TRENDOVI Informacione tehnologije: elementi I vestine za cuvanje stvaranje I prenosenje informacija. Najvaznija komponenta IT su racunari.

Opsti trendovi su: Odnos trosak/performance: prednost racunara u odnosu na ljudsku snagu (kompjuter ce za 10g kostati isto, a imace mnogo vecu snagu, dok ce radna snaga poskupeti za duplo) Objektivno – orjentisano okruzenje: novi nacini programiranja I koriscenja racunara kako bi se znatno smanjili troskovi izgradnje I odrzavanja inform.sistema Menadzment dokumenata Mrezno racunovodstvo: omogucava korisnicima da dodju do drugih korisnika I pristupe bazama podataka bilo gde u organizaciji Mobilna trgovina: E-trgovina preko bezicnih aparata Internet: brz rast internet korisnika Intranet: unutar organizacije se sve vise koristi Ekstranet Korporativni portal: odnosi se na WEB stranu firme kao ulaz za korporativne portale, informacije itd. Mrezno preduzece: koje omogucava kontakte sa svim entitetima sa kojima firma posluje Opticke mreze: telekomunikacione mreze velikog kapaciteta koje se koriste kod interneta, videa….

MIKROPROCESOR (Central Processing Unit) Mikroprocesor je cip koji upravlja radom mikroracunara. On dobija instrukcije od RAM memorije, obradjuje podatke I vraca ih nazad kako bi se mogli prikazati ili uskladistiti. CPU se sastoji iz: Aritmeticko-logicke jedinice: matematicke I logicke operacije potrebne za obradu podataka. Kako ALU moze obavljati samo jednu operaciju u jedno vreme, on koristi tzv. registre, a rezultati tih operacija su privremeno smesteni u akumulatoru Upravljaca jedinica: nadgleda I upravlja radom svih pojednicnih delova racunara, samim tim I samim racunarom. Tokom obrade podaci se prenose iz jednog dela sistema u drugi I upravljacka jedinica upravlja-kordinira tom obradom.

Mikroprocesori se izrazavaju u bitima I to 4,8,16,32 I 64 bita, gde se manji koriste kod jednostavnih kalkulatora, a ovi poslednji npr.64bita kod PC Pentium racunara.

RAM MEMORIJA (Random Access Memory)

RAM omogucava izvrsenje programa ili trenutno skladistenje rezultata rada programa. Da bi program mogao da se izvrsi, on se iz stalne memorije (hard disk) kopira u radnu memoriju. Sadrzaj RAM-a se moze menjati, sto znaci da se podaci mogu upisivati I brisati. RAM memorija sadrzi: operativni system, aplikativni program…. Kriterijumi za kvalitet RAM-a su: kapacitet, brzina pristupa, nacin pakovanja, proizvodjac. ROM MEMORIJA (Read Only Memory) ROM omogucava citanje iskljucivo fabricki upisanih podataka, pri cemu se podaci ne mogu menjati tj. promene sadrzaja nisu moguce. ROM sadrzi deo operativnog sistema koji se naziva BIOS, program za ukljucivanje I startovanje sistema (Start Up), program za testiranje svih komponenti pri ukljucivanju….

HARD DISK Hard disk je glavn uredjaj za cuvanje podataka. Nalazi se u zatvorenom kucistu I omogucava veliki “kapaciteti” unosa podataka. Hard disk se sastoji od vise diskova pricvrscenih na jednu osovinu I zapis podataka se vrsi sa obe strane diska. Osnovni pramatri kvaliteta su: kapacitet, vreme pristupa podacima, brzina obrtaja, disk ploca, pouzdanost, otpornost, proizvodjac I cena, Kapacitet se izrazava u gigabajtima.

OPTICKI CITACI

Opticki citaci su ulazne jedinice koje pisane I stampane podatke konvertuju u podatke koje prepoznaje racunar. Tri vrste: za ocitavanje markiranih polja – prepoznaju prisustvo ili izostanak odredjene oznake. Npr. Loto listici za ocitavanje stampanih ili kucanih karaktera – skeniraju tekst kao graficki prikaz koje se zatim dekodira I ponovo pretvara u tekst na racunaru za ocitavanje linijskog koda – bar kod citaci, prepoznaju linije I razmake izmedju linija I to pretvara u numericke podatke MONITOR Monitor je uredjaj koji prikazuje slike koji se u racunarski sistem povezuje preko graficke karte Ekran monitora cine sistem malih tacaka koji se nazivaju pikseli. Faktori kvaliteta su: velicina ekrana (koja se odredjuje duzinom dijegonale I izrazava se u incima), rezolucija slike (odredjuje se brojem piksela rasporedjenih po duzini I sirini), minimalna velicina piksela, vertikalna (broj koliko puta u sekundi se iscrta slika na ekranu, izrazena u Hz) I horizontalna frekvencija (brzina kojom se iscrtavaju linije ili redovi piksela, izrazena u KHz). Postoje dve vrste monitora: CRT I TFT. STAMPACI Stampaci predstavljaju izlazne uredjaje koji rezultate obrade iscrtavaju na papiru. Podela stampaca je na: Matricne – koji su najednostavniji I najjeftiniji stampaci, Rade po principu udaranja iglica preko osencene trake. Nedostaci su im velika buka, mala brzina rada I nekvalitetan otisak. Najcesce se koriste u svrhe knjigovodstva ili kao kasa blok stampaci. Ink Jet – slican rad kao I matricni. Na glavi stampaca se nalaze male rupice kroz koje se na papir ubrizgava mastilo. Postoje crno beli I kolor stampaci. Lasersi – ispisivanje znakova se vrsi u poluprovodnickom bubnju. Nedostaci su visoka cena, a prednosti velika brzina rada I kvalitet stampanog otiska.

-

APLIKATIVNI SOFTVER

stite kompjutere od virusa itd. To su programi za obradu teksta.vodjenje projekta. Java itd. za prezentaciju.za knjigovodstvo. SISTEMSKI SOFTVER Sistemski softveri su programi koji upravljaju racunarskim sistemom: Operativni sistem: sluzi za pokretanje I rad racunara. Oni povezuju hardverske komponente sa racunarom.Aplikativni softver pomaze pri obavljanju poslova koje koristik zeli da obavi uz pomoc racunara. racunovodstvo. vrsi kontrolu rada racunara I predstavlja sponu izmedju korisnika I racunara Usluzni programi: omogucavaju korisniku upravljnje I kontrolu lokacija podataka I hardverskih komponenti. kopiranje podataka sa jednog diska na drugi. Za pisaje programa mora se korisiti neki od programskij jezika Visual Basic. Programski softveri: alta za resavanje zadataka pomocu kojeg se izradjuje aplikativni softver. finansije itd. rad sa bazama podataka. Npr. evidenciju ili obracune plata itd. Za svaku posebnu namenu mora postojati jedan aplikativni softver. Drajeveri: softver pomocu kojeg se kontrolisu periferne jednici racunara. evidencije o zalihama itd. kao I pripremanje diska za uzimanje podata. C++. Npr. Horizontalni – koriste se za generalne poslove koji postoje u svim preduzecima. Aplikativni softverski paketi su: Vertikalni – pomazu korisnicima u razlicitim segmentima industrije. - - PROGRAMSKI JEZICI .

Dele se u tri kategorije: Upitni jezici (omogucavaju korisnicima pristup bazama podataka. Isto kao I kod masinskih. Programski jezici cetvrte generacije: njima se secificira sta je potrebno uraditi. a ne kako. te ovi programi nisu bili prenosivi na druge racunare. Programi su se pisali u simbolickom kodu. manje su fleksibilni tj. takodje nisu prenosivi. Programiranje ovim jezikom je bilo podlozno greskama I programeri su morali znati sve o funkcionisanju hardvera. jer su pisani za svaki racunar posebno Proceduralni: jezici trece generacije koji su nezavisni od hardvera. Mane ovih jezika su: manje efikasni u brzini obrade I velicine kapaciteta memorije. programer je morao dobro poznavati hardver da bi koristio ovaj jezik. Ali. a narocito procesora. Mogucnost pravljenja gresaka je mala. - - - - SISTEMI ZA UPRAVLJANJE BAZOM PODATAKA . Generatori izvestaja (omogucavaju korisniku da oblikuje izvestaj bez upustanja u detalje) I Generatori aplikacija (omogucavaju stvaranje aplikadija koje se mogu sastojati iz vise programa). sto je olaksalo programeru u odnosu na masinske jezike. Programi moraju biti napisani u binarnom kodu koji je specifican za svaki racunar. Objektivno-orijentisani jezici: omogucavaju pravljenje programa koji povezuje podatke I njihove operacije u zajednicke structure (objekti).Podela programskih jezika na: - Masinski: prva generacija programskih jezika. Pascal. Neki od ovih jezika su Basic. Asemblerski: programi niskog nivoa.pruzaju manje mogucnosti programeru da iskoristi ono sto hardver pruza. Fortran itd. te ih nije bilo potredno reprogramirati za druge racunare. klase I nasledstvo. Objekti razmenjuju podatke koji sadrze instrukcije za menjanje atributa objekata. Programiranje ovim jezikom je zasnova na tri koncepta: objekti.

realni I logicki). Zbog toga je kreatoru baze podataka neophodna pomoc korisnica pri samoj izdradi baze. SQL upitni jezik omogucava korisnicima da mogu ad hoc formulisati I postavljati pitanja I da brzo dobiju odgovor. kolona I tabela). red. koji na zahtev aplikativnih programa vrsi manipulaciju podacima. Posto razliciti korisnici razlicito koriste nazive za podatke iste vrste. SQL je dizajniran tako da ga mogu koristiti korisnici bez tehnickog znjanja (sta. brisanje I dodavanje redova.. Sistem za upravljanje bazom podataka (Data Base Management Sistem – DBMS) je softverski sistem za cuvanje I pretrazivanje podataka. Podaci u DBMS se definisu tipom podataka koji mogu biti numericki (celobrojni. Formiranje baze podataka je komplikovan zadatak. Iako su podaci zajednicki vecem broju korisnika. Red je skup povezanih polja koja sadrze podatke o necemu. znakovi I strukturirani (polja. koji moze biti automatizovan. trazenje konkretnog reda I pretrazivanje baze. posebno se trazi velika peciznost u prezentovanju podataka potrebnih korisnicima. DBMS omogucava svim korisnicima koriscenje zajednickih podataka. pri automatizaciji.Baza podataka je skup podataka iste vrste koji sluze korisnicima za njihove potrebe. logicku I fizicku nezavisnost programa od podataka. jedinstveno komuniciranje sa bazom preko SQL upitnog jezika. Polje je najmanja I osnovna jedinica koja moze biti numericka. Kolona se definise nazivom I u njoj postoji samo jedna vrsta podatka. alfabetska I alfanumericka. Rad sa DBMS treba da omoguci: menjanje postojecih podataka. Tabela se sastoji od kolona I redova medjusobno povezanih. razliciti korisnici ih razlicito shvataju. skladistenje podataka. a ne kako treba uraditi). INFORMACIONI PODSISTEM MARKETINGA .

boljeg nastupa na trzistu. cuvanja podataka o uslovima na trzistu koji deluju na poslovanje: konkurenciji. - - . Primer: godisnji izvestaji o poslovanju firmi Sistem marketing istrazivanja – process prikupljanja. izdavanje radnih naloga I zahteva za nabavku. planiranje materijalnih zahteva sa ostalim funkcionalnim oblastima. cenama I uslovima prodaje itd. Sistem analitickog marketinga – sluzi kao podrska u odlucivanju u marketingu I sastoji se od: banke podataka (organizovana kolekcija internih I externih podataka koji su medjusobno logicki povezani). zalihama. ponudama. dugovanjima. Aplikacije ovog podsistema su: Upravljanje unutrasnjom logistikom I materijalom – obuhvata aktivnosti pri porucivanju. nabavci itd. boljeg upoznavanja partnera I korigovanjem proizvoda prema njihovim potrebama. potrosacima. banka metoda obrade (programi kojima se podaci mogu obradjivati). obrade. omogucavaju da se troskovi svedu na minimum I upravljanje projektima Automatizacija projektovanja I proizvodnje – za smanjenje vremena potrebnog za projektovanje I to: projektovanje pomocu racunara (sistem koji omogucava da se industrijski crtezi prikazu na ekranu I da se na njima radi). troskovima. kao I upravljanje procesom proizvodnje. Aplikacije marketinga cine: Sistem internih izvestaja – koristi unutrasnje podatke poslovnog sistema koji je povezan sa racunovodstvenim bazama podataka I koji sadrzi informacije o tekucoj prodaji. kao I stanje zaliha koje imaju Planiranje proizvodnje I poslovnih operacija – sadrzi softvere koji olaksavaju plan nabavke.konkurentima (nadgledanju I pracenju rada). ulaznoj logistici I otpremnoj logistici. kupovini. Sistem marketing obavestavanja – obezbedjuje externe informacije o promenama u poslovnom okruzenju tj. banka modela (skup modela koji sluze kao pomoc marketingu u odlucivanju) I komunikacione veze (veza izmedju korisnika I sistema koji podrazumeva mogucnost usvajanja zahteva korisnika I definisanje jasnog sistema izvestavanja) - - - INFORMACIONI PODSISTEM PROIZVODNJE Informacioni podsistem proizvodnje podrzava procese upravljanja proizvodnjom I to planiranje materijala I kapaciteta. inzenjering pomocu racunara (analiza modela da bi se utvrdilo da li ce raditi kako je planirano).Informacioni podsistem marketinga treba da podrzi procese istrazivanja I analize trzista kako bi se obezbedili podaci za strategiju razvoja.

premestaj ili otpustanje). racunovodstva I to prikupljanje. za tumacenje I analizu finansijskih podataka Kontrola I revizija – za budzetsku kontrolu. upravljanje I raspodelu resursa. Omogucava laksu organizaciju I analizu podataka. pravih poslova (prikaz zaposlenih. komunikaciju. reviziju. INFORMACIONI PODSISTEM FINANSIJA I RACUNOVODSTVA Informacioni podsistem finans.i racunovodstva obuhvata process vodjenja finansija. vodjenje rasporede sastanaka I za svaki od navedenih postoji posebna softverska aplikacija. upravljanje dohocima… SOFTVER ZA LICNU PRODUKTIVNOST Softver za licnu produktivnost sluzi korisniku da lakes I efikasnije izvrsava poslove.proizvodnja pomocu racunara (postupci preko racunara koji olaksavaju u radu sa proizvodnim postrojenjima) I saradnicka proizvodnja (distrib. prezentacije. izradjivanje modela podrske pri odlucivanju za planiranje prihoda. Aplikacije ovog podsistema su: Finansijsko planiranje I predvidjanje budzeta – obuhvata znanje o raspolozivosti I ceni novca. izbor sluzbenika (proces testiranja I ocenjivanja) Pracenja zaposlenih – ocenjivanje rada zaposlenih (nagradjivanje. predvidjanje budzeta za nabavke I rasporedjivanje sredstava organizacije Upravaljanje finansijskim transakcijama – softver koji prikuplja neobradjene podatke neophodne za transakcioni racunovodstveni I finansijski sistem Upravljanje investicijama – za pristup finansijskim I ekonomskim izvestajima. projektovanja pomocu hardvera I softvera. opis poslova itd) Aplikacije ovog podsistema su: Zaposljavanje – process u vezi zaposljavanja I to: preko Web-a. obuka zaposlenih uz pomoc racunara Planiranje I upravljanje ljudskim resursima – planiranje osoblja. kontrola I upravljanje novcanim sredstvima. raspored neradnih dana. - - - . spisak radnih mesta (baza podataka radnih mesta). kao I integracija I koordinaciji svih aspekata proizvodnje. pravnih I opsith poslova u vezi sa politikom kadrova.sistem zasnovan na WEB-u koji omogucava proizvodjacima da modifikuju proizvod sa bilo kog mesta) Racunarski integrisana proizvodnja – sluzi za pojednostavljivanje svih proizvodnih tehnologija I postupaka. vodjenje kadrovskih. pregovaranju radnika I uprave. analizu rentabilnosti I kontrola cena INFORMACIONI PODSISTEM UPRAVLJANJA KADROVIMA Informacioni podsistem upravlanja kadrovima podrzava process upravljanja kadrovima.

premoscavaju se nedostaci u odnosu na mikrotalasni prenos. I preko plasticni omotac. Zahteva se opticka vidljivost. lak za postavljanje. Odlike su mu velika brzina prenosa.000 km od zemlje I imaju nepromenljiv polozaj u odnosu na zemlju. Osetljiv je na smetnje u vidu snezne oluje ili jake kise Satelitski prenos – prenos sa jedne zemaljske stanice preko satelita ka drugoj zemaljskoj stanici.za organizaciju I laksu manipulaciju podacima iz baze.orbiti – nalaze se blizu zemlje I smanjuju ili eleminisu kasnjenje signala - . dobija informacije I kreira izvestaje Softver za obradu teksta – za kreiranje. Tri oblika: o Sateliti u geostacionarnoj zemaljskoj orbiti – udaljeni preko 35. Korisnik kreira I odrzava bazu. U odnosu na uporednu paricu. Broj im je ogranicen I ima ih 150 o Sateliti u srednjoj zem. manje je osetljiv na elektricne smetnje. liste. kapacitet I bezbednost. tabele) Komunikacioni softver – za povezivanje sa partnerima (slanje e-maila. organizovanje podataka (beleske. Odlike : jeftin. zbog cega je za prenos neophodna opticka vidljivost izmedju predajnika I prijemnika. prenosi vise podataka. a nedostaci visoka cena I tezina postavljanja BEZICNI MEDIJUMI - - - Mikrotalasni sistemi – koriste mikrotalase koji putuju duz povrsine zemlje. ali je skuplji I tezi za postavljanje Fiber-opticki kabl – veliki broj tankih staklenih niti I umesto elektricnog koristi svetlosni signal za prenos informacija.- Sisem za upravljanje bazom podataka . ali zbog velike oblasti koju pokriva. transfer datoteka izmedju razlicitih racunara. a nedostaci: lako se prisluskuje I podlozan smetnjama Koaksalni kabl – izolovano bakarno jezgro sa punom ili pletenom presvlakom. video konferenciji itd) ZICNI MEDIJUMI - - Uporedna parica – par bakarnih zica I najrasprostranjeniji je vid komunikacionog povezivanja (telefonske instalacije).orbiti – 10. a nedostaci kasnjenje signala.000km od zemlje I moraju biti jaci od prethodnih o Sateliti u niskoj zem. Prednost im je sirina opsega I dometa. pristup internetu. editovanje I stampanje dokumenta (Word) Softver za pravljenje prezentacija – za pripremu I prikazivanje prezentacije ili predavanja za veci broj ljudi Softver za upravljanje – za evidenciju. upotreba sistema za sifrovanje I visoka cena lansiranja.

pr. poludupleksan (prenos u oba smera. Ova mreza se koristi najcesce kada postoji mala grupa korisnika. a stop bit kada se zavrsava prenos) I sinhroni (slanje grupe znakova kao kontinualni niz bitova uz sinhronizaciju predajnika I prijemnika kako bi se izbegao gubitak ili dobitak bitova) Tacnost podataka – na osnovu bitova parnosti se moze ustanoviti da li su bitovi preneseni potpuno ili su neki ispusteni u prenosu (zbog razlicitih uticaja kao sto su vremenske nepogode itd) Kompresija signala – npr.- Radio prenos – koristi radio talase (racunar I periferni uredjaji). pr. kod mulitimedijalnih prenosa Multipleksiranje – vise signala se prenosi istovremeno - - - MREZE RACUNARA ISTOG PRIORITETA Kod mreza racunara istog prioriteta ne postoji glavni najaci racunar tj.telefon) Nacin prenosa – asinhroni (emituje I prima samo jedan alfanumericki znak po principu da start bit daje znak kada pocinje. tv). kada racunari dele resurse ali im nije potreban server. Ovde svaki racunar odredjuje koje ce svoje resurse da deli sa ostalim racunarima u mrezi.radio. vec su svi racunari I serveri pojedinacno svaki od njih. Prednost su laka instalacija I niska cena. Kod ove mreze ne mora postojati velika bezbednost I kada organizacija. a nedostatak je mogucnost prisluskivanja KARAKTERISTIKE KOMUNIKACIONIH MEDIJUMA Brzina prenosa – kapacitet prenosnog kanala koji se izrazava u bitima/sekundi Smer prenosa – simpleksan (prenos u jednom smeru. ali u razlicito vreme) I dupleksan (prenos u oba smera istovremeno. . server. SERVERSKE MREZE Serverske mreze rade po principu povezanosti racunara klijenata sa serverom koji pruza podrsku racunarima klijentima I gde oni veci deo posla obavljaju sami.a samim tim I mreza moze porasti do odredjenih granica.

Signal salje odredjeni racunar preko hab-a na ostale racunare u mrezi. TOPOLOGIJA PRSTEN Prsten je umrezavanje racunara kruzno gde signal putuje kruzno u jednom smeru kroz svaki racunar. a nedostaci su da se tesko izoluje greska. preopterecenje glavnog voda u slucaju gusceg saobracaja. Ako se server iskljuci. radne stanice koji pristupaju mreznim resursima preko servera Komunikaciona oprema: kablovi. lako pronalazenje greske I nema zagusenja u mrezi. Serveri su racunari sa najvecom procesorskom snagom. Sastoji se od kabla – stablo na koje su povezuju racunari pravolinijski. Ukoliko se racunar pokvari to ne utice na rad ostalih umrezenih racunara. TOPOLOGIJA ZVEZDA Zvezda je umrezavanje racunara gde su oni povezani sa centralnom komponentom koja se zove HAB. vrsta kabla I udaljenost izmedju racunara. bezbednost rezervne kopije podataka. razdelne kutije. Prednosti ove topologije su lako fizicko formiranje mreze. fax I komunkacioni server. otpornost na greske.Racunar klijent poziva podatke u svoju radnu memoriju. konektori…. Na rad mreze utice broj povezanih racunara. server za stampanje. otezana komunikacija na krajnim krakovima mreze. skretnice. lako prosirivanje na glavni vod. Pod serverima podrazumevamo sledece: server datoteka. otkazuje cela mreza. Osnovne komponente su: Serveri: racuanri koji obezbedjuju resurse koje dele umrezeni racunari . . audio I video server itd. obradjuje ih I vraca ih na server kako bi bili raspolozivi za druge racunare klijente. Prednosti ove topologije su da je arhitektura jednostavna. ali nece moci medjusobno da koriste zajednicke deljive resurse. mnogo korisnika…. Periferne jedinice su zajednicki deljivi mrezni resursi. klijenti mogu nastaviti samostalno sa radom. to nema uticaja na ostale. karakteristike hardvera racunara. server aplikacija. Ovo povezivanje zahteva dosta kabla. lako dodavanje novih radnih jedinica. a nedostaci su velika duzina kablova. koriscenje malo kablova. Klijenti: racunari. cela mreze postaje neispravna. TOPOLOGIJA MAGISTRALA Magistrala je najjednostavniji nacin umrezavanja racunara. server baze podataka. server za caskanje. a ukoliko centralna komponenta otkaze. server e-poste. ukoliko koren postane neispravan. Ukoliko se pokvari jedan od racunara. RAM-om I hardiskom. - Prednosti serverske mreze su: zajednicko koriscenje.

pronalazenje adrese gde se salju paketi sloj podataka – stvaranje. jednostavno umrezavanje I nema centralnog dela. Najznacajniji javni servisi su: . bez prethodne provere identiteta. dovodi ih u racunar. oslobadja pakete podacima o prenosu.Otkazivanje jednog od racunara. otkazuje cela mreza. Ima mnogo protokola koji imaju razlicite namene I obavljaju razlicite poslove. priprema podatke za prenos kroz mrezu. prebacuje podatke u bafer radi sklapanja u celinu I predaje ih aplikaciji. a nedostaci su prestanak rada jednog od racunara prestaje da radi cela mreza. Na racunaru primaoca protokol uzima podatke iz kabla. TELEKOMUNIKACIONI PROTOKOLI Telekomunikacioni protokoli su pravila komuniciranja koji omogucavaju da racunari razlicitih hardverskih I softverskih platformi medjusobno komuniciraju. Svaki od ovih koraka mora da se obavi kako je navedeno da bi poslti podaci bili primljeni u istom obliku. steku. otpremui prijem paketa fizicki sloj – pretvara pakete u niz elektricnih signala koji su pogdni za prenos u racunarskim mrezama JAVNI SERVISI INTERNETA Javni servisi interneta su instalirani na znacajnim serverima u mrezi kako bi se omogucilo korisniku lako pristupanje podacima. Sloj na kome protokol radi opisuje njegovu ulogu. Nekoliko protokola moze zajedno da radi u tzv. Odredjeni protokoli rade samo na odredjenom OSI sloju.pakete. tesko izolovanje greske I tesko dodavanje novih radnih jedinica. Protokol na racunaru posiljaoca rastavlja podatke u manje delove u tzv. dodaje adresu primaoca. Prednosti ove topologije su malo kablova. OSI standard je stvoren da bi se omogucilo koriscenje telekomunikacione opreme raznih proizvodjaca razlicitih telekomunikacionih softvera I hardvera . OSI je sedmoslojan I sastoji se od: aplikativnog sloja – omogucava pristup aplikacijama mreze prezentacionog sloja – odgovoran za predstavljanje informacija u obliku koji je prilagodjen aplikacijama sesijski sloj – zaduzen za pravilan red paketa transportni sloj – prenos podataka odnosno nacin prenosa mrezni sloj – mrezne usluge.

- - OSNOVNI SERVISI INTERNETA Osnovni servisi interneta su servisi koji postoje na svakom racunaru. odnosno URL. Home Page je prva. Najznacajniji servisi su: . Stranice su medjusobno povezane preko hiperlinkova koji predstavljaju podvucene ili uokvirene reci I slike koje u sebi sadrze web adrese. Pomocu teksta. Jedan on najpopularnijij NNTP-a je Network News. grafike. web server moze ispunjavati razlicite zahteve koji mu se postavljaju. pocetna strana sa koje se prelazi na ostale stranice. On spada u najpopularnije servise interneta (postoje grupe ili podgrupe zavisnosti od tema za razgovor). Postoje dve vrste Web-a: staticki gde HTML stranice jesu nosilac informacija. koja se preko interneta ucitava na korisnikom racunar. multimedija I povezanih datoteka on formira veliku mrezu dostupnih podataka. Svaka strana ima svoju jedinstvenu URL adresu. Prikazivanje datoteke se vrsi pomocu Web pretrazivaca (najpoznatiiji je Microsoft Internet Explorer). protokolu HTTP. od vremena I mesta kad je pristupio lokaciji itd. News – protokol za prenos vesti preko mreze. Omogucava multimedijalnim I distributivnim bazama podatak pristup. sto omogucava da one budu prilagodjene korisniku. Korisnik preko interneta upucuje zahtev za datotekom na Web-u koju odredjuje njena adresa . On je jedan od novijih servisa interneta. Uz pomoc posebnog jezika komunikacije. izvlacenje I upucivanje raznih vesti ili poruka. gde se razgovori odvijaju na javnom forumu ili diskusionoj grupi. Za pristup njima potrebno je imati korisnicko ime I lozinku. omogucava distribuciju. ali onih koje se ne menjaju zavisno od konteksta – te informacije su uvek iste I dinamicki koje se zasnivaju na principu da se HTML kod ne stvara dok korisnik ne pozeli da vidi web stranicu. Period u kome poruke postoje pre nego sto se obrisu odredjuje administrator grupe (najcesce nedelju dana) Razgovor putem Interneta – mreza servera koji omogucavaju razgovor uzivo I uz pomoc koga je moguce razgovarati sa drugim ljudima na internetu.- Web – mreza grafickih dokumenata sa stranicama u hipertekstu razmesteni na serverima sirom sveta. da zavise od prethodnih akcija korisnika. Potom racunar uspostavlja vezu sa racunarom na kome se nalazi datoteka. istrazivanje.

biblioteke) FTP .za pretrazivanje baze podataka na odredisnom racunaru (npr. Ovaj program se koristi u TCP/IP okuzenju I omogucava prenos I tekstualnih I binarnih datoteka. Koristi se npr. Vecina pretrazivaca podrzava FTP I koristi ga za prenos datoteka (mogu se dobijati slike. programe obuke. prodaju I marketing itd). grupnu saranju. Intranet ne mora biti uvek ogranicen samo na racunare unutar jedne firme.programi itd) - - INTRANET I EKSTRANET Intranet predstavlja lokalnu racunarsku mrezu. ljudske resurse. Posto se datotekama ne moze direktno pristupiti. ali danas je sve vise u upotrebi distibuirana obrada. partnerima. za racunovodstvo. a manje bitnim dozvoliti pristup internetu. gde je najbolje napraviti zatvoreni krug racunara koji imaju bitne podatke u okvir intraneta. kao informacioni procesi se mogu organizovati na razlicite nacine. Strucnjaci smatraju da je. kod koje se infomacije obradjuju na vise mesta . zajednicke kataloge proizvoda itd. Ekstranet je privatna racunarska mreza u vlasnistvu organizacije napravljena tako da deo poslovanja moze deliti I van okvira organizacije npr. zvucni zapisi. . radi bolje zastite poslovanja najbolje drzati odvojeno intranet I internet.sa proizvodjacima. u licne ili poslovne svrhe. Telnet je jedan od najstarijih aplikacija.sredstvo za prenosenje datoteka sa jednog na drugi racunar sirom sveta. On se koristi za privatne diskusione grupe. Telnet – program koji omogucava ukljucenje u druge servere na internetu imitirajuci njihove terminale. vec je moguce da na raspolaganju zaposlenima koji rade na udaljenim mestima bude dostupno nekoliko telefonskih linija preko kojih se mogu ukljuciti u sistem. obrada I memorisanje podataka. bilo gde u svetu. efikasan I jeftin nacin za komunikaciju I sa pojednicima I sa grupom ljudi. Racunar korisnika se ponasa kao da je prikljucen na udaljeni racunar. I pored postavljanja firewall-a.- E-mail – dopusta razmenu poruka sa bilo kim na internetu. dobavljacima itd. najcesce unutar jedne firme koja omogucava zaposlenima da medjusobno komuniciraju I koriste dokumentaciju I arhivu (aplikacije intraneta su npr. RAZVOJ MODELA KLIJENT-SERVER SISTEMA Evidentiranje. . On je brz. mora se prebaciti cela datoteka sa FTP servera na lokalni racunar.

uključujući digitalne komunikacione mreže. gde izmene jedne od njih ne utice na funkcionisanje sistema Softverska nezavisnost – kada sva tri sloja funkcionisu na razlicitim OS. Ta dva procesa obrade su klijentski I serverski. - Ciljevi sistema klijent server su: Hardverska nezavisnost – kada sva tri sloja funkcionisu na razlicitim hardverskim platformama. uz upotrebu razlicitih mreznih protokola Otvoreni pristup servisima – kada klijentski proces bez ogranicenja koristi usluge svih serverskih procesa bez obzira na udaljenost. gde se funkcije jednog korisnickog programa raspodeljuju na najmanje dva procesa koji medjusobno komuniciraju. U praksi se javljaju razlicite arhitekture klijent server sistema: Dvoslojni – najednostavniji sistem cine jedan klijent I jedan server. jedan ili vise servera. serverski procesi I komunikacioni hardver I softver. sa instaliranim mreznim OS i uspostavljenom komunikacijom. računare. informacione tehnologije. Elementi klijent-server sistema su: jedan ili vise klijenata. a ulogu servera u odnosu na klijenta. server komponenti u zavisnosti od funkcije servera). gde se raspodela zadataka obavlja na dva nivoa gde postoje samo dva sloja: sloj baze podataka I klijentski sloj. cime se I naglasavaju tri sloja ove arhitekture a to su: server baze podataka je zaduzen za upravljanje obradom I podrsku logike obrade podataka. a serverski proces izvrsava zadatak I salje poruku klijentskom procesu o rezultatu. povezana komunikacionom mrezom. . aplikacioni server za podrsku logike prezentacije I aplikacioni klijent za podrsku upravljanja prezentacijama. znacajni deo aplikacije se vezuje za klijentski racunar. softver. Troslojni – ciju sustinu odrazava srednji sloj (aplikativni server. U ovoj arhitekturi raspodela poslova je sledeca. transakcioni server. Jedini mehanizam potreban za komunikaciju sa bazom je SQL upit. Funkcionalna distributivnost – kada sva tri procesa su nezavisni cinioci sa tacno utvrdjenim zadacima I namenama Standardizacija FAKTORI KOJI SU USLOVILI RAZVOJ E-POSLOVANJA Jedan od glavnih faktora razvoja e-poslovanja je digitalna ekonomija. Pojam digitalna ekonomija se odnosi na ekonomiju koja se oslanja na digitalne tehnologije. klijent procesi. Medjutim. Osnovna prednost ove arhitekture je sto bazu podataka drzi nezavisno od aplikacija. trazeci odredjenu uslugu. sto predstavlja nedostatak ove arhitekture.Klijent-server model obrade je model distribuirane obrade podataka. U ovakvom sistemu raspodele. srednji sloj preuzima ulogu klijenta u odnosu na server baze podataka. slozenije vise klijenata I vise servera istovremeno. Komunikacija se vrsi: klijentski proces salje poruku serverskom procesu. Za punu primetnu klijent-server arhitekture potrebna su najmanje dva racunara.

tako i u odnosu na okruženje. omogućava blagovremeno dobijanje pravih informacija. Globalno prikazivanje proizvoda i usluga koje firma pruža dovodi do širenja tržišta poslovanja kao i do promene samih proizvoda i usluga. Primena koncepta e-poslovanja van firme omogućava stvaranje jedinstvene mreže između dobavljača. odnosno informacije koje stižu u svakom trenu dostupne su svim odsecima firme. velikih korporacija i drugih činilaca poslovanja. nova ekonomija ili čak Web ekonomija. kao i zahtevima potrošača. ■ Integrisanje mikroporocesora i mrežnih kartica u fizičke proizvode kao npr. čime se postupak samog ciklusa poslovanja ubrzava. Ekonomski razlozi utiču na primenu koncepcije e-poslovanja. Unutar firme.korisnicima računarskih mreža. trgovina između firmi preko Interneta. ■ Potrošači i organizacije koji obavljaju finansijske transakcije elektronskim putem. knjige. tj. Primena novih tehnologija u poslovanju firme ima za posledicu smanjenje troškova poslovanja. sa nizom pratećih aktivnosti.aparate za domaćinstva. Ovo dovodi do bržeg i efikasnijeg poslovanja. TV i rado programi. komuniciraju.putem e-mail-a moguće je ostvariti direktan kontakt sa kupcima što omogućava da se kupcu da blagovremeni odgovor u cilju stvaranja slike kao kod tradicionalne kupovine. i obezbeđivanje jeftinih usluga potrošačima. vesti. Radi realizacije efikasnijeg e-poslovanja. sarađuju i pretražuju informacije. preko digitalnih valuta ili finansijskih tokena. Npr. U e-poslovanju neophodno je obezbediti dostupnost informacija kupcima. časopisi. direktan kontakt sa kupcima i bezbednost transakcija. kako unutar same organizacije. Razvoj e-poslovanja uslovljen je velikim uticajem ekonomskih snaga i novih tehnologija.Digitalnu ekonomiju pojedini autori nazivaju i Internet ekonomija. potrebno je obezbediti: dostupnost informacija. primena informacionih i komunikacionih tehnologija dovodoi do automatizacije samog postupka poslovanja. je po def. posredovanje . Njegova tehnologija koristi se za transakcije robe i novca. čime firma povećava svoju konkurentnost na tržištu. Karakteristike globalne platforme su: ■ Široka lepeza digitalnih proizvoda-baze podataka. Digitalni mrežni sistemi i komunikaciona infrastruktura obezbeđuju globalnu platformu preko koje ljudi i organizacije širom sveta interaguje. B2B MODEL Model biznis prema biznisu. E-poslovanje ima veliki uticaj na sam marketing firme.

vertikalne razmene. gde prodavac može da bude ili proizvođač. U osnovi postoje četiri vrste razmena: Vertikalni distributeri. Poboljšanje procesa obrade i smanjenje vremena obrta. jedan prema mnogima. Posao dobija onaj koji je dao najnižu cenu. Modeli za kupovinu su: ■ prvi . dobavljačima. model mnogi prema jednom. Kako se aukcija unazad nastavlja. B2B model e-trgovine ima svoje prednosti i nedostatke. direktno putem aukcije. Model kupovne strane podrazumeva da jedna firma kupuje od mnogo prodavaca. Model prodajne strane podrazumeva da jedna firma elektronski prodaje mnogima . brzina i fleksibilnosti u B2B aplikacijama.one koje se dešavaju na mestu koje je vlasništvo i na kojima radi jedna velika kompanija. Tipovi razmena su: ■Prvi-onaj kod kojih se razmena dešava na mestu koje drži treća neutralna strana. U drugoj. Prednosti: Kreiranje novih mogućnosti za kupovinu/prodaju. raspisivanje online tendera i sl. Model razmene obavlja se na e-tržištu na kom se sreću mnogi kupci i prodavci. potom kompanija vrši prikupljanje ponuda za dati proizvod koje šallju dobavljači. Tri osnovna B2B modela su: model prodajne strane. Često se javljaju problemi prilikom primene B2B aplikacija a najčešći su: ■ pravni aspekti integracije i ■ bezbednost. Kod ovog modela najviše primenjivani model je aukcija unazad. snabdevačima. ■ Treći-one koje se dešavaju na mestu koje pripada konzorcijumu ili velikim kupcima ili velikim prodavcima. i model razmene. Intel-a. ■ Drugi. Ovaj model omogućava firmi da u elektronskoj formi obavlja transakcije sa svojim distributerima.kada kupac može kupiti putem sistema tendera. kupcima i drugim partnerima. Ovaj model primenjuju kompanije poput Dell-a. ■ drugi – kada se katalozi svih dobavljača sređuju i organizuju na kupčevoj Web strani i kupac može kupiti robu od dobavljača po unapred određenoj ceni. prodavcima. Smanjena upotreba dokumenta u klasičnoj papirnoj formi i snižavanje administrativnih troškova. Kod nje kompanija oglašava proizvod za kupovinu. ili distributer ili maloprodavac. Najveći problem ekspanzije B2B modela je integracija sistema jer firme koriste različite sisteme od različitih proizvođača koji teško međusobno komuniciraju. tako cena proizvoda opada. Cisco-a i IBM-a jer se preporučuje njima. model kupovne. . horizontalni distributeri i funkcionalne razmene.u lancima ponuda. U prvoj varijanti prodavac može prodavati direktno iz kataloga.

Veće mogućnosti za poslovnu saradnju. Mogućnost personalizacije online kataloga sa različitim cenama za različite grupe kupaca. Povećanje produktivnosti zaposlenih u poslovima kupovine/prodaje. predstavllja svaku trgovinu preko Interneta između jedne firme i kupca za njegove lične .Snižavanje troškova traženja željenih proizvoda. Snižavanje troškova nabavke na strani kupaca. Efikasniji potrošački servisi. Povećanje fleksibilnosti proizvoda uz isporuku u pravo vreme. Manji broj grešaka. Korišćenje B2B modela može implicirati eliminaciju distributera u maloprodaji što može označavati nedostatak. Lakše određivanje strukture asortimana proizvoda. Po def. Jačanje masovne personalizacije. Snižavanje marketinških i troškova prodaje na strani prodavca. naziva se često i elektronskom maloprodajom. Smanjenje nivoa zaliha i troškova održavanja istih. B2C MODEL Model biznis prema kupcu.

npr Amazon. uglavnom je rezultat nerealnih očekivanja i skoka akcija na berzi. časopisi. Rad ovih prodavnica omogućio je da samo nekoliko kompanija uspe da ostvari određeni deo e-tržišta.com) ■ drugi – maloprodavci koji prodaju i na tradicionalan način i online (Wal-Mart online i ToysRus. Internet trgovina počela je da se razvija 1995. veći broj firmi okrenuo se ovom marketingu. Postoje 2 osnovna načina za obavljanje B2C e-trgovine i to direktna rodaja kupcu i prodaja putem posrednika. usluge putovanja. click-and-mortar maloprodavci. Preduzeće može da ostvari uštedu ukoliko umesto fizičke prodavnice otvori virtuelnu jer ne mora da plaća zaposlene. A usluge koje se nude ovim modelom su: elektronsko bankarstvo. Amazon. B2C takođe za razliku od B2B ne zahteva integraciju informacionih sistema firmi koje međusobno posluju. igračke. Egghead. pronalaženje posla. dok B2B obično žele da pregovaraju o cenama.potrebe. Za nju može da se kaže da .com. prodaja akcija. Internet tržni centri. Predviđa se da će usled novih mogućih primena e-trgovine doći i do šireg prihvatanja B2C modela. prateća oprema uz njih. Elektronski posrednici prodaju tuđe proizvode ili usluge online. Danas Internet obezbeđuje velikemogućnosti u direktnoj prodaji kupcima. Direktna prodaja kupcu postoji u firmama poput avon i Brush. čisti elektronski maloprodavci.godine.com i drugi. Podrazumeva poslovanje između firme i potrošača. poput . iznajmljivanje nekretnina. knjige. odeća. Primer ovakvog poslovanja je Web strana maloprodaje proizvoda i usluga.com. E-VLADA E. da izdvaja za troškove razne. direktni marketng proizvođača.com) Javlja se i klasifikacija elektronskih maloprodavaca na osnovu distribucionih kanala i to: maloprodavci koji porudžbine šalju poštom. koje već decenijama prodaju proizvode direktno kupcima. U B2C modelu proizvodi koji se najčešće kupuju su: računari.vlada je korišćenje interneta i drugih informacionih i komunikacionih tehnologija da bi se pojednostavilo komuniciranje sa državnom upravom. Firma Dell je primer kompanije koja uspešno koristi direktnu prodaju. B2B model je složeniji od B2C.com firmi kao što su Amazon. izbegavajući skupe posrednike. Kod B2C se zasniva na izboru proizvoda iz kataloga sa unapred određenim cenama. eBay i sl. To se može uraditi u kombinaciji sa dostavom robe kući ili preuzimanjem robe u prostorijama velikoprodaje. Početni „bum“ firmi koje su koristile B2C model. obuća. Prednost ove prodaje je sposobnost da se personalizuju proizvodi i usluge. hrana. Postoje 2 tipa elektronskih posrednika i to: ■ prvi – čisti online e-maloprodavci (npr.

predstavlja: servis građana. ■ povezivanje vlade sa građanima. U e-vladi mogu se javiti sledeći osnovni odnosi između korisnika: G2B (predstavlja saradnju vlade i poslovnih subjekata. ■ razvijanje i poboljšavanje vladinog odnosa sa organizacijom M-TRGOVINA M-trgovina se odnosi na vođenje e-trgovine putem bežičnih uređaja. Aplikacije za mtrgovinu omogućavaju kupovinu različitih roba i usluga. Kao što građani očekuju da na Internetu pronađu servise i usluge koji se odnose na poslovanje sa državnim sektorom. potrebe e-obrazovanja u vladi i javnim službama. bolju međusobnu komunikaciju među zaposlenima. G2E omogućava blagovremeno obaveštavanje i protok informacija.ljudi korissti mogućnost poslovanja preko Interneta zbog evidentnih prednosti koje on pruža a to su brzina i ušteda. kao i drugih pravnih lica) B2G (servis za komunikaciju poslovnih subjekata sa javnom upravom. realizaciju bankovnih transakcija i pristup plaćenim sadržajima i informacijama. Vrlo bitan razlog je mogućnost uštede jer je transakcija obavljena preko interneta znatno jeftinija od one koja bi bila obavljena komunikacionim kanalom. Može se zaključiti da je e-poslovanje u javnoj upravi potrebno da se uvede iz sledećih razloga: ■ Internet je postao masovno sredstvo komunikacije između ljudi. ■ sa uvođenjem e-poslovanja smanjuje se potreba za administrativnim radnicima i samim tim se smanjuju troškovi njihovog angažovanja. ili poslovanje uprave preko Interneta. Uvođenjem e-vlade ne samo da se štedi na radnom vremenu zaposlenih u vladinim institucijama. već građanin koji sa svog računara pristupa servisima na taj način smanjuje troškove održavanja opreme državnih organa. 3 globalna cilja e-vlade su: ■ poboljšavanje funkcionisanja unutar vladine administracije. Jedan od najbitnijih razloga za uvođenje e-vlade je stalni porast broja stanovnika i ogroman rast gradova. . tako i državne strukture imaju svoje razloge za uvođenje e-vlade. zasnovan na konceptu Interneta i ekstraneta) G2C (predstavlja saradnju vlade i građana C2G (servis za komunikaciju građana sa javnom upravom zasnovan na konceptu Interneta) G2G (predstavlja tip poslovanja koji se koristi za poslovanje između različitih državnih organa) G2E ((korišćenje informacionih i komunikacionih tehnologija u cilju saradnje i koordinacije zaposlenih u vladinim organima). Sve veći br. ili reinženjering primenom najnovijih tehnologija. omogućava upravi da rastereti šaltere i na taj način izađe u susret građanima omogućavajući im lakše obavljanje poslova. upravljanje znanjem kao najvećim resursom neke organizacije. E-vlada je online pružanje usluga državnih organa i javnih službi. ■ pružanjem raznovrsnih online servisa.

■ mob. yellow pages (2000.tel.telefoni koji podržavaju neke mobilne aplikacije. U m-trgovini najveću upotrebu imaju : ■ PDA – bežični džepni računar ■ SMS – tehnologija slanja poruka na neki mobilni telefon u vidu tekstova ■ EMS . sa brzinom prenosa podataka do 400 kB/s.bankarske transakcije. neophodno je podesiti konfiguraciju adaptera. ■ online finansijski servisi su po svojoj prirodi bliži mtrgovinskim tehnologijama. Svi m-trgovinski servisi dele se u 4 generacijske grupe i to na: ■ prvu generaciju koju čine osnovni servisi (1999. ■ nagli razvoj Interneta i e-trgovine. brokerske. uz prisustvo NMT tehnologije. U većini zemanja Evrope. Da bi se realizovala m-trgovina. M-trgovinski servisi korisnici kratko koriste iz sledećih razloga: ■ mob.ekstenzija SMS-a koja podržava proste animacije. npr. Sa uvođenjem GPRS tehnologije dolazi i do promene sistema tarifiranja.god) ■ treću čine transakcioni servisi . melodije ■ MMS – omogućava prenos multimedijalnih informacija ■ Smartphone – mob. pa se nameću u slučaju potrebe. poput e.Preduslov razvoja m-trgovine je dalji napredak i uvođenje novih tehnologija mobilnih telekomunikacija.) Gledano sa korisničkog aspekta. zatim da postoji Web server. svi servisi m-trgovine dele se na bankarske.su uvek kod svojih vlasnika. ili serverski switch za mobilne komunikacije. slike.telefoni imaju više ograničenja u odnosu na personalni računar. ■ usavršavanje opreme i uređaja za mobilnu telefoniju ■ novi principi tarifiranja servisa ■ uspeh u podeli licenci zaUMTS i 3G.god) ■ poslednju grupu servisa predstavlja razvoj 3G mreža (2003. Postoji više generatora budućeg razvoja m-trgovine: ■ masovno tržište mobilne telefonije. UMTS predstavlja mrežu treće generacije koja obezbeđuje kvalitetan prenos video signala preko mobilne mreže. vremenske prognoze. GPRS samo promoviše „always on“ model tarifiranja. U našoj zemlji dominantna tehnologija je i dalje GSM (2G).Vazna uloga e-poslovanja jeste osposobljavanje za ucenje kroz ceo zivot .godina) ■ drugu čine informacioni servisi. online aukcije (2001.mail-a. E-OBRAZOVANJE E-obrazovanje je pojam koji se odnosi na savremeni metod ucenja pomocu informacionih I telekomunikacionih tehnologija.kao I mogucnost boljeg individualnog pristupa posebno u visokoskolskom . servise investicionog bankarstva i druge. penetracija mobilne telefonije je već uveliko prešla 50%. gde god da su.

zbog cega pripadaju grupi transakcionih operativnih sistema. Ciljevi e-obrazovanja su: kompjutersko opismenjavanje gradjana da bi postali ravnopravni clanovi informacong drustva. ES su racunarski programi koji poseduju znanje o specificnom predmetu istrazivanja i sadrze znanje i analiticke vestine veceg broja eksperata iz date oblasti istrazivanja. FAZE RAZVOJA INFORMACIONIH SISTEMA PREDUZECA Osnovni razlog uvodjenja informacionog sistema je maksimalno koriscenje informacija koje proisticu iz transakcionih obrada podataka. Zbog toga sto transakcioni sistemi nisu bili dovoljni za uspesno upravljanje preduzecima. Ovi sistemi pruzaju podrsku u obavljanju operativnih aktivnosti preduzeca.U evoluciji informacionih sistema uocavaju se odredjene faze.i to su: . POJAM POSLOVNE INTELIGENCIJE Stvaranje pojma poslovna inteligencija uslovila je potreba za analiziranjem prikupljenih informacija i generisanjem korisnih znanja iz njih.prvi korak predstavlja izbor odgovarajuceg informacionog sistema iz kategorije sistema za planiranje resursa preduzeca-ERP. . . izgradnja obrazovnog sistema koji je prilagodjen potrebama informacionog drustva. podsticanje istrazivanja I razvoja.ekspertni sistemi.sistemi za podrsku odlucivanju .javili su se sistemi za podrsku odlucivanju-DSS. Prilikom uvodjenja informacionog sistema u organizaciju.a u cilju povecanja produktivnosti organizacije.obrazovanju. Ekspertni sistemi-ES predstavljaju sledecu fazu razvoja informacionih sistema u preduzecu.Fakulteti I vise skole bi trebalo da usmere svoje interesovanje ka eobrazovanju.transakcioni poslovni informacioni sistemi.kao vrsta nadogradnje ERP sistema.

Poslovna inteligencija se sastoji iz sledecih osnovnih komponenti: ekstracioni sloj.komponente za izvestavanje i upite.integrisana.OLAP masina.Data warehouse je kljucni deo integracije podataka. Glavni cilj poslovne inteligencije je poboljsanje tacnosti. Razvoj aplikacija poslovne inteligencije ukljucuje sledece aktivnosti: visedimenzionalnu analizu. DATA WAREHOUSE Data warehouse je subjektivno orijentisana.Poslovna inteligencija je arhitektura koja predstavlja zbirni naziv za kolekciju integrisanih alata.analizu i medjusobno deljenje informacija u cilju donosenja kvalitetnijih.brzih i relevantnijih odluka i poboljsanja sveukupne poslovne efektivnosti.data mining.kvaliteta i efektivnosti informacija.i poslovna analitika.informacioni portal.aplikacija i baza podataka koje obezbedjuju organizaciji efikasan i lak pristup poslovnim podacima.vezana za vreme I sadrzajno nepromenljiva kolekcija podataka koja se koristi za donosenje strategijskih odluka.Karakteristike data warehouse su :subjektna .data mining upravljanje znanjem poslovne analize implementaciju portal preduzeca I predvidjanja itd.

Prvo.Data warehouse sadrze brojne komponente koje prenose podatke od izvornih sistema do krajnjih korisnika.da se prikazuju uvek na siti nacin.Data mart-ovi se mogu ukljuciti u skladiste podataka.sa integrisanim informacijama koje su deljive kroz data martove.tekucim podacima.potencijalno korisnih I krajnje razumljivih obrasaca u podacima.orijentisanost.data mart I data warehouse.Data ware housegenerise stabilne izvoreistorijskih informacija .Trece.koje su konstantne.OLAP je vrsta tehnologije koja omogucava menadzerima I poslovnim analiticarima uvid u podatke kroz brz.konzistentan pristup velikom broju heterogenih izvestaja.kao na primer marketingi nabavku.Komponente sistema su: izvori podataka.U preduzacima postoji trojna svrha skladista podataka.umesto o tekucim transakcijama preduzeca.Vezanost za vreme je bitna karakteristika skladista podataka .Sadrzajna nepromenljivost oznacava das u podaci uskladistu stabilni I kada se jednom ucitaju u skladiste.Data warehouse se moze definisati I kao virtuelni skup data mart-ova.Netrivijalni znaci da je neophodno .data warehouse moze porasti do ogromnih razmera zbog potrebe preduzeca za velikim brojem istorijskih podatak.validnih.integrisanost data warehouse-a.Drugo.Podaci se odnose na cinjenice. I pouzdane za sve potrosace. DATA MINING KDD je netrivijalni process identifikovanja novih.Skladiste podataka je process integracije podataka u jedan repozitorijum iz kojeg krajnji korisnicimogu sprovoditi ad hoc analize podataka I praviti izvestaje.mogu se izgraditi u relacionim I OLAP bazama podataka mogu da sadrze detaljne ili sumarne podatke.S druge strane .obezbedjuje se opsti pregled podataka preduzeca.sto znaci das u svi podaci u skladistu vezani I identifikuju se uz odredjeni period vremena.po pravilu se ne menjaju.Obrazac je izraz koji oznacava deo podatka ili model primenljiv na podatke.oblast zapripremu podataka.I an ovaj nacin se psotize fleksibilnost u nacinu na koji se podaci kasnije analiziraju.Data warehouse podrazumeva OLAP pristup.Integrisanost data warehouse-a se odnosi na cinjenicu da se podaci prikupljaju u bazu podataka iz razlicitih izvora I da se pohranjuju uvek u istom formatu I das u konzistentni.Data mart je logicki podskup skladista podataka koji sadrzi podatke specificne za doredjenu poslovnu oblast.vezanost za vreme I sadrzajna nepromenljivost.Subjektivna orjentisanost znaci da se podaci organizuju oko predmeta.tako da daju informacije o tacno odredjenim predmetima u okviru funkcionalnih podrucja.ware house je psotavljen tako da obezbedjuje podatke za bilo koji oblik analiticke tehnologije u okviru poslovne zajednice.operativne baze podataka se pohranjuju samo aktuelnim.

Regresija se koristi za opisivanje veza izmedju promenljive od primarnog interesa I tzv predvidjajucih promenljivih.obezbedjuje konzistentnost podataka.S druge strane data minig se odnosi na aplikacije algoritama za izvlacenje obrazaca iz podataka.bilo automatizovanim ili manuelnim metodama.a podaci se analiziraju tako da se pronadju korisne karakteristike za pprikaz podataka.U fazi interpretacije I vizualizacije tumacfese otkriveni obrasci I bira nacin njihovog predstavljanja. netrivijalne informacije na osnovu raspolozivih podataka.Za data mining potrebno je napomenuti da: su opservacioni podaci obuhvaceni data miningom.nivoa za kategorizaciju I klasifikaciju utvrdjenih korelacija ii primenu izvedenih zakljucaka na konkretne poslovne probleme.vrsi se grupisanje I upravljanje nedostajucim podacima.dobijeni obrasci se stavljaju u upotrebu .a ne eksperimentalni podaci.Data mining proces primenjivanjaracunarskih metodologija.relevantno prethodno znanje I ciljevi krajnjih korisnika.Jedan metod za klasifikaciju je induktivno logickoprograniranje ilp.Data mining je potraga za novim vrednim I netrivijalnim informacijama u velikim kolicinama sirovih podataka.ona prevodi zapis u realnu predvidjacku promenljivu.Data mining je iterativniproces.Postoji I podela data mining modela na : nadgledanje I na nenadgledane modele.U prvoj fazi razumevanja.do tada neotkrivenu vrednost.ali je KDD taj koj iobezbedjuje da nadjeno znanje bude stvarno korisno I primenjljivo.Aktivnosti data mininga dele se u dve kategorije:data mining za predvidjanje koji stvara model sistema na osnovu raspolozivih podataka a opisni data mining koji stvara nove.Modeli otkrivanja znanja proizvode novu.Data mining je proces ekstrakcije tacnih.Verifikatorni modeli sluze za potvrdjivanje hipoteza.Ove tehnologije se moraju prosirit tako da se vrsi automatsko otkrivanje bitnih informacija I pravila skrivenih u podacima koji moraju biti adekvatno predstavljeni.Klasterovanje koje se takodje naziva I segmentacija.Data mining nije pojedinacna tehnika .Data mining zadaci zavise od prirode problema na koji se odnose I u tom smislu postoje sledece kategorije: Klasifikacija je jedan od najcescih zadataka data mininga.zakljucivanje a ne samo racunanje.U drugoj fazi selekcije fokusiranje je na odredjene setove podataka nad kojima ce se traziti znanje.ako ne postoje velike kolicine podataka onda se radi o klasicnom istrazivanju podataka kao u statistici.KDD je iterativan process I obuhvata sedam faza.Klasifikacija je najrasprostranjenija vrsta upotrbe data mininga.KDD jemultidisciplinarna oblast I ona objedinjuje I upravlja razlicitm metodama I tehnologijama.U fazi eksploatacije znanja I evaluacije.Kod nadgledanih ili ciljnih modela zahtevaju se setovi ciljnih podataka nad kojima se uci.Nenadgledani ili usmereni modeli ne zahtevaju podatke koji bi sluzili za ucenje..ciji se progress odvija kroz istrazivanje.Zadatak klasifikacije je dobro definisanje klasa koje se formiraju na osnovu skupa podataka za ucenje.ne postoji unapred odredjen raspored grupe.Pretprocesiranje ili ciscenje podataka je faza u kojoj se pronalaze ekstremne vrednosti.das u u pitanju velike kolicine podataka .kada je funkcija F data kao ulaz u skup promenljivih koje predstavljaju zapis podataka.predstavlja otkrivanje grupa slicnih stavki u ulaznim podacima.Izmedju termina KDD I data mining-a postoji razlika.Data mining pruza mogucnost za eksploataciju podataka iz razlicith uglova.a sprovodi se posmatranjem karakteristika novih objekata I njihovim svrstavanjem u jednu od predefinisanih klasa iz skupa takvih klasa.U fazi transformacije izbor podataka je izvrsen tako da oni budu u skladu sa definisanim ciljevima.istrazivanje.mora se razumeti domen aplikacije.ili tehnologija nego skup srodnih metoda I metodologija usmerenih ka pronalazenju I automatskom izvlacenju sablona.Kod regresije prvo je potrebno odrediti funkciju F.Kod ovog modela prvo je potrebno generisati hipotezu a potom se hipoteza na osnovu rezultata analize I upita odbacuje ili potvrdjuje.prethodno nepoznatih irazumljivih informacija .tj trenira.zajedno sa novim tehnikama stvaranja znanja iz podataka.Data mining ima centralnu I kljucnu ulogu upronalazenju obazaca u podacima. pronadjene korelacije I structure moraju iamti novu dodatnu vrednost.Klasterovanje je oblik nekontrolisanog ucenja koje ukljucuje pretrazivanje ulazne baze podataka za spontano izazvanim podelama .ILP je process ucenja opstih teorija na osnovu pojedinacnih primera u okviru uzrocne logike.Faza data minig obuhvata izbor data mining zadataka I algoritama.

Problemi estimacije obicno se resavaju primenom regresionih modela I neuronskih mreza.koja se koristi da bi se odredillo koji cese proizvodi zajedno naci u potrosackoj korpi.pronalaze se pravila koja predvidjaju strogu zavisnost od redosleda njihovog pojavljivanja.medju pojedinacnim podacima.Asimetricni sifarski sistemi resili su dva velika problema simetricnih sifarskih sistema.S obzirom na cinjenicu da je u poslednjih nekoliko godina zabelezen veliki broj probijanja DES algoritma.Otkrivanje devijacija pronalazi one retke slucajeve. SIMTERICNI SIFARSKI SISTEMI Simetricno sifrovanje je sifrovanje tajnim kljucem. .pri cemu je kljuc za sifrovanje identican kljucu za desifrovanje.Sazimanje predstavlja pronalazenje obrasaca koji ce kompaktnije opisati deo ulaznih podataka. U novije vreme od simetricnih sistema za sifrovanje izdvojio se tzv.samo je razlika u tome sto se objekti klasifikuju u skladu sa nekim dogadjajem u buducnosti ili estimacijom neke promenljive.Estimacija daje kontinualnu vrednost ciljne promenljive za razliku od klasifikacije koja rezoltuje diskretnom vrednsocu iste promenljive. DES je jedan od najpoznatijih simetricnih sistema za sifrovanje.Najpoznatiji primer asocijacije je analiza potrosacke korpe.Simetricni sifarski sistemi karakterisu se relativno velikom brzinom rada i jednostavnom implementacijom.koji je dosta brzi u softverskoj implementaciji od DES algoritma. ASIMETRICNI SIFARSKI SISTEMI Asimetricno sifrovanje je sifrovanje javnim kljucem.mnoge organizacije su presle na koriscenje Triple DES algoritma. Najveci problem kod ovakvih sistema je obezbedjivanje sigurnih kanala za distribuciju tajnih kljuceva. IDEA algoritam.a to je problem distribucije tajnih kljuceva i problem autentifikacije poruka.Za dati skup objekata kod koga se svakom svakom objektu pridruzuje njegov istorijat dogadjaja.Sekvencijalna anliza se koristi za odredjivanje obrazaca u podacima koji zavise od redosleda pojavljivanja.Predvidjanje je slicno klasifikaciji I estimaciji.Ova metoda treba da razjasni da li su slucajevi koji odstupajuod prethodnih ponasanja plod slucajnosti.Kod asocijacije glavni zadatak je odredjivanje koji su objekti medjusobno slicni.Estimacija se najcesce kombinuje sa klasifikacijom.Sazimanje izdvaja ili dolazi do reprezentativnih podataka iz baze.

centralno mesto ima razvoj softvera.a drugi za desifrovanje.u komercijalnim sistemima imaju veliku upotrebu i sledeci algoritmi: RC2 je blok sifra koja koristi kljuceve promenljive duzine.otvorenost za nadogradnju.odnosno umanjivanja ili anuliranja njegove zastitne funkcije. RC4 je niz sifara. SIGURNOST ZASTITNIH MEHANIZAMA Za svaki mehanizam zastite. POJAM RAZVOJA INFORMACIONIH SISTEMA U razvoju informacionog sistema.Ovaj algoritam koristi javni i privatni kljuc za kriptovanje i dekriptivanje podataka. RC5 koristi promenljive kljuceve koje primenjuje na promenljive blokove podataka i ukljucuje promenljive operacije.Jedan od kljuceva se oznacava kao javni i moze se slobodno distribuirati.Kvalitet nekog psotupka meri se otpornoscu tog postupka na moguce napade u cilju njegovog kompromitovanja.zakljucni stav eksperta o celini postupka. Pored RSA sistema javnog kljuca koji se koristi za kriptovanje i digitalni potpis.eventualni ajvni stavovi o celini postupka zastite.Zastitu predtavljaju sledeci stavovi: Stavovi o kvalitetu osnovnih princima na kojima se zasniva razmatrani postupak.Zastita informacija se vrsi da bi se sa velikom sigurnoscu onemogucio neovlasceni pristup informacijama.I na kraju da se korisnik opredeli da samostalno dizajnira postupak zastite polazeci od ubedjenja da je zastita informacija izuzetno delikatno pitanje.dok se drugi oznacava kao tajni i mora biti dostupan samo njegovom vlasniku.zbog cega posebnu paznju treba pokloniti proceduri izbora nekog zastitnog postupka koji ce se primenjivati.Kod asimetricnih sistema postoje dva kljuca. Najcescei primer algoritma za asimetricno sifrovanje je RSA algoritam.Druga mogucnost jested a se poverenje pokloni proizvodjacu za zastitu polazeci od uverenja da renomirani proizvodjac ne moze sebi dozvoliti propust da prodaje sredstva za zastitu informacija niskog kvaliteta.Za konkretni postupak moze se izabrati neki od javno objavljenih postupaka zastite.zbog cega je kvalitet primenjenog postupka zastite kljucni parameter svakog sistema za zastitu informacija.jedan za sifrovanje.Resavanje problema ocene sigurnosti zastite je izuzetno tezak zadatak.izvor psotupka-sredstva.Treca mogucnost jeste poklanjanje poverenja nezavisnom konsultantu koji na komercijalnoj osnovi ocenjuje kvalitet razmatranih postupaka.najvaznije pitanje vezano je za snagu njegove zastite.Cetvrta mogucnost jeste poklanjanje poverenja institucijama zadrzavne potrebe ili imaju jasno javno verifikovane reference iz oblasti zastite informacija.Trend rasta informacionih potreba i razvoja informacionih tehnologija nije pracen adekvatnim .odnosno njegov kvalitet.

lakse savladive delove.lakse savladive delove. i podela celokupnog procesa razvoja informacionog sistema na faze. Koriscenjem sledeca dva metodoloska principa moze se savladati slozenost sistema: dekompozicija slozenog sistema na manje. Osnovni problemi razvoja i upravljanja razvojem informacionih sistema jesu problemi savladavanja njihove slozenosti i realizacije softverskih resenja koja su adekvatna potrebama sistema.dok je objektnoorijentisani pristup zasnovan na cinjenici da sistem predstavlja skup medjusobno povezanih objekata. .a operacije nad objektima realizacija funkcija sistema. VODOPAD ZIVOTNI CIKLUS Ovaj model zahteva sistematican I sekvencijalan pristup razvoju softvera gde razvoj prolazi kroz vise faza I gde ulazak u svaku fazu predstavlja izlazak iz prethodne.razvojem programskih proizvoda.gde je stanje sistema stanje objekta posmatranog sistema.i ovaj pristup se sve vise koristi. Svaka faza e organizovana kao skup aktivnosti koje mogu biti izvrsavane od strane vise ljudi istovremeno.pa se takva situacija moze karakterisati i kao softverska kriza. Za dekompoziciju slozenog sistema na manje. Strikturirani pristup razvoja informacionih sistema zasnovan je na specifikaciji funkcija sistema.koristi se strukturirani pristup i objektno-orijentisani pristup.

troskove I rokove za svako navedeno resenje Analiza I specifikacija zahteva – proucavanje zahteva korisnika I analiza postojeceg stanja u cilju definisanja poslovnih zahteva koje treba da sadrzi novo resenje kao bi IS zadovoljio zahteve (funkcionalnost. Kada se usaglasi sa postavljenim zahtevima. poboljsanje starih I dodavanje novih funkcija - - - - - Kritika ovog modula je u sledecem: zamrzava specifikacije s prelazom sa jedne na drugu fazu. a prosirena varijanta obuhvata: Inzenjering sistema – koji je nametnut cinjenicom da je svaki softverski sistem uvek deo nekog veceg sistema. Svaka studija izvodljivosti treba najmanje da sadrzi: definiciju problema. a treba izdvojiti podskup zahteva za elemente koji treba da budu reseni softverski Studija izvodljivosti – ima svrhu da proceni troskove I dobiti koji ce biti posledica uvodjenja inf.sistema. a druga je sama distribucija kupcima. Proces zapocinje uspostavljanjem zahteva koji treba da zadovolji ceo sistem. Programiranje I testiranje modula – gde se od strane programera pise programski kod prema specifikaciji I vrsi se testiranje modula da bi se utvrdilo da li modul zadovoljava specifikacije na osnovu kojih je napisan. prednosti tih resenja. Dve vrste prototipa: nadgradivi – gde se prototip nadgradjuje u radni sistem odbacivi brzi – gde prototip sluzi samo za specifikaciju zahteva. Rezultat je specifikacija zahteva gde je navedeno sta IS treba da omoguci.proizvoda. prerformanse. a zatim se odbacuje . a ne kako. soft. Ako se otkriju greske. pa korigovanje gresaka I taj process se naziva dibagovanje. procedure za eksploataciju sistema I korisnicki interfejs. Odrzavanje – otklanjanje zaostalih gresaka u sistemu. prilagodjavanje softvera promenama u okruzenju I novim zahtevima.proizvod je spreman za isporuku. bazira se na informacionim potrebama koje su promenljive zbog dugotrajne analize zahtevi korisnika se cesto menjaju.Postoje vise varijanti ovog modela. vrsi se dijagnostika. Testiranje koje vrsi programer je uvod u provere koje treba da verifikuju kvalitet softv. (Alfatestiranje) Isporuka – ima dve faze: prva je kada se isporucuje korisniku radi provere oko izmena ili dorada (betatestiranje).sistema. Projektovanje sistema – gde se definisu: dizajn baze podataka. arhitektura soft. Testiranje sistema – pocinje kada je generisan programski kod. alternativna resenja. pa je sisem iznova potrebno prilagoditi zahtevima korisnika nema smanjenja troskova odrzavanja softvera PROTOTIPSKI RAZVOJ SOFTVERA Kod ovog modula specifikacija zahteva korisnika se razvija pomocu prototipa koji predstavlja preliminarnu verziju sistema uz sve bitne karakteristike sistema. jednostavnost upotrebe). zahtevane resurse.

Ove strukturirane slike zovu se dijagrami. . a procesi u fazi dizajniranja I programiranja postaju softverski moduli. graficki prikazujuci sistem preko serije strukturiranih slika.Karakteristike prototipskog razvoja su: prototip se daje korisnicima zbog kasnije modifikacije mogucnosti pocetnog prototipa su ogranicene u odnosu na krajnji proizvod korisnici ocekuju da ce krajnji proizvod biti brzo razvijen kao I prototip brze dovodi do rezultata u odnosu na modul vodopad projektima se tesko upravlja zahtevaju se specificna sredstva za razvoj prototipa STRUKTURIRANI PRISTUP Analiticar modelira poslovne zahteve nekog sistema. na kojima su sematski prikazani procesi transformacije ulaznih podataka u izlazne.

Tu se smestaju nakon izlaska iz nekog procesa I onda mogu biti upotrebljeni od strane nekog drugog ili istog procesa . ustanove I sl.Entitet – izvor podataka iz kojih sistem crpi podatke I korisnici podataka kojima se pruzaju podaci . njihova transformacija I arhiviranje. On na pocetku sistem prikazuje preko najapstraktnijeg dijagrama toka podataka. preko kojih se ta stanja prikazuju ili menjaju.Strukturirana sistemska analiza posmatra IS kao funkciju koja u procesu obrade ulaznih generise izlazne podatke.odredista.postepene detalizacije sistema. DFD su prezentacije protoka podataka u-iz-izmedju pojedinih postupaka tj. Dijagrami toka podataka slikovito prikazuju poslovne procese u sistemu I informacione veze medju njima. U dijagamima toka podataka koriste se samo 4 primitivna koncepta: . zatim podsistema ili sistema.dijagrame toka podataka (DFD) koji graficki prikazuju protok I transformaciju podataka u sistemu. Sistem analiticar. baze podataka kao I transformacije.Tok podataka – kretanje informacije izmedju tri navedena prehodna koncepta na dijagramu Kombinovanjem istih opisuju se tokovi podataka u realnom sistemu. ali se mogu uociti izvori podataka odn. To se naziva DFD uslojavanje.Proces – izvrsenje nekog zadatka koji se odnosi na podatke . Strukturirana sistemska analiza koristi tzv. Entitet koji je sposoban da cuva svoja stanja I koji stavlja na raspolaganje okolini skup operacija. Upotreba DFD ima mogucnosti: lakse I preciznije definisanje sistema I podsistema konzistentno definisanje toka podataka u sistemu jednostavniju analizu predlozenog sistema izbegavanje prebrzog vezivanja za tehnicko resenje sistema OBJEKTIVNI PRISTUP Objektivno-orijentisani razvoj sistema zasnovan je na identifikovanju objekata u sistemu I relacija izmedju ovih objekata. sloj po sloj.destinacije tj. cuvanja podataka izmedju procesa. . Na osnovu dijagrama toka podataka ne moze se saznati nista o vremenskom trajanju dogadjaja. tako da nas obavestavaju o nacinu na koji su te aktivnosti medjusobno povezane. a zatim postepeno prikazuje detalje. naziva se objektom.procedura. DFD prikazuje protok stvarnih podataka izmedju postojecih aktivnosti I logickih baza podataka. tokovi. Stanje objekta se prestavlja vrednostima njegovih osobina gde s pod osobinama podrazumevaju atributi objekata I njegove veze sa drugim objektima u sistemu. Ovi objekti odgovaraju entitetima realnog sveta I mogu biti predmeti.Baza podataka – mesto zadrzavanja. ljudi. koristeci dijagrame toka podataka ima mogucnost tzv.

Servisi su specificna ponasanja koje poslovni objekat mora da izvrsava. takodje.Case alati . skracenje vremena razvoja I poboljsanje kvaliteta IS. Svaki atribut ili metode unutar neke klase mogu biti: javni. Atributi ili svojstva jednog objekta su definicije vrednosti koje objekt poseduje. koriste projektanti za razvoj novog sistema. U objektivno – orijentisanom razvoju drugi vazan koncept je kategorizacija objekata u klase. Klasa je skup objekata koji dele zajednicke atribute I ponasanja. sistem se opisuje kao skup objekata koji medjusobno deluju. za objekat treba definisati samo one karakteristike koje ga cine jedinstvenim u klasi. Odredjeni objekt koji pripada klasi naziva se primerak ili instanca klase. Polimorfizam predstavlja mogucnost pravljenja opsteg nacina pristupa za rad sa grupom srodnih aktivnosti. Case alati su zamisljeni da obezbede zadovoljavajuci kvalitet izrade softverskog proizvoda I projektne dokumentacije. Objektivno-orijentisan koncept polimorfizam poredstavlja koncept koji se cesto objasnjava razom jedan nacin pristupa. Ponasanja implementiraju pravila.prema skracenici od reci Computer Aided Software Engineering(komjuterski podrzan softverski inzenjering). Objektivno-orijentisani koncept nasledivanje je proces koji jedan objekat nasledjuje svojstva drugog objekta. POJAM I NAMENA CASE ALATA Razvijeni su softverski alati . UML je metod trece generacije I sluzi za povecanje produktivnosti.Pomocu objektivno-orijentisanog razvoja.Upotreba case alata treba da omoguci povecanje produktivnosti projektnog tima. Ukoliko postoji nasledjivanje. Nasledjivanje predstavlja mehanizam koji omogucuje da jedan objekat bude poseban slucaj nekog opstijeg objekta. ostavljajuci potklasama slobodu da definisu specificne varijante nekih ili svih pomenutih metoda. mogu I da izvrsavaju neke radnje. OMG je usvojila oficijalnu notaciju objektivno-orijentisanog modelovanja – jezik modelovanja UML. Da bi se atributi identifikovali. Stvari koje objekat radi nazivaju se ponasanja ili servisi. Prednost je u tome sto se tako omogucava formiranje biblioteke sa odgovarajucim komponentama. On omogucava da opsta klasa definise metodekoje ce biti zajednicke za ve klase koje su iz nje izvedene. privatni ili zasticeni. zvuk.skrati vreme projektovanja I programiranjai omoguci jednostavno I jeftino odrzavanje softverskog proizvoda. kao sto su tekst. Objektivno-orijentisani razvoj posebno je pogodan za razvoj: kompleksnih aplikacija na bazi klijent-server arhitekture I multimedijalnih aplikacija koje sadrze objekte razlicite prirode. Objekti. Jedna od osnovnih prednosi koriscenja objekta je sto objekat ne mora da otkriva sve svoje atribute I ponasanja. vise metoda.kao I realizaciju samog projekta.Nazvani su CASE alati. slika I video zapis. treba razmotriti prideve ili imenice unutar scenarija upotrebe.namenjeni podrsci I automatizaciji izvrsenja zadataka u postupku izrade softverskih proizvoda. obradjuju podatke I pristupaju informacijama.

upravljanje projektom. U fazi projektovanja.projektovanju programskih specifikacija aplikacija.sprovodjenju izmena.generisanju programskog koda.Pomocu njih se moze brzo izraditi korisnicki interfejs.modela procesa koji se odvijaju u realnom sistemu.integraciji parcijalnih rezultata projektovanja u konzistentnu celinu. Ovakav način .Ovi alti su narocito pogodni za brzi razvoj sistema. Ako novi sistem padne.se koristi kada novi sistem zamenjuje sličan stari.case alati se koriste za: prevodjenje konceptualne u implementacionu semu baze podataka.vodjenje projektne dokumentacije.su koncipirani tako da obezbede sto visi steepen automatizacije u obavljanju zadataka:izradi dijagrama. analitičar mora sam doraditi sistem.kompletnosti I kvaliteta projekta. Postoje 3 standardne metode za uvođenje novog sistema: Paralelno uvođenje . Jedna od klasifikacija case alata integrisani case alati.Oni pomazu pri dokumentovanju softvera I celokupnog procesa razvoja. navodi da posotoje: projektnantski. sa operatorom koji unosi podatke u oba sistema za obradu i upoređuje dobijene rezultate.kontroli konzistentnosti.specificirati izgled ekrana I formati izvestaja.metodom izrade prototipa.zahteva istovremeni rad novog i starog sistema. Novi sistem zamenjuje stari ako imaju iste rezultate. nadležni organ prelazi na uvođenje novog sistema u uprotrebu.U fazi snimanja I analize case alati podrzavaju izradu:modela sistema. stari će nastaviti sa radom.planiranja I upravljanja resursima. Kada se korisnici upoznaju sa delovima novog sistema.pracenje toka projekta I sprvodjenje postupaka kontrole kvaliteta. UVOĐENJE I FUNKCIONISANJE INFORMACIONIH SISTEMA Pošto se završi testiranje sistema. Paralelno uv. a potom uvodi radni kadar u upoznavanje sa sistemom. Postepeno uvođenje – omogućava poslovnom sistemu da postepeno stari zameni novim. Pažljivo se mora preći sa več postojećeg informacionog sistema na drugi.razlicitih dijagrama. a ako nisu rezultati isti.konceptualne sweme baze podataka.Case alati omogucavaju I generisanje koda.programski I Projektantski case alati podrzavaju strateske aktivnosti:planiranja projekta. mogu napusstiti stari sistem.Oni znacajno poboljsavaju odrzavanje sistema.izradu programskih specifikacija aplikacija ili direktno implementaciono projektovanje specifikacija aplikacija.projektovanju seme baze podataka.

MSF kombinuje dva pristupa zivotnog ciklusa projekta: . ■održavanje centralne baze podataka. Moderni računarski centar uglavnom ima kadrove za održavanje. Glavne funkcije računarskog centra u fazi održavanja sistema su: ■modifikacija postojećeg aplikativnog softvera i izrada novih aplikacija u skladu sa zahtevima korisnika. ■obuka svih korisnika usluga inf. Ukoliko ljudski faktor ne prihvata sistema. Sistemi se pored ovoga moraju i održavati. Ova metoda zahteva pažljivo testiranje i nosi veće rizike nego prethodne. Sistem takođe mora proći i zvanično prihvatanje. poboljšavanje i modifikovanje sistema tako da zadovolji nove zahteve korisnika. ■zaštita podataka od neovlašćenog korišćenja i raznih zloupotreba. To su dakle specijalisti. Postoje 3 vrste održavanja softvera: ■korektivno –otklanja se greška koju su učinili programeri. MSF model se primenjue na razvojno okruzenje desktop aplikacija. Uzroci su: ■organizacione prirode-kada je potrebno otkloniti uzroke. ■perfektivno – izmene softvera zbog izmena zahteva korisnika. Direktno uvođenje – podrazumeva potpunu i trenutnu zamenu starog za novi sistem. Ovo uvođenje najmanje košta. ukazujući na njegove dobre i loše strane. ali neophodan ■kadrovske prirode-kada se uzroci mogu naći u otporu primeni inf. inženjeri.sistema. a to predstavlja težak posao. Uvođenje novog sistema predstavlja aktivnost koja se mora pažljivo i dugo planirati jer promašaji i greške mogu da stvore otpor prema njegovom korišćenju. ni najbolja oprema neće biti delotvorna. analitičari. Postepeno uvođenje često zbunjuje korisnike ako istovremeno vide rezultate oba sistema. ■ Spoljni uticaji-kada kretanja ne idu u prilog poslovanja preduzeća. Perfektivno održavanje iziskuje najveće troškove. što se direktno prenosi na funkcionisanje informacionog sistema RAZVOJ APLIKACIJA PREMA MSF OKVIRU MSF procesni model je zasnovan na procesima koje Micfosoft koristi u razvoju svojih aplikacija I najboljim principima drugih. Ovde može biti reči i o neadekvatnom kadru. gde korisnici kritikuju sistem. odnosno zaposlene koji se bave praćenjem rada postojećih softvera. ali ima najveći rizik.uvođenja košta manje nego paralelni.sistema. Jedini nedostatak je nedostatak rezervne opreme. aisto je tako nasao I primenu u razvoju poslovnih aplikacija za e-poslovanje. ■održavanje hardvera i softvera. popularnih procesnih modela. ■adaptivno – izmena softvera zbog izmena u okolini u kojoj softver radi. gde je potrebno pronaći uroke. Služba nadležna za razvoj informacionog sstema dužna je da o efektima funkcionisanja podsistema obavesti organe upravljanja.

procesima I rizicima. testiranje sistema. ocena. pripremanje budzeta I upravljanje troskovima.Upravljanje rizicima – upravljanje rizicima. elaboracija (aplikacioni dizajn). planiranje rizika. kompenentnosti I strucnosti).Upravljenje spremnoscu tima – gde se podize nivo spremnosti celog projektnog tima I podrazumeva procese koji omogucavaju razvijanje sposobnosti. promene (podizanje nivoa strucnosti do zahtevanog itd) I procena (da li su planovi obuke bili efektni) . isporuka I odrzavanje. Ima cetiri koraka: definisanje (scenarije. razumljiva I precizno definisana ostati aligan . projektovanje sistema.principima: rad prema zajednickoj viziji – vizija mora da bude jasna. analiza rizika. programiranje I testiranje modula. izgradnja (implementacija aplikacije) I tranzicija (ispitivanje I stabilizacija apliakcije) MSF procesni model se temelji na sl. Spiralni model se sastoji iz faza: prihvatanje (aplikaciono planiranje I analiza). Kod ovog modela svi zadaci u jednoj fazi moraju se zavrsiti pre nego sto se predje na sledecu fazu. olaksati timsku komunikaciju itd . pripremanje I pracenje rasporeda odvijanja projekta. Spiralni model se bazira na kontinualnoj potrebi za usavrsavanjem projekta. znanja itd. ocenjivanje rizika I odlucivanje tokom zivotnog ciklusa projekta. MSF obuhvata discipline za upravljanje kadrovima. Faze vodopad modela su: analiza I specifikacija zahteva. definisanje I upravljanje ciljevima. Tri kljucne MSF discipline su: . . pracenje rizika. vestina. Upravaljnje rizicima se prema MSF cini u sest koraka: identifikacija rizika. kontrola rizika I ucenje iz rizika.temelj MSF je da se mnoge stvari mogu promeniti tokom zivotnog ciklusa projekta I da uvek treba biti u pripravnosti u cilju pravovremenog reagovanja na promene fokusirati se na stvaranje poslovne vrednosti – uspesna resenja moraju da zadovolje osnovne potrebe I da isporuce polovnu vrednost ili dobit ohrabrivati otvorenu komunikaciju – ohrabruje otvorenu komunikaciju I otvorene komunikacione kanale jel to smanjuje mogucnost nesporazuma i moguce je da se tako predvide promene u okruzenju koje mogu uticati na razvoj projekta.Upravljanje projektima – integracija planiranja I upravljanje promenama.- - Vodopad model koji se sastoji iz faza koje sluze za procenu onoga sto je uradjeno. tehnologijama.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful