Trofej 10 Ceo

WEB EDITION FISHING MAGAZINE NO 10
TEMA BROJA:
RAPALA
2011
SADRAJ RE UREDNIKA: ZELENI TROFEJ TEME I DILEME: KRUG BEZ ANESTEZIJE: O DOZVOLAMA 2011. EKOLOGIJA DUHA: O DOZVOLAMA - A BEZ DOZVOLE! PRO & CONTRA: BLAGO MAJCI, SVE SPECIJALCI MAMCI I UMACI: DA KAPLJE IHTIOLOGIJA: KRALJICA MLADICA ARAN: PECANJE ZA ZAPOSLENE TEMA BROJA: RAPALA 2011 PLOVAK I DUBIN(K)A: MERENJE DUBINE PLOVAK: MAMAC ZA MAMAC VREMEPLOV: SMU NA KANALU - FEBRUAR, A U PLIAKU ARAN: ZVANIAN REKORD SRBIJE VODENI PUTOKAZ: PRESPANSKI DRAGULJ - DIVLJI KRAP PREDSTAVLJAMO: RAPALA - ALI OD METALA VODENI PUTOKAZ: SPECIJALNA CENA ZA SPECIJALNE GOSTE 4 6 7 8 10 14 16 18 22 32 34 38 42 44 46 48
SRENE BOINE I NOVOGODINJE PRAZNIKE ELI VAM TROFEJ
Kompjuterska priprema
TROFEJ Pro''
Fotografije
Olivier Portrat i Trofej Pro
E-magazin za sportski ribolov, ekologiju i ribolovni turizam

Glavni i odgovorni urednik
Redakcija
Dragan Jovanov e-mail: jovanovdr@gmail.com
TROFEJ Pro +381 (0)62 85-38-081 trofej.info@gmail.com www.trofej.info
Ribolova~ki TROFEJ
RE UREDNIKA
RE UREDNIKA
Tu jesmo u dobitku, jer mogu itati desetine i desetine novina, asopisa, magazina... a ne kupiti ni jedan jer su mnoga elektronska izdanja besplatna. I to je takoe bitno, utedee se na hartiji, nee se morati sei drvo zbog papira (osim za knjige!). Posledica svega toga su sajtovi i sajtovi, koji niu ko peurke. Prvi su pod navodnicima jer, obino, jedino imaju forume. Forum moe danas da ima svako - jer piu svi. Ali sajt ne ba lako - jer zahteva tekstove - trai autore. Stoga, da bi uopte opstali na internetu, zajme tue tekstove, jer nije lako pisati. Prepisati moe svako, napisati malo ko. Tako ja malo-malo pa izguglam neki tekst iz Trofeja na sajtu iz Srbije, Bosne, Hrvatske... Negde je naveden autor, negde izvor, a negde plagijator. Kad neko pretera, uputim e-mail sajtmoderatoru, a on kae da nije znao da je tekst moj?! Pa mi da link prema nekom treem sajtu. I zaista, i tamo je isti tekst! Negde promene samo sliku, nagde pretabaju 100% sa sve fotkama, a negde promene - ime autora?! Tako sam naiao na brojne fotografije mog drugara Portrata, a potpisane ko Mujo Suljagi ili Petar Petrovi - Carper. No, krade se ono to vredi - imitacija je najvii oblik divljenja! Ja se ne jedim zbog toga - kradu oni koji nemaju, ili ne umeju. Ali ba pobesnim kad neki tekst (da se Vlasi ne dosete!) neznatno izmene - obino promene reenicu-dve (koja ukazuje na prepoznatljiv stil autora) i ponekad skrate. Uasno je kad ti tekst urede, tj. unerede, oni koji koji u ivotu nisu proitali ni Ivicu i Maricu - kada ti tekst oskrnave oni koji ne znaju da se tuka ne pie velikim slovom! Godinama sam se muio dok nisam (delimino) uspeo da za Trofej piu samo oni koji umeju i znaju - i da napiu, i da upecaju. A onda neko tek tako to prisvoji. Izgleda da nema mesta za poteno na vodi na internetu. Tako postoji vie sajtova koji ak i cele pdf Trofeje postave na svoj sajt ne bi li time poveali promet. ta mislite, da li e i ovaj broj (sa ovakvim uvodnikom), postaviti na njihov sajt (ili e i re urednika izmeniti, ili, ak, potpisati svojim imenom)? Postavie! Meutim takvi nisu svesni da rade upravo ono to ja i elim! Jer meni je prevashodan cilj da to vie ljudi vidi i proita Trofej, tj. tekstove mojih saradnika i moje. Cilj svakog medija je da ima to vei uticaj, tj. da ga to vie ljudi vidi. elja mi je da se napisano rairi lananom reakcijom - stoga hvala svima koji vre distribuciju pdf Trofeja i tekstova s naeg sajta sa svojih servera! Jedino to tada nikada nije mogue saznati ni priblino koliko je ribolovaca to italo. Malo nije, oigledno, jer da nije tako zato bi desetine sajtova zajmilo tekstove i cele Trofeje? Cene oni to to radim(o), jer znaju da nije lako napisati - to mogu samo oni koji itaju i knjige. Njihova re se ita, bez obzira da li je napisana na papiru ili ispisana na lcd monitoru. Ali bi elementarni red nalagao da se pozajmljeno uvek potpie i navede izvor, tj. sajt sa koga je preuzeto. Jer, zamislite kada bih ovaj tekst preneo ili prepisao - ali ne i potpisao! Ili jo gore, potpisao svojim imenom! Jeste da bih voleo da sam to ja napisao - ali nisam. Stoga sam i preneo link, u elji da tekst to vie ljudi proita, jer potujem autora i medij za koji takvi piu. Potujte i vi Trofej. Poteno na vodi! Poteno na netu!
GREEN TROFEJ
knjige jo je otkrio Radovan III. Jer, internet je praktiniji za slikovnice, za enciklopedije, za... Jer, em to su slike tolike da se prostiru ko proster (opet citiram Radovana), em se moe video klip ubaciti - tako se jo bolje pojasni ono to je pisac hteo da kae. Stoga ja u tekstove ubacujem linkove za video klipove, ali to se moe u dnevnim, ili sedminim, mesenim, izdanjima. Ne treba tampati neto to se proita - i baci! Zaista, kupujete li dnevne novine, ili ih itate s neta? Ja, recimo, sem ako putujem busom, uopte vie novine i asopise ne kupujem. Odavno ne kupujem ak ni asopise o Formuli 1, jer nema svrhe. Sve zastari za as, sve vesti su kratkotrajne, a internet je bri i svakom dostupniji. I najvanije - detaljniji! Jer gledam film sa trke F1 - a ne slike sa nje. Tvrdim da e vrlo skoro sva tampa biti elektronska, ali da li e se i dalje zvati tampa, ne znam. Moda po inerciji, jedno vreme...
znad svega mrzim motornu testeru - jo od legendarnog horora, filma Teksaki masakr, ali ne zato to su joj Ameri promenili namenu (jer je ima i u Skarfejsu) nego to jo uvek ima onih koji je koriste za seu uma! A ume volim iznad svega, jer drvo je ivo bie - za mene najlepe. Pohlepa za profitom nema kraja, ume se kre, drvee see, a ivotinje povlae. I nestaju... Ubijajui ume, ubijamo i ivotinje - a time i sebe. Za deset-dvadeset godina bie ih jo manje, jer daba sadimo, ako mnogo vie vadimo. Gde god vidi zgodno mesto tu drvo posadi lepo zvui, ali to bude obino napisano na papru, nekom letku ili brouri, neke ekoloki svesne nevladine organizacije. Kako su esto neprofitne (ajde?!), dele papire - a hartija se dobija od drveta. Poseenog drveta. Naravno, bez hartije se ne moe, iako se bez silnih formulara moe, ne moe se bez knjiga. Jer, NIKAD neu knjigu itati sa ekrana monitora, nego iz fotelje pored pei, dok napolju veje i zavija vetar kroz kronje. U sobi toplo, drvo u pei pucketa - plae od bola - ali ta e, kad se mora. Jer nafta je skupa, plin skup, uglja nema (skup je i on), struja skupa - i pre poskupljenja. Ostaje nam samo da pravimo nuklearke, ili totalno unitimo Drinu, Taru... sa jo nekoliko hidrocentrala. I tako, ne ba polako, unitiemo sve, unitiemo se. Jer ta emo deci ostaviti? Osim knjiga - nita! A ta e im i knjige, kad ih ne itaju?
4 Ribolova~ki TROFEJ
Ve ima dosta elektronskih knjiga, i bie ih sve vie, ali to nije to! Ne mogu elektronske Karamazove nekome pokloniti za Boi. Ili da mu poklonim link za roendan! Ajde?! Strano zvui, cure itaju Karenjinu s interneta. Zamislite Tihi Don u elektronskom obliku?! A moda bude ak i fotografija gole Aksinje, hehehe. Za mene su knjige uvek bile samo one bez slika! Slike su za zid, nisu za
TEME I DILEME
TEME I DILEME
kara, iskljuivo nou, a po danu tek deverika veliine dlana, a i to pedeset metara od obale. O smuevima i tukama, naravno, ni govora preutno zakljuuju, svaki iz svog ugla. I tako dan prolazi, dve strane se nepoverljivo gledaju, poneto dzvrcne u vrhove, ali je pogled u neveliku ribu usamljenu u uvarci samo povod za kratke razmene miljenja o svemu to se elelo zaboraviti, posle kojih sledi jo munije utanje. Povremeno, domain tiinu uini dubljom pominjanjem nekakvih papira nabavljenih iz optine i pokazivanjem metalne ice kojom e izvriti demarkaciju. Sigurnom rukom, na dasci ispisuje N , zakucavajui je u koc, a koc u zemlju ba u trenucima kada ovek konano dobija dve dlanare u pet minuta. Na rastanku, dilema da li da neveliki ulov u znak gostoprimstva bude poklonjen ili da se riba vrati biva lako reena, u slutnji da mu ovde nema povratka. to se domaina tie, na licu mu se vide znakovi olakanja, jer uskoro nee imati ko da ga ometa u poslu. ovek zna to nije bilo njegovo mesto. Bilo je onoga ko mu prvi doe i ponaa se tako da se, nakon odlaska, i ne primeti da je tu neko boravio. Ali, to mesto je bilo i njegovo tu je on mogao da bude on, a ne onaj to od njega svi oekuju da bude, i to mu je bilo dovoljno. To je bio benzin motoru koji ga je, brekui, vukao kroz radnu nedelju. Deavalo se da ne doe prvi, a opet je bilo mesta i za njega. I da neko doe posle njega, pa da i za onog drugog bude mesta i da opet svi odu kui opijeni i bez kapi alkohola. Sada je tu neko postavio svoje vidljive i nevidljive ograde, slep za svoju a bezoseajan za tuu nesreu, koju uzrokuje tim inom. Vreme tee, ali krug, ipak, nije pravilan. Poslednjim snagama ovek uspeva da se istuira i lee u postelju. Pre nego to e se svojoj eni pridruiti u hrkanju, kroz glavu mu prolazi misao o tome da, iako je sve isto, zapravo je gore. Nije to starost. Sutra e svanuti novi dan, za sedam dana nova nedelja. Nije u tome problem. Bilo je potrebno tek tri-etiri meseca da se jedno bogomdano mesto, koje je bilo niije, a svaije, pretvori u niijeneije, izgledajui nikako. Kao da je crna koprena koja mu pada na oi slika koja ga predstavlja onakvim kakav jeste, svet ga podsea na nekakav ispranjeni i udovini ring, dok izmeu revolta i ravnodunosti, ne elei da uestvuje u takvoj borbi, prima udarce od nakaznog protivnika, vidljivog i nevidljivog u isti mah. Onda u nokdaunu osea da se itav ring pretvara u ugao, a ni bekstvo kroz konopce vie ne donosi spas - od nokauta koji se doivljava iznova i iznova. Vladica Radojevi
NEGDE U SRBIJICI, DANA DANANJEG
ok je umorno nedeljno jutro jo daleko od svitanja, jedan ovek zavaljen u tvrdoj kuhinjskoj stolici posmatra mesto na kome se, na suprotnom kraju trpezarije, spajaju ivice svee okreenih zidova i plafona. U toj taki, okeanu njegove meditacije, gube se obrisi prethodnih sati, dana, nedelja... erki je isplaena rata za obnovu godine na fakultetu, sin je otvorio mehaniarsku radionicu (i ide mu nekako), a ena, iako nikada nee popustiti do kraja, sve manje napada prostore u kojima ono to bi se moglo nazvati njegovom slobodom dobija punou i identitet. Granice te slobode poinju onog trenutka kada se u tim ranim nedeljnim trenucima dim cigarete lagano penje nad njegovom glavom, meajui se sa ispranjenim mislima i mirisima muke kafe i ljivovice u onoj taki. Ta taka je obavezna priprema, kratkotrajno oputanje izmeu dve velike napetosti. Nakon prenaporne estodnevne jedanaest-sati-dnevno radne nedelje, u kojoj neprestana strepnja od gubitka posla i fiziki napor da se nekako izdri u ovom jednolinom rvnju ine njegov krst, ovek vee koje nee prespavati zapoinje u garai (taj oseaj se nikada ne gubi i ne postoji umor koji e ga savladati). Sistem na petljau je dobar, treba samo promeniti istupljenu udicu. Sledi razmiljanje o montaama koje e staviti
KRUG
na dubinku: ta ciljati, kolika duina predveza, hranilica ili olovo... Pogled na veselo mrdanje peraja babuki u kanti u ovekovom setnom oku budi malecni sjaj, prenosei se na ugao usana, dok zavrava sa vezivanjem udice i sklapa tap sa klizeim usidrenim plovkom. Hleb je izgnjeen, malo primame i tajna aroma dodati u laboratorijski odreenim razmerama, toliko puta proverenim. Kada su kafa i rakija ispijeni, a u jugiu, milom ali nikada dovoljno pouzdanom, sve nekako poslagano, noge postaju neobino lagane. Nakon silaska s petlje auto klizi irokim drumom, bivajui svakim metrom udaljeniji od dima, buke i sivila. Predeo se polako menja, izazivajui u oveku olakanje. Zvuk auta, koji s mukom savladava i manje uspone, neprimetan je od uspomena koje se u njemu obnavljaju, traei jo prijatnije nastavke... Konano, nakon poslednje savladane krivine, nasluuju se obrisi raja. itavo godinje doba deli oveka od poslednjeg susreta sa odmoritem. Velika voda se, kao na nekakvom nebeskom dlanu, giba u pogledu od truckanja automobila nad izrovanom deonicom puta. Nije to vie ono mesto, gde su pucale uvarke, ali u vodi jo poneto zanimljivo pliva, a trava, vazduh, uma i voda nigde tako ne miriu. Sa tom milju, jedva pokretan pod
punom posleratnom opremom, on ostavlja automobil u blizini mosta, nad jednim zalivom, i kree na dva kilometra dugu preostalu deonicu puta, uskom stazom kroz blato i ipraje. Kako se pribliava cilju, koraci postaju tii. Praen rosom koja se uvlai u garderobu, oglaavanjem poneke ptice i izbacivanjem ribe koje razbija ogledalo jezera, ritam srca postaje bri. Dok u glavi, pred poslednjim zavojem pre mirne luke, oblikuje misao o takama koje e prvo ciljati napunjena hranilica, sluh, kao iglom iji ubod u svakoj stotinki postaje jai, biva napadnut nekim angrljanjem, truskanjem, lupanjem i jo desetak slinih radnji, praenih kranjem omete-
Gde god vidi zgodno mesto, obalu ogradi
nog radijskog signala. To je, meutim, tek priprema za bol koji u njemu nastaje od utisaka koje prima vidom. Tamo gde je nekada bila uvarka, sada je devet pocepanih blatnjavih plastinih kesa. Tamo gde su se leti hladile noge pod lakim suncobranom, sada je ponton na neopranoj buradi od sredstava za prskanje kukuruza. Tamo gde je, nekada, u vrei za spavanje bila glava sad je poljski WC, s takvim rasporedom dasaka da je identitet korisnika veoma lako utvrditi. Na kraju, tamo gde je ovek sedeo i ispijao svoju flau piva prekidanu oglaavanjem signalizatora, sad je upavikendica, sa ozbiljnim tendencijama da postane naselje. Gost od umora i zbunjenosti jo uvek ne moe da doe sebi od besa. Nakon pomozboga upuenog domainu, na scenu stupa flaa prividnog pomirenja sa ljutom ukastom tekuinom iznutra. Kako je domain trenutno usamljen, to ga ne ini jakim, prinuen je da, i pored jasno kiselog osmejka na maski od lica, fiktivno paktira sa novopridolim. U oseanju da su svi pomalo poraeni, ali da to niko ne eli da prizna, zapoinje njihovo druenje. Da, riba ne radi nikako ve nedeljama. Ulovi se poneki dobar
Ribolova~ki TROFEJ
BEZ ANESTEZIJE
e znam koliko je prodato jedinstvenih dozvola za sportski ribolov u 2010. godini jer, sudei po paranemiji koja hara Srbijom, sumnjam da je mnogo ribolovaca moglo da tek tako izdvoji 5000 dinara. Ali, ako je prodato zadovoljavajue dosta tih jedinstvenih dozvola, tada e i cena za 2011. godinu biti ista ili slina. Meutim... Gde smo omaili? Poenta je da godinja jedinstvena bude jeftina (dao sam primer panije), to jeftinija (maksimalo recimo 2000 dinara, a ne kao to je sada - 5000), ali da se ne mora kupovati godinja doplatna za svaku izuzet(n)u vodu, jer ko to moe da plati? Logino je da ribolovac - sa kupljenom jedinstvenom dozvolom - moe da izvadi dnevne za Drinu, Dunav, Tisu... jer je lako pretpostaviti da ribolovac ne moe pecati svuda po celoj Srbiji svaki dan. Tako bih ja, recimo, imao jeftinu jedinstvenu kojom bih smeo da pecam u Novom Sadu, a kad poelim da pecam u Apatinu, Beeju, M. Zvorniku (na specijalnim vodama) vadio bih dnevne dozvole za ta podruja. Ali pre pecanja nikako tek kada me ribouvar uhvati da pecam bez dozvole da je kupim! Jer to je onda ist krivolov! (U paniji uvek unapred izvadim dnevne za one dane koje elim da provedem u pecanju.) Naravno podrazumeva se da takve dnevne mogu lako, svuda, da se izvade, u svako doba. A ta dnevna je jeftina (oko 3 evra), a ne ko kod nas 1000 dinara, i vie! Znai, maksimalo 300 dinara. Tako bi sportski ribolovac mogao da po prihvatljivoj ceni peca par puta na brzoj Drini, dan-dva na sporoj Tisi, nekoliko puta kod Dobre, Brnjice... u erdapu. itd. Jer, ako je sportski ribolovac to je dovoljno u okolini svog mesta stanovanja moe da peca do mile volje, svaki dan, ako mu porodica i posao to dozvoljavaju, (ima jedinstvenu), a desetak puta na izuet(n)im revirima da se napeca. Kome je i to malo neka plati vie jer taj nije sportski ribolovac, ve privredni koji peca za novac.
O DOZVOLAMA
"Slubeni glasnik RS", broj 62/2010 lan 1. Ovim pravilnikom propisuje se visina trokova za izdavanje godinje dozvole za rekreativni ribolov za 2011. godinu.
Pravilnik o visini trokova za izdavanje godinje dozvole za rekreativni ribolov
lan 2. Visina trokova za izdavanje godinje dozvole za rekreativni ribolov iznosi 4600 dinara. Za lica starija od 65 godina, lica sa telesnim oteenjem od 60-79%, ene i lica mlaa od 18 godina visina trokova za izdavanje godinje dozvole za rekreativni ribolov iznosi 2300 dinara. Za lica sa telesnim oteenjem od 80% i vie ili trajno nesposobna za rad, lica sa posebnim potrebama i za ratne vojne invalide, visina trokova za izdavanje godinje dozvole za rekreativni ribolov iznosi 100 din. lan 3. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o visini trokova za izdavanje godinje dozvole za rekreativni ribolov ("Slubeni glasnik RS", br. 71/09 i 20/10). lan 4. Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
No, bojim se sledeeg: ta ako korisnici voda proglase najpopularnije, (itaj:. najposeenije) terene, za specijalne, iako to po bogatstvu ribom nikako nisu. ta ako se okoline gradova proglase za takve revire gde e pecati Beograani, Novosaani, Apatinci, Beejci, Smederevci... ako ne u svojim gradovima i okolini? Stoga treba nadleno Ministarsvo da zaista strogo proceni koji su to reviri u Srbiji (ako uopte takvih ima, ja ih ne znam) i da dozvoli prodaju specijalnih dozvola za njih. Namee se jo jedno pitanje: Od kad do kad vam vai registracija za automobil od 1. januara do 31. decembra, ili od datuma vaenja pa do isteka kroz godinu dana? Prema tome, i dozvole za sportski ribolov bi trebalo da vae od datuma vaenja, a ne do kraja kalendarske godine! panska licenca za pecanje se tako izdaje, zato ne i srpska?
Znai: i jeftina jedinstvena i jeftine dnevne dozvole za specijalne revire, ali visoke kazne za sve koji ih nemaju. Amin! Jer, ukoliko budu skupe, bolje mi je da ne vadim nijednu pa da pecam na Joci! Uostalom, mnoge arandije pecaju na privatizovanim revirima i ne pada im na pamet da vade jedinstvenu dozvolu po 5000 dinara; varaliari koji zaista ele da upecaju morae (ako budu skupe specijalne) toliko da (do)plate, da im je pametnije da love tamo gde stvarno ima krupne tuke - na privatizovanim vodama Problem e imati "univerzalni" ribolovci (ma ta to znailo), oni koji pecaju arane na privatizovanim revirima ili tuku na Joci, ako se zaele i smua sa Dunava ili skobalja na Drini... takvo pecanje e ba da kota! Ipak, cpecijalci-arandije nee morati da vade ikakve dozvole - niko ih na privatnim vodama ne trai, a
takvih ribolovaca je sve vie. Jer je arana najvie. Da nije tako, bilo bi zlo i naopako - zamislite koliko bi oni morali imati dozvola, ako se takmie ili pecaju na vie zatvorenih voda jedinstvenu, plus za svaku zatvorenu doplatnu. A pecaju jedino arane. I vraaju ih... U ovoj "preraspodeli" izgleda da e najbolje proi oni koji love smua. Izvade jedinstvenu i pecaju na svim rekama - a nijednog smua ne vrate! I tako dozvolu za as isplate. Meutim, ta ako korisnici proglase i reke za izuzet(n)e revire? Znai: nije mogue kupiti samo doplatnu dozvolu, mora se prvo posedovati jedinstvena (koja se vadi u mestu prebivalita) da bi se, uopte, mogla izvaditi doplatna! Tu su u velikoj prednosti upravljai koji gazduju podrujima koja se prostiru u i oko velikih centara - tamo je stanovnika, pa i ribolovaca, najvie. Kako onda, od kojih sredstava, da oni mali, recimo Mali Zvornik, Ljubovija, Veliko Gradite (veliko je samo po imenu - ali je pre gradilite) i slini, a u ijoj okolini su poznati tereni, uvaju i poribljavaju svoje vode? Kako da se obezbedi dovoljno sredstava za ceo erdap kad je stanovnika (ribolovaca) premalo. Ali ih je u Beogradu, Novom Sadu... vie nego dovoljno. Znai, sad opet gradovi zgru pare, a sela... gore! Ko organizuje Zlatnu buku ili Somovijadu, Tekija i Mali Zvornik, ili Beograd i Novi Sad? Zaista, ta su do sad organizovali veliki centri, ime su doprineli popularizaiji sportskog ribolova i turizma? Sajmovima? Ajde! No, tako e biti sve dok se babe eljaju po gradovima; sve dok oni s Dedinja donose ivotne odluke bitne za stanovnike iz unutranjosti, jer sve je (naalost) samo politika. U velikim centrima je mnogo glasaa. A vlast se boji da se ne zatalasa masa, sela niko ne ia - ko im je kriv to su daleko i od fondova i donacija. I nevladinih organizacija. Zaista, znate li neku a da nije iz Beograda, Nia i Novog Sada? Pria se da su neki korisnici traili da im se dozvoli da itava svoja podruja (cele reke!) kojima gazduju proglase za izuzete, jer su, kao, izuzetni?! Ja bih im izaao u susret - izuzeo bih izuzetne sa liste korisnika! Glod
erovatno da sam ovim tekstom ubo u sridu, jer je prenet na mnoge sajtove i forume. Na mnogima je tekst potpisan imenom autora - ali na nekim imenom plagijatora?! No, drago mi je zbog toga, jer su se koautoru oigledno toliko dopali i tekst i sama ideja pa je tekst (skoro u celosti, sa izmenama gde pominjem sliku panske licence) prepisao sa naeg sajta, ali je umesto fotografije panske licence postavio sliku nae dozvole - Ribarstvo Dunavac D.0.0. Kostolac. Iako bi bilo loginije da ispod teksta stoji moje ime a izvor: kad se ve sajt dii znakom: stop ribokrai, jer i ovo to je uraeno je kraa. Ili bar falsifikat. Jer ja pominjem: ...da pecam u Novom Sadu..., a on(i) promenili: ...u Beogradu. Ali im opratam, zbog oigledno velike ljubavi prema mom liku i delu, jer je jo tekstova iz Trofeja preneto bez dozvole, kao ovaj. P(rep)iu o dozvolama - a bez dozvole! Ajde?! Sasvim drugi primer su Vukovi sa Dunava - prenose tekstove iz Trofeja, ali su prvo traili dozvolu. Naravno da su je dobili! I ne samo to su sve preuzete tekstove potpisali kako to i dolikuje, nego su na sajt i forum postavili baner Trofeja! Naravno da smo i mi postavili njihov baner na na sajt, a evo ga i ovde, jer nije teko biti fin. A oni su oigledno fini, bez obzira to su Vukovi. Posetite ih.
EKOLOGIJA DUHA
Ribolova~ki TROFEJ
PRO & CONTRA
PRO & CONTRA
U ZEMLJI GDE IMA NA DESETINE STRANAKA LOGINO JE TO SU SE I RIBOLOVCI RAZJEDINILI NA SVOJE PARTIJE - TAKO USPENIJE RADE U KORIST SOPSTVENE TETE
ekada, ne tako davno, pecanje je bilo beg od posla, od radnih obaveza, napetosti i stresa. Jer tada smo radili, a ribolov je bio hobi. Danas je pecanje beg od ivota - beg od surove realnosti. Danas malo ko da uopte ima zaposlenje, a o zasnivanju porodice malo ko razmilja, jer protiv koga se eniti, kad ni devojku nema a ve mu je trideset (i neka). Stoga on ima nju - Daiwu, ili njega - Shimano, danas je to isto, svejedno je da li mazi nju ili njega...
BLAGO MAJCI, SVE SPECIJALCI

U nedostatku prirodne ljubavi javlja se neprirodna strast, pa je pecanje sve, ribolov je zamena za sve(t). Nije pecanje vie hobi, ali nije ni posao pecanje je ivot. Tanije, svrha ivota. Tako jedni pecaju da bi iveli, a drugi da bi preiveli. Prvi su catch & release ribolovci, drugi mesolovci. Meni bi, po opisu radnog mesta, trebalo da prvi budu blii srcu - ali ne, blii su mi srcu oni koji upecaju da bi (po)jeli. Pod uslovom da potuju sve propise o sportskom ribolovu. Iako su mi i jedni i drugi nedovoljno bliski jer moje srce ne kuca da bih pecao, nego da bih iveo (pecam da bih uivao, a ne preiveo), a ivot je mnogo komplikovaniji od svakog vora i neuporedivo lepi od svake Daiwe. Previe pecanja neminovno dovodi do specijalizacije! I to uske, ko da su hirurzi. Jednostavno, nemogue je da se pecaju sve ribe svim stilovima a i kota toliko opreme - pa su specijalci postali: samo varaliari, samo muiari, samo arandije, samo plovkaroi... a ak i meu specijalcima ima specijalista (recimo, peca samo smua varalicom, ili belu plovkom). Ako se specijalizuje neko u godinama, jer mu ni vreme a ni zdravlje vie ne dozvoljava da non-stop visi na vodi - to jo i da razumem. Uostalom, i ja sam se specijalizovao iz slinih razloga, iako jo uvek zdravo volem da (u)pecam arana, ili soma, klasinom dubinkom, ili tuku kederom na plovak, a ne jedino smua varalicom (tj. samo digom, to sada radim). No, ako se zelen ribolovac ve na startu odlui za samo jedan vid, a ne poznaje nijedan, ne samo da ostaje uskraen za lepotu pec(k)anja babuke Germinama i glistama na Carskoj bari nego postaje trajno osakaen. Hendikepiran, a specijalac. Ajde? Jer, najbolji ribolovci koje znam, a znam ih dosta, nisu specijalci nego univerzalci. Naveu vam imena par takvih. Recimo Sirko i Bojan iz Carp Systema su, pre nego to su zbog svog posla postali arandije, bili vrhunski varaliari. Ili Mesika iz Autosporta, i arandija i plovkaro i varaliar. A da i ne pominjem mog ispisnika i korpiju Maiku iz Beeja, koji je umeo da upeca svaku ribu, na svaki nain - i dozvoljen i nedozvoljen, hehehe. ak i licu na moru, i to uspenije od svih Crnogoraca! Pa Saleta Stania i Jocu Erdea iz Novog Sada, ili Valentia El Saleta sa Ebra - koji je pecao plovkom, dubinkom i varalicom od svoga Osijeka, preko Nemake i Italije, sve do panije. Tvrdim da su oni odlini ribolovci upravo to su univerzalci, a tek kasnije su neki od njih (zbog prirode posla kojim se sada bave) postali specijalci i reprezentativci (ili ribolovaki vodii). Da se i ostali univerzalci posvete lovu samo jedne vrste ribe, takoe bi postali uspeni reprezentativci - verovatno bolji od onih koji su ribolov poeli samo jednim vorom - i to vorom bez vora. Specijalizacija se najpogubnije odrazila na mlade moderne arandije. Logino je da mlad bude moderan, kao i da mator bude konzervativan, ali ni jedno ni drugo nije dobro, jer uvek je najbolja zlatna sredina. Matori e retko pecati boilama, a mladi kukuruzom (dobar mamac je i jedno i drugo). No, tuno je kada mlade specijalce gledam kako prvi put love na velikoj vodi. Navikli da im arani dolaze kao po komandi na prepunim ribnjacima, izgube volju za pecanjem ve prvog dana, posle uzaludnog ekanja od samo par sati?! Jer su navikli da aran udara na svakih 12-15 minuta. Tuno je to sam sretao moderne carpere a da ne umeju da uveu udicu s ploicom, ili da nastave dve strune. Ali ko po pravilu, to su manje znali - to su bolji pribor imali. I vie dipovali... No, zato je, danas, ekspanzija ba aranskog ribolova (ne samo kod nas), jasno je svima - arana ima svuda, na svakom oku su prodavnice opreme, prepunih privatnih revira sve vie, pa se mladi opredeljuju da pecaju arane jer ih ima. Uostalom, vie je skijaa iz Austrije i vajcarske nego iz - Kenije. Ali varaliari! ta za specijalce, koji pecaju (i putaju!) samo grabljivice varalicom u Srbiji, rei nego da su skijai iz Kenije. Kod nas je riba grabljivica isto toliko koliko i snega u Keniji. Dobro, malo karikiram, ali da nema Joce s kojim bi se ribama oni uopte slikali? Pria mi jedan drugar, mojih godina (znai, matori namor), da mu je i Joca dosadio od krikova specijalaca kad ulove veu tuku. Jer, njihova neartikulisana radost je razumljiva - potroili su silne novce kupujui specijalne tapove i mainice, i sve varalice koje po forumima lukavo fale (pre)prodavci, a nisu mogli da se, godinama, sastave sa smuem teim od dve kile. Zamislite te radosti kad se upeca tuka od etiri, ili tuketina od deset kila! Yeeeeaaaaah!!! No, nisu oni krivi to vole ono ega nema, naprotiv, jer vrlo agresivno i uporno propagiraju pokret za preokret uhvati - fotografii - pusti - krik ispusti, to jeste za svaku pohvalu. Dobro je to itaju o ribolovu, ue o pecanju. Ali nije dobro to nisu nauili i da vodu itaju, to nisu poeli s glistama i babukama, nego se odmah nameraili na smua varalicom. Em je smu lukav i oprezan, em ga ima malo, em je na tekim terenima. Pa kidaj, kidaj i varalice i ivce. Stoga je razumljiva radost kad se upeca velika tuka, iako neki veruju da je to zbog specijalnog
Ribolova~ki TROFEJ 11
GENS UNA SUMUS (svi smo isti rod) slogan je ahista sveta. Zato se i mi ribolovci ne bi ujedinili oko jednog jedinog, primarnog cilja da se izborimo za poteno gazdovanje vodama i potenu cenu dozvola za ribolov, a posle nek peca svako ta i kako voli. Kada kaem svi mislim na sve: i sve sportske ribolovce i sve ribolovake medije. Svi u borbu protiv lopova! A posle kud koji mili moji, marim ba
Sreom jo uvek ima univerzalaca koji pecaju sve, koji toliko vole ribolov da ne mogu da se odlue samo za jedan metod - jedan od takvih je i autor ove divne fotografije Saa Ledenan
PRO & CONTRA

derka, a ne zbog toga to, napokon, tuke ima i u Keniji! Ali i na Joci se tuka lovi sve dalje i dalje od kampa, i yeeeaaah uzvika. U nekim zemljama se tuka smatra, maltene, za korov - ceni se losos i pastrmka. U drugim arana oima ne mogu da vide. Ali kod nas je trenutno ba najvie onih koji pecaju jedino te dve vrste riba. No, svako ima pravo na sopstveni put do zadovoljenja, a da l s ribom da l bez nje, sloboda je i pravo izbora, demokratskog izbora. Mene neto drugo nervira, pa ak i zabrinjava: podele! Jer i u ribolovu se delimo na vie tabora. Nekoliko puta sam u Rumuniji molio, maltene kumio, drugare arandije da bar jedno popodne sednu samnom u amac i da im pokaem kako se lovi smu - a na varalicu. Da osete ono suptilno tak, sve u nadi da u da ih zarazim. Jok, ni sluajno: popodne moram da razvuem tapove za no, pravdali su se. Ali u paniji sam imao obrnute muke - uzaludno sam molio varaliare da pokuaju da pecaju somove dubinkom. Jok, dve godine uzalud, sve dok se neki drugari nisu usudili da probaju - ali to su bili veinom arandije (ali ne samo arandije, ne arandije po svaku cenu, ne moderni takmiari, nego normalni ljudi, kojima je ribolov samo hobi, jedan od hobija, ne jedini). Varaliare jo nisam ubedio da pecaju ko sav normalan svet tamo, na pelete. Moda uspem aprila 2011. jer nas ide vie, i jednih drugih, pa se nadam da itava ova pria je, u stvari, pria o netrpeljivosti. O podelama i preziranju onih drugih, svih koji su drugaiji. I eto tako smo stigli ak i do specijalizovanih sajtova i foruma, asopisa i magazina... a o ribolovu. O obinom, najobinijem, pecanju. Iako nas zaista ima malo, zanemarljivo malo, a samo svi ribolovci zajedno bi (moda?) mogli da svojim utucajem napravimo bar mali pomak da bude snega u Keniji mi smo se (ak i tu) podelili! Jer, ik pokuajte da na, recimo, specijalizovanom forumu o varaliarenje pomenete keder, ili Drakovi sistem! ik!!! Banovae vas momentalno, ko da ste Grobar koji je uao na forum Delija. ak e se, verujem, nastavi li se sa podelama, sami varaliari podeliti na one koji ribu putaju i koji ne. Ili na arandije koji pecaju samo na boile protiv onih koji pecaju i na kukuruz. Iako je sve samo pecanje - mi se i po tome delimo! (Pa ak ni Travar ne peca samo na travu, nego i na pen aju, hehehe.) Ako se svi ne ujedinimo u borbi protiv mrearoa, dabe nam i boile i varalice! Ja, naravno, nisam od onih koji e navijajui za Partizan mrzeti Zvezdu. Ne, meni je potrebna jaka Zvezda - da bi pobeda nad takvom bila slaa. Dok sam bio mlai, palio sam se samo na Stonse, ali sam i voleo i Pitera Grina i Flitvud Mek, i Kridense, i... Kasnije i Majlsa Dejvisa i dez, pa Albinonija i Adao... Danas volim sve, ali najvie ansonu O mladosti. I ne znam koja mi se verzija vie svia, koja me vie gane dok sluam - Arsenova klasika, Preletob opori bluz, ili tamburai Lepog Jovice iz Jagode u grlu. Zima je stegla. Led je. Ne moe se na pecanje. Ili moe? to ne bi probali tuku na oduku? Pa je vratite ili ponesite - sami odaberite. Ali i ako vam se ne peca, izaite opet na led, pravite oduke, za arane il tuke svejedno ribolovac ste, i to sportski. A naroito ako ste mladi! Beite, bre, od kompjutera, beite naroito od Fejsbuka - jer ivot brzo prolazi. Mnogo bre nego to mislite sluaete i vi sa setom O mladosti. Evo sve tri verzije, kliknite pa birajte: Arsen Dedi Prele Lepi Jovica Univerzalni specijalac
PRO & CONTRA
e popustiti i probati, kad vide kako se (i) na pelete i te kako uspeno peca. ini mi se da su, nekako, najpopustljiviji plovkaroi (iako i kod njih ima samo takmiara) ali i oni sve ree probaju da na drigi nain upecaju. Ali najzadrtiji su muiari. Ne zove njih bez razloga Biga muiavi. Oni su, tek, specijalci. A najvei manijaci su iz - Vojvodine?! Jer, salmonida je u Vojvodini ko i snega u Keniji. No, oni voledu, pa voledu, da maedu. Iako, ini mi se, vie vole da se razlikuju od ostalih ribolovaca. Neki od njih (ast izuzecima!) su toliko puni sebe, da su esto van sebe kad im se pomene neki drugaiji metod pecanja. Uobrazli su da su elita, jer se, kao, bave kraljevskim sportom. Cinici bi rekli da neki ne umeju da upecaju ribu na velikom i mutnom Dunavu, pa stoga love samo onu ribu koju mogu da vide u bistrom potoiu. No, demokratsko pravo je i da Kenijci skijaju...
Oni su jedini pravi specijalci, oni haraju naim vodama - a mi se delimo!

MAMCI I UMACI
FATALNA PRIVLANOST - ISKUSTVA CARP TIMA RIBOLOVAC TRADE
osnovi, kada se pravilno koriste, umaci mogu znatno poveati koliinu uhvaene ribe - mogu promeniti obinu boilu ili partiklu u mamac vrhunskih performansi, a za to je potrebno stvarno malo truda. Sledee metode su objanjene za primenu na boilama ali treba napomenuti da se umaci mogu koristiti sa skoro svakim aranskim mamcem. Kada koristiti umak? Umaci za mamce se preteno najvie koriste preko zime, a ovo je stoga to su uglavnom tada arani i amuri mnogo manje aktivni u traenju hrane - jer su ve uskladitili dovoljno masnih rezervi, koje e im potrajati tokom itave zime, tako da u veini sluajeva oni nemaju ozbiljne potrebe da budu u konstantnoj potrazi za hranom, ko to je to sluaj tokom toplijih sezona u godini. Zbog ovoga je na veini voda velika prednost umoiti mamac u neki ukusan i mirisan umak - atraktor. Umaci, takoe, mogu biti i veoma efektivni tokom leta ali se trebaju koristiti na razliite naine (kao to emo kasnije da objasnimo), tako da vi moete koristiti dodatnu atrakciju umaka tokom cele godine ali oni su na svom terenu ipak prvenstveno tokom hladnijih zimskih meseci. Kako ih koristiti? Dakle, samo priveite vau boilu na strunu u umoite je u umak, sipajte malo i na olovo, i sve je spremno - ne moete da pogreite. Ili moete? Pa, ovaj pristup je prihvatljiv preko toplijih meseci na plodnim vodama, gde je dosta gladnog arana koji eka u redu da se uhvati na neodoljivi mamac. U takvoj situaciji ovo e dobro funkcionisati. E, ali kada doe zima bie vam potreban potpuno novi pristup od jednostavnog umakanja na brzinu i par bukanja, jer to vie nee imati dovoljno efekta. Kada doe hladna zima potreban je dugaiji pristup. Vi ne moete jed14 Ribolova~ki TROFEJ
DA KAPLJE
preko potrebna kada se nalazi u vodi (hladnoj vodi!) i to po nekoliko dana. Sledei metod je daleko efikasniji u unoenju arome sve do sri bojle: Prvo naite neku posudu koja je dovoljno velika da prihvati oko desetak boiila, ali da u njoj bude dovoljno prostora da se kotrljaju. Dodajte malu koliinu umaka u tu posudu, samo toliko da on prekrije dno posude, i onda dodajte desetak boila, ili koliko god vi elite, i kotrljajte ih u krug tako da se sve solidno prekriju i natope umakom. Nemojte prekriti mamce umakom tako da oni budu potopljeni u umak, jer oni tada nee biti u mogunosti da uvuku umak dalje od spoljnih slojeva! Umesto toga, kotrljajte ih u krug, kao to je opisano. Potom na posudu stavite poklopac i ostavite da prenoe... Sledei dan ete videti da je vei deo umaka nestao, boile su ga upile. Tada opet dodajte jo malo umaka, taman toliko da ih prekrije i ponovo ih vratite u friider. Ovo moete raditi koliko god puta elite, sve dok ne budete ubeeni da mamac sada poseduje osobine koje su mu potrebne. to je vie umaka absorbovano od mamca, to je boila vie i dublje upila, to e ona due umak otputati u vodi i imae dui vremenski period dodatne atraktivnosti, tj. poveane privlanosti za nekog debelog arana. Ovo isto moete raditi kad zamrzavate mamce: napravite miks popup-ova i sipajte umak u kesu za zamrziva zajedno s boilama (taman toliko da obloi boile) zatim kesu dobro protresite, tako da se boile temeljno obloe umakom, i stavite je u friider. Kese potom izvadite sledeeg dana, dodajte jo umaka, protresite kese, i opet ih vratite u friider. Ovo moete ponavljati nekoliko puta, sve dok smatrate da je potrebno, da bi mamac stekao veu privlanost. Srene Novogodinje i Boine praznike eli vam porodica Stupovski
Ukoliko ni zimi ne moete bez pecanja, pokuajte da za hladnu vodu primenite ove savete
nostavno navlaiti mamce umakom i oekivati iste rezultate koje ste imali preko leta, kada umoite vae mamce na brzaka i prospete malo umaka preko sistema. Aroma (i miris i ukus) se disperzuje i izbledi vrlo brzo, a preko zime se moe desiti da neete ekati satima na udarac, ve je verovatnije da ete ekati danima. I ta se postigli tim postupkom? Ba nita! Stoga, morate promeniti metodu im dou zimski dani. Evo, ovo je jedan nain koji omoguava da iz umaka izvuete maksimum preko zime: Moete ostaviti vae boile u umaku da odstoje nedelju (ili dve) dana, a moda ak i nekoliko meseci, ali ovo vam i dalje nee pruiti najbolji rezultat. Sve to ste tim postupkom postigli je da ste tek donekle pojaali ukus i i miris spoljnom sloju boile to je ok, ali i dalje ona nee pruati dovoljno dugo atrakciju mamcu, koja mu je
IHTIOLOGIJA
IHTIOLOGIJA
Mresti se krajem zime, naj~e{}e u martu i aprilu, ali partnera za produènje vrste nalazi znatno ranije, ponekad, kada je zima blaga, ve} u januaru. Mnogi koji su imali prilike da u tom periodu posmatraju udvaranje mladica i njihovu ljubavnu igru, pogre{no su to poistovetili sa mre{}enjem, a ovu pojavu je dugo posmatrao (i objasnio kao udruìvanje partnera) veliki zaljubljenik u salmonidnu kraljicu Slavko âmber. Ikra se polaè i oplo|uje u plitkim i brzim potocima, ili re~icama - mestu ro|enja sada ve} polno zrelih jedinki, koje su prevalile ogromna rastojanja do rodne grude. Za polaganje jaja ènka bira {ljunkovitu podlogu na delu sa relativno sna`nim ali ujedna~enim tokom. Ovo obezbe|uje neprestani dotok kiseonika i sveè vode, kao i brzo bistrenje gnezda u slu~aju da ki{e zamute vodu. @enka mladice polaè oko 1000 komada ùtih jaja{aca, pre~nika oko pola centimetra po kilogramu teìne. Kada mu`jak obavi svoj deo posla nad punim gnezdom, njegova izabranica zatrpava ikru sitnim kamenjem i zatim se par polako udaljava odlaze}i ka svom stalnom stani{tu. Izleèna mla| biva ponesena strujom ka niìm tokovima gde po~inje da se hrani. Sitnim vodenim organizmima, ta~nije insektima i njihovim larvama, hrani se veoma kratko i mnogo brè, od svojih salmonidnih srodnika, nasr}e na mla| drugih vrsta. Mladica duìne jedva petnaestak centimetara ve} je iskusna grabljivica! Kako odrasta, tako nasr}e na sve krupniji plen, a u vodama koje su bogato nastanjene lipljanom ili skobaljem te ribe su joj omiljena poslastica, mada }e nasrnuti i na pe{a, beovicu, i mlade primerke drugih riba: {arana, klena mrene... Mladica brzo raste i spada u dugove~ne ribe. Primerci stari 5 godina dostiù duìnu od 75 cm i teìnu od 3 kg i vi{e. Desetogodi{nja mladica je ve} lep trofej, jer teì od 15-20 kg. Riba te{ka 30 kg stara je oko 15 godina. Njeni prirodni neprijatelji su jedino {tuka u periodu neposredno po izleganju mla|i mladice, jer se {tuka ranije mresti. Kasnije kraljica bukova nema prirodnih neprijatelja, sem naravno - ~oveka, bilo da se radi o ribolovcima (ili bolje re}i krivolovcima), bilo da je re~ o nebrizi i za-ga|ivanju vodotoka, na {ta je izuzetno osetljiva. Ustave i regulacija tokova reka, njihovo zaga|ivanje, kao i neselektivan i prekomeran izlov u~inili su ovu ribu ugroènom vrstom. Ko zna kakva bi joj bila sudbina da nije progovorila savest (nekih) ljudi. ôvek je posle mnogo muka ovladao ume}em ve{ta~kog mresta mladice i sve ~e{}e opstanak ove vrste omogu}avaju potomci iz inkubatora kojim se poribljavaju vode u kojima je najugroènija. Andrej Mirkov
MLADICA (HUCHO HUCHO)
KRALJICA
ladica je jedna od najkrupnijih i najsna`nijih salmonidnih riba, prava kraljica bukova, ali danas i veoma ugroèna vrsta - gotovo je istrebljena u mnogim na{im vodotocima. Nastanjuje ~iste i brze reke dunavskog basena, mada je u uba~ena i u druge vode, gde se dobro prilagodila. Latinski naziv Hucho hucho nadenuo joj je sredinom 18. veka veliki sistemati~ar Linaeus. Kad se pomene mladica, u Evropi se naj~e{}e pomisli na silovitu grabljivicu, koju zovu jo{ i dunavski losos, ali pored reka dunavskog sliva, grabljivice iz ove familije nastanjuju i vodotoke u Sibiru (tajmen, ili Hucho taiman - fotografija desno), Sahalinsko poluostrvo (Hucho perryl), a postoji i korejska mladica (zvana mori). Na podru~ju biv{e Jugoslavije mladica nastanjuje Savinju, Muru, Krku, Dravu, Savu, Unu, Sanu, Bosnu, Vrbas, Drinu i njene pritoke. Ima je i u pojedinim vodama koje ne pripadaju dunavskom slivu. Plavsko jezero je, nekada, bilo nadaleko ~uveno po izuzetno krupnim primercima mladice. Sude}i po arhivskoj gra|i, nekada su se i u gornjem toku Dunava lovili primerci te{ki 50-60 kg. Ta vremena su daleko iza nas, a danas su upravo vode na terenima biv{e Jugoslavije na
glasu po ulovima najkrupnijih primeraka, savladanih priborom za sportski ribolov, varali~arenjem. Kao i drugi salmonidi, mladica je izrazito vretenasto gra|ena, sa relativno velikim i sna`nim {kr`nim poklopcima, pokrivena sitnom krlju{ti, i sa karakteristi~nim za salmonide masnim perajem, neposredno iznad sna`nog repnog peraja. Veoma podse}a na atlantskog lososa, ali je od njega vitkija, sa ve}om glavom i ~eljustima. Manje iskusni ribolovci, ili oni koji se prave da su neiskusni, ~esto mlade primerke mladice, te{ke 1-2 kg prekr{tavaju u jezersku pastrmku! Telo joj je ukra{eno tamnim pegama koje se od le|a spu{taju niz bokove i i{~ezavaju na srebrnkastom prelivu kojim je ukra{en njen trbuh. U zavisnosti od terena na kojem obitava, le|a su joj tamno sme|a ili sa maslinasto zelenim prelivima, koji se u svetlijim nijansama spu{taju do bo~ne linije, blago prelaze}i preko nje. Sva peraja kod mladice su bez pega, a grudna i trbu{na peraja imaju karakteristi~nu ùto-svetonarandàstu boju, poput bodorke. Njenog ro|aka, sibirskog tajmena krasi rep tamno ruì~aste boje. U periodu mresta boja, pogotovo kod mu`jaka, postaje znatno intenzivnija.
ARAN
ARAN
lom spadaju u one mamce koji su atraktivni - odnosno: lepo miri{u, slatke su i pune razne hemije koja }e privu}i {arana. Gotove boile sam uvek nosio i ~esto su spa{avale stvar. Kod izbora arome treba obratiti pa`nju na nekoliko stvari. Recimo, ako idete na vodu gde se ve}ina riba ne vra}a u vodu, uvek se opredelite za boile one arome na koje se naj~e{}e peca i sa kojima se hrani. Ukoliko }ete pecati na vodi gde se riba ve}inom vra}a, onda mamce aroma na koje je najvi{e riba upecano u prethodnom periodu bolje stavite u drugi plan. Naime, sigurno je da posle nekoliko bolnih iskustava {arani ne}e ludeti za mirisom koji asocira na bol. Iako su gotove boile mamci koji sadrè sve {to je neophodno, ako èlite, njihovu atraktivnost moète jo{ bitno pobolj{ati upotrebom raznih dodataka. Jedan od dodataka kojim }ete sigurno pobolj{ati atraktivnost gotovih boila je Solarov Pot Shot a moète probati Booster-e i umakaljke drugih firmi, u zavisnosti od va{ih afiniteta i dubine dèpa. Koji god pobolj{iva~ da odaberete koristi se na sli~an na~in. Stavite boile u neku posudu (a moè se iskoristiti i originalno pakovanje u kome ve} jesu boile), pa ih prelijte izabranim aditivom. Dobro prome{ajte, da se aditiv dobro rasporedi na sve boile, i ostavite neko vreme da stoji. Za to vreme tvrda kora boila }e malo omek{ati te povu}i u sebe sve za~ine. Jedna od odlika aditiva kao {to su Booster, Pot Shot, Boile Dip i sl. je da sadrè puno atraktora a kod njihovog doziranja prilikom prelivanja gotovih boila se ne moè preterati, osim u slu~aju da previ{e natopite boile i drìte ih tako previ{e dugo, jer u tom slu~aju mogu i previ{e omek{ati, a to ~esto nije ba{ poèljno. Ako èlite da boilu koju }ete staviti na udicu (dlaku) u~inite jo{ atraktivnijom, moète je poprskati sprejaromom ili pre montiranja dràti bar desetak minuta potopljenu (tj. dipovati) u neki od pomenutih proizvoda. Osim u te~nim, boile moète dipovati i u pra{kastoj umakaljki. U tom slu~aju, pre nego se boila uvalja u pra{ak, treba je pokvasiti kako bi se pra{ak zalepio za boilu. Ipak, ne preterujte, na nekim vodama nikad nisam upecao {arana na mamac koji sam dodatno atraktovao. Pecanje na komercijanim vodam je odli~na prilika da isprobate i boile koje ste sami napravili. Za razliku od dugotrajnih kampanja prihranjivanja, kada je nephodno za izradu boila koristiti najkvalitetnije mikseve, u ovom slu~aju moète se opredeliti za one jeftinije. Me|utim, da bi boile od takvog miksa bile uspe{ne neophodno je koristiti razne dodatke, kojima }ete ih na~initi mnogo atraktivnijim. Uz pomo} arome, zasla|iva~a, poja~iva~a ukusa i aminokiselina, moète napraviti boilu koja }e par dana biti veoma dobar mamac ~ak i u slu~aju da koristite miks koji nema veliku hranljivu vrednost. Kad {arani shvate prevaru vi }ete ve} biti kod ku}e i pokazivati prijateljima slike. Naravno, to ne zna~i da se uspe{no moè koristiti ba{ svaki miks. Kako je glavno oru`je mamca koji koristimo u instant ribolovu njegova atraktivnost, mamci koje budete napravili moraju odli~no da propu{taju sastojke i rade u vodi, a to se postiè kori{}enjem odre|enih vrsti mikseva i odgovaraju}om pripremom. Kako se i kod nas, na ve}ini voda, boile sve ~e{}e i vi{e koriste slobodno se moète opredeliti za boile sa onim aromama koje se naj~e{}e koriste. To su pre svih Jagoda, Tuti fruti, Scopex, Vanila, Anis, Bela ~okolada, Oktopod Lignja. Prednost ovih aroma je u tome {to je njihova upotreba ~e{}a pa je realno o~ekivati da mamac sa nekom od tih aroma ne}e biti potpuna nepoznanica. Ne bez razloga ove arome se i nazivaju - instant arome. Za letnji period, odnosno za toplu vodu, nosioci arome treba da budu na bazi ulja koje mnogo sporije i vertikalno curi iz boile pa samim tim mamac duè vremena radi u vodi. Za hladnu vodu nosioci arome treba da budu na bazi alkohola. Koja }e biti tvrdo}a i veli~ina boila biti potrebna zavisi, pre svega, od prisustva bele ribe. Vi{e bele ribe zahteva}e tvr|e boile i to ve}eg pre~nika. Ve}u tvrdo}u boila moète posti}i}i duìm su{enjem boila. Naravno, i duè kuvanje boila pobolj{a}e njihovu tvrdo}u ali kako duè kuvanje ipak dosta ubija pojedine sastojke, a u zavisnosti od vrste miksa moè do}i do
STRATEGIJA I TAKTIKA ZA RIBOLOVCE KOJI JO UVEK PECAJU SAMO VIKENDOM
PECANJE ZA ZAPOSLENE
nogo puta je re~eno da se {aran ne peca nego ~eka. To zna~i da su bitnije karakteristike uspe{nih {arandìja strpljenje i upornost. Iz prvih pri~a o {aranskom ribolovu koje su me zainteresovale, a koje sam kao klinac slu{ao otvorenih ustiju, shvatio sam da je mnogo vremena potrebno da bi se upecao i jedan jedini {aran. Oni nestrpljivi su povremeno probali i pecali ali nisu se napecali. Uporni su ~ekali, eksperimentisali, probali razne mamce... Menjali mesta, pa se opet vra}ali na ona stara, i{li na pecanje i po vremenu kada ni pse ne treba pu{tati napolje, ~ekali sami, udruìvali se i ~ekali na smenu, ~ekali, ~ekali i uvek bi do~ekali. Tako je bilo nekada na Vlasinskom jezeru, gde se za svakog ulovljenog {arana morala dobro oznojiti ribarska stolica. Iako je od takvog vremena {aranski ribolov ogromno napredovao, kako po pitanju pribora koji je olak{avao takva deùrstva tako i po pitanju mamaca (boila) koji frizirani raznim prirodnim i sinteti~kim dodacima prosto mame {arana na golu udicu (jer sad je mamac na dlaci!), na takvim vodama {aran i dalje mora debelo da se ~eka. Me|utim savremen ~ovek ima sve manje vremena. Strahovit tempo ìvota ne ostavlja mu vremena ni za ~es-
titi vikend na vodi i tek povremeno se ima malo vi{e vremena za pravi vi{ednevni odlazak na pecanje. Naravno, ima i onih koji imaju vi{ka vremena a manjka posla i opet nemaju strpljenja da sa~ekaju pravog divljaka, a skupoceni pribor treba isprobati i {to pre krstiti nekim kapitalcem. Bez obzira ko je iz kog razloga tanak s vremenom, svima ostaje mogu}nost da posete neku vodu koja je bogata {aranima i na kojima je realno da se {aran upeca za veoma kratko vreme. Na nekim vodama je mogu}e tzv. instant pecanje {arana, odnosno jednodnevni izlet na vodu sa velikim {ansama da se ne{to i upeca. Bez obzira da li pecate na vodi koja je veoma bogata {aranima i da li pecate jedan dan ili vikend ulov nikada nije zagarantovan. I takve vode umeju da budu nezgodne pa se neretko i sa njih ribolovci vra}aju bez, ili sa zanemarljivim ulovima. Na kraju, ako ste ve} na nekoj bogatoj vodi, postoji mogu}nost da se ulovi mnogo mnogo {arana pa se vredi potruditi. SAZNAJ [TO VI[E O VODI Pre odlaska na bilo koju vodu treba se dobro raspitati kod onih koji istu vodu mnogo bolje poznaju i tu ~esto pecaju. Gde su pecali, koje mamce su koris-
tili, koji sistemi su efikasni, koja je to prezentacija najuspe{nija, koliko su prihranjivali... Odgovori na ta pitanja }e vam u mnogome dati bolju sliku situacije koja vas o~ekuje, pa }ete imati mogu}nost da se {to bolje pripremite. Dobro je, ukoliko idete na privatno jezero, raspitati se kod vlasnika, ili ~uvara. Njima je pre svega u interesu da dobro pro|ete, jer se podrazumeva da }e zadovoljan ribolovac do}i opet i opet platiti (vi{e)dnevnu dozvolu. I na samom pecanju posmatrajte {ta rade oni koji pecaju u va{oj blizini, a imaju uspeha. Od velike koristi u takvim situacijama moè da vam bude dvogled. Naravno da se lako moè desiti da ne pro|ete ba{ najbolje na prvom pecanju, zato prikupljajte informacije, tj. snimajte situaciju za slede}i put... Jedan od klju~eva uspeha u pecanju {arana je izbor mesta. U ovom slu~aju, potrudite se da unapred saznate koja su to top mesta. Moè se desiti da je broj mesta za pecanje ograni~en, da su mnoga mesta zauzeta te da vam zapadne mesto koje i nije neki dobitak. To ne zna~i da treba o~ajavati ve} poku{ajte da iz mesta na kome pecate izvu~ete maksimum. To pre svega zna~i da dobro pro~itate i povr{inu vode (iskakanje {arana, mehuri}i...), ali i dno (kanali, platoi, prepreke). Zna se koliko je bitna lokacija a na ovakvim vodama do izraàja dolazi i mikolokacija. Ponekad razlika u zaba~aju od samo jednog metra (pa i manje!) moè doneti razliku izme|u brzog udarca i beskona~nog ~ekanja... MAMCI Glavna odlika mamaca koje }ete koristiti i za pecanje i prihranjivanje u instant ribolovu je atraktivnost. Pre svega se raspitajte koji mamci su se na toj vodi najbolje pokazali! Prvi izbor na komercijalnim vodama je modernim {arandìjama - boila. I jo{ ako ba{ nemaju vremena da naprave mamac onda je to gotova tj. kupovna boila. Moram da priznam da to i nije lo{ izbor. Gotove boile ionako ve}im de-
ARAN
stvaranja tvrde i nepropusne korice na boili tako da je ipak bolje opredeliti se za kra}e kuvanje mamaca ali duè su{enje. Upotreba mekanih boila ili paste moè imati prednost samo na vodama gde ima mnogo vi{e {arana a manje bele ribe - kao {to su to neke na{e komercijalne vode. A da bi ovaj tekst imao jo{ ve}u upotrebnu vrednost evo i jednog recepta koji je proveren na mnogim vodama, ne samo u Srbiji: Miks: - 20% sojino bra{no - 20% p{eni~ni griz - 20% kukuruzno bra{no - 12.5% mleko u prahu - 10% robin red - 10% krupno mlevena hrana za papagaje - 7.5% mlevene pelete Te~ni dodaci: - stimulin amino, Solar - octo-squid, Solar - intense sweetner, Solar - esterblend 12, Solar (Sve koli~ine te~nih dodataka po recepturi proizvo|a~a!) Osim boila za prihranu i kao mamac mogu se uspe{no koristiti pelete i partikle. Najbolje je koristiti dve vrste peleta koje se razlikuju po vremenu za koje se rastapaju u vodi. Kod izbora partikla prednost dajem kobinaciji kukuruza, konoplje i tigrovog oraha. Na jednom od {tapova kao mamac obavezno }e se na}i nekoliko zrna kukuruza ili tigrov orah. Partikle treba namirisati onim istim aromama koje koristite pri pravljenju boila, a efikasno je koristiti pri pripremi partikla iste one aditive kojima ste ulep{avali i zasla|ivali boile. Veoma lepe rezultate daje upotreba tigrovog oraha, koji je zbog svoje tvrdo}e potpuno imun na nasrtaje drugih riba pa ga {arandìje sve ~e{}e koriste bez obzira na visoku cenu. TAKTIKA Za kratke sesije riblova gre{ka moè biti i prevelika koli~ina hrane za primamu. Ukoliko ste pogodili mesto i mamac, bi}e dovoljno svega desetak boila unaokolo oko mamca. Tri razli~ita mamca, na tri razli~ita mesta, vrlo brzo }e pokazati i koji mamac i koje mesto je pravi izbor za taj dana. Naravno treba kombinovati i menjati mesta na kojima pecate odre|enim mamcem sve dok ne pogodite pravu, tj. dobitnu, kombinaciju za taj dan. âk i kada pogodite mamac koji {aran radije uzima i mikrolokaciju na kojoj uzima uvek jedan mamac drìte malo dalje od hot-spota. Krupniji {arani se tako ~esto prevare. Upotreba PVA konca, mreìce ili kesice je poèljna, jer tako plasirate primamu veoma blizu samog mamca na udici. U PVA kesicu (ili mreìcu) moète stavite nekoliko celih, nekoliko iseckani, nekoliko zdrobljenih boila i malo peleta. Broj kombinacija je zaista veliki. Posle svake upecane ribe (ili nerealizovanog udarca) potrebno je dohraniti mesto a koli~ina naknadnog dohranjivanja opet zavisi od odziva ribe. Vi{e pecanja vi{e hrane! U slu~aju da nemate ni jedno pecanje potrebno je u odre|enim intervalima prezabicivati i dohranjivati manjim koli~inama hrane. Osim razli~itih vrsti mamaca treba probati i razli~ite prezentacije. Ima dana kad }ete {arana prevariti samo uz pomo} popup mamca. Na~in pecanja koji je vrlo efikasan na malim vodama sa mnogo {arana je upotreba hranilice (Method fishing). Hranilice moète na}i na trì{tu u raznim oblicima a proizvode ih renomirane firme kao {to je Fox, ali ima i doma}ih. Za ovaj na~in ribolova do odre|ene granice upotrebljiva su i olova s rebrastom strukturom, ali tada smesa mora biti vi{e nalik testu - pasti. Za ribolov hranilicom sem mamaca potrebno je posebno napraviti sme{u za hranilicu. To moè da bude neka gotova kupljena sme{a ili neki va{ eksperiment. Kako god bilo, takva sme{a treba da bude dovoljno kompaktna, da moè da izdrì zaba~aj a da se ne raspadne, ali i dovoljno rastresita da se u vodi lepo raspada. Uz hranilicu koja se naj~e{}e montira na In Line sistem (mada ima i drugih varijanti) koristim predveze od 5-15 cm a prilikom zabacivanja (da ne bi do{lo do mr{enja), moète udicu blago utisnuti u samu smesu na hranilici. Posle pada u vodu udica se osloba|a... i sve je na svom mestu. U sme{u za hranilicu se mogu dodavati razni atraktori, pelete, komadi}i boila, {e}erac, konoplja, crvi}i, seckane gliste Od iste sme{e moète praviti kugle veli~ine oraha te posle svakog zabacivanja pra}kom dohranjivati sa nekoliko ovih kuglica. Rezultat je mnogo sitne hrane u vodi, tj. snaàn signal da je hrana servirana, te veliko primamljivo dejstvo koje }e prvo uticati na belu ribu. Aktivnost druge ribe pokrenu}e i {arane, me|utim ovaj na~in ribolova ne bih primenio tamo gde ima mnogo bele ribe. Ako ipak pecate na ovaj na~in potrebno je mnogo ~e{}e prezabacivati sisteme u zavisnosti od postojanosti hrane na hranilici. Zabacujte pribli`no uvek na isto mesto jer na taj na~in hranu ne}ete razbacivati, cilj je stalno hraniti isto mesto i na taj na~in zadràvati ribu koje }e vremenom biti sve vi{e. Kao mamac uz hranilicu koristite kukuruz, {e}erac, boilu, glistu ili kombinaciju... Braca Kova~evi}
oram prvo da se izvinim to na fotografiji Lauri pui. To nije zdravo, vidite kako mu je lice izborano - sve je to od nikotina. I ne samo to je puio, nego je, kau, voleo i da popije. Ba zato sam bio u dilemi da li da sad uopte pravim priu o njemu. I ne bih, samo da mu nije prezime RAPALA! Videli ste sigurno fotografiju Merilin Monro kako dri Rapalu. U stvari, to je marketinka igra, jer je neverovatno uspenu promociju na amerikom tritu Rapala doivela ba zahvaljujui njoj - njenom samoubistvu! Naime, grupica Amerikanaca finskog porekla je sakupila pare za reklamu, tj. reportau u asopisu Life. Ba kada je reportaa trebalo da bude objavljena ubila se, po mnogima najlepa ena svih vremena, na vrhuncu slave! Naravno da je taj broj Lajfa tampan u viemilionskom tirau - na naslovnoj in memoriam Merilin, unutra tekst o Rapali! Eto tako su milioni Amerikanaca odjednom saznali za tada malu finsku kuu - Rapalu - zahvaljujui mrtvoj lepotici. Do tada je bila mala firma... preko noi najpoznatija! Danas je Rapala postala gigant u ribolovakoj industriji, i verovatno je broj 1 u svetu. Ako se urauna i to to tesno sarauje sa kompanijom takoe broj 1, japanskim gigantom Shimano, onda je 100% sigurno da kombinacija Rapala-Shimano nema od koga da se plai za poziciju na tritu. (Kliknite OVDE i skinite najnoviji pdf katalog Rapala-Storm za 2011. - videete da je tu i Shimanov znak). Naziv Rapala VMC Corporation je nastao spajanjem sa poznatim francuskim proizvoaem udica VMC, a zatim su pojeli sledee poznate firme: Blue Fox, Williamson, Storm, Luhr Jensen, Trigger, Sufix... Ko li je sledei na redu? Za to vreme ni Shimano nije ba gladovao, on je progutao G. Loomis i Power Pro. Ne verujem da e stati na tom, ali ne verujem ni da e pokuati da proguta Rapalu - veliki je zalogaj, moe mu se zaglaviti u grlu. Takoe ne verujem ni da e Rapala pokuati da pojede Shimano. Verovatno da su se dogovorili da svakome pripadne veliki deo kolaa na svetskom tritu, ali i da zajedniki ne dozvole treem da se ozbiljnije umea u raspodelu.
TEMA BROJA
Tako danas u USA Rapala prodaje ak i neke tapove i mainice pod svojim imenom, a Shimano varalice iz programa Rapale. Zajedno smo jai - to znaju svi... osim Jugoslovena! Ja unije ne volim, nekako mi je sve isto, monotono, uniformno (ali mi je za Jugom ao, nekako je bila taman i po meri oveka). Stoga ne volim ni giga-mega korporacije, ne volim silne megaopove, ne samo to je zabranjeno da se uz kaficu zapali, nego to su bez due. Volim male specijalizovane prodavnice, gde poznajem prodavca a u on mene, i gde mi se sa komija obraa. Tako mogu, ak, i da ostanem duan komuji koji dinar, ukoliko precenim trenutnu kupovnu mo (ik to pokuajte i mega-giga-storeu!). Volim da (sve) hleb kupim u pekari, a utu ljutu leskovaku u piljarnici... Iz istog razloga sam i voleo firme dok su bile male - i samostalne. Tako je Sportex pravio tapove, a Rapala voblere. Ali u globalnom selu moe se opstati samo globalizacojom. Stoga e nestati svi mali specijalizovani pekari tako da emo vrlo skoro jesti burek iz uvoza, zamrznut pa odmrznut.
No, kad se Kusta ne moe izboriti s globalistima, ta ja uopte trabunjam kad znam da emo uskoro i mi u E.U. Sada imam punih 57. godina, i moda u doiveti taj dan, tamo negde za 20 godina, kada isporuimo. Verujem da e EU dotle opstati, stabilna je to tvorevina, u kojoj se tano zna ko ta proizvodi. Recimo, sad sve proizvode Kinezi, a drave E.U. gubitke - i to veoma uspeno. No, ima globalizacija i svojih ari - recimo sad listam katalog Rapale za koji mi treba ceo dan, a nekada je bilo svega desetak strana voblera. Katalog za 2011. godinu ima 116 strana, plus posebni katalozi Storm, Blue Fox Luhr Jensen, Sufix... ta da vam kaem... ima tu svega! Ima potrebnog, ali i nepotrebnog - od voblera do naoara i odela, meredova i raznog alata. Zajedniko svemu je to na svakom artiklu pie ime istim, ve svima znanim, crvenim slovima. Jer, Rapala je brend, i njeno ime bolje prodaje ak i najobiniji meredov. Na poetku im je trebala Merilin Monro, sad im niko vie ne treba, sem medija. Stoga su mi i poslali uzorke.
TEMA BROJA
TEMA BROJA
Clackin Minnow
Clackin Crank balansirani tako da lebde, ili izranjaju, tj. tonu, vrlo sporo. Logino je da tada ribolovac mora paljivo odabrati kopu, strunu, i uvezati pravilan vor, da bi se iskoristile takve performanse, jer svaka dodatna (ili umanjena) teina je faktor koji remeti optimalan rad. Tela od plastine mase su uplja, pa balast od metalnih kuglica moe ne samo da daje rezonantan zvuk, nego i da utie na samo teturanje voblera. Iako drveni imaju duu, plastika danas dominira ak i u proizvodnom programu firme, koja se upravo proslavila Originalom, Coundownom, Shad Rapom, Jointedom od balze. Istina je da su oni gluvonemi, ali su lovili - love - i lovie! Jer da ne love ne bi decenijama bili u prodaji. Iako Fat Rapa vie nema?! No, kad pogledate bunog eda na slikama desno, nema ribolovca koji ga nee kupiti. Istina je da izranja sporo, ali izranja (primetno sporije od ostalih klasinih plivajuih modela). Kada ga pustite da skroz izroni, prvo se na povrini pojavi guzica, potom i lea, ali glava Clackin Cranka ostaje pod vodom. Kompaktan, vrst, kljun solidne debljine, zvecka, terura ovako - pa e biti popularniji meu somdijama nego basistima u Srbiji - jedino e biti potrebno staviti neto jae udice. E, tada e jo sporije izranjati - ali ako se pretera postae suspending (ili ak tonui), stoga paljivo birajte udice. Od ova tri klik-klak voblera, da moram da biram samo jednog, izabrao bih malog Clackin Cranka - nekako sam navikao (odavno) da na tihoj Tisi, kod Beeja, veliki somovi radije uzimaju male paore, a petica je dobra
Na svim kutijama pie assembled in Estonia. Dobro je, Estonija je tu, odmah u komiluku, pa ako nije made in Finland dobro je to (jo) nije made in PRC. Takoe na svakoj kutiji(ci) pie i Sufix fishing line recommended a to e znati ta znai ak i onaj ribolovac koji ne zna engleski. Sad, nije ba da su specijalno za Sufix strune konstruisali voblere, ali i Sufix je sada pod Rapalinom kapom, pa nek ide sve u istu kasu. Naravno, uz kataloge i uzorke varalica, iz Rapale mi poslae i nekoliko pulni Sufix struna. Katalog sam paljivo pregledao, ne pie gde su proizvedene strune?! Uzmem lupu, pogledam slovo po slovo na kutijama - opet nita. Izvadim pulne - nita. Sreom, u kutijama je i papir (knjiica) koji je i kratko uputstvo. E tek tu videh da su strune Made in Taiwan, pa ak i nove Sufix 832 Advanced Superline GORE Performance Fibers. Inae svuda pie: Sufix Manufactured for Rapala VMC. No, o Sufixu 832 emo drugi put, sad emo o voblerima, jer Rapala se ipak njima proslavila. E, pa da vidimo ega novog ima za iduu sezonu. Dva udarna modela za 2011. godinu su roaci Rapale Clackin' Rapa glavinjare koja je u prodaji od 2009, a opremljena je zvekom ubaenom u metalnu komoru, iji su krajevi sastavni deo tela varalice. Glavni adut novajlija za 2011. je, takoe, neprigueni zvuk udaranja metalnih kuglica u zi24 Ribolova~ki TROFEJ
Clackin Rap lansiran minnow vobler zatetura se pri najmanjem povlaenju. Vobler za one varaliare koji umeju suptilno da vuku, tj. koji nisu nestrpljivi. Uf, mislim da Rapala muku mui sa nazivima modela. Ima ih toliko da je ve problem biti im kum. Stoga i ja, koji sam nekada u pola noi mogao da iz cuga nabrojim sve modele, kao i ifre boja, sada malo-malo pa virim u katalog. Istina, pritisle i godine, ali ne ba toliko - jednostavno, premnogo je modela, a svake godine po jedan nestane iz programa, ali se paleta uvea za 4-5 nova. Pa ajd Jovo (Jovanove) nanovo... adoliki profil tela krije naziv: Clackin Crank. Ali za kodove CNC 53 i CNC 74 moram opet u katalog! 53 znai 5cm 3 feeta dubina ronjenja, a 74 7cm 4fita. Sad, valjda oni znaju zato su pomeali centimetre i fite, a ne centimetre i metre, odnosno ine i fite. Teine su 14 i 19 grama. Dekora je samo 8 (za sada - kladim se da e za 2012. godinu da ubace jo po neki). Finalna obrada je kao i kod prethodna dva klik-klak modela. E, sad, ta je Slow-Rising teko je rei... dok se ne zabaci u vodu. A onda vidi da je sporo-izranjajui. Naravno, kada je vobler suspending, ili slowsinking ili slow-rising, to govori da su
dove komore, sainjene od istog materijala, tj. metala. Clackin' Rapa sam vam opisao u Trofeju No2 web, samo je sada porodica proirena sa poetne veliine od 8cm (25g), i na modele od 6, 7 i 9 centimetara (od 13, 19 i 34g). Dekora Clackin Rapa ima 12, sa 3D holografskim okom i i X-Style finish zavrnom obradom, to ovim dalekometnim glavinjarama daje izgled koji je privlaan ne samo ribama nego i ribolovcima. Suludo je da ja opisujem vibraciju i zvuk, kada moete ne samo da vidite kako radi pod vodom, nego i da je ujete, ako kliknete OVDE! Clackin' Minnow je sporotonui vobler izduenog (minnow) oblika. Pravi se u 10 dekora, u duinama od 9 cm (13 g, dubina zaranjanja 0,9 m do 1,2 m, prednja udica No. 5, a zadnja No. 6) i 11 cm (20 g, dubina ronjenja 1,2-1,5 m, dve udice No. 4). Kratak video lepo prikazuje specifian rad. I ovu seriju odlikuje trodimenzionalno oko i perfektan stajling. Kada ga zabacite zaista sporo tone glavom malo ukoenom prema dnu, a guzicom na gore. Vrlo precizno izba-
TEMA BROJA
TEMA BROJA
Shad Rap RS
Crankin Rap-ovi
Storm Wiggle Wart i za basa, pa i smua. No, i sedmica je vobler koji bi trebalo imati, ako ne za Tisu sigurno za Ebro. Clackin Rap je daleko najbuniji i najdalje leti, ali je vrlo nervozan - skoro ivan model, za brzu Drinu verovatno ubojit. Opet, najsuptilniji je Clackin Minnow, koji i oblikom sugerie smuu: gutni me! To su bila tri Clackin modela, da vidimo novi Crankin Rap. Na prvi pogled oblikom tela izuzetno podsea na Storm Wiggle Warta (Crankin Rap gore, ispod Storm Wiggle Wart). To su takoe noviteti za 2011. godinu, koji
e imati pristalica u Srbiji, a naroito to sada vie nema Fat Rapa, sem najmanjeg - Mini Fat Rapa (3cm). Zato je Rapala povukla stare Fat Rapove ne znam, verovatno zato to sada fosiraju seriju DT ija paleta ima zaista mnogo modela i veliina, a takoe su drveni. Crankin je plastini Crankbite tip, klasian u svakom pogledu. Brzo vibrira, zvecka, plivajui je i brzo se penje ka povrini, kada prestanete da ga povlaite. Ali kada ga povuete, roni skoro vertikalno prema dnu. Dosegne li ga, samo kljucne kljunom o kamen,
ili glinovito dno. Kljucne li o granu, i od nje e se (uglavnom) odbiti bez kaenja, jer irok kljun u bucmasti bokovi prave blok udicama. Da nije takvih tit-kjunova kaenja bi bila preesta a nerviranja nepodnoljiva. Istina tako rone modeli od 5 i 6cm (10 i 14g) oznake su CRR08 i CRR14 (brojevi su dubine ronjenja u fitima), a kako roni plitkoronac CRR03 (10g) ne znam - nemam ga. Iz oznake se vidi da roni do 0,9m (3 fita - stope), to je sve to znam. Dubokoronci imaju, po mojim shvatanjima, ini mi se ma-
lo neniji kljun, nekako tanuan. No moda greim, moda je plastika dovoljno vrsta... ali o tom-potom - kada ga isprobam po kamenju Ebra u aprilu 2011. Siguran sam da e uloviti soma, ali koliko njih e izdrati - ne znam. Po obliku kljuna, i ugla pod kojim stoji u odnosu na telo, vidi se uticaj DT voblera Dejvida Fritsa, poznatog Kralja dubokoronaca, konstruktora legendarnih Poe Super Cedar, Yakima Bait, a sada i Rapalinih voblera. Neka Dejvidova iskustva imate ovde! Pisati o novitetima Rapale postao je vrlo teak zadatak, jedne godine izreklamiraju fest neki vobler a potom ga (kroz godinu ili dve) povuku. Tako je i sada - nekih modela ima na sajtu, ali nema i u katalogu za 2011. Recimo sada nema klasinog Tail Dancera, a nema ni Twitchin Rapa, nema Skitter Walka... a ima opet staroga Husky-ja i Team Esco. Nema ni Fat Rapa, a bilo je Glass Shad Rapa. E, sada nema tog staklenca (odavno nema Coundown Shad Rapa), ali se pojavio - Shad Rap RS! Pa sad ti budi pametan. Naravno da u predstaviti svaki vobler koji se zove Shad Rap, ali brate - smaraju, jer je Shad Rap RS bio u programu, pa ga je smenio Glass Shad Rap! Onda nije bilo ni glasa od Glass-a, a ni od zveckavog suspendinga RS... a sad je opet u katalogu?! Moda su ga povukli jer nije ba bio lebdei, ali nije ni sad - moj RS zvecka, ali izranja i pliva ko svaki ad od drveta?! Moda kad bih mu stavio
Glass Shad Rap tee udice, jau kopu... Kad saznam javljam! Jer nema potrebe sada pisati o tom starom poznatom suspendingu. Uopte, svaka hiperprodukcija neminovno povlai i proizvode koji nisu uvek na nivou renomea brenda, pa je tako i u sluaju Rapale. Dobro, moda je ba moj sluajno falian, ali sada zamislite kako se osea neki ribolovac koji s mukom odvoji 700-800 dinara. Ja sam ga dobio, a poklonu se u zube ne gleda, ali dobio sam ih da ih svima vama predstavim. I ja to upravo radim ali na moj nain: malo fali, malo udri po Rapali. Verovatno im je politika da stalno, svake godine, lansiraju po par novih modela, dopune ve postojee modele novim veliinama i dekorima, povuku par starih... Ali ih ne izbace zauvek kalupi postoje u fabrici, pa kroz koju godinu ponovo osvane Husky, ili kao sada- novitet Shad Rap RS. Ja se nadam da e tako jednom da se ponovo pojavi i SR i SSR od 8cm moja omiljena veliina, kao i tonui Shad Rap. Moda i Fat Rap Shallow Runner, ko zna? Iako drvene voblere vie toliko ne forsiraju. Seam se ko jue da je bilo kada je gospoa Surpa Luostarinen posetila tand Trofeja na sajmu, i donela na poklon neke novitete. Meu njima je bio i Glass Shad Rap. Ja, zagledajui kutiju sa ogledalima i ljatee boje, neto naglas prokomentarisao u pogledu marketinkih smicalica, imida, a ona se nasmejala, jer je razumela ta sam rekao - iako ne razume srpski. Ni ja ne razumem finski, ali znam koja je Rapala bolja, koja najbolja... U stvari, nema modela koji nee da lovi, samo e neki vie neki manje da ulovi - neki vie odgovara vaem stilu, neki manje... Uostalom, ni svaki Mercedes nije najbolji, ima ih boljih i loijih ali je svaki Mercedes Benc (pa ak i ona F1 klopocija s kojom se umi zlopatio itave sezone 2010). No, bez obzira to vie preferiram male firme (kao kad su samo voblere prodavali), Rapala je gigant tako da e bukvalno svaki varaliar, za svaku vrstu grabljivice, nai adekvatan model. Jedino su malo tanki sa povrincima, ali sada imaju i Propove i Popove, ak i Glajdere. Plus Stormovi vobleri, ik neka neko ponudi vie! A kad se doda
TEMA BROJA
metalna galanterija Blue Fox i Luhr Jensen i Storm mamci od mekane plastike, ik (IK!) nek neko prismrdi VMC Rapala korporaciji! Dokaza za to je vie nego dovoljno, a potvrda su i ovi minnow noviteti za 2011. sezonu koje prikazujem na ovim stranama. MaxRap
TEMA BROJA
ine solidnu gamu od tri veliine za 2011. Ovogodinji modeli su 9 i 11cm (14 i 18g). Rone do 3, 4,5 i 6 metara. Dekora 8. Taman! Svia mi se i to to nas Rapala ne tovari silnim dekorima, pa da u nekom mega-giga-opu blejim ko tele u arena vrata, jer ko da odlui koji dekor da izabere, kad ve ne mogu sve da kupim. Podrazumeva se da drveni vobleri ne zveckaju buno kao plastini, ili Clankin modeli, ali se uju. Klasino vibriraju, a brzo zarone. Naravno, drveni su - brzo i iz dubine izrone. Preporuujem! I na kraju, mali X-Rap 4cm (2g). O njima ve znate sve. Veliina ima dovoljno, a dekora previe (16). Ne znam da li sam pobrojao ba sve nove modele, ali sam se bar trudio - u katalogu je 50 strana sa voblerima. Nisam pisao o novim bojama i dekorima, jer svi koristite internet, pa sami pogledajte. elja mi je bila da malkice upotpunim dosta ture podatke s neta i kataloga, jer jedno je samo ih gledati, a sasvim drugo uivo ih posmatrati, i u vodu potapati. Znai, predstavio sam samo nove serije (tj. modele) i neke nove veliine ve postojeih modela, za nastupajuu sezonu 2011. Mogao sam i pre, ali sad je zima, pravo vreme za itanje, tj. za matanje. I raunanje, presabiranje ta
Flat Rap
X-Rap Magnum
Trolls-To Minnow
X-Rap
Serija MaxRap je dopunjena sa jo tri veliine, tako da ih je sada etiri: 11, 13, 15 i 17cm (13, 15, 23 i 28g), a svi rone od 0,3 do 0,8 metara. Dekora je (za sada) samo 8. MaxRap serija je namenjena dalekometnim bacaima (i s obale) jer ih odlikuje Internal Max Cast mehanizam (kuglice koje etaju uzdu tela i premetaju teite u zabaaju - dalje leti, ne mrsi se). Vobleri su Suspending, tanije sporo-sporo izranjajui, jer tek sa kopom poinju da lebde. Uostalom klikni na video gde se sve najbolje vidi. Veliine 11 i 13 su ko stvorene za smua, iako je cela MaxRap serija prvenstveno morska! Drvena Flat Rap serija pojaana je sa jo dve veliine, od 6 i 14cm (4 i 29 grama), pa uz postojee modele od 8 i 10cm (7 i 12g) ini lepu paletu. Boja, tj. dekora je 10. To su plivajui plitkoronci, odnosno srednjeronci (dva vea modela). Nemi su ( ne zveckaju, nemaju kuglice), vrlo sporo izranjaju, pa su idealni za lov smua i sa obale, jer se mogu daleko zabaciti. Hajde malo da vidimo neke nove dubokoronce, recimo X-Rap Magnum od 11 cm (22g). ta rei, sve je jasno moan vobler za velike grabljivice, za morske uglavnom, ali jedanaestica je i za soma, smua, tuku... Jo komplikacija s imenima: serija Trolls-To Minnow. Drveni, plivajui dubokoroci sa kuglicama, pojaani su malim modelom od 5cm (10g) tako da
prodati, ega je vika u kutijama, a ta bi se moglo kupiti. A to nije lako, kad nas Rapala bombarduje novitetima. Ja sam stoga pokuao da vam malo pomognem, da vam olakam izbor, ali je na vama da razmislite. Imate vremena - dug ribolovaki post je pred nama bar to se tie voblera. Jer, zima je za digove! O njima, novim Stormovima - u narednim brojevima. Eto ta ti je lajf! Jer itave prie ne bi bilo da se Merilin nije ubila, ali i da Lauri nije puio na svom radnom mestu. Zamislite koliko bi bio nervozan da je Finska tada bila u EU, a da je morao da britvom delje drvo - bez duvana. Ja ne znam da li njegovi potomci pue, ali ne znam ni njihova imena. Prezimena im znam - Rapala! Dragan Jovanov
SRENE BOINE I NOVOGODINJE PRAZNIKE ELI VAM
PLOVAK & DUBIN(K)A

6 metara ili, eventualno, punog {teka (13,5m) dostiè dubinu od 2, 3, ili ~ak 4m, jer je velika verovatno}a da }emo, uz dobro odabranu prihranu i mamac i precizno utvr|enu lovnu poziciju, na tom mestu imati solidan ulov. Stvar se komplikuje ako je mesto za ribolov ugazio pecaro{ koji je zaljubljenik u lov vaglerom ili bolonjezom, ali dubina se moè meriti i na daljinu, mada je to mukotrpniji posao. Osnovni deo pribora neophodan za merenje dubine je specifi~an teg koji na svom donjem kraju ima komadi} plute ili neoprena, u koji se ubada udica i tako {titi od o{te}enja tokom postupka merenja dubine. Takvo pomagalo je vrlo lako napraviti i u vlastitoj reìji. Postoje i sonde za merenje dubine u obliku {tipaljki, {to treba izbegavati kada se koriste tanki najloni, a takvi modeli nisu pogodni za daleka zabacivanja jer spadaju. Naj~e{}e }e biti dovoljno da teg, ili takozvana sonda, za merenje dubine bude te{ka 5-6 grama, sem mo`da kod merenja dubine na rekama sa jakim tokom. Osnovna uloga
PLOVAK & DUBIN(K)A

mu (kada sonda sa udicom legne na dno) viri samo antena, na|ena je prava dubina. Bitno je odrediti pravilnu poziciju plovka za najve}u izmerenu dubinu na poziciji na kojoj nameravamo da pecamo. Tu dubinu je dobro nekako ozna~iti na blanku {tapa, prislanjaju}i uz njega deo sistema od plovka do udice. Naime, tokom ribolova u kojem je riba na po~etku odli~no uzimala na samom dnu - u najdubljem delu, usled promene vremenskih prilika, kao i kod u~estalog hranjenja hranom koja lagano propada, riba moè i da se pomeri ka gornjim slojevima. Tada je treba traìti smanjivanjem dubine, tj. pomeranjem plovka vi{e ka udici, ali oznaka na blanku }e nam pomo}i da se vratimo na prvobitnu dubinu kada riba ponovo legne na dno. Suprotno }e se desiti kada po~ne da duva jak vetar koji }e iskositi sistem i on ne}e biti dovoljno duga~ak da udica bude na potrebnoj dubini. Stoga, da bi se i dalje pecalo na dnu, neophodno je plovak podi}i navi{e, tj. udaljiti ga od udice, kako bi ona i dalje ostala na dnu - bez obzira na zano{enje vetra. Kada vetar stane treba se vratiti na prvobitnu dubinu, oznaka spasava stvar. Kada se prona|e najdublji deo pozicije ispred nas stvar jo{ nije gotova. Tada treba nastaviti sa umakanjem sistema pode{enog na tu dubinu levodesno, ispred i iza ve} utvr|ene najdublje pozicije, kako bi se otkrile padine, tj. neravnine na dnu uz koje tako|e treba ponekad potraìti ribu ako na osnovnoj dubini ulovi izostanu. Tako }emo otkriti i kosine na koje bi vetar mogao naneti sistem usled ~ega bi plovak po~eo da se lagano izdiè kao kada deverika uzme mamac, pa treba zapamtiti takve pozicije da ne bi nasedali na la`njake, ili jo{ ta~nije otvoriti ~etvoro o~iju kada plovak do|e iznad njih kako bi se uo~ile razlike izme|u pravog uzimanja mamca i nasukavanja sistema. Mada spada u pecaro{ke osnove, merenje dubine je postupak koji mnogi rekreativci skoro ignori{u, pogotovo u onom njegovom delu kada je potrebno utvrditi reljef {ireg podru~ja. Naj~e{}e se zadovoljavaju da izmere dubinu samo na mestu koje su odoka izabrali. Merenje dubine definitivno nije za lenjivce! Mirko Kanjuh
MERENJE DUBINE
od izlazaka na novu vodu, na nepoznati teren, svakako da je najlak{e potraìti tragove prisustva drugig ribolovaca, koji nepogre{ivo pokazuju takozvana najbolja pecaro{ka mesta. Ako su dobra drugome za{to ne bi bila i nama?! Pa, iako se po ambalaì, koja je po na{em starom dobrom obi~aju obavezno nalazi razbacana unaokolo, moè naslutiti ~ime su na{i prethodnici primamljivali ribu, a {ta su koristili kao mamac, to je tek prvi korak ka re{avanju zagonetke nepoznate vode. Po{to se na vi|eno izabere lokacija, predstoji otkrivanje njenih skrivenih potencijala - reljefa dna, od ~ega zavisi ne samo izbor tehnike ribolova (da li }e se pecati blizu obale ili daleko od nje), ve} i, uslovno re~eno, izbor ribe koja }e nam postati lovina. Drugim re~ima, predstoji nam jedan od najva`nijih postupaka koji prethodi pecanju - merenje dubine. Ma koliko da nam neko mesto spolja izgleda kao idealno za ribolov, dno je to koje }e u najve}oj meri uticati na na{ uspeh ili neuspeh. Merenje dubine podrazumeva najmanje dve radnje, utvr|ivanje ta~nog poloàja plovka, tako da nam mamac bude na èljenoj dubini, a da sam plovak efikasno obavi ulogu signalizatora, ~ak i najsitnijih kontakta ribe i mamca, a uz to umakanjem sistema na
razli~itim pozicijama ispred nas utvr|ujemo reljef dna. Svaka izbo~ina, rupa ili prelaz korita, odsek ili takozvani bair, jesu mesta oko kojih se okupljaju ribe, a ~esto nam se nalaze takore}i pod nosem, a da toga nismo ni svesni. Naravno, postoje i vrste riba koje dno ne privla~i preterano, ali krupna riba koja nam je naj~e{}a meta, voli upravo promene takozvane strukture dna. Uz pomenute prepreke ili udubljenja ribe traè skloni{te ili hranu. I koli~ina dnevne svetlosti diktira pona{anje riba, pa se po vedrom danu ribe drè ve}e dubine, i obrnuto. Sve su to razlozi da dobro ispitamo dno,
njegov izgled i ta~nu dubinu na mestu na kom nameravamo da pecamo, kako bismo otkrili prave i rezervne poloàje riba i, po mogu}nosti, najbolju poziciju a koja nam je najblià, jer tako sebi olak{avamo pecaro{ki ìvot pecanje ~inimo vi{estruko efikasnijim a ~uvarke punijim. Iskusni ribolovci s razlogom isti~u kako je upravo merenje dubine jedna od najva`nijih lekcija koju svaki ribolovac mora da savlada. Lako}a sprovo|enja tog postupka obrnuto je proporcionalna rastojanju od obale. Idealna je situacija kad se ispred nas pruà voda koja ve} na duìni petlja{a od 4-
sonde je da udicu lengeri{e na dno. Kao sondu moèmo koristiti i nenamenska ili improvizovana olova te{ka toliko da bez problema plovak povuku pod povr{inu vode. Postupak merenja dna je istovetan bilo da se radi o pecanju petlja{ima, bilo da je re~ o takozvanom vagler pecanju - plovak se pomera po osnovnom najlonu gore-dole i posle svakog pomeranja sistem se ponovo zabacuje. Kada se na|e pozicija plovka u kojoj
PLOVAK
PLOVAK
varijante, sem one glavne: moda se nismo dovoljno potrudili, pa je naa neozbiljnost strogo kanjena. Mislim da bi ove redove trebalo da itaju kako poetnici tako i iskusnije kolege, jer bez ivog ili sveeg (mrtvog) mamca, teko da e biti udarca. Na stranu injenica da emo se strano dosaivati ekajui ugriz grabljivice (na koje se u naim opustoenim vodama moe ekati jako dugo). Pa gde je onda ta bela, boga ti? U vodi, brao moja napaena, samo od letos su se izdeavale mnoge stvari, a da mi to (moda?) nismo ni primetili. Milionska mala jata, koja smo jo pre samo mesec-dva plevili gde god smo hteli, poela su da se zbijaju u malobrojnija velika, sa po par hiljada jedinki. Misteriju da li se bodorke i bratija zbijaju u redove zbog poveanja aktivnosti grabljivica, ili se deava obrnuto, jo nisam uspeo da prokuim, a mislim da je to vrlo zanimljivo pitanje.
KAD GRABLJIVICA NAJBOLJE RADI MAMKA NEMA NA PROMENADI
im jesen svojim srebrnim dahom ozari vlati trave i vrhove stabala, u prirodi poinju da se deavaju promene. Ptice i zveri postaju nekako ustreptali, tela im dobijaju nove nagovetaje, a oi se instinktivno sve vie i ee okreu ka starom, dobrom suncu, savezniku svakog ivota. I ribe, nae verne druge, postaju udljive. Kad jedu ine to plahovito i neoprezno, a zatim dolaze periodi potpune apatije. Tada tuka, smu i bandar uzimaju zalet. Zajedno sa njima poinju da bahanaliu i lovci na grabljivice. Sve vie balerina ara nemirnu povrinu vode. Uz britki fijuk vitkog tapa varaliari zabacuju svog favorita, sve u nadi da e im iz modrozelenih dubina doneti ulov ivota.
MAMAC
Za razliku od prvih, ovi potonji su u prednosti. Za potpun doivljaj trebaju im samo tap, izme i kutija s varalicama, dok stacionarni tipovi vuku jo neke sitnice - veliki meredov, ogromnu uvarku, kantu sa prihranom za kedere, kantu za kedere, stolicu, drae, dva do tri ranca, bar tri tapa, plus jedan petlja za kedere, suva drva za potpalu, kartonku vina i minimum staklo rakije (viao sam i gajbu piva)... Naravno, bar desetak vrsta mamaca se podrazumeva. Ali da 'vataju 'vataju. Debele mamice, koje rumeni mladii dobiju na kedere, bile bi u stanju da smau kompletan ulov trojice prosenih varaliara - naravno, kada bi momci makar o krupnijim svecima primenjivali uhvati i pusti. Izvodimo jednostavan zakljuak da se BEZ MAMCA NEMA UDARCA Stvarno, bodorkice, crvenperkice i ostali mali vrazi mogu oveku-ribolovcu, pretendentu na titulu Naj YU smuaro'' (tukaro, bandardija...) da zadaju more problema... Izaemo tako na jezero bogato kapitalnom grabljivicom (vrsta je manje bitna) i ba smo reili da se vratimo ovenani slavom, kad... Gle belaja keder nee ni da pipne! Zalud osamnaest vrsta mamaca i prikoliica kvalitetne prihrane, plus est sati ekanja i bukanja plovkom. Kapitulacija je neminovna. Kod kue pristupimo rezimiranju dogaaja. Razmatraju se sve mogue lepovanje stotinak kila pribora debelo isplati. Jo kad bi imali kedera!
Po Marfijevom zakonu tuka najbolje radi na crvenperke i bodorke koje ne moemo da upecamo
(E)MIGRACIJE Tek, imamo situaciju. Ribe su i dalje sve na broju, samo to se broj mesta gde se pojavljuju drastino smanjio. Velika jata se sve sporije kreu zbog osetnog pada temperature vode. Dre se, u principu, neto dublje vode, ali jo uvek ovru sve hranljivo na ta nalete. Na pravce kretanja jata najdirektnije utie temperatura vode. Dokle god je to mogue, ribe e se kretati na terenima bliim pitkoj vodi i iskoristie svaki sunani dan, bez preteranog vetra, da izau u pliake. Tu se voda bre zagreje, pa ivnu i razni hranljivi organizmi kojima se ribice jako obraduju. Nasuprot ovome, u periodima zahlaenja, jakog vetra, ili hladnih kia, ribe e se povui dublje. Pored ovih migracija vezanih za vremenske uslove postoje i dnevne, koje su uslovljene zasenenou odreenog sektora, pravcem i intenzitetom vetra i drugo. Da ovo malo pojasnim: u sunano jutro belke e se pribliiti osunanom pliaku - pa ih tu i treba loviti. Ako sa june strane pliaka raste gusta i visoka uma, ona e oko, recimo, 10 sati poeti da baca debelu hladovinu na vodu. Ribe e tada, iz razumljivih razloga, migrirati dalje du obale, traei pogodniji (osuna-
niji) revir. Takoe, ako duva jak i hladan vetar u jednom odreenom pravcu, jata e se zakloniti u zavetrinu (ako je osunana, jo bolje). im vetar promeni pravac, vrua taka e se pomeriti prema novoj, povoljnijoj poziciji. Nasuprot prethodnom, lagan i topao vetri moe uiniti da faktor osunanosti padne u drugi plan. Nekad se dogodi da bela riba, bez ikakvog vidnog razloga, odjednom prestane da radi. Ovo moe biti posledica instinktivne reakcije na izlov (kada se jato moe pomeriti i po par stotina metara i tek tamo nastaviti da jede), ali i pouzdan znak da se jatu pribliava neka grabljivica, pa je bela emigrirala. Tada je najbolje teren odmah proeljati varalicom, ili provozati slobodnu balerinu sa kederom. Kad utamanite zubatog uljeza simpozijum e se nastaviti. Jo treba napomenuti da su uvek aktuelna mesta pored granja i potopljenog vodenog rastinja, gde bela riba, osim hrane, nalazi i dobru zatitu od grabljivica. Po svom skrivanju u granje najpoznatija je crvenperka. Nekada smo ekipa mojih drugara i ja, na
Velikoj Vodojai u Aranelovcu pripremali odlina mesta za lov crvenperki tako to smo u vodu, ije je dno bilo prilino sterilno, bacali velike gomile granja povezane strunom i optereene kamenom. Tako dobijena mesta bila su jako izdana tokom cele godine, a dobra strana im je bila to smo ih mogli isprogramirati, svuda gde nam je to odgovaralo, bilo zbog blizine ume, organizovanosti obale, ili nekog drugog hira. Deija posla. Tek, sistem treba isprobati, ali nemojte sei ivo drvee. I onako na obalama uvek ima suvog granja - veite, spustite u vodu gde god poelite (da je dubina bar 1 metar) i uivajte.
JAKA 'RANA Kao i u ostalim periodima godine, prihranjivanje je obavezno. Dok ne utvrdim kojim intenzitetom uzima hranu, prihranjujem manjim porcijama, a po potrebi doza se pojaava. Najvanija je sama prihrana. Treba da je, kako to ribolovci kau, jaka. Osim vee energetske vrednosti, odlikuje se intenzivnijim mirisom, to je od presudnog znaaja za uslove hladne vode.
PLOVAK
Svaki od elitnih proizvoaa ima u svojoj ponudi i ovakve hrane: V. D. Eynde Champion i Beet, Sensas Main Futer ili izvrsni Sirenin crveni X. I nijedna vas nee izneveriti na terenu. Poto smo rekreativci a ne takmiari, trebalo bi da hranu malo razredimo prezlom od hleba ili keksa, te kuvanom prekrupom (jermom), ali emo to initi u manjoj meri nego leti, da ne izgubimo na efikasnosti. Odnos, otprilike, 70:30 % u korist hrane renomiranog proizvoaa bio bi optimalan za uspean ribolov. Na taj nain uspeh e biti zadovoljavajui, a vie nego skromni budet naeg prosenog ribolovca bie koliko-toliko poteen jaih potresa. U meavinu moemo po potrebi dodavati neki parfimisani koncentrat (ne bi li je pojaali), ali samo ukoliko je temperatura vode nia od 10 stepeni (treba znati da za svakih 5 stepeni Celzijusovih niu temperaturu vode dodajemo 20% vie koncentrata). Kada je meanje i vlaenje gotovo red je da se izabrano mesto nahrani. Po pitanju naina prihranjivanja u prelaznim periodima godine postoje razne teorije i, to je vrlo zanimljivo, mnoge od njih daju dobre rezultate. Po mom linom iskustvu ne treba preterivati sa koliinom hrane u startu. Poinjem sa nekoliko bombi (5-6), zatim u zavisnosti od toga kako riba odgovara na prihranu, dohranjujem veim ili manjim brojem prskalica. Ve na osnovu ritma kojim riba jede, brzo emo ui u dobar interval prihranjivanja i onda nee biti problema. Nekad se desi da na ulazak jata ekamo i po dva sata. Kada ribe uu u hranjeni pojas, moramo ih odomaiti na udicu, pa tada svaki zabaaj plovka propratimo jednom bljuzgicom i po kojim komadom crva, gliste i druge pecije koje meemo na udice. Ako nam poe za rukom da dole probudimo jagmu za hranom moemo se proslaviti. ku cenu), jer ribolovac mora biti ekoloki visoko svestan i ne sme sebi dozvoliti da ugroava nita u okruenju. Neverovatna efikasnost ovih mamaca (iju mi je tajnu otkrio Ranko Travar) mogla bi dovesti u pitanje njihov opstanak, pa u zato preutati deo prie o njihovom pronalaenju. Ne zamerite mi - verujte da sam ih i sam koristio samo dva puta, vrlo uspeno. U danima kada riba radi neodluno, odlian rezultat moemo postii i primenom kombinovanih mamaca. Na isti nain moemo ubrzati proces promene nezainteresovanosti za mamce koje imamo u kutijama. Najea kombinaciju su: crv + glista, crv + aura (kaster) i glista + aura, crv ili glista + zrno itarice, itd. Na ovakve sendvie mogu da dou jako krupni primerci pa treba na natelujemo ruku da ne bi kidali i najlon i ivce.
TRAVAROVA TAJNA Za dobar uspeh vaan je izbor pravog mamca. Kako je jesen u pitanju, sva su uda mogua, pa treba biti opremljen sa najmanje etiri-pet vrsta razliitih mamaca - kako biljnog, tako i ivotinjskog porekla. Po definiciji, mamci ivotinjskog porekla su zakon, ali topli jesenji dan moe dati krdo crvenperki, bodorki, babuki, na klasian letnji mamac zrno ita, ili malu hlebnu pahulju. Sledi logian zakljuak da ih uvek treba imati u rezervi, jer se nikad ne zna. Klasika je na strani mesnih crvia, kojekakvih larvi i vodenih insekata, kao i raznih vrsta glista. Najbolje rezultate imao sam na crvenog crva (nekad ne moe da se nae u prodaji), kombinaciju crveni + beli crv, i tanku glistu ubretaru. Tanja batenska glista moe da ojadi babuku, pa bi i nju trebalo uvrstiti u borbeni komplet. Larve vodenih insekata jesu najubojitije, ali ne treba ih koristiti bez preke potrebe (kad ba nita ne donosi ulov, a keder nam treba po sva-
ME, BOLONJEZ I VATRENA VODA U izboru pribora takoe postoje odreene finese. Ne bojte se, neu vam predloiti da kupujete neke specijalne tapove i ekrke, ali u vam skrenuti panju na to da pribor mora biti ultra fini. Ovo se odnosi na strune i plovke prvenstveno, a onda i na ostalo. Ono to je bilo fino od aprila do septembra, sad je vrlo grubo. (Sve je relativno! - uskliknu Mariev zet.) Ko je u septembru pec(k)ao na plovak, mogao je da se uveri da bez Madam Bale nosivosti 0,3 gr i 0,10 mm nema preterano ribe u uvarci. Fini momci su uivali peckajui crvenperke, bodorke i pikolo-deverike na, takoe, pikolocrve. Znai, 0,10mm je faktor uspeha. Osnovna struna za broj deblja i lagan plovak vretenastog oblika. Za vetrovito vreme neki buco ili bodied tipa Onion od 1g, udica od broja 14 - 20, u zavisnosti od veliine mamca i potencijalnog plena, tj. ribljeg apetita i podozrivosti. Sve to namontirajte na kakav tapi s karikama - me, bolonjez (mrzim pecaljke). Cena kompleta nema nikakvog znaaja. Vano je da karike budu zdrave, da ekri ne kri i da dobro driluje. Odaberite mesto i pecajte ribu. Ponesite mali meredov i dobro se obucite, da ne nazebete (ukoliko ne troite vatrenu vodu). Uitak pecanja na izmaku sezone je neopisiv. ore Stani
murno februarsko jutro mi nije ulivalo neku nadu, ali sam bio vrsto reen da tog dana izaem na vodu. Samo sam trebao da naem nekog isto tako otkaenog, kako bih bar imao drutvo. Valjda Onaj od gore vidi sve, zvoni telefon. Sa druge strane ice moj prijatelj Bane: spremi se, dolazim po tebe. Eksiram ostatak jutarnje kafe, uzimam pribor i silazim na parking ispred zgrade. Ne mogu da verujem oima. Bane, koji je poznat po tome to stalno kasni, ve me je ekao. Odmah sam znao da ovo nee biti samo obian izlazak na pecanje. Stiemo na vodu i poinjemo sa pretraivanjem terena. Probamo prvo u dubokom limanu... nita. Odlazimo do panjeva, uporno bacamo, menjamo gumice, isprobavamo sve tehnike povlaenja, ali slaba vajda - i dalje nita. Poto smo poteno okitili grane potopljenih vrba zakljuujemo da je uzaludno dalje pokuavati. Majku mu, pa gde su ti smuevi? Kreemo nazad pomalo razoarani, ali Bane mi predloi da svratimo do kanala. Iskreno reeno, nisam ba bio oduevljen predlogom, jer sam verovao da je kanal jo uvek pod ledom, ali ipak pristajem - nita nas ne kota da probamo. Pred nama je celo posle podne, a i kod kue nemam neka pametnija posla. Kada smo stigli, uviam da sam pogreio, nekoliko stotina metara kanala je bilo odleeno. Voda mirna i bistra, deluje pomalo uspavano, kao i itav ambijent koji nas je okruivao. Prelazimo na lake glave i mekane Kalinsove i Balzerove gumice. Ponovo bacamo sa onim istim optimizmom kao na poetku dana. Pokuavam da se prisetim teksta o pecanju smua na kanalima, kojeg sam par dana pre toga proitao. Kanal irok nekih dvadesetak metara, dublja voda mi je pod nogama, a preka strana plitka, sa dosta prologodinje trave koja nije polegla. Mesto ba kao na ilustracijama iz pomenutog teksta. Pretraujem kanal uzdu i popreko pokuavajui da lociram smueve. I ba kada sam privodio varalicu obali osetim blag udarac i vidim odbljesak ribe koja je na povrini ostavila dva viria u znak pozdrava i vratila se u svoj brlog. Znai, nije sve tako uspavano kao to to na prvi pogled izgleda,
VREMEPLOV Kada bi mi neko rekao da se u sred zime smu moe loviti na plivajue plitkoronee voblere, u pola metra vode, slatko bih se nasmejao - ali...
VREMEPLOV
ma, varalica mu izlee iz usta. Retke su prilike da ujem mog prijatelja kako psuje, ali stvarno ga je napustila srea. Poklonio sam mu jednog smua da moe da se opravda kod ene, ali slaba je to uteha. Kreemo polako kroz mrak kui, ja jo uvek zbunjen mada ipak zadovoljan, a moj prijatelj Bane potpuno razoaran. Dugo sam se te noi vrteo po krevetu pokuavajui da zaspim. Muila su me mnoga pitanja na koja nisam znao odgovoriti. Ribe su ponekad udne i stalno nam prireuju nova iznenaenja, pa valjda zato i toliko volimo ribolov. Zar ne? eljko Sirar - Sirko P.S. Ovo je pria o jednom februrskom danu u Banatu. Naravno da smo smua lovili i narednih - i to zdravo uspeno. Poneli smo plitkoronee ed Repove i drastino popravili rezultat u korist Rapale. Ta feta je trajala jo etiri dana, i kraj! Nepoznatom varaliaru (vidite ga na slici levo) nisam uspeo da saznam ime a mene vidite sa tipinim februarskim smuem iz kanala.
ipak je neko budan i spreman za saradnju. ujem u daljini fijukanje tapa, ali jo uvek ne vidim ribolovca koji je ko i mi pokuavao (uj, pokuavao!) da prevari ponekog smua. Nismo sami na vodi. Zvuk koji se pribliavao govorio mi je da dotini baca varalicu sa nekom atipinom motkom, verovatno neadekvatnom za ovakav nain ribolova. Gledam u tom pravcu i na trenutak mi se uini kao da sam video praakanje ribe. Kreem da proverim o emu se radi, dok Bane ostaje da detaljnije ispita mesto na kojem sam imao udarac. Prilazim i odmah mi postaje jasno od ega je poticao onaj fijuk. Radilo se o starom ruskom teleskopu, neto duim od tri metra, sa par ianih karika. Na staroj kriputavoj mainici bilo je namotano nekoliko desetina metara neto debljeg najlona, a varalica - oho - Rapala Fat Rap Shallow Runner 5 cm. Javljam se kolegi i taman kad sam hteo da ga priupitam peca li on to basa ili moda soma u februaru, primetim u uvarci iza njegovih lea tri lepa smua. E, kad se tad nisam logir'o. Mrtav 'ladan, ree da radi neto najnormalnije: Smuevi su preko u travi, stani pored i bacaj. Na trenutak sam ostao sasvim izgubljen i zbunjen. Smuevi u pliaku? Nemo-
FAT RAP - RU@NO PAÊ 8:4

gue. U sred zime? Stotinu pitanja mi prolee kroz glavu. Kako preko? Pa tamo nema ni metar vode. ta da bacam? Nisam poneo nita od voblera, jer ko normalan, a u sred zime, nosi voblere na pecanje (mislim na smuaroe). Dobro de, neki dubokoronac, jo mogu i da razumem, ali plivajue plitkoronee, to ne mogu. Sva srea, uspevam da pronaem u rancu jedno tonue Runo pae, peticu. Mislim da e posluiti. Jo uvek mi nita nije jasno, ali poinjem i ja da gaam suprotnu obalu. Podiem tap i povlaim toliko polako da nisam siguran ni da li Pae uopte radi, kad odjednom osetim izuzetno blag udarac, kontra, tu je. Pravi lepotan, neto tei od kilograma, je brzo bio na obali. Narednih 15 minuta prava ludnica, svaki zabaaj znaio je gotovo siguran napad na varalicu. Ispromaivao sam se kao nikad do sad, ali ipak uspevam da uhvatim jo dva smua, verovatno brata blizanca onog prvog. Izjednaio sam rezultat. Pridruuje nam se i Bane, koji je takoe zbunjen situacijom. Onda se desilo neto to u dugo pamtiti. Nepoznati kolega poinje s egzekucijom - bukvalno na svaki zabaaj dobija smua. Pet komada zaredom, sve lepi od lepeg. Stajao sam i potpuno nemo posmatrao udo koje se deavalo pred mojim oima. Bockam se trokrakom udicom, moda sanjam. Odmah nakon to je na obalu izvadio poslednjeg smua, kolega poinje da se pakuje, dosta mu je za taj dan. Pozdravlja nas i odlazi. Od silnog uzbuenja nisam ni primetio da se potpuno smrailo. Prilazi mi Bane koji tog dana ba nije imao sree. Izgubio je mnogo vremena na eksperimentisanju. Isprobao je sve voblere koji su mu se nali u kutiji i nije pronaao od-
govarajui. Dobio je jednog na Mru, ali mu se otkaio kod obale. Baciemo jo koji put pa kreemo i mi kui. Prelazim na mesto gde je pecao nepoznati kolega, koji nam je tog dana ba odrao lekciju, i ve na prvi zabaaj hvatam jo jednog lepotana. Dok sam u mraku pokuavao da ga otkaim, ujem dril na Banetovoj mainici. Polako je privlaio krupnijeg smua, i ba kad smo ga ugledali na povrini i procenili na oko 4 kilogra-
P.S.S. Listajui stare Trofeje naiao sam na ovaj tekst od pre 12 godina i ponovo ga sa setom proitao, jer naeg drugara, dobrog Baneta, odavno nema s nama. Drugi razlog za reprizu je da bi i mlai ribolovci videli koliko je ribe pre bilo, a i u Specijalcima pominjem ba Sirka - nekada vrsnog varaliara, a sada arandiju - Glod.
Pridruite nam se za ekspediciju EBRO - APRIL 2011. i javite na na e-mail: trofej@neobee.net
ARAN
ARAN
15-ak minuta ponovo se zauo signalizator. Osetio sam da na tapu imam veliku ribu. Okolnosti su bile da sam bio sam na splavu, u mrklom mraku, a voda je bila izuzetno visoka i neverovatno jaka. Borba je trajala dugo, iao je gde je hteo, prilazio, odlazio... a ja sam vodio rauna dok sam ga zamarao jer je teren dosta teak, sa puno lomova i kaca, da toliku ribu ne izgubim. Prvi put posle odrejenog vremena, kad sam uspeo da ga odvojim od dna i kad sam ga donekle zamorio, prokuvao je na samoj povrini i ponovo se dao u beg. Ja jos uvek nisam uspeo da ga vidim ali sam oseao veliko optereenje na tapu. Nisam ga silio da se ne bi otkaio. I to je sve trajalo dok ga ponovo nisam podigao na povrinu i prvi put koliko-toliko uz pomo slabane lampice na kaketu ugledao njegovu glavu. Tek tada sam se uplaio da mi ne spadne jer kome bih mogao da objasnim da sam imao na tapu toliku ribu. Pri prvom pokuaju navlaenja ribe na meredov, ve kada sam je navukao, nije mogla da stane, pipnula je meredov i ponovo krenula u beg. Sreom imao sam drugi, vei, i posle ponovnog zamaranja i privlaenja imao sam ga u meredovu. Ne zna se ko je bio umorniji, aran ili ja. Ribu sam smestio u sak i spustio u vodu... Javio sam prijateljima i pozvao ih da dou da ribu izmerimo, jer nisam mogao sam. Pokuali smo da ga izmerimo ali vagica koju ja imam meri do 25kg, iz vie pokuaja merenja blokirala je. Pozvao sam ribouvare i prijavio ulov da je tei od 25kg i da dou i ponesu veu vagu. Nagovestio sam da u ribu vratiti u jezero. To je sve odloeno za sutra, petak 29. oktobara. Sutradan su doli uvari i ribu smo izmerili a nakon toga dole su televizijske ekipe. Vest se brzo proirila, ak i do pojedinih vlasnika revira, koji su poeli kao na licitaciji da nude odreene sume novca za ribu. Ja sam reio da ribu vratim bez obzira na svotu novca koja mi je nuena to mi je tog dana bio roendan a poslednjih pet godina na roendan uvek imam ribu, i tu tradiciju nisam eleo da prekinem. Zbrzili su me oko slikanja i vraanja ribe u vodu, tako da su ove slike i video snimci jedini koje imam, jer su posmatrai smetali i pravili guvu. Aleksandar Spasi Saa iz aka
REKORD SRBIJE!
ako je fotografija trebalo da bude bolja, ko razume vidi da je aran stvarno veliki, jer mu stomak lei na kolenu ribolovca, a ruke nisu ispruene. Kako i da budu, sa tolikom teinom! I svedoka je bilo mnogo. Toliko, da se, eto, nije napravila bolja fotografija. teta. No, za utehu je bar to to je snimljen video kamerom. Ipak najlepe u itavoj prii je to je giga-aran vraen u vodu, i pored toga to je ribolovcu nuena povea svota za otkup trofeja. aran teine skoro 30 kila, tanije 29,5 kg, dugaak 110cm, imao je ogroman obim "struka" - ak 95cm! Stavljen je paljivo u sak, i fotografisan tek kroz nekoliko sati, kada je doao
kamerman, pa je mogue da je malo i "kalirao" na teini. Ali ak i da jeste, i ovoliko je vie nego dovoljno. To je verovatno najvei aran upecan u 21. veku u Srbiji. U prolom veku, upecano je svega nekoliko veih i(li) sline teine, ali ni oni nisu fotografisani kako dolikuje, a kamoli na neki nain "ozvanieni". Naalost, nisu ni ove fotografije reprezentativne, ali se ipak vidi koliki je, a postoji i video zapis o ovom kapitalcu kako je vraen u vodu, tako da ulov moemo nezvanino smatrati za aktuelni rekord Srbije ovog veka. A kad je bilo toliko svedoka prilikom merenja i vraanja moemo ga smatrati i zvanino vaeim rekordom Srbije.
Ali bolje da nam Saa sam ispria: Odmah na poetku da se zahvalim za sve pohvale a i kritike naravno, komentare i ostalo. Oseao sam potrebu da se javim i neto vie kaem o svom ulovu i svemu propratnom, slikanju, putanju... Dosta vremena provodim na vodi, u pecanju, ali ne takmiarskog tipa, ve isto sportski ribolov, iskljuivo na divljim vodama. Jezero Medjuvrje na kome ja pecam je vie tok nego stajaa voda. U etvrtak, 28. oktobra, neto pre 19 asova, oglasio se signalizator. Kontrirao sam i na tapu sam imao ribu koja mi je bukvalno 2, 3 metra pod nogama spala, te sam ponovo namamio i zabacio taj isti tap i bukvalno nakon
VODENI PUTOKAZ
VODENI PUTOKAZ
ao i na svim prostorima bive Yu drave tako i u Makedoniji sportski krapski ribolov je sve popularniji. Tim vie to je riblji fond dosta ogranien u odnosu na druge zemlje. Najee se lovi skobalj, mrena, klen, crveno perka, (prokleti) kara, krap i na kraju dolaze predatori, som i pastrmka. tuku nemamo a smua samo na Velekom jezeru. Krap je najrasprostranjeniji i ima ga na svim vodama, od reka i jezera do vetakih akumulacija. Moja i mog prijatelja top destinacija za krapski ribolov je Prespansko jezero, malo vie zanemareno od Ohridskog, ali samo ovde boravi pravi dragulj - prespanski divljak. Vodeni je to lisac, a uz to i jak kao bik, pa uz dobru opremu, fizikim radom i obilnom prihranom - naoruani smo i strpljenjem.
PRESPANSKI DRAGULJ
Svaka ast majstorima koji vade kapitalce (uhvaeni i putani po desetak puta, a usta su im ko u narkomana vene) po ribnjacima, ali primamiti i uhvatiti divljaka, pa makar on bio i 67 kg je neopisiv feeling. Lovim ga desetak godina, a moj prijatelj (koji me je navukao na krapski ribolov) preko dvadeset. Mesto na kojem lovimo nalazi se na istonoj strani jezera, uz samu grku granicu a poznato je kao Markova noga. Zbog konfiguracije i vodostaja jezera lovimo ga na dva naina: dubinski na oienom pojasu i plovkom iz amca, ispred velikog pojasa trske. U prvom sluaju uz svu propratnu krapsku opremu moramo pokositi i oistiti (u obliku potkovice) dobar deo visoke vodene trave da bi plasirali prihranu i mamce, a dubina je od 2 do 2,5 metara. Trava mu stvara zaklon i osea se sigurnim. Na sigurnost pomalo zaboravlja i ode na brisani prostor kad mu prinesemo vedski sto. To je manje vise standardna prihrana : dobro vareni kukuruz, penica, konop, stoni graak, dodajemo prakastu hranu za pilie zbog efekta magle i, naravno, glavni desert - boile. Obilno bacamo hranu dva puta, ujutro i uvee i to 15 do 20 kg na dan jer kako ve sam napomenuo ovo je divlja voda, nije ribnik i ako nema dobrog razloga da se zadri na spotu on odlazi... Mogu vam slobodno rei bez preterivanja da na Prespi ima ogromnih (preko 30kg tekih) primeraka. Prespanski krap je ekstremno jak i u punoj kondiciji jer je na vrhu lanca ishrane u jezeru. A za one koji vole i da probaju - i vrlo vrlo ukusan.
Prvi signal da e lisac doi je kad se spot uzburka nekih od manjih riba (u ovom slucaju pise) jer kad one legnu na hranu, i kad ponu svoj pir, potrebni su dan dva da krap doe, jer toliko moe da izdri da mu neki maliani jede hranu. I evo ga! I kao svaka jatna riba dolazi u veem broju, pa kad ponu sa usisavanjem hrane, na kraju dana ne ostave ni jedno zrno. Zbog toga je vana obilna prihrana. To proveravamo na kraju dana ronjenjem i pratimo koliko i gde najee uzima hranu, a uz to i proveravamo dno da nismo propustili neki koren koja bi bio problem u toku vaenja. Poinjemo sa ribolovom treeg ili etvrtog dana i - skoro uvek - imamo udare odmah na poetku! Na dlaku stavljamo tri zrna kukuruza ili dve boile veliine 16mm, jer znamo da novajlije udaraju na kukuruz, a veterani koji su ve probali - na mesnate boile. Sve to do sada je laki deo. Teko je izvui ga! Mamac bi trebalo da bude to blie travnatom delu i zato reakcija na udar treba da je munjevita, to znai konica (u slucaju instant draga) je sasvim malo otkoena, taman toliko da signalizator da znak za uzbunu. Potrebna je energina i jaka kontra, jer ako ue vie od par metara u travu izgubljen je. I zbog gubitka dobrih primeraka, zbog kidanje strunu Shimano Catana od 0.30mm preao sam na Shimanov Surf Line Speed Master od 0.40mm koji se izvanredno pokazao i u travi i u trsci. Za mene je tu kraj predrasuda o boji i debljini najlona. Potujem ali i ne slaem se sasvim sa sugestijama o tiini i neuznemiravanja spota, jer moje miljenje iz steenog iskustva je da ako je on nastrvljen na hranu, i jede kao lud, ne mogu mu nita ni ulasci u vodu a ni buka koju stvaraju u mom sluaju kupai koji se u blizini kupaju. I ba kada stigne najezda kupaa (oko 10 sati) on je najaktivniji. Imali smo po desetak udara u samo pola sata, a da su se oko nas i u vodi muvala
i vriskala deca. Da pomenem i benefit od uzburkavanja dna, gde ivi i njegova prirodna hrana: razne larve, raii, puevi i koljke. Evo i konkretnog primera u sluaju kad ga lovimo iz amca. Tehnikom na plovak 10-11 grama, predvez pletenica 15cm, udice br.1 ili 2 zbog njegovih velikih, tvrdih i mesnatih usta. Spot je i u ovom sluaju odraen 5 do 7 metara u dubini prema obali i 10 do 15m u irinu. Sloj trske odkosimo polukruno do samog dna. I ovde je zabacivanje do same ivice trske ali ruka nije kompjuter pa ponekad mamac zajedno sa plovkom odu u trsku. Nekad izae trzajem, nekad kidanjem, a najee moj prijatej ulazi u vodu i vadi predvez i postavlja ga u, kako ga mi nazivamo, zoni sumraka. Veoma esto dogodi se da krap udari dok je on jo u vodi i postavlja predveze od drugih parabolika. Ja u ali kaem da su se navikli na njega, kao da znaju da im neko ko ulazi na njihovu teritoriju donosi poslastice (vai li i za ribe Pavlovljev refleks?). Jer, nekad kad prestane da riba radi prijatelj namerno ue u vodu i evo udarca. I prava je teta to za ovo nemamo foto dokumentaciju, jer vremena je malo jer jedan ga vadi, drugi spremno eka sa meredovom, jer ako
bilo ko zakasni krap ode napred u trsku ili pozadi amca u travu. Ali zato imamo svedoke i to najvee skeptike ba po ovim pitanjima. Neka mi oproste pristalice uhvati i pusti za svaku ribu, biu iskren jer na kraju posle dvadesetak dana ienja spotova od trave i trske, prihranjivanjem, a da i ne spominjem razdaljinu od Skoplja (koja je 230km) dozvoljavamo sebi da odnesemo neto da probamo, ali iskljuivo konzumnu teinu (1.5-3kg) a sve ispod i iznad ove teine, i ako ima ikru, vraamo. To je kap u jezeru prema tome to ribokradice potamane. Moram da pomenem da Prespansko jezero jos nema koncesionera i problem krivolovaca sa mreama je i ovde prisutan. I pored pogranine policije koja ga solidno uva, a nemaju ni amce, ribokradice ga tamane bez skrupula i to najvie u vreme mresta. Ba zbog toga je vrlo vano prisustvo sportskih ribolovaca jer po pravilu gde nas ima u veem broju tamo su manje anse za ribokradice. Ima divnih mesta i staza za krapske ribolovce, pa se nadamo da e jednog lepog dana organizovanije dolaziti ljubitelji divnog Prespanskog jezera i krapskog ribolova. Mihajlo Bojadiev Caparius
PREDSTAVLJAMO
RAPALA RAP SX10
me Rapala privlai ribolovce irom sveta, pa je logian potez bio lansirati i tapove i mainice pod tim brendom, ali samo za trite SAD i Kanade! Jer, Evropljanima (a da i ne pominjem Japance) ne moe ba tako lako svata prodati. Ameri se pale na bubrege, ali otkud Kanaani? Stoga ovakve mainice ne moete videti po evropskim prodavnicama, a izgleda da su se i Ameri opametili, pa je lake seriju SXi veliine 10, 20, 30 nai na e-bay-u nego u prodavnicama. Prenos im je 5,2:1, imaju po 10 kuglinih leaja i 1 valjkasti... I to je sve - ostalo vidite sa crtea. To je bio vrh Rapalinih rola, ali su bile skupe (u odnosu na kvalitet jer su iz Kine). Po internetu se mogu jo uvek pronai po mnogo nioj ceni, pa ko ba toliko voli Rapalu - nek izvoli. Novije modele mainica Rapala (da li i bolje?) moete razgledati ako kliknete na link ka kanadskom sajtu: Rapala R-type Spinning Reel
Udoban rukohvat i metalna ruica koja se provlai kroz zupanik Poluga za ukljuivanjeiskljuivanje super-stoper konice
Metalno telo iskovano od Aluminijuma Titanium Nitrid anti-tvist voica na kuglinom leaju
elini kuglini leaji sa obe strane pogonskog zupanika
Frontalna konica sa mikro regulisanjem
Worm Shaft - beskrajni vijak elina osovina pulne - Main Shaft

Pinion Gear gonjeni zupanik koji vrti rotor
Metalna pulna + rezervna Balansiran rotor
VODENI PUTOKAZ
SMU, ARAN, BANDAR, TUKA, DEVERIKA, AMUR, SOM... AK I MORUNA!
R A D U T A L A K E 2011
ema boljeg pecanja a za manje para nego {to je to na jezeru Sarule{ti (Raduta Lake) u Rumuniji! Odmorite se i napecajte toliko da }e vam svi zavideti. I obavezno ponesite foto aparat ili video kaeru. Riba se vra}a, ali uspomene ostaju. Ali ako èlite da igrate tenis - moè. Volite Formulu 1- moè (svaka soba ima satelitsku televiziju). Volite bilijar - moè - na|ite partnera. Moète da pecate smu|a: sme{taj je u hotelu (tri obroka), ~amac sa motorom ~eka vas na molu! Moète da pecate {arane: dva obroka - doru~ak i ve~era - stiù vam redovno kod va{eg {atora, a ako nemate {ator - iznajmite. Svakom {arandìjskom paru sleduje i ~amac sa veslima i mala boca butana. Ukoliko èlite da poslednju no} prespavate u hotelu pla}a se 15 evra (ako ima mesta). U hotelu se svaki dan moète istu{irati i po momcima koji vam donose hranu naru~iti cigarete, pi}e, vodu... Ukoliko doputujete avionom bi}ete besplatno transportovani od aero-
droma do jezera, i nazad. Na mesto }e vas ~amcem ili dìpom odvesti deùrni momci. CENE ZA EX-YU (PO OSOBI): 7 dana (od subote do subote)! [aran - 300 evra. Smu| - 500 evra. (Za suprugu, devojku, ili dete cena je upola manja povedite ih, uìva}e!) U cenu nije ura~unat prevoz! Najjednostavnije je otputovati kolima. Za kola ne brinite, sve je ~uvano i bezbedno! Neophodna je rezervacija! Zato za sve {to vas interesuje pozovite: Telefon/fax: 062 853-8081 E-mail: trofej@neobee.net Javite se na vreme, da vam rezervi{emo mesto! Za pecanje i odmor na Sarule{tiju vlada veliko interesovanje! Ovo je i najbolji i najjeftiniji vrhunski ribolov u svetu! Te{ko da }ete bilo gde u svetu - pa bilo to i u Sibiru - mo}i da za tako malo para toliko upecate, a da istovremeno ne mislite {ta }ete jesti i gde spava-
ti, i da budete totalno bezbedni i sigurni! Jer, ~itav objekat i jezero su toliko obezbe|eni da ni sobu s fotoopremom ne morate zaklju~avati, a u ~amcima stoje {tapovi i ma{inice danima i no}ima - dok Vi u hotelu degustirate. Ili igrate tenis, bilijar... Zato:
Ne sanjajte pecanje, upecajte snove - Saruleti zove!

Dobili smo ekskluzivnu ponudu od Roberta Radute za pecanje u prolee: aran 7 dana od subote do subote, za samo 150 evra po osobi, u udarnom terminu od 4. do 11. juna 2011. Potrebno je da bude minimum 30 arandija u grupi, da bi se pecalo po ekstra ceni! Stoga, ako ste zainteresovani, javite se to pre! Moete se detaljnije informisati preko naeg sajta www.trofej.info i foruma gde imate i najsveije informicije i divne fotografije!
SPECIJALNA PONUDA!

Trofej 10 Ceo

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Trofej 10 Ceo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

WEB EDITION FISHING MAGAZINE NO 10

SRENE BOINE I NOVOGODINJE PRAZNIKE ELI VAM TROFEJ

Olivier Portrat i Trofej Pro

E-magazin za sportski ribolov, ekologiju i ribolovni turizam

Dragan Jovanov e-mail: jovanovdr@gmail.com

TROFEJ Pro +381 (0)62 85-38-081 trofej.info@gmail.com www.trofej.info

NEGDE U SRBIJICI, DANA DANANJEG

Gde god vidi zgodno mesto, obalu ogradi

Pravilnik o visini trokova za izdavanje godinje dozvole za rekreativni ribolov

PRO & CONTRA

PRO & CONTRA

BLAGO MAJCI, SVE SPECIJALCI

PRO & CONTRA

PRO & CONTRA

Oni su jedini pravi specijalci, oni haraju naim vodama - a mi se delimo!

FATALNA PRIVLANOST - ISKUSTVA CARP TIMA RIBOLOVAC TRADE

MLADICA (HUCHO HUCHO)

STRATEGIJA I TAKTIKA ZA RIBOLOVCE KOJI JO UVEK PECAJU SAMO VIKENDOM

SRENE BOINE I NOVOGODINJE PRAZNIKE ELI VAM

PLOVAK & DUBIN(K)A

PLOVAK & DUBIN(K)A

KAD GRABLJIVICA NAJBOLJE RADI MAMKA NEMA NA PROMENADI

FAT RAP - RU@NO PA^E 8:4

Pridruite nam se za ekspediciju EBRO - APRIL 2011. i javite na na e-mail: trofej@neobee.net

RAPALA RAP SX10

elini kuglini leaji sa obe strane pogonskog zupanika

Frontalna konica sa mikro regulisanjem

Worm Shaft - beskrajni vijak elina osovina pulne - Main Shaft

Pinion Gear gonjeni zupanik koji vrti rotor

Metalna pulna + rezervna Balansiran rotor

SMU, ARAN, BANDAR, TUKA, DEVERIKA, AMUR, SOM... AK I MORUNA!

Ne sanjajte pecanje, upecajte snove - Saruleti zove!

You might also like