Kada su arhitekti na{e republike ispisali veli~anstvene re~i Ustava i Deklaracije nezavisnosti.14 svim belim.) o~ito se nisu mogle zanemariti. “ve} po njihovom karakteru”. crni Amerikanac je samo upitno Amerikanac. 15 Na ovom mestu prvi put i s oprezom pominjem klasu. u Spasi} 2004: 51). u ameri~koj verziji. str. boja ko`e. premda je putanja druga~ija. Da bi se sedelo za stolom bratstva. Obe}anje jednakosti na temelju o~igledne istine da se svi ljudi ra|aju kao ljudi (ili. gotovo da uop{te ne odgovara izvor nim marksisti~kim koncepcijama klase. Da bi se ostvario san o bratstvu ljudi o kojem je me|u poslednjima govorio King.) sinovi nekada{njih robova i sinovi nekada{njih robovlasnika mo}i da sednu zajedno za sto bratstva” (King nav. o~ito nije remetila vekovni odnos pretvaranja “cr nih ljudi” u puko oru|e koje govori. to naprosto nisu mogli. u Ivana Spasi}. . To je obe}anje da }e se svakom ~oveku jam~iti neotu|iva prava na `ivot.

identitet postaje jedan od onih problemati~nih pojmova kojih se progresivna akademska javnost sve nedvosmislenije odri~e. (Yalom 2002: 380). Jedan od razloga za to je. kao odgovor na nedore~ena i potisnuta pitanja politike identiteta – pitanja koja su se skrivala pod velom neodlo`nijih politi~kih ciljeva. i pitanja koja usled “odve}” teorijskog prizvuka nisu dolazila do izra`aja. sve zna~ajnije prisustvo poststrukturalizma i postmoder ne na ameri~kim univerzitetima. s krajnjim ciljem da se sama ideja privilegija obesmisli (time {to bi i oni kojima je privilegije nemogu}e dati. ukoliko se odlu~e na ra|anje i podizanje dece. [iri politi~ki okvir u kojem to treba da se odigra. Zato upravo one postaju identiteti oko kojih se for mira politika ~iji je prakti~ni cilj svrstavanje obespravljenih ljudskih bi}a u red “privilegovanih” ljudskih bi}a. me|utim. svakako. nije promenjen: i dalje se barata samo liberalnom koncepcijom gra|anina koja sa sobom nosi ista ograni~enja kao i ranije. nelagodno umetnut u liberalno-demokratske okvire slobode i jednakosti. u najmanju ruku. Svako razmatranje pojma i praksi politike identiteta koje bi pretendovalo na potpunost. Tokom devedesetih godina pro{log veka postaje. ali i sve primetnije unutar nje razlaganje i osipanje pokreta nastalih {ezdesetih i sedamdesetih godina. za to im je omogu}eno da tri meseca odsustvuju s posla. demode govoriti afir mativno o politici identiteta. . nego predstavlja spajanje dozvoljenih dvanaest nedelja odsustva s radnog mesta koje pripada svim radnicima u kompanijama s vi{e od 50 zaposlenih. 16 Adekvatan primer za to je pravo na porodiljsko odsustvo u SAD i brojnim drugim zapadnim zemljama. Me|utim. @ene imaju pravo na rad. Zajedno s esencijalizmom. utoliko zahteva temeljno ispitivanje premisa i posledica politike razlike. postali privilegovani). negde su uspele da se izbore i za jednake plate za jednak rad.spreman da ih zaboravi.16 a “zajednice” zasnovane na pomenutim identitetima svoj integritet nastoje da utemelje po ugledu na nacionalne zajednice (to postaje sasvim o~igledno kada se istaknu separatisti~ki zahtevi. 207 ProFemina broj 51/52. U toj klimi javlja se politika razlike. To odsustvo se ne ra~una kao porodiljsko. 2008. pa bilo da ih postavljaju lezbejke ili Cr ni panteri). Zbog toga je politika savremenog doba – u liku politike identiteta i multikulturalizma – bastardni potomak klasne politike i starog romanti~arskog komunitarizma.