You are on page 1of 2

PROKLETA AVLIJA

O piscu Ivo Andri roen je 1892. godine u Dolcu kraj Travnika. Pisao je pesme, pripovetke, romane i eseje. U knjievnosti se pojavio 1911. Uloivi sve svoje nastojanje da stie novac i slavu, kako pie jo 1921., Andri 1961. dobija Nobelovu nagradu ya knjievnost. Napisao je Na Drini uprija, Gospoice, Travnike hronike, Prokleta avlija... Kratak sadraj Prokleta je avlija naziv za poznati carigradski zatvor, u koji je iz neopravdanih razloga dospeo Petar iz Bosne kojeg su poslali u Istanbul da obavi neke samostanske poslove. Dogodilo se da turske vlasti uhvate neko pismo upueno austrijskom internuciju u Craigradu, u kojem je bilo opisano proganjanje vernika od turske vlasti i sumnja je pal na Petra koji je bio jedini fratar na tome podruju. Zbog toga je uhvaen i zatvoren u istrani zatvor poznat pod nazivom Prokleta avlija, gde je ostao dva mjeseca dok ga nisu poslali dalje. U Prokletoj avliji Petar upoznaje vie ljudi koji se u ovoj pripovedci pretvaraju u galeriju zanimljivih likova. Tu je upravnik Proklete avlije Latifaga zvan Karaoz, zatvorenik Haim, pa zatim glavni lik ove pripovetke, zatvorenik amil-efendija, bogati mali turin iz Smirne. Mladi amil, sin bogatog turina i grkinje, odmalena se posvetio nauci te samotnjakom i asketskom nainu ivota, koji je osobito potencirala jedna nesretna i nepreboljena ljubav. amil se, naime, zaljubio u ker malog grkog trgovca, no ovaj iz nacionalistiko-verskih razloga nije hteo dati turinu za enu nego ju je prisilno udao za grka izvan Smirne. Posle tog dogaaja amil se potpuno zatvorio u sebe i postao neka vrsta osobenjaka. Okruuje se knjigama i posveuje nauci, pokazujui osobit interes za povijest Turskog Carstva, od kojeg ga specijalno zanima razdoblje Bajazita i Dem sultana. Dem sultan je bio Bajazitov brat kojeg je Bajazit dva puta porazio u bitci za presto. Tada je Dem potraio utoite na otoku Rodu, gde su vladali kranski vitezovi. Od tada poinje odiseja Dema, koji kao zarobljenik prelazi iz ruke u ruku raznih evropskih vladara, pa ak i samog pape, a svi ga oni iskoritavaju kao adut protiv turske carevine, tj. prete Bajazitu da e ga pustiti ako ne zadovolji njihove razne zahtjeve. Na amila posumnjaju da prouava upravo to razdoblje jer ono ima slinosti sa sadanjom situacijom na dvoru gde sultan takoe ima brata suparnika, kojeg je proglasio maloumnim i dri ga u zatoenitvu. amil je poslan u Prokletu avliju gdje upoznaje Petra i ispria mu ivot Dem sultana, tvrdei da je njegov ivot identian sa amilovim i da su im sudbine iste. Nakon nekog vremena odvedu ga u poseban zatvor i tu jedne noi prilikom sasluanja doe do tue izmeu njega i policije. amila iznesu, iva ili mrtva ne zna se. Fra Petar ga vie nikada nije vidio. O DELU: Prokleta avlija, povea pripovetka ili mali roman, objavljena 1954. godine, devet godina nakon ''Gospoice'', ''Travnike kronike'' i ''Na Drini uprija''. Za razliku od tih romana,

okvir dogaanja Proklete avlije je izvan Bosne, u Carigradu, a s Bosnom ga vee lik Petra, bosanskog franjevca, koji je sticajem okolnosti dospeo u najvei carigradski zatvor, nazvan Prokletom avlijom. Delo je pisano ekavicom te sadri mnogo arhaizama kako bi to vie doarala situacija onog vremena. Andri i u svojim drugim delima, u onima o Bosni, opisuje pripadnike raznih naroda. Meutim, taj preplet narodnosti dogaa se u opisu u kojem je Bosna temom, dok se u samoj Prokletoj avliji susreu pripadnici uglavnom azijskih naroda. Pred njima svima Petar krije svoje zvanje, pa i pred amilom. Andri je o Prokletoj avliji, o likovima njenih zatoenika i o njihovom ponaanju pisao nedvojbeno i na temelju vlastitih iskustava iz robijakih dana u Splitu, ibeniku i Mariboru tokom 1914. i 1915. g. Oslikavajui sudbinu amil-efendije Andri je zapravo dao portret svoga vremena. Carigradska tamnica zvana Prokleta avlija sa svojim simboliki arenim svetom spojila je jednog skromnog, neduno optuenog bosanskog fratra i razoaranog, ivotom otrovanog i fikcijom opsednutog turskog bogataa. Svet Proklete avlije proputa sve vrste ljudskih grrehova i poroka, ija je nepregledna raznolikost pomno nadgledana zastraujuim oima Latifage Karaoza, jasan je i vrlo itljiv. Kao i u samom ivotu, tako i u Prokletoj avliji ne nedostaje grehova svih vrsta, ali i u njoj esto ima tekih tragedija i nevinih rtvi. I Avlija se bez prestanka puni i prazni, a nikada se ne primeuje viak ili manjak, a za one koji su otili ne pita vie nitko. Prokleta avlija svojim iznimno dojmljivim likovima i njihovim sudbinama, svojom gotovo alegorijskom priom o totalitarizmu putem vida pravde, isprianom smirenim reenicama koje su izraz izvanrednoga umijea prianja, te unutarnjom dinamikom koja obuhvata itavo tivo, je jedno od najboljih ostvarenja u cijelom Andrievom bogatom knjievnom radu.