ˇ ˇ JEDNACINE I NEJEDNACINE 1 Uvod

Cilj ovog predavanja je da se postoje´e tehnike reˇavanja jednaˇina i nec s c jednaˇina iskoriste za reˇavanje nekih problema koji, na prvi pogled, ne c s spadaju u gradivo osnovne ˇkole. Pretpostavka je da uˇenici znaju da raˇunaju s c c sa brojevima. Skupove prirodnih, celih, racionalnih (razlomaka) i realnih brojeva oznaˇava´emo redom slovima N, Z.Q.R. Takod uˇenici trebaju znati c c ¯e, c poredak u skupu brojeva, kao i neke osobine poretka i da znaju Dekartov koordinatni sisten u ravni i na pravoj (brojna prava). Pod ¯imo prvo od nekih pojmova i indentiteta (obrazaca) koji nam trebaju u daljem radu. Sve ono ˇto se moˇe dobiti od brojeva i nekih kons z stanti (koje obiˇno oznaˇavamo slovima) primenjuju´i konaˇno mnogo puta c c c c osnovne raˇunske operacije {+, ·, −, :}, uz upotrebu zagrada, nazivamo izrazc ima. Moˇe se dozvoliti i koriˇ´enje korena. Na primer: z sc (x + 2b)(y − x2 + 4(5 − x)); 1 − x3 (x2 − y 2 ); x+2 a3 − b3 ; √ x − 1 − x2

jesu izrazi. Stroga definicija pojma izraza nije baˇ jednostavna. Svaka od s konstanti (slovo) koja se nalazi u izrazu moˇe biti zamenjena nekim broz jem i tada se izraz moˇe izraˇunati, tj. dodeljuje mu se jedan broj koji z c nazivamo numeriˇka ili brojna vrednost izraza. Neke od konstanti nazic vamo parametrima i pri njihovom konstantnom izboru, druge konstante nazivamo promenljivim ili nepoznatim veliˇinama. Promenljive ´emo, po doc c govoru, oznaˇavati malim slovima x, y, z, . . .. Ako je u izrazu ve´i broj c c nepoznatih, bolje ih je oznaˇavati jednim slovom i indeksima, kao na primer c x1 , x2 , x3 . . .. Izraze moˇemo smatrati i funkcijama i prosto oznaˇavati sa z c 2 f (x) = x − 2ax + b, gde za konkretne vrednosti parametara, na pr.a = 1 i b = −3 moˇemo svakom broju x dodeliti (izraˇunati ako je to mogu´e) vredz c c nost izraza f (x) = x2 − 2x − 3, na pr. f (−1) = 0, f (3) = 0, f (1) = −4. Ako se radi o izrazu u kome imamo dve promenljive, na pr. x i y, mi ´emo taj c izraz oznaˇavati sa f (x, y), ili sa g(x, y), ili nekim drugim slovom, pri tome c vode´i raˇuna koja je prva a koja druga promenljiva. c c Jednakost ili jednaˇinu definiˇemo kao dva izraza, na pr. f (x) i g(x, y), c s izmed kojih je znak jednakosti, tj. f (x) = g(x, y), ili na osnovu osobina ¯u 1

z c c 3. x2 − 2x + 3 = 0. primenom zakona koji vaˇe u skupu brojeva (komutativni. a0 . Primer 1 Reˇiti jednaˇine: x2 = 1. sa jednom nepozs c natom x u skupu Z. pa ni jedan broj x nije reˇenje polazne jednaˇine. je nalaˇenje svih brojeva koje iz Z moˇe da uzme nepozz z nata x tako da se njenom zamenom u datoj jednaˇini dobija numeriˇki inc c dentitet. Nalaˇenje nula datog polinoma stepena n = 1. a1 . an−2 . dve. Med ¯e s ¯utim. . dodavanje istog broja (ili indentiˇnih izraza) i levoj i desnoj strani c jednaˇine. . Ovo se postiˇe prelaze´i sa jednaˇine na njoj ekvivalentnu jednaˇinu z c c c (imaju ista reˇenja) dopustivim transformacijama u koje spadaju: s 1. 4. . itd. nepoznatih onda govorimo o jednaˇini sa jednom. Treba reˇiti jednaˇinu s c P (x) = 0. a ±b = (a±b)(a3 ab+b2 ) (zbir i razlika kubova). itd. itd. Jednaˇina x2 − 2x + 3 = 0 s c nema reˇenja u skupu R. takod se neposredno reˇava diskusijom parametara a i b. na pr. Zaista. dok u ostlim c s skupovima (Z. tri. Q. c nepoznatih. Ako imamo jednu. z distributivni zakoni). Nalaˇenje nula polinoma c z Izraz P (x) = an xn +an−1 xn−1 +· · ·+a1 x+a0 . jednaˇina je ekvivalentna sa jednaˇinom s c c (x − 1)2 + 3 = 0 i kako je (x − 1)2 ≥ 0 za svaki realan broj. Jednaˇina oblika ax2 + b = 0. . asocijativni. realne konstante. s s c a = 0. dve. an−1 . postoji obrazac kojim se nalaze c reˇenja. s c Jednaˇina x2 = 1 ima u skupu N samo jedno reˇenje x = 1 . mnoˇenje obe strane jednaˇine brojem razliˇitim od nule. to je za svako x ∈ R. zamena izraza njemu identiˇnim izrazom (numeriˇki jednakim).jednakosti imamo i drugi zapis f (x) − g(x. y) = 0. s c 2 Jednaˇine. tri. na c c 2 2 3 3 primer: a −b = (a−b)(a+b) (razlika kvadrata). (a ± b)2 = a2 ± 2ab + b2 (kvadrat zbira (razlike)). ali to nije u programu osnovne ˇkole. c 2. tj. gde su an = 0. R) ima dva reˇenja x = ±1. nazivamo polinom stepena n ∈ N. (a ± b)3 = a3 ± 3ab + 3ab2 ± b3 ) (kub zbira (razlike)). reˇavanje jedna ax + z s b = 0 je neposredno. (x − 1)2 + 3 ≥ 3 > 0. Reˇavanje jednaˇine u nekom skupu brojeva. Za sluˇaj n = 2. metodom dopune do potpunog kvadrata moˇe se reˇiti kvadratna jednaˇina z s c 2 .

za a = 1. Ako se primeni jednakost b b2 b2 ax + bx = a x + x + 2 − 2 a 4a 4a 2 2 a=0 b =a x+ 2a 2 − b2 4a gornja jednaˇina je ekvivalentna jednaˇini c c a x+ b 2a = b2 − 4ac . odnosno x + 3/2 = ±1/2. tj. c z c Primer 3 Rastavljanjem na ˇinioce reˇiti slede´e jednaˇine: 2x2 −3x−2 = 0. Kako je 2x3 + x2 − 2x − 1 = 2x2 − 2x + x2 − 1 = s c 2x(x2 − 1) + (x2 − 1) = (x2 − 1)(2x + 1). Reˇimo drugu jednaˇinu. 4x2 − 20x + 25 = 0. Takve z s c s c z s jednaˇine moˇemo reˇiti ako uspemo da levu stranu jednaˇine rastavimo na c z s c ˇinioce i onda traˇimo nule svakog ˇinioca. potrebno nam je da reˇimo neke nejednaˇine oblika f (x) > 0 s c 3 . Napomena. a time i reˇenje za x.ax2 + bx + c = 0. Za sluˇaj n = 3 i n = 4 postoje postupci kojima se svaka takva jednaˇina c c moˇe reˇiti. na pr. 4a Za razne vrednosti parametara a. s c 5x + 7 = 0. c s c c 3 2 2x + x − 2x − 1 = 0. b. Ako treba reˇavati jednaˇinu u kojoj se pojavljuje i neki koren. jedno ili nijedno b reˇenje za x + 2a . s s Primer 2 Reˇiti jednaˇine: x2 − 3x + 2 = 0. b = −3 i s c c = 2 dobijamo jednaˇinu c (x + 3/2)2 = 1/4. Primenom gornjeg obrasca. x = 1 ili x = 2. Za n ≥ 5 jednaˇina se u opˇtem sluˇaju ne moˇe reˇiti. s c kvadratni koren. c dobijamo dva. x2 − Reˇimo prvu jednaˇinu. to su reˇenja jednaˇine x = ±1 i s c x = −1/2. Za uˇenike je moˇda lakˇe da ne koriste gornji obrazac (da c z s ga ne pamte) nego da gornji postupak urade na konkretnom primeru.

Zamenom u smenu dobijamo x = 5 ili x = −2. Zamenom u polaznu jednaˇinu vidimo c da su oba ta broja reˇenje. Primer 4 Reˇiti jednaˇine: 2x − 3− x + 3 = 0. tj. c c s s kao u slede´em primeru c c z Primer 6 Na´i x. 2| = 1. (Ovde smo koristili metod implikacija. ||x − 1| − s c √ 1 + x x2 + 24 = x + 1. x = −2 (oba reˇenja manja su od 1). ne vode´i s c raˇun o uslovima. traˇimo reˇenja na intervalima na kojima se z c z s jednaˇina svodi na jednaˇinu bez apsolutnih vrednosti. Iz a = b sledi da je i a2 = b2 . s Jednaˇine u kojima se pojavljuje apsolutna vrednost reˇavaju se prec s traˇuju´i brojnu pravu. x + |x| = x/|x|. c c √ √ Primer 5 Reˇiti jednaˇine: 4x2 − 4x + 1 − x2 + 6x + 9 = 1. Reˇimo drugu jednaˇinu. 3−x + 3 2+x = 4. x + 4 + x2 = 8. Lako se vidi da je gornja jednaˇina ekvivalentna jednaˇini (4x − 1)2 + c c 2 2 (3y − 1) + ((2z + 1) = 0. c z c Med ¯utim tu treba biti oprezan jer a = b nije ekvivalentno sa a2 = b2 . c moˇe se izraˇunati njegova vrednost za one brojeve x za koje je f (x) ≥ 0. y. pa imamo jedino reˇenje x = 1/4. ali obratno ne vaˇi (22 = 22 . To se moˇe posti´i kvadriranjem. 4 . tj. ali je 2 = −2) z Nekada je lakˇe vrˇiti kvadriranje ne vode´i raˇuna o ekvivalentnosti. z tako da vaˇi 16x2 + 9y 2 + 4z 2 = 8x + 6y + 4z − 3. navode´i uslove zadatak bi bio ”korektnije reˇen”. tj. Jasno. z c Ovakve jednaˇine (iracionalne) reˇavaju se tako da dod c s ¯emo do njoj ekvivalentne jednaˇine koja u sebi nema korena. s c Nekada je mogu´e da jednaˇina sa viˇe nepoznatih ima samo jedno reˇenje. c c s ali nekada ispisivanje tih uslova ”komplikuje” reˇavanje). Za x < 1 imamo | − (x − 1) − 2| = 1. tj. y = 1/3 i s z = −1/2. x = 4 i x = 2 (oba su ve´a ili jednaka 1). pa kvadriranjem je t2 − 10t + 9 = 0 tj. Za x ≥ 1 jednaˇina postaje s c |x − 3| = 1. t = 9 ili t = 1. 2+x 3−x √ 3 Reˇimo tre´u jednaˇinu. Smenom t = 3−x dobijamo jednaˇinu t + √t = s c c c 2+x 4. c Ovakvi zadaci lako se reˇavaju grafiˇki. gde je f (x) podkorena veliˇina jer je izraz f (x) definisan. s c c √ √ √ √ s c √ x + 5+ 20 − x = 7.ili f (x) ≥ 0. x = 0. a s s c c reˇenja poslednje jednaˇine proveriti u polaznoj jednaˇini. odnosno |x + 1| = 1. Kako x − 1 menja znak u x = 1 traˇimo reˇenje s c z s x ≥ 1 i x < 1.

Teˇko je potpuno opisati sve postupke pri reˇavanju s s sistema. 1/2)}. mogu biti i promena redosleda jednaˇina. y jednak nuli dobija se kontradikcija. uvod c c ¯enje smena. c 5 . da je broj. z 2 + x2 = 2z + 2x + 2. Reˇenje za b). tada se smenom moˇe do´i do jednaˇine u kojoj imamo samo jednu c z c c nepoznatu. osim onih koje smo pomenuli kod reˇavanja s jedne jednaˇine. Ako su brojevi x. i eliminacijom a do jednaˇine 2b2 − 7b + 5 = 0. y. tj. Ako su obe jednaˇine kvadratne. b) (x2 + 1)(y 2 + 1) = 5xy. samo je bitno voditi raˇuna da se sa sistema prelazi na ekvivalentan c sistem (imaju ista reˇenja). itd. ve´i ili jednak jedan. reˇenje sistema i ako je bar jedan od s s x. y 2 + z 2 = 2y + 2z + 3. mnoˇenje jedne c c z jednaˇine brojem i dodavanje drugoj jednaˇini. ustvari. drugi drugoj i tako redom) tako da zamenom u svaku jednaˇinu dolazimo do inc dentiteta. 2). Zato je xy = 0 pa deobom obe strane gornjih jedna ˇina sa xy c dobijamo ekvivalentan sistem x+ 1 x y+ 1 y = 5. postupak kojim se primenom dos c pustivih transformacija prelazi sa sistema na njemu ekvivalentan sistem. dok se na kraju ne dod do sistema iz koga se neposredno dobija reˇenje (ako pos¯e s toji). Reˇavanje sistema jednaˇina je. c jednak nuli. x2 y + 2xy 2 + 2x + y = 7xy. (1. tada se c c 2 2 moˇe do´i do jednaˇine oblika ax + bxy + cy = 0 i smenom t = y/x. Reˇavanje ove jednaˇine daje c s c b = 1 ili b = 5/2 i vraˇanjem u smene dolazimo do slede´eg skupa reˇenja c c s R = {(1. tj. Reˇenje sistema jednaˇina sa n nepoznatih c s c je ured ¯ena n-torka konstanti (prvi element odgovara prvoj nepoznatoj. Dopustive transformacije. prelaz na druge nepoznate. bez linearnih ˇlanova.3 Sistemi jednaˇina c Ako imamo viˇe jednaˇina (bar dve) sa jednom ili viˇe nepoznatih onda govs c s orimo da je dat sistem jednaˇina. Ako je sistem sa dve nepoznate sastoji od jedne linearne i jedne kvadratne jednaˇine. x = 0 z c c do kvadratne jednaˇine po t. a + 2b = 7. x+ 1 1 +2 y+ x y =7 1 1 Smenom a = x + x i b = y + y dobijamo sistem ab = 5. s Primer 7 Reˇiti slede´e sisteme: s c 2 2 a) x + y = 2x + 2y − 1.

. . Na primer. z ili x1 . Ako se to tako uradi onda se sistemu moˇe obostrano jednoznaˇno pridruˇiti ”tabelu” z c z brojeva (njegovih koeficijenata). grafiˇka itd. Pri tome se koristi neka od metoda: smene. sistemu 2y + 3z = −1 −x + y − 3z = 4 10x + z = 1 pridruˇimo tabelu z   0 2 3 | −1  4   −1 1 −3 |  10 0 1 | 1 Dalje je lakˇe ”raditi sa tabelama” prelaze´i sa jedne na drugu pomo´u s c c dopustivih transformacija 1. a12 . 2.Primer 8 Reˇiti slede´e sisteme: s c 1. x2 . 6 . . 3. 2x2 + 2x − y − 1 = 0. Pre svega. . y. . 2x − y + 1 = 0. Sada ´emo iskoristiti Gausov postupak (metoda suprotnih koc c eficijenata) da bi doˇli do reˇenja. 3y 2 + xy − 6 = 0. x2 + y 2 − 10 = 0. suprotnih koeficijenata. x2 + 3xy − 18 = 0. Prednost ovog postupka je ˇto se moˇe s s s z uspeˇno primeniti na bilo koji broj jednaˇina sa bilo kojim brojem nepoznatih s c (ne mora biti isti kao broj jednaˇina). mnoˇenje jednog reda brojem i dodavanjem nekom drugom redu. a1n konstante. . U osnovnoj ˇkoli reˇava se sistem od dve linearne jednaˇine sa dve nepozs s c nate. nepoznate. z uz napomenu da gornje operacije sa redovima su operacije sa svakim odgovaraju´im elementom u redu. x2 − 5xy + 6y 2 = 0. x2 + 3xy + 4y 2 = 2. . svaku jednaˇinu treba urec c diti po nekom dogovorenom redu nepoznatih (x. 3x2 − xy − 5y 2 = 5. Ove transformacije su upravo one koje dovode c do ekvivalentnih sistema. x2 . zamena mesta redovima 2. a a11 . .1 Sistem linearnih jednaˇina c a11 x1 + a12 x2 + · · · + a1n xn = b1 Linearna jednaˇina od n ∈ N nepoznatih je oblika c gde su x1 .). 4. . . xn . 3. mnoˇenje nekog reda brojem razliˇitim od nule z c 3. .

osim z prvog elementa. Ako se c c ovim postupkom dod do reda kod koga su svi elementi jednaki nuli. ili beskonaˇno s c mnogo zavisno od toga dali se u poslednjoj jednaˇini nalazi samo jedna ili c viˇe nepoznatih).Cilj je do´i do tabele koja ispod glavne dijagonale ima sve nule. a ispod dijagonale sve nule. koja ima po ”dijagonali” brojeve razliˇite c od nule. pomo´u tog broja. ima sve nule u prvoj koloni. dolazimo do reˇenja (jedog. Pri tome. Premeˇtanjem redova moˇe se dobiti da prvi broj s z u prvoj koloni nije nula. Tada se izvrˇi ”prenumeracija” nepoznatih i dalje se nastavi s postupak. dolazimo do slede´eg niza ekvivalentnih tabela: c           0 1 −3 2 −2 3 1 −2 1 1 1 −1 | | | | 2 0 1 1        ⇐⇒     1 −2 1 | 2 −2 3 | 0 1 −3 | 1 1 −1 |  1 0 2 1     ⇐⇒      ⇐⇒  1 −2 1 | 1 1 −2 1 | 1  0 0 2 1 | −2  2 1 | −2    ⇐⇒   0 0 1 −3 | 2  0 7 | −6 0 3 −2 | 0 0 0 7 | −6 7 . c Primer 9 Reˇiti sistem s y − 3z 2x − 2y + 3z x − 2y + z x+y−z =2 =0 =1 =1 Ako se ovom sistemu pridruˇi tabela njegovih koeficijenata i primene dozvolz jene transformacije. onda se taj ¯e red izostavi (njemu odgovara jednaˇina u kojoj su svi koeficijenti i slobodan c ˇlan jednaki nuli. tada naˇ sistem nema reˇenja. Nekada. U prvoj c koloni mora bar jedan koeficijent biti razliˇit od nule (u protivnom. Sada se postupak ponovi na redove osim prvog. a tu jednaˇinu zadovoljavaju bilo koje nepoznate). s Uradimo ovu priˇu na konkretnom primeru. z koji je ekvivalentan polaznom. moˇemo imati sve nule u drugoj koloni. na s s c kraju dolazimo do tabele brojeva. Ako se sada toj tabeli pridruˇi sistem. Sada se. prve c nepoznate nema u sistemu). Ako to nije sluˇaj. moˇe dobiti tabela koja. osim ¯e poslednjeg koji nije nula. c z osim prvog elementa. ako se dod do reda u kome su sve nule.

pa dobijamo nejednaˇinu (x − 1)(2x − 1) < 0 tj. s y = −8/7. ako se obema stranama nejednaˇine doda isti broj (ili indentiˇki jedc c naki izrazi) dobijamo ekvivalentnu nejednaˇinu c 2. kao na primer x − 1 ≤ x. c 8 . z x − 2y + z = 1 2y + z = −2 7z = −6 i dobijamo reˇenje z = −6/7. dopustivim transformacic s c jama. kao ˇto su: s 1. x = −3/7. i nec jednaˇine se reˇavaju prelaze´i na ekvivalentne. na pr. tada se mogu koristiti slede´e ekvivac c lencije (ˇiji je dokaz neposredan). ovoj tabeli pridruˇujemo sistem. nejednaˇina se ne menja ako se naki izraz zameni njemu indentiˇkim c c izrazom. Kvadratne nejednaˇine (kao i druge) moˇemo reˇavati rastavljenjem c z s na ˇinioce. koji je ekvivalentan polaznom. ≥. >. Razmatranjem dva sluˇaja nalazimo reˇenje x < 1/2 c c s ili je x > 1. s c Kako je −2x2 + 3x − 1 = −2x2 + 2x + x − 1 = −2x(x − 1) + (x − 1) = (x − 1)(1 − 2x). Ako se u nejednaˇini javlja koren. a menja c znak ako je taj broj negativan. 3.     1 −2 1 | 1 0 2 1 | −2    0 0 7 | −6  0 0 0 | 0  Sada. ako se nejednaˇina pomnoˇi istim brojem (ili izrazom ˇiji je znak c z c konstantan) nejednaˇina ne menja znak ako je taj broj pozitivan. ≤. 4 Nejednaˇine c Nejednaˇina se dobija kada se ”izmed√ dva izraza stavi neki od znakova c ¯u” ured ¯enja <. x − 1 i 2x − 1 c jesu razliˇitog znaka. Kao i jednaˇine. c Primer 10 Reˇiti nejednaˇinu −2x2 + 3x − 1 > 0.

pripadaju jednoj pravoj p. y1 ) i B(x2 . g(x) ≤ 0 f (x) ≥ g(x) ⇐⇒ (f (x) ≥ 0. c 5 Primene nejednaˇina c Linearne nejednaˇine sa dve promenljive. y) | x = x1 +t(x2 −x1 ). a2 + b2 + c2 = 0 (na dalje ovaj uslov c uvek vaˇi). y) ∈ p z c vaˇi ax + by + c = 0. ˇije je reˇenje x ∈ [0. tj. za svaku taˇku M (x. c c Definicija 1 Neka su A(x1 . tada su s c obe strane nejednaˇine nenegativne. tada su svi brojevi x ∈ [1/3. Izraˇunajmo c f (M ) = f (x.Teorema 4. B] = {M (x. Sada c ´emo taj pojam da uvedemo analitiˇki. Skup taˇka M (x. Da bi jednaˇina bila definisana treba da je s c c 2 1−4x ≥ 0. B] definiˇemo kao skup taˇaka z ¯ c s c [A. Reˇimo prvu nejednaˇinu. 1/2] reˇenja nejednaˇine. y = y1 +t(y2 −y1 ).1 Vaˇe slede´e ekvivalencije: z c f (x) ≤ g(x) ⇐⇒ 0 ≤ f (x) ≤ (g(x))2 . B]. odnosno. c c Duˇ odredenu taˇkama A i B. i obratno. y) u ravni ˇije koordinate c c c zadovoljavaju jednaˇinu ax + by + c = 0. y) = a(x1 +t(x2 −x1 ))+b(y1 +t(y2 −y1 ))+c = (1−t)f (A)+tf (B). x ≥ 1/3. 9 . 1]} c Definicija 2 Taˇke A i B jesu sa iste strane prave p ako je [A. y) = ax + by + c i neka je M (x. Ako je 1−3x ≤ 0. Na kraju.1). y) ∈ [A. za svako t ∈ [0. u oznaci [A.1). pa kvadriranjem dobijamo ekvivalentnu c 2 nejednaˇinu 13x − 6x ≤ 0. y2 ) dve razliˇite taˇke u ravni (Sl. 1/2]. g(x) ≥ 0 √ 1 − 4x2 ≥ 1 − 3x. 6/13]. B] ∩ p = ∅ (Sl. g(x) ≤ 0) ili f (x) ≥ (g(x))2 . na pr. x−2y +3 > 0. imaju reˇenje c s koje je neki skup taˇaka u ravni. z U geometriji postoji pojam da su taˇke A i B sa iste strane prave p. Neka je f (x. 1/3). reˇenja c c s s nejednaˇine su svi brojevi iz intervala [0. −1/2 ≤ x ≤ 1/2. Ako je x ∈ [−1/2. 1. √ (1 − 8x − 3)/(4x) ≥ Primer 11 Reˇiti nejednaˇine: s c √ x2 − 55x + 250 < x − 14.

B(7. tada je potreban i dovoljan uslov da taˇka M bude u trouglu c da vaˇe slede´e nejednakosti z c f (A)f (M ) > 0. jeste optimizacija (nalaˇenje c c z z najmanje ili najve´e vrednosti) funkcije cilja f (x. c c g(x. Proverom dobijamo da je taˇka M (3. gde je f (M ) > 0. po jedinici proizvoda. c Na osnovu prethodnog vidimo da prava p deli ravan na tri disjunktna skupa taˇaka: dve poluravni (jednu .) Ovo se moˇe dobiti kao posledica z ˇ ˇ Zordanove teoreme (svaka zatvorena Zordanova kriva u ravni deli rava na tri disjunktna skupa taˇaka: ”unutraˇnjost” (ograniˇenu oblast). koji se ˇesto javlja u ˇivotu. g(B) = 42 > 0 i h(C) = −7 < 0. 1) u trouglu. a c taˇka N (5. za svaku taˇku M ∈ [A. dati su u slede´oj tabeli s c 10 . c g(M ) > 0 i h(M ) < 0. B] c Na osnovu ovoga neposredno dokazujemo slede´u teoremu. y) je u trouglu ako i samo ako je f (M ) > 0. redom su x−8y +25 = 0. 5x+2y −1 = 0 c i x − y − 3 = 0. Prodajna cena. kao i troˇkovi proizvodnje. h(C)h(M ) > 0.1 Taˇke A i B jesu sa iste strane prave p ako i samo ako je c f (A)f (B) > 0. y) i h(x. y).tj. g(B)g(M ) > 0. y). drugu. 4) i C(−1. Sada moˇemo reˇiti ovakav zadatak. vaˇi z f (M ) = (1 − t)f (A) + tf (B). Primer 13 Jedna firma proizvodi stolove i stolice. −2). 1) nije u trouglu.2). 3) (videti Sl. c Teorema 5. Ako leve strane ovih jednaˇina oznaˇimo redom sa f (x. c c Jednaˇine pravih BC. z s Primer 12 Na´i potrebne i dovoljne uslove da taˇka M (x.) c Slede´i problem. gde je f (M ) < c 0 i samu pravu p gde je f (M ) = 0. Sada c imamo kriterijum: Taˇka M (x. Lako je izraˇunati f (A) = 42 > 0. y) pri datim ograniˇenjima c c (nejednakostima) za promenljive x i y. ”spoljaˇnost” c s c s (neograniˇenu oblast) i samu krivu. AC i AB. y) bude unutraˇnja c c s taˇka trougla ˇija su temena A(1.

Odrediti optimalnu proizvodnju. 30 z s i 16 sati. bojenje i pakovanje je redom najviˇe 14. tj. Na Sl. y) ima najve´u vrednost. na pr. D (taˇke u preseku granica poluravn). y) u ravni za koje je c funkcija dobiti f (x.3 to je oblast u petouglu OABCDO. x + 2y ≤ 16. C. Potrebno vreme (u satima po jedinici proizvoda) za te operacije dato je tabelom sklapanje bojenje sklapanje sto 1. y). funkcija f (x. c Ako postoji optimalno reˇenje ono se postiˇe u nekoj ekstremalnoj taˇki s z c O.prodajna cena troˇkovi proizvodnje s sto 20 17 stolica 18 14 Da bi se napravio gotov proizvod potrebno je uraditi sklapanje. 3x + 3y ≤ 30. y) = 3x + 4y = 12 pripadaju pravoj p : 3x + 4y = 12 (nacrtana isprekidanom linijom). koja se mogu opisati kao skup reˇenja sistema nec s jednaˇina c 1. y ≥ 0 (po tome ˇta su x. Treba na´i maksimum ove funkcije c pri datim ograniˇenjima.5x + y ≤ 14. Ako se izraˇuna dobit u c c tim taˇkama vide´emo da se u taˇki C(4. x. s ˇto u ravni definiˇe dopustivu oblast.5 3 1 stolica 1 3 2 Raspoloˇivo vreme za sklapanje. dobit je c maksimalna ako je x = 4 i y = 6 i ona iznosi 36 novˇanih jedinica. bojenje i pakovanje. Ako sa x oznaˇimo broj proizvedenih stolova. c = 12 sve taˇke M (x. c c c z 11 . 6) postiˇe maksimum. Sada se vidi da na pravoj kroz A. a sa y broj s c proizvedenih stolica u nekom realnom vremenu. tj. koliko stolova a koliko stolica treba proizvesti pa da se ostvari najve´a dobit? c Reˇenje. s s Za neku konstantu c. koja je paralelna pravoj p. tada je dobit f (x. A. B. y) = (20 − 17)x + (18 − 14)y = 3x + 4y.

12 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful