456

Jam/ric S, i sar. Lumbalni bolni sindrom

Zavod za rehabilitaciju "Or Miroslav Zotovic", Vojnomedicinska akademija, Beograd Klinika za ncurohirurgijui

Banja Luka'

Pregledui clanak Review article
U[)K 616.711-009.7-09:2-0g

DOl: IO.229X/MPNS()() I()450J

LUMBALNJ BOLNI SINDROMI

DEGENERATIVNA

BOLEST DISKUSA

LOW BACK PAIN AND DEGENERATIVE

DISC DISEASE

Slavic a JANDRIC' i Branislav ANTIC2
Sazctak - Mcdu rnnogobrojnim uzrocima sindrorna lumbalnog bola, n~jl:cs6i uzrok jc dcgcncrativna bolest disk usa. lJ osnovi bolcsti jc guhitak mchanickih kvalitcta iniervcrtcbralnog diskusa koji sluzi kao sok-apsorbcr. a dcgcncrativni proccs pogada i drugc demente vcncbralnog dinamickog scgmcnta. Siroko jc prihvaccn Kirkaldy-Willisov patofizioloski model dcgcncrativnc kaskude II lri luzc (IU7;"1 dislunkcijc. ncstabilnosti i laza stabilizacijc). Bolcst sc rnanifcstuje 1I dva oblika (lumbalgiia, lurnbalnu radikulopatija). Prisutan jc hol u lumbalnum iii lumbosakralnom prcdelu sa iii bel'. iradijacijc dllz nogc, ograniccnjc pokrcia, a 1110gll se naci oslabljcni misicni rcllcksi IHI donjim ckstrcmitctirna. porcmccaji scnzihilitcta i drugi znuci ncuroloskug dcficita. Osim unamncze i klinickog prcglcda za preciznu dijagnostiku ccsto jc potrcbna i sofisticirana tchnologija. Konzcrvativno lcccnjc sc sastoji od mirovanja 1I akutnoj fazi, tixikalnc. larmakoloskc i injckcione tcrapijc. Kinczitcrapiju, radna tcrapija sa hiomehanickim intcrvencijarna i procedure Iizikalnc tcrapijc znacajnc su 1I poboljsanju misicnc snagc, llcksibilnosti i izdrzljivosti. l lirursko lcccnjc se prirnjcnjuje kada .IG
ncophodno.

Kljucne

reci: Lumbalni bol + patofiziologija

+ tcrapija + cliologija

-t-

dijagnoza: Degcneracija

intcrvcrtcbralnog

diskusa

Uvod
podrazurneva tegobe 1I vidu funkcije lumbosakralnog dela kicmenog . tuba i zastitnu rnisicnu reakciju na bol (spazam), a ccsto i imptorne lurnbalne kornpresivne bolova, uz poremecaj

Lumbalni

sindrom

bralnog diska, intervertebralnog tervertebralnog kanala. Degenerativna

zgloba i suzenja in-

bolest lumbalnog diskusa

radikulopatije
dclu

Nomenklatura - Tegobe u lurnbosakralnorn prekoje su obuhvacene pojmom lurnbalni sindrorn
SLi

r II·

diskopatija, lumbago lumboisialgija, isijas, kornpresivni lurnbalni sindrom i dr. U stranoj literaturi najces6i nazivi su low back pain, lumbar syndroma, lumbago. lumbalgije i drugi. Epideniiologija - To jc najcesc! bolni sindrom savrernenog coveka i gotovo, 75% populacije bilo kad u zivotu dozivi epizodu sindroma lumbalnog bola [I]. Prerna epidernioloskim podacirna 1I nasoj urbanoj populaciji najveca ucestalost sindroma 11Imbalnog bola j.e izmedu 50. i 59. godine zivota (58% zena i 45% muskaraca). Procenjuje se da je ovaj siudrorn cest uzrok radne ncsposobnosti kod preko 25% osoba mladih od 45 godina [2]. Filogenetski, biomehanicki i biohemijski faktori uz nepovoljne fukrore u vczi sa uslovirna zivota 1I urbanoj sredini, zajeduo sa starenjcm, multi faktorijalno uslovljavaju ranu pojavu degcnerativnih promena, a kroz to i vi'soku stopu morbiditeta.

kod na

oznacene sledecim nazivima: lumbalna

Etiologija i patogencza - Uzroci su brojni i u .... su sa kicmom, ali delom i sa ekstravertebralnirn czi patoloskim prorncnarna, pa cak i sa visceralnim 01'Ftlnima [3]. Uzrok rnogu biti povrede kicmenog sruba, zapaljcnska oboljenja kicmenog stuba, infekcijska oboljenja kicrne, rnetabolicka oboljenja. kongenitalni porernecaji kicmenog stuba, staticki poremecaj i, tumori kicmenog stuba, al i ipak, najccsl:c nastaje zbog degenerativnih promena intervcrteAdrcsa aurora: Prof. dr Slavica Jandric, Zavod za rchabilitaciju

Dcgenerativna bolcst lumbalnog diskusa (DBLO) prcdstavlja klinicku manifestaciju dcgcnerativnih promena na intervertebralnorn diskusu. Smatra c da je bipedalno kretanje sa promenarna u mehanici lokornocije kod coveka pocetni evolutivni dogadaj koji je lurnbalni dec kicme ucinio osetljivim za degenerativne promene. Svi pokreti kicrne Stl zbir pokreta koj i se vrse izmedu dva i dva susedna prsljena a ornogucavaju ga strukture kojc sacinjavaju vertebralni dinamicki segment (VDS). Vertebralni dinamicki segment prcdstavlja prostor izmeall dva prsljena, a degeneracija se i desava na OVOIll nivou, Intervertebralni diskus ima znacajnu II10gli 1I procesu degeneracije, sa godinarna sadrzi sve manje vode, gubi snagu elasticnost, a time i 1I10gll sok apsorbera za kicmu. OBLO je relativno cesro tanjc i nastaje postcpeno kod vecine Ijudi. U stvari. mnogi nasi pacijenti ne znaju da imaju OBLlJ i to saznaju pri Iikorn pregleda zbog drugi h zdravst ven ih preblemao Lumbalui deo kicme. lrna pet prsljcnova, cijt: su vclicinc i oblik prilagodcni uoscnju najvcccg de'« tczine tela. Sistern Iigamcnara i vertebralni dco 1. icme 1I kornbinaciji tetiva i misica obezbeduje prirodni mider koji cuva kicmu od povrcde. Misicni sistem kicmc je kompleksan i njegova primarua funkcija jc podupiranje i stabilizacija kicmcnog sruba. Intervertebralni disktts - Sastoj i se od elasticnog, uckornpresibilnog nukleusa (nucleus jJ7IlpOSZfS) i vezivnog prstena (onulus fibrosusa). Centralni deo svakog intervertebralnog diskusa jc ispunjen zcla"Dr Miroslav Zotovic", 780()O Bania Luku. Slutinsku II

l~ po~taje la~ava I rnoze doci do subluksacije. Prednji elementi nose preko 90% sile koja prenosi prek~ IU. Anulus fibrozus je struktura sllc~1a cvr: toj gurni koja oblaze nllkleu~ pulpoz~ls.ma ~'1s. 'v Diskus i dva apofizalna zgloba ftlll.fl .h diskusa iste osobe tako i kod razlicitih osoba slicnih godina..i. apsorbuj lICI potrebne nutricijense. Zajedno sa.lIrall1.mbalnog dela kicme tokom sedenja. Hronicna sil. Statl~!.antigen histokurnpatibilnosti .hronlcn~ SI~l1p~ome 1I periodu od dye godine pracenja. nestaje bol u ledima unutar nedelju dana.s~tne. iii cesce udruzeno tokorn pojedinih faza (pocetna.bll<?_jc odrzati integritet trozglobnog kOll1plek~a. II~~ tervertebralnim diskusom.111lI naglim opterecenjima.mnogobrojnih radnih i slobodnih dnevnih a.vertcbralni dinamicki segment .Izvestajl pokazuju da 44% pacijenata ". I~ go.a. Proces degeneracije napreduje. U apofizealnim zglobovima desav~ se dege: neracija hrskavice. S~:ZI.~ od 90 dana u prethodnih 6 n~esecl...~in~ tI.magncina rczonancija .odll I cvrste elasticne kolagene niti koje su onjentrsane P'?d r~znim uglovima i ukr.staju se slic~1(?konstrukclJl. strcs i tezinu sa prsljcna tinoznorn elasticnom supstancijom. Patofiziologija . ajverovatnije je multifaktorijala!1. PI~I. Na dlS~lISll e ovc promene manifestuju mul.!~ poga~a. a tokom s~aJanJa o~o 80%. Treca iii faza stabilizacije je finalna. Inter~ertebral~lI diskusi su najvece strukrure u telu koje nernaju Va~kl!~arnU ishranu. a dinamicku. . . Flbl:~zl1l prsten je cvrst.'zaclj u koje menjaju I redlstl'l~ulrajll I. Novi Sad: septcmbar-oktobar.tiplt.k~~risticne anatornske . bolest! _Iumbalnog diskusa podjednako pogad~ muskarce I zeue.dcgcnerativna bolcst lurnbalnog diskusa .Strukture zadnjeg .vellk.ktlvnostl.lurnbulni holni sindrorn . Strukturalne komponente nukleus pulpozu a su slicne anlll~s ~brozusu: cine ih voda. prva til faza disfunkcije Je . Javljaju se odvojeno. Karakterise je dalja resorpcija diskusa. lzvestava se da kod akutnog bola 1I ledima kod 40-50% pacijenata. godinu ov~ zg~?bovi trpe makr?trall~1at. lpak. sindrorn unutrasnjeg prckida diskusa i hernijacija diskusa uklapaju se 1I ()vlI.' LBS nastao zbog degenerativne.daj~ci ~ara. LIX (9-10): 456-461.Je pnhvacc!~ patofizioloski mOd.k?jl nisu imali znake hernijacije. biornehanicke .del~ VOS lumbalnog dela kicme nose manje optere~~nje 1I odnosu na prednje u svirn pozicijarna. po! i starost .1\827 .tipso p27 antitela kod pacijenata sa mijelografskll~ znacinia hernijacije diskusa 1I odnosu I~a one .nptol1:~tologija se definise prisustvorn b?la 1I vl~~·tt. mogu ucestvovati .u zapocinjanju i progresiji degeneracije ~um?~IIl0!?i diskusa na nacin koji se jos ne moze objasniti. lumbal~llI klcn~.roko. Hrane se putem osmoze. Sa~:zl :. Mogu da se jave u akutnom subakutnom I hronicnom stadijumu. sto potvrduje da ~I In: flarnacija mogla imati vaznu ul~gu y d~generatlvnOj bolesti diskusa posebno u hernijaciji diskusa [5].a vrhom incidencije oko 40 god rna.rbiditet. Uzrok bolesti .~ehanlcke sile neravnornerno na lumbalni dec kicme. radijalnih guma. Najcesce pogada mlade do sr~dnje mlade osobe .faza.lI. ~a ~I toloskorn ~IIkom cirkumfcrentnih prekida ili fisura u spoljasnjem dell! anlllus~.:1 degenerativnog pr~~es. nukleus pulpozus transrmtuje = Za ukupnu mchanicku stabilnost potre.D~g~~1eratl~na ~ask~cla koju je opisao Kirkaldy-Willis ~. toku . a blizu 13 miliona lekarskih pregleda je obavljeno zbog hronicnog lumbalnog bolnog sindroma (prema Nacionalnom centru za zdravstvenu statistiku). U odnosu na radioloske dokaze medutim. Druga i~i faza inst~?ilite~a I~astaje usled progresivnog gubirka mehanickog mtcgriteta trozglobnog kompleks.kornpjutcrizovana tomografija . prevalencija se povecava sa godinama starost]. melle II degenerativnoj bolesti 11Im?alnog diskusa .Med Prcg12006. PoSC~!~~) a.D VDS LBS 111. kolagen I proteoglikani. alitoimul1I.tela . Razlika je u koncentracij i ovih supstancija. Urastaju u kost prsljeuskog .nesicroidni arniinflamatomi lckovi na prsljen.faz~J.a kod razl'~ltl.U okviru lumbalnog sindroma.n~ anularnim promenarna sa pucanjern fibroZ!llh nltl~ prom~nama 1I unutrasnjosti diskusa i gubitkorn VISll1e diskalnog prostora. pove~a~a rotacronu ~~abrlnos~ ~Icme i smanjuje kornpresivni stres. klinicki se javljaju prerna glavnim simptornima.1 ~ak~ precavaju klizanje i prolaps nukleusa pn . nusrcm I SIstem ligamenata koji delu.al stabilnost obezbeduje arhitektonika kosti sa specualizovanim mekotkivnim strukt. 457 Skraceuice DBI. M. zglob~~a kap~lI. Klinicki ob/iei . Kako degenerativni proces napreduje prednjezadnje opterecenje postaje priblizno isto. incidencija sindroma lumbalnog bola (LBS) relatl~no tabilna ipak se nesposobnost od LBS povecava 14 puta..sadrz~ tn fa~~. ali degenerisani diskus nije obavezno bolan. odma~ kla). ukleus ima ulogu "kuglicnog lezaja" i sluz] ka? arnortizer koji ublazujc aksij~lna opterecen)31 na_klcmeni stub. Patofizioloski model ..lke varijacije kako po fa~~'. dva oblika: a) lumbalgija i b) lumbalna radikulopatija.n.Godisnja inciclencija bolesti u USA je 5%. Diskogeni bol 1I ovoj fazi I110ze da ~Llde I11no&o manji neg? 1I prvoj i drugoj fazi bolesti.na . Illflamat?rn!.~. Razliciti genetski [4] faktori sredine. 9vaj proces. suzenj~ disk~!nog ~rostora~ fibroza diskusa i osteofitne fonnacije. trau: matski infektivni toksinima indukovani I drugi faktori: sami iii 11 'kombinaciji. U jed110m istrazivanju naden je znacajno visi nivo an. vremenorn . 1l~1kleus Iibrozusom. KIIIlICkl sindrorni segmentalne nestabilnosti.SLIvel.~ ~o. uznapredovala. .kclonl~u kao trozglobni kompleks.lza~ IJ ~ I n1Jkrot~~lIInat.Uzrok OBLO je nepoznat. lake Je. radioloske I klinicke pro. Nukleus adrzi vise vode od anulu a.antcro-postcriorni (snimak) I\P CT MRI SI\II.e lIsklad~no u.

prisutna je lumbalgija iii Ii ILlIll balna rad ikulopatija antalgicno drzanje. Magnetna rezonancija (MRl) je dan as zlatni standard za detekciju patologije diskusa. U akutnoj fazi mirovanje je neophodno. misicni relaksansi. bolnost. gubitak refleksa na ekstrern itetima. i patoloskih refleksa obavezan je deo fizikalnog pregleda. Laboratorijske analize kod OBLO pokazuju uredan nalaz.Fiziolosko testiranje eksplicitno odreduje da Ii je diskus bolan. Znaci degeneracije Sll smanjenje visine diskusa. Pasivni modaliteti terapije Sll dragoceni. Razliciti tipovi rnedikamenata se mogu podeliti 1I pet glavnih grupa ud l. Elektrod ijagnosticko testiranje (elekrrornioneurografija) opravdana je kada se na osnovu rezultata ove evaluacijc moze prorneniti terapijski program za pacijenta. merenje obima pokreta u lumbalnoj kicrni i zglobovima donjih ekstremiteta. kao i primenorn lokalnih . MRI ce 01110gllciti lekaru da procen i stepen degeneracije d iskusa. Sa popustanjern bolova. kao i neke vrste celicnih spinalnih irnplantata i trudnoca. ortopedski i dentalni implantati. Diferencijalno-dijagnosticki bi treba10 razmatrati sva oboljenja koja mogu dati klinicku sliku LBS. U lumbalnorn segrnentu kicme. polineuropatiju iii miopatske bolesti i 5) da se odredi koja je anatornska lezija 1I kicrni etioloski faktor radikularnih simptoma. a ako se sumnja na malignitet. Kontraindikacije za MRI su: ugraden pejsmeker. acidurn urikum i HLAB27. Ispitivanje misicne snage. gubitak senzacija iIi druge znake neuroloskog ostecenja. antiinflamatorne agense (Diklofen. misicnih refleksa na istezanje. a imaging studije nisu na raspolaganju. polozaj "fotelje" (polozaj na boku sa f1ektiranim trupom i ekstrcmitetima iii "polozaj fetu a"). MRI kombinuje kornpjutersku tehnologiju. CT sken pokazuje patoloski nalaz kod 35% asimptomatskih dobrovoljaca svih godista i kod 50% osoba sa 40 iii vise godina. Ketonal. oralno iii kao lokalne aplikacije leka L1 vidu masti iii gela. smanjenje intradiskalne ishrane. a klinicki sumnjivi. CT sken izlaze pacijenta znacajnom nivou zracenja.Kod akutnog LBS. ali tek ako druge konzervativne terapijske mere nisu dale rezultat. savijenim kukovima i kolenirna. reumatoidni faktor. Diskografija . mada neki hirurzi ne priznaju njenu pouzdanost i validnost. Ovaj proces je bez radijacije i radio-talasi su neskodljivi. radi zastite nervnih struktura od daljeg ostecenja i poremecaj funkcije lumbosakralnog dela kicmenog stuba. blokada anestetika sa iii bez kortikosteroida. neophodno je mirovanje i lezanje na umereno tyrdoj podlozi u polozaju 1I kome je najmanji bol. 3) ako SlI nalazi studije norrnalni. Izvodi se Lazareviccv test. 4) ako klinicar sumnja na fokalna nervna ostecenja. Kada se javi bol II krstima. Obavezno treba izvrsiti odredivanje brzine sedimentacije eritrocita. laboratorijske analize ukljucuju i alkalnu fosfatazu. Cesto je to WilliamSOy polozaj (polozaj na ledima sa visokim uzglavIjem. slabost 111 isica. sedativi. Kornpjuterizovana tomografija (CT) se moze koristiti za identifikovanje sirnetricnih uniforrnnih degenerativnih promena diskusa koje rezultuju 1I difuznorn anularnom buldzingu. U lecenju bolesnika sa hernijacijom diskusa rnogu se koristiti epiduralne injekcije steroida. probleme sa balansom. za dijagnostiku rnogu biti od koristi antinuklearna antitela. Ovaj test se izvodi ubrizgavanjem obojenog kontrasta 11 afici ran i d iskus iii d iskovc. NSAIL. jonogram i elektroforezu proteina. 2) ako imaging anal ize pokazuj u abnorma Inost koja n ije konzistentna sa simptomatologijom.458 lam/ric S. refleksno uzrokovano. Rendgenski snimci se rade kao antero-posteriorni CAP) i lateralni snirnci II stojecem stavu. Terapija . Potrebno je pazljivo pregledati i proveriti lokalni nalaz. Mozemo propisati pacijentu analgetike kao acetaminofen. koristi magnetno polje i radio talase da dobije direktno multiplanarne vizaualizacije sa odlicnim koutrastom mekih tkiva i obezbeduje visoku rezoluciju i preciznu lokalizaciju intervcrtebralnog diskusa.ojih svaka ima razlicit cilj (analgetici. diskogeni stresrnanevar. senzibiliteta. hondroitin sulfata hiperto- . opioidi). gubitak rnisicne snage i elasticnosti i povecanje segmentne zakocenosti). Medikamentozno lecenje se sastoji od kupiranja bola analgeticima. Posebno je indikovano: I) kod pacijenata sa sirnptomima koji upucuju na sindrom kaude ekvine..Bolest nastaje akutno (naglo) iii po tepeno. skleroza pokrovnih ploca i osteofiti. Zbog iritacije spinalnih korenova iii njihovih ogranaka. Winnie naglasava vaznost unosenja medikamenta sto blize mestu patoloskog procesa I ako bi uspeh bio veci. Kompjuterizovana tornografija rnoze pokazati gubitak visine diskusa. Kod sumnje na reumatolosku etiologiju. kao i ogranicenje u pokretlj ivosti. Movalis) i misicne relaksanse. nesteroidnim antiinflarnatornirn lekovima (NSAIL) koji sc mogu primeniti parenreralno. On navodi poboljsanje kod 80% pacijenata koj ima su kortikosteroidi injicirani na mesto patoloskog procesa. ispod kojih se postavljaju jastuci) iii polozaj sa podrzavanjem pojacane lurnbalne lordoze (polozaj na lcdima sa postavljenim valjka tim jastukom pri pojacanoj lumbalnoj lordozi). Ibuprofen. potrebno je ukljuciti odgovarajuce rnedikamcnte za kontrolu bola. posebno gubitka visine diskusa. pogotovo tokom prvih 48 sata od nastanka tegoba radi popustanja bola. Specificnost diskografije 1I pogledu odredivanja bolnosti diskusa je dobro potvrdena radovima Walsh i saradnika. spazma i poboljsanjem 1I klinickom nalazu potrebno jc bolesnika postepeno i kontrolisano aktivirati. U tome fizikalna terapija sa ciljanim i doziranim terapijskim procedurama ima znacajnu 1I10gu. Intervertebralni disk se bolje vidi na lateralnorn snirnku. Lumbalni bolni sindrom Klinicka slika i dijagnoza . pregled krvne slike i urina. kako bi sc izbegle stetne posledice prolongiranog mirovanja (diskondicioniranje. i sar. lz vestava se 0 pokusaju lecenja sa intradiskalnim injekcijama glukozarnina.

kao sto su vezbe u sali. Anoda se po .Predstavlja neinvazivnu terapijsku proceduru koja se koristi kod lurnbalnog bolnog sindrorna povreda ligamenata i tetiva. kosti i organe. Toplota relaksira ukocenost i manjuje bol. ulaska i izlaska iz autornobila. Stres kod povrede iii 105a postura uzrokuj u zatezanje fascije. Kratkotalasna dijatermija daje 11 dubini tkiva efekat toplote.Med Prcg12006. Pojacano zatczanje moze prouzrokovati bel. a druga na plantarnu stranu stopala (silazni tok galvanske struje). umor i bel.Tokom fizikalne terapije vazno je c!a pacijent misli na odrzavanje pravilne posture. Galvanizacija se primjcnjuje kao poprecna galvanizacija. dizanja. Kada je bol pod kontrolorn. Ova terapijska procedura opusta misice. Cilj ove terapije je oporavak mobilnosti uspostavljanje normalnog obima pokreta i smanjenje bola. Fizioterapeut krcira individunino program vezbi prerna pacijcntovim potrebama. koordinaciju. Tcrrnoterapija ukljucuje toplotna pakovanja i ultrazvuk. Kod LBS angazujemo se da uvederno nase pacijente u dugorocno dobra ·tanje zdravlja. i 1I poznati nczeljeni efckti ovog vida lecenja.tavIja u visinu aficiranog spinalnog korena. moze pornoci u metafilaksi i sprecavanju novih povredivanja i bola.Pasivno lecenjc ukljucuje 01'topedske manipulacije elektroterapijske procedure rniofascijalno opustanje. Novi Sad: scptcrnbar-oktobar. Mobilizacija vertebralnih dinamickih scgmcnata se izvodi 1I suspenziji. Dinarnicke vezbe izazivaju povecanje pritiska u intervertebralnorn prostoru i mogu pogorsati klinicku sliku bolesti. ultrazvuk i/ili elektroterapija koje relaksiraju i zagrevaju meka tkiva i omogucavaju lakse izvodenje manipulacijc. jedanput dncvno. Pasivna terapija . motorni ispadi. Manipulacija je pasivan.H ladnoca . smanjuju inflamaciju i pornazu ublazavanje bola. ali su za to potrebna dalja randomizirana. Kod lumboisijalgije se primenjuje longitudinalna galvanizacija. delovanjern na specificne nerve aplikacijom preko koze. Vlazna toplota povecava cirkulaciju i omeksava tkiva u aficiranorn podrucju. Ultrazvucni talasi u tkivu oslobadaju toplotu i poboljsavaju cirkulaciju. Kineziterapija se sastoji u izomctrickim i izotonickim vezbama. Ultrazvuk . koja se postavlja na tretirano podrucjc. pomaze smanjenju otoka. olaksava pokret i poboljsava mobilnost. a njcgovorn primenorn se smanjuje ukoceno t. stajanja. Cilj je da se formira prirodni misicni mider. U kondenzatorskom polju se primenjuje preko fiksnih elektroda dok je bolesnik u sedecern polozaju sa jednom elektrodom na lurnbalnom segmentu kicmenog stuba. poboljsavaju balans i koordinaciju poboljsavaju san. Aplikacija POIllOClI savitljivih clektroda se vrsi kada bolesnik Krioi tertnoterupijske procedure . sedenja. a drugorn na trbusnorn zidu. Miofascijalno opustanje . Pazljivo dizajniran rehabilitacioni program za rnnoge od nasih pacijenata je pre udan za llj ihov povratak "U zdravlje". LlX (9-10): 456-461. povecavaju elasticnost i tonus muskulature. Fizioterapeut koristeci prste. manjuje bol. obucavanje pacijenata za usvajanje novih automatizarna i navika kod dohvatanja. a moze se aplikovati paravertebralno segmentalno. sa izvesnim rezultatirna. pri cemu se primenjuje bipolarna tehnika.Pacijenti sa sindrornom lumbalnog bola mogu izvoditi program terapijskih vezbi LI bazenu topic vode. Pre manipulacijc 1110gll se prim sniti pasivnc procedure kao sto su aplikacija toplote. a kod hronicnih 20 do 30 minuta. Elektrostimulacijom se tretiraju. Transkutana elektricna nervna stimulacija se rnoze koristiti za kontrolu akutnog i hronicnog bola. brzi pokret koj im se oslobada zglob i do- vodi u korcktan polozaj i/ili srnanjuje misicni spazam koji moze uzrokovati iii potpornoci iritaciju nerva. kada SlI prisutni. popusta bol i postizc povecana mobilnost. Fizikalna terapija dajc pacijentu mogucnost da postigne bolju elasticnost i da ojaca oslabljenu rnuskulaturu paralelno sa osposobljavanjem za odgovarajuce biornehanicke intervencije i vestine u cilju preveniranja recidiva u okviru ergonornskih savetovanja i radi poboljsanja i odrzavanja funkcionalne sposobnosti. Pravi Ina postura je odbrana od nepozeljnog stresa i naprezanja. zaceljivanje tkiva. osim kod stimulacije rnalih misica . toplotne i krioprocedure. nosenja. Hidrokineziterapija . Aplikuje se preko ultrazvucne sonde. lnterferentne struje se mogu primcniti tako da se aficirani spinalni koren postavlja u srediste ukrstanja interferentnog elektricnog polja.Fascija je vezivno tkivo koje podrzava misice. ultrazvucnu terapiju. Kao priprema za terapijske vezbc kori te se termo i elektroprocedure fizikalne terapije. poboljsava elasticnost. pacijent rnoze cia se ukljuci LI program fizikalne terapije. Boljom cirkulacijorn se donose nutricijensi i otklanjaju toksicne materije. 459 nicne dekstroze. U vodi su zglobovi rasterecen i i krecu se bez dodatnog strcsa. posebno u hronicnoj fazi sindroma lumbalnog bola. Ortopedska manipulacija ukljucuje manuelnu terapiju: manipulacije i mobilizacije. Biomehanicke intervencije . Terapijske vezbe povecavaju misicnu snagu. kontrolisana i trazivanja [6]. koji ce stititi kicrncni stub od stresova. inflamacije i bola. laktove i podlaktice cvrsto i nezno isteze i opusta fasciju. U lecenju se kornbinuju aktivni i pasivni terapijski programi. specificno kontrolisan. Pri tome prednost imaju staticke kontrakcije. Kod svezih lezija se primenjujc po tri do pet minuta dva puta na dan. Aktivnc terapijske procedure ukljucuju terapijske vczbe. Ergonornska savetovanja. misicnog spazma. a kao kontaktno sredstvo slllzi gel. opustaju muskulaturu. dlanove. deluju povoljno na kardiovaskularni sistern i srnanjuju ukocenost. konverzijom clektricne energije u toplotnu. problema sa zglobovima i kod drugih spinalnih bolesti. Cesto je bol u ledima uzrokovan losom posturorn. topala. vezbe na specijalnim spravama i hidrokineziterapiju.

Biochemical injection treatment lor discogcnic low back pain: a pilot study. pokazalo sc cia akupunktura ima analgcticko delovanje i da bol posle akupunkture popusta ked mnogih pacijenata.1. Choi WG. 6. Partial disc replacement with the rON prosthetic disc nucleus device: early clinical results . 5. trebalo bi ga se postepeno oslobadati. mogucnost recidiva i nacine preveniranja novih bolnih ataka i problema. Dcgcncrativuu oboijcnju kicrncnog stuba. Rcurnatuidni artritis. RR Spine J 2003:3:220-6. Akupunktura je poslednji korak 1I ka skadi terapije jer ne slllzi samo kao analgetsko sredstvo. Uz nosenje steznika. ncnorrnalnc krivine kicmc iIi hernijacije diskusa. Higher levels or antibodies against the psoriasis-associated antigen . lscogrud-Zagrcb: 2. Zamena nukleusa sa protetskim (prosthetic disc nucleus device). vee i kao laktor harmonizacije fizickih i psihick ih porernecaja kod ovih bolesnika [7]. Iversen 0. Witzmann /\. hirurg cc pacijentu jasno obrazloziti 0 kakvoj sc proceduri radi pre operativnog zahvata. et al. cd. Arteficijalni diskus je dizajniran da restaurira i odrzi normalno kretanje lumbaluog intervertcbralnog segmenta. KliMed icinska knj iga: 1984: proccdurama ne moze postici zadovoljavajuci senzibiliteta. bolesnicirna sa sindromorn lurnbalnog bola neophodno je pornoci da shvate prirodu svoje bolesti. Georgescu I II. posebno oua koja ukljucuju mekotkivna istczanja i uganuca. Spine 2003:28(20):233 1-7. Park CWo Choi we. 4. LUlI7b((/l1e ortoze (mideri) . cdvidck B. Hirurzi koristc najmanjc invazivnu tehniku operacije koja ornogucuje brzi oporavak pacijenta.Mikrodisccktornija zbog operacije hernijacije lumbalnog diskusa izvodi se sa malom incizijorn.Kada se fizikalnim tera- pijski cfckat. radi rasterecenja kicmenog stuba i sprecavanja nastanka recidiva zastitom od naglih pokreta. Von Waldburg 'Lvun Elcgcrn P. Eek Be. Sand T. . Watanabe Y. Svakako. Lee I!.24(4 ):373-7. Primenjujc se po 15 do 20 minuta svakodnevno. pso p27 in cerebrospinal fluid from patients with low back pain and sciatica.umbalni sindrom. indikovano je privremeno nosenje steznika. Beograd: Zavod 1. 2003:24:1\210-4. Acupuncture and other forms or treatment lor patients with chronic back pain. uzroke njenog nastanka.Operacija moze biti neophodna ako se utvrdi cia je ostecen jedan iii vise intervertebralnih diskusa i da uzrokuju bol i drugc sirnptome bolesti. Medutim. Rev Mcd Brux. Wallach C. tokom 10 do 14 dana. ll: Pilipovic N. Medicinski profesionalci imaju obavezu da edukuju takve pacijente. g. Moze sc prcporuciti za neka stanja. hiroprakticka manipulacija sc nc preporucuje kod oboljenja koja llkljucuju ostcccnjc ncrva kao ni 1I tretiranju spondilolistezc. Gene transfer or the catabolic inhibitor TIM!'-I increases measured protcoglycans in cells Irorn dcgcncrated human intervertebral discs. a cim se stcknu uslovi. koja uzrokuje minimalno ostecenje mekih tkiva. Wicn Med Wochcnschr 2000: I 50 (13-14 ):286-94. Skorasnja multicentricna studija je poredila lumbalni arteficijalni diskus sa lumbalnorn fuzijom i pokazala cia je arteficijalni diskus siguran i cfektivan nacin lccenja degenerativnc bolesti diskusa na jednom nivou. Hirurska procedura ce najverovatnije ukljucit] disccktomiju (uklanjanje ostecenog diskusa) i fuziju prsljenskih lela (spajanje prsljcnskog tela iznad i ispod uklonjenog eli kusa). U svakom slucaju. Etiologies of lumbago.Akupunktura je stara kineska tehnika leccnja ideo jc tradicionalne kineskc medicinco U sustini.IS. Lumbalni bolni sindroru 16i.I.460 Jandric S. Shim cs. Spine 1999. Izvestava sc 0 ukupnorn klinickom uspehu od n 3% [S]. akupunkturi nedostaje naucna validnost. Sobajima S. Unsgard G. U: Konecni . Hirursko lecenje . i sar. Literatura n ick'i rcumatologija. Kim . 7. da im pomognu kako da nauce cia eliminisu faktorc rizika i izgrade "kicmu zdravih navika" i usvojc ih kao svakodnevne.<1 udzbcnikc i nasruvnu srcdstva: 2000:S63-R5.I. Akupunktura . Pokretljivost segments bi mogla rcdukovati stres i opterecenje na susedne segmente. ct al. Novicic S[). Kod lumboishijalgije se rnoze primeniti i longitudinalno (jcdna elektroda na krstima. Endoskopska discektomija . Artrodeza je zlatni standard za hirursk i tretman degenerativne bolcsti lumbalnog diskusa. mogla bi biti uspesna 1I lecenju pacijcnata sa hronicnim diskogenim lumbalnim bolorn uzrokovanim degenerativnorn bolesti diskusa. 3. Moze biti POIllOC u odrzavanju prirodne biornehanike tela. obavezno se provodi kineziterapijski program. O'Neill CWo Elin C. Zwart J/\. Klein RG. druga na plantarnu stranu stopala). bilo da se provodi konzervativno iii hirursko lecenje. ukoliko je operacija neophodna. Dale LG. 493-<'>. Hiropraktika je veoma popularna metoda i prihvacena je 1I US. pa se zato i podrzava kao analgetsko sredstvo. Choi (j.I Spinal Dison! Tech 2003: 16( 4):324-30. Mooney VD. a prisutna je insuficijencija vertebralnog dinarnickog segrnenta. kao sto su slabost misica i ispadi I. Medutim. Robbins r. l.

occupational therapy and kinesitherapy are importuntfor improving 111l1.ow Back Pain ! physiopathology therapy I· etiology ~ diagnosis: Intervertebral Disk Displacement Rad jc primljcn 7. 1112005. pharmacological therapy and injection therapy. 461 Summary Introduction I'arious clinical conditions can cause low hack pain. problems with balance. Physical rchobilitation with active patient participation is (/ key approach III treatment ot patients with discogenic pain.Mcd Preg12006. muscle weakness. . physical therapy. loss 0/ sensation or other signs 0/ neurological damage CIIII he jfJlllld on "hysical examination. osteophytes./ reflexes in the extremities. pain. loss U. described by Kirkaldy-Willis. and flexibility. Diagnosis There are two forms oj 10\11 hack pain secondary /0 degenerutive disc disease: a) lumbalgia and 6) lumhar radiculopathy. is the widely accepted pathophysiologic model describing 'he degenerative process as it affects the 11I17I/1ar spine: ill 3 phases. Disc surgery is performed if surgical intervention is required. endurance.1'cle strength. it is often necessary to combine clinical examination and sophisticated technology. Limitation 0/ movement. Degenerative disc disease is (/ common condition which (!Ilects young to middle-aged men and women equally. Novi Sad: septembar-oktobar. Coservative treatment consists 0/ rest. Changes ill the mechanical properties o]' the disc lead to degenerative arthritis in the intervertebral joints. For accurate diagnosis. Prihvacen za stampu R. BIBI. and narrowing the: intervertebralforamen or the spinal canal. and in IIIOStcases it is (Ira degenerative origin. Treatment Pathophysiology Dogeneranve cascade.O()25-R 105:(2006):L1X :9-1 0:456-461. VI 2005. Key words: l.JO. LIX (9-10): 456-461. Physical therapy.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful