You are on page 1of 14

VISOKA STRUKOVNA KOLA ZA PREDUZETNITVO

SEMINARSKI RAD PREDMET: MENADMENT

TEMA: MISIJA, VIZIJA I CILJEVI PREDUZEA

Profesor:

Student: Milo Gigi 19/09 k Beograd, maj 2010. godine

SADRAJ:

UVOD I Misija preduzea 1.1. 1.2. Potreba preduzea za misijom Formulisanje misije

3 4 5 5

II Vizija preduzea

2.1.
2.2.

Karakteristike i svrha vizije Strategijska namera

8 9 10 11

III Ciljevi preduzea 3.1. Karakteristike ciljeva preduzea

ZAKLJUAK

12

LITERATURA

13

UVOD

Strategijki menadment je koncept koji ukljuuje kako strategijsko planiranje, tako i strategijske akcije u siuaciji kada se sredina u kojoj preduzee posluje brzo menja. Strategijski menadment omoguava da se preduzee osposobi da izbegne pojavu kriznih situacija. Strategijski menadment ukljuuje tri podruja aktivnosti: 1. strategijsku analizu potrebna da bi preduzee razumelo zbivanja u sredini; 2. strategijski izbor na osnovu prvog koraka se stvara vizija koja omoguava izbor optimalnog pravca akcije u datim okolnostima; 3. strategijsku promenu odnosno implementaciju prethodna dva koraka.

U ovom radu e se detaljnije prikazati drugi korak, gde se oblikuje i uspostavlja strateka smernica preduzea. Detaljnije e biti pojanjena tri glavna indikatora smera u kojem se kree odreeno preduzee: MISIJA, VIZIJA I STRATEGIJSKI CILJEVI.

http://blog.bluesummit.net/strategy/mission-vs-vision/2007/

I MISIJA PREDUZEA

Definisanje misije ili svrhe preduzea je neto to razlikuje preduzee od ostalih uesnika u poslovanju, a posebno od konkurentskih preduzea. Misija daje identitet preduzeu i odraava kako filozofiju preduea ( vrednosti, verovanja, stavove ), tako i svrhu ( poslovne aktivnosti koje preduzee obavlja ili namerava da obavi, vrstu koja je ili koja eli da bude ) . Ona izraava i etike principe poslovnog ponaanja koji e se primenjivati u poslovnoj aktivnosti. Misija oznaava smer ka onome to je primarni zadatak preduzea, a vizija treba da daje znanje o oekivanoj budunosti. S obzirom na potencijal preduzea i stanje poslovne sredine, misija bi trebalo da bude neto ostvarljivo, a njena svrha treba da bude komunikacija preduzea sa zaposlenima, dobavljaima, investitorima i potroaima. Misija kompanije se moe definisati kao jedinstvena namera ( svrha ) po kojoj se preduzee razlikuje od drugih iz iste brane i koja odreuje obim njenih operacija u smislu proizvoda ili trita. Ista ukljuuje i poslovnu filozofiju onih koji donose odluke, podrazumeva imid koji
4

preduzee eli da stvori, odraava vlastiti koncept firme, ukazuje na glavna proizvodna ili trina podruja i primarne potrebe muterija koje e kompanija pokuati da pridobije i zadri. Ukratko: misija opisuje proizvodna, trina i tehnoloka polja od vanosti za poslovanje preduzea.

1.1.

Potreba preduzea za misijom

Definisanje misije je posao koji zahteva puno vremena. Moe se rei da je misija iskaz o stavu, izgledu i orijentacije pre nego o detaljnim i merljivm ciljevima. Postoji sedam razloga zbog kojih je misija potrebna kompanijama: 1. da bi se osigurala svesnost o namerama unutar organizacije; 2. da bi se obezbedila osnova za motivisanje upotrebe resursa organizacije; 3. da se izgradi osnova ili standard za dodelu resursa organizaciji; 4. da se uspostavi harmonina klima u orgganzaciji; 5. da slui kao taka fokusa onima koji odreuju svrhu i smernice organizacije; 6. da se olaka prevoenje ciljeva u radnu strukturu i delegiranje zadataka unutar organizacije; 7. da se odrede namere organizacije i prevedu u ciljeve kako bi se mogli konrolisati trokovi i vreme izvoenja tih ciljeva.

1.2.

Formulisanje misije

Proces definisanja misije za neki konkretni posao se moda najbolje moe shvatiti kao razmiljanje o preduzeu i njegovoj poetnoj fazi. Tipine poslovne organizacije poinju sa verovanjima, eljama i aspiracijama jednog preduzetnika (vlasnika). Smisao misije za vlasnika je obino baziran na sledeim elementima:
1. verovanje da proizvod ili usluga mogu obezbediti dobit koja je u najmanju ruku

jednaka ceni istog/iste;


2. verovanje da e proizvod ili usluga zadovoljiti elje muterije, i to one elje kojime

se trenutno ne udovoljava na odreenim segmentima trita;


3. verovanje da e tehnologija, koja se namerava koristiti u proizvodnji, obezbediti

proizvode ili usluge koji e biti konkurentne po pitanju trokova i kvaliteta;


4. da e uz naporan rad i podrku drugih posao ii bolje od pustog preivljavanja, i da

e isti moi da ima tendenciju rasta i profitabilnosti;


5. verovanje da e menaderska filozofija posla rezultirati u prihvatljivom javnom

imidu i da e obezbediti finansijske i psiholoke dobiti za one koji su voljni da uloe svoj rad i novac da bi firma uspela; 6. verovanje da preduzetniki vlastiti - koncept odreenog posla moe biti preneen i usvojen od strane zaposlenih u firmi i njenih deoniara. Kada odreeni posao raste ili je prisiljen zbog pritisaka konkurenata da promeni proizvod/trite/tehnologiju tada e moda biti potrebno da se misija kompanije redefinie. U tom sluaju e revidirani iskaz o misiji odraavati isti paket elemenata kao i onaj orginalni. U njemu e se navesti osnovni vidovi proizvoda ili usluga koji e biti ponueni, primarna trita ili grupe muterija koje treba usluiti, tehnologija koja e se koristiti u proizvodnji ili dostavi, fundamentalna pitanja opstanka kroz rast i profitabilnost, menaderska filozofija firme i traeni imid kompanije.

Dobro definisana misija usmerava strategijsko razmiljanje i odluivanje, daje granice ili okvir podruju poslovanja preduzea i doprinosi koordinaciji celokupne aktivnosti preduzea u prostoru i vremenu.

http://www.konzum.hr/KorporativniWeb/OpceInformacije/Misija.aspx

II VIZIJA PREDUZEA

Vizija preduzea je stav o eljenoj budunosti u okviru podruja poslovanja koje je definisano misijom, ona opisuje aspiracije za budunost, bez specifikacija sredstava koja su neophodna da bi se postigli eljeni rezultati.

Vizija je ono to omoguava da se preduzee menatlno pomera iz sadanjosti u budue eljeno stanje i zasnia se na uverenju da se moe uticati na budunost i da ona nije predodreena prolou.1 Vizija treba da se zasniva na izvorima i sposobnostima preduzea i usklaenosti sa njegovom srednimo, kulturom, verovanjima i vredsnostima menadera i zaposlenih. Najefikasnije su vizije koje inspiriuz menadere i zaposlene na aktivnost, a svrha je da dovedu do najboljih performansi preduzea. U sutini, vizija predstavlja osnovni okvir delovanja preduzea - po Hinterhuberu, vizija je rezultat sledee tri komponente: 1. oseaj za realnost ( znai da vidimo stvari kakve su u stvarnosti, a ne kakve bi smo eleli da jesu ); 2. otvorenosti ( za shvatanje mogunosti promena okruenja ); 3. spontanosti ( za opaanje razliitih mogunosti promena i gledanja iz razliitih uglova posmatranja na istu pojavu).2 Svaka vizija preduzea koja eli ispuniti svoju ulogu mora biti jasno, jednostavno i realno opredeljena. Mora postaviti izazov za zaposlene, te se usredsrediti na odreen cilj i vreme. Vizija je usmerena u budunost, ipak vremenski horizont ne sme biti zaposlenima suvie daleko, da je oni ne bi mogli postii za svoj radni vek. Faza oblikovanja vizije preduzea je jedna od znaajnih faza strategijskog menadmenta. Vizionarska preduzea nisu samo uspena i trajna. Ta se preduzea uoljivo razlikuju od ostalih preduzea u grani. Ona su vodea u svojoj delatnosti odnosno dominantna u strukturi grane. To su preduzea koja se evolutivno i stabilno razvijaju, i nisu zasnovana samo na jednoj poslovnoj ideji. Kod tih preduzea akcentira se sutina vrednosti preduzea a ne samo natprosena dobit. Sutina poslovne ideologije vizionarskih preduzea je da se prevazilazi ono to je dostignuto U situaciji prevladavanja diskontinuelnih promena u sredini izuzetno je teko reagovati u odsustvu strategijske vizije. Strategijska vizija omoguava da se ustanove prioriteti i da se obezbedi adekvatna mrea odnosa sa sredinom.

Prof.dr Mia Jovanovi, Ana Langovi - Strategijski menadment, Megatrend univerzitet, Beograd, 2001. http://www.hinterhuber.com/

2.1. Karakteristike i svrha vizije preduzea

Strategijska vizija treba da ima sledee karakteristike: da bude orjentisana na budunost; da identifikuje sutinu kompetentnosti preduzea i kritine faktore uspeha; da ima kontraintuitivno sagledavanje; da uvaava prioritete stejjkholdera; da stimulie konzistentnu i integrativnu akciju menadmenta preduzea; da bude trajna, a ipak fleksibilna.

U procesu promena vizija ima tri svrhe:


da razjanjava glavni smer promena ( ukazujui gde i kada preduzee treba da stigne ); motivie ljude da preduzmu akciju u pravom smeru (iako su prvi koraci veoma teki);

pomae da se koordinira akcija velikog broja ljudi na brz i jednostavan nain. Da bi vizija mogla da usmerava, motivie i koordinira promenu transformacionog karaktera potrebne su strategije, planovi i budeti. Da bi se ostvarila vizija (kao razumna i prihvatljiva slika budunosti) potrebne su strategije kao logini naini da se stigne do eljenog stanja. Planovi specifikuju i terminiu aktivnosti na sprovoenju strategija, a budeti su planovi finansijski izraeni (to omoguava proveru racionalnosti odluka i preduzetih akcija).

2.2. Strategijska namera

Stvaranje strategijske vizije je najbolji nain unoenja svrhe u preduzea. Stvaranje strategijske namere je ansa za menadment da proiri definiciju svog poslovanja, da proiri granice grane i bitnije da izmeni nain na koji se upravlja poslovanjem preduzea. Strategijska namera kao elemenat strategijske vizije omoguava da se ustanove prioriteti i balansiraju razliiti zahtevi pojedinih stejkholdera preduzea. Strategijska namera izraava preovlaujue vrednosti menadmenta i zaposlenih u preduzeu. Preduzeu je potreban mentalni fokus na budunost. Vizija daje prihvaeni mentalni okvir, a on formu eljene budunosti. Strategijska namera je sutina vizije i izraava osnovne aspiracije preduzea. Ona omoguava proirenje postojeih granica aktivnosti preduzea i dovoljno je ambiciozna da zahteva natprosean napor da se ostvari, a dovoljno realna da fokusira na razvojne pravce aktivnosti obezbeujui motivaciju pojedinaca i grupa u organizaciji. Strategijska namera daje oseaj smera i izazov je za preduzee. Stratgeijska namera je proirenje internih izvora, sposobnosti i sutine kompetentnosti da bi se ostvarilo neto to izgleda nemogue u postojeoj situaciji (interno je fokusirana). Ona reflektuje ono to je preduzee u stanju da uradi. Potrebno je identifikovati i strategijske namere konkurenata. Ona kreira oseaj hitnosti ili kvazi-krize uoavajui slabe signale u sredini koji ukazuju na potrebna poboljanja umesto pojava kriza.

III CILJEVI PREDUZEA

10

Osnovni cilj svakog preduzea je dobit. Bez dobiti nema razvoja, a bez razvoja nema dobiti umpeter. Definisanje stratekih ciljeva poslovanja je proces pretvaranja osnovnih polazita daljeg razvoja preduzea (vizije i misije) u kvantifikovane, i time merljive rezultate poslovanja. Oni odraavaju aspiraciju preduzea u budunosti i korak su dalje u preciziranju svrhe (misije) osnivanja preduzea odgovaraju na pitanje koja su to podruja (proizvodi, usluge) kojima preduzee treba da se bavi. Formulisani ciljevi su orjentiri kojima se usmerava raznovrsna aktivnost u preduzeima. Ciljevi utiu direktno i indirektno na sve aspekte poslovanja preduzea. Menaderi stalno koriguju aktivnosti preduzea i usmeravaju je ka ostvarenju ciljeva. Zbog njihove uloge u procesu upravljanja i usmeravanju itave aktivnosti preduzea nije poeljno esto preispitivanje i menjanje osnovnih ciljeva poslovanja preduzea. Oni treba da se modifikuju ako se menjaju uslovi rada u preduzeu i njegov poloaj u sredini u kojoj obavlja svoju poslovnu aktivnost. Uloga ciljeva je da usmeravaju aktivnost ka eljenom stanju ili situaciji i sve dok to obavljaju ne treba ih modifikovati. Izbor ciljeva poslovanja nije potpuno slobodan ve je limitiran prihvaenim obavezama, mestom preduzea u sredini kao i njegovim potencijalom. Formulisanje racionalnih ciljeva pretpostavlja poznavanje ekonomskih, sociolokih, tehnolokih, politikih i drugih trendova u nacionalnoj i meunarodnoj sredini. U uslovima diskontinuiteta mora se ii u veem broju sluajeva na alternativne ciljeve. Svaki od alternativnih ciljeva e biti racionalan ako nastupe izvesni unapred definisani dogaaji na osnovu kojih su alternativni ciljevi definisani. Elastinost je karakteristika ciljeva u nestabilnoj sredini kada se odigravaju znaajne promene na domaem i meunarodnom tritu. Zbog postojanja veeg broja ciljeva neophodno ih je tako definisati da je mogua klasifikacija po prioritetu. Struktura ciljeva obezbeuje da sekundarni ciljevi vode ostvarenju primarnih ciljeva.

3.1. Karakteristike ciljeva preduzea

11

Racionalno formulisani ciljevi preduzea imaju odreene karakteristike. Pre svega, ciljevi treba da odraavaju svrhu postojanja preduzea i preovlaujue drutvene vrednosti. Ciljevi izraavaju nameru da se ostvari odreeno stanje ili da se doe u odreenu situaciju. Oni daju svrsishodnost akciji. Neophodno je da se ciljevi formuliu na nain koji e stimulisati, a ne ograniavati alternativne naine njihovog ostvarenja. Ciljevi treba da budu realni i ostvarljivi. Ciljevi ne daju samo pravac akciji, ve omoguavaju motivaciju da se ona ostvari na nain kao to je nameravano. Da bi motivisali i orijentisali na akciju ciljevi treba da budu razumljivi za one koji uestvuju u njoj . Ciljevi ne treba da budu uopteno formulisani, oni moraju biti precizirani. Pored specifikovanosti, poeljno je da ciljevi budu kvantifikovani da bi se obezbedila njihova merljivost. To nije jednostavno jer pored ciljeva koje je jednostavno kvantifikovati (rentabilnost, stopa rasta, obim prodaje i dr.) postoje i oni od posebnog znaaja koje nije mogue kvantifikovati (satisfakcija potroaa, vostvo na tritu, presti, inovativnost i dr.).

http://caspiantrading.org/files/goal.jpg

ZAKLJUAK
Zavretkom ovog seminarskog rada upoznali smo se sa vizijom, misijom i ciljevima , kao bitnim fazama strategijskog usmeravanja organizacije.
12

Strategijski menadment je novi koncept, koji ukljuuje, kako strategijsko planiranje, tako i strategijsku akciju u situaciji kada se sredina brzo menja, a zasnovan je na osnovu povratne sprege koja kontrolie i usmerava strategije i akcije. Efektivnost zavisi od nivoa razvijenosti strategijskog menadmenta u preduzeu. Strategijska vizija je predpostavka dobrog strategijskog izbora. Ona treba da odrazi svrhu i smisao postojanja preduzea. Ciljevi su nameravana stanja ili situacije u koje se eli doi na osnovu preduzete poslovne akcije. Proces izbora ciljeva je traenje i odreivanje ta je najbolje da se definie kao stanje ili situacija u koju eli da doe preduzee u doglednom vremenskom periodu.

Literatura:

Prof.dr. Momilo Milisavljevi-,,Savremeni strategijski menadment Jovan Todorovi, Dragan uriin, Stevo Janoevi Strategijski menadmentEkonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2000.,
13

Peter F. Drucker - ,,Menadment za budunost, Prof.dr Mia Jovanovi, Ana Langovi Strategijski menadment, Megatrend univerzitet, Beograd, 2001. http://www.hinterhuber.com/

14