UNIVERZITET U NIŠU TEHNOLOŠKI FAKULTET LESKOVAC

OBRADA OTPADNIH VODA
Prof. dr. Ljiljana Takić

Predmet:

SEMINARSKI RAD Tema:

Obrada otpadnih voda industrije piva

Miletić Aleksandar 4672 Ilić Milica 4677

LESKOVAC, 2012 god

.................................................................................................................................................................................................................................Obrada otpadnih voda industrije piva Sadržaj UVOD ..........................kvantitativne karakteristike otpadnih voda .............................................................................................................................................................4 ZAKONSKE REGULATIVE I STANDARDI ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA .......................5 Okvirna Direktiva Evropske unije o vodama (Water Framewor Directive EU WFD ................................................................................14 TEHNOLOŠKE SHEME POSTROJENJA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA ......3 Definicija otpadnih voda ...................................................................................................................................................................................................................................3 Karakteristike komunalnih otpadnih voda ................................................................................4 Atmosferske vode.........................17 LITERATURA ...................................................9 MESTA NASTANKA OTPADNIH VODA U PIVARI ..................8 GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJE ZA OTPADNE VODE ..............................13 Kvalitativno ......................................................................................................................................................3 Vrste otpadnih voda i njihove karakteristike ...........................................4 Karakteristike industrijskih otpadnih voda ....................................................................................................6 Zakonska regulativa u oblasti zaštite voda u Republici Srbiji ...............................11 Minimizacija zagađenja otpadnih voda pivare .........................................................15 ZAKLjUČAK .............................................200/60/EC) ...........................................................................................................................................8 OPIS TEHNOLOGIJE ......................18 -2- ....................................................6 ZAKONSKA REGULATIVA......

boja. Voda je potreba svakog čoveka bez obzira na boju kože. vidljive materije. u otpadnim vodama je sve širi spektar nepoželjnih supstanci. Uobičajeno se otpadnim vodama smatraju otpadne voda iz naselja.otpadne vode industrije Osnovni parametri na osnovu kojih se prati kvalitet otpadnih voda su temperatura. produkt ljudskog ili životinjskog zagađenja. politčke. miris. povećavaju sadržaj primesa. koje mogu biti organskog ili mineralnog porekla.čestice organskog porekla. zagađenja industrije ili atmosferskih prilika. Jedna od mogućih definicija je sledeća: Voda koja je na bilo koji način zagađena tokom upotrebe predstavlja otpadnu vodu. Pod otpadnim vodama podrazumevaju se sve one vode koje nakon upotrebe u naseljima i industrijskoj proizvodnji ili oticanjem atmosferskih padavina sa površine zemljišta. Prema poreklu. 1980). Ostalih 0. Pored navedenih osnovnih parametara predviđeno je prikupljanje podataka o specifičnim karakteristikama u zavisnosti od tipa otpadnih voda odnosno njihovog porekla. pH. uključujući mineralne i organske materije kao i žive organizme. mogućih zagađujućih supstanci. Ne može se zameniti. gubitak žarenjem.komunalne otpadne vode . otpadne vode iz naselja sadrže 99. Razdoblje 2005-2015 godina predstavlja međunarodnu dekadu akcije „Voda za život“. hemijska potrošnja kiseonika (HPK). godine na Svetski dan voda. suvi ostatak. Prema definiciji Federacije za kontrolu otpadnih voda (Water Pollution Control Federation.06 % predstavlja materijal koji je rastvoren ili suspendovan u vodi. Kvalitet ispuštenih otpadnih voda pre ispuštanja u vodotokove-recipijente je zakonski regulisan.živi organizmi . Prema veličini čestica kao i prema ponašanju pri izdvajanju iz vode. koloida i rastvorenih supstanci. taložne materije. primese u vodi mogu biti: . naselja i kompleksa industrije menjaju svoje fizičke. To je istovremno najdragoceniji i najugroženiji prirodni resurs. marta 2005. hemijske i biološke osobine. veru ili naciju. Ova akcija je počela 22. žareni ostatak. kao osnovni sastojak svega živećeg na planeti. zbog širenja industrijske proizvodnje.94 % težinskih vode.[1] Definicija otpadnih voda Ne postoji opšte prihvaćena definicija otpadnih voda.atmosferske otpadne vode . primese u vodi svrstavaju se u nekoliko kategorija: -3- . S druge strane. Poseduje magičnu moć života. [1] Vrste otpadnih voda i njihove karakteristike Brz porast stanovništva i dinamičan razvoj industrije uslovljavaju permanetni rast potrošnje vode što dovodi do stalnog porasta količine otpadne vode. ekonomske ili druge prepreke.Obrada otpadnih voda industrije piva UVOD Voda ne zna za geografske granice. suspendovane materije. Otpadne vode mogu biti otpadne vode domaćinstava. biološka potrošnja kiseonika (BPK 5 ) i elektroprovodljivost. Otpadne vode po nastanku su: .čestice mineralnog porekla .

Zagađenje nastaje manipulacijom sirovina i gotovih proizvoda na otvorenom prostoru. komunalne otpadne vode sadrže mikroorganizme. To je posledica određene dinamike nastajanja otpadnih voda unutar samog proizvodnog postupka. Neorganske čvrste materije su pesak. [1] Karakteristike komunalnih otpadnih voda Veći deo komunalnih otpadnih voda čine upotrebljene vode iz domaćinstava. Neorganske čvrste materije su inertne materije koje nisu podložne raspadanju. gde dolazi do prosipanja i procurivanja opasnih materija.Koloidne ćestice (veličine od 10-6 mm do 10-4 mm) . Za njih je karakterističan konstantan sastav u jednom regionu u dužem periodu. Posebno se ističu udarna ispuštanja otpadnih voda. U industrijama atmosferske vode mogu biti vrlo zagađene što zavisi od tehnološkog procesa proizvodnje. Sastoje se od peska. kvalitativne karakteristike atmosferskih voda čine neorganski materijali (pesak). šljunak. ugljeni hidrati i masti zajedno sa produktima njihovog raspadanja. U otpadnim vodama industrije može se pojaviti veliki broj raznovrsnih zagađujućih materija. [1] -4- . kao i mikroorganizmi i topla voda. Količina svih materija. organskih i neorganskih. kiseline. kao rezultat životnog standarda i načina življenja stanovništva. Zagađujuće materije su obično neorganske soli. plivajuće čvrste i tečne materije. Usled pojave novih sintetičkih materija. kvalitativno kvantitativne osobine industrijskih otpadnih voda mogu da variraju u jako širokom opsegu. suspendovane materije. od kojih su neki patogeni. ali i različitog inteziteta rada industrije. razne organske materije. mala koncentracija ukupne organske i biorazgradive materije. Organske materije su uglavnom materije koje vode poreklo od mikroorganizama i otpadnih produkata živih bića. u čvrstom. što predstavlja ispuštanje veće količine otpadne vode u relativno kratkom vremenu. mulj. U urbanim sredinama-gradovima. a približno jedna trećina ovih materija odvaja se taloženjem. Grubo dispergovane i koloidne čestice čine vodu mutnom. Pored toga.Suspendovane i plivajuće materije (grubo dispergovane ili mehanicke primese) imaju čestice veće od 10-4 mm . gline i raznog drugog materijala mineralnog ili organskog porekla. čak i u otpadnoj vodi istog industrijskog objekta tokom dana. Kišom opasne materije se spiru sa industrijskih platoa i odlaze kao otpadne vode. Molekularno dispergovane čestice obrazuju sa vodom pravi rastvor. određuje kvalitet vode. dok se voda sa malo organskih čvrstih materija može okarakterisati kao stabilna. suspendovanom i rastvorenom obliku. Karakteristika komunalnih otpadnih voda je prisustvo neorganskih i organskih materija. njihov broj stalno raste. radioaktivne i penušave materije.Obrada otpadnih voda industrije piva . Atmosferske vode Atmosferske vode predstavljaju padavine koje sa slivnih površina naselja i industrije odnose različite zagađujuće materije. Nestabilne otpadne vode su one koje sadrže veliku količinu čvrstih materija naročito organskih.Pravi rastvori (molekularno dispergovane čestice veličine manje od 10-6 mm) Suspendovane i plivajuće materije (grubo dispergovane ili mehanicke primese) i koloidne čestice obrazuju sa vodom heterogeni sistem sa graničnim površinama između faza. Od neorganskih rastvorenih supstanci najvažnije su mineralne soli. Karakteristike industrijskih otpadnih voda Za razliku od komunalnih otpadnih voda. Glavne grupe ovih materija su proteini. suspendovane materije.

Zabranjeno je ispuštanje u podzemne i površinske vode otpadnih voda koje sadrže opasne i štetne komponente u masenim protocima. ograničavanjem i sprečavanjem unošenja u vode opasnih i štetnih komponenti. uređaja i postrojenja ispuštaju otpadne vode dužna su da obezbede sistematsku kontrolu kvaliteta tih voda. Naime. za naftu je već poznato (i primenjuje se) nekoliko alternativnih rešenja dok za pitku vodu nema zamene.. merenje njihove mase i ispitivanje njihovog uticaja na recipijente na propisan način. Potreba racionalnog pristupa u potrošnji zaliha pitke vode na globalnom nivou sve je izraženije kroz mnoge apele i kampanje. • • Zato je neophodno znati sposobnost samoprečišćavanja vodotoka. rokove za dostavljanje podataka. Zaštita voda od zagađivanja sprovodi se zabranom. nego nasleđe koje treba čuvati. Sistematizovani podaci da se u svetu troši oko pedeset posto raspoloživih zaliha pitke vode. životinjskog i biljnog sveta i zaštite životne sredine. procenjuje se da bi već za dve decenije potrošnja dostigla i 80% svih kapaciteta.. metodologiju za izradu i vođenje katastra zagađivača voda. Evropska unija je. kao i potreban stepen prečišćavanja otpadnih voda.Okvirna direktiva o vodama EU”. zaštite zdravlja ljudi. sadržinu izveštaja o utvrđenom kvalitetu otpadnih voda i njihovom uticaju na recipijent. • • Ministarstvo za poslove vodoprivrede propisuje: • • koje se komponente u otpadnim vodama i u kojim masenim protocima smatraju opasnim i štetnim. uz opsti zaključak da se na svetske rezerve vode definitivno ne može gledati jednako kao i na zalihe nafte. Na osnovu toga se određuje mogućnost korišćenja vodotoka kao prirodnog recipijenta. Ključni princip tog dokumenta izražen je tvrdnjom da . odnosno koncentracijama iznad propisanih graničnih vrednosti. Stav UN je da voda postaje sve više strateška sirovina 21. propisivanjem i preduzimanjem drugih mera za očuvanje i poboljšanje kvaliteta voda.. kao i organe kojima se podaci i izveštaji dostavljaju.voda nije komercijalni proizvod kao neki drugi. način i rokove merenja i evidencije podataka o utvrdenom kvalitetu otpadnih voda. zaštiti i shodno tome postupati”. [3] -5- .Obrada otpadnih voda industrije piva ZAKONSKE REGULATIVE I STANDARDI ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA • • Zaštita voda od zagađivanja sprovodi se radi omogućavanja neškodljivog i nesmetanog korišćenja voda. veka. Preduzeća iz čijih se objekata.evropski ustav o vodama”. karakteristike zagađujućih komponenata koje se ispuštaju u recipijent moraju biti takve da obezbede propisani stepen čistoće vode vodotoka. takođe usvojila zajednički osnov upravljanja vodama kroz dokument . koju mnogi popularno nazivaju . kao i vršenje drugih aktivnosti koje mogu pogoršati propisani kvalitet vode u recipijentu.

61-63). slične su zakonskoj regulativi u Zapadnoj Evropi. str. glasnik SRS» br.12. -6- . uredbama i standardima u sektoru voda nastalim poslednjih deset gonina na nivou EU.02.1968. 03. 1827-1841). Pravilnik o opasnim materijama u vodama («Sl. 31. 64 . a polaziste joj je u direktivama. Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda («Sl. Direktiva propisuje okvire vodne politike.1983. str.68). Trenutno važeća zakonska regulativa u oblasti zaštite voda od zagađivanja u Republici Srbiji obuhvata: • • • • • • • • Pravinik o opasnim materijama koje se ne smeju unositi u vode («Sl. glasnik RS» br. uvažavanjem principa održivog razvoja i integralnog upravljanja vodama.1991.1991.01.07. glasnik SRS» br. decembra 2000. a u vezi sa ispuštanjem otpadnih voda. str. 47/83. 61 . str. Uredba o klasifikaciji vodotoka («Sl. Uredba o klasifikaciji voda («Sl. 45/94). 66/91. glasnik SRS» br. str. glasnik RS» br. str. • • Zakonska regulativa u oblasti zaštite voda u Republici Srbiji Zakonske odredbe koje važe u Republici Srbiji. emisija i gubitaka prioritetnih supstanci i potpunog ukidanja bilo kakve emisije prioritetnih hazardnih supstanci. unapređuje zaštitu i poboljšava stanje kvaliteta vodene sredine kroz specifične mere progresivne redukcije izliva. («Sl. Direktiva daje zakonski okvir za sprovođenje zaštite svih voda i to: • • • sprečavajući dalje zagađenje. 46/91.02.Obrada otpadnih voda industrije piva Okvirna Direktiva Evropske unije o vodama (Water Framewor Directive EU WFD 200/60/EC) Stupila je na snagu 22. 2110). Zakon o zaštiti životne sredine 2743).1966.1968. 03. 03. 2730- Pravilnik o jugoslovenskim standardima za kvalitet voda («Sl. Glasnik RS» br. godine objavom u Official Journal of the European Communities. list SFRJ» br. Zakon o vodama («Sl.11. 5/68. 06. omogućava progresivno smanjenje zagađenja podzemnih voda i zaštitu od daljeg zagađenja i doprinosi ublažavanju štetnih efekata suša i poplava [3]. glasnik RS» br. 5/68. promoviše održivu upotrebu vode zasnovanu na dugoročnoj zaštiti resursa. 31/82). 19.64). štiteći i unapređujući status vodenih resursa. 3/66.

Određivanje biohemijske potrošnje kiseonika posle pet dana BPK 5 .dietil .JUS ISO 5815. 59/98.JUS ISO 8466-1. Određivanje sadržaja nitrata.12. . Određivanje sadržaja rastvorenog kiseonika. JUS STANDARDI ZA KVALITET VODA. 04.08.1998. • • Navedeni jugoslovenski standardi sastavni su deo gore navedenog pravilnika i objavljuju se u posebnom izdanju Saveznog zavoda za standardizaciju. str. list SRJ» br. Jonometrijska metoda. Kvalitet vode. . Pravilnikom o jugoslovenskim standardima za kvalitet vode (Službeni glasnik SRJ br.JUS ISO 5814. Kvalitet vode. Deo 2: Spektrofotometrijska metoda sa 4fluorfenolom posle destilacije . Određivanje sadržaja slobodnog hlora i ukupnog hlora. Deo 1 : Spektrofotometrijska metoda sa 2. Deo 2: Kolorimetrijska metoda sa N. Određivanje sadržaja slobodnog hlora i ukupnog hlora. Kvalitet vode.-dietil-1. Deo 3: Spektrofotometrijska metoda sa sulfosalicilnom kiselinom .fenilendiaminom za rutinsku kontrolu JUS ISO 7393-2.JUS ISO 7890-1.JUS ISO 6060. Metoda jona sa selektivnom elektrodom. Kvalitet vode. 28. . . Određivanje sadržaja rastvorenog kiseonika. propisuju se standardi koji imaju sledeće nazive i oznake: • • • • • • • • • Kvalitet vode. Smernice za određivanje sadržaja ukupnog organskog ugljenika (TOC) JUS ISO 8245.6-dimetilfenolom .1.4 . Kvalitet vode. 4-10).JUS ISO 7890-2. Deo 1: Statističko ocenjivanje linearne kalibracione funkcije.N. . Kvalitet vode. list SRJ» br.N.JUS ISO 7393-1. Deo 1: Titrimetrijska metoda sa N. Određivanje sadržaja nitrata. [3] -7- . Metoda razblaživanja i rasejavanja.Obrada otpadnih voda industrije piva • Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju preduzeća i druga pravna lica koja vrše odredjena ispitivanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda kao i ispitivanja kvaliteta otpadnih voda. Određivanje sadržaja nitrata. Kalibracija i ocenjivanje analitičkih metoda ispitivanja i karakteristika metoda.1998.4-fenilendiaminom .JUS ISO 7890-3. Kvalitet vode. Kvalitet vode. Određivanje hemijske potrošnje kiseonika. • • • Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće («Sl.45/94). Kvalitet vode. Kvalitet vode. Zakon o režimu voda («Sl.(«Sl. 41/94). 43-45). str. 42/98. JUS ISO 5813. glasnik SRS» br.

br. dizajniranih sa vremenom zadržavanja od 24 časa ili više u kojima dnevna zapremina otpadne vode. Efekat prečišćavanja se računa u odnosu na ulazni ukupni azot (organski i neorganski) i izlaznu vrednost ukupnog azota u toku reprezentativnog vremenskog perioda koji nije duži od 24 časa. stav 2. (III) Granična vrednost za azot (amonijačni-azot) i granična vrednost za ukupan neorganski azot se primenjuje kada je temperatura efluenta iz biološkog prečistača 12oC i kada je opterećenje ukupnog ulaznog azota. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II) (I) Vrednosti se odnose na 2-časovni uzorak. gde je uzorak očigledno obojen usled prisustva algi. Tabela 1. koje je dato u dozvoli veće od 100 kg/dan. (II) Ne primenjuje se na vode iz indirektnog rashladnog sistema i sistema za pripremu procesne vode. U -8- . ne prelazi 500 m3. GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJE ZA OTPADNE VODE 38. (V) U efluentima kanalizacionih laguna. 65/08 i 16/11). broj 30/10) i člana 42. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”. Mogu se primeniti i na integrisane sladare. HPK i BPK5 treba određivati iz uzorka koji ne sadrži alge. tačka 1) Zakona o vodama („Službeni glasnik RS”.Obrada otpadnih voda industrije piva ZAKONSKA REGULATIVA Na osnovu člana 93. pod uslovom da pokrivaju zahteve pivare. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju piva Granične vrednosti emisije navedene u ovom odeljku se odnose na otpadne vode čije zagađujuće materije potiču uglavnom od proizvodnje piva. Vlada donosi UREDBU o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje Prilog 2. (IV) Zahteve za ukupni fosfor treba primeniti tamo gde opterećenje sirove vode ukupnim fosforom na kome se bazira dozvola za ispuštanje efluenta dostiže 20 kg/dan. stav 1. 71/05 – ispravka 101/07. na kojoj je bazirana dozvola za ispuštanje. 55/05.

Proizvodnja ohmeljene sladovine Ohmeljena sladovina osnova je za kvalitetan gotovi proizvod. Deo ječmenog slada može se zameniti žitaricama i proizvodima od žitarica (kukuruzna krupica). Hlađenje i aeracija sladovine Alkoholno vrenje i zrenje (odležavanje) piva U postupku vrenja i dozrevanja piva dolazi do pretvaranja fermentabilnih šećera (ekstrakta) pomoću pivskog kvasca u etil alkohol. voda i kvasac. Izdvajanje sladovine iz ošećerene komine 3. Inokulacija pivskog kvasca u hladnu sladovinu.Obrada otpadnih voda industrije piva tom slučaju vrednosti prikazane u tabeli se smanjuju na 15 mgO2/l za HPK i na 5 mgO2/l za BPK5. hmelj. zahtevi se odnose na slučajni uzorak. nusprodukte vrenja i biomasu kvasca kod povišene temperature (fermentacija ili vrenje) te modifikovanje nusprodukta vrenja pomoču zaostalog kvasca pri niskoj temperaturi (dozrevanje ili odležavanje). Hlađenje mladog piva 5. Filtracija piva 3. 3. Dozrevanje (odležavanje) mladog piva Dorada piva Pivo je nakon završetka procesa odležavanja još uvek mutno. Stabilizacija piva 2. Korekcija udela sastojaka piva -9- . Kuvanje sladovine s hmeljom 4. Zbog toga je potrebno pivo izbistriti i pripremiti za otakanje u ambalažu u skladu sa deklaracijom proizvoda. U slučaju taložnih laguna. Postupak dorade piva vrši se u 4 procesna koraka: 1. Ne treba smatrati da se zahtevi odnose i na slučaj kada je taložna laguna isušena pre postizanja zadatih nivoa. Celokupan proces odvija se u anaerobnim uslovima pri temperaturi 6-16°C i izvodi se u 5 procesnih koraka: 1. Celokupan proces proizvodnje ohmeljene sladovine izvodi se u 5 procesnih koraka: 1. Osiguranje odgovarajućih uslova prilikom manipulacije i skladištenja sirovina preduslov je kvalitetnog gotovog proizvoda. Glavno vrenje sladovine. odnosno utrošak energije potrebne za proizvodnju sladovine. CO 2 . Bistrenje sladovine 5. 2. U postupku dorade piva izvode se finalne korekcije karakteristika piva zavisno od primenjenog tehnološkog procesa. Osim toga sadržaj suve materije (ekstrakt) u sladovini određuje tip piva. odnosno nedovoljno bistro za plasman. Komljenje usitnjenih sirovina (prekrupe/krupice) 2. dodacima na bazi skroba i šećera. [5] OPIS TEHNOLOGIJE Proizvodnja piva je dugotrajan i složen tehnološki proces sastavljen od niza tehnoloških operacija i tehnika: Prijem i priprema sirovina za proizvodnju piva Za proizvodnju piva potrebne su četiri osnovne sirovine: ječmeni slad. Uklanjanje (sakupljanje) kvasca 4. Kvalitet ovih sirovina ima odlučujući uticaj na kvalitet gotovog proizvoda.

2 l do 50 l) i materijalu izrade (staklene boce. Pranje ambalaže. Na početku vrenja iz fermentora izlazi smesa ugljen dioksida i vazduha. Rukovanje pivom i ambalažom mora biti optimirano i ispunjavati osnovne preduslove za ispravan gotov proizvod. kao i od toga radi li se o novoj. hlađenje sladovine. pranje i dezinfekciju ambalaže. sredstava za čišćenje. Pranje i dezinfekcija unutrašnjih površina procesne opreme se radi CIP („Cleaning in Place“) postupkom zatvorenog. hlađenje vazdušnih i amonijačnih kompresora i dr. bačve od nerđajućeg čelika).Cilj pranja i dezinfekcije je osiguravanje neophodnih higijenskih preduslova u svim fazama proizvodnje piva. pranje i dezinfekciju tehničko-tehnološke opreme i radnih površina.Obrada otpadnih voda industrije piva 4. Palete s gotovim proizvodima se čuvaju u skladištu opremljenom s opremom za kondicioniranje vazduha (hlađenje/grejanje). Kapacitet kompresora mora zadovoljiti sve potrebe instalirane opreme i tehnoloških procesa Pranje i dezinfekcija . Ostali korisni procesi Pomoćni (korisni) procesi neposredno vezani za proces proizvodnje piva definisani su osnovnim karakteristikama tehnološkog procesa proizvodnje piva i sastoje se od: Pripreme tehnološke vode . nepovratnoj ili povratnoj ambalaži i sama priprema ambalaže i postrojenja za punjenje piva u ambalažu (ambalažiranje) različita. Kontrola oprane ambalaže. kuvanje sladovine). Otakanje piva u ambalažu je vrlo složen proces koji se sastoji od sledećih tehnoloških operacija: Priprema ambalaže. pripremu naplavnog filtera piva.Voda se primarno koristi kao sirovina (89 .Postrojenje za proizvodnju komprimovanog vazduha za pivare čine vazdušni kompresori s vodenim ili vazdušnim hlađenjem. Skladištenje filtriranog piva[2] Ambalažiranje piva Pre prodaje pivo se mora napuniti u ambalažu koja se razlikuje po zapremini (0. foliju (nepovratne boce). Rashladni medijum je amonijak koji kruži u zatvorenom sistemu predaje hladno u medijima (voda ili propilen glikol) koji se u odvojenim sistemima dovode do potrošača hladnoće. Doziranje CO 2 . proizvodnju pare. Pranje i dezinfekcija procesne opreme i radnih površina su zbog visokih higijenskih zahteva učestali te iziskuju velike troškove radne snage. tehničke opreme. te za ispiranje ekstrakta iz tropa. Glavni deo potrošnje pare odvija se u procesu proizvodnje sladovine (komljenje. vode i energenata. slažu na palete (paletizatori) i odvode u skladište gotovih proizvoda. Proizvodnje vodene pare . Biološka stabilizacija (pasterizacija boce i piva). Proizvodnja komprimovanog vazduha . pa je zavisno od toga. kružnog pranja i dezinfekcije koriste i vodu i različita sredstva za pranje (alkalna. Punjenje i zatvaranje. kondenzaciju amonijaka u rashladnim postrojenjima.Ugljen dioksid je uobičajeni nusproizvod alkoholnog vrenja pivske sladovine. filtracije (sterilizacija filtera) te punjenja u ambalažu (pranje boca) i pranje (CIP pranja) Proizvodnja rashladne energije . pasterizaciju piva. koja se ispušta u -10- . održavanje opšte higijene.Para se proizvodi u kotlarnici koja ima funkciju proizvodnje tehnološke pare pritiska 6-8 bara. kutije (nepovratne boce i limenke).93% vode u proizvodu). kisela i dezinficirajuće). Etiketiranje i označavanje Skladištenje gotovog proizvoda Nakon opremanja ambalaža se pakuje zavisno o vrsti u PVC nosiljke (povratne boce).Rashladno postrojenje je neophodno za vođenje tehnološkog postupka proizvodnje piva.

bačvi i boca. dok se veći deo nakon upotrebe pojavljuje kao otpadna voda iz pogona. poluproizvoda. tim razlikama doprinose veličina pogona i tip kanalizacione mreže. stepena savremenosti primenjene tehnologije i stepena recikliranja nusproizvoda i otpadnih materija tehnološkog procesa. Kontrolna laboratorija . da li su i u kojoj meri atmosferske -11- . pivskog i hmeljnog tropa.tehnološkke otpadne vode. zbog specifičnosti i različitosti proizvodnih procesa u pojedinim pogonima. kvasca. poluproizvoda i gotovih proizvoda tako i mikrobiološku opreme. te radnih površina. pročišćavanje i doziranje CO 2 . dijatomejske zemlje. tankova za odležavanje pritisnih tankova.Obrada otpadnih voda industrije piva atmosferu prvih dvadest sati dok udeo CO 2 u izlaznim fermentacionim gasovima ne dostigne 95.[2] MESTA NASTANKA OTPADNIH VODA U PIVARI U pivarama se voda koristi za ekstrakciju slada u postupku dobijanja sladovine i ispiranja tropa. gotovih proizvoda. Otpadne vode se mogu svrstati u dve grupe: . održavanje čistoće ostalih delova opreme. proteinskog taloga. proizvodnju pare itd. Tada se izlazni fermentacioni gasovi uvode u postrojenje (stanicu) za prikupljanje. Osim toga. kondenzatora i slično) .0 do 99. pranje posuda varionice fermentora.uslovno čiste (voda iz friždera. kako bi se pročišćeni ugljen dioksid mogao upotrebiti za određene tehnološke operacije. cevovoda. Postrojenje za dobijanje dozirnog CO 2 služi s jedne strane za uskladištenje CO 2 koji kontinuirano izlazi iz fermentora dok traje vrenje piva.5 %. cevovoda. a s druge strane za njegovo čišćenje i doziranje.Proces proizvodnje piva neophodno je nadzirati u svakom procesnom koraku kako sa fizičko-hemijskih karakteristika sirovina. hlađenje. Samo manji deo te vode ulazi u sastav gotovog proizvoda. tj. Ove vode se razlikuju po količini i sastavu od pogona do pogona. sredstava za pranje i dezinfekciju. Tehnološke otpadne vode sadrže u suspenziji smesu sladovine. kvasca. piva.

a samim tim i smanjujemo količinu otpadnih voda koje ispuštamo u kanalizaciju. koje nose sve materije u procesu vrenja. Isto tako i izborom opreme sistema tehnološkog procesa. odležavanja i obrade gotovog piva posledica je sadržaja organske materije. korišćenje dekstroznog lepila. Samim izborom tehnološke operacije ne utičemo na potrošnju vode već i na racionalno trošenje energije. Bez obzira na jednostavne mogućnosti regeneracije i neutralizacije takvog rastvora. Racionalno trošenje vode nije značajno samo sa aspekta cene tehnološke vode koja je uvek niska. Sve vode koje se ispuštaju u kanalizaciju iz pogona u kome se proizvodi sladovina. S obzirom na to da je količina otpadnih voda pivara zavisna u prvom redu od količine utrošene tehnološke vode. gorke materije i ostale komponente ili materije koje nastaju u toku samog tehnološkog procesa. Ipak u odnosu na ukupnu količinu otpadnih voda pivare ispada da se 15% ispušta iz procesa proizvodnje sladovine. od presudnog su značaja za količinu i zagađenost otpadnih voda. U procesu sladovanja znatnije se količine tehnološke vode koriste za namakanje zrna slada. Zagađenja koja u otpadne vode flašare (punionice boca) dospevaju dnevnim i nedeljnim pranjem mašina i prostora jesu razna ulja i masti za mašine i sanitarni čvor. Uticaj na neželjene pH vrednosti ima i ispuštanje iskorišćenog baznog rastvora od pranja boca. a kroz to i ispuštanja otpadnih voda. moramo naglasiti da poređenja u pogonima pokazuju da moderne pivare rade s optimalnim iskorišćenjem postrojenja. tj. naknadnog vrenja i odležavanja. pri čemu se suvišna količina vode često ispušta u kanalizaciju. smatramo otpadnim vodama proizvodnje sladovine. Bez obzira na to što se u pivarama pojavljuju vremenski intervali u kojima praktično nema znatnije potrošnje. Ove otpadne vode osim slada nose sa sobom i čestice organskog i neorganskog porekla. Otpadne vode ispuštene pri proizvodnji piva. kvasac nastao u procesu glavnog i naknadnog vrenja. Karakteristika ovih otpadnih voda je vrlo visoka zagađenost. Vrlo često u otpadnim vodama nalazimo čvrst otpad bez obzira što se po pravilu izvođenja iskorišćene etikete i stakleni lom izdvaja i odlaže na otpad. otpadne vode prilikom pranja posude ili filtracije komine ili tropa. još uvek mnogi pogoni imaju visoke pH vrednosti otpadnih voda iz punionice zahvaljujući upravo -12- . Znamo da je cilj svih proizvoda pa samim tim i proizvoda sladovine što veće iskorišćenje svih faktora u procesu. Potrošnja tehnološke vode kao i sistemi u kojima se ona koristi. kao i od učestalosti od tog ispuštanja. dospele u otpadnu vodu kroz gubitke u tehnološkom procesu ili pranjem posuda sa zaostalim količinama poluproizvoda i proizvoda. odnosno da zavisno od rešenja samo 10-20% tehnološke vode ne odlazi kao otpadna voda. Ima nekoliko karakterističnih postupaka u tehnologiji proizvodnje sladovine kod kojih dolazi do tehnološki nužnog ispuštanja otpadnih voda. Te otpadne materije čine: sladovina. Postupak etiketiranja boca. Kod stvaranja otpadnog proizvoda iz objektivnih ili subjektivnih razloga gubi se energija nepovratno i takav proces je neekonomičan što se odražava na tehnološki proces i kvalitativne i kvantitativne karakteristike otpadnih voda. uz znatne varijacije apsolutnih vrednosti zagađenja. U kvalitativnom smislu zagađenost otpadnih voda vrenja. pojačan je značaj racionalnog trošenja i kontrole utroška tehnološke vode. Otpadne vode ispuštene iz pogona za punjenje piva u staklenu ambalažu (flašara) su relativno sa niskim sadržajem organske materije i sa vrlo visokim varijacijama pH vrednosti. koja je rezultat tehnološkog zahteva za upotrebom baza i baznih sredstava za pranje boca. belančevine. Otpadne vode proizvodnje sladovine su kako u kvalitativnom tako i u kvantitativnom smislu rezultat primenjene tehnologije kao i specifičnosti karakterističnih za svaku pojedinu sredinu. kao i gubici gotovog proizvoda takođe su potencijalni izvori zagađenja organskim materijama. nose u sebi zaostale materije kao skrob. sva mesta su istovremeno u pogonu. a kroz to se osetljivo smanjuju maksimalne vrednosti. dijatomejska zemlja izmešana sa ćelijama kvasca. nego iz zbog savremenije proizvodnje u kojoj se voda koristi u cirkulacionim sistemima uz korišćenje svih mogućnosti iskorišćenja nusproizvoda nastalih u toku proizvodnje piva. ugljene hidrate. belančevine.Obrada otpadnih voda industrije piva i sanitarno-fekalne vode odvojene od otpadnih tehnoloških voda. kao i obrade piva nazivamo otpadnim vodama vrenja i obrade gotovog piva. mlado pivo kao i gotovo pivo koje se gubi u toku procesa. niti nadoknade za obradu ispuštene vode koja nije adekvatna. naknadnog vrenja. celulozu.

9% masti.filterski kolač sa obrade piva direktno prebaciti u komovnjak (pozitivno utiče na izluživanje pri ispiranju tropa i povećavaiskorišćenje ekstrakta).trop prodavati u vlažnom stanju. Poteškoća je što bi ovu vodu trebalo čuvati u posebnom spremniku na relativno visokoj temperaturi (80-84oC) kako bi se sprečilo kvarenje i što postupak dolazi u obzir samo ako varionoca radi 24 časa. svih 7 dana u nedelji. . Činjenica je da pojedine naše pivare suše trop koji pre sušenja cede.Obrada otpadnih voda industrije piva slabom rešavanju tog problema. sanitarna otpadna voda čini značajan izvor zagađenja. zaposlen veliki broj ljudi unutar jednog pogona. bez obzira na tehnički nivo pojedine punionice. 3. Praktično to znači da bi se dobila 1 tona osušenog tropa. Sve vode se tada propuštaju preko dekantera.5% smole. 18% šećeri. . Uobičajeno je u ovaj spremnik dovesti i poslednju vodu od ispiranja tropa te vodu od ispiranja posuda varionice. 0.trop konzervirati s ureom i prodavati u vlažnom stanju. 5% linolna kiselina.5% celuloza.kod sušenja tropa vodu ceđenja vratiti u varionicu. Prema tome. što se odražava na opterećenost ukupnih otpadnih voda. to se može ostvariti na sledeći način: a) smanjenjem nivoa zagađenosti otpadnih voda varionice U cilju smanjenja uticaja otpadnih voda varionice na zagađenost ukupnih otpadnih voda pivare preporučuje se: . 0.4% tanini). . ceđenjem treba ukloniti oko 1000 kg tečne faze koja opterećuje otpadne vode varionice sa dodatnim 50 kg suve materije. ali vrlo nepovoljno se stanovišta pokazatelja zagađenosti otpadnih voda. da varionica i punionoca imaju najveći uticaj na 20°C BPK 5 vrednost ukupnih otpadnih voda te da varionica i obrada piva daju najviše suspendovanih materija. [4] Minimizacija zagađenja otpadnih voda pivare Zbog svega navedenog potrebno je izvršiti modifikaciju tehnološkog procesa u cilju recirkulacije tehnološke vode i reciklaže nusproizvoda i otpada. Dobijeni talog 25% suve materije se meša sa -13- . Naime ceđenjem se iz 100 kg vlažnog tropa dobija. što je važno sa stanovišta uštede energije. . Podaci se odnose na pivaru u kojoj se trop prodaje u svežem stanju a višak kvasca iz vreonog podruma se ne ispušta u kanalizaciju. pre nego se pokuša smanjiti nivo njihove zagađenosti. do 40 kg tečne faze koja sadrži do 5% suve materije (40% proteini. ovaj prikaz nije univerzalan i naveden je ovde samo kao primer kako bi trebalo klasifikovati otpadne vode u vlastitom pogonu. Kako je pri punjenju piva u staklenu ambalažu. ipak se vidi da najviše otpadnih voda potiče od pranja. To je svakako nedopustivo pa bi vodu od ceđenja trebalo vratiti u varionicu.talog iz whirpoola direktno vraćati u bistrenik.

visoka potrošnja alkalija. Ispušten u kanal povećava 20°C BPK 5 za 5%. [4] Kvalitativno . povećanje količine i hranljive vrednosti tropa). vrući i hladni talog. b) smanjenjem nivoa zagađenosti otpadnih voda iz vreonog i ležnog podruma Otpadne vode iz vreonog i ležnog podruma manje će uticati na zagađenost ukupnih otpadnih voda ako se pivarski talozi (tj. naprotiv.1% suve materije se čuva na 80oC i koristi za ukomljavanje.koristi u svežem stanju. . kiselim otpadnim vodama (iz vreonog podruma). Koncentracije kojima se peru rezervoari za fermentaciju i filtri dostižu 20°C BPK 5 3000 mg/l . uštede hmelja. Takođe. .osuši. a otpadne vode od pranja manje će uticati na pH vrednost od ukupnih otpadnih voda ako se: . kao i koncentracije amonijaka i suspendovanih materija su takve da se ovi efluenti -14- . zavisno od ranije spomenutih faktora. a u vodama kojima se peru cisterne za čuvanje piva čak i 16000 mg/l.5-0.alkalija. ubrzanje vrenja. . već se prikupljaju o odvojene spremnike i kvasac se zatim: . u ishrani životinja (do 0.Obrada otpadnih voda industrije piva ispresovanim tropom i suši.inaktivira toplotom i konzervira propionskom kiselinom te koristi kao proteinski dodatak krmima (do 10%). . .tople alkalne vode koriste za potapanje ječma. Prosečna organska opterećenja izražena preko parametara 20°C BPK 5 i HPK. a dokazano je da ne utiče na kvalitet tropa. a nakon ceđenja još filterski kolač sa obrade sladovine i piva. Prema nekim podacima filterski kolač se može vratiti u komovnjak bez ikakvih štetnih posledica. pivo vrati u whirpool. on povećava izlučivanje ekstrakta iz tropa prilikom ispiranja i povećava iskorišćenje.5% biološki aditiv).alkalija iz mašine za pranje pročišćava taloženjem u posebnom spremniku (dodatak sredstava za flokulaciju) i reciklira ili se kontinualno prečišćava filtracijom. c) smanjenjem i kontrolom alkalija i alkalnih voda Visoka potrošnja alkalije (do 0.pomeša sa melasom u razmeri 1:1. vreoni ili ležni podrum. otpadni kvasac) ne ispuštaju direktno u kanalizaciju. 0. Otpadne vode nastale pranjem boca sadrže male koncentracije organskog zagađenja ( 20°C BPK 5 od 200 do 400 mg/l). ali ostaje problem izdvojenog kvasca. ako se on ne može osušiti pa to zahteva primenu jednog od prva tri rešenja.kvantitativne karakteristike otpadnih voda Količina i zagađenost ukupnih otpadnih voda pivare varira u širokim granicama. . povećanje α-aminoazota. . .alkalija pre ispuštanja neutrališe otpadnim CO 2 iz podruma za vrenje ili dimnim gasovima iz kotlarnice.8 kg 50% NaOH na jedan hektolitar piva. čime mu se povećava trajnost do 7 dana i koristi kao dodatak krmima.6 kg filterskog kolača po 1 hl piva. Opisani postupak se može modifikovati tako da se umesti dekanter-centrifuge postavi cilindrično-konusni tank taložnik u kojem se brzo iztaloži oko 90% suspendovanih sastojaka koji se pridružuju tropu a izbistrena voda čuva na 70oC i koristi za ukomljavanje uz predhodno mešanje sa aktivnim ugljem (50-100 g hl-1). Tropu se pre ceđenja po ovom konceptu mogu dodati hmeljni trop. Ovo je značajno jer specifičnoj potrošnji od 100 do 150 g dijatomejske zemlje nastaje 0.reciklira u varionici (smanjenje normativa sirovina. Voda sa 1-1. odnosno alkalne otpadne vode postepeno ispuštaju i dozirano razređuju.ugusti na dekanteru.8 kg 50% NaOH na jedan hektolitar piva) će se smanjiti. čini otpadne vode od pranja boca agresivnim.

neprečišćene zbirne otpadne vode iz tehnološkog procesa za proizvodnju piva 1 Fina rešetka (sito) za uklanjanje sirovine iz tehnološkog procesa i zaštitu opreme na postrojenju (merač protoka. Linija vode: 0 Tehnološki proces za proizvodnju piva. 1b merač protoka. prikazana je tehnološka shema za predtretman otpadnih voda iz industrije za proizvodnju piva. [4] TEHNOLOŠKE SHEME POSTROJENJA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA Na slici 7. -15- . prikazan je prosečan sastav (koncentracija relevantnih pokazatelja) zbirnih otpadnih voda AD Pivare .Obrada otpadnih voda industrije piva ne smeju direktno ispuštati bez prečišćavanja u recipijente. 1a kontejner za materijal uklonjen sitom koji se prerađuje na liniji mulja.Niš. pumpe itd. kada je njihov prijemnik gradska kanalizacija.48. Influent .). U tabeli 7.67. Prisutnost ugljenih hidrata i proteina čini ove vode pogodnim za biohemijsko prečišćavanje aerobnog i anaerobnog tipa.

kvantitativnih karakteristika zbirnih otpadnih voda. koje se upuštaju u gradsku kanalizaciju. Linija mulja: 5 zgušnjivač mulja. Tehnološka shema postrojenja za potpuno prečišćavanje zbirnih otpadnih voda iz industrije za proizvodnju piva: Linija vode: 0 tehnološki proces za proizvodnju piva. 3a kontejner za flotirani materijal koji se prerađuje na liniji mulja. egalizacioni bazen sadrži opremu za mešanje. 1a kontejner za materijal uklonjen sitom koji se prerađuje na liniji mulja. S l i k a 7. 1b merač protoka. Influent . Neprečišćene otpadne vode (influent) se najpre proceđuju kroz fine rešetke za uklanjanje krupnijeg grubo dispergovanog i delom suspendovanog materijala. kada su prijemnici reke II klase.hemijsko prečišćavanje u kome se vrši flotacija vazduhom uz ukrupnjavanje čestica koagulacijom (Al 2 (SO 4 ) 3 ) i flokulacijom (PAA). -16- . odnosno uduvavanje dovoljne količine vazduha. 6 kondicioniranje mulja sa (Al 2 (SO 4 ) 3 ) i organskim polielektrolitima (PAA). 7 stabilizacija mulja krečom (Ca(OH) 2 ) i 8 odlaganje stabilizovanog mulja na deponiju. 3 reaktor za intenzivno fizičko .Obrada otpadnih voda industrije piva 2 egalizacioni bazen za ujednačavanje kvalitativno . gde se pored uklanjanja 20°C BPK 5 . hemijsko kondicioniranje i stabilizaciju krečom (linija mulja).). otpadne vode se uvode u egalizacioni bazen gde se vrši ujednačavanje protoka i sastava.konični taložnik izrađen od čeličnog lima i efluent . pumpe itd. Nakon toga se otpadne vode uvode u reaktor za intenzivno fizičko-hemijsko prečišćavanje. koje bi mogle da oštete merač protoka. 4 primarni cilindrično .68. da ne bi došlo do taloženja suspendovanih materija i anaerobnih procesa. Mulj iz primarnog taložnika.neprečišćene zbirne otpadne vode iz tehnološkog procesa proizvodnje piva 1 Fina rešetka (sito) za uklanjanje sirovine iz tehnološkog procesa i zaštitu opreme na postrojenju (merač protoka. prikazana je tehnološka shema postrojenja za potpuno prečišćavanje zbirnih otpadnih voda iz industrije za proizvodnju piva. zatim materijal odvojen na finim rešetkama. Na slici 7.prečišćene zbirne otpadne vode iz tehnološkog procesa proizvodnje piva. Uklanjanjem krupnijih čestica.68. kao i flotirani materijal idu na zgušnjavanje. HPK i suspendovanih materija vrši smanjenje pH vrednosti otpadne vode zbog kisele hidrolize aluminijumsulfata.

koje se upuštaju u reke sa većim ekološkim zahtevima. S obzirom da postoji mulj iz sekundarnog taložnika to zahteva potpunu stabilizaciju ovog mulja sa primarnim muljem. Na osnovu kvalitativno kvantitativnih karakteristika otpadne vode.kvantitativnih karakteristika zbirnih otpadnih voda. Linija mulja: 8 zgušnjivač mulja.prečišćene zbirne otpadne vode iz tehnološkog procesa proizvodnje piva. i visoka koncentracija suspendovanih materija. 5 bioaeracioni bazen sa aktivnim muljem (produžena aeracija. 3 reaktor za intenzivno fizičko . utvrđeno je veliko organsko zagađenje (HPK iz KMnO 4 I 20°C BPK 5 ). Potpuno prečišćavanje otpadnih voda pivare podrazumeva i sekundarni tretman u bazenu sa aktivnim muljem sa malom opterećenošću mase (produžena aeracija). ovim radom smo dali sveobuhvatnu karakterizaciju otpadne vode iz industrije piva.konični taložnik izrađen od čeličnog lima. pri čemu dolazi i do procesa nitrifikacije). flotiranim materijalom i krupnijim česticama koje su odvojene na sitima. Nakon potpunog tretmana efluent se nesmetano može upuštati u prirodne recipijente sa većim ekološkim zahtevima (reke II klase). uspeli smo da ponudimo rešenja kojima bi se izvršila recirkulacija sirovina i postigla njihova ušteda. Na osnovu višegodišnjih fizičko-hemijskih analiza zbirne otpadne vode urađene experimentalno. Uz uspešan predtretman efekat biohemijskog prečišćavanja je 95% po osnovu 20°C BPK 5 . Voda se potom hloriše. Kao i konkretna rešenja postrojenja za preradu i prečišćavanje otpadne vode. konkretno Pivare AD Niš. [4] ZAKLjUČAK U skladu sa trendom o drživom razvoju. 9 digestor mulja (anaerobno truljenje i dobijanje biogasa kao korisnog proizvoda). Rešenja se razlikuju u tome što je kod drugog projektovano biohemijsko prečišćavanje čime se dobija viši kvalitet vode. Prerada ima za posledicu dobijanje biogasa koji predstavlja ekološko gorivo. egalizacioni bazen sadrži opremu za mešanje. Primenom procesa recirkulacije i rešenja za prečišćavanje otpadne vode zatvaramo krug tehnologije. a samim tim i smanjilo organsko i mineralno opterećenje otpadnih voda. i možemo postići cilj zelene tehnologije sa održivom budućnošću.hemijsko prečišćavanje u kome se vrši flotacija vazduhom uz ukrupnjavanje čestica koagulacijom (Al 2 (SO 4 ) 3 ) i flokulacijom (PAA). 4 primarni cilindrično . Proučavanjem samog tehnološkog procesa proizvodnje. 10 polja za sušenje stabilizovanog mulja i 11 dispozicija mulja (korišćenje stabilizovanog mulja u poljoprivredi). mulj iz taložnika ide na preradu na liniji mulja. da ne bi došlo do taloženja suspendovanih materija i anaerobnih procesa. odnosno uduvavanje dovoljne količine vazduha. -17- . zbog postojanja bakterija i različitih mikroorganizama. očuvanju svih prirodnih resursa koji su nam na raspolaganju i zaštiti životne sredine. Na osnovu kog su data dva rešanja tehnologija za prečišćavanje otpadnih voda. sa razlikom u stepenu prečišćenosti krajnjeg efluenta koji se ispušta u recipijent. 6 sekundarni taložnik iz koga se deo mulja recirkuliše u bioaeracioni bazen a višak mulja ide na preradu na liniji mulja. 7 bazen za hlorisanje iefluent . 3a kontejner za flotirani materijal koji se prerađuje na liniji mulja. zakonskih regulativa i uredba definisan je potreban stepen prečišćavanja po relevantnim polutantima.Obrada otpadnih voda industrije piva 2 egalizacioni bazen za ujednačavanje kvalitativno .

65/08 i 16/11) -18- .) na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz predmeta Pravo zaštite čovekove okoline.org/wiki/%D0%9E%D1%82%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D 0%B5_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5 2. 71/05 – ispravka 101/07. 4. Legislativa u sektoru voda Srbije i harmonizacija sa evropskim direktivama.Na osnovu člana 93. ZAKONSKA REGULATIVA . broj 30/10) i člana 42. Miodrag P. br. Stanisavljević. http://sr. stav 1. red prof.2009.wikipedia. odbranjen seminarski rad (15. Požarevac 2010. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”. 55/05. Predmetni nastavnik Dr Stevan Lilić. Tehnologije prerade otpadnih voda i industrijskog opasnog otpada. monografija.Obrada otpadnih voda industrije piva LITERATURA 1. tačka 1) Zakona o vodama („Službeni glasnik RS”. 5. Sanja Zlatanović. stav 2.04. PRELIMINARNI TEHNOLOŠKI PROJEKAT POVEĆANJA KAPACITETA PROIZVODNJE PIVA ZA 20% U FABRICI “PIVARA NIŠ” 3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful