Dragan Vićanović

B e o g r a d , 1990.

3

Uvod
BioloSka poljoprivreda je, relativno, mlada oblast poljoprivrede u kojoj se nastoji da se proizvodnja hrane obavlja na prirodan način bez upotrebe Kemijskih preparata. ' l o j e posebno aktuelno u zadnje vreme kada smo svedoci sve većih zagađenja prirode i hrane, što se sve skupa negativno odražava na naše zdravlje, Pokret biološki opredeljenih poljoprivrednih proizvođača pokušava, da usavrši proizvodnju na potpuno prirodnim načelima ne primenjujući ni jednu supstancu koja bi mogla imati negativne posledice po zdravlje čoveka, životinja i biljaka. Pri tome se kao i u klasičnoj poljoprivredi posebna p a t n j a posvećuje đubrenju i zaštiti od štetočina ali za razliku od načina koji se primenjuju u klasičnim sistemima biofarmeri koriste prirodna đubriva i razne preparate za zaštitu na bazi drugih biljaka. Biološka poljoprivreda stiče u svetu sve veći broj pristalica, čak i medu agronomima, što je posebno karakteristično za razvijenije zemlje koje nemaju problema sa manjkom hrane pa su i na taj način u situaciji da mogu da se pozabave i izborom hrane koju će konzumirati. Najnovija upozorenja zdravstvenih radnika o opasnostima hrane koja je proizvedena bez kontrole uzkorišćenje raznih hemikalija (često vrlo otrovnih) uticala su bitno na povećanu potražnju zdravih prehrambenih proizvoda. Kako su, međutim, proizvodi dobijeni prirodnim načinima obično dosta skuplji na tržištu (što je najočiglcdnije na Zapadu) proizilazi da jc zdrava hrana rezervisana za bogatije slojeve društva. Staviše, korišćenje apsolutno čiste hrane proverenog kvaliteta postalo je u mnogim razvijenim zemljama stvar prestiža. U našim uslovima vlača haotično stanje u kome dominira hronična nestašica novca za širu društvenu brigu o ishrani a, samim tim, i zdravlju. Na našem se tržištu nalaze mnogi neispravni artikli, neki, čak, sa visokim sadržajem opasnih hemikalija. () tome nas ponekad preko štampe upozoravaju pojedini zdravstveni radnici. Da

Knjiga koja se nalazi pred vama ima 7a cilj da vas uvede u osnove biopoljoprivrede. praktičnu primenu naučenog. kako se bude širio krug interesantna. . a takođe. Na našem tržištu se o tome može nači tek poneka knjiga koja.A da je tih slučajeva sve više kazuju mnogobrojni novinski članci koji. N a d a j m o se da čc i naši naučnici (agronomi. ekolozi. Kadi racionalizacije prostora izbegnute su informacije koje se mogu naći u svakom povrtarskom priručniku kao Što je kalendar sadenja i osnovni podaci o svakoj kulturi ponaosob. što je najvažnije. o zadovijstvu koje prati svaku korisnu aktivnost i lični angažman.. imaju uvodni karakter Stoje sasvim razumljivo za oblast u kojoj do s k o r o nije bilo ni jedne jedine knjige. pruži mogućnost za ozbiljnije studije i. Uočivši potencijalnu opasnost po sopstveno zdravlje od hrane zatrovane hemijskim preparatima. doći do štampanja večeg broja naslova. Praktičar će te podatke lako pronaći a ova knjiga ima zadatak da pruži uputstva koja se ne nalaze u klasičnim povrtarskim knjigama. p o n e k a d .4 situacija bude gora utiče i podatak da mi pravo stanje stvari ne znamo jer nc postoji nikakva zvanična statistika o kvalitetu namirnica ili s l u č a j e v i m a t r o v a n j a hranom k o j u . Osnovni problem svih onih koji su se odlučili da rade po načelima biološke poljoprivrede je nedostatak stručne literature. dakle. ipak ne može odgovoriti na sva pitanja koja bi postavio jedan biovrtlar. dosta ljudi je počelo sa proizvodnjom povrća i voča u vlastitim vrtovima. Svakako da će vremenom.) dati svoj doprinos u vidu monografija. od kojih će neki obrađivati i kompleksnije probleme vezane za biopoljoprivredu. Na taj način mogli su biti sigurni u ispravnost namirnica a da ne govorimo.. u z i m a j u razmere epidemije. Te knjige. beleže samo najekstremnije slučajeve. po pravilu.

A k o tome pridodamo i neke nesrećne slučajeve koji su se dogodili u hemijskoj i nuklearnoj industriji onda će svima biti j a s n o da je došao poslednji trenutak da se u svetskim razmerama preduzme akcija za spasavanje čitavog čovečansiva. Da problem bude veći. da tehnološki razvoj i superiornost ne znače mnogo a k o je u tom cilju potrebno žrtvovati zdravu prirodnu sredinu u kojoj živimo. U novije vreme ovom neslavnom rekordu značajno doprinose i manje razvijenije zemlje k o j e zaštitu sredine ne ulažu gotovo nikakva sredstva. hrana i ljudsko zdravlje Svi pokazatelji ekološkog stanja naše planete ukazuju na to da u mnogim delovima sveta postoje realne opasnosti od kolapsa čitavih bio-regiona. ipak.5 Zemlja. čak. Ljudski genij je dostigao zavidne stepene u nekim naučnim oblastima ali sada je već i laicima jasno da moderna civilizacija i njoj odgovarajuće tehnologije. To je posebno očigledno u gradovima i velikim industrijskim zonama. ali sa d r u g e strane. „prljavim tehnologijama". . sa jedne strane. ne treba zaboraviti. U tome su do sada prednjačile tehnološki najrazvijenije zemlje. olakšavaju život i podižu standard. sve je očiglednije da je taj osnovni preduslov poljoprivredne proizvodnje danas vrlo teško zadovoljiti. Jer. ProizvcxJnja hrane spada u one delatnosti koje su nespojive sa zagađenom sredinom. Na mnogim mestima je odavno život nemoguć a „zasluga" za takvo stanje pripada ikz. Pa. je i sama poljoprivreda u novije vreme postala veliki zagađivač život ne sredine a posredno i neposredno i hrane čijom se piroizvodnjom bavi. Svakodnevno trovanje planete predstavlja najveći problem sa kojim se suočilo čovečanstvo od svog nastanka. nepovratno uništavaju i truju našu životnu i radnu okolinu do te mere da su zdravlje i životni vek ljudi već danas opasno ugroženi. Samo u Evropi se godišnje nckontrolisano izbaci u atmosferu 25 miliona tona (!) toksičnih materija.

" Rezultat nekontrolisanog zasipanja njiva raznim hemikalijama ogleda se u naglom povećanju neplodnosti zemljišta i opasnom narušavanju zdravlja ljudi. Saniiarne vlasti u Napulju veruju da je pesticid dospeo u podzemne slojeve vode koja se koristi za navodnjavanje i zalivanje tafta. natrijum a fosforna đubriva i leške metale kao što su olovo.hlor. U nekim krajevima često dolazi do preterivanja u doziranju veštačkih đubriva tako da ponekad dolazi do velikih zagađenja vode za piće što se katastrofalno odražava na ljudsko zdravlje." „Ne treba biti stručnjak'' .u i u hranu. U nedavno sprovedenim istraživanjima o kvalitetu vode u Suboučko-horgoškoj peščari dobijeni su alarmantni rezultati u kojima stoji da je koncentracija nitrata u pijaćoj vodi čak O S A M N A E S T puta veća od dozvoljene! Najveći deo ovih nitraia dospeo je u vodu iz veštačkih đubriva koja se koriste u obližnjim voćnjacima. Svi su. kadmijum i radioaktivne elemente! Opasnosti od primene ovih s r e d s t a v a povećane su nestručnom prmenom koja je vrlo česta kod naših proizvođača. U zaključcima stručnjaka navodi se da je uzročnik takvog stanja zagađivanje zemljišta hemijskim sredstvima i primena veštačkih đubriva koja u svom sastavu imaju veoma šietne primese . otrovani pesticidom " P A R A K V A T " koji se koristi u poljoprivredi. međutim.6 Pošlo je lema ove knjige proizv odnja hrane nećemo detaljnije ulaziti u opisivanje ekoloških problema koji nastaju kao poslediea s j a b o konirolisanih tehnoloških procesa ili ekoloških ekscesa poput Černobila. Pozabavićemo se detaljnije. jer se veruje da su i oni izloženi riziku trovanja.u proteklih deset godina za poljoprivredu naše zemlje izgubljeno 150 hiljada hektara. .. kiselim kišama.„pa uočiti da su nam poljoprivredne površine napadnute teškim metalima. Početkom aprila ove godine T a n j u g je preneo vest u kojoj se kaže „tri o s o b e su umrle. kako je utvrđeno. sumpor.kaže se u jednom izvešiaju . Navodi se d a j e . psticidima. Da ta ugrožavanja životne sredine i zdravlja nisu ni n a j m a n j e naivna i bezazlena pokazuju i najnovija naučna israživan3aU novembru 19«« godine na sednici SSRN Jugoslavije izneti su zabrinjavajući podaci o stanju zemljišta. nitratima. a deset njih je sa teškim irovanjemprebačeno u bolnicu u italijanskom mestu Cićano kod Napulja. O k o 150 lica se u Napulju saUa nalazi pod kontrolom lekara. budući da žive u istoj opasnoj zoni. ekološkim ugrožavanjima naše planete i ljudskog zdravlja koja nastaju u proccsu proizvodnje hrane. pa iak. pretežno napkxinijcg tla".

raznih aditiva. g. U toku nekoliko dana moralo je biti uništeno nekoliko miiiona komada j a j a i oko 50003 kokošaka! Probuđeno interesovanjc javnosti za procese proizvodnje j a j a i pilića do otkrivanja neverovatno brutalnih metoda uzgoja živine i tovne junadi. 5 u » j e uče studenti humane medicine.7 Britanska vlada uvela je nedavno oštre mere za kontrolu hrane jer je i u Britaniji postalo očigledno da će doći do problema širih razmera a k o se ne počne sa sistematskom kntrolom ispravnosti hrane i tehnoloških procesa povezanih sa proizvodnjom namirnica. melju i dodaju hrani. zdravstvo i socijalnu zaštitu apelovao da se tim problemom pozabavi i Skupština . Kokoške nasilje ćeli život_provodc u tesnim kavezima a najveći deo njihove hrane sastoji Še od sopstvenog izmeta koji se melje i bezbroj puta vraća u proces ishrane uy dodavanje velikih količina antibiotika kako bi se sprečile infekcije i raznih hemikalija Loje ublažuju nesnosni smrad takve „hrane". takode. a na kraju sve hemikalije koje se dodaju hrali životinja dospevaju u ljudsko telo izazivajući nepredvidljive poslenice. Takva hrana nalazi se i na jelovniku britanskih krava muzara. na kraju. Po rečima veterinarskog inspektora Miroslava Stojišića iz Beograda (objavljeno u „Politici" 9. Povod kampanje u kojoj su prednjačile z d r a v s t v e n e ustanove i Štampa je iznenadna epidemija bacilom „listeriosis" koji je izazvao smrt nekoliko ljudi. nitrati ( u p o t r e b l j a v a j u se u svim mesnim prerađevinama: prim. Proveravanje zagađenosti hrane pomenutim materijama kod nas se ne sprovodi ili se to radi posve retko. uginule jedinke se. Stojšić tvrdi da „sami po sebi.) u mesu i mesnim prerađevinama nalaze se. usvojeni predloži da se uvede oštra kontrola kvaliteta hrane. h o r m o n a . što je utvrđeno i obelodanjeno u najeminentnijim svetskim istraživačkim centrima.1988. autora) i nisu toliko opasni po ljudsko zdravije koliko materije k o j e se posle toga s t v a r a j u . p e s t i c i d a . a n t i b i o t i k a i d r u g i h toksičnih m a t e r i j a . Proizvođački trustovi pružili su veliki otpor ovim Ispitivanjima i predloženim merama ali su. To je nonsens.4." Iz proizvoda mesne industrije na Zapadu izbačeni su nitrati dok se u nekim zemljama p o p u naše naučne i zdravstvene činjenice sporo probijaju i pored loga što je Savezni komitet za rad. upotreba na-nitrata je kod nas masovna i nekontrolisana. najčešće prevelike količine. U toku jedne godine prijavljeno je oko 40000 slučajeva trovanja salmonelom. Nitrozoamini koji se produkuju u mesnim prerađevinama iz natrijum-nitrata direktno su kancerogeni" Uprkos tome što se ovakva definicija može naći u svakom relevantnom veterinarskom udžbeniku. takode u Britaniji.

to je kod nas pravilo. izazivaju oštećenje bubrega. U SAD priznat je kancer jetre kao profesionalno oboljenje za radnike koji rade u industrijskoj proizvodnji PVC-a.. plava.5. To između ostalog zavisi i od toga Šta i koliko j e d e m o . mleka.. anemična." Vatrena pobornica ideja koje zastupa udruženje.SFRJ. poznata glumica Meril Strip izjavila je posle TV emisije o hrani koju je ona vodila: „Ne zanima me politika.. Roba je. konvulzije. Miodrag Manđić. fiziko-hemičar Nuklearnog instituta „Boris Kidrič" u Vinči izvršio je nekoliko desetina superanaliza prehrambenih proizvtxla i.. završila na našem tržištu!!! Inspektor Stojšić uz zgražavanje da se takva roha d a j e i deci. osobito po zdravlje dece. a pakovanje u P V C folije prehrambenih proizvoda z a b r a n j e n o / Nedavno je iz S A D vraćeno 19 tona praške šunke (Carneks) zbog prevelike koncentracije štetnih materija. pa do redukcije fertiliteta. poremećaja disanja. rekao u jednom intervjuu: „Kada su u pitanju polifosfati nalazio sam ih i u koncentraciji od 1 . 13.. Svejedno mi je ko će biti predsednik države. Pesticidi deluju na centralni nervni sistem čoveka. obolelim bubrezima. voća i ptjvrća. prozirna. te da ta činjenica može imati dramatične posledice po zdravlje ljudi. leukemije. žitarica. kaže: „Pa se onda čudimo što su bleda. Među mnogobrojnim udruženjima koja se bore da istina o kvalitetu hrane prodre do . Što rasle broj obolelih od raka. Društvo je upozorilo američku javnost da je s a m o prošle godine „upotrebljeno više od dva miliona tona različitih pesticida da bi j a b u k e na tržištu izgledale privlačnije i lepše. između ostalog. filma i šou biznisa. " U S A D trenutno se vodi velika kampanja za proizvodnju zdrave hrane. da je kod onih kojima je davano preko 1 % fosfata izazvano niz abnormalnosti: od oštećenja b u b r e g a . nepravilnog rasta. 9 4 % što je suludo. kostima. Eksperimentalno je dokazano (opet u svetu) na životinjama.g.1987." Ove reći odslikavaju jedan aspekt borbe .). ne mogu da spavaju. Na udaru kritike nalaze se veliki trustovi proizvođača i prerađivača mesa.Majke protiv pesticida" a okuplja mnoge ličnosti iz javnog života.Široke javnosti u S A D je trenutno najaktivnije društvo koje nosi simboličan naziv . („Politika". kalcifikacije mekog tkiva. ali mi je i te kako važno zdravlje moje dccc. daleko važnije od bilo kakve i bilo čije politike. učestalo p o s i a j u alergična. skraćenja dužine života. Uveravanja da od upotrebe hernije u prehrambenoj industriji nema nikakve opasnosti deluju sve neuverljivije jer postoje mnogobrojni izveštaji koji na očiglednim primerima dokzuju baš suprotno. imaju stomačne t e g o v e . sa slabim zubima.

Poredtoga.1987.()n će rasti na širokim prostranstvima u sadašnjim neplodnim delovima zemlje. U savremenoj proizvodnji hrane. rasadni materijal nije nikome isporučen. novembar 1979. godine „Politika" je tom pitanju posvetila pažnju u članku pod nastavom „Opasnost vreba i sa plodnih polja" Na samom . Amerikanac Luther Burbank genijalni genetičar i selekcionar. Prinos je velik i pri minimalnim uslovima dobija se 100 do 200 tona mase po hektaru. dakle. „Burbank je pristupio selekciji i ukrštajući opuncijc s mnogo i malo bodlji dobio je za 16 godina brzorastuću opunciju bez bodlji. Nemogućnost da sc izbcgnu politički uticaji u stvarima gde glavnu rcć treba da vodi nauka i zdrav razum. saznavši za Burbankovu opunciju. Među mnogobrojnim pnmerima panične i bezobzirne odbrane profita pri čemu sc ne biraju sredstva niti se vodi računa o sveukupnom progresu.5.90 odsio vode. Z b o g toga stoku ne ireba pojiti. navešćemo jedan primer iz ne tako davne prošlosti. Nagli pad cenamcsa bi im uskratio unosne zarade. zadiv ljujuću biljku koja služi kao stočna hrana a daje i vrlo ukusne plodove za ljudsku ishranu. Dobar primer za to je kontrola proizvoda po pitanju sadržaja pesticida.g. Jasno je da zdravlje potrošača ne može biti predmet ničije zarade. Burbank je pisao o svom kaktusu: . 1. uz minimalnu negu i obradu zemlje: u suvim polusiuvim predelima može da predstavlja izvanrednu stočnu hranu. Burbankova opuncija je i voće. 18." Njegova opuncija sadrži Šećer. e k o n o m s k i interesi velikih proizvođača česio su glavna prepreka mnogim akcijama za poboljšanje kvaliteta vazduha. Što je naglavnije ." (citat iz časopisa „Dobro Jutro". Po pravilu. Ne obazirući se na mnogobrojne zahteve.). zdraviju hranu. Sa d r u g e s t r a n e .. Novih sorti dočepala se firma „Fana D a u d a " i uništila ih. najpotrebnije mineralne soli i.9 za bolju. Prinos ploda je 20 tona po hektaru. vode i hrane. takve kontrole nalaze da je propisana doza uvek prekoračena. posmairao je kako u pustinjama širom Amerike neverovatno d o b r o uspeva kaktus opuncija. pored razumskih vladaju i zakoni profita a gde god je profit u pitanju be šire i stroge društvene kontrole nije moguće obezbediti stoproccntnu sigurnost. trgovci stokom su sc zabranili. L u l h e r B u r b a n k j e m a š t a o d a o v o otkriće iskoristi z a povećanje blagostanja svoje zemlje. Ova opuneia će napraviti i revoluciju u proizvodnji mesa i pretvoriti naše pustinje u plodna prostranstva. /Mi.

koji „zauzimaju" drugo mesto na listi uzročnika trovanja. U Respiratornom centru Infektivne klinike od trovanja pesticidima prošle godine lečcno je 47 osoba." A k o imamo u vidu da pesticidi i herbicidi mogu biti eventualni izazivači malignih i drugih o b o l j e n j a onda m o ž e m o zaključiti da agrohemija zauzima čak prvo mesto kao uzročnik bolesti . Sve veće potrebe za hranom nametnule su upotrebu peslicida (sredstva za uništavanje Štetočina). poljoprivrednih kultura i bvodotokova..IJ želji da zaštite poljoprivredne proizvode od štetočina.lako." U istom članku Dr Borivojc Jovanović." I pored svega u našoj zemlji se ne v o d e zvanični statistički podaci o trovanjima pesticidima iako se zna da jc „učešće trovanja u ukupnoj smrtnosti na trećem mestu. Nije. odmah posle kardiovaskularnih i malignih bolesti. Na Klinici za toksikologiju V M A u Beogradu od 1982. „Podaci dr Jovanovića kažu da trovanja povremeno dobijaju k a r a k t e r epidemije. prema podacima Svctske zdravstvene organizacije. V i š e od 9« o d s t o ovih s r e d s t a v a upotrebljava se u poljoprivredi. neracionalna i gotovo stihijna primena brojnih dostignuća agrarne nauke donela je izuzetno velike opasnosti i za zdravlje naših ljudi. što je čini ključnom granom po opasnosti po ljudsko zdravlje. odmah posle leova. najviše fungicida i insekticida. kako bi se poljoprivredna proizvodnja zaštitila od ogromnog broja štetočina. od kojih jc četvoro umrlo. tako da sc 1986. upotrebljavaju se t e k od pedesetih godina. specijalista medicine rada i direktor doma zdravlja u Grockoj kaže: „Pcsticidi. stoga. godine Icčene su 274 o s o b e otrovane pesticidima. Primena u našoj zemlji je u porastu. kao sredsiva za uništavanje štetočina. na žalost. preti sasvim ozbiljno da ugrozi zdravlje ljudi.10 početku kaže se: . ljudi su izmislili pesticidc. godine upotrebljavalo čak 770 preparata sa 188 jedinjenja veli dr Jovanović i dodaje da se ovim sredstvima. preterano reći da pcsticidi ulaze u "lanac ishrane" i svojom se otrovnošću i nekontrolisanom primenom svrstavaju u jedan od ključnih problema sveta. Najčešće smrtni slučajevi su kod otrovanih sredstvom DNOC (dinitrcxirtokrezol ili "kreazan"). godišnje u svetu otruje pola miliona ljudi! Veliki ekološki problemi koje je upotreba peslicida nametnula znatnim zagađenjem zemljišta.. do 1986. nismo svetska poljoprivredna velesila. između ostalog stoji: . Da li je ovaj izum ČoveČanstvu đoneo sreću?" U daljem nastavku." Dr Jovanović tvrdi da je tokom prošle godine na teritoriji opštine Grocka upotrebljeno oko 2 7 0 tona pesticidnih preparata. relativno su novijeg datuma.

kada se predozira. Pored štetočine žitnjaka do sušenja pšenice došlo je. O značaju ovog korisnog insekta ne . godine našli s m o primer prekomerne upotrebe hernije u poljoprivredi. U . da se n a j e z d a Štetočina može sprečiti j e d i n o tim sredstvima..5. U knjizi „Osnovne biološkog voćarstva" Dr.količini ostatka sredstva u zemljištu..Uzrok pojave naglog sušenja pšenice na većim orančnim ptjvršinama u žitorodnoj Tamnavi ovih dana je razjašnjen. Kada se sazna za prekomernu upotrebu nekog sredstva u poljoprivredi onda je obično kasno za sprečavanje neželjenih posledica j e r jc proizvod već prodavan na tržištu ili su nastali problemi d r u g e vrste. u pomenutom članku se kaže: . Krišković navodi da „prema podacima iz Instituta za zaštitu zdravlja SR Hrvatske količina kloriranih ugljikovodika u masnom tkivu čovjeka povećala se u nas u posljednjoj godini dana za 1 0 0 % (ovo je ustanov ljeno kod ljudi umrlih od malignih tumora). Glavni adut pristalica upotrebe pcsticiđa jc da se bez njih jednostavno ne m o ž e tj. ovoga puta iz neznanja. Stručnjaci nas uče d a j e otrovnost pojedinih materija u poljoprivredi regulisana zakonom i pod kontrolom i da se vodi računa 0 K A R E N C I ."Daljc se kaže da „herbicid atrazin u prekomernoj količini značajno ometa ne s a m o razvoj pšenice već i drugih kultura Nije tako redak slučaj da ovo sredstvo protiv korova.U sa najtežim ishodištem.maksimalno dozvoljenoj količini preparata 1 R F Z I D U 1 . pošto zvaničnih statistika nema) ne osvane neki napis o tome. Praktično da nema dana kada u dnevnoj štampi (koja nam jc jedini izvor podataka.vremenu poslednje upotrebe preparata pre ubiranja plodova. kako navode stručnjacik i u sled većih ostataka herbicida A T R A Z I N A koji su nesmotreni ratari upotrebljavali bez odgovarajućeg stručnog nadzora." 1 pored očiglednih opasnosti pri upotrebi pcsticiđa i drugih hemijskih preparata u poljoprivredi retko koji agronom bi se složio sa konstatacijom da treba prestati sa upotrebom ovih opasnih materija. usevi a kako pokazuju zadnje vesti i pčele. Ali da li je u praksi sve baš tako idealno? Ko nam može garantovati da se svi poljoprivredni proizvođači apsolutno pridržavaju propisanih normi? Moramo priznali da je ove uslove nemoguće kontrolisati. TOLIiR ANCI . domaće i divlje životinje. Teorijski gledano ovde ne može biti nesporazuma i ćela teorija nam se čini vrlo stabilno i uverljivo. napravi goleme štete ratarima.Politici ekspres" od 8. Ugroženi su ljudi." Sve je više izveštaja koji upozoravaju na nekontrolisanu i prekomernu upotrebu hernije bilo da se radi iz predumišljaja ili neznanja.1989.

Z b o g nekontrolisane upotrebe modernih sredstava u poljoprivredi divlji zec je s k o r o potpuno nestao iz naših šuma. Slika 1.) Da jc kod nas s v e rede videti divljač poznalo je ne s a m o lovcima već i laicima. 18. pčele vrše i oprašivanje voća koje bez njihovog prisustva uopšte ne bi rađalo." (Politika. U malobrojnim analizama uginulih fazana i prepelica nađeni su herbicidi i pesticidi koje su ove ptice unele jedući s e m e z a p r a š e n o pre selve. .4. Mnogobrojni novinski članci koji upozoravaju na zagađenje prirode i hrane.1989. značajnog prehrambenog artikla (u zadnje v r e m e zagađen je vrlo često pesticidima) koji je glavni pčelinji proizvod. Otrovane životinje se lako mogu naći na t r p e z i č o v e k a i t a k o proizvesti k a t a s t r o f a l n e posledice.12 treba ni govorili j e r pored meda. Nedavno je u leskovačkom kraju zabeležen slučaj (nije ni jedini ni usamljen) velikog pomora pčela do koga je došlo „zbog prevelike upotrebe raznih hemijskih sredstava na njivama društvenog sektora koje se nalaze u blizini pčelinjaka.

a ne samo u primeni hernije (ovo zadnje najviše odgovara razvijenima koji u nerazvijene zemlje izvoze mnoge hemijske preparate). herbicida. Oba tabora slažu se samo u jednom . njihovim načinom se dobijaju proizvodi koji su mnogo kvalitetniji po pitanju biološke vrednosti. masti i vitamina. ipak. poći od kvaliteta uopšte. obično. nije lako odgovoriti. i ukus koji spada u pojmove bez j a s n e određenosti. Sa d r u g e strane jedan broj lekara i veliki broj ljudi raznih profesionalnih profila zabrinut jc čestim izvcštajima o trovanjima hemikalijama i eventualnim opasnostima širih razmera. Prvo je mišljenje većeg broja agronoma i hemičara koji poručuju da nema razloga za strah i da su opasnosti mahom preuveličane.najopasnija je prekomerna i nekontrolisana primena hernije ali je očigledno da apclovati na savest proizvođača nema nekog velikog smisla jer takvi apeli. Nepristrasni posmatrač mora. Štaviše. bio negativan sa jednim velikim NE! U isio vreme pobornici biološke poljoprivrede na isto pitanje odgovaraju pozitivno.da glad preli ali i da je zdravlje ugroženo. čislu poljoprivredu i ta njihova iskustva nedvosmisleno govore da se bez veštačkih đubriva. priznati da je i u jednim i u drugim argumentima dosta Istine . koji treba biti što lepši. uče nas biološki j>oljoprivrcdnici.13 R a s p r a v e o štetnosti hemijskih preparata ( p o s e b n o pri prekomernoj upotrebi) svode se u javnosti na dva osnovna mišljenja. ugljenih hidrala. Jedno pitanje u celoj stvari zaslužuje pažnju. Tom se problemu moram otvoreno i argumentovano suprotstaviti. Tu dolazimo do jednog sasvim novog pitanja koje glasi: šta se podrazumeva pod biloškim kvalitetom? Na to. Ova dva parametra su bitna i u biološkoj poljoprivredi s tim što se vodi računa i o j o š nekim stvarima. To su izgled. kod ljudi koji su u sialnoj trci za zaradom. Pre svega bitan je hemijski sastav proizvoda. Da li je. na izgled jednostavno pitanje. sadržaj proteina. moguće zaobići upotrebu pesticida. insekticida i si. herbicida i drugih sredstava? O d g o v o r savremenih poljoprivrednih stručnjaka bi. mogu dobili i visoki prinosi i izvanredan kvalitet. pre svega. Danas se pri proccni kvaliteta gleda. pre svega. Moramo. na dve stvari. Decenije iskustva stoje iza ljudi koji su se opredelili za tkz. međutim. svakako. . Mnogo jc žučnih rasprava sa pomenutim argumentima. 1 dok prvi upozoravaju da se hernija mora koristiti kako ne bi nastupila glad drugi u prvi plan stavljaju zdravlje i podatke po kojima najrazvijenije zemlje proizvode ogromne viškove hrane koja se često baca iz ekonomskih interesa dok sc u m a n j e razvijenim povećanje prinosa mora potražiti u dobrim sistemima navodnjavanja. i mehanizaciji i si. ostaju bez odjeka.

Sa tim problemom su posebno suočeni amerikanci koji troše najveće količine pilećeg mesa u svetu. Životinje sa takvih farmi su dosia produktivne. ukusu. već pre svega. Životinje iz druge grupe su pokazale veću otpornost prema bolestima.u proizvodnji nikako ne upotrebljavati pomenuta sredstva! Jedino na taj način možemo biti apsolutno sigurni da nam je hrana hemijski potpuno ispravna. herbicida ili nekog drugog sredstva. daleko veću plodnost i bile su mnogo živahnije i dugovečnijc. Cilj poljoprivrede je.. A da se hrana i te kako može razlikovati. Agronom C.Problem je vrlo komplikovan kada sc nastoji izmeriti opasnost koju . u zavisnosti na koji je način proizvedena pokazuje ogled u kome su dve grupe laboratorijskih životinja hranjene narazličiie načine. proizvoditi hranu koja ne može škoditi nego s a m o koristiti. zasićen raznim preparatima i preterano đubrcn vešlačkim dubrivima. hemijskom sastavu i njihov kvalitet nikako ne može biti isti. Ta se j a j a jasno razlikuju po boji. Tečnost koja se rasula okolo usmrtila jesve životinje koje su jc pile. da sadrži ni najmanje količine ostataka pcsticida. Ujedno su i zemlja koja je na prvom mestu po broju gojaznih i nepravilno hranjenih ljudi. Očigledno je da nije sve u „koUčini. Desilo se da je kukuruz. U nekim monografijama navodi se slučaj koji sc dogodio u jednom američkom gradu. Svaka domaćica zna razliku između j a j e t a koje jc proizvedeno na prirodan način i jajeta koje je snela kokoška odgajena u tesnom kavezu mehanizovane farme. doveo do oslobađanja Štetnih gasova i eksplozije silosa u kome je bio smešten. Gusto zbijeni u svojim kavezima ti pilići ili kokoške nosilje nikada neće ugledati sunčevu svetlost niti okusili ukus jedne obične kišne gliste poput svake kokoške iz soskog dvorišta. Svakome je poznato kako sc g a j e pilići na velikim larmama. ne s a m o prozvoditi hranu u odredenoj količini. A u b c n u knjizi . Jedinstven primer ne s a m o otrovne nego i eksplozivne hrane! Moramo sc zapitali koje su istinske granice koje ljudski organizam maže podneti.14 Proizvod ne smc.L' Agriculturc biologiquc" piše: . Jedna grupa je s v o j o j ishrani imala s a m o namirnice tretirane raznim hemijskim preparatima dok je druga grupa hranjena proizvodima biološke poljoprivrede. T a j yahtev se m o ž e ispuniti s a m o na jedan način . Živina proizvedena na taj način nema nikakav biološki kvalitet a da bi se mogla jesti mora se pri pripremanju dobro začiniti raznim začinima. Neotporne su prema bolestima pa im se u hranu dodaju velike količine raznih lekova. Na kraju sve to dospeva u organizam potrošača.. mirisu. ali im je vek vrlo kratak. ni u kom slučaju.

autora). . relativno malo otrovni mogu izazvati u tlu ili kod živih bića rastvarajući se proizvode veće otrovnosti (na pr. prim. Koristi koje se postižu upotrebom sredstava za zaštitu biljaka su takve (povišenje prinosa. lindan itd. i ako svaka doza uzeta ponaosob nije škodljiva.) da pojedini nesrećni slučajevi prouzrokovani njihovom upotrebom ne mogu umanjiti njihove prednosti. aldrin koji se pretvara u dicldrin sa većom otrovnošću). . to je uvek opasno. Rezidue su male i slulajevi trovanja su retki. Proizvodima za biljnu zaštitu stroge se kontrolišc otrovnost i regulisana jc upotreba . ne može sc lako odrediti k o j e u pravu. čega sc oni u praksi redovno i ne pridržavaju. U svakom slučaju sada jc nemoguće bez pesticida. uništenje prenosioca zaraznih bolesti itd. prim. ipak. Između optimista. koji misle da su količine isuviše male osim u nekim izuzetnim slučajevima. autora) za većinu pesticida ni jedan propis ne utvrđuje količinu rezidua koja se d o z v o l j a v a u namirnicama. Neki proizvodi. Glavni argumenti optimista su sledeći: 1. i onih koji larmiraju smatrajući da i najmanje količine mogu imati nepoželjne poslcdicc u dužem vremenskom periodu. .za škodljive proizvode zakonom je utvrđen najmanji rok od upotrebe u zavisnosti od vrste poljoprivrednog proizvoda.15 predstavljaju ostaci ili rezidue pesticida za ljudsko zdravlje.) ali sc pri tome zaboravlja da istovremena prisutnost više njih zajedno može biti škodljiva. 2. parathion. kao što je to pokazao slučaj sa thalidomidom sa kojim sc eksperimentisalo na životinjama bez ikakv o g incidenta a koji.Što sc tiče utvrđene oirovnosti posredstvom životinja u odnosu na ljude.Redovno sc izučavanja ograničavaju na učinak jednog otrova (DDT." Sa druge strane: „Pružene garancije propisane zakonom su iluzorne jer j c : .U Francuskoj (citat jc iz francuskog izdanja. .da bi mogle izazvali primetnu Štetu. 3. nije bio bezopasan za ljude i kod kojih jc izazvao'poznatu katastrofu (rađanje dcce bez udova i sa drugim teškim telesnim i mentalnim poremećajima. 4. U z e m l j a m a u k o j i m a p o s t o j e ograničenja nije retko da komercijalni proizvodi sadrže veće doze rezidua od dozvoljenih.Nemoguće kontrolisrti proizvođače da li se pridržavaju vremena ograničene upotrebe pesticida.

Kiseonik (O). đubriva. Sumpor (S). Da li oni nekim č u d o m g u b e oirovnosi prelaskom granice?" Svakom razumnom čoveku jasna je prednost biološke poljoprivrede i neminovnost da se društvo kao celina pozabavi tim problemom.osnova života llranljivc materije za život i razvoj biljke uzimaju najvećim delom iz zemlje. Na to nas obavezuju savest i razum. jer bi to imalo katastrofalne posledicc ali je isto tako j a s n o da se argumenti bio-poljoprivrednika (kojih jc u svetu sve više) moraju objektivno razmatrati i njihova iskustva. Gvožde (l'e). N.K. Magnezijum (Mg). Fosfor (P). Pošto je razumljivo da zdravlje zavisi. Natrijum (Na). fosfor i kalijum. Kalijum (K). pre svega. Bakar (Cu). Azot (N). Bor (B). Ti sc elementi u velikim količinama dodaju u obliku tkz. Aluminijum (Al). To su azot. Pod zdravim ilom sc ne podrazumeva s a m o ono tlo koje ima potpun hemijski sastav već su od prvorazrednog značaja i fizički i biološki kvalitet zemljišta. Ostalim đubrivima poklanja se daleko manje pažnje. Mangan (Mn). Hlor(Cl) Jod (J). Kobali (Co). Tlo . U biološkoj poljoprivredi elementi sc ne dele na važne i manje važne već se smatra da i element koji se nalazi s a m o u t r a g o v i m a m o ž e imati v e o m a b i t n u u l o g u . kalcijum (Ca). tlu i živim bićima znamo veoma malo pa . Ostatak svojih potreba biljke zadovoljavaju uzimanj e m iz atmosfere. Niki (Ni) itd. primeniti. Objasnićemo ukratko ova tri faktora: Hemijski sastav tla • Poznato je preko sto hemijskih elemenata a u sastavu zemljišta za ishranu bilja a najvažniji su: Ugljenik (C).16 • Nije redak slučaj da u p o t r e b a nekog proizvoda b u d e zakonom dozvoljena a kasnije povučena nakon više godina kad sc pri meli (svakako malo prekasno) da je opasan. posle provere. T a k o na primer različiti proizvodi su dozvoljeni u nekim zemljama a u drugim su z a b r a n j e n i . B i o l o š k i m e t o d podrazumeva da o Prirodi. Silicijum (Si). od ishrane kako kod životinja tako i kod biljaka onda jc jasno koliku ulogu igra zdravo tlo.P. J a s n o je da nije moguće jednostavno prestati sa upotrebom agrohemije. Savremcna poljoprivreda sc posebno brine o tri elementa.

i lovaši a. U zemljištu je najviše mikroorganizama. 2 . Da li su te postavke potpuno ispravne ili nisu pokazaće vreme.alge .17 se nastoji da se održi onaj odnos koji jc sama Priroda postavila bez suvišnog uplitanja i drastičnog mcnjanja stvari koje poznajemo s a m o površno. IJ jednom gramu ih može biti i više od dve milijarde.2 cm. .insekii Bakterije: obuhvataju više od 7 0 % svih živih organizama u zemljištu. 0 5 cm. najbrojniji organizmi pripadaju sledećim taksonomskim kategorijama.bakterije .protozoe . IJ fizičke osobine se ubraja i nagib zemljišta. dobijene predstave o ovom procesu uglavnom i danas su samo hipoteze.. čestice kamena od 0 .ibigovoj teoriji usv a j a n j a jona. 0 5 2 cm i čestice ispod 0 . G r u b o ih možemo podeliti na m a k r o (vidljive) i mikro (nevidljive) organizme. Sarić: „Fiziologija biljaka"). ilovastopeskovita zemljišta. Upotreba veštačkih đubriva počiva na l. Prema količini glinenih čestica koje su vrlo bitne za opšlu plodnost tla. Potražimo li u nekom udžbeniku biljne fiziologije detaljnije podatke o tome naći ćemo da sc na ovom problemu dosia radi ali i podatak da . Aige: Veliki broj zemljišnih vrsta koje se naglo razvijaju poscb- . naročito ona koja se odnose na mehanizam usvajanja jona. Pomenimo s a m o bakterije truljenja bez kojih ne bi bio moguć kružni lok materije u Prirodi. čestice peska veličine 0 .gljive . Jedan broj je patogen ali je veliki broj korisnih bakterija. Prema veličini izdvajaju se komadi koji su veći od 2 cm. glinasia. Prema tome. Biološke osobine zemljišta: Tlo nije s a m o s k u p fizičkih i hemijskih faktora v c ć j c to velika životna zajednica u kojoj egzistiraju mnogobrojne biljke i životinje. Neke bakterijske vrste učestvuju u fiksaciji azota iz atmosfere.ni danas mnoga pitanja fiziok>gijc mineralne ishrane nisu reSena. zatim. "(Dr Milojc R. Najvažniji ij. Njihov broj može dostići i nekoliko milijardi u s a m o jednom gramu zemlje. Mzičkc osobine zemljišta: Zemljište se sastoji od čestica različitih veličina. Posmatrajuči kroz ovu prizmu vidimo da najsavremenija sredstva u poljoprivrednoj proizvodnji počivaju na teorijskim postavkama. zemljišta delimo na: glinena.

a ponekad i katastrofalne. autora) su uništeni H C H preparatom dok na D D T nisu osctljivi. ima razorno dejstvo na mnoge mikro i makro organizme i lime uveliko narušava preko potrebnu ravnotežu. Razgranatim micelijumom doprinose poroznosti tla. A u b e r l tvrdi da peslicidi i hcrbicidi . Pored ovih čisto mehaničkih cfekaia gliste obogaćuju lio mikroclemeniima. dok će njihovi predatori bili potpuno eliminisani. U okviru hektara kišne gliste prerade oko osamdeset tona zemlje za godinu dana. čine ga rastresitim a hodnicima koje b u š e kroz zemlju omogućavaju prodiranje vazduha. Savremcna agrohemija. Učestvuju u izgradnji humusa. Njihov učinak na faunu (makroskopsku i mikroskopsku) jc bolje poznat.." Na floru i faunu vrlo česio nepovoljno utiče i primena raznih . Učinak ovih proizvoda na mikrofloru tla je malo proučavan. 13roj glista jc u direktnoj proporciji sa plodnošću tla. Na primer insketi iz roda Collcmbola (veličine par milimetara. C. Što sc posiiže tek u retkom broju slučajeva. magnezijumom. Metodama biološke poljoprivrede to sc postiže u potpunosti." „Unoseći u tlo jednu toksičnu hemijsku materiju menja sc mikrobiološka ravnoteža u tlu. Njihovi predatori iz roda Acarina osctljivi su na oba ova insekticida. jer je njihov zadalak da eliminišu jednu ili više vrsta koje u tlu nalaze.menjaju postojeću mikrofloru u tlu. azotom itd. međutim. prim. fosforom. Gljive: Izlučuju enzime koji su tesno vezani sa ostalim biljkama i stvaraju zajednice koje sc nazivaju simbioza. Neke alge vezuju atmosferski azot. Protozoe. insekti kao i neki drugi organizmi učestvuju u fizičkoj i hemijskoj transformaciji zemljišta i stvaranju humusa. Gliste su značajne jer mešaju tlo.IH no u proleće kada jc najveća vlažnost zemljišta. Na površini od jednog hektara može ih biti i nekoliko milkma. Neki insekticidi iz temelja m e n j a j u makrofaunu tla. Mogu sc prepoznati p o z e l e n o j boji j e r s a d r ž e hlorofil. Izuzetno važni organizmi su i kišne i ostale vrsie glista. Jedno t r e t i r a n j e tla p r e p a r a t o m D D T imaće k a o posledicu izuzetno razmnožavanje Collembola. što može imati neočekivane posledice. Ova pnmcna može bili delotvorna a k o se ograniči na 10 da sc uništi s a m o nepoželjna vrsta. O b o g a ć u j u tlo o r g a n s k m materijom. Biološki zdravo tlo sposobno da pruži razvoj zdravih biljaka mora posedovati bogatu floru i faunu zemljišta.

19 veštačkih mineralnih đubriva. alge. Ne dolazi u obzir nikakva upotreba pestieda ili herbicida. g/ji\H iproiozoe. Slika 2. Takode se iz upotrebe izbacuju u veštačka đubriva. neophodni organizmi zdravog tla k / . Bakterije. Pre svega m o r a m o potpuno ukloniti sve toksične materije. Kako sve to postići obasnićemo u sledećim poglavljima. Sve o v o tera nas da se zapitamo kako da održimo zemljište zdravim i sačuvamo potpunu b b l o š k u ravnotežu organizma u n j e m u .

Ceo postupak se ponavlja dok se ne dođe do visine od 1. 5 do 2 metra. I pored cevčica za ventilaciju potrebno jc češće m e š a n j c materijala u b u r e t u što predstavlja d o d a t n o opterećenje. Na svakom metru dužine neophodno je izbušiti po j e d a n otvor za vazduh kako bi se u prvoj fazi kompostiranja omogućio razvoj preko potrebnih aerobnih bakterija. Indorski kompost: Ime jc dobio po jednom mestu u Indiji gde je tehnologiju izrade razradu) engleski agronom Sir Alberi Hcnvard najpoznatiji p r e d s t a v n i k britanske škole agrikulture. Ukoliko se koristi suvi materijal onda je potrebno prskanje većom količinom vode. Visina hrpe je od 1.bez prisustva vazduha. T r e b a l o bi paziti da širina ne prede jedan i po metar. Na to se dodaje tanak sloj fino samlevenog krečnjaka. turi.20 21 Đ u b r e n j e . U buretu je z b o g malog prostora teško obezbediti potpunu biološku zastupljenost svih potrebnih organizama pa proces kompostiranja m o ž e poći u neželjenom pravcu. Stoka hranjena sa „njegovih" parcela u Indiji nije obolevala od nekih bolesti koje su kao kuga harale i proređivale okolna stada. koristeći znanje stečeno od lokalnog stanovništva. llovvard je primetio revolucionarnu stvar na kojoj jc zasnovao svoje ideje: p r i zdravom. . u kojoj jc ostavio na svesti čovečanstva upotrebu savršeno čiste i zdrave poljoprivredne proizvodnje. slama. Ceo proces stvaranja indorskog komposta traje oke dva mcscca. Z a t i m se osiavi joJ m c s c c dana da ceo p o s a o d o v r š e a n a e r o b n e bakterije . Opisaćemo neke druge metode đubrenja u biološkoj agrikul- stajskog đubriva koje može biti goveđe ili neko drugo a najkvalitetnije ' j c k o k o š j e . Drugi način izrade indorskog komposta je u j a m a m a ili specijalnim posudama.. bez dodatne.plodnog pokrivača pogodnog za život širokog spektra organizama. Postupak je isti kao i kod pravljenja hrpe s tim da treba ostaviti više oivora za vazaun. prirodnom. Osnovno i najpoznatije đubrivo je stajsko đubrivo. Vršni sloj sc prekrije slojem zemlje debljine petnaestak santimeiara. Kompostiranje traje o k o mcscc dana. Po povratku u Veliku Britaniju napisao je knjigu . A k o je u pitanju veća količina materijala onda se o b a v e z n o kompostira u hrpama iznad površine tla.An Agricultural Testament". 5 do 2 metra.kako i čime Osnove biološkog đubrenja leže u primeni organskih đubriva. O v a j način treba primenjivatTsamo u koliko nije moguće radili na drugi način. Materijal se stavlja u sloju od _15 centimetara. U' amaterskim uslovima možemo se poslužiti i običnim huretom. dok dužina može biti po potrebi. Postupak pravljenja komposta je sledeći: Postoje dve varijante izrade. Materijal koji se koristi pri kompostiranju mo?e biti najrazlićitiji: suva irava. Ideja se sastoji u lome da se izbegne upoireba mineralnih đubriva koja su upotrebljiva isključivo višim biljkama a štetno deluju na mikrofloru i mikro faunu zemljišta. Ispravno hranjene životinje nisu obolevale uprkos činjenici da su se mcšafeT pasle z a j e d n o sa oblclim jedinkama. (xiolevaju bolestima. čija je brojna ravnoteža ključ zdravog zemljišta i biološki ispravnih proizvoda. Cilj biološkog đubrenja je stvaranje humusa . razradio potpunu metodu izrade s u p e r kvalitetnih đubriva. U tu svrhu može poslužili isprepletano pruće ili izbušene "plastične cevčice. sveža trava ili svaki drugi organski otpad. kompostiranje u hrpama ili u j a m a m a . Iako je neosporna njegova vrednost nećemo se zadržavati na njemu j e r jc to dosta poznato đubrivo kao i način njegove upotrebe. Sve sč~zatTm"poprska vodom. Veliki d c o svog života Hovvard je p r o v e o u Indiji gde je. zaštite. Posle loga se ceo sadržaj hrpe dobro prekopa i i ž m e š a . dubrenu biljke su zdrave i sam. Odozgo se d o d a j e oko 5 centimetara svežeg Slika 3• Šctna kompostiranja Po isteku roka od dva meseca đubrivo se može koristiti.

h a j d u č k e . Kompost ne treba mešati već mu treba dodati kišne gliste koje će ga dobro izmcSall Kompost je potrebno povremeno prskati vodom. U svrhu pospešivanja mikrobiološke aktivnosti kompost treba prskati čajem od navedenih biljaka. potrebno jc sve preliti kravljom balegom razmućenom u vodi. I'osic toga se u hrpu utiskuju buketi lekovitog bilja. Polazna ideja se sastoji u tome da hrana nije potrebna s a m o zbog hemijskih materija koje se u njoj nalaze već je korisna za organizam j e r p a s e d u j e J z v e s u vitalnu e n e r g i j u " . 2 metra. Amatersko kompostiranje u buretu. godine a pronašao je dr Pfeifer. O v a j metod jc dobar za one kojim nije potrebna veća količina komposia tj. u prvom redu: kamilice. preslice. za vlasnike manjih bašti.22 Slika 4. Rudolfa Štajnera osnivača Antropozofije. Metoda se bazira na biodinamičkom učenju dr. Biodinamički kompost: Proizvodnja ovog komposta rzvijena je u S A D j o š 1939. Detaljnija u p u t s t v a o p r i p r e m a n j u o b o g komposta biče data u . Pri pravljenju komposta stavlja se red biljnih red životinjskih otpadaka ah ne v i f c ixi I. maslačka i valerijane. koprive.

suvom travom ili lišćem. Đuhrenje pepelom Pepeo spada u jaka đubriva o čijoj se primeni vodi malo računa. t o j e posebno važno u toku zime kako bi se omogućio nesmetan razvoj mikroorganizama. svežih . P e p e o treba upotrebljavati kasno u jesen i u toku zime. z a g r i a n j e m . primenom peslicida a vrlo česio i herbicida. IJ biološkoj metodi pri s t đ c n j u krompira lio na kome se sadi može ali i ne mora biti posebno pripremljeno. đubriva. Mora se voditi računa da uvčE ima dovoljno vlage. najčešće s a m o m . Na ta način zemljište se đubri i obogaćuje humusom. Đubrivo od kostiju Bogatstvo kostiju raznim mineralima čini ih vrlo podesnim za pravljenje đubriva. Površinsko muli kompostiranje: Ideja ovog tipa kompostiranja se sastoji u tome da se površina zemljšta nikada ne ostavlja gola. slame. U slučaju d a j e izrasla trava desetak santimetara ni to neće smetati j e r se gomolji kropira pripremljenog za setvu ne moraju zakopavati u zemlju. Sadrži kalijum i minerale i dobar je za popravljanje kvaliteta zemljišta". Najbolji je pepeo od tvrdih vrsta drveća..biljaka itd. I )a bi to postigli potrebno je da stavimo red kostiju debljine petnaestak centimetara i preko njih 2-3 cm krčča. O v a k o ukratko opisana metoda ne može pokazati sve prednosti koje su tu prisutne. Posle nekoliko mesečn kost i" u buretu prelili klučalom vodom xl čega će se potpuno rastvoriti i t a j rastvor koristili kau izvanredno Jubrivo za sve kulture. Zbog toga ćemo prikazali neke praktične rezultata. posebno kiselih. Isušivanje tla je dosia s m a n j e n o što je posebno značajno tamo gde je otežano navodnjavanje. ali lo nije jedini razlog zbog k o j e g se izvodi mulčiranje. Dovoljno ih . bez pokrivača. Tlo se prekriva tankim "slojem gotovog. Na tlu prekrivenom debljim s l o j e m s l a m e ne m o g u da rasi u korovi tako da nije p o t r e b n o upotrebljavati herbicide u cilju njihove eliminacije a nije potrebno ni okopavanje.23 poglavlju o Biodinamičkoj poljoprivredi. Mulc'irunje: spoj jeftinog i korisnog Mulčiranje je postupak pri kome se tlo pokriva raznim organskim materijama. Površinu zemlje tanko" posipati. UvaEo napravljenu gomilu potrebno je d o b r o nakvasiti vodom ocl čega će se k r c č z a g a s j i r P o š l č d i c a toga je omekšavanje kostiju. Gajenje krompira mulčiranjem: Tradicionalno krompir sc gaji o k o p a v a n j e m .

Krompir se prepušta samom sebi. Preko svega se stavi sloj slame ili suvog lišća u debljini od 5 centimetara. (slika 6.) Posle izvesnog v r e m e n a može doći do slagan ja ovog sloja slame pa ga treba dopuniti do visine od 30 centimetara. Kad se sve ovo uradi više nije potreban nikakav rad o k o krompira u vidu bilo kojih agrotehničkih mera. p r e k o toga se d o d a j e suva slama debljine 25-30 centimetara. Posle izvesnog vremena stabljika sc probije do vrha slame i i7ade na svctlost. Površinsko polaganje krompira Krompir položen po zemlji se prekrije tankim slojem natrule slame pa se odozgo pospe malom količinom koštanog brašna.) Slika 5.24 jc položiti po površini zemlje! (slika 5. grtanje. Pri ovoj površinskoj sadnji potpuno je izbegnuto okopavanje. "'" ~ ~~ Od sađenja do pojavljivanja stabljike iz slame protekne m e s c c . upotreba herbicida i priprema tla za sadnju. Na TO sc može dodali stajsko dubrivo. l / m e s t o slame mo?c se upotrebili natrulo seno Irnje nije p o g o d n o za drugu upotrebu ili s u v o lišće i trava.

B r a n j e ovako g a j e n o g krompira jc izuzetno jednostavno. Blcdunjava biljčica koja sc pojavi iz slame posle log vremena (SThaglo poprimiti intenzivno zelenu boju i dosta se d o b r o razviti za kratko vreme.25 do m c s c c i po dana. O v a j insekt se dosta lešo suzbija ali praktičari biološke poljoprivrede tvrde da u optimalnim usloviam klimatskih priliko i ispravnom sastavu tla bogatim humusom biljke nalaze s a m e načina da se odbrane od najezde insekata koji. do kasno u j e s e n . štetočine koja je u stanju da napravi ogromne gubitke. Posebno važno pitanje u proizvodnji krompira jc zaštita od krompirove zlatice. Trenutno se radi na proizvodnji bioloških sredstava za uništavanje krompirove zlatice. Slika 6. Prvi eksperimenti na tom polju dali su ograbrujuće rczultatae (videti poglavlje o zaštiti biljaka). Krompiri se nc stvaraju u zemlji već u slami na površini zemjje. Krompir prekriven slamom Za razliku od klasično g a j e n o g krompira krompir o d g a j e n uz p o m o ć slame ostaje znaino du/e u vegetaciji. i pored Iskustva nisu u mogućnosti da naprave veće šlete. Potrebno je s a m o razgrnuti slamu i pokupiti krompir koji je čist kao .

(slika H. z a g r t a n j e i upotreba herbicida. Uz pomoć bakterijskog razlaganja upotrebljenc slame ili sena dolazi do oslobađanja azotnih jedinjenja koja su neophodna biljkama. Prisustvo slame u debljem sloju psrečava isušivanje tla. biološki sistem g a j e n j a krompira je isplativa metoda jer jc obrada svedena na minimum. _Ovim načinom gajenja kukuruza izbegava se okopavanje. Mulčiranjem se postižu dobrijrezultati i u g a j e n j u kukuruza. okopavanje. u ekonomskom pogledu.26 da jc opran. prskanje hcrbicidima a takode i priprema tla pre sadenja. Posle seTvc potrebno je prekriti zemljište slamom na isti način kao što je opisano k<xi g a j e n j a krompira. Sliko 7. Slamaiovde igru ulogu u sprečavanju rasta korova dok se kukuruz probije kroz slamu i ravzvije normalne biljke.. . Stabljike kukuruza g a j e n o g na o v a j način nije potrebno štititi nikakvim sredstvima protiv štetočina.). zaptanje. Prinosi na oglednim parcelama su bili zadovoljavajući iako nešto manji od prinosa pri upotrebi modernih sredstava za d u b r e n j e i zaštitu. Oglednu parcela na kojoj je krompir proizveden mutirunjetn slamom čime je it potpunosti izhcguuta obrada zemlje.

27 Jedina slaba lačka ovog . Slika H. U razgnutoj stanu vidi se stvaranje krompira U inostranstvu postoje specijalni priključci za traktore koji vrše postavljanje podloge za mućiranje.slamu ili UŠĆe. D u b r e n j e se vrši slajskim dubliyon^ili kompostom u tankim slojevima. ispočetka u tankom sitiju a kako biljka rasle povećavamo i sloj materije 7a mulčiranje. Takav način mulčiranja . U novije vreme se umesto prir(xJnih materijala za mulčiranje koristi j plastična folija providna ili obojena. Na manjim površinama o v o jc v s ć sada superirorna metoda. Kod gajenja. Ovaj metod je posebno poželjao kod krastavca^ lubenica i j a p r i k ć . recimo^ paradajza ili paprike potrebno je da biljke k r a s t u desetak ccntimctnm i onda oko njih stavljamo . Mučiranje se može u potrebiti i kod g a j e n j a bilo kojeg povrća ili voća.e_dozreo_ili n e z r e l i m j i a j s k i r o dubrivum.nsiema na većim površinama je velika količina p o i r e b n e slame al ako uzmemo u obzir da se u našim velikim žitnicama slama i onako baca ili spaljuje onda i 10 nije nerešiv problem.om kQji Jii. Paradajzu v i š e p r i j a dubrenje_kompos.

a prinosisu mnogo veći. Mulčiranje jc preporučljivo koristiti i u voćarstvu. . Z b o g toga na j e d n o j površini ne treba primenjivati o v a j metod duže od jedne godine bez pauze. Sliku 9. I tu se na t a j način rešava problem đubrenja. V o ć e o d g a j a n o na t a j načinje mnogo otpornije na najezde parazita. Mulćiran paradajz U biološkom načinu proizvodnje poljoprivrednih kultura upotreba plastične folije nije opravdala očekivanja. takode. Njena trajnost je.28 d a j e dobre rezultate u borbi protiv korova i isušivanja zemljišta. okopavanja i b o r b e sa korovima. Mana mu je što se na taj način ne vrši d u b r e n j e zemljišta. vrlo ograničena. Moramo imati u vidu i podatak da je P V C materija koju su mnogi zdravstveni radnici optužili da je kancerogena pa je sloga to j o š jedan razlog da izbegnemo njenu upotrebu. Osim toga P V C folija je dosta skupa a k o se radi o većim površinama. I pored nekih korisnih osobina ni u jednom pogledu plastika ne može ozbiljno konkurisati prirodnoj mulč podlozi.

bez njih se može.VT' i? Slika 10. U m e s t o cilindra uzimate staro plastično burc : izbušite ga i zasadite jagode. I to je sve. Ceo p o s t u p a k m o ž e t e i sami isprobali. . IJ bure s t a r i t V l I o b r o n a d u brc n u zemlju j _ r e d o v n o zalivajtc. Zanimljiv melod za gajenje krompira . Bure možete šmestiti i na terasi. Prinosi na maloj površini su bili neverovatni. Sistem su patentnom prijavom zaštitili bugarski stručnjaci i prodavali ga širom sveta. Cilindri v i s o k m k o j i meira. Ne treba ih okopavali. Prinosom čete sigurno biti zadovoljni. javite mi se kada odgajiie krompir u b u r e t u ! " Godinu dana posle toga odgajili smo ga iako se način s a d n j e i održavanja umnogome razlikovao od onog sa jagodama. Zalivanje i b r a n j e su k r a j n j e jednostavni.„rta sprat" U j e d n o m časopisu od pre nekolio godina našli s m o zanimljiv prikaz g a j e n j a j a g o d a u izbušenim cilindrima. prečnikajedan do jedan ipc> metar. izbušeni su i u te r u p e su zasađene jagode. Posmairajuči j a g o d e koje su virile na sve strane iz j e d n o g bureta neko je u šali rekao: „Pustite jagode.

SI Jul 11 . Mulčiranje je od i vlike koristi posebno u mladim voćnjacima gde je borba protiv korova najvažniji problem.30 Sliku 11. Primatom mulćiranja u potpunosti se oslobađamo okopavanju voćki. Primena mukiranju slamom i suvom uuvttm u roćunuii.

kako krompir raste dodavati prstenovc i zatrpavati ga (u zavisnosti od vrste krompira (sorte) je „visina" na koju se može podići). pre svega. " TTnedostatku odgovarajućih prstenova može se pokušati sa improvizacijom tao što se oko stabljike krompira izrasle dvadesetak centimetara stavi posuda bez dna i biljka zaspe zemljom.. 4.c zabosti kolje i oplesti prućem a u unutrašnjost sipati zemlja i tako postićiTšji efekti. O k o prstenova je. Kada sc ujesen podignu prstenovi njihova unutrašnjost će bili puna krompira. jedino se ostavi da vire vršni listići. Kada izraste do visine oko l O c m oko njega sc stavi prsten dobijen sečenjem bureta (plastičnog). . 6. Krompir d o b r o uspeva kada je noćna temperatura nešto niža za razliku od paradajza k o m e jc noćni optimum između 16"°C . 31 tJ prsten se naspe dobro nadubrena rastresita zemlja i krompir zatrpa. Krompir sc zasadi u zemlju. 2. oko posude a potrebno jc povremeno nakvasiti i zemlju u samoj posudi.na veću visinu". u cilju zalivanja potrebno razgrnuti zemlju u obliku žleba za /alivanjc. U m e s t o prstenova sc oko stabljika krompira mcr/. dubrivom.32 E v o kako sc na taj način gaji krompir: 1. u^ T r e b a imati u vidu j o š jednu pojedinost. Neke sorte koje dobro rastu mogu se zatrpavati u više navrata i tako podići . Potrebno je povremeno vršiti zalivanjc.24°C. Z b o g toga će retko kada podjednako dobro uspeti i krompir i paradajz. 5. Visina prstena je oko 20 em. Kada krompir u prstenu izrasle jod 10-15 cm na prvi prsten se stavi j o š jedan i ponovi zatrpavanje krompira finom zemljom i.

Slika 13.podizanje na sprat" . Improvizovan način gajenja krompira metodom .

Sto je samo po sebi razumljivo. Sa druge strane m o r a m o se zapitati da li voće prskano i dubreno. USA pa čak i kd nas.Mogućnost da se potpuno izbegne orezivanje . Osnovne karakteristike biloškog voćarstva su: .Smanjeni troškovi proizvodnje . je osnovna garancija ovog sistema. u biološkom voćarenju jc razvijen niz metoda koje garantuju proizvodnju zdravog voća a u isto vreme pružaju potpunu isplativost i ekonomičnost voćnog nasada.Dobijanjc zdravih plodova pogodnih za dugo skladištenje . često i nedozvoljeno velikim količinama. u ovom slučaju. Kao i svaka druga hrana voće mora imati pozitivan uticaj na ljudsko zdravlje. dobro a šta n i j e . najraznovrsnijih hemikalija može biti apsolutno z d r a v o i neškodljivo za ljudsko zdravlje. Na prvom mestu nalaze se dubrenje i zaštita od štetočina. Današnja poljoprivreda tc probleme rešava upotrebom veštačkih đubriva i raznih hemijskih preparata za suzbijanje štetočina.Izbegnite sve hemikalije za d u b r e n j e i zaštitu Pozitivni rezultati biloškog voćarstva prcdiavljaju rezultat primene niza metoda i razvojnih oblika uzgoja na čijem se usavršavanju neprekdino radi u mnogim naučnim institutima i farmama širom . Ne moramo biti veliki stručnjaci da bi shvatili Staje.34 BIOLOŠKO VOĆARSTVO Proizvodnja voća predstavlja važan d c o sveukupne poljoprivredne proizvodnje i zbog toga se u biološoj poljoprivredi voćarstvu posvećuje velika pažnja. Voćarska proizvodnja je suočena sanizom problema koje mora rešavati. Budući da biloška poljprivreda u svojim osnovnim principima Odbacuje primenu najvećeg broja modernih hemijskih sredstava u proizvodnji Ijudkse hrane. Dugogodišnja uspešna primena u mnogim evropskim zemljama.Povećana rodnost .

5-3.5-4m 3. V o ć n j a k je n a j b o l j e podizati na zemljištu na k o m e sc već p r i m e n j u j u biološki načini proizvodnje. kajsije 4-4. Sm 4-5m 9.5 m 3. šljive 3. II uslov: l i o O s n o v n o shvatanjc bilcške poljoprivrede leži u t o m e da se z d r a v e biljke m o g u odgajiti isključivo na zdravom tlu.5-4m 2.35 sveta.5-4m 2. Tabela ruzmaka uulnje Vrsta Ra/mak između redova Razmak u redu 1. U tom cilju r e d o v e v o ć a k a treba sadili u smeru Scvcr-Jug.a M c t h o d e B o u c h e . U s v a k o m slučaju to zavisi i od lipa tla i osvetljenosti površine na k o j o j sc voće nalazi.5m 5.T h o m a s . Jat>uKC 4-4.5m 4.5m 6-7m .5m 4-4. Gajenje voća po sistemu Bouche-Thomas Teorijske i praktične osnove o v o g vrlo atraktivnog načina o d g a j i v a n j a voća d a o je Francuz F. ( B o u c h e . P^. A n g e r s 1953. 4 4m 3-3.bog toga s m o nastojali da napravimo pregled najpoznatijih načina koji su i n a j pogodniji za praktičnu p r i m e n i . trešnje 4-4. breskve 3. viSnje 4-».T h o m a s " . dunje 3 . Z b o g toga s v a k o j biljci g a j e n o j ovim (i bilo k o j i m d r u g i m ) načinom t r e b a omogućiti maksimalno osvctljavanjc krođnje. 5 4m 3. U skraćenom pregledu nije m o g u ć e dati ni približan pregled svih načina koji se koriste u oiloškom voćarstvu. orasi 4.dmund Bouche-Thomas. kruške 3.5-4m 6. /.5-4m 3. Razmak pri sudnji R a z m a k između voća ne podleže nekim strogim pravilima. „I.5-5m 7-8m 7. Izvesna"odstupanja od toga pravila m o g u sc opravdati s a m o nepovoljnim nagibom zemljišta. Pri t o m e su morale biti z a n e m a r e n e n e k e originalne metode.) Atraktivnost o v o g načina se ogleda u l o m e da je pri g a j e n j u voća p o t p u n o izbegnuto orezivanje! I uslov sistema Bouche-Thomas: S V L T L O S T Bez svetlosli nema života a k a o osnovni izvor Sunce je od n e z a m e n j l j i v o g značaja za zdravlje i plodnost s v a k e voćke. Pre n e g o š t o je o b j a v i o s v o j e radove imao je već tridesetak g(xlina iskustva u o v o j metodi.5m 8.

Glavna razlika od tradicionalnog sastoji se u tome da se voćka NE SADI U S P R A V N O VL-Ć K O S O . j o d uglom od 30 stepeni. Sađenje voćaka po sistemu Bouche-Thomas . Pre sadenja potrebno je koren zamočiti u rastvor j e d n o g dela g o v e đ e g đubriva i dva dela ilovače koji se d o b r o izmešaju. Dubina je. R u p e za sadnju su prečnika 30 cm. U tu kašu dodaćemo i nekoliko grama fino lucanog stakla. R u p e Je"potrebno kopati neposredno pred sadnju kako ne bi došlo do sušenja zemlje. Staklo ima zadatak da zaštiti koren novoposadene biljke od glodara i drugih štetočina. Dodamo vode taman toliko da se stvori retka kaša. 30 cm. takode. Slika 14.36 S a d n j a voćnog materijala U ovom načinu odgajivanja treba upotrebiti voćne sadnice stare oko godinu dana.

Na tu zemlju se stavlja s t a j s k o đ u b r i v o ili kompost. Tek poste petnaestak dana treba tlo oko sadnica blago izgazili. U drugoj godini sa dna sadnice izrasta verikalna mladica. razviti bujan sopstveni koren. Mesto kalemljenja se obavezno zatrpava i na tom mestu ce sadnica. O k o korena se pospe fina usitnjena zemlja. U ovoj godini takode vodimo računa da mladice odmah ispod vrha ne postanu isuviše bujne i ne ugroze vršni pupoljak. . ~ i r p r v o j " godini rast ovako zasađenih sadnica nije bujan. pored korena podloge.37 V r h sadnice se uvek okreće prema j u g u . A k o su i donji pupoljci bujni ireba ih otkinuti da ne bi poslali konkurentni vršnom pupoljku. Sve to treba blago pritisnuti rukom a nipošto ne treba gazili oko sadnica. Početkom vegetazije počinje rast vršnog pupoljka i nekoliko pupoljaka u njegovoj blizini.

T a d a je poirebno vertikalnu mladicu zakositi i pričvrstiti u suprotnom smeru tako da i ona sa tlom za klapa u g a o od 30 stepeni. Ostale mladicc ostavljamo da se slobodno razvijaju. Krajem d r u g e i početkom treće godine počinje nagla bujnost voćaka što je poslcdica dobro razvijenog sopstvenog korena voćke.38 Pri k r a j u druge godine veriikalno izrasla mladica obično dostiže po visini kost) položeni" vrh. Savijanje izrasle mladice u pra\ cu scvera . Slika 16. o v o svijanje mladice treba raditi prc nego što počne da odrvenjava.

) Slika 17.. Troškovi branja ovih j a b u k a su bili za oko 5 0 % manji od troškova branja j a b u k a gajenih tradicionalnim načinom. Potpuno razvijeno stablo. gledano odozgo. U šestoj godini urod je već bio 4. 5 vagona po hektaru. Sa sortom crveni delišes u šestoj godini je dobijeno 2. Z b o g toga se za ovaj način odgajivanja u literaturi kaže d a j e po sistemu . Ovim sistemom gajene su j a b u k e i šljive j o š Šezdesetih godina u o b j e k l u KukljaŠ-Našice. .3'J Pri korišćenju ovog načina nije potrebno nikakvo orczivanjc. U peioj godini od sadnje sorta Zlatni delišes dala je rod od 2. Direktna posledica toga je ravnomernarazvijenost voćke i prilična ujednačenost u kvalitetu plodova. ima oblik barke.Barka"..Thomas. (Slika 17. Šcmatski prikaz odgajate \-oćke po sistemu Bouche.Barka ". PIK Osijek na površini većoj od deset hekiara. 5 vagona po hektaru. S m a n j e n j e troškova je posledica nisog rasia stabala koje su sc zbog toga mogle daleko brže obrati. K r o š n j u s a m i f o r m i r a m o s a v i j a n j e m mladica tako da na k r a j u d o b i j a m o v o ć k u Tčoja"nije visoka a r a s p o r e d grana je takav da o m o g u ć u j e nesmetan prodor sunčevim zracima u sve delove krošnje. sistem . pogled odozgo. 2 vagona po hektaru.

.

god. Važno je da po kopanju j a m a nc čeka d u g o na sadnju: u protivnom ivice j a m e bi se sasušilc što ne bi bilo dobro. Najčešće postavljano pitanje j e : „Zbog čega izbegavati orezivanje?" Odgovor jc relativno prost.42 Ovim načinom jc u Našicama zasađen i hektar Šljiva sorte Bistrica. Z a g r e b 1965. Prvo je potrebno iskopati rupu za sadnju koja jc duboka 9<) cm (1) i isto toliko široka. Troškovi izdržavanja ovog voćnjaka su više nego upola manji odsusednog u kome se proizvodi naklasićan način. Zagreb. V o ć e p o s i s t e m u VVhite Tvorac ovog načina gajenja voća je Hcrbcrt Clarcnc White. relativno. Pripremne radnje su specifične i zahvataju dosta truda i vremena.) Diskutujući rezultate biloškog voćarenja sa mnogim voćarima primetili s m o da velika većina prihvata i odobrava postignute rezultate ali i to da mnogi nisu u stanju da prihvate činjenicu da sesve to postiže M i Z O R L Z I V A N J A Iskusnim voćarima je bilo najteže da priznaju da se može i bez veštine kojom su se oni i te kako ponosili. A k o postoji vršni pupoljak svi niže smešteni pupoljci se automatski pretvaraju u cvetne (Slika 19. (Slika 18. Metoda je po njemu dobila ime a namenjena je prvenstveno voćarima amaterima koji imaju mogućnosti da se posvete pažljivoj pripremi za s a d n j u po.. i . Detaljniji podaci o rezultatima koji se postižu biološkim načinom p r o i z v o d n j e mogu se naći u radovima Dr Kriškovića (. Na samo dno rupe koju s m o iskopali treba stavili keramičku cev dužine sedamdesetak centimetara i sa obe strane je začepiti . Z b o g toga voće gajeno bez orezivanja dolazi ranije do roda. O v a j voćnjak je u osinoj godini davat) više od jednog vagona a u desetoj 4 .Desetogodišnji rezultati uzgoja voćaka po metodi Bouche-Thomas".) l i m e se povećava broj grana ali ne i cvetova jer nema dovoljno hormona koji podstiču cvetanje. Kada se odreže terminalni pupoljak biljka nastoji nadoknaditi hormonski deficit stvaranjem novih grana.Prethodni rezultati uzgoja voćaka prema biološkoj mefodi". U vršnom delu mladice stvaraju se hormoni neophodni za cvetanje i donošenje ploda. ali koja daje izvanredne rezultate. komplikovanoj metodi koja nije pogodna profesionalnim voćarima.. 5 vagona ploda.). 1971.

Sadnica sc pripremi tao što se koren skrati NA S A M O 5 10 centimetara. Cev treba zatrpati mešavinom ilovače i komposta dovisme 30 cm. Pronalazač ovog sistema je amerikanac Stringfellovv koji jc ovaj sistem razradio j o š u prošlom veku. Po vrhu tog sloja treba staviti red kamenja. Slabio sc isto tako skrati na istu dužinu. P r e k o komposta dodati desetak centimetara lišća ili izvršiti mulćiranje sa 30 cm slame. Koren rasporedili da obuhvata kamen. 2. V o ć e o d g a j e n o po ovoj metodi odlikuje izuzetna bujnost u rastu i velika rodnost. T a k a v ishod jc bio rezultat specifičnog načina proizvodnje sadnica. Z a t r p a t i ga m e š a vinom m e k e zemlje i komposta uz dodatak fino mlevenog kamena. Po vrhu stavili sloj komposta (oko 5 cm debljine). Stringfelhro" metodu O v a metoda d a j e izuzetno dobre rezultate iako je način sadnje k r a j n j e neuobičajen. Neposredno pred sadnju iskopa se rupa duboka dvadesetak centimetara. Koren sadnice se premaže ilovačom koja nije preterano raskvašena i zasadi u pripremljenu rupu. Stingfelknv jc uy pomoć svoje metode uspeo da prcvaziđc n a v e d e n e nedostatke i da d o b i j e iA-anredne rezultate. 4. N j e g o v a metoda se sastoji u sledećem: 1. U slučajevima izuzetno oštrih zima taj je materijal redovno promrzavao. Za sadnju se upotebljavaju j e d n o g o d i š n j e voćne sadnice. . Te biljke su. 3. Na o v a j sloj stavlja se sloj m e k e zemlje (takodc 30 cm). Ta cev jc predviđena za drenažu suvišne vode. S a d a na s r e d i n u staviti j e d a n veći k a m e n . Pošto jc cilj odgajivača bio da za što kraće vreme dobiju što veće sadnice voće je obično bilo đ u b r e n o preteranim količinama azotnih i nekih drugih đubriva što jc imalo za posledicu dosta ubrzan razvoj ali sa d r u g e strane takav sadni materijal je imao dosta nadozrelo tkivo osetljivo na zimu. bile izložene oštećenjima velikog b r o j a štetočina prema kojima nisu upevale da rzviju ekvivalentne odbrambene mehanizme. pored toga.43 k a m e n j e m . Stringfcllow je primetio da sadni materijal nabavljen u profesionalnim rasadnicima ne n a p r e d u j e uvek n a j b o l j e .

Prema Roedenbergu potrebno jc napraviti humku široku oko dva metra i oko 25 cm uzdignutu od tla. Voće g a j e n o metodom koju je d a o Stringfellovv je otporno na većinu napada štetočina i parazita pa ga. stabljike. mada je Ispočetka potrebno ukloniti poneku granu koja smeta formiranju krune stabla. Dubrenje se vrši kompostom ili stajskim đubrivom stavljanjem po površini zemlje. ne iznositi je. Kao u prethodno opisanoj mcttjdi i ovde treba izvršiti skraćivanje što bltfe mestu kalemljenja. Nije teško sagledati od kakvog je značajna ta radnja za kompletno ispunjavanje kružnog toka materije i elemenata u našem voćnjaku. R o e d e n b e r g a Metoda nosi ime po svom osnivaču Franc Karlu Koedenbergu. Sadenje obavljati u jesen da bi semenka prezimila i dabi koštica omekšala. u amaterskoj voćarskoj praksi. To jc potrebno učiniti radi stvaranja potpuno novog tkiva koje će se razviti uz primenu bioloških metoda. Ukoliko ne želimo čekati tako dugo ne moramo saditi voće iz semenke već možemo koristili i gotove sadnice.44 5. naime. Pri tome sadimo. Površinu od pola k v a d r a t n o g m e t r a oko zasađene voćke nađubriti dobro pregorelim stajskim đubrivom. ne treba štititi nikakvim hemijskim sredstvima. Praktičari koji koriste ovaj sistem koriste j o š jednu pojedinost za koju se može Činiti da jc suvišnaali praksa pokazuje da je i ta pojedinost j a k o bitna pri formiranju otpornih biljaka. Nasredim humke treba zasaditi semenku divljake ili neke kulturne vrste. Đ u b r c n j e se vrši površinski i to kompostom ili stajskim đubrivom mulčiranjem u tankom sloju. takođe. Rast ovako zasađenih sadnica je dosta spor u prvo vreme posle sadnje i to zbog toga što jc porebno vreme da se nadoknadi koren koji je odsećen pre sadnje. u principu. Orezivanje ne treba vršiti. pre svega. Potrebno je. travu pokošenu u voćnjaku ostaviti tu gde jc tj. Dubrivo je potrebno staviti po površini bez mešanja sa zemljom.K. . na humku. Ukoliko je p o t r e b n o (bar u p o č e t k u ) zalivati zalSS4žK>. Trenutno ne postoji objađnjenje z b o g Čega jc o v a j sistem tako uspešan. IJ drugoj godini vršili kalemljenje sorte koju želimo. Kada sc to dogovi voće zasađeno na cjvaj način se razvija jako bujno. Pogodna je. M e t o d a F.

K. u svakom slučaju pretrpljeni gubitak nikada nije preterano veliki čak ni kod vrsta koje su tradicionalno osetljive. Izvesni gubici su neminovni. U biloškom smislu gubitak se može shavtiti kao prirodno proredivanjc u cilju kompletne ravnoteže. Rocdenburg je mišljenja da je za uspeh zaslužena i činjenica da jc smanjen upadni ugao sunčevih zraka koje padaju na zemljište oko voćke.) Biološki metodi primenjeni u voćarstvu pokazuju da je moguće odgajiti voće koje će biti otporno na većinu štetočina. Biološke metode računaju sa izvesnim guvicima ali je proračun troškova pokazao da je i pored napada štetočina protiv kojih ne koristimo pesticide voće proizvedeno biloškim načinom mnogo jeftinije. Mnogo puta s m o bili svedoci tog procesa u .45 IJspešnosi ovog metodi j o š nije zadovoljavajuće teorijski objašnjena mada je evidentno da povišena sadnja pomaže razvijanju bujnijeg korena. a sam l '. naravno. Naravno ni jednim sistemom nije moguće postići stoproccntnc prinose. (Slika 20. mada ih. pokušavamo smanjiti na minimum.

U biološkom voćarstvu sc pored k a l e m l j e n j a . Biološki način odgajivanja Stvorio jc od ove osetljive vrste otporne biljke koje sc mogu same nosili sa svim Štetočinama i parazitima bez koriščetija pesdc'ida R a z m n o ž a v a n j e voća U klasičnim voćarskim priručnicima o b r a đ e n o je. Postupak se sastoji u sledećem. koje sc dosta koristi. u svom radu.. najčešće. Slika 21. pripremi sc . k a l e m l j e n j e k a o jedini isplativi način r a z m n o ž a v a n j a v o ć a k a . često primenjivao Ivan Vladimirovič Mičurin.proređivanja" bilo m n o g o k r u p n i j e i kvalitetnije da bi konačan ekonomski račun bio i te k a k o pozitivan.46 k o m e je preostalo voće posle . p r i m e n j u j e i jedan način vegetativnog razmnožavanja koji d a j e izvanredne rezultate.asad jabuke Crveni delišes u cvetu. /. Pronašao g a j e i.

Smisao cvog post upka nalazi sc u t o m e da d e o stabla sa koga jc oljuštena kora ostane vlažan k a k o se grana ne bi osušila. Slika 22 Ma tat jal potreban M vegetativno razmnožavanje voća. O v a j način sc može primeniti kod bilo koje sorte s tim što treba . Potreban je i j e d a n zapušač. K R O Z NF. cevčica i j e d n a g u m e n a sličnog p r o m e r a . U cev nasuti vodu k o j a jc p r o k u v a n a pa ohlađena.47 j e d n a staklena. Krajem m a j a ili početkom j u n a treba na o d a b r a n o j voćki skinuti s g r a n e koru u obliku prstena i na taj dco navući ć e m o staklenu cev a sa d r u g e začepiti z a p u š a č e m .NA! T a d a ožiljenu grančicu treba zasaditi i. prava ili zakrivlcna.I J A N A O V O M M l i S T U DOĆI ĆF/DO F O R M I R A N J A KORF.KOI.TKO NliDF. Cev treba uvezati likom ili kanapom t a o da sc spreči isticanje v o d e . obilno zalivati. Gumenu cevčicu treba raseći po sredini. V o d u dosipati po potrebi a menjati j e d n o m nedeljno. s obzirom da se to obično dešava u letnjim mesecima. A p a r a t u r a jc prikazana na slici.

Na o v a j način dobija se biljka ISTI \ I osobina kao roditeljsko stablo za isto vreme kao i primenom kalemljenja. U jesen bez obzira Sto nema korcna grančica sc odseče i zasadi. sa nje opadne lišće: u proleće. Vegetativno razmnožavanje . Slika 23.nali da s postupak kod jabuke neznatno razlikuje. dolazi do formiranja korcna i normalnog razvoja mladice.48 /. Jabuka ne stvara novi koren u toku leta već na mcstu na kome će nastali koren dolazi s a m o do stvaranje kalusnog zadebljanja. međutim. Mičurin je razvio ovaj sistem da bi izbegao dejstvo podloge na kalem. koji u nekim slučajevima može biti negativan.

Slika 24. . Ohtjctia reznica.

" (Dr Milojc R. Na taj način štetnost (xi žičnjaka (Elotcriada) kad žitase može povećati i dva puta. Sve jc veći broj insekata koji su otporni. 1 dok najveći d a ) svetskog stanovništva. Današnja nauka koristi mnogobrojna moćna sredstva u borbi protiv svih vrsta štetočina ali praksa pokazuje da njihovi napadi ne j e n j a v a j u već da postaju sve agresivniji i opasniji. strana 56«.50 Borba protiv štetočina i bolesti Znatan d e o ukupne poljoprivredne proizvodnje ugrožen jc danas najezdama insekata. Ponekad se pokaže da ono što savršeno delujc u laboratorijama i u teoriji brzo izgubi vrednost u praksi. Stalne promene u tehnologiji proizvodnje gajenih biljaka dovode do promena odnosa štetočine i domaćina. treće . oskudeva u hrani i živi na granici preživljavanja dotle hiljade tona hrane propada od gore navedenih nedaća. ' l a k o na primer neke linije kukuruza koje su otporne na kukuruznog plamcnca u SAD kod nas nisu ispoljile ovu osobinu. polnog odnosa i izmenj e n e aktivnosti. a sovice iz roda Agrotis u uslovima navodnjavanja. Sarić: Fiziologija biljaka. Kao da nam Priroda po ko zna koji put daje do znanja da je j a k o malo poznajemo i da se dosta brzopleto uplićemo u procese koje nam nisu jasne ni u osnovi. „Postoje i brojni primeri promene otpornosti prema štetočinama. upotrebom b e r b i d d a uništavaju se orovi i insekti su primorani da počažu j a j a na g a j e n e biljke i naravno da ih napadaju. napadima najrazličitijih vrsta gljiva i virusnim infekcijama. u Africi i Latinskoj Amcrici. Evidentno je da se danas broj tretiranja i jačina upoirebljenih pcsticida povećavaju ali je isto tako očigledno da ne dolazi do nekog vidljivijeg smanjivanja sveukupnog broja štetočina pto sc u samom početku primenc ovih sredstava očekivalo. Ovo može da se eventualno objasni ontogenetskim razvićem biljaka i spoljašnjim ustavima. Beograd. Kada govorimo o promenama otpornosti onda uglavnom imamo u vidu promene plodnosti. Maosvna pojava lisnih vaši (Rhapalosiphan padi) seprimećuje pri povećanoj upotrebi azota. Naučna knjiga. A i pored toga ogromna armija štetočina nalazi načina da nadmudri najjače mozgove čovečanstva. Genetičari širom sveta rade na proizvodnji vrsta k o j e su otporne na razne bolesti u tom pravcu su postignuti ogromni rezultati. il postaju otporni na naše najubojitije insekticide. Još jedna stvar učestvuje u ukupnom paradoksu savremene poljoprivrede.

u biloškim načinima proizvodnje ali i u o s n o v n o m s h v a t a n j u o parazitizmu u biloškoj poljoprivredi k o j e sc bitno razlikuje od tradicionalnog. 1979. virusi i b a k t e r i j e imaju takođe svoje mesto u s v a k o j životnoj zajednici. j a n u a r 1984. Z d r a v l j e biljaka zavisi. parazit koji p r o u z r o k u j e sivu trulež p o s t a j e otporan na njih. Ispitivanjima je utvrđeni) da su od svih insekata koji se nalaze na j e d n o j parccli s a m o 30 štetnih." (revija „Dobro jutro".god. „ V e ć posle j e d n e sezor. A orgaizam može biti zdrav s a m o a k o je hranjen dovoljnim količinama biološki zdrave hrane. ali t a m o gde j e s u . l'akođe. od ispravne ishrane. prc svega. Ipak. Pri t o m e se p o d r a z u m e v a da hrana u k o j o j ima i najmanjih o s t a t a k a pcsticida i si. Štetočine. 40 predstavljaju p o t p u n o in • diferentniinsekti dok su preosalih 30 izrazito korisni insekti. U t o m e jc ključna istina biološke poljoprivrede. na biološki obrađivanim parcelama siva trulež vinove loze nc nanosi štete iako se nc koriste nikakva hemijska sredstva za n j e n u zaštitu.) Od pre nekoliko godina u našoj zemlji počeli su da sc koriste fungicidi namcnjcni sprečavanju sive Iruleži vinove loze. Mi se sa njima m o r a m o boriti ali m o r a m o i biti načisto sa tim da ih ne m o ž e m o uništiti.više nisu efikasni. medicina sve više javno priznaje o v e činjcnice. otporan patogeni organizmi mu po pravilu ne m o g u naškoditi.) Konačno sredstvo uz pomoć koga bi sc obračunali sa ovim parazitom moderna a g r o h e m i a j o š nije pronašla. ne m o l e ni u kom slučaju biti izvor zdravlja.50 izdanje. Najosetljiviji na delovanje hemijskih . Uspcsi koji su p<)stignuti su bili više nego kratkotrajni i preparati „bcnlcjt". god. Ukoliko je organizam. Sa gledišta ovog sistema svi organizmi su bitni u ravnoteži j e d n o g ekosistema. t a k o d e . . insekti. IJ č e m u je t a j n a ? Naravno. n i j e d n a vrsta nije niti merže biti izolovana od drugih. Biološka poljprivreda polazi od stanovišta da nema a p s o l u t n o š t e t n o g niti apsolutno korisnog organizma. „cnovit M" i „Derosal".kaže Dr Stojan Vrabl. gljive.e u p o t r e b e ovih preparata. strana 19. 1. Eksperimentima jc nedvosmisleno potvrđeno da su biljke l u a n j e i r u p o t p u n o veštački tehnikom hidropona izuzetno osetljive na najrazličitije bolesti. k a k o naše iskustvo p o k a z u j e ..M o g u se preporučili za v i n o g r a d e u kojima j o š nisu korišćeni. biljni ili životinjski. I a k o bojažljivo. iako prethodno hvaljeni i reklamirani nisu mogli da se u b r o j e u konačna rešenja o\og velikog vinogradskog problema. P o s l e p r s k a n j a insekticidima dolazi d o n a g l e p r o m e n e p r o c c n i n o g sastava insekata. Ti su organizmi neizbeftio prisutni svuda i na s v a k o m mestu.

I're izvesnog vremena u j e d n o j šumi smo primetili nekoliko stabala divlje kruške. I'oslc prskanja. Pregledom s m o ustanovili da na tim stablima. Biljne vaši se jfonekad mogu ruzinnciiu do nc\ crovatnog broju. Stabla su bila zdrava iako na njih nije niko obraćao pažnju niti ih negovao.rtpnog ploda: nismo našli ni jednog crva. zbog odsustva svojih tradicionalnih neprijatelja. A. nije bilo ni jednog j f d i n n g oSfp. i pored loga.52 sredstava su korisni i indiferentni insekti dok Su oni Štetni po pravilu i najotporniji. . Te su voćke same našle načina da se odupru svim napastima i da zahvaljujući urođenoj i stečenoj otpornosti doživc starost u zdraviju i dobroj plodnosti. Niko nije ni pomišljao da tu sprovodi nekakvu zaštitu od štetočina i bolesti. koja su bila ti obilnom rodu. oni če sc nesmetano razmnožiti u velikom broju. biljke su bile izrazito zdrave i dobro rađale. Sliku 25.

53 Slika 26. Školski primer jedinstva suprotnosti . Leptir može biti koristan za cvet jer ga opraSujc dok su gusenice štetočine.

Ti aksiomi prirodnog odabiranja su kod savremene voćarske proizvodnje često zanemareni. Prirodna evolucija je trajala izuzetno dugo. Ali. Neke su sigurno podlegle ćudima okoline dokazujući da njihov genetski materijal nije dorastao sredini. Zar nije bilo bolje. Delovan- . ponekad. U svakom slučaju preživele su samo najsposobnije biljke. recimo pesticidima. Daleko s m o od toga da odnose tih organizama s m a t r a m o dovoljno proučenim ali kako istraživanja napreduju postaje sve j a s n i j e da se svako a g r o h e m i j s k o uplitanje završava teškim poremećajima i promenama sastava bioccnozc. milionima godina. T a k a v je bio i životni put pomenutih krušaka. ponekad pustiti loše i neprilagođene da propadnu i razmnožavati s a m o one najbolje. u cilju o d a b i r a n j a kvalitetnijeg materijala.54 Život u prirodi podložan jc surovim ali opravdanim i vrlo efikasnim zakonima po kojima s a m o najsposobniji preživljavaju surove uslove životne sredine i donose potomstvo koje će nasledenim pozitivnim osobinama krčiti sebi put kroz život i prilagodavati sc novim iskušenjima. pošto je u celoj ovoj stvari ekonomski interes bo veoma bitan \1asnik rasadika se odlučio za prskanje pesticidima Na taj način su napadnute voćke preživele ali to je i pored toga bio i ostao L O Š GliNETSKI M T E R U A L čije sc održavanje nikada neće dovoljno isplatiti. Od semena koje jc proklijalo nisu sve bilke izrasle u velika stabla. U procesu zaštite. Problem je u tome što ekonomski razlozi tj. Napad štctotčina je bio takvih razmera da bi u prirodi t a k v e sadnice sigurno propale. Kiološki n a č i n i z a š t i t e b i l j a k a Moramo još jednom poći od postavke d a j e životna sredina u kojoj gajimo neku klturu istovremeno i stanište miliona i miliona drugih organizama. Živi svet koji danas vidimo rezultat jc tog polaganog procesa. iako. prividna može odigrati odlučujuću ulogu i tao naneti ncproccnjivu štetu gledajući na duže staze. materijalna dobit. uvek sc vodi računa o j e d n o j ili dve vrste i to one k o j e treba uništiti dok se ni malo nc misli na hiljade drugih vrsta od kojih jc veliki broj izuzetno koristan a koje će upotrebom pcsticida biti ugrožene. Posmatrali s m o u jednom rasadniku tek iznikle sadnice višanja i primetili da je izvestan broj bio napadnut biljnim vašima.

PosIcdicc toga d a n a s je teško predvide ti ali k a k o raste biloška svest i z n a n j e Ijudito je više prisutna ideja da se d o s a d a š n j a praksa mora menjati. Rezultati do kojih se došlo u tim izučavanjima već nailaze na široku primenu. Za s u z b i j a n j e p o z n a t e štetočine belog-crva može se upotrebiti i n e v g a č i j a isparenja iz korcna ova štetočina izbegava. V r e m e je.Primcćeno je da krompir z a s a đ e n u b l i z i n i voća. Cveta od j u n a do oktobra a cvetove ne treba pustiti da zrele i suše sc v e ć ih treba kositi i čuvati za d r u g u u p o t r e b u .55 j e m l j u d s k o g faktora u industriji i poljoprivredi današnji zivi svet je suočen sa naglim p r o m e n a m a i z a g a đ e n j i m a životne sredine. o s t a j u p o š t e đ e n e mnogih napasnika. ukulikosu rasle u blizini n e v e n a . Ustanovljeno j e d a s a m o j e d n a biljka kamilice štiti površinu oc j e d n o g k v a d r a t n o g metra od p o j a v e belpg. otišlo dosta d a l e k o u izučavanju i grimeni saznanja o tome kako same biljke m e đ u s o b n o d e l u j u j e d n a n a driigii.crva! Sa takvim svojstvima kamilicu treba sejati g d e god je to će j e r ona pozitivno utiče n a m n o g e biljke. Neven s p a d a u lelćovitc b i l j k e k o j a se u p o t r e b l j a v a k a k o u n a r o d n o j t a k o i u medicinskoj farmakologiji. U svetu se d a n a s s v e više izučavaju uzajamni odnosi živih sistema u poljoprivrednoj proizvodnji. Poput nevena i kamilice i k a d i f i c a s c m o ž e koristiti u borbi protiv b e l o g crva. dosta p o d b a c u j e u rodu. Biološka poljprivreda jc dala d o b r o poznatu formulu da osn o v e e k o l o š k e zaštite nc leži u upotrebi hemijskih otrova v e ć u s t v a r a n j u i pospešivanju otpornosti životinja i biljaka a to se m o ž e postići s a m o kompletnim poštovanjem bioloških zakona i razumnim m e š a n j e m u prirodne lance ishrane. S a v r e m e n a istrživanja u potpunosti potvrđuju o v o gledište. Novcn sc p o s e b n o dobro p o k a z a o u . f s i m b i o 4 " _ s a J 9 r ^ a r e p o m ć l j e kriole.Istovremeno se m e n j a i kvalitet voća i to na gore. naročito j a b u k a . Kadifica jc široko primenjiva i može sc saditi p o r e d svih kulturnih vrsta. na p r i n e r . Obzirom na široko raširenu praksu sađenja krompira u mladim voćnjacima nije tećko shvatiti koliko se tim postupkom gubi. Od kompleksnih j e đ i n j e n j a koje Isparavaju sa n j e n o g korena beže i mali gledari koji u p o v r t n j a k u m o g u naneti prilično štete. Posebnu pažnju z a s l u ž j j e biljka koja sc kao u k r a s n o eveće . možda. da sc preselimo prastare mudrosti ruskih mužik3-k«ji su u svojim žitnim poljima sejali i izvesnu količinu s e m e n a kamilice verujući da o n a p o s p e š u j e rast žita. p o s e b n o u Z a p a d n o j RvropL U N e m a č k o j sc.

Biljke napadnute biljnim vašimajc d o b r o prskati retkom kašom od zgnječenih listova dragoljuba. Pored voćaka je korisno zasaditi 1-2 s e m e n k e d r a g o l j u b a i n j e g o v o stablo omotali o k o voćke j e r se pokazalo daće na taj način uveliko biti smanjen rizik od napada biljnih vaši. Tropacohun majus . Slika 27. Scmc sc može naići u našim scmcnarama.56 ponegde sreće u velikom broju . Spada u cenjene dekorativne biljke a prirodno je rasprostranjena u Južnoj Americi. Cvetovi su žuli ili raznim nijansama do crvene. od Perua do Nove Granadc. Može se jesti presna u obliku salate.dragojjuh (Tropacolum majus). D r a g o l j u b j e biljka koja ima izuzetno veliki procenat prirodnih antibiotika i kao takva korisna je u ljudskoj i stočnoj ishrani. To je jednogodišnja puzeća biljka duga do 3 meira.

Veliki broj opasnih štetočina jc karakterističan i za familiju Pyralidac. takodc. Opasna štetočina iz ove familije je i leptir koji napada vinovu lozu PoLschrosis botrana. Prvi put je u Evropi primećen 1948.ymantiidac. Familija Torticidae obuhvata veliki broj vrsta sitnih leptira. Posebno su poznate vrste Pvrausta nubilalis i Hphcstia kuhniella. Pri tome. Lako seprepoznaje po paućinastoj mreži koju pravi po drveću u kojoj sc nalaze mnogobrojne gusenice. u biološkom voćarstvu se pri gajenju jabuka posebno vodi računa o kretanju i razmnožavanju ovog insekta. Ženka ovog leptira u jesen polaže jaja na kori stabla drveta i prekriva ih dlačicama. godine gde je prcnet sa Američkog kontinenta. U redu tvrdoknlaca se. Gusenice ovog leptira mogu da naprave veliku štetu u kupusištu.Pieris brassicae.štetočine i z k l a s e i n s e k a t a Pored Štetočina iz ostalih biloSkih kategorija insekti su veoma značajni j e r se štete nastalenjihovim delovanjcm teško mogu proceniti obzirom na njihovu seprisutnost i brojnost. nikada ne treba zaboraviti da nisu svi insekti šieiočine."PrTiome.57 N e k e . Do danas je opisano oko 100000 vrsta koje pripadaju ovom redu. U familiju Pieridae spada leptir kupusar . U proleće dolazi do izlaganja gusenica koje sc hrane lišćem. Tu . Sve više se javlja interesovanje i za korisne predatorske insekte koji se hrane drugim insektima. Prva izaziva oštećenja kukuruza a druga egzistira u brašnu. mislimo na poznate oprašivače pčelu i bumbara. pre svega. Neke vrste se nalaze u savijenom lišću. Nabrojačemo nekoliko familijak ojc su se pokazale kao izuzetne štetočine: Familija Cossklae obuhvata leptire vrbotočce čije larve žive u drvetu zdravih biljaka. U ovu familiju spada zloglasni gubar Porthctna dispar čiji je štetni učinak d o b r o poznat. Od štetnih insekata. nalazi veliki broj štetočina. Poznata jc vrsta I aspcyresia pomonella.Postoje i izrazito korisni insekti bez kojih bi svrcmenapoljopriv redna proizvodnja bila nemoguća. Mnoge vrste su velike štetočine i u svom razvojnom obliku gusenice mogu pričiniti ogromnu štetu poljoprivredi i šumarstvu. Familija I. naravno. . posebno štetnim. uzročnik crvljivosti jabuka. stablima ili u plodovima. O tome će tek bili reči. D u d o v a c ( I l v p h a n t r i a c u n c a ) j e poznata vrsta familije Arctiidae. prvo moramo obratiti pažnju na red leptira (Lepidoptera). Najpoznatija vrsta jc Cossus cossus čije larve sc najčešće nalaze u vrbi.

Slika 28. Ponhetria dispar. Nanosi velike štete i vrlo je rasprostranjena. U literaturi poznat i pod imenom Lymantria dispar. U Evropu je nepažnjom preneta iz Amerike. gubar. .58 u prvom redu moramo pomenuti krompirovu /laticu čije je Stručno ime l.eptinotarsadecemlineata.

59 Slika 2V. Mnogi insekti poput pčele i b u m b a r a vrše oprašivanje cvctova a evolucija je do te mere specijalizovala pojedine biljke da se bez ovih insekata ne bi mogle razmnožava j. Krompirova zlatica: latinsco ime \Tste decemlineata dobila je po deset uzdužnih crnih pruga. u tropskim krajevima se ponekad d o g o d e najezde skakavaca koji n<i svom putu obično unište sve biljke do kojih dodu. U S A D se već godina m<. koje proždire u ogromnom broju. sadrži o k o 2(MXK) vrsta cxJ kojih su neke velika napast za useve. Red pravokrilaca. Sa takvim osobinama bogomoljka (naziv je dobila po položaju prednjih ekstremiteta koji izgledaju kao položaj ruku pri molitvi) je postala simbol pokreta koji je propagirao suprotstavljanje insektima pomoću drugih insekata. Orthoptera. Međutim. Hiljade vrsta insekata predstavlja stalnu opasnost za naša polja. U o v a j red spada i Gryllotalpa gryllotalpa . prodaje na komad insekt Mantis religiosa poznatiji pod imenom bogomoljka. .veliki rovac koji predstavlja veliki problem u krompirištu. Nabrojaćemo nekoliko najpoznatijih vrsta. približno isti broj vrsta ne samo da ne spada u štetočine v e ć zaslužuje naziv korisnih. O v a j insekt jc s t e k a o veliku popularnost j e r su mu omiljena hrana insekti.

sc.koriste i za borbu protiv korova. „Među vrstama koje uništavaju biljnu vaš Acyrtosyphon destruetor nalazi se osa Trioxys koja je u Kaliformju uvezena sa Bliskog istoka. a k o se pažljivo ne primenjuju.bogomoljka. Jedna vrsta insekata. ProŽdrljivost ovog insekta je tolika da ženka posle parenja pojede mužjaka. Ovi prirodni neprijatelji štetnih insekata su mnogo efikasniji od hemijskih otrova. Insekti ." „Drugi slučaj prirodnog suzbijanja štetočina je koriščenje ose Polistes za s p r e č a v a n j e širenja štetočina duvana. hrani sc j e d n o m vrstom korova koji je takodc slučajno uvezen iz Evrope. uništava j o š . . godine. Pored toga.60 Slika 3Ctfanlis rcligiosa L. crveni moljac koji je nedavno prcnet iz Francuske u SAD. Ose k o m a d a j u g u s e n i c e š t e t o č i n e P r o t o p a r c e s e x t a i o d n o s e ih da n a h r a n e potomstvo. mogu da izmene miris i kvalitet duvana. koji. preneta iz Fvrope u Ameriku 1940.

1'rits W.veliko? kostriša (Scneci jacobea). zašto su je farmeri i koristili.) Iz već pomeriutog reda tvrdokrilaca (Colcoptcra) m o r a m o izdvojiti familiju Carabidae u koju spada rod Calosoma čiji se predstavnici hrane uglavnom gusenicama leptira pa su zbog toga j a k o korisni.vropi. a u zadnje vreme se počinje i sa njihovom planskom eksploataci om. Krajem X I X veka proglašena jc korovom broj jedan i počelo se sa . Korisni predator ove familije je i Carabus cancellatus 111. Pojedini eksperimenti pokazuju da sc ta eksploatacija i ekonormki isplati a da su takvi postupci Često efikasniji od primene hemijskih preparata.61 j e d n o g evropskim doseljenika . . W e n l : ' T h e Plants". Početkom XTX veka u Australiju jc iz Argentine preneta bentonija.. Korisni insekti u rodo Ca/osoinu i Carubtis. jedna vrsta opuncije. obično su lepih boja i aktivni su po sunčanom vremenu. Sliku JI. Biljka jc donosila jestive plodove a mogla se upotrebiti i za pravljenje živih ograda. Ove lepe insekte sa j a k o izduženim ekstremitetima je Iako prepoznati. U Zapadnoj F. Međutim. Time ine. ta se biljka ubrzo otrgla kontroli i toliko namniržila da je počela opasno ugrožavati plodna polja širom celc Australije. SAD i Sovjetskom Savezu se korisnim insektima poklanja dosta pažnje. Amerikanci su iz Evrope uvozili vrstu Calosoma sycophanta. Najčešća vrsta kod n a s j e Cicindela campcstris. Kodu Cicindela pripadaju hitri i proždrljivi insekti koji sc hrane drugim insektima i njihovim larvama. 1968.

Kako je vreme prolazilo pokazalo se dani j e d n o sredstvo nije bilo dovoljno moćno da savlada ovaj opasni k o r o v koji je australijska polja polako pretvarao u neprohodne bodljikave pustinje. Slika JI Cicindela sp. Frcdcrick Holbrook i Richard Sopcr. Srećom. U roku od par godina pošto su ovi insekti pušteni u prirodu uništili su desetine miliona tona opuncije i lako učinili o n o Što ljudi sa svojom tehnikom i tenologijom tog vremena nisu bili u stanju da učine. su utvrdili da supstance iz spora nekih vrsta gljiva m o ž e uništiti krompirovu zlaticu. mogli da odahnu. potom. Godine u Kaliforniji se pojavila najezda insekata koji su uništavali nasade pomorandži i mandarina. zbog nedostatka prirodnih neprijatelja koje je imala u A r g e n tini. Borba protiv insekata se nastavlja nc samo uz pomoć drugih insekata već i uz pomoć gljiva.62 njenim sistematskim uništavanjem. pre svega. Analiza jc pokazala da sc opuncija u Australiji raširila. konačno. u d r u g o j generaciji laboratorijskog razmnožavanja v e ć je bilo o k o 2. preneto o k o 3 0 0 0 gusenica jednog leptira koji je bio prirodni neprijatelj ovog korova. sa univerziteta Mcin. U Australiju jc.5 miliona ovih leptira. 1872. U toku jedne decenije ovi su insekti toliko opustošili farme da se pomišljalo da treba napustiti i s a m u ideju o g a j e n j u pomorandži. D o s a d a jc pronađen veliki broj preparata na bazi spora gljiva . iz Australije jc prenet parazit ovih insekata tako da se njiov broj vrlo brzo smanjio na podnošljivu meru i farmeri su.

Ptiee . Panis major. Po enciklopediji Larousse velika scnica ( P a r u s m a j o r ) uništi za života o k o trideset miliona insekata. N e k e vrste ptica su veliki neprijatelji insekata i l a m a n e ih u velikom broju. Vrlo korisna stanurica. Ptice su drugi veliki potencijalni saveznik u zaštiti useva čije iskorišćavanje m o ž e bili dosta uspešno čak i u amaterskim uslovima. Gnezda gradi u šupljim stablima a zadržava sc po granama. P o s e b n o je aktivna u periodu ishrane mladih. Za j e d a n dan ova živahna ptičica p o j e d e količinu insekata i do desel puta veću nego š t o je n j e n a vlastita težina.potencijalni saveznici Primena insekata u zaštiti biljaka nije u p u n o j meri d o s t u p n a a m a t e r u koji se bavi biološkom poljoprivredom. gdc se hrani insektima i njihoiirn lan-ama. Na biološkim farm a m a j c j s t i n a . velika muca. Lasta svakog dana preleti po 6 0 0 kilometara hvatajući insckie. moguće u detelini videti male drven'c kućice k o j e služe kao" g n e z d a b u m b a r i m a . glavnim oprašivačima dcteline_ Ali tu sc a m a t e r s k a primčna i završava.63 k o j e se m o g u upotrebni u Iprirodnim" načinima zaštite biljaka. posle l a b o r a t o r i j s k e provcre toksičnosti p r e m a ostalim organizmima većina tih p r e p a r a t a će se naći na tržištu. . Slika 33.

treba prestati sa hranjenj e m ptica da bi se aktivirale i počele same tražiti hranu. vrabac.aspcyrcsia pomonella. Kako sc bliži pun Mesec njih je sve više da bi za vreme punog Mesccu nastalo polaganje jaja. ukoliko ne postoji. Neki p r i m e r i s u z b i j a n j u Š t e t o č i n a V e ć s m o pomenuli insekta i z a z i v a ć a / c i ^ I v o s t i jabuka^""' I. takode. Tada jc potrebno pomoći njihovu prehranu a pre nailaska zime je potrebno napraviti male kućice od drveta u koje se ptive mogu skloniti i napraviti gnezda. Sa nešto hrane preko zime njihov broj sc može povećati i održati na zadovoljavajućem nivou što će rezultirati velikim koristima u borbi protiv štetnih insekata. nastoje da štetočinu. Iskustva biloških praktičara p o k a z u j u da se vrlo isplati ulaganje u g a j e n j e obične scnicc. Iskustvo je pokazalo da tn dana pre punog Mescca treba poćeti sa sprovodenjem zaštiic bilošldm preparatima. onemoguće u razmnožavanju i oteraju. Osnovna razlika klasičnog i biološkog pristupa zaštiti sastoji se u tome da se u klasičnom načinu nastoji potpuno uništavanje štetočine dok biloški metodi. Nevolje ptica počinju dolaskom zime. Naša najčešća ptica. Laspevresia ne voli neke mirise kao što su mirisi mlcka.64 V r l o jc bitno da n a j e d n o m imanju obczbcdimo stalnu prisutnost korisnih ptica.aspcyrcsia podrazumcva praćenje razvojnog ciklusa ovog insekta. može. U proleće. I Jz malo prakse i na lo se može uticati. kravlje balege ili krvi i na lom . Pticama jc potrebno obezbediti. Okolinu treba očistiti od žbunja da bi se pticc zaštitile od prikradanja mačaka. Mcsto na k o m e se ptice o k u p l j a j u može postati lep ukras imanja (ako sc lepo osmisli i napravi) a cvrkut i pesma ptica izvor irajnog zadovoljstva. To je insekt koji može prepoloviti rod j a b u k a : Štete zavise i od prirodne otpornosti same sorTe ali ni jedna vrsta j a b u k a nije u potpunosti otporna i bez smišljene zaštite kvalitetna proizvodnja nije moguća. vodenu površinu na kojoj mogu piti. polazeći od postavke da to nije moguće. bili korisna pod uslovom da se ne namnoži preko merc. Biološka metoda borbe protiv I. Od proleća do jeseni one će uništavati insektc u velikom broju. pre svega. Pnmećeno je da je b r o j leptira u voćnjaku proporcionalan sa promenama Mesečevih mena. pred početak vegetacije.

J e d n a k e količine smcSa K prve i druge posude treba pomešati uz m u ć k a n j e ili neprestano mešanje. . U d r u g o j posudi treba skuvati čaj od preslice (liquisetum vulgare). Č a j sc pusti da vri o k o jedan sat. Posle toga se ostavi da stoji d o k se ne ohladi i uz mcSanjc mu sc d o d a j e kravlja balega d o k se ne d o b i j e retka kaSa. SmeSu je potrebno ostaviti desetak sati da bi glina d o b r o upila mleko. i dobro nakvasi mlekom. postavljena papiran traka -ta stablu. )Sredstvo za p r s ^ n j c j ^ e p r a v i naj^edJićLnačinjU posudu se stavi glina~fproizvoljna količina. Zatim se d o d a j e sveže mleko i meSa dok je sve ne pretvori u jednoličnu masu. Dobijena smeSa se može razrediti vodom. Vabio je da traka ima što više šupljina da hi tako bila privlečnja insektima koji se tu skrivaju. Slika 34.65 saznanju se zasniva odbrana prctiv o v o g Štetnog insekta.

sve gusenicama koje sc w skrivaju. dunje i ostalo voće. t a k o đ e . Trulež plodova T r u l j e n j e plodova u skladištu ili čak na_granama pre branja izazvano jc parazitom iz roda\Mdnilia. U zaštiti jabuka i drugog voća treba koristiti i neke fizičke metode. . breskve.a druga je mrežica pod visokim naponom koja ifi" ubija ako je dotaknu. sijalica koja insekte privlači. Papirne trake je potrebno postaviti i početkom septembra i ostavili preko zime a spaliti ih rano u proleće. Na taj sc način tj. U novije vreme primenjuju se električni mamci za noćne leptire i ostale insekte. M n o g c / g u s c n i c c se p e n j u uz s t a b l o da bi se hranile i preobrazile u krošnji drveta ili voćke. Praktični rezultati govore u prilog tvrdnji da što je veći proccnabhumusa/u voćnjaku to je manji napad Monihje. " P o k a z a l o se. Prva je.: jtotie. pregledom sadržaja kutije lako može pratiti pojava i brojnost određenih vrsta štetočina. kruške.' O v a j parazit podjednako napada jabuke. Ispod uređaja se nalazi kutija u koju padaju ubijeni insekti. korisnim d a s c j ) j o d o v i uništeni monilijom sakupljaju i kompostiraju a da sc tim kompostom dub. I pored tako visokog napona ovaj uređaj nije opasan za ljude jer jc jačina struje mala a kondenzatorsko pražnjenje u vrlo kratkom vremenskom intervalu^ Uređaji se trenutno ne mogu naći na našem tržištu pa su zainteresovani upućeni na samogradnju. Korisno je ako se ispod s a m e krošnje na stablo postave trake od talasastog i nagužvanog papira. Treba ih stavljati od d r u g e polovine maja i svakih desetak dana menjati i spaljivati sa. Trake treba da budu široke dvadesetak santimetara.66 P r s k a n j e ovim s r e d s t v o m u m a n j u j e Štete k o j e nanosi Laspeyresia i do 90&. Smisao ovog posi u pka nije razjašnjen ali mnogobrojni praktičari izveštavaju o uspešnosti tog sistema zaštite. Sto je učinak ravan onom koji se postiže prime nom najotrovnijih pesticida. Njihov način dejstva se zasniva na dve stvari. Od predstava za prskanje preporučljivo je upotrebiti č a j od preslice (Equisetum vulgare). Savremeni uređaji koji rade na ovom principu napajaju sc s t r u j o m iz akumulatora a napon se preko induktora podiže na nekoliko hiljada volti.

pripremljen t a k o što sc određena količina prelije ključalom v o d o m . Ipak.67 Kovrdžavost lista može izazvati uginuće voćke a k o se na v r e m e ne sprggL. B o u c h c . o v o je vrlo česta biljka u narodn o j medicini a s v o j ugled potvrdila jc i u biološkoj poljoprivredi. U j e d n o m bokoru sc obično m o ž e naći d e s e t a k glavica. Ukoliko do obotenja d o đ e onda jc neminov no p r s k a n j e bordoškom Čorbom. 3. Tapnrina cleforma as.narodna izreka). Posle toga se može koristiti u koncentraciji d o 5 & . j a b u k a .kopriva. O v a j luk sitnih glavica sc kod nas još ponegde može naći. Kofisijti biološke m e t o d e f n p r . zavisno od potrebne količine) i p r e l i j e hladnom.preslica. Č a j od vlašca sc koristi k a o sredstvo protiv pepclnice na j a b u k a m a . Otpornost biljaka je proporcionalna količini humusa. . Č a j od pelena. Pri pripremanju čaja luk ne treba čistiti od ljuske već ga s a m o sitno iscckati i prelili v r u ć o m v o d o m . O v a svima poznata biljka našla je p r i m e n u u svim delovima biološke poljprivrcdc. Č a j od preslice se koristi u borbi protiv monilijc i krastavosli j a b u k a i krušaka. Allium schoenoprasum .. Da bi se mogla koristiti za p r s k a n j e biljaka kopriva se isecka i stavi u k o f u (ili bure.T h o m a s . Poznata po svom izuzetno g o r k o m u k u s u („Gorak k o p e l e n " . pri selekciji nikako ne zanemariti ovu značajnu osobinu. izazivač kovrdžavosti nc nanosi statistički značajne Štete. Ta j e d i n j e n j a su smrtonosna za m n o g e mikroorganizme čak i u najmanjim koncentracijama. v o d o m . M n o g e biljke izlučuju isparljiva j e d i n j e n j a koja se jednim ime n o m nazivaju fitoncidi.T h o m a s l Korisne biljke u zaštiti v o ć a ~ IJrtica dioica . Ecjuisetum vulgare . sc koristi k a o sredstvo protiv crvljanja. Koristiti sorte koje imaju genetsku (urođenu) otpornost p r e m a bolestima i štetočinama. 2. Obogaćivati tlo h u m u s o m i l a k o stvarati „zdravo tlo". Ostavi se da odstoji dva dana. predstavlja izvrsno s r e d s t v o protiv biljnih vašiju. protiv biljnih vašiju i gusenica. Izuzetno lekovita biljka k o j a se p o m i n j c i u narodnim pesmama.pelen. Biološko voćarstvo j o š nije pronašlo o d g o v a r a j u ć e s r e d s t v o kojim bi se m o g l o bitno uticati na o v o obolenje.luk vlašac. u voćnjacima o d g a j c n i m po sistemu B o u c h e . K a o rezime biološke zaštite možemo u v u ć i sleđeŽeT 1."" Artemisia absithium .

rieče tniliti i"bitT pogodniji_zg transport. koristan u blizini prisilu ka j e r deluje preventivno protiv nekih prazilukovih parazita. T o ć c uveliko poboljšati u k u s krtola. Njegovo prisustvo pomaže proterivanju belog crva. TJbfizinMcrompira može se p o s e j a t i i m a l o kima. U tom slučaju biljke će biti mnogo otpornije a samim tim ćc sc pazitivno uticati i na rodnost. M a n j e j c . Primećeno je da prisustvo rena u nasadu trešanja sprečava pojavu monilije. Posađen po obodu krompirišta uticaćc na dobijanje zdravih krtola. ukoliko se njima pokrije zemlja ispod kupusa. U blizini ruža beli luk sprečava pojavu gljivičnih oboljenja. pored svog prehrambenog elekta. d o b r o sredstvo protivj)ojave leptira kupusara.68 Bogati izvor fitoncida je dobro poznati beli luk. međutim. Peršun je. U blizini paradajza je dobro sejati peršun j e r bitno utiče na ukus plodova. Ukoliko se sadi između redova j a g o d a onda će plodovi__biii čvršći. Na ogrozd. . ribizlu i malinu dobro delujc ako jc u Jjlizjni zasađen đurđevak. u uzgajanju krompira. (irančicc kalinesu. poznato da beli luk zasađen u baš ti može imati višestruku korist. Ćešnjevi bclog luka se upotrebljavaju u ljudskoj ishrani a predstavljaju važno sredstvo u makrobiotici i kineskoj medicini. Ren je biljka koja se pokazala korisnom. takođe.

T a j je filozofski pravac imao kod nas dosta sledbenika između dva rata. Otprilike u isto vreme kada jc Hovvard osnivao svoj sistem. kpjase može smatrati hiblijorn poljoprivrede. Njegov rad započet o k o 1920. ipak. Sukes kga m o ž e m o smatrati za susosnivača biopoljoprivTcde. U zaštiti biljaka sc koriste iste biljke i sličnasredstva.69 BIODINAMIČKA POLJOPRIVREDA A. najvažnija stvar biodinamičke poljprivrede su preparati (ima ih devet) koji sc spravljaju po tačno utvrđenim rccepturama i imaju za cilj da uspostave prirodnu ravnotežu poljoprivredne proiz- . Po rečima Steinera biodinamika se bavi „radom sa energijama koje stvaraju i održavaju život". On jc tvrdio da su i životinje i biljke prirodno c > t p o n K ^ b o i e s i i a k o su ispravno hranjene. Hovvardove radove jc nešto kasnije dopunio F. imala značajan broj specifičnosti i razlika od Ilovvardovc. To je celovit sistem koji sc oslanja na originalne filozofske principe. Ipak. I ovde se teži potp u n o m izbacivanju hemijskih sredstava i veštačkih dubriva. HowarcTJe dao najveći b r o f metoda koje se i danas koriste tačno onako kako ih je on opisao. sadržane u učenju po kome jc Stcincr najpoznatiji „Antropozofiji". utemeljivač novog sistema bio jc dr Rudolf Steiner a svoje učenje n a z v a o j e B I O D I N A M I K A iz koga jc automatski proiza<la i BIODINAMIČKA P O I J P R I V R E D A . Ta kode "se primenjujc kompostiranje ali je postupak pravljenja komposta nešto složeniji od onog u bk>loškoj poljoprivredi. godine je posle punih dvadeset godina istraživanja krunisan knjigom „The Agriculiural Testament". Pm je_ukazao na uticaj okoline na domaće životinje i značaj humusa. Osnovne ideje biodinamičke poljoprivrede sastoje se od postavki sličnih postavkama biološke poljoprivrede. u Nemaćkoj se rađala slična metoda koja je. Howard je osnivač biološke misli u poljoprivredi.

potrebno ga je čuvati u sanduku koji je napunjen tresetom. To treba uradili u septembru i ostaviti u zemlji sve do proleča k a d a s e rogovi vade iz z e m l j e .neki pomalo neočekivani zahtevi u izboru materijala i tehnologiji izrade. nazvali čudnim ili neuobičajenim. Preparat treba d o b r o izmešati. Po dr Steineru o v a j preparat aktivira životne snage zemljišta i z a m e n j u j e upotrebu d u b o v a . Dva preparata služe za prskanje a ostali za pravljenje komposta. Posle toga . Poput načina izrade dr Steiner je preporučivao k o r i j e n j e preparata koje bismo. Sliku 35.70 v o d i l j e . Preparat iz roga se naspe u tegle i dobro začepi. Pravi se tako što se u goveđi rog naspe kravlja balega a j r o g zapuši svinjskim mehurom. Preparati su obeleženi b r o j e v i m a od 5 0 0 do 508. Dr iiudolf Slcincr Biodinamički preparat 500 U pripremanju ovog preparata pojavljuju se . ' I a k o napunjen rog je potrebno zakopati u zemlju. Upotreba se sastoji u tome da se uzme 120 grama preparata i slavi u bure sa 60 litara vode. TJpisaćemo sastav i način izrade ovih preparata i pored toga §to za njihovo dejstvo n e m a m o uvek pravog o b j a š n j e n j a . blago rečeno.

Rog se. Po dr Steineru preparat se dopunjuje preparatom 500 ali dok jc preparat 500 olčcnje „energije zemlje" preparat 501 je predstavnik „pobuđene energije Sunca". . zatrpava u zemlju. Treba dodavati toliko praha dok se ne stvo/i srednje gusta smeša koju treba mešati još neko vreme. potrebno je intenzivno mešanjo u roku od najmanje pola časa.71 preparatom se pomoću prskalice meže vršiti prskanje zemljišta i l o j e preporučljivo raditi pre svake obrade neke parcele. Krastavce ovim preparatom nc treba prskati jer je to biljna vrsta kojoj ovaj preparat ne godi. Količina od 60 litara dovoljna jc za tretiranje jednog hektara. Preparat se može u potrebiti i za prskanje voća u skladištu u c|lju dužeg čuvanja. I o v a j preparat se upotrebljava dosta razreden. Smeša se naspe u pripremljen kravlji rog i zatvori sc na isti način kao t kod pripreme preparata 500. Kvarcni kristal je potrebne staviti u avan h u č a t i dok se ne pretvori u prah. Upotrebljava se 2-3 grama preparata na 10 litara vode. Biodinamički preparat 501 O v a j tkz. Pn tome treba voditi računa da se ne prska direktno u biljke već nešto knad njih. mineralni preparat pravi se od ntvarca|(silicijum dioksid). Prskanje treba sprovoditi iskjučivo rano ujutro. Treba koristiti prskalicu sa što finijim mlazom. Toje_potrebiK) učiniti u aprilu i ostaviti ga zatrpanog tokom celog leta. takode. Početkom jeseni gotov preparat se vadi iz zemlje i sipa u tegle koje je potrebno čuvati na dnevnom svetlu a još bolje na mestu g d e će biti obasjane sunčevom svctkSću. Značajan jc utieaj ovog preparata na ukus voća jer se pokazalo da posle prskanja dolazi do stvaranja aromatičnijih plodova. Preparat se upotrebljava kan sredstvo protiv napada nekih štetočina i posebno protiv gljivičnih oboljenja. Po rečima dr Steinera nerazreden preparat bi zbog svoje preterane koncentracije izazvao velike štete. Fini prah se polagano sipa u posudu sa vodom i neprestano meša.

T r e b a sakupljati jtjš potpuno nerazvijene cvctovc. r 5/ifcd J6 Hajdučki i trava Preparat 502 pravi se od biljke Achillea milefolium čije je narodno ime h a j d u č k a a t g v a . može se zameniti m e h u r o m starijeg ovna. Cvetove jc potrebno osušiti u hladu i spakovati u papirne kese. po izveStajima nekih praktičara. Do mehura jelena nije lako doći ali. tim Čajem preliti osušene cvetove koje s m o sačuvali od prošle godine. Mchur d o b r o zavezati i okačiti na sunčano mesto gde treba da ostane do početka jeseni kada se skida i zakopava u zemlju bogatu humusom. Staviti ih u sud i preliti ključalom vodom. preparati za komponiranje. Kese se na suvom i hladnom mestu čuvaju do proleća. Potrebno jc uzeti samo cvetove ove biljke koji se b e f u u toku leta po sunčanom vremenu. Da bi čaj bio potpuno gotov "sud treba poklopiti i ostaviti da odstoji pola sata. i . Sada je potrebno uzeti mehur jelena (!) i navlažene svetove staviti unutra. T a d a ga treba izvaditi iz zemlje. IJ proleće jc potrebno sakupiti mladu hajdučku travu. Preparat sc može smatrati gotovim tek početkom proleća.72 Biodinamički preparat 502 Preparati obeleženi brojevima od 502 do 507 su tkz.

Neki praktičari koprivu ne kose već je kopaju zajedno s a k o r e n o m . Ubrane ili košene biljke ostave se malo da počnu da venu a za 10 vreme se u plodnoj zemlji i s k o p a i a n a l d u b o l U D cm: širina kanala je proizvoljna i zavisi od količine materijala koji upotrebljavamo. Biljke u zemlji ostaju celu godinu! Posle tog vremena biljke vadimo (ono što od njih ostane) i to je preparat 504. Umcsto da se prskanje komposta obavlja kompetnim preparatom 502 mogu se s a m o ti buketi stavljali u kompost i povremeno izraditi prskanje Čajem spremljenim od suve hajdučke trave. Glavna sirovina z a n j e g o v o d o b i j a n j e j e kamilica.73 Ukoliko se nekome ovakav način spravljanja preparata učini isuviše komplikovanim. Sto on u stvari. Crevo je posle loga potrebno zatrpati u zemlju i ostaviti da prezimi. Posle vađenja na isto mesto stavljamo sledeću turu koprive. Beru se. . Cvetove treba sakupljati i sušiti kao i za upotrebu u medicini tj. T a d a se skuva blag čaj kojim se nakvase preostali cvetovi. U creva se natrpaju nakvašeni svetovi pa sc sve dobro uveže. Koprivu polažemo po dnu kanala a preko nje je potrebno slaviti sloj treseta i zasuti je zemljom. i jeste. Preparat je moguće praviti i u drvenim sanducima dubokim oko pola metra. brati krupne zdrave cvetove i sušiti ih u hladu na blagoj promaji. Biodinamički preparat 504 Kompost preparat 504 se pravi od/koprive (Urtica dioca). Skuvanim čajem treba pokvasiti pripremljena i očišćena CTcva govečeta. Biodinamički preparat 503 1 preparat 503 spada u preparate koji služe za pripremanje k o m p o s t a . onda se ceo postupak može uprostiti tako Sto sc ostavljaju osušeni buketi hajdučke trave. OOUJV preparat se vadi početkom proleća. a j o š je bolje kositi mlade biljke koje nisu izrasle više od d e s e t a k centimetara. Osušeni cvetovi sc čuvaju do početka jeseni. Bitno jc da se upotrebe biljke koje nisu zapoČeiesa cvetanjem. Matricaria chamomilla.

od strane biodinamičkih praktičara. I . Plod (žir) jc d u g od 1 . _ P o č e t k o m jescni_sc pripremi kravlja trbušna opna. To treba uradili n a j e s e n . 0 . može porasli do 50 metara i imati u prečniku v i š e od 2 . 1 . Kora može bili deblja od 10 centimetara. dosta debelim. m n o g o hvaljen preparat s e pravi od_kore h r a s t a j u ž n j a k a ( O u e r e u s robur). golim. Napunjenu lobanju zakopati na mesto k j c jc u blizini t e k u ć e v o d e .istovi su od 8 do 20 centimetara dugi i 3 d o 8 cm široki. Posle branja cvetovi sc suše u hladu. Za pravljenje preparata 5 0 5 treba sakupljenu koru hrasta sitno izmlcti. " Biodinamički preparat 506 O v a j sc preparat pravi od mladih cvctova m a s l a č k a ( T a r a x a c u m officinale).74 Biodinamički preparat 505 O v a j . 2 . Sve to treha zašiti kudeljnim ili pamučnimk()ncem » z l o p a t i u vrtu. a g o t o v preparat sc vadi u p r o l c ć c . 5 metara. Njegovu u p o t r e b u ć e m o objasnili u poglavlju „ P r a v l j e n j e komposta". p r v o jc p o t r e b n o prati a posle toga potopili u č a j napravljen od suvih cvctova maslačka.1 cm dugim p e t e l j k a m a . Č a j e m jc potrebno oviažiti i ostale s v e i o v e i o d m a h p o s j e j o g a j h u v i i i i i o p n u . U lobanju nasuti mlevenu koru hrasta i glinom začepili s v e šupljine da strugotina ne bi ispadala. 5 do 5 centimetara.užnjak uspeva na toplim i vlažnim zemljištima. Preparat se može upotrebljavati od početka proleća. Pripremiti jednu lobanju o c U o v e č e t a k o j u treba d o b r o očistiti. U m e s t o l o b a n j e g o v e č e t a / m o ž e sč~ša p o d j e d n a k i m rezultatima. Nalaze sc na okruglim. O v o j c najveći od svih hrastova. U izradi preparata 5 0 5 dr Steiner je savetovao upotrebu š t o s v e ž i j e lobanje i preporučivao je da sc p r i čišćenju ne skida u n u t r a š n j a opna. . P o t r e b n o je užet? sasvim mlade i j o š neotv o r e n e cvetove. Široko jc rasprostranjen i ima ga u g o t o v o celoj Evropi. upotrebiti i lobanja k^aiaO v o je takode preparat za kom post i ra nje.

za prskanje voća u periodu kada postoji opasnost od promrzavanja. Uzme sc 0. 5 dl soka odoljena i pomeša sa 10 litara vode. pored toga štosc koristi prilikom kompostiranja. ima j o š neke primene. u drvenom sanduku. pre svega. Takode. . Iscedeni sok se razreddujc vcxlom u razmeri 1:1. staklo i prirodne tkanine za najbolje materijale u kojima se može vršiti čuvanje preparata. Prostor između posuda treba popuniti tresetom. Biodinamički preparat 508 O v a j preparat sc pravi od preslice (Rquisetum vulgare). se može upotrebiti za tretiranje semena pred sctvu jer intenzivira Idi^nnje T r c p a r a t se pravi od biljke koja nosi stručno ime Valeriana offieianlis dok je u narodu poznata pod imenom/odoljen.75 Biodinamički preparat 507 Ovaj preparat. Takode sc dobri i zemljani sudovi. Skladištenje preparata Biodinamička poljprivreda priznaje drvo. u r e d n o poredane. Biljku ne treba sušiti već se od nje cedi sok odmah po branju. Preparat se pre same upotrebe razreduje vodom. Koristi se. Potrebno je napraviti čaj od ove biljke i njegovim pctoproccntnim rastvorom prskati protočne usevc. Posude~oa~5lak[a~Ui pečene z e m l j e sc č u v a j u . Zatim ga treba staviti u boce od tamnog stakla i odložiti na hladno mešto.

Prvo sc u hrpi naprave otvori tako Sto se jiapštrehTcolac gurne Sto dublje u kompost. Količina preparata ne treba da prede 1 0 . Ubrzavanje proccsa kompostiranja sc može izvesti na laj način Sto se hrjxi raskopa i jzmeša a zatim sc ponovi kompletna procedura sa biodinamičkim preparatima. Postupak se ponavla naviše mesta u hrpi za kompostiranje s tom razlikom Sto oko preparata 504 stavljamo i d r u g e preparate. Na osnovu radovalcoje je izveoJB. " K o m p o s t će bili p o t p u n o i z g r a đ e n za g o d i n u d a n a . Širina hrpe jtfft bi trebalo da takodc zadrži slične vrednosiL Kada se napravi hrpa dovoljne visine p o č i n j c m o sa u p o t r e b o m spremljenih j>rc|wrata. Jedan način pravljenja biodinamičkog komposta već je opisan u poglavlju „Dubrenje . 5 metara. Zajedničko za pravljenje komposta je stavljanje materijala na gomilu koja nikako ne bi trebalo da prclazi visinu od 1. Čim se preparat stavi u rupu treba je zatrpati i preći na stavljanje sledećih preparata. Tehnika kompostiranja se danas dosta usavršila i većina praktičara ima isproban i razvijen svoj sopstveni recept za n j e g o v o .76 PRAVLJENJE KOMPOSTA Za pravljenje biodinamičkog komposta koriste sc razni organski materijali kao Sto su: slama. scno. trava. životinjski otpad. 2 do 1. stajsko d u b r i v o .1 5 grama po jednom otvoru/GeluJirpii posle ovoga je potrebno »prskati preparatom 5 0 7 i prekriti tankim slojem zemlje. Pfcffcr ustanovljeno je da preparati znatno u b r z a v a j u proces kompostiranja i da se neki materijali bez njihove upotrebe raspadaju i više od pet godina a uz primenu preparata t a j proces sc potpuno završi u roku od jedne godine. d r v o j td. Na sredinu treba staviti prcparat"504.kako i čime". L e v o i desno od_preparata 504 stavljaju sc bilo koja druga d v a .

Načela koja jc početkem veka dao dr Sieiner su oslala nepromenjena i njih sc svi praktičari pridržavaju a izvesne izmene odnose se na neke praktične detalje i nužne improvizacije. — Od svih biljaka koje se đubre potpuno dozrelim kompostom jedini izuzejak je paradajz u čijem sc slučaju bolji rezultati postižu a k o s e d u b r i tek napola spremljenim kompostom. Češća prskanja neće naškoditi. Neki bidinamičkj farmeri ih nc stavljaju u isto vreme. odmah po zametanju plodova i pred zrenje. Voće se^dubri tako što se oko same voćke stavlja tanak sloj komposta i to jc dovoljna količina za jednu sezonu. već naraalu gomilu organskih otpadaka snivc "samo jedan preparat i sve poprskaju preparatom 507. "Preparat 501 treba koristiti tek kad p r o đ e j v e t a n j e kulture koju tretiramo jer je dcjštvd preparata usmerenoha prestanak cvctanJa i zametanje plodova^ Kod tretiranja salate preparat se primenjuje pred početak formiranja glavice. u cilju potpuneliarmbnije. Isto važi i za prskanje kupusa. Preparat 500 se koristi za prskanje pre ili posle setve bilo k o j e kulture.507 koriste jc za pripremanje komposta k a o osnvnog sredstva za dubrenjc. preparat . U pripremi komposta najčešća improvizacija sastoji se u tome da sc preparati ne koriste na klasičan način. Biodinamički praktičari predlažu da se jpreparat 500 koristi o b a v e z n o j j r i mladom mesecu a. Drvenasto voće se prska LLpočetku listanja. Preparati 500 i 501 pored uloge u zaštiti biljaka imaju i dopunsku ulogu u dubrenju i koriste se uporedo sa kompostom. Žitarice se tretiraju predjclasanjc i u toku klnsanja akrompir prc cvetanja i posle preevetavanja ješ nekoliko puta. "Jagode se prskaju preiposlecvetanja. To je vrlo vrednodubrivo u biološkom smislu i l r c b a ga racionalno koristiti. Proces se nastavlja >ve dok se ne postigne propisana visina hrper~~~~~ Upotreba komposta Dobro prerađen kompost jc tamne boje i bez mirisa ili sa blagi ni mirisom žemlje. Tada sve prekriju tankim slojem slame i kadsledeći put stave neku količinu organskog materijala upotrebe sledeći preparat uz obavezno prskanje preparatom 507. Preparati 502 .77 pripremanje.

Takva shvatanja prate biodinamiku od s a m o g početka ali i pored toga broj biodinamičkih farmi u svetu raste. Biodinamička poljoprivreda je poreci praktičnih m e t o d a rada. Zadnjih godina se taj pravac dosta raširio po svetu. i teorijsko-filozofski sistem. Preparati koje s m o o v d e opisali n e k o m e mogu izgledati č u d n o i više kao plod lakovernosti n e g o kao uspešna poljoprivredna metoda.78 501 za v r c m c p u n o g meseca. . Rentabilnost tih farmi je izuzetno visoka b e z obzira da li se radi o sasvim malim f a r m a m a o d s a m o nekoliko hektara ili o g r o m n i m površinama od par stotina hclčtara.vropi i S A D . najviše u Z a p a d n o j F. Proizvodi biodinamičkih farmi su izuzetno cenjeni i i m a j u dosta visoku c c n u j i a tržištu. Potražnja je daleko veča od mogućnosti ponude.

To znači da u tom rastvoru na jedan d c o aktivne jupstance dolazi IO d e l o v a v o d c i potpuno jc jasno da se supstanca u tom rastvoru nalazi u ekstremno malim tragovima. IJ homeopatiji sc upotrebljavaju rastvori čija razredenja idu do fantastičnih 1/10000000000000( 10000000000000000. i L." (Milan Vujaklija: „Leksikon stranih reči i izraza". kod nas malo poznata metoda. izazvala tu istu bolest. p o d r a z j m c v a „lečenje davanjem malih doza onih sredstava protiv neke bolesti koja bi. Zatim se 1 cm ovog rastvora meša sa 9 cm vode čime se dobija drugo razredenje. Sa druge strane potpune bezopasne supstance u nekim r ^ r e d e n j i n i a ^ o g u pt^siaiLjaki otrovi. Proces razredivanja supstance je u homeopatskoj praksi dobio naziv P O T R N T I Z A C I J A . Još jednom ponovljena procedura daće razredenje 1/1000 i td. Trenutno nc post:)ji ubedljivo naučno objašnjenje kojim bi se moglo objasniti kako ovako mala količina materije može uĆpŠtcTmati nekakvo dejstvo. god. Homeopatija se bavi. Sastoji sc u sukcesivnom razredivanju npr. On jc primetio da mnoge supstancc pa čak i neki smrtonosni otrovi imaju sasvim suprotno de lova nje ako sc upotrebljavaju u homeopatskom rastvoru. Za proučavanje tog problema posebnu zaslugu imaju dva istraživača . 1 grama neke supstance čime sc dobija prvo razredenje (1/10) u 9 grama vode. Njihova knjiga „Die I andwierachaft der .W HOMEOPATIJA Ova.. Beograd 1980. Prosveta. p r o u č a v a n j e m d e j s t v a pojedinih supstanci i m e r e n j e m r a z r e d e n j a u kome dotična supstanca pokazuje karakteristično delovanje. nalazi u svetu primenu pre svega u medicini ali i u biološkoj i biodinamičkoj poljoprivredi. Kolisko. u principu.F. proliva sredstvima za čišćenje. npr. 1/100. Pod tim pojmom se. u zdravom ćoveku.) Osnivač ove metode je nemački lekar dr l l a n e m a n . pre s v e g a .

iako u porastu. IO 20 3o 4o 5o RAZRE-DENJE Slika 37. U eksperimentima je meren rast žita koje je d u b r e n o K A N om pripremljenim putem homeopatskih razredenja. izuzev. Opisaćcmo nekoliko njihovih eksperimenata. d a j e rezultate koje su ovi istraživači postigli u desetak hiljada homcopatskih eksperimenata radcnih tokom 30 godina.. biološki orjentisanih. Dejstvo veštačkog đubriva KAN KAN jc danas najčešče korišćeno veštačko dubrivo. Praktično da nema poljoprivrednika koji ga nc koristi. god. (Jraftkon dejst\-a KAN-a na kJijanje i rast pšenice . trenutno zanemarljivo mali. O z cr a.Zapaženo jc da izuzem^pozitivno deluju razredenja 1/10 J i 1/10 a da razredenje 1/10" ' 2 drastično usporava rast. Njihov rad sc odnosi na d e j s t v o homcopatskih preparata na biljke i na životinje. I a k o je u pitanju isto dubrivo efekti se dosta razlikuju u odnosu na to koje je razredenic u pitani u. u k u n f t " koja je prvi put izašla 1939.80 / . naravno. čiji je broj.

I 10 2o 30 4o 50 RAZREoeNj'e Slika M Grufik dejstva ra:rcdaityg preparata 507na klijanje pSaticc Uticaj homeopatskih rastvora na zdravije i razvoj laboratorijskih životinja Istraživači li i l. Velika razredenja ovog preparata pojačavaju njegovu moć.Kolisko su pratili menjanjc telesne težine laboratorijskih miševa u intervalu od 6 meseci. Drastično g u b l j e n j e telesne težine.8/ Dejstvo biodinamičkog preparata 5 0 7 n a pšenicu O v o jc po tipu eksperiment sličan prethodnom. . recimo^plavog kamena. Mercn je uticaj velikih razredenja ovog preparata na klijanje i rast pšenice. praćeno raznim fizičkim poremećajima zapaženo je kod životinja koje su u ishrani imaledodira sa razredeniem l / 1 0 r Najveća telesna težina zabeležena je sa razredenjem 1/10 x . Rezultati su pokazali d a j e izrazito jak uticaj preparata počevši od razredenja 1/10 . Gledajući u ovom svetlu postaje nam jasniji smisao ra/redivanja biodinamičkih preparata. U tim eksperimentima se isnpstavik) da povoljno deiovanje p o k a z u j u neka razredenja kao 1/10 i 1/10 8 . Eksperiment je sprovoden tako što su životinje dobijale hranu nakvašenu homeopatskim rastvorom neke supstance.

ukoliko sc šire verifikuju rezultati F.. Stalno se događalo da životinje koje se t r e t i r a j u tim r a z r e d e n j e m u g i b a j u pri starosti od d v a m c s c c a ! Nekoliko puta ponovljeni eksperimenti su potvrdili izuzetnu otrovnost ovog razredenja. u praksi. Najveće i/nenadenje eksperimenatora izazvali su rezultati primene razredenja 1/10 . Maksimalna težina je i u ovom slučaju kod razredenja l/IO 1 8 . Kolisko-vih m o r a m o se iskreno zabrinuti j e r proizilazi . Kod svih životinja koje su učestvovale u kesperimentu javljala sc patološka osetljivost na svetio i česta pojava čircva na raznim delovima tela. Zanimljivo jc primetiti da ljudi koji su u neprestanom kontaktu sa hcmikalijama na bazi bakra vrlo često. i I. U eksperimentima sa srebro nitratom ( A g N 0 3 ) primećeni su slični efekti kao i kod eksperimenata sa razređivanjem bakar sulfata ( C u S 0 4 ) . Z a p a n j u j u ć i j e p o d a t a k d a s e smrtnost životinja s t a l n o . zbog trovanja ovim metalom. Količina bakar sulfata (plavog kamena) upotrebljcnog u ovim eksperimentima je toliko mala da sc smatra da ne može imati nikakvog uticaja na zdravlje. Takode. 5 i 10 • 15 —i 20 i 25 1 R A Z R E f ) E N J E Slika J9. Međutim. je povećano obolevanje od raka na tim mestima i oboienja bubrega i jetre..82 Sve iretirane životinje su se neprestano greble iza ušiju praveći rane. Uticaj velikih razredatja plavog kamata na laltoralvrijskc rniSeve. pate od problema na bubrezima i ekcema iza ušiju.

gledati . Uticaj hotneopatskih razredenja srebru nitrata.83 ponavlja kod u p o i r e b c r a z r e d e n j a J/10 što znači d a j e d o z a o d s t o milijarditih delova g r a m a otrovnija i od nekih m a k r o d o z a ! 11 Slika 40. recimo. danas već prevelike. moru se priznati da o s v e m u t o m e j a k o malo z n a m o a dabi u interesu čovečanstva i n j e g o v e budućnosti bik) preko potrebno da se ispila i d e j s t v o hemijskih proizvoda u j a k o malim razredenjima j e r je j a s n o da sc s v a k a materija upotrcbljena. Ovi rezultati nas teraju da sc zapitamo kakav uticaj i k a k v e poslcdice m o ž e m o očekivati od. Razredenje U10u jc toliko otrovno da izaziva ugjmtće laboratorijskih miševa u dobu od dva mcscca. Kako. u poljoprivredi na k r a j u k r a j e v a r a z r e d u j c putem kišnicc i podzemnih voda do e k s t r e m n o niskih razredenja. u p o t r e b e raznoraznih hemijskih preparata u poljoprivredi. u svetlu homcopatskih istraživanja i rezultata. U s v a k o m slučaju.

Heteo je da to granjespali. . Kako stimulisati institute da sc posvete ovim istraživanjima i. Te listove je stavio u alkohol i držao ih 15 dana uz povremeno mešanje i gnječenje. pored upotrebe u Icčcnju ljudi.njihove količine u j i a m i m i r a m a izuzemo male da bi bile š k o d i l e " . eventualno. rezultate homeopata ili ih. O v o trenutno lebdenje „između neba i zemlje" nikome ne koristi i sigurno jc mnogo štetnije od istine. upotrebiti i za uklanjanje štetočina u poljoprivredi. Pregledom jc kasnije ustanovljeno da su jedino ta tri stabla p o t p u n o o z d r a v i l a d o k se n a o s t a l i m s t a b l i m a z a r a z a i d a l j e pojavljivala. Posle dobrog mešanja jedan ml novodobijenog rastvora je p o m e š a o sa nvih 9 ml destilisane vode i dobio rastvor l/10 Sledeće mešanje 1 ml rastvora sa 9 ml vode dalo je razredenje 1/10\ C-eo postupak je ponavljan do postizanja razredenja l/IO 1 * Ceo postupak je ponovljan do postizanja razredenja 1/10 1 8 . takode nepristrasnog rada. Jedan deo njegovog voćnjaka bio je j a k o napadnut monilijom. Njegov postupak se sastojao u sledećcm: Uzeo je nekoliko istova a kojima su sc nalazile biljne vaši u velikom broju. opovrgnu i stave ad acta. J a s n o je da je i novac velika prepreka jednom sveobuhvatnom istraživanju ali udruživanjem snaga više naučnih jedinica u zajednički program i to bi postalo ostvarljivo. Zanimljivi su eksperimenti koje jc opisao dr Mcuris a koji se odnose na borbu protiv najezde biljnih vašiju. zašto se. Nekoliko primeru iz h o m e o p t a s k e p r a k s e Homeopatija se može. na osnovu. "Ostaje još j e d n o otvoreno pitanje. nepristrasnim radom. izvršio jc orezivanjc i sklonio sve grane na kojima je bilo osušenih bolesnih plodova.84 na t v r d n j u da_pcsticidi ne m o g u biti štetni a k o sc „pravilno upotrebljavaju" jer su\. Posle toga jc proccdio rastvor i dobio bistro zelenu tečnost koju jc homeopatski razredio tako što je „jedan mililitar rastvora stavio u 9 mililitara destilisane vode (rastvor 1/10). potvrde. najčešće koristi. što je i učinio osim granja od tri voćke koje je slučajno ostalo ispod stabla sa kojih jc odrezano." Posle tri tretiranja <rvim homeopatskim ratvorom dr Meuris je ustanovio da deo voćnjaka na kome jc sprovodio proceduru nije više bio napadnut biljnim vašima! Do jednog otkrića dr Mcuris je došao posve slučajno.

J o š neke metode ekološke poljoprivrede Biološka i biodinamička poljoprivreda z a d o v o l j a v a j u sve k r i t e r i j u m e za naziv čiste ili e k o l o š k e p o l j o p r i v r e d e j e r . Primećcnoje. Biološka i biodinamička poljoprivreda imaju mnogo međusobnih sličnosti ali i razlika. Jedna od osnovnih ideja je da tlo nikada ne sme biti golo. da jc izvrsno sredstvo. naime. takode. Zanimljivo jc primetiti da je kod ovog uspešnog sistema kompostiranje pravljenjem hrpa potisnuto. koje ipak. I j e d n a i d r u g a oblast su."protiv pej)j]nicgjparadajza K O M P O S T N A P R A V L J E N OD B I L J A K A KOJE SU N A P A D N U T E PEPELNICOM! Slićni r e z u l t a t i s c p o s t i ž u i k o r i š ć e n j e m k o m p o s t a napravljenog cxl zaraženih biljaka krompira iako nije jasno kako takav kompost može imati učinak na suzbijanju bolesti. Dosta se koristi dubrenje kamenom prašinom koja se dobija mlevenjem kamena. otvorene za nova saznanja i usavršavanja. ne zagađuju životnu sredinu i hranu koja se koristi u ljudskoj i stočnoj ishrani. leži u homeopatiji j e r je sasvim moguće da scstvorilo pogodno razredenje koje su voćke upile preko korcna. da pre neke šire provcrc treba biti obazriv po ovom pitanju.85 O b j a š n j e n j e ovog fenomena. Pomenućemo ovom prilikom dva u svetu vrlo poznata načina koja su proistekla iz osnovnih načela biopo joprivredc. Pod okriljem ova dva osnovna pristupa u ekološkoj poljoprivredi razvio se niz novih metoda i originalnih načina proizv o d n j e koji značajno obogaćuju ukupni fond poljoprivrednog znanja. Još jedna pojava j e v r l o zanimljiva. Metoda dr Mulera Ova metoda nastala je u praksi dr Mulera u Švajcarskoj i ima dosta originalnih elemenata. naše je mišljenje. bez organskog pokrivača. nisu suštinskog karaktera. . izgleda. Ta sc prašina smatra dobrim izvorom mineralnih materija. Mctod jc zanimljiv ali. ne upotrebljavajući industrijske hemijske preparate i poštujući osnovne ekološke principe.

Hovvard. Značajna dopuna Howardovog sistema. otvorena oblast podložna izmenama i dopunama koje nastaju porastom sveukupnog znanja. U cilju aktiviranja biološke aktivnosti tla koriste sc specijalne kulture mikroorganizama. U potpunosti se nadovezuje na klasičnu biološku poljoprivredu čije je principe dao A.86 i'raktikujc se upotreba kalijum magnczijum sulfata u tlima gdc jc ph veće cxl 7. Z b o g ovih i j o š nekih osobenosti metod dr Mullera sc smatra originalnim ogrankom biološke poljoprivrede. je upotreba morskih alga koje sc fino samlevene koriste u okviru komposta ili za folijarno zaprašivanje. Interes koji bio-praktićari pokazuju nije ničim ograničen i obuhvata sva saznanja koja bi se mogla primeniti u ostvarivanju tkz. . Neke d o p u n s k e metode Biološka poljoprivreda je. čiste poljoprivrede u praktičnim i teorijskim aspektima.Bmicher Ime ove metode potiče od osnivača i najviše pristalica ima u Francuskoj. Primećeno je da neke mrke alge predstavljaju dobru zamenu pcsticida a istovremeno pomažu u nastojanju da se održi visoka plodnost zemljišta. i tu važi nepisano pravilo da mnoge stvari koje se u mostranstvu praktično koriste kod nas još nisu počele ni da se teorijski razmatraju a za najveći deo tih znanja na ovim prostorima se još nije ni ćuk). Metod Lemaire .1 2 centimetara i svako dublje obrađivanje se smatra nepotrebnim. Osnovno dubrivo u ovom sistemu je kompost uz dodatak prirodnih fosfata. koji neki nazivaju engleskm metodom. Tlo sc obraduje do dubine 10 . Naravno. poput svake ljudske delatnosti. Naveščemo nekoliko oblasti interesovanja koja su već uveliko našla svoje mesto na poljoprivrednom imanju biološki orjentisanog farmera.

87

Voda
Mnogima će zvučati čudno da voda može biti predmet nekog značajnijeg rada i razmišljanja iako je svima sasvima jasno d a j e , uy tlo i z e m l j i š t e , v o d a n a j v a ž n i j i f a k t o r o d r ž a n j a života. T a k o d e s podrazumcva značaj vode u poljoprivrednoj proizvodnji gde se bez navodnjavanja nc bi ništa moglo postići. IJ kojim joS aspektima voda može biti značajna? Od pre nekoliko godina posvećuje se dosta pažnje proučavanju jednog proizvoda morskih i rečnih talasa. Radi sc o morskoj (ili rečnoj) peni. Proučavanja ruskih naučnika, posebno, dr Zajceva ukazuju da ta nežna tvorevina morskih, jezerskih ili rečnih talasa „nije neka privremena ili kratkotrajna formacija". Ta neživa i, po sastavu najvećim delom, organska materija, ima funkciju hranljive podloge koja jc j a k o bitna za razvoj mikrcx>rganizama koja stimuliše razvoj embriona riba i ostalih vodenih organizama. U biološkoj poljoprivredi sc ova materija koristi u cilju poboljšanja klijavosti semena različitih biljnih vrsta i kao izuzetno vredan dodatak pri kompostiranju. l i v o j c d n o g p r i m e r a : „KM)zrna pšenice (poznate sorte "bezostaja") stavlja se u vodu s 0 , 1 - procentnim rastvorom morske pene i u njoj ostaje 24 časa. Zatim sc seme poscjc. Posle osam dana, izdanci pripremljeni u peni dostižu oko 85, a obični oko 65 milimetara." U toku su istraživanja koja će pokazati da li se morska i rečna nezagađena pena može koristiti i kao dodatak stočnoj hrani.

Dinamiziranje vode Ovo je postupak koji je razradio francuski istraživač M. Violet. Prvi put g a j e opisao 1968. godine u svojoj knjizi „ V c n e r g i e cosmiquc au scrvicc dc la sante et du progres". V i o l e t o p i s u j e k a k o j e h e m i j s k i čistu v o d u , d o b i j e n u sagorevanjem vodonika u struji kiseonika, stavio u mali akvarijum i u njega pustio punoglavca. Nije proteklo mnogo vremena a punoglavac jc već uginuo. M. Violet jc takvoj vodi dodavao kiseonik nadajući se d a j e to jedini razlog uginuća punoglavca ali seuginuće ponoviloiovog puta. Istraživač je posle toga vodu zatvorio u stakleni balon i okačio je na sunčanu terasu i tu ostavio oko mesec dana. Kada je, po isteku

88

log roka, u vodu slavio punoglavca on jc ostao živ i dalje je napredovao dok sc nije sasvim preobrazio u odraslu žabu. Na temelju ovih početnih zapažanja Violet jc izvršio mnoge eksperimente i na osnovu dugogodišnjeg rada utvrdio sledeće: 1. V o d a postaje biološki mrtva i ne podržava život ako se dugo zagreva iznad 6 5 ° C ili ako je u dužem kontaktu sa metalima. 2. V o d a koja provede na suncu oko mesec dana nazvana je „dinamizirana voda" i njen učinak za zdravlje biljaka, životinja i čoveka sc može lako dokazati. 3. Dinamizirana voda primenjena u poljoprivredi povećava prinose i dovodi do ranije rodnosti. U eksperimentima rod stočne repe je bio uvećan za 26% a krompira za 6 - 1 0 % . Ujedno sc sadržaj škroba povećao do 23%. U cilju dinamiziranja vode M. Violet jc konstruisao specijalan aparat za dinamiziranje koji o v a j postupak znatno ubrzava.

M a g n e t i s a n j e vode Za razliku od postupka dinamiziranja vode, ovaj, takode, nauobičajen melod, je naučno proveren i o tome postoji brojna stručna literatura, iako je praktična primena u poljoprivredi j o š u povoju. Na ovom polju najdalje su otišli sovjetski naučnici. I'rimećeno je da voda koja jc tekla između magneta, sekući pri tom magnetne linije sila, pokazuje neka specifična svojstva. U tehnici se takva voda koristi kod kotlova za grejanje jer ima svojstvo da nc ostavlja kamenac. Sovjetski naučnici su čak otkrili da nafta koja teče u magnetnom polju nc ostavlja naslage zbog kojih se ranije morala vršiti zamena cevi naftovoda. Najdrastičniji primer neverovatng uticaja magnetisane vode našli s m o u knjizi V. I. Klasscna „Omagničivanie vodnjih sistem", izdatoj u Moskvi 1982. godine. Na 176.-oj strani se nalaze dve fotografije obalskih dokova posle višegodišnje eksploatacije. Za panju je činjenica da su dokovi pravljeni od „običnog" betona potpuno propali usled vremenskih prilika a da dokovi u čijoj sc proizvodnji koristila magnetisana voda stoje neoštećeni! Eksperimentalno korišćenjc magnetisane vode u poljprivrcdnoj proizvodnji počelo je u SSSR još 1965. godine radovima I. V. Dardimova, 1.1. lirehmana i A . V . Krikjva. V e ć u prvim eksperimen-

89

tima, o kojima izveštavaju ovi naučnici, izmcrcn jc porast suncokreta za 2 1 % veći kod onih biljaka ovi naučnici, izmeren je porast suncokreta za 2 1 % veći kod onih biljaka Loje su zalivane magnetisanom vodom. Rast soje jc na o v a j način povećan za čitavih 4 0 % . 1967. godine V.V. Lisin i L.G. Molčonova izveštavaju da su pri korišćenju magnetisane vode povećali rast luka i šargarepe za oko 2 2 % a masu plodova paradajza 18%. 1973. godine N.A. Volkonski je objavio rezultate u kojima pokazuje da s prinos pirinča povećava upotrebom magnetisane vode. U principu, rad sovjetskih naučnika je pokazao da sc urod poljoprivrednih kultura povećava upotrebom magnetisane vode i da procenat tog povećanja uopšte nije zanemarljiv. Sovjetska literatura jc vrlo bogata radovima iz ove oblasti i vrlo Često sc publikuju nova otkrića. Kod nas, nažalost, nema ni jednog jedinog rada u kome se o b r a d u j e ovo pitanje. Magnetisana voda d a j e povoljne rezultate i u koliko se pre setve se me drži izvesno vreme u njoj. U našim, amaterskim uslovima, sistem za magnetisanje vode m o ž e m o napraviti (improvizovati) t a « ) što ćemo oko običnog creva za navodnjavanje staviti jedan ili dva jaka magneta poput onih koji sc nalaze u većim zvučnicima. U svetu se pravi veliki broj tipova aparata ali sc svi mogu svesti na dve osnovne vrste - sa stalnim magnetom li elektromagnetom. 1 jedan i drugi imaju neke prednosti i nedostatke. Nedostatak uređaja sa stalnim magnetima je u nemogućnosti promene jačine magnetnog polja a nedostatak upotrebe elektromagneta je potreba napajanja strujom.

90 Sliku -II. VI I-2. Slika 42 Shematski pnkaz sovjetskog aparata za magnetisanje vode na bazi stalnog magneta. Najprostiji nadu mapietisunja vode. .

Mnogi časopisi s pretrpani pismima čitalaca koji sc interesuju za svojstva i način proizvodnje ovog novog „eliksira". Živa i mrtva voda Pod ovim nazivom krije se j o š jedan „sovjetski izum" koji u poslednje vreme u ovoj zemlji stiče veliku popularnost poput bioenergije i alternativne medicine. Prva otkrića su već potvrdila neke izuzetno pozitivne učinke „žive v o d e " na izlečenje nekih bolesti. tratisformatorskog tipa. O tome su pisali i najugledniji sovjetski časopisi kao što jc „Himija i žiznj" koji izdaje A k a d e m i j a nauka SSSR. posebno cvcća. Aparat za magnetisanje vode clcktromagietom. Kako se dobija „živa v o d a " ? Sama proccdura proizvodnje nije . Pominjc sc i amaterska primena pri uzgajanju nekih kultura.91 Slika 43. Najnovije informacijo govore da jc u SSSR došlo do sist e m a t s k o g naučnog proučavanja ovog popularnog sredstva.

Grafitna elektroda predstavlja anodu a čelična katodu. čira želuca i povećane . „mrtva vodaTa ostatak u Tegli je „živa voda". Najprostija aparatura sastoji se od staklene tegle kroz čiji poklopac od pleksiglasa su provučene dve elektrode.VODA L -J yŽIVA VODA Slika 44. Aparatura sc preko ispravljačke diode s p a j a na mrežni napon 2 2 0 V .92 komplikovana ali se z b o g upotrebe stnije izniceže p r e p o r u č u j u maksimalnc mcrc opreza i saradnja sa elektrotehničarima. KATODA • -0- ^ 220 V TERMOMETAR & I MRTVA. U nepromočn'ojplainenoj kesici se nalazi tkz. FJektroJiza t r a j e s v e dok temperatura vode ne dosiigne_vredn m u K i ^ o ^ C kada se proces prekida i aparatura isključuje iz mreže. Tegla ' s e napuni vodom a ancxla stavi u malu kesu od nepromočivog platna i uroni sa katodom u vodu. Improvizovana aparaturu za dobijanje „Žive i mrtve vode". Treba obratiti pažnju na to da ispravljačka dioda ima naznačeni napon veći od 220V i mogućnost opterećenja I • 2 ampera „Mrtva v o d a " ima proverena antiseptička svojstva z b o g visokog sadržaja kiseonika a „živa v o d a " potpomaže rcgeneraciju tkiva i ima blagotvorniučinak kod gastritisa.jedna od nerdajučeg čelika a_druga od g r a f i t .

_Potrebno je upotrebititkz. takodc. Ostaje da se sistemtskim naučnim radom prouče sva polja primene ovog preparata Sto možemo očekivati u skoroj budućnosti. prema naučnim Istraživanjima.vodi. Primcna magneta u poljoprivredi je oblast koja jc danas više u eksperimentalnoj fazi ali rezultati nagoveštavaju mogućnost šire primene. takode. F.živa voda" stimulativno deluje na klijanje raznog semena a saksijsko cveće zalivano tom vodom više evetova i bujnije jc u rastu. Pokazalo sc da uz prisustvo stalnih magneta jačine 5 0 0 (iausa klijavost pšcnicc postaje znatno veća. takodc drevnoj Kineskoj veštini.kspcriment je vrlo jednostavan. D a n a š n j a m a g n e t o b i o l o g i j a bavi se čak i l a k o m a l i m clcktromagnctnim zračenjima kao što su ona koje proizvode biljke i životinje ili njihovi pojedini organi. Još su drevni kineski medicinari zapazili da u nekim slučajevima magnet može ubrzati zarašćivanjc rana. U posudu se. Elektromagnetizam u poljoprivredi Svuda oko nas dolazi do elektromagnetnih pojava i one mogu uticati na Živa bića. Teorijski aspekti mogućih objašnjenja baciće novo svetio i unaprediti teorijsku misao o. mogu predstavljati potencijalni faktor koji utiče na živa bića. mogu biti izvori elektromagnetnih zračenja. kcramićke_magnctc koji ne rdaju (recimo one koji sc koriste u akupunkturi a mogu sc nabaviti^po apotekama). čak i do 5 0 % . U akupunkturi. Poznati su eksperimenti u kojima je rađeno na uticaju magneta na klijanje pšenice. potpuno običnoj uspstanei . Od samog trenutka kada su ljudi zapazili svojstva magneta postoji interes za magnetne pojave i na načine kako magnetne sile utiču na živa bića. U plitku posudu se stavi s e m c pšenice (ili neke druge biljke).93 stomačnc kiseline. prekrije zemljom i zalije. Ukoliko nemamo . stavi nekoliko magneta. na izgled. Zapaženo je da . Suvremene tehničke naprave.. magneti zauzimaju svoje mesto. U atmosferi čak dolazi do žestokih električnih pojava koje. Sama planeta Zemlja predstavlja džinovski magnet a površina Zemlje vrši neprestanu emisiju slobodnih elektrona. Otkrića u toj oblati počinju da sc primenjuju u medicini a naziru se i neke mogućnosti primene u poljoprivredi.

Seme paprike s m o stavljah u vlažnu sredinu bez prisustva z e m l j e i pokazalo sc da uz prisustvo magneta jačine 5 0 0 Gausa s e m e dosta brže proklija. Izum jednog pronalazača.94 takve magnete onda možemo upotrebiti bilo kakve ali ih nc s m e m o stavljati direktno u zemlju zato Sto rdaju a pokazalo se da rda Štetno deluje na scmc. k u k u r u z o m . paradajzom i paprikom. Ogledi su pokazali da je pozitivno dejstvo magneta (upotrebljavali s m o male magnete za akupunkturu jačine 500 Gausa) izraženije ukoliko je zemlja u koju je s e m e posađeno plodnija . Tvrdi se da je u ovoj saksiji moguće odgajiti lepic i naprednije cveće nego u „običnoj". To dejstvo jc uglavnom pozitivno kako su pokazali naSi eksperimenti sa pSenicom. Iž početka sc mislilo da jc u eksperimentima ovog tipa važno da jačina magneta b u d e Sto veća ali je praksa pokazala da i slabj magneti m o g u i m a t i dejstvo na biljke. Upotrebom magneta može se ubrzati proces proizvodnje rasadnog materijala. . krompirom. Magneti nisu pokazali nikakvo d e j s t v o na s c m c pSenice koje jc bilo zasejano u pesku. MAGNET Slika 45. l J tom slučaju magnete možemo staviti pored posude ili ih možemo premazati J a k o m ili nekim antikorozivnim premazom posle čega ih možemo i kvasiti bez bojazni da će zarđati. „magnetna saksija ~ sastoji sc od obične plastične saksije u koju su u procesu livenja utopljeni minijaturni magneti.sa većim sadržajem humusa. Uz male modifikacije ideja se može iskoristiti u cilju proizvodnje rasdnog materijalu.

Međutim.industrija itd. Grupa stručnjaka sa univerziteta u Ontariju u Kanadi je izučavala delovanje ovih zračenja i došla do vrlo zanimljivih rezultata. nekakve vidljive efekte. životinja i biljaka . TV aparati. međutim.Kad su izloženi veštačkom zračenju veoma slabog intenziteta ( 2 0 . k a o š t o s u planktoni. paralelno. „Svi metodi dozimetrije zasnivaju sc isključivo na termičkim reakcijama. Neka zračenja mogu biti i korisna. radari. ptice padaju i ostaju paralizovanc doklegod emisija traje. čak sa ekstremnim poslcdicama. „Neosporno je da se broj izvora elektromagnetskog zračenja ogromno povećao i da ćc ih u budu6iosti biti još više. zaključuju kanadski naučnici. a nc v o d e računa o specifičnim reakcijama izvesnih frekvencija na biološke sisteme. pa im se zbog toga d u g o vremena nije poklanjalo dovoljno pažnje. Ovi veštački izvori zračenja obuhvataju frekventni raspon od 1 Hz do 3 0 0 MIlz. povećanje smrtnosti za 100 odsto (odnosu na koloniju koja nije bila izložena zračenja)..40 milivata). kao što je V I I F zračenje od 30 MHz koje ubrzava zarastanje rana." Ovim istraživanjima predstoji budućnost tako da uskoro možemo očekivati preciznija objašnjenja koja su zračenja korisna a . radio-stanice.izazvati lezije. u zadnje vreme.. u koloniji od 50 kokošaka leghorn registrovano je povećanje u proizvodnji j a j a za 14 odsto i. Po rečima A l e k s a i d r a Dorozinskog ( A l e x a n d r a Dorozynski) većina elektromagnetskih radijacija je „veoma slaba da bi izazvala primetan termički efekat.95 Pored magnetnog polja permanentnih (stalnih) magneta zanimljiva su i istraživanja elektromagnetskih z r a č e n j a . u prvom momentu." Intenzitet opisanih zračenja jporcdljiv jc sa zračenjima koja sc mogu izmeriti u nekim gradskim a. Kvalitet tih ulicaja se trenutno s a m o naslućuje jer još uvek nije obavljeno dovoljno naučnih eksperimenata ali i ono malo do čega se došlo pokazuje da dobijeni rezultati nisu za p o t c c n j i v a n j c . veomasu mršava".kod ljudi. ( K a vrsta radijacije d e h j e čak i na mikroorganizme. Međutim. . Eksperimenti s zračenjem j o š slabijeg intenziteta (između 1 i 400 nikrovata po 1 cm" pri frekvenci od 7 megaherca) nisu dali. i u nekim seoskim sredinama. frekvencije od 16 -ncgaherca. telefoni. elektromagnetski talasi mogu . NaSa saznanja onjihovom dejstvu. posle perioda od šest nedelja.. ali pitanje je kako na živa bića deluju sva zračenja koja se nalaze oko nas. izvor života u morima i važan generator atmosferskog kiseonika. Izvori elektromagnetskih talasa se svakodnevno povećavaju a oni imaju uticaja na živu materiju. pored prirodnih pojava." Izvora elektromagnetskih zračenjasu.

Takode je evidentna uloga kosmosa na životinje i biljke a povremeni nailazak rodnih i nerodnih godina može imati uzrok van naše planete. Povremeno na Suncu dolazi do pojava sunčevih pega. i velikih erupcija pri kojima se ogromne količine usijanih gasova izbacuju u Svemir. poklanjalo talasa koji u velikoj meri mogu uticati na živi svet naše planete. U sadašnjem trenutku neznanja haotični svet elekt romagnetskih zračenja. mogu biti izuzetno štetni. vodilo se računa o dve stvari • izvoru svctlosti i toplote. Kada b u d e m o imali tc podatke biće moguće konstruisati uređaje koji će sc i u poljoprivredi koristiti za najrazličitijc svrhe. Jasno je da Sunce predstavlja osnovni preduslov života na Zemlji. Nesumnjivo je da će sc elektricitet i razna clcktromagnetna polja jednog dana počeli masovno da koriste u poljoprivredi. Do sada sc na Sunce gledalo samo u pozitivnom svetlu tj. Neki od tih ulicaja su naučno provereni i potpuno je jasno da sc tu nc radi ni o kakvoj mistici ili astrologiji već 0 strogo naučnim proučavanjima. Živa bića su prožeta raznim ulicajima čiji suTžvorl duboko u kosmosu. koji s prostire svuda oko nas. Po tim pitanjima Sunce deluje pozitivno na našu planetu i zivi svet. tamnijih oblasti a njegovoj površini. pa čak i kroz naša tela. Najveće svetske akademije nauka ovom problemu posvećuju pažnju i izdaju zbornike radova iz kojih se može videti da Kosmos snažno deluje na ljudsko zdravlje. po najnovijim otkrićima. To se može naslutili iz današnjih istraživanja. moramo shvatiti i kao mogućeg saveznika ali i latentnu opasnost. Uticaj Sunca: Sunca jc naša najbliža zvezda čija temperatura u središtu dostiže i 20000000 C. ponašanje 1 širenje epidemija. međutim. Pri tome moramo bili na oprezu da ne izazovemo nova zagađenja sredine koja mogu biti isto tako opasna kao i ova koja su nam danas poznata. Sve ove promene praćene .96 koja sc mogu svrstali u Štetne. uključujući i poljoprivredne kulture. Neki od tih uticaja.Malo sc. Trenutno nismo u mogućnosti daproecnimo u kojoj meri ta zračenja utiču ili su već uticala na sva živa bića. Kosniobiologija i poljoprivreda Naša planeta predstavlja otvoren sistem na koji d e l u j u mnogobrojne košmičke sile. Sama površina je 10000 puta svetlija <xl rastopljene platine.

ratovi.. 1920. godine. svake jedanaeste godine dolazi do formiranja šireg. revolucije i migracijc u 7 2 % slučajeva koincidiraju s vrhuncima u ciklusu sunčevih pega. Učestalost pojavljivanja pega dostiže vrhunac u prošeku svakih 11 godina. Još j e d n o zapažanje je veoma značajno. Kopenhagenu i Cirihu povećava u danima na vrhuncu solarnc aktivnosti. pre n. do 1900. god. da se pojava i neke osobine sunčevih pega javljaju u periodičnim intervalima. god. god. Primećeno jc. godine jc dr l'aure je objavio nalaze svojih otkrića u kojima je pokazao da sc „smrtnost od tuberkuloze u Hamburgu. osnivač fondacije za izučavanje ritmova. je astronom Hcjl otkrio da se pojava pega pokl a p a s a i s i j a v a n j e m j a k i h magnetnih polja. U radu su obrađeni podaci u periodu između 1957. je dosta oprezniji od prof. Profesor A. ali su njegova statistička istraživanja nedvosmisleno pokazala da „postoje mnogobrojni . Čijevski je analizirao istorijske d o g a đ a j e u periodu od 500. naime. jer se pokazalo da njihov uticaj na biosferu zemlje nije zancmarljiv.97 su intenzivnim kratkotalasnim elektromagnetskim zračenjem. 1908. Čijevskog u interpretaciji podataka odclovanju sunčevih pega u jedanaesiogoišnjem intervalu. Pege su prvi put u istoriji opisane 350. godine prikazana jc očigledna zavisnost b r o j a novoprimljenih p a c i j e n a t a u osam velikih neuropsihijatrijskih klinika u Njujorku od Sunčeve aktivnosti. slavni astronom William Herschcl je ukazivao na odredenu vezu između broja sunčevih pega i rodnosti žila. U istoriji n a u k e jc zabeleženo da jc ovo prvo otkriće magnetnih polja van Zemlje. Po tom radu . a čast za prva eleskopska osmatranja pripada Galileju. i 1961. godine pre ntjvc ere ali sc tu radi o slučajevima kada sc pojavamoglaposmatrati golim okom.L. S a v r e m e n a statistička istraživanja su o v u tvrdnju u potpunosti potvrdila. god." lidvvard Deway. lako prepoznatljivog goda što u k a z u j e na to da sc drveće više razvija u perodu povišene aktivnosti Sunca i to čak i u onim slučajevima kada vremensko temperaturne prilike nisu baš bile naklonjene takvom razvoju. Naučna posmatranja pega počinju tek od 1611." U jednom radu iz 1962.e. Zanimljivo je da se ciklus od jedanaest godina može zapaziti i na poprečnom preseku drveća (godovima) i da se taj ciklus kod drveća savršeno poklapa sa ciklusom sunčevih pega! Zapravo. S u n č e v e p e g e s u f e n o m e n kji d o s t a z a o k u p l j a p a ž n j u heliobiologa. Pre više od sto godina.

98 prirodni ciklusi koji slede ritam sunčevih pega od 11 godina: količina godišnjih padavina na koje u k a z u j e debljina godova na drveću. . dr l 'rank 13rown. „aberantne reakcije" i pod tim pojm o m su svrstane sve reakcije koje. muvama i ostrigama. Opšte je poznat njegov uticaj na pojavu plime i oseke. tvrdi da su p o j a v e tkz. On je ustanovio da jc Sunce isključivi „krivac" p o j a v e „aberantnih reakcija". god. broj ledenih bregova u Sevcrnom Atlantiku. mora biti j o š očiglednije"." U herniji su poznate tkz. Dr Brovvn jc eksperimentisao sa pasuljom. jedan od najpoznatijih italijanskih hemičara. u periodu od 18H3. rodne godine burgundskih i rajnskih vinograda. jc u Časopisu „Science" objavio članak u kome.„onda n j e g o v o delovanjc na žive sisteme. bez uočljivog razloga ne d a j u rezultate iako su u praksi provcrcnc bezbroj puta.. godine. koji predstavljaju veliki s k u p složenih i osctljivih rcakcija. O d s t u p a n j a s u p r i p i s i v a n a n e m a r n o s t i e k s p e r i m e n t a t o r a s v e d o k s e tim problemom nije pozabavio Giorgio Piccardi. pacovima.zaključio je dr Piccardi . ponekad. nestašica hrane u Indiji uzrokovana sušom. „ A k o Sunce tako deluje na proste hcmijskcrcakcijc" . (Po radu Jagodinskog. u zavisnosti od broja sunčevih pega. do 1917. 1959. bioritmova p o t p u n o određene ritmovima Meseca i Sunca. rakovima.) Uticaj Meseca: Mesec je nama najbliže nebesko telo (udaljen jc o k o 400000 kilometara). vodostaj jezera Viktorija u Africi. krompirom. na o s n o v u s v o g rada. stepen godišnjih izliva Nila. I88V fGSO /2G0 f310 Slika 4(x Širenje tifusa na arapskoj teritoriji Kurije. migracije skakavaca i drugo. profesor biologije na Univerzitetu Ilinois. Konovalcnka i Družinina iz Sibirskog energetski/g instituta SO AN SSSR.

da se dani kada je počinjen zločin podudaraju sa mesečevim fazama. Sadržaj lekovitih sastojaka valrijane je najveći u podne kad je i treba brati. . Kod graška i pasulja povećanjemože dostići i čitavih 8 0 % .Po radovima koje su izveli li. KorSćcna u kontraceptivne svrhe ova.mes££a U poljopri\Tcdi je. Kolisko na taj način se ročTkod žitarica može povećati za 2 5 % . Uopšte uzevši.vreme mladog Meseca. Istraživanje tih faktora mora predstavljali stalan naučni izazov u kome čak i amaterska Istra? vanja mogu.4 0 % . ukoliko se korektno izvode. (podaci i z J : Agriculture biok>gique") Berba pojedinih lekovitih i industrijskih biljaka može biti celishodnijaakose vodi r a č u n a o vremenu berbe. Još je Plinije. za . nc s m e m o potceniti ni zanemarili. i L. On je prcporuč:v ao Ja se drveće seče za vreme mladog meseca. Pored ispitivanja klasičnih uticaja Sunca. recimo. Meseca i planeta izučava se i biohronologija koja se bavi izučavanjem najrazličitijih ritmova u živom svetu. " J e d a n naučni tim iz M a j a m i j a ( S A D ) u s t a n o v i o j e . Po nekim eksperimentima rađenim zadnjih godina najveći prinos_žitaje_bio a k o j c sejanje izvodeno2-=J5dana pred p u n Mesec. d a j e sadržaj nikotina u duvanu najmanji u podne a najveći u ponoć. analizirajući 2000 ubistava. Sve u svemu.3 d a n a pred pun Mesec. U incxstranim institutima za proučavanje alternativne poljoprivrede otišlo se daleko u proučavanju ove problematike. kod kukuruza 30 . takode. ~1Po Pliniju rez voćaka treba vTšiti za vreme punog Meseca a šuhrenje. imati veliku vrednost. zatrudrii samo j i k o j e l A ^ e e ^ T š t o j ^ f a z ^ u j c o j o j j e bio kad je ona. Plodovi brani za v r e m e p u n o g Meseca su j a j z g j e d ^ j c p S i ali se slabije čuvaju. informacija se pokazalagUkasnOm slučajšvfl. za najveći broj biljaka j j j i a j ^ ' o h m i c j t j ž m e z a s e t v u 2 . Ubistva su češća za vreme uštapa jjpjajiag. Utvrđeno je. koji je živco pre nove ere u svojim delima naglašavao njegov uticaj na useve. kosmički faktori deluju na živi svet ove planete i mi čak ni zbog nedovoljnog poznavanja.99 Češki psihijatar dr Eugcn Jonas j e o t k r i o da žena „može da. evidentan uticaj Meseca. rođena" Dr Jonassvojim pacijentkinjama izračunava ritam kada jc oplodnja moguća a kada nije.

Na našim pijacama je česta praksa da se neugledno i sitno voće prodaje pod etiketom „neprskano". U tradicionalnom smislu izgled i ukus su najcenjeniji dok jc odmah iza toga hemijski sastav i osobine pri transportu (mogućnost dužeg čuvanja i skladištenja). Ali i tu postoje neke granice jer teško ćemo naći one koji vole kiselo grožđe. često. Ogledi izvedeni u S A D pokazali su da je rodnost j a b u k a na oglednom imanju približno ista bez obzira da li koristimo prirodne ili klasične sisteme proizvodnje.IOO Biološki kvalitet proizvoda Pojam kvaliteta poljoprivrednih proizvoda nije lako definisati j e r sc pod kvalitetom mogu podrazumevati razne o s o b i n e . Uverili s m o se mnogo puta da paprike. Biofarmeri proim>dc voćjj3ryoklasnog i/gledajsto kao i ostali voćari. može ali i nc mora biti istina. Neki ljudi. Praksa biloškog voćarstva jc pokazala da kržljavo i neugledno voće nije spojivo sa dobro sprovedenim bitoškim principima.slatko ili kiselo. rotkvice i d r u g o povrće ima intenzivniji ukus ukoliko je odgajano biološkim . I pored pojedinačnih ogleda ove vrste istraživanja ovog tipa ni izdaleka nisu zauzala mesto koje im pripada. Bogatstvo ukusa i mirisa pojedinih biljnih vrsta zavisi. T'rebutno sc biološkom kvalitetu u proceni ove osobine. da utiče na o v a j kvalitet. Potrebno jc izvršiti oglede i sa ostalim voćem (ne samo sa j a b u k a m a ) i povrćem. U k u s : Kvalitet u k u s a j c d o s t a p o d r e đ e n individualnim sklonostima i tu nije lako dati neke određene standarde. Jedino u nekoliko slučajeva đ u b r e n j a preko lista i upotrebe mikroclcmcnata uz intenzivnu zaštitu klasičnim načinom je dobijen prilično veći urod. najviše od selekcije ali i način gajenja može. recimo. U voćiijaku u k o m ^ s u s ^ o v ' o ^ n i biološki načini proizvodnje čak 7(T-"80% plodova s e m o g l o s v r s t a t i u p o ^ k l a s u šTo" jc potpuno načJStaiadllo „gubitak" na ukupnoj kilažT Ovi rezultati su nastali posle Ćetvorogodišnjih istraživanja na američkim farmama. više vole kisele a drugi slatke j a b u k e i pri tom se ne može raspravljati šta je bolje . donekle. Analiza plodova oglednih voćnjaka pokazala jc sledeće: Na parcelama gdc je dobijen najveći urod đubrenjem veštačkim dubrivima bilo je oko 3 0 % plodova prve klase. Na ostalim parcelama na kojima su se primenjivale intenzivne merc đubrenja i zaštite hemijskim sredstvima bilojc između 3 0 . naravno.6 5 % plodova prve klase. Izgled: Što se tiče prođe na tržištu ovo jc najvažnija osobina. Lcp i krupan plod je uvek lakše prodali a on postiže i višu cenu. paradajz. To.

(Kao ilustracija može nam poslužiti delegatsko pitanje upućeno na raspravi o zdravstvu. ona koju strani partneri nisu prihvatili zbog povećane količine pesticida i hemikalija u njima. godine. novembra 1987. Koliko to šarenilo zakona i razna nepoštovanja određenih normi narušavaju zdravlje ljudi teško je proceniti ali je izvesno da situacija nije ni mak) naivna. hemikalija apsolutno sigurna i da s a m o njoj ne preti opasnost od prckomerne akumulacije pesticida. objavljeno u Politici 19. ostaje otvoreno pitanje da li se proizvođači striktno pridržavaju tih odredbi. Ispitivanja kvaliteta proizvoda biološke poljoprivrede vršena su i lako što su životinje hranjene biloškim ili biodinamičkim žilom a d r u g e grupe standardnim žitom proizvedenim uz pomoć savremenih sredstava. čiste poljoprivrede leži u činjenici da su namirnice proizvedene vez upotrebe hemikalija i da ne sadrže nikakve ostatke herbicida. toleranca i rezidua). To je danas dosta j a k argument u korist prirodnih metoda proizvodnje jer s m o suočeni sa čestim prekoračenjima dozvoljenih doza hemijskih preparata u namirnicama. ipak. herbicida i drugih sredstava.101 metodama. fungicida. lako se dešavalo da u nekim serijama opita srednja težina bude veća u grupama koje konzumiraju standardno žito pokazalo sc da je u grupi hranjenoj „biološki čistim žitom" smrtnost u dobu od dva i po mcscca . pesticida i si. Na raspravi je Nada Radmanović rekla: „Tražim da mi se kaže k o j e odgovoran za to što sc u našim proda vnicama prodaje vraćena roba. Isto važi i kod proizvodnje mesa i jaja. Praksa ukazuje na to da jc zavladalo nepoštovanje zakona po ovom pitanju. Najjači dokaz kvaliteta proizvoda tkz. Sagledavajući ove činjenice moramo zaključiti da je samo hrana proizvedena bez. Treba imati u vidu i činjenicu da kod nas zakoni nisu usaglašeni pa se tako može desili da dozvoljena količina pesticida u nekim našim krajevima bude znatno veća od vrednosti koja je dozvoljena u nekim drugim krajevima. Kako može da se dogodi da proizvođač tu robu prodaje ktxl nas i da jc čak reklamira kaojevtiniju? Da li to neko kontrolišc?") lako nam pojedini stručnjaci poručuju da jc zakonom regulisana upotreba hemijskih preparata i upotrebljenih količina (karenca. Rezultati koje jc objavio dr Pfeiffer su pokazali da postoji značajna razlika između ovih grupa laboratorijskih životinja. Kvalitet u biološkom smislu: Pristalice biološkog i biodinamičkog pristupa poljoprivredi stalno traže dokaze koji bi potkrepili njihovu tezu da je hrana proizvedena njihovim sistemom kvalitetnija. U tom pogledu učinjena su neka istraživanja i razvijeno nekoliko eksperimentalnih metoda za očitavanje kvaliteta.

M e r e n j e kvaliteta po biodinamičkoj školi Tvorci biodinamičkog pogleda na poljoprivrednu proizvodnju su stalno podvlačili da za živi svet nisu bitne s a m o hemijske materije već i nekakva životna sila koja je svojstvena živim strukturama. svakako. Na eksperimentalnom planu činjeni su pokušaji da se te sile učine . U tom pogledu potrebno je izvršiti oglede u cilju zvanične naučne verifikacije. Mnogi od tih eksperimenata nisu i/vršeni pod strogim naučnim nadzorom pa sc nc mogu uzeti kao zvanični dokazi. Dr Pfeifler navodi i sledeće rezultate koji su dobijeni na oglednoj farmi (rezultati citirani iz L* Agriculture Biologiquc). Biološko ispitivanje kvaliteta namirnica je veoma značajni) jer nije dovoljn imati samo podatke o hemijskom sastavu bitno je kako te namirnice deluju na zdravlje živih bića koja se njima hrane u dužem vremenskom periodu. Rezultati bi. opravdali i isplatili uložen trud i novac. Pri ishrani slandardnim žilom Ishrana biodinamičkim žilom Proizvodnja 10 kokoSaka 1495 jaja 1916 jaja Za 9 ineseci Procenal izlejynja u grupi Proizvodnja 10 koko&ika 1495 jaja 1916 jaja /» 9 mcscci Procenat izlepanja u grupi 63% 35% po 40 jaja u inkubatoru Procenal kvarenja jaja 14% 20% poste dva meseca Proecnal kvarenja jaja 47% 20% posle 4 mcscca Procenat kvarenja jaja 60% 27% posle 6 meseci (jaja su bila konzervirana u drvenoj piijevini) Postoji čitav niz eksperimenata iz kojih sc može videti da je hrana proizvedena metodama ekološke poljoprivrede superiornija u ishrani laboratorijskih životinja.102 D V O S T R U K O M A N J A nego u drugoj grupi. Jasno je da to nije ni malo jednostavan zadatak i da su za to potrebna značajna materijalna sredstva.

M e r e n j e vitalnostj_kristalizacijom bakar hlorida: O v o jc. Tečnost se polako penje kroz. Pojavljuje se pravilan raspored kristala i grupisanje u jedan ili više ccntara kristalizacije. Analiza zasnovana na iskustvu i autoritetu jc dosta subjektivna i diskutabilna. prosta metoda koja j e ^ i z to.103 vidljivim. uajbolje u srebro nitrat. Potrebno je sačekali da tečnost ispari i kristališe. Biljke odgajene biodinamičkim metodama daju raznovrsnije slike kristalizacije od hiljaka koje su intenzivno dubrenc veštačkim đubrivima. kapilarc u papiru. Za analiziranje dobijene slike potrebno je određeno iskustvo i to jc jedini problem sa ovom metodom. i ovo je kvalitativna metoda čije očitavanje zavisi dosta od prethodnog iskustva što je i glavna mana i prepreca širem prihvatanju. papir se uroni u posudu u kojoj se nalazi ekstrakt koji ispitujemo. Pojedina suioliko verzirani u primeni crve metode da su u stanju na taj način davali i vrlo. ista vrsta može dati više različitih tipova kristalizacije u zavisnost i od načina na koji je odgajena. relativno. soka biljaka ili krvi životinje. Potreban je komad hartijc za filtriranje i jedna manja posuda. . A k o je dodat ekstrakt neke biljke ili životinjska krv slika će biti drugačija. Merenje vitalnosti papirnom hromatografijom: Hromatografija je jednostavna laboratorijska metoda koja se može sprovesti u svakoj laboratoriji ili kući. Autoriteti na ovom polju tv'dcda sc jasno razlikuje slika koju k n s L a l i ž ^ ^ o m _ j j ^ J ^ zaravOg č o v e k a i l i životinje od bolesnog ka ili bolesne životinje. Pošto ova metoda nije kornplikovana najbolje je da je svaki praktičar isproba i da na osnovu svog iskustva donese zaključak da li u njoj ima neke vrednosti li nc. Kao rezultat tih nastojanja stvoreno jc nekoliko metoda koje mogu poslužiti za „merenje životne snage (vitalnosti) organizma". P o š t o dolazi do reakcije između ispitivanog ekstrakta i metalne soli stvaraju se razne šare na papiru koje su raznovrsnije i specifične za biološki kvalitetnije namirnice. i vrlo osetljiva. Na staklenu pločicu se stavi nekoliko kapi bakar hlorida i nekoliko kapi materije koju ispitujemo. recimo. Takode sc može upotrebiti i hlorid zlata ali je to znaino skuplje rcšcnjc. Sve u svemu. preciznejlijagnoze. Ipak. Kada se tečnost popne do određene visine papir se potopi u rastvor neke metalne soli. A k o je na pločici samo bakćr hlorid posle kristalizacije dobiće sc gomila nepravilno raspoređenih kristala. liiljke koje se na ovaj način ispitaju imaju tačno određeni tip formiranja kristala u zavisnosti od vrste kojoj pripadaju.

koji u žurbi da prodaju robu. veliku ulogu u proizvodnji stoke i živine. pokazuju. Pošto jc to još neistraženo polje rada doprinos svakog pojedinca može biti značajan. Posle propadanja voća zbog mraza u Rusiji početkom veka slavni genetičar i sclekcionar Ivan Vladimirovič Mičurin je pisao da pored mraza „dobra polovina krivice pada i na samog čoveka. U teorijskom pogledu savremenisclckcionari su u stanju da proizvedu vrstu tačno unapred određenih i svesno izabranih osobina. Na biološki kvalitet se obraća manje pažnje. slabo otpornih protiv klimatskih nezgoda. prodaju brzo proizvedeni materijal sadnica. Dalje. važan faktor selekcionog rada mora biti otpornost biljke ili životinje na bolesti i uslove okoline.104 Ispitivanje kvaliteta na principu ova dva opisana načina može doncti dosta zadovoljstva. ali nije otporna na mrazu. Usled toga biljke gajenc i mažene u rasadniku dolaze kod kupca čija jc sredina manje pogodna i brzo uginu. Selekcija u službi povećanja kvaliteta Smišljenom selekcijom dobijene su najrazličilije sorte voća. Iako sa biološkog stanovišta takav hibrid ne zadovoljava svoju svrhu u praksi sc upotrebljava zbog dobre rodnosti. M o j e j a b u k e o k a l e m l j e n e _ n a divljaci kitajske i sibirske j a b u k e sposobne su da podnesu sušu i mraz. na sopstvenike nekih rasadnika. Selekcija ima. Na podatak da ž i v o t i n j e h r a n j e n e tim k u k u r u z o m m o g u imati z d r a v s t v e n e poremećaje uzrokovane nedostatkom pomenutog vitamina malo ko obraća pažnju. Takode. koje sc predstavljaju kao odlične a prećutkuje se njihova otpornost. Z b o g toga je i odgovornost genetičara i sclckcionara veća jer eventualne greške na tom polju mogu naneti nesagledive štete. robu spolja da primame kupca. povrća i žitarica. kako se to kaže. u katalozima nekih rasadnika ima dosta sorata. sorta je dobra. a osobito. Mcšutim na d e l u j e sasvim druga stvar. Poznato je da su neke hibridne sorte kukuruza siromašne j i t a m i n o m B12 dok nehibridne sorte imaju kompletan vitaminski s a s j a v .Nijedno drvo nije maženo . Današnje odabiranje kulturnih sorata opterećeno jc zahtevom za dobijanje što većih prinosa i to je ujedno i najvažniji kriterijum. U ovom slučaju korist od veće rodnosti je s a m o prividna jer se u praksi pokazalo d a j e potrebno utrošili veće količine tog kukuruza u tovu životinja nego a k o se koriste sorte sa kompletnim sastavom. takode.

kako svojih tako i inostranih. Na kraju je i on napustio ideju d a j e aklimatizaciju moguće izvesti sa voćem k o j e je doneseno iz inostranstva. i već to nam kazuje kojim putem možemo postići cilj . a k o ona nije imala još u otadžbini sposobnost da izdrži nisku temperaturu. čije je ime kasnije promenjeno u Mičurinsk. Dešava se. Z b o g poznatih ruskih zima voćari u tom poslu nisu imali većih uspeha._* 101 nepotrebnom hranom i veštačkom zaštitom zimi. i svi opiti u tom pravcu u najvećem delu nisu postigli cilj. kao što je zalivanje krečom okolne zemlje i slično. Zato će bili otporne i kod kupca." Mičurin je proizveo veliki broj sorata najraznovrsnijeg voća i postavio osnovne principe svesne selekcije.a to je put kojim su išli voćari Zapada. Najveći voćarski autoriteti tog vremena su trdili da se može izvesti prenos voća iz Zapadne Evrope i propisivali mere koje pri lome treba preduzeti. i na kraju ugine. u praksi nisu davale nikakve rezultate i postepeno je prevladalo mišljenje da se natom polju gotovo ništa ne može učinili. Ponavaljam.tri godine davanja ploda. ali s a m o u prvom stadijumu svoga postanka i razvića. ne može se aklimatiziraii putem prenosa gotovih biljaka ili reznica. U vreme Mičurinove mladosti voćarstvo je bilo okrenuto problemima vezanim za prenos inostranih vrsta voća u Rusiju. On se sastoji u dobijanju novih sorata putem sejanja semena. Oplemenjivanjem voćaka je počeo da se bavi od rane mladosti i do kraja života dao je o k o 3 0 0 sorti raznih voćaka. uzetog od odabranih plodova boljih sorata. dok dobijena sorta voćke ne postane toliko otporna da j o j nisu potrebni nikakvi načini aklimatizacije. postepeno sc upotpunjuje u toku prve dve . da neka sorta proživi godinu-dve ali nikako i nekoliko godina. i ta sc sposobnost ispoljava u prvim danima klijanja iz semena. da sc prilagođava novoj sredini. godine u selu Dolgoe u blizini grada Kozlova. Svaka biljka imsa sposobnost da se menja u svoj razviću. međutim. Mičurin je roćen 1855. IJ jednom radu Mičurin je zapisao: „Nikakva sorla inostranog porekla. Te metode. sejati seme samo od dobrih kulturnih sorata za . Sve vreme isticao jc odgovornost selekcionara za budućnost voćarstva i važnost pravilnog osmišljavanja pravaca selekcije." IJ borbi za dokazivanje svojih načela Mičurin je govorio: „Ostaje nam da saberemo i dovedemo do saznanja da ima slučajeva kod nekih ljubitelja voćarstva u našim mestima koji su dobili vrlo dobre sorte voćaka iz semena slučajno bačenog u zemlju. ravnu onoj kod nas. Sam Mičurin je utrošio dosta vremena pokušavajući da ovlada aklimatizacijom voća donetog iz toplijih krajeva.

a ne od divljaka iz naših šuma ili od podivljalih sorara. Slika 47. Ivan Vladimirovič MiČunn (1855 • 1935) .106 postizanje cilja.

F. Izlažući svoje mišljenje ja znam da ću pobuditi mnoge protiv sebe ali kad se ide novim putem mora sc uvek na tom putu susretati sa izvanredno čvrstim slojevima sa zastarelim i glupim predrasudama k r a j n j e g neznanja i ukorenjene netrpeljivosti prema svemu novom. Želim da obratim pažnju na to da milionske sadnice nisu bile odgajene u cilju dobijanja dobrih sorata. biće glupo i uzaludno očekivanje n a d dobru sortu u sadnicama iz divljake." Mičurin je doživeo svelsko priznanje kada je iznenadni nalet mraza uništio u Kanadi sve sorte višanja osim Mičunntrvih. a kad sc poseje scmc tih boljih divljaka. l ađa je bilo jasno da je Mičurin dobio bitku sa mrazom koji u voćarstvu predstavlja stihiju koja može naneti katastrofalne posledice. već kvalitet. eksperimenata i grešaka voden neugasivom žeđu naučnog saznanja. Razradio je i načine ukršlanja hibrida koji baš nisu bili u srodstvu. Nemojte mislili da je za dobijanjc dobre nove sorte potrebna masa semena.to su dobre kulturne sorte. o čemu pisci ćute. koje mogu izdržati poredenje sa mnogim inostranim sortama. U svojoj višegodišnjoj borbi za pomeranje južnih kulturnih s o r a t a na s e v e r Mičurin jc s h v a t i o i i s p r a v n o o c e n i o z n a č a j hibridizacije. poboljšanje ide postepeno. već isključivo za dobijanje divljaka podloga za kalemljenje. gde se govori da se nove sorte nisu mogle dobiti iz semena ni iz milionskih sadnica. posebno među pristalicama teze da se živa bića nc menjaju i da su vrste vcčitc. Ne obraćajte pažnju na mišljenja koja su sc pojavila u poslednje vreme u štampi. Mičurin je s t v a r a o s v o j e hibride na osnovu bezbrojnih pokušaja. drugu stotinu od odabranog semena od najboljih sadnica od prve stotine. Makar i takvim putem moglo bi sc vremenom doći do cilja. nove sorte jabuka. „Uvrcmcnu od 1893. i zato iz sadnica divljake može se dobiti putem odabiranja s a m o malo poboljšanje i to s a m o divljake. ali je takav put vrlo dugačak i onda zašto tako raditi? Zašto prolazili opet sitim putem kojim sc išlo do sada? Kod nas ima proizvoda progresivnog poboljšanja . Priroda takve skokove ne vrši. Nije u pitanju količina semena. Ali u potvrdu izloženog za mene je noboriv fakat što sam proizveo. Posejte kako treba i odgajite kako treba stotinu. k a o i mnogi drugi ljudi.107 A k o sc seje s c m c divljaka neće sc postići nikakva korist.to vam njihovog semena i sejte ga koliko god možete i vaš će rad biti nagrađen. može se postići veće poboljšanje. krušaka. višanja i šljiva. a scmc nije uzeto od dobrih sorata već od divljaka iz šume. makar to bile i milionske sadnice. do 18%. godine kada je Mičurin u . čime je sebi stvorio dosta protivnika i neprijatelja.

mada jc proživeo težak život. Otkrio jc da jc zemljište njegovog rasadnika moćna crnica. koji je izazvao korenito preuređenje pogleda na uslovc g a j e n j a sadnica. sredstva. Za njega jc to znaćilo likvidiranje rasadnika i bespoštedno uništavanje svih hibrida sumnjive otpornosti i traženje novog. ali Mičurin. Dvadesetpetogodišnji rad. Sorta kojom jc Mičurin stekao svetsko priznanje _ Plodorodna mićurina . Drugog bi ncuspeh na Turmasovom zemljištu slomio. nalazi u sebi dovoljno snage irešenosti da napravi novu etapu sa svojim ispitivačkim radovima.108 rasadniku već imao hiljadu hibridnih sadnica trešanja. zarada sa tim žrtvama . boljeg zemljišta. u tom neočekivanom udaru. koja je debela i "mazi" hibridc te su m a n j e otporni. koja ga je dovela do teških posledica. Slika 48. kajsija i vinove loze u video jc svoju grešku.sve ima da sc prinese na žrtvu te greške.

god. prašnika i tučka.109 V e r a n i. novih sorata i njihovih osobina. kruničnih listića. svojim idejama. Cvct: Cvct jc organ bez koga nije moguće razmnožavanje voćke plnim putem.) Mičurinove praktične metode I pored toga što hibridizaeija i selekcija ne spadaju u metode k o j e s e opisuju u knjigama iz oblasti biološke i biodinamičke poljoprivrede smatramo da jc važno da biološki orjentisan proizvođač stekne uvid i u to polje rada bez obzira da li će se sam baviti selekcijom ili ne. Beograd 1944. Slika 49."(dtat iz knjige „Ivan Vladimirovič Mičurin . oduševljeni naučnik on grešku prošlih godina uzjma k a o neoborivi dokaz o g r o m n o g uticaja ispoljenih klimatskih i zemljišnih uslova na fotmiranje novog biljnog organizma.najveći sovjetski naučnik". Da bi se shavtili načini ukrštanja biljaka potrebno je obraditi osnovne elemente biljne morfologije. Sastoji se od čašičnih listića. Shematski Wk± c\-etova voćke .

IJ sclckcionom radu oplođivanje i ukrštanje sc sprovodi planski i obavlja se spccijalnm metodologijom. Da bi do oplođenja polen mora da dospe na žig tučka gde se uz pomoć tečnosti. Tučak: U tučku se vrši proces oplođenja. polenove kcsicc. Prvi i najvažniji korak mora biti izbor parova koji će se ukrštati. Zelene boje. Posle cvctanja čašični listići obično opadaju ali se mogu zadržati čak i na zrelim plodovima (kod jabuke. Krunični listići: Listići su krupniji od čašičnih i mogu biti najrazličitije obojeni. U njemu su smešteni semeni zameci iz kojih nastaje seme. Nckcsorte voća kvalitetnih plodova a vrlo otporne na hladnoću dobijene su tako što su ukrštane osetljive biljke koje rađaju dobre plodove sa divljim biljkama koje su imale loše plodove ali su bile otporne na hladnoću. Nešto će biti nasledeno od jednog a nešto od d r u g o g roditelja. Prenošenje polenovog praha sc može ostvariti na najrazličitije načine a najčešće se događa uz pomoć vetra i insekata. zadebljali. Osobine koje poseduju te biljke imaće i novostvoreni hibridi ali. naravno. zalepi i počne da klija u stubić. ne i sve osobine. imati jasnu predstavu o tome šta stvara tj. Kod voćaka su obično snežnobeli. i nathere. T a k o nastaju vrste kojima sc ne mogu unapred predvideti osobine. Praćenje i izbor osobina biljaka čije ćemo ukrštanje vršiti . pre svega.. Prašnici: Osnovna funkcija prašnika je s t v a r a n j e polena. naziva se plodnik (ovarium). kruške. čak. Donji. Prašnik sc sastoji od filamentuma.. potpuno redukovane. Selekcionar mora. Sastoji se od tri dela. koje osobine biljke želi da naglasi a koje da potisne. Glavna uloga im se sastoji u privlačenju insekata koji vrše oprašivanje. Hibridizacijom su nastale voćke koje su sjedinjavale pozitivne osobine ovih dveju sorti. Na taj način dolazi do oplođenja.110 Čašični listići: Služe za zaštitu ostalih cvetnih delova u periodu razvitka. koja je izlučevina tučka. Cvetovi kod kojih se oprašivanje vrši uz pomoć vetra imaju neupadljive krunične listiće ili. prašničkog konca. Oprašivači voća su pčele koje prenose polen na mnogobrojnim maljama koje se nalaze na njihovim nogama. Na ovaj način dolazi do oplođivanja i ukrštanja u prirodi. dunje.). Gornji dco plodnika nastavlja se u izduženi stubić (styllus) koji se na vrhu završava žigom (stigma). sve do plodnika gdese spajasa jajnom ćelijom.

Od alata jc potrebno pripremili sledeće: 1. delikatan zadatak kome moramo posvetiti dosta pažnje. 1-2 dana pre otvaranja cvetova vrši se njihovo Š k o p l j e n j e . Tcglioc za čuvanje polena 3. dakle. Zapušačc od plute ili gume (oprašivači) 4.111 predstavlja. Postupak se sasioji u sledećem: Razmaknu se krunični listići i pincetom uklone prašnici. Škopljenje cvetova: U poče'ku cvetanja voćaka (postupak važi i za druge biljke). . Siadijum c\xta u kotnt se \rii Škopljenje: neotvoreni cvetovi se Skope a ot vreni odstranjuju. o d s t r a n j i v a n j e prašnika radi s p r e č a v a n j a samooplodivanja. Pri tome se strogo vodi računa da se ne povredi tučak koji je vrlo osetljiv na mehanička oštećenja. Kad konačno izaberemo sorte prelazi se na sam čin ukrštanja. Platno ili gazu za i z o i a b j j cvctova Dnevnik i etikete za obclcfcivanjc. Pincctu srednje veličine (ili nekoliko različitih) 2. Slika 50. tj. (O svemu jc potrebno voditi precizne beleške u dnevniku).

Prvo se skinu zaštitnici od gaze.112 Za škopljenje treba koristiti cvetove sa južne strane jer su bolje osvctljcni a cirklacija biljnih sokova jc brža. semena izrašće biljke poželjnog kvaliteta i njih treba O D A B R A T I i dalje razmnožavati kalemljenjem ili rcznicama. Sakupljanje polena: U cilju vešlačkog oprašivanja (oplodnje) potrebno je izvršiti prikupljanje polenovog praha sa cvetova biljke koju s m o odredili za ukrštanje. Pupoljke i cvetove koje nismo škopili treba udaljiti. U amaterskim uslovima sc i pored . Seme se plitko seje u leju ili sandučiće. Sctvom sc rad selekcionara nc završava već je to početak novog zadatka koji se zove ODABIRANJA Biljke koje izniknu iz semena vremenom će doneti rod i takode stvoriti scmc. polen se iz teglice uzima oprašivačem od plutc ili g u m e i nanosi na žig lučka. Uzimaju sc neotvoreni cvetovi i iz njih vade prašnici koji se stave na papir i ostave da sc suše. dastum i id. Rad na stvaranju nove sorte može potrajati i deccnijama (kod voća koje kasno dolazi do roda). Na taj način sc sprečavaju eventualna oštećenja ploda vetrom. prosušiti ga i skladištiti ili stratifikovaii. Pripremljeni polen se mora upotrebiti u roku od 2-3 dana.). Na tcglici mora bili k o r e k t n o o b e l e ž a v a n j e (sorta. Posle toga treba ptjvaditi scmc. U tom. inskctima i si. Zaštitna tkanina treba da ostane sve do potpunog sazrevanja ploda. Iz nekog. Izolacija uškopljenih cvetova: Posle Skopljenja cvetove treba izbrojati. Oprašivanje: 2-3 dana posle škopljenja cvetova treba pristupiti oprašivanju. 2-3 nedelje posle toga treba izvršiti pregled oplođenih cvctova i utvrditi u kojoj je meri uspelo oprašivanje. opažanja pribeležiti u dnevnik i na granu navući kesu od gaze lako da sc pčelama onemogući prilaz cvetovima. Posle oplodnje treba vratiti zaštitnu gazu. Sve podaike ireba pribeležiti. Sledećeg dana iz prašnika već ispada polen koga treba pažljivo sakupljati i zajedno sa osušenim prašnicima stavljati u p r i p r e m l j e n e teglice. naravno manjeg procenta. dugom peridu selekcionar brižljivo posmatra i beleži osobine koje zapaža. kod nekih biljaka. Berba plodova: Zrele plodove koji su nastali ukrštanjem treba obrati i ostavili da odleže nedelju dve ako sc radi o letnjim sortama a kod zimskih dok potpuno ne sazru.

. Svakome od onih koji se odluče nataj rad preporučujemo da pročitaju neki udžbenik genetike sa oplemenjivanjem biljaka (ili životinja).113 dugotrajnog rada mogu dobili dobri rezultati ali je o v a j posao rczcrvisan s a m o za istinske entuzijaste. je i Mičurin bio s a m o jedan ambiciozni amater ali su iznjegovog rada proistekla otkriča koja stoje u temeljima moderne genetike i selekcije biljaka.Napomcnimo jo§ s a m o to da ovako skraćeno uputstvo nije dovoljno onima koji se žele ozbiljno upustiti u avanturu kreacije novih sorti. takode. Rad l.V. predstavlja osnovnu azbuku koja se mora naučiti. u početku. Mičurina. Uostalom.

"laj podatak često koriste protivnici biološke proizvodnje „dokazujući' da se na ovaj način nc mogu postići vrhunski prinosi. Bio-farmer u-poćetku mora biti naoružan strpljenjem i poput lekara strpljivo lečiti svoju zemlju. Na taj korak odgovorni su se odlučili jer je to jedini način da se sačuva čista voda obližnjeg jezera koje ćc predstavljati rc/. Naročito je evidentan porast interesovanja ljudi za čistu i zdravu hranu. Da bi se zemlja pročistila i došla u novo ravnotežno stanje potrebno jc vreme. Njegova osnovna razlika od klasičnih p o l j o p r i v r e d n i k a jc u prihvatanju činjenice d a j e tlo dinamična tvorevina u kojoj egzistiraju milioni najraznvrsnijih or- . Nedavno jc objavljen podatak da sc kod Knića sprema otvaranje prve biofarme ja Srbiji. To je osnovna stvar sa kojom treba računati.ervoar za snabdevanje pitkom v o d o m Kraljeva i Kragujcvca.114 Pogovor U knjizi ovog obima nije moguće reći sve Što se. Nije dovoljno s a m o prestati sa upotrebom hemikalija i očekivati velike prinose. pored industrijskih zagađenja. O v a j podatak ukazuje na to da se i sa zvaničnih nivoa može očekivati šira akcija za očuvanje životne i radne sredine koja je danas j a k o ugrožena. kako u svetu tako i kod nas. poljoprivreda o g r o m n o područje bogato mnogobrojnim saznanjima koja sc iz dana u dan naglo povećavaju. Praksa pokazuje da jc biološka poljoprivreda ekonomski rentabilna što se ne bi moglo reći i za sam prelazak na bio-proizvodnju j e r se na površinama intenzivno tretiranim različitim hemikalijama ne mogu odmah dobiti maksimalni prinosi. moglo i što je trebalo reći o bio-poljoprivredi. i intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom. Ali za to ne bi bilo dovoljno ni nekoliko tomova j e r jc ekološka. čista. možda.

Ovakva shvatanja prihvatili su. poslcdnjih godina. .115 ganizama i da tlo nije s a m o sredstvo za postizanje zarade već i izvor zadovoljstva. mnogobrojni amateri bio-proizvodači i na svojim parcclama uveliko proizvode z d r a v u i čistu hranu u solidnim prinosima a na s v o j e veliko zadovoljstvo. Ekološki orjentisan pojedinac mora pored strpljenja ^osedovati i solidno poznavanje bioloških nauka bez kojih nismo u stanju da Prirodu posmatramo kao cclinu u kojoj vlada savršen skald sve dok ga ml svojim neznanjem ne narušimo.

1968 J a m e s D.Genetika" Beograd 1973 Dr Miloje Sarić „Filozofija biljaka" Beograd 1979 Dr Rudolf Steiner „Agriculture" I. New York. Novi Sad 1889-1989 Frits W.. Zcčcvić „Ivan Vladimirovič Mičurin" Beograd 1944 pavao Krišković „Osnove biološkog voćarstva" Z a g r e b 1972 l.. Mičurin „Itogi šcstidesjatiletnih rabot" Moskva 1934 Desimir Ivanović „Biodinamička poljoprivreda" Zaječar 1982 Dr P. Beograd 1981 . Krišković i Mato Abramović „Francuski način sadnje krom pira" Z a g r e b 1972 Marko Jclnikar: Mala enciklopedija vrtlarstva. . Zagreb 1989 Maurice Messegue Vratimo se prirodi. Went The Plants. Mišič . Krišković i Mato Abramović „Proizvodnja kukuruza mulčiranjem" Z a g r e b 1972 Dr Petar D. Beograd 1970 Dr Miloje Krunić Zoologija invertebrata. „Omagničivanie vodnih sistem" Moskva 1982 Dr P.1'econdite de la terrc". Blair Organic Gardening.116 Bibliografija P f e f f e r li. London 1986 Grupa autora Mora Sli Srbije.V.ondon 1978 Klasscn V. Opatija 1988 Baštovanski slogodišnjak. I. pariš 1966 Claude A u b e r t „1/Agriculture biologiquc" Pariš 1960 Milora P. Z a g r e b 1978 Dr Pavao Krišković: Bio-agrikultura.

Ranija izdanja IZDAVAČKE ZADRUGE „ G E N E R A L P U B L I C EDICIJA ..MISTERIJE" KARTE SUDBINE - drugo prošireno izdanje - Proricanje budućnosti je oduvek važilo za vrlo cenjenu veštinu. Od mnogobrojnih načina kojima se može zaviriti ispod vela sadašnjosti, proricanje kartama spada medu najraširenije i najpopularnije. Tome jc najviše doprinda jednostavnost samog čina proricanja i širok spektar preciznih odgovora koji se tom prilikom d o b i j a j u . Katarina Mcdiči, Napoleon, Čarli Caplin, Vinston Čerčil, Ronald Rcgan kao i mnogi drugi ljudi konsultovali su gatare i karte. Knjiga „ K A R T E SUDB I N E " havi sc proricanjem budućnosti i metodama za otkrivanje prošlih dogadaja po „recepturi" gatare Natalije, Romskog porekla, koja jc svoju delatnost uspešno obavljala između dva rata na prostoru od Soluna do Beča. Jednostavnost uputstava i pristupačnost rekvizita (koriste se obične karte za igranje) čini ovu knjigu uvele primenljivom. Ova knjiga predstavlja zanimljivo štivo ne samo onima koji će iz nje učiti proricanje (mada je to njena osnovna namena) već i psiholozima pa i etnolozima koji u njoj mogu naći autentična iskustva nekoliko generacija romskih gatara koja su ovde prvi put zabeležena. ASTRALNA PROJEKCIJA - Izuzetna okultna tehnika i spada u oblasti koje su najduže bile pod velom misterije, čuvana strogim zakletvama ću tanja kod mnogih tajnih magijskih organizacija. Astralna projekcija jc veština svesnog napuštanja tcla (odv a j a n j e svesti) u cilju boravka u astralnom svetu. Najpoznatiji svetski autori okultnih spisa smatrali su ovu veštinu najvažnijom magijskom opcracijom. Alhemičari i okultni astrolozi su Astralnoj projekciji posvetili dosta pažnje u svojim delima a da znanje ne dođe u ruke nepozvanih, pisali su u šiframa. Deo tog blaga danas je, srećom, dostupan široj javnosti bez mistifikacijc. Vladanje ovom tehnikom dovodi do značajnih promena u svesti pojedinaca i otvara mu neograničene mogućnosti saznavanja. Autor, Michacl Dorfman, nije sc bavio doživljajima drugih, već poziva čitaoce da, uz pomoć datih tehnika, krenu u sopstvenu avanturu. Knjiga je zbornik praktičnih metoda, po receptu najvećih priznatih autoriteta ove oblasti: Olivcr l-bx, Muldoon, Poveli, Ophiel, Crookall, Mac Grcgor Mathers, Regardic i drugih, lako da svako može izabrati način koji mu odgovara.

KABALISTIĆKA MAGUA - Ova knjiga, delo iskusnog okultisie, daje celovit prikaz Kabale i obraduje mnogobrojne aspekte magijske primene navedenih znanja. Kabala, drevno herbejsko učenje, pored filozofskih osnova ima u svojoj pozadini i MAGIJSKI smisao u Sca su do prve polovine ovog veka bili upućeni malobrojni izabrani sledbenici. Kabalistička magijska znanja postala su dostupna javnosti posredstvom organizacije Golden Dawn, čiju orijentaciju zastupa i autor ove knjige, Michael Dorfman. Kao i većina Dorfmanovih radova i ovo je praktičan priručnik. I STORIJA MAGIJE - Jedinstvena knjiga u kojoj možete naći uzbudljive priče o ljudima koji su stvarali magiju. Od Apolonija, Mojsija, Paracelzijusa, srednjovekovnih alhemičara do Krolija. Ostorija magijskih organizacija i njihovi uticaji na svetske događaje i politiku. HIPNOZA - Kako postati hipnotizer - Knjiga Jeana Leclerka jc praktičan priručnik namenjen samoucima i svima onima koji se interesuju za hipnozu i žele sami postati hipnotizeri a nemaju mogućnosti da ih podučava profesionalni hipnotizer.

U cdiciji „TO" - Tematski odabrano UDOVICA KOMUNIZMA - Ko ćc odgovoriti na sva pitanja koja u slučaju Jovankc Broz traže odgovor? Njoj sc sudi kao da je ona bila kriva što je bila Titova žena i bez presude joj se dodaje i oduzima, dopisuje i otpisuje. Da li možda i zbog toga što je bila njegova supruga? Ili možda i zbog loga šio u jezgru tog ljudskog procesa i slučaja Jovanke Broz jeste jedan antidemokratski i nccivilizovan odnos?

Knjige možete naručili na adresu; Izdavačka zadruga ..Generalpublic" Biblioteka „KLJUČ" Postanski fah 44 11090 Beograd 75

Tiraž: 2.Biblioteka „KLJUČ" Edicija „ T O " .000 Štampa: ŠDP„Kultura". Bački Petrovac . 1990.Tematski odabrano BIOPOIJOPKIVKEDA Autor: Dragim Izdaje: Izdavačka Vićanović zadruga „GENERALPLBLIC" Direktor i glavni i odgovorni urednik: Mirko Popov Urednik Edicije TO: Zoran Tatar Recenzent: Predrag Koslić Lektor: Anka Popov Korektor: Vesna Vićanović Likovno-tehnička obrada: Dragan Vićanović Fotografije: Dragan Vićanović Kompjuterski slog: MEGACOMP 1 izdanje Beograd.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful