You are on page 1of 15

SEMINARSKI RAD

Predmet: Elektronsko poslovanje Tema: Nastanak i razvoj Interneta

Sadraj
Uvod...............................................................................................................1 Nastanak i razvoj funkcionisanja mree....................................................2 Istorija Interneta...........................................................................................4 Internet u Srbiji............................................................................................5 Protokoli i adrese..........................................................................................5 Struktura mree............................................................................................8 Aplikacije i korisnici.....................................................................................9 Servisi...........................................................................................................10 Elektronska pota.......................................................................................11 WORD WIDE WEB (WWW)..................................................................11 Zakljuak.....13 Literatura... 15 http://www.besplatniseminarskiradovi.com

Uvod
U savremenom svetu broj novih korisnika Interneta vrtoglavo raste. Internet koriste svi od dece do staraca. Neki Internet posmatraju kao bezgranini izvor zabave; drugi se njime slue da bi, u okviru svojih profesija, sticali nova saznanja i kontaktirali sa kolegama irom sveta. U novije vreme sve vei broj komercijalnih preduzea nastoji da iskoristi neslueni potencijal Interneta kao jeftinog elektronskog kanala distribucije. Moderne banke, takoe, stiu sve vre uporite u ovom novom, virtuelnom svetu, koristei trokovnu efikasnost informacione infrastrukture Interneta za automatizaciju najsitnijih transakcija u bankarstvu. Male inovativne firme, ali i itavi konzorcijumi sastavljeni od najveih proizvoaa softvera, hardvera, kompanija iz oblasti telekomunikacija i sl., ulau ogromna sredstva i napore u razvoj novih platnih sistema i transakcionih mehanizama na Internetu, poput onih baziranih na inteligentnim" karticama i digitalnom novcu. Internet se, gotovo preko noi" uvukao u sve sfere naega ivota. Da bismo bolje shvatili znaaj Interneta u savremenom svetu, neophodno je da se upoznamo sa njegovim nastankom i razvojem, strukturom, i sistemom protokola i adresa bez kojih bi njegovo funkcionisanje bilo nemogue. Pored toga, neophodno je uzpoznati se i sa aplikacijama i korisnicima Interneta.

Nastanak i razvoj funkcionisanja mree


Internet je infrastruktura koja povezuje raunare putem telekomunikacija. Nastao je 1969. godine, kada je pseudonezavisna Agencija za napredne istraivake projekte (Advanced Research Projects Agency ARPA), koju je osnovala amerika vlada pri Ministarstvu odbrane Sjedinjenih Drava u cilju razvoja stratekih projekata iz oblasti komunikacija, finansirala malu grupu raunarskih programera i elektronskih inenjera da redizajniraju nain na koji raunari funkcioniu. Rezultat ovih napora bio je ARPANET, prva raunarska mrea. ARPANET je zamiljen kao mrea koja je trebalo da obezbedi komunikaciju vojnih laboratorija, vladinih biroa i univerziteta, na kojima se realizuju brojni projekti od interesa za armiju. Tokom sedamdesetih godina ARPANET je postojano rastao, da bi ga 1975. u potpunosti preuzelo Ministarstvo odbrane, pretvorivi ga u sadanju DDN (Defense Data Network DDN). Internet, naslednik ARPANETa, osnovan je 1980. godine od strane Nacionalne fondacije za nauku (National Science Foundation NSF), a obuhvatio je na desetine hiljada istraivaa i studenata, 2

iz privatnog sektora i sa univerziteta, koji su bili povezani na ovu mreu preko raunarskih centara u svojim institucijama. Sedam godina kasnije, Internet je povezan sa ARPANET/DDN mreom i tako je nastao NSFNET. Ova mrea je u poetku okupljala uglavnom akademske institucije irom Sjedinjenih Amerikih Drava, a prikljuile su joj se i NASA i druge dravne agencije. Otprilike u isto vreme, 1978. i 1979. godine, irio se i Usenet, konferencijski sistem preko koga su (u poetku) studenti i profesori amerikih univerziteta razmenjivali miljenja o raznim strunim i neformalnim temama. IBM je 1977. godine osnovao BITNET, mreu na koju je prikljuio najpre univerzitetske raunare iz Sjedinjenih Drava, a kasnije i iz Evrope (projekat EARN) i drugih krajeva sveta. Povezivanje raunara u mreu je, naravno, bilo interesantno i komercijalnim organizacijama koje su se, tokom osamdesetih godina, povezivale na razne naine. Nacionalna fondacija za nauku (NSF) je 1990. godine predstavila projekat umreavanja raznih organizacija i njihovih postojeih mrea, najpre na nacionalnom, a potom i na globalnom nivou. Zadatak je bio da se povee EARN, koji je postojao u mnogim dravama, JANET iz Velike Britanije, NORDUnet koji je postojao u skandinavskim zemljama, FUNET iz Finske itd. Na ovaj nain nastao je Internet kakav danas poznajemo. On nije bez razloga prozvan mreom svih mrea" sastavni delovi pri izgradnji Interneta nisu bili pojedinani raunari ve kompletne raunarske mree organizovane na najrazliitije mogue naine. Jedino zajedniko svim ovim mreama bio je protokol za komunikaciju, TCP/IP. Ovakav nastanak Interneta uslovio je i upravljanje njime. Internet nema vlasnika, tj. nijedna dravna ili privatna institucija nema vlasnitvo nad njegovom celinom. Pojedine drave i firme, istina, vlasnici su delova komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi, ali na Internetu postoji samo jedno vlasnitvo svako je vlasnik svog raunara koji je prikljuen na mreu i ima neogranieno pravo da taj raunar koristi kako eli i da na njemu dri sadraje koje on smatra potrebnim. To, dalje, znai da svaki vlasnik raunara samostalno bira nain na koji e se prikljuiti na mreu, koje e sadraje primati sa mree i ta e slati drugima. Jula 1995. godine procenjeno je da se Internet sastojao od 120.000 host1 raunara koji povezuju 40 miliona korisnika posredstvom 70.000 mrea. Prema proceni firme Network Wizards 2sredinom 1997.
2

Ma koji raunar ili sistem koji ima pridruenu najmanje jednu Internet adresu. Detaljnije podatke moete nai na Internet adresi firme Network Wizards, (http://www.nw.com).

godine na Internetu je bilo 19.540.000 registrovanih raunara rasporeenih u 1.301.000 domena. Najvie raunara nalazi se u komercijalnom (.com) domenu njih oko 4,5 miliona. Sledei domen po broju raunara je domen amerikih univerziteta (.edu) sa 2,94 miliona raunara, a odmah iza njega je domen provajdera (.net)3 sa 2,16 miliona raunara. Na etvrtom mestu nalazi se nacionalni domen Japana (.jp) sa oko 995.000 raunara. Interesantno je napomenuti da, prema ovom pregledu, nacionalnom domenu Jugoslavije (.yu) pripada 2.885 raunara. Drugim reima, mada Jugosloveni ine 0,2% svetske populacije, nai raunari ine svega 0,015% Interneta. 4Prema podacima firme Open Market5, januara 1997. godine 58% svih raunara na Internetu nalazilo se u Sjedinjenim Dravama. Najpopularniji servis za pretraivanje je Yahoo!, kome dnevno pristupi 38 miliona korisnika. Od ukupnog broja raunara na Internetu 23% nalazi se u komercijalnom (.com) domenu. Godine 1997. na Internet je bilo prikljueno 14,8 miliona domainstava. Od ovog broja svega je 15,6% (3,4 miliona) koristilo mogunost onlajn trgovine, a procene firme Jupiter Communications govore da e 2002. godine preko 15 miliona domainstava trgovati preko Interneta.6 Internet je globalna raunarska mrea. Pre svega, pojam internet znai mrea unutar mree, ili internkonekcija izmeu vie raunara. Strukturno postoje male mree koje se meusobno vezuju, i time ine ovu strukturu. Internet se sve vie naziva globalnom mreom informacija (velika internacionalnaglobalna baza podataka). Broj raunara na internetu se trenutno procenjuje na oko 150.000.000. Koliina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna, i teko je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista.

Istorija Interneta

Od engl. provider Za povezivanje na Internet potrebna je veza do nekog drugog raunara koji je ve povezan na Internet. Usluge

ovakvog povezivanja nude brojne firme koje se nazivaju Internet provajderima (provide = snabdeti, obezbediti, pribaviti).
4

Popovi, S.: Mrea u oima statistike", Svet kompjutera br. 2/98, 1998, str. 25. Ovaj podatak se odnosi samo na raunare domaih internet provajdera i raunare iz jugoslovenske akademske mree. 5 Detaljnije informacije na adresi: http://www.openmarket.com.
6

PC Magazine, vol. 17, YU#3, 25. april 1998, str. 9.

Ve od prvih dana pa sve do danas, Internet je proslavio mnogo roendana, ali koji je pravi teko e se sloiti i najbolji poznavaoci istorije informatike. Neki tvrde kako je to 1961. kad je dr. Leonard Klajnrok na univerzitetu MIT prvi put objavio rad o packet-swiching tehnologiji. Neki navode 1969. godinu kao godinu roenja Interneta jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency Network, poznatiju kao ARPANET, za istraivanje i razvoj komunikacija i komandne mree koja e preiveti nuklearni napad. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma vanih otkria koja su obeleila razvoj Interneta kakvog danas znamo, a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraivaki projekt. Verovatno je najvaniji trenutak bio 1983. kad je tadanja mrea prela sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol), to je znailo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi. Protokoli su standardi koji omoguavaju komunikaciju raunara putem mree, a 1983. godine manje od 1000 raunara je bilo spojeno sa ARPANET koristei relativno primitivni Netvork Kontrol Protokol, koji je uprkos mnogim ogranienjima, bio upotrebljiv u malim mreama, i nije bio dovoljno fleksibilan za iru upotrebu. Kako se ARPANET eksponencijalno poveavao, videlo se kako je potreban optiji pristup komunikacionom protokolu kako bi mogli biti udovoljeni sve vei zahtevi i stvarana sve komplikovanija mrea raunara. Vinton Cerf koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP protokol, jednom je rekao: Stvorili smo protokol koji e se koristiti i u velikom mreama s velikom brojem raunara, protokol koji e nositi Internet budunosti, to je znailo da mora biti fleksibilan kako bi razliite mree mogle funkcionisati u zajednikom okruenju. Naime ve je tada bilo jasno kako e Internet biti velika mrea sastavljena od velikog broja manjih mrea. Ali tada je prelaz na TCP/IP bio kontraverzan: neki delovi informatike zajednice eleli su prihvatanje drugih standarda, a najvie se pominjao Open System Interconection Protocol. ARPANET je pre slubenog prelaza na TCP/IP u nekoliko navrata iskljuio NCP prenos podataka kako bi uverio neverne tome da se NCP moe iskljuiti po elji.

Vinton Cerf i Robert Kan poeli su rad na novom protokolu puno pre 1983. godine, tano 10 godina ranije javila se ideja o novom protokolu, a sledeih godina su se razvijali i usavravali detalji protokola

koji e promeniti istoriju. Implementacija TCP/IP-a u tadanje vreme i operativne sisteme trajala je skoro 5 godina, dok je na ARPANET bilo spojeno oko 400 raunara. Situaciju je pojednostavio detalj to su mnogi raunari koristili Packet Radio i Packet Satellite koje su ve nekoliko godina radile sa TCP/IP protokolom.

Internet u Srbiji
Internet u Jugoslaviji (Srbiji) pojavio se u februaru 1996. godine kada je nacionalna akademska mrea preko provajdera BeoTelNet-a spojena na Internet. Iste godine poinju s radom prvi domai komercijalni provajderi. . Trenutno u Srbiji preko 1.800.000 ljudi koristi Internet. Pristup Internetu je uglavnom iz kue (63%) i radnog mesta (23%), dok pristup iz internet kafia ini zanemarljivih jedan odsto. Veina raunara u Srbiji jo uvek se na Internet pozvezuje putem telefonske linije - tzv. "Dajl Ap" (Dial Up) pristup, putem kablovskog Interneta na svetsku mreu se povezuje oko 60.000 korisnika, a preko ADSL-a oko 65.000 korisnika. Primena novih tehnologija i poveanje kapaciteta u sferama ADSLa i kablovskog Interneta, kao i sporadino sniavanje cena uinili su irokopojasnu (eng. broadband) vezu dostupnijom i traenijom, te je s toga primetan meseni rast ADSL korisnika koji iznosi oko 20% meseno, kao i rast korisnika kablovskog Interneta oko 15% meseno. Beini Internet je osrednje zastupljen. Broj korisnika koji se na Internet povezuju na ovaj nain je par hiljada.

Protokoli i adrese
Najvaniji rezultat razvoja ARPANET i DDN mrea jesu Transmision Control Protocol i Internet Protocol (u nekim izvorima pominje se i kao Interface Protocol), skraeno TCP/IP. Protokol za kontrolu prenosa (Transmision Control Protocol TCP) i Internet protokol (Internet Protocol IP) su protokoli za komunikaciju koji se mogu smatrati kamenomtemeljcem Interneta. TCP/IP protokoli kontroliu komunikaciju izmeu svih povezanih raunara. Ovi protokoli su dizajnirani tako da uspostavljaju vezu izmeu svih vrsta raunara i mrea. Informacioni elementi (tzv.

paketi") poslati preko mree obino sadre adrese poiljaoca i primaoca. Jedan veliki skup podataka moe se podeliti na vie paketa, koji zatim slede razliite komunikacione puteve preko Interneta, da bi se ponovo rekonstruisali na mestu prijema. TCP/IP je konano definisan 1983. godine kao jedinstven protokol i, kao takav, predstavlja najefikasniji nain za komuniciranje i razmenu informacija izmeu raznovrsnih raunara i mrea. Skup komunikacionih protokola na kome se bazira Internet naziva se TCP/IP po dva osnovna protokola: IP (Internet Protocol) i TCP (Transmission Control Protocol). IP protokol funkcionie na treem sloju referentnog OSI modela. Implemetira se na svim raunarima na Internetu, kao i svi ostali protokoli, kroz softversku komponentu u okviru operativnog sistema raunara. Osnovna funkcija mu je da pakete sa informacijama (datagrame) rutira od izvora do odredita, a na osnovu odredine IP adrese. Svaki paket u zavisnosti od trenutnog stanja saobraajnica na Internetu moe putovati razliitim putevima nezavisno od drugih paketa iste poruke. IP ne garantuje isporuku svih paketa bez greke, kao ni taan redosled paketa na odreditu. TCP protokol funkcionie na etvrtom sloju referentnog OSI modela. Njegova osnovna funkcija je da obezbedi taan prenos paketa poruke izmeu dve proizvoljne take na Internetu. Naime, on sekvencira pakete (obeleava ih rednim brojevima) i potom ih predaje IP-u da ih prenese do cilja. Osim ova dva protokola, na Internetu postoje i drugi protokoli i alati na nivou aplikacija.
SMTP omoguava slanje tekstualnih poruka izmeu dva raunara (elektronska pota) FTP omoguava prenos datoteke izmeu dva raunara Telnet omoguuje povezivanje na udaljenoj maini.

Da bi se pristupilo Internetu, potreban je pristup do nekog raunara koji je prikljuen na mreu koja je povezana na Internet. U principu, postoji etiri naina pristupa: Preko LAN mree koja je stalno povezana sa Internetom, Preko LAN mree koja je povremeno povezana sa Internetom, Preko telefonske linije sa biranjem i Preko kabla za kablovsku televiziju. Svaki raunar na Internetu ima jedinstvenu adresu. Adrese odobrava Uprava za dodelu internet brojeva (Internet Assigned Numbers Authority IANA) na osnovu ugovora sa Nacionalnom fondacijom za nauku. Trenutno funkcije IANAe vri Institut informacionih nauka pri Univerzitetu june Kalifornije.

Kompozicija adresa koje se koriste na Internetu pokazuje vrstu domena. Poslednji deo adrese naziva se imenom najvieg domena (Top Level Domain Name TLD). TLD se sastoji od dva slova koja se odnose na neku zemlju (na osnovu oznaka zemalja prema ISO 3166 standardu) ili od tri slova koja predstavljaju oznaku izvesnog domena (com za komercijalni domen, gov za vladu Sjedinjenih Drava, edu za obrazovne institucije, net za Internet provajdere, itd.). Adresa raunara se sastoji od etiri broja koja se nazivaju okteti razdvojeni takama. Tako je 193.203.17.22, 147.91.8.6 druga, 201.5.121.3 trea itd. ove adrese se nazivaju IP adrese, jer ih koristi IP protokol iz familije TCP/IP protokola za pronalaenje odredita za poslatu poruku. Ove numerike adrese su pogodne za korienje na raunarima, jer su brojevi za njih prirodni. Meutim, za ljude bi bilo izuzetno naporno da adrese raunara na Internetu pamte u brojnom obliku. Onda bi za slanje pisma kolegi morali da piete adresu njegovog raunara: 193.201.18.3, dakle vladan@[193.201.18.3]. Iz tog razloga se svakoj IP adresi moe dodeliti jedna ili vie simbolikih adresa. Tako, umesto da pitete broj raunara, npr. 193.201.18.3, pisaete adresu raunara koja moe da izgleda ovako: rc.zastava.co.yu. ovakav nain zapisivanja na prvi pogled izgleda kriptino. Zato emo prouiti strukturu ovih simbolikih adresa. Princip je slian formiranju obinih potanskih adresa: navodite ime oveka kome piete, zatim ulicu i broj, mesto i na kraju dravu. Analizirajmo adresu rc.zastava.co.yu itajui je sa desne strane: yu oznaava da poruka ide u Jugoslaviju, co (corporate) govori da se radi o nekoj organizaciji koja nije akademska, dravna ili vojna (one imaju posebnu oznaku). Zastava je naziv organizacije gde se raunar nalazi i konano, rc je naziv raunara u firmi Zastava. Broj rei razdvojenih takama nije fiksan, pa se moe pojaviti irc.grf.bg.ac.yu, koja govori da se raunar nalazi u Jugoslaviji, da je u nekoj od akademskih institucija u Beogradu i to na Graevinskom fakultetu (grf), te da je ime raunara irc. Svaka drava ima svoju dvoslovnu oznaku kojom se zavravaju simbolike adrese raunara iz te drave. Tako Jugoslavija ima oznaki yu, Britanija uk, Tajvan tw itd.

Struktura mree

Struktura mree Interneta prikazana je na slici 1. Treba, meutim, imati u vidu da se ova struktura neprestano menja. Struktura mree je predmet diskusije vie grupa korisnika koji brinu o standardizaciji i arhitekturi Interneta. Ove grupe obuhvataju: Odbor za arhitekturu Interneta (Internet Architecture Board IAB) koji se sastoji od eksperata koji nadgledaju arhitekturu Interneta; Radnu grupu za Internet ininjering (Internet Engineering Task Force IETF), koja se sastoji od preko 600 pojedinaca koji doprinose standardizaciji obezbeenja, aplikacija, puteva, integraciji mree itd.; Upravljaku grupu za Internet inenjering (Internet Engineering Steering Group IESG), koja se sastoji od predstavnika IETFa i ima zadatak da koordinira sve IETFove napore u vezi sa standardizacijom; i Grupu za Internet inenjering i planiranje (Internet Engineering and Planning Group IEPG), koja se sastoji prvenstveno od menadera koji upravljaju mreama internetprovajdera. SLIKA 1. Mrena struktura Interneta

IEPG se bavi obezbeenjem odgovarajueg dizajna, kao i tehnikim vezama izmeu raunara na Internetu. Internet drutvo (Internet Society ISOC) je vie formalna organizacija, koja je osnovana 1992. godine radi stvaranja jednog meunarodnog foruma za drave, privredu i pojedince u cilju utvrivanja pravila i procedura o korienju Interneta. Budui tehniki razvoj Interneta verovatno e zavisiti od kontinuiranog obezbeivanja kapaciteta za skladitenje i prenos informacija zbog poveanja broja korisnika.

Aplikacije i korisnici
Osamdesetih godina Internet je imao na desetine hiljada korisnika koji su razmenjivali informacije putem elektronske pote (email), goufera"7, i protokola za prenos datoteka (File Transfer Protocol FTP). Poev od 1990. godine broj korisnika i aplikacija na Internetu naglo je porastao usled primene novih dostignua, kao to je prelazak sa isto tekstualnih informacija na multimedijalne8 informacije i pojava aplikacija za pretraivanje Internet sadraja (tzv. veb itai)9, koje su lake za upotrebu. Ostali faktori koji su uticali na razvoj Interneta bili su: dalja stimulacija i sponzorstvo Interneta od strane vlada (pogotovo od strane vlade Sjedinjenih Drava), pad cena potrebne opreme i telekomunikacionih usluga i sve vea eksploatacija Interneta od strane komercijalnih firmi. Najpoznatije aplikacije na Internetu su: (1) elektronska pota (email) za razmenu elektronskih poruka i dokumenata izmeu korisnika; (2) World Wide Web (WWW) koji obuhvata multimedijalne sadraje i informacije; (3) protokol za prenos datoteka (FTP), koji se koristi za prenos datoteka sa/na odreene raunare; (4) grupe za prikazivanje novosti (newsgroups) i grupe za diskusiju (discussion groups); (5) Gopher, aplikacija koja se koristi za pretraivanje tekstulanih informacija; i (6) simulacija terminala

Od engl. Gopher donedavno jedan od najpopularnijih servisa na Internetu zbog jednostavnosti njegove upotrebe.

Kombinacija zvuka, grafike, animacije i videosignala. U svetu raunara, multimedija je podskup hipermedije, koja kombinuje pomenute elemente sa hipertekstom. 9 Od engl. Web browser veb ita; program pomou koga se mogu pregledati multimedijalni sadraji na World Wide Webu.

10

(terminal emulation) koja se koristi da bi se omoguilo nekom raunaru da se ponaa kao jedan od terminala nekog cenralnog raunara ili servera. 10 Postoje i druge aplikacije (kao to su, na primer, telefonski razgovori)11, ali one jo uvek nisu u iroj upotrebi. Tekua istraivanja o upotrebi Interneta u Sjedinjenim Dravama pokazuju da su tri najpopularnije aplikacije na Internetu elektronska pota (87%), World Wide Web (79%) i prenos datoteka (42%).

Servisi
Kako je nastao Internet tako se poveavao i broj servisa koji su bili na raspolaganju korisnicima. Od poetne ideje razmene poruka i podataka izmeu korisnika razvili su se brojni servisi iji se znaaj takoe vremenom menjao. Pomenuu neke koji su trenutno aktuelni. Elektronska pota WWW (World Wide Web) IRC (Internet Relay Chat) FTP (File Transfer Protocol) Telnet Internet PHONE Radio i TV prenosi.

10

Server je funkcionalna jedinica koja prua usluge radnim stanicama preko neke mree, na primer server za datoteke, server za tampanje,

server za elektronsku potu i sl. U terminologiji TCP/IP protokola server je sistem na mrei koji izvrava zahteve nekog sistema na drugom sajtu, zvanom klijentserver.
11

Telefonski razgovor" preko Interneta (upotrebom raunara, mikrofona, slualica i programa za kompresiju i dekompresiju

zvunog signala) pogodan je u tom smislu to se na ovaj nain mogu obavljati meunarodni razgovori po ceni lokalnog poziva jer se, kao i kod ostalih Internet usluga, telefonski impulsi plaaju samo od korisnikovog raunara do servera najblieg Internet provajdera (koji se, esto, nalazi u istom ili oblinjem gradu).

11

Elektronska pota
Elektronska pota (e-mail) najstariji je i najei nain korienja Interneta. Da bi se nekom korisniku poslalo pismo nije potrebno da on u tom trenutku bude prisutan na mrei. Pismo stie u potansko sandue i prilikom poetka rada korisnik dobija obavetenje o prispeloj poti. Pre desetak godina pisma su i na svim kratkim realacijama putovala nekoliko sati, pa i ceo dan. Danas izmeu bilo koja dva raunara na svetu pisma samo izuzetno putuju due od nekoliko minuta. Kao i klasino pismo, i elektronsko pismo moe da ima priloge u vidu: tekstualnih dokumenata generisanim procesorima teksta, crtea, slika, fotografija, glasovnih poruka, muzikih datoteka, filmskih sekvenci itd.

WORD WIDE WEB (WWW)


World Wide Web sastoji se od informacija koje su uskladitene u posebnom formatu (poznatom kao Hyper Text Markup Language HTML). HTML informacije mogu se itati posredstvom specijalnih aplikacija tzv. veb itaa. Trenutno se u irokoj upotrebi nalaze veb itai kao to su Netscape Navigator, Microsoft Internet Explorer i sl. Dopune i nove verzije ovih programa neprestano se distribuiraju preko Interneta. Informacije koje ostavlja neki korisnik ili organizacija na Internetu zovu se houm pejd (home page). Lokacija houm pejda odreena je njenom adresom. Na primer, adresa http://www.primer.com ukazuje na upotrebu protokola za prenos hiperteksta (HyperText Transfer Protocol HTTP) i na lokaciju HTML datoteke. Veb ita kome je naloeno da ode na ovu adresu koristie informacije iz HTML datoteke na toj lokaciji da prikae grafiku, zvuk i tekst na raunaru korisnika. Vana karakteristika HTMLa je to on omoguava da reference na druge Internet adrese budu sadrane kao deo HTML datoteke. Kao rezultat toga, mogue je kreirati veze (linkove) ili pokazivae ka drugim raunarima. Korienje ovakvih veza i pokazivaa omoguava korisniku transparentni pregled informacija. Korisnik ne mora da zna gde su informacije uskladitene i moe pristupiti informacijama irom sveta za nekoliko sekundi. Klijent/server arhitektura ini osnovnu implementacionu platformu WWWa. Podaci su smeteni na WWW serveru. Softver na serveru odgovara na upite WWW klijenata i alje datoteke klijentima. Klijenti interpretiraju datoteke i predstavljaju informacije na ekranu. Savremeni veb itai omoguavaju

12

i izvravanje aplikacionih modula na klijentraunarima. Moduli se piu u savremenim programskim jezicima od kojih su trenutno najpopularniji Java, JavaScript, i ActiveX. Komunikacija izmeu klijenata i servera obavlja se putem HTTP protokola, koji je vrlo jednostavan. On omoguava krae vreme odgovora i manje optereenje servera. Sa druge strane, veza mora da se uspostavi za svaki upit. Svaki dokument adresiran je na jedinstven nain. Jedinstveni lokator resursa (Uniform Resource Locator URL) sastavljen je od adrese servera, putanje do direktorijuma ili datoteke, i naziva datoteke. injenica da HTML aplikacije omoguavaju mnogim razliitim korisnicima da meusobno komuniciraju navela je mnoge na oekivanje da e Internet, a posebno World Wide Web, pruiti nove oping i poslovne mogunosti potroaima i trgovcima. Danas su trgovcima na malo na raspolaganju razne vrste pristupa World Wide Webu: korienje iskljuivo u svrhu informisanja i reklamiranja; reklamiranje i pruanje mogunosti naruivanja, pri emu se kasnije plaanje obavlja putem tradicionalnih kanala; kao i pruanje mogunosti plaanja, pored mehanizama za reklamiranje i naruivanje. Finansijskim institucijama na raspolaganju su etiri podruja primene World Wide Weba: (1) prezentacija informacija; (2) prezentacija informacija sa dvosmernom (asinhronom) komunikacijom; (3) interakcija sa korisnicima i 4) onlajn bankarske transakcije. to se tie vrilaca usluga na Internetu, izvetaj o reklamiranju iz 1996. godine pokazuje da je njihov netoprihod u 1995. godini bio 55 miliona dolara, obuhvatajui 43 miliona dolara prihoda od prodaje reklamnog prostora na World Wide Webu i 12 miliona dolara od pruanja onlajn usluga korisnicima.12 Konano, moe se zapaziti da se Internet sajtovi naglo razvijaju. Eksperimentalni World Wide Web sajtovi dizajnirani su sa ciljem pronalaenja najuspenije formule za poslovanje i plaanje preko Interneta. Mali poslovni prihodi preko Interneta objanjavaju se nedostatkom sigurnog i jeftinog mehanizma za plaanje preko Interneta. Meutim, ulau se ogromni napori i sredstva da se razviju bezbedni protokoli za naruivanje i plaanje, uz upotrebu kriptografskih algoritama za ifriranje podataka.

Zakljuak
12

1996 Online Advertising Report, Jupiter Communications, (http://www..jup.com).

13

Ako u kui ili, ee, u koli imate dva raunara, verovatno ste bar jednom pomislili da bi bilo dobro da izmedju njih postoji nekakva veza. Napisali ste pismo na jednom raunaru, a onda je trebalo da ga odtampate na drugom. Verovatno ste snimili fajl na disketu, preneli disketu na drugi raunar i odatle pokrenuli program za tamanje. Pri tome ste se sigurno zapitali Moe li to da se uradi na neki laki nain? Ako ste otili korak dalje od elje i zaista pokuali da poveete dva raunara, sigurno ste zakljuili da stvar nije ni jednostavna ni pravolinijska: ma koji nain da ste izabrali, trebalo je kupovati kartice, razvlaiti ice, instalirati neki softver, sve to isprobavati, podeavati... teko je povezati dva raunara, a kako li tek mora biti teko da se povee sto raunara? A milion raunara? Nemogue? Internet je samo praktina realizacija nemogueg povezivanja stotina miliona raunara u jedinstvenu mreu. Internet je globalna svetska raunarska mrea na koju je prikljuen ogroman broj raunara. Broj raunara i korisnika Interneta se poveava svaki dan eksponencijalnom brzinom. Razvoj Interneta poeo je u SAD u doba hladnog rata (1969.god.), sa idejom pravljenja mree raunara koja bi obezbedila komunikaciju vojnih labaratorija, vladinih biroa i univerziteta. Na takvoj mrei postojale su viestruke mree i putanje izmeu raunara tako da bi u sluaju kvara na nekom delu podaci mogli da se prenose drugim putem. Ovakav sistem sa visokim stepenom meupovezanosti bio je atraktivan i izvan vojnih krugova. Tako je 1980.god. Nacionalna nauna fondacija (NSF) osnovala na istim principima mreu The Internet, koja je sedam godina kasnije povezana na ARPANET/DDN i tako je nastao NSFNET. Ova mrea je u poetku okupljala uglavnom akademske institucije, a kasnije joj se pridruila NASA kao i druge vladine organizacije. Do 1995.god. najvei finansijer je bila NSF, koja je obezbeivala znaajan deo sredstava, resursa i raunske infrastrukture potrebnih za funkcionisanje Interneta. Meutim, NSF je znaajno redukovala i sredstva i upravljanje glavnim raunarskim mreama i njihovo funkcionisanje prepustila provajderima. Ovakav nastanak Interneta uslovio je i upravljanje njim. Internet nema vlasnika, tj. nijedna drava ili institucija nema vlast nad celinom. Pojedine drave ili firme su vlasnici delova komunikacionih kanala ili opreme koje se koriste.na Internetu je svako vlasnik svog raunara i ima neogranieno pravo da taj kompijuter koristi kako eli i da na njemu dri sadraj koje on eli. Svako vlasnik raunara samostalno bira na koji e se nain prilkjuiti na mreu, koje e njene sadraje prenositi ili ta e slati drugima.

14

Jedina stvar koja se reava na centralizovani nain na mrei su adrese, poto svaki raunar mora imati jedinstven identifikacioni broj. Internet je mrea od vie desetina miliona raunara meusobno povezanih na razliite naine: u lokalnim mreama, telefonskim linijama, razliitim vrstama kablova, satelitskim vezama, vezama kablovske tv itd. bez obzira na nain povezivanja na Internet, svaki raunar u ovoj mrei moe komunicirati sa bilo kojim drugim raunarom prikljuenim na mreu. Da bi se to obezbedilo, moraju da budu zadovoljena dva uslova: Svaki raunar mora imati jedinstvenu adresu u mrei i Raunari za meusobnu komunikaciju moraju koristiti jedinstveni jezik- protokol.

Literatura
- asopis Svet kompjutera - asopis Mikro Popovi, S.: Mrea u oima statistike", Svet kompjutera br. 2/98, 1998 1996 Online Advertising Report, Jupiter Communications, (http://www..jup.com) PC Magazine, vol. 17, YU#3, 25. april 1998

http://www.zastita.co.yu/
http://www.nw.com

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

15