Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

Izveštaj za 2005–2006.

FOND ZA OTVORENO DRUŠTVO - SRBIJA FUND FOR AN OPEN SOCIETY - SERBIA

STANJE LJUDSKE BEZBEDNOSTI U SRBIJI Izveštaj za 2005–2006. godinu

Izdavač Fond za otvoreno društvo Kneginje Ljubice 14, Beograd Tel: 3025 800 Fax: 3283 602 Email: office@fosserbia.org www.fosserbia.org Za izdavača Jadranka Jelinčić, izvršni direktor Urednik Tamara Lukšić-Orlandić Lektor Aleksandar Gordić Tiraž 400 primeraka ISBN 978-86-82303-21-3 Priprema i štampa Dosije, Beograd

STANJE LJUDSKE BEZBEDNOSTI U SRBIJI
Izveštaj za 2005–2006. godinu

Fond za otvoreno društvo mart 2007.

Učesnici na projektu: Prof. dr Dragana DULIĆ, koordinator ekspertskog tima Ljiljana PALIBRK dr Marina ILIĆ mr Nataša PANTIĆ Pavel DOMONJI mr Svetlana STANAREVIĆ Vesna NIKOLIĆ

. Zakonska regulativa . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7.5. . . . . . 2. . . . . . . . . . . . . . . . Studija slučaja (Case study) – Kragujevac . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Procent fizičko-hemijski i mikrobiološki neispravnih namirnica i predmeta opšte upotrebe . . . . . . . . . . .2. . . . . .3. . Stanovništvo. .3. . .1. .5. . . . .4. .4. . . . . . . . . . . . . .4. . . . Kadrovski kapaciteti . . . .SADRŽAJ Predgovor .3. . Stanovništvo . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. . Demografski podaci od značaja za javno zdravlje .2. . . Ishrana stanovništva . . 2. . . . . . . . . . . . . . . .7. . . . . . Zdravstvena zaštita vulnerabilnih grupa . . . . . . . . . . . . . . . . .9. . . .1. 2. .3. . . . . . . . . . .2. . . 2. . .2. . .1. . . . . . Država i zdravstvo . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . .4. . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . 2. . . Morbiditet stanovništva . . . . . . . . . .1. . 2. . . 2. . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . .3. . . . . . .8. . . . . . . . . . . . . . . . . . Obrazovni profil stanovništva . 2. . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . .3. . . . . . . . . . .3. Osnovna struktura stanovništva . . 2. . . . . . . . . . . . 2. . Socijalno-ekonomski status . . . . . . . . . . . . . 2. . . . . 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Epidemiološka situacija u vezi s HIV/AIDS-om . . . Stope fertiliteta . . . . . . . . . . . Uvod . . . . . . . . . 2. . . . . . . Mortalitet stanovništva. . . . 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. Prosečna starost i očekivana dužina života .8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . Zdravstvena zaštita i morbiditet stanovništva. . . . . . . . . . . . . . . . 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. . . 2. . . . . 1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prirodno kretanje stanovništva . . .2. . . . . . BEZBEDNOST I JAVNO ZDRAVLJE (Ljiljana PALIBRK) 2. . . . Prijavljeni slučajevi zaraznih bolesti i imunizacije . . . . . . . .2. . . . .6. . . . . . . . . . .3. . . . . 29 29 29 30 31 32 33 34 37 39 42 43 45 47 48 52 54 56 57 59 60 60 61 5 11 13 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. . . . . . Institucionalni kapaciteti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. . . . . . . . . . LJUDSKA BEZBEDNOST U SRBIJI: SAŽETAK . . . . . . . . . . 2. . . . .6. . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . 109 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. . . . . Kvalitet vazduha . . . .11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. . . . . . . . . . . . 3. . . . . . . . . .5. Opšti podaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.10. 100 3. . . . . . . . . . . . nafta i gas) . Vodosnabdevanje i kvalitet vode za piće . . . . . . Uvod . . . . . . . . Epidemiološka situacija u vezi s HIV/AIDS-om u Kragujevcu . . . . . Fosilna goriva (ugalj. . 2. . . .11. . . . . . . . . . . . .2. .2. . . . . . . . Zakonodavno-pravni okvir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10. . . .6. . . . . . . . . Istraživanje o zdravstvenom statusu Romkinja u Kragujevcu . . Hemijski udesi. . . . . . . . . . . . . . Stanje obnovljivih prirodnih resursa . . . .1. . . . . . . . . . . . . . Otpad . . . . . . . . . . . . . . Kvalitet zdravstvenih usluga . . . 108 3. . . . . . . Hemikalije . . . . .6. .4. . . . . . . .5. .11. . . . . . . . 104 3. . . . . . . . Izvori podataka i literatura.7. . . . . . . . . . . . . . . .4. . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . Obnovljivi izvori energije. . . . . Uticaj zagađenog vazduha na zdravlje . . . . .11. . . . . . . . . . . 101 3. . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zemljište . . . . . 3. . . . . . . . . . . . . . . .11. . . . . . Klimatske promene i oštećenje ozonskog omotača . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 3. . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . .4. . . . . . . . . 3. . . . . 3. . . . . . . .4. . . . . . . .9. . . . . 66 67 69 70 73 75 77 79 82 89 96 96 98 99 3. . . . . . . . . . . .4. . . . . .4.1. . . . . . . . . . Vazduh i klimatske promene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kvalitet voda . . . . . . . . . . . . .5.5. . . . . . .2.2. . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 3. . . . . . . . . . .4. . . . 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. . . . . . . . 3. . . . . . . . . . . . Stanje neobnovljivih prirodnih resursa . . Vodni resursi . . . . . . . . . . 105 3. . . . . .6. 2. . . BEZBEDNOST ŽIVOTNE SREDINE (Dr Marina ILIĆ) 3. . . .3. . . . . . . 2.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. . . . . .2. . . . . . . . . . Biodiverzitet i zaštita prirode. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 3. . . . .6. . . . . . . . . . . . . . . 3. . . . Zaključci i preporuke . . . . . . . . . . .3 Najučestaliji razlozi korišćenja primarne zdravstvene zaštite . . . . . . . . . . Jonizujuće i nejonizujuće zračenje . . 2. . . . . . . . 6 110 112 113 115 . . . . . . . Metali i nemetali . . . . . .6. . . . . . 100 3. . . . Faktori rizika za bezbednost životne sredine. . . . . . . . . Međunarodna/regionalna saradnja . . . . . . . . Šume . 110 3.10. . . 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8. . . . . . . . . . . . . .9. . . . . . . . 103 3. . .2. .

. . . 4. . . . . . . . . . . . . . 3. . . . . . . . . . . . . . . . . 116 119 119 119 122 124 125 126 126 127 127 128 3. Javna svest. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . demokratičnost . Obavezno (osnovno) obrazovanje. . . . . . . . . .2. . 4. . . . . . . Metodologija . . . . . 3. . . . . . . . . . . . Prirodne katastrofe (poplave. . . . . . Ekološki znak. . . . . . . . . . . Čistija proizvodnja . . . . . . . . . . .13. . . OBRAZOVANJE I BEZBEDNOST (Mr Nataša PANTIĆ) 4. . . . . . . . . . . . . 3. . . . . . . . . . . . . . . . . zemljotresi . . . . . .12. . . Podsistemi vaspitno-obrazovnog sistema. . . . .13. . . . . . . .Sadržaj 3. . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. . . . . . 4. . . . . . . . . . . . . . . . . . Uticaji ekonomskih sektora na bezbednost životne sredine . . . . . Energetika . . .14. . . . . . . Poljoprivreda . . . . 4. . . . . . 3. . . . Obrazovanje kao dimenzija ljudske bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17. . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. . . 3.2. . . . . Principi sistema – dostupnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Srednje obrazovanje. . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Predškolsko vaspitanje i obrazovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obrazovanje odraslih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Društveno odgovorno poslovanje kao faktor bezbednosti životne sredine. . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . 133 4. . . . . . . . . .2. . . . . .12. . 135 135 136 136 138 139 139 139 141 142 143 143 146 149 150 153 7 . . . . . . . . . . . Sistem upravljanja zaštitom životne sredine . . . . . . . . . . . . . . . 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Indikatori i delovi izveštaja . . . . . . . . Rudarstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Indikatori kvantiteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobraćaj . . klizišta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obrazovna strategija i politika . . . . . . . . . . . . . Normativna regulativa. . . . . . . . . . . 4. . . . . Aneks: Lista korišćenih indikatora . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12. . .3. . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zaključci i preporuke .16. . .12. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15.3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . .12. . . . . . . . . . 3. Pregled stanja po indikatorima . . . . . . . . . . . . . .12. . . . . . . . . .3. . . . . . . 128 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . Industrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . pravednost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . 4. . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . .11. . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . 3. . . . . . .1. . . . . . . . Ciljevi istraživanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Više i visoko obrazovanje . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uvod . . . .13. . . . . . . . .13. . . . . . . . . . 3. . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211 6. . . . . . . Zaključci i preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199 5. . . . . Školsko okruženje . . . . . . . . .4. . . . . . . . . etničko podvajanje i promocija tolerancije . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . 207 6. . . . . . . . . . . .6. . . . . . . . . . . . . 195 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. 213 8 . . . . . . . . . . . . . . . 173 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obrazovni program (kurikulum) . .0. . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Osvrt na prethodni izveštaj o indikatorima ljudske bezbednosti u lokalnoj zajednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. . . .1.1. . . . . . . . . . . . . . . . . . 192 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 5. . .Metodološki pristup. . . 168 4. . . . . . . . . . . . . . . Relevantnost obrazovanja . . . . . . . . . . . 171 5. Bezbednost kao polje rada institucija i organizacija3 u lokalnoj zajednici . . . .1. . . . . . . . . . . Solidarnost i pitanje integracije . . . . . . . . Propuštena prilika: ustav i nacionalne manjine . . . . . . . . . . . . Nacionalni saveti nacionalnih manjina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . 153 153 156 158 159 162 167 4. . . . . . . 189 5. . . . 175 5. . . . . . . . LJUDSKA BEZBEDNOST I NACIONALNE MANJINE (Pavel DOMONJI) 5. 203 6. . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zaključci i preporuke . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8. Disolucija Državne zajednice SCG i osnivanje Službe za ljudska i manjinska prava . . . . . . . . . . . . . Rizični potencijali .5. . . . . . . . . . . . . .9. . .Konceptualni okvir empirijskog istraživanja . . . . . . . . . . . . . . . . . Inkluzivnost obrazovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. . . . . . . . . . . . . . . 210 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . 209 6. . . . . . . . . . . . .10. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . .7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Lokalna zajednica kao mreža institucija – bezbedna zajednica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Postignuće učenika . . . . . . . . . . . . . 205 6. . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . Uvodna razmatranja . . . . . 179 5. . . . . . . . . Nastavni kadar . . . . . . . . . Problemi u informisanju i recepcija manjinskih kulturnih elita. . . . . . . .4. . . . . . . . . . . Indikatori kvaliteta . . . . . . . . . . Uvod . . . . . . . BEZBEDNOST U LOKALNOJ ZAJEDNICI (Mr Svetlana STANAREVIĆ i Vesna NIKOLIĆ) 6. . . . . . . . . . Incidenti. .

. . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . .3.4. .1. . . . . 264 6. . 262 6. . . Partnerstva policije i drugih subjekata lokalne zajednice . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . Nacionalna struktura . . . 6. . . . . . . . . .1. . Normativnopravna uređenost civilne zaštite u Republici Srbiji. . . Škole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.1. . . . . . . . . . . Polna struktura . . . . . . . . .9. . . . . . . . . . . . . . .9. . . depolitizacija i dekriminalizacija policije u lokalnoj zajednici. . . .7. .Lokalna samouprava . . .8. . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . Zakonski okvir i vanzakonske mogućnosti . Pregled elemenata funkcionisanja opštinskih štabova i saradnje sa institucijama . .5. . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Postojanje pripremljenih planova za upravljanje vanrednim situacijama . . . . . . . 6. . . . . . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . .9. . .5. . . . . . 6. . . . . . . . . . . . . 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244 6. . 6. . . . . . . . . . . 6. . . . . . Savet za bezbednost/sigurnost .7.3. . Obrazovna struktura. . . . Sastav i struktura operativnih snaga civilne zaštite . . . . . . . .5. . . . . .2. . . . . . . .Sadržaj 6. . . . . 262 6. . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . .2. . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . Ocena saradnje sa institucijama u toku vanrednih (ili redovnih) aktivnosti . .1. . . . . . Građani . . . 6. . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . .7. . . .5. . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . .3. . . . . . Rad i organizacija policije u multietničkim društvima . . . . . . . . . . . . . . . . . . Policija kao izvor bezbednosti lokalne zajednice . . Rezultati empirijskog istraživanja . . . . . .1. . . . . . . . .Potencijali opština . . . . . . Decentralizacija. 240 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. . . . . .6. . . . . Starosna struktura. . . . . . . . . . . . . . . . .3. . Pregled odabranih pokazatelja razvijenosti opština (demografska i ekonomska osnova) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246 249 252 253 253 253 6. . . . .5. . . . Pokazatelji razvijenosti opština . . . . . . . . . . . . . . Strategije – programi . . . .7. . . . .3. . . . . . . . . . . 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. . . .9. 239 6. . . . . . . . .2. . . . . . . 215 6. . . . 6.5. . Profil opštinskog štaba civilne zaštite . . . . . .7. . . . .5. . . . . . . . demilitarizacija. . . 6. .2. . . . . . Poverenje građana. . . . . . . . . . . . . . . 265 267 277 277 278 9 . .8. . . . . . . 6.5. . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . Mediji . . . . . . . . 6.1. . . . . . . . . . . . . 6. . .6. . . . . . . . Nadležnosti . .7. .4. . . . . . . . . . . 6. . . . . . . . . . . .9. . . . . .5. . . .7. . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218 220 221 222 223 226 227 229 230 231 6. . . . . . . . . . . .Organizacija i funkcionisanje civilne zaštite u okvirima lokalne zajednice kao izvor bezbednosti. . . . . . . . . . . . . . .3.5. . . . .9. . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . Nadoknada štete po opštinama (procentualno ili opisno) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . i 2006. . . . . . 331 10 . . . . . . 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315 Prilog II – Pregled operativnih snaga CZ (štabova CZ i štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nepogoda) po opštinama RS . . . . Prilozi . . Pritužbe građana na rad štabova (ili proces rešavanja vanrednih situacija) . . . 314 6. . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9. . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. . . . . .9. . . . Posledice na životnu sredinu usked elementarnih nepogoda koje su ugrozile opštine u Srbiji tokom 2005. . 321 6. . . . . . . . . Identifikacija uspešnosti pojedinih elemenata u funkcionisanju štaba . Primenjena rešenja u zbrinjavanju ugroženih ljudi (evakuacija i slične operacije) . .9. . . . 311 6. . . . . . . .8. . 6. . . . . . . . . godine . . . . . . . . . . . . .7.9. . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . .9. i 2006. Predlozi .2. . . . . . .11. . . . Procena štete po opštinama kao posledice elementarnih nepogoda tokom 2005. . . . . . . . . .13. . . .Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. . . . Zaključak . .5.4. . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . .2. . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . .9. . . . . .9. . . . .6. . . . . . . . . . . . . godine. . . . . . 315 Prilog I – Anketni upitnik . .2. . . . . . 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. . . . . . . . . . . .12. . . . . . . . 6. . . .10. . . Ocena opremljenosti štaba . . . . . . . . . . . . . . 283 291 293 296 299 301 311 6. . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9. . . . . . .

Osim ova dva izveštaja o stanju ljudske bezbednosti u Srbiji. nadamo se da će se širiti krug organizacija civilnog društva koje će svoje aktivnosti modelovati i kroz prizmu zagovaranja ljudske bezbednosti. životna sredina. odnosno ukazivanja na ključne indikatore od kojih zavisi kvalitet života svakog građanina u Srbiji i ostvarivanje njegovih ljudskih prava. nacionalne manjine i bezbednost u lokalnoj zajednici – svojom prisutnošću u svakodnevnom životu građana pomoći da koncept ljudske bezbednosti postane prihvatljiv način razmišljanja i donosilaca odluka na svim nivoima. kao dodatni impuls širenju polja delovanja i zagovornika ideje ljudske bezbednosti u Srbiji. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. pre svega unutar organizacija civilnog društva. na čelu sa profesorkom Draganom Dulić. koji se nalaze pred čitaocem. inicirao njegovo publikovanje.PREDGOVOR Fond za otvoreno društvo oformio je koaliciju organizacija civilnog društva u nameri da uspostavi sistematsko praćenje stanja ljudske bezbednosti u Srbiji. Fond za otvoreno društvo Beograd. potom. godine objavio i dve zbirke tekstova inostranih autora o konceptu ljudske bezbednosti i njegovom implementiranju u praksi. Fond je tokom 2006. Istovremeno. Koaliciju su činili: Fond za otvoreno društvo. može se reći da su rezultati istraživanja objavljeni u ovoj publikaciji iskorak u odnosu na pilot-istraživanje o stanju ljudske bezbednosti u Srbiji (Izveštaj za 2004). Fond je stao iza tog projekta i u fazi istraživanja i. želeći da se rezultati tog pionirskog posla učine dostupnim najširoj javnosti. Ideja kojom se Fond rukovodio bila je da se koncept ljudske bezbednosti promoviše i da se njegovo razumevanje i prihvatanje proširi van akademske zajednice u kojoj je začet. koje je izvela grupa istraživača Centra za istraživanje ljudske bezbednosti Fakulteta civilne odbrane (sada: Fakultet bezbednosti). mart 2007. godine 11 . Smatramo da će teme odabrane u ovom izveštaju – javno zdravlje. kao partnerske organizacije civilnog društva. ta zamisao se polako i ostvaruje. obrazovanje. U tom smislu. Centar za obrazovne politike i Ambasadori životne sredine. gde mu po logici treba tražiti uporište za njegov dalji razvoj i jačanje. Kroz ovo istraživanje i njegove rezultate.

.

onaj domen zajedništva u kojem se ispoljava kvalitet života jednog društva. kulturu. to je i domen u kojem se u najjačem svetlu pojavljuje specifična priroda pojma ljudske bezbednosti i koju obični ljudi najpre prepoznaju i cene. Iako koncept ljudske bezbednosti nije do kraja oblikovan i dovršen ni na globalnom nivou. Dakle. izrada svakog Izveštaja o stanju ljudske bezbednosti u Srbiji u celini je. svojevrstan indikator ljudske bezbednosti. svakodnevni život i dostojanstvo ljudskih bića (A. pa i otporima pojedinih državnih institucija i ustanova. Takva situacija je. Ujedno. u Srbiji se on i dalje uporno vezuje za državnu bezbednost kao elementarnu supstanciju suvereniteta ili se. godinu.1. rituale i simbole. društveno i lično. ipak. iako pojam ljudske bezbednosti još uvek pati od teorijske nekoherentnosti i koncepcijske višesmislenosti. sa jedne. u kojem se prepliću odnosi moći. Svi prilozi usvajaju jedinstven koncepcijski okvir ljudske bezbednosti. o ljudskoj bezbednosti govori isključivo u kontekstu ljudskih prava. Fond za otvoreno društvo je imao ovo u vidu kada je dao prednost istraživanju onih dimenzija koje najviše reflektuju potrebe pojedinca i njegovog življenja u zajedicama i porodicama. ovaj izveštaj upućuje na potrebu da se upravo pitanju bezbednosti priđe preko svakodnevnog života. ali i po pojedinačnim segmentima. jer je to domen u kojem ljudi prisvajaju tradiciju. s druge strane. institucije i politike. skopčana sa nerazumevanjem. kao i onoga što najviše obavezuje državu da se bavi njihovim obezbeđenjem. iskušavaju rizike i osujećenja. što će joj u dogledno vreme svakako obezbediti pun legitimitet. jezik. grade individualni identitet i razliku. 13 . na drugoj strani. sigurnost i nesigurnost – rečju. uz obrazloženje o nužnosti bavljenja daleko višim prioritetima. Treba istaći. i šanse i opunomoćenja. shodno kojem se bezbednost fokusira na opstanak. LJUDSKA BEZBEDNOST U SRBIJI Sažetak Istraživački tim sastavljen od predstavnika Koalicije NVO za ljudsku bezbednost u Beogradu sačinio je uz podršku Fonda za otvoreno društvo godišnji izveštaj o stanju ljudske bezbednosti u Srbiji za 2005–2006. domen gde se susreću javno i privatno. normativno i stvarno. a najčešće je predmet marginalizovanja. Sen) i stoga je on podjednako usmeren na „slobodu od straha“ kao i na „slobodu od uskraćenosti“. Pri takvom stanju stvari. to je lokus njihovog nadgledanja i kontrole. takođe. da se u određenim stručnim krugovima sve više govori i piše na temu ljudske bezbednosti.

već i nosiocima vlasti i javnih funkcija. Jedan se bazira na empirijskim podacima iz različitih relevantnih baza podataka. godine. pri čemu je njegovo suštinsko značenje redukovano i još uvek nepoznato ne samo široj javnosti. uzroke i posledice uočenih problema. dok se drugi oslanja na sociološka zapažanja i uočena kretanja na višedimenzionalnoj. Imajući u vidu iznete napomene. s tim što je posebna pažnja posvećena onim dimenzijama ljudske bezbednosti koje ranije ili nisu istraživane ili pak to nisu na temeljitiji način (javno zdravlje. prilikom analize javnog zdravlja u kontekstu ljudske bezbednosti odlučili smo se za kombinovani pristup. koji bi trebalo da sistem javnog zdravlja implementiraju kroz sve nivoe društva. Bezbednost i javno zdravlje Kao zemlja koju tek očekuju teški tranzicijski izazovi. Prethodni izveštaj je odredio model i format sadašnjem. a pogotovu nestabilnog i nekoherentnog društva u Srbiji. inače. Na pojedinim mestima su prezentovani i najnoviji podaci iz 2006. Nejasno je zašto državne institucije i ustanove u Srbiji toliko kasne sa ažuriranjem podataka. imajući u vidu izuzetnu važnost ranijih i novouvedenih indikatora ljudske bezbednosti u okviru ovog istraživanja učinjen je napor da se ponudi što sistematičniji prikaz koji će ne samo opisati stanje već i dati preporuke i predloge mera za popravljanje ljudske bezbednosti u Srbiji. Termin „javno zdravlje“ tek se odskora upotrebljava. lokalna zajednica. koji ranije nisu obuhvaćeni zbog kompleksnosti istraživačkog problema u vezi sa objektivnošću pokazateljâ i dostupnosti podataka. manjine). ali zato koherentna metoda.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. smatrali smo da jedino ovakva kombinacija može ukazati na sve nijanse. naročito ako se zna da postoji zakonska obaveza njihovog kontinuiranog prikupljanja i dostavljanja referentnoj ustanovi na nivou države. Novina u odnosu na prethodni izveštaj jeste pokušaj saglédanja stanja ljudske bezbednosti u Srbiji u odnosu na neke nove indikatore. koji podrazumeva ukrštanje i/ili paralelno saglédanje dva sasvim različita. godine. slojevitoj ravni najrazličitijih ljudskih odnosa. uz povremeno navođenje pojedinih važnih statističkih podataka sa poslednjeg popisa stanovništva i domaćinstava iz 2002. najvećim delom koristi podacima za 2004/2005. Ako imamo u vidu da je reč o vrlo značajnim pokazateljima raznih pojava i stanja (bilo da govorimo o jav14 . S obzirom na brojne specifičnosti svakog. I pored toga. godinu. u kojoj se i institucije i pristup sistemskim nedostacima menjaju sporo i uz mnogo nedoumica. Izveštaj se. problemu ljudske bezbednosti i javnog zdravlja Srbija pristupa sa očiglednim deficitom na teorijskom i praktičnom nivou. najveći deo tih podataka još uvek nije dostupan i nalazi se u fazi obrade. Ovaj problem je i dalje prisutan. ali na žalost. na šta ukazuju svi prilozi o dimenzijama ljudske bezbednosti koji su predstavljeni u ovom izveštaju.

indeks starenja i očekivana dužina života.1. kao što su prirodni priraštaj i stopa živorođenih. BDP i ulaganja u zdravstvo. podaci i stope za mrtvorođene i umrlu odojčad. Druga celina je posvećena sistemskom uređenju zdravstva u Srbiji. obrazovanju. kao posebnog segmenta ovog Izveštaja. ali i nagoveštavajući nesumnjive demografske trendove u budućnosti. Empirijski i sociološki podaci se međusobno potkrepljuju. predškolska deca. Prvu celinu čine osnovni podaci o stanovništvu. urbanog i gradskog stanovništva. njihova upotrebna vrednost ipak nije sporna. Ovako dug period je obuhvaćen iz razloga što se prvi Izveštaj o ljudskoj bezbednosti u Srbiji iz 2004. te se prezentiranje 15 . Morbiditet odraslog stanovništva je prikazan kroz broj i vrste oboljenja koja su najviše zastupljena u ovom delu populacije. i deca i omladina školskog uzrasta). a smešteni su u ustanovama socijalne zaštite. maternalni mortalitet itd. a analizirana je i zaštita psihijatrijskih bolesnika u velikim zdravstvenim ustanovama. Pored podataka o broju (uključujući migratorna kretanja tokom prethodne decenije) i starosnoj strukturi. Podaci su odabrani u zavisnosti od značaja i uticaja na javno zdravlje. kao i dece i odraslih koji zahtevaju naglašen zdravstveni nadzor. Ostala poglavlja u okviru ove celine bazirana su na opšteprihvaćenim indikatorima bezbednosti zdravlja i ljudskog razvoja. nije posebno bavio ovom izuzetno važnom temom. jedno poglavlje je posvećeno epidemiološkoj situaciji pacijenata obolelih od HIV/AIDS-a u Srbiji. realnoj i fiktivnoj nezaposlenosti. pa zaključno sa novembrom 2006. godine (kada su zabeleženi prvi slučajevi zaraženih/obolelih). institucionalne i kadrovske kapacitete. Prva tri poglavlja analiziraju zakonsku regulativu i nedostatke u njenoj praktičnoj primeni. Ljudska bezbednost u Srbiji nom zdravstvu. godinu). a možda najviše po odnosu društva i zdravstvenog sistema. U okviru morbiditeta stanovništva posebno su obrađene vulnerabilne grupe (žene. zbog čega je na njih i skrenuta posebna pažnja. ostvarenim zaradama i sličnim obeležjima. mortalitet stanovništva i najčešći uzroci smrtnosti (prema modalitetima koje predviđa Međunarodna klasifikacija bolesti). godine. Iako pomenuti podaci nisu korišćeni u prethodnom Izveštaju (za 2004. Ove kategorije stanovništva po mnogim indikatorima jesu vulnerabilne grupe. pa je tako posebna pažnja posvećena polnoj strukturi. pružajući jasnu sliku prirodnog kretanja stanovništva. prezentirani su i podaci koji se tiču obrazovnog profila i socijalno-ekonomskog statusa stanovništva. pošlo se od konceptualnog okvira koji obuhvata četiri međusobno povezane celine. životnoj sredini itd). takva administrativna lenjost i birokratska bahatost takođe ukazuju na odnos prema pojedincu-građaninu i ljudskoj bezbednosti uopšte. S obzirom na alarmantan rast zaraznih bolesti u svetu. učešću mladog i starog stanovništva. rashode za zdravstvenu zaštitu po glavi stanovnika itd. Prilikom analize bezbednosti i javnog zdravlja. i to sa podacima za period od 1984. stope fertiliteta. prosečna starost. odnosu aktivnog i neaktivnog.

nije daleko odmaklo ni u pristupu problemu. 16 . na žalost. još šire.. Ovaj grad je izabran kao „studija slučaja“ („case study“) iz više razloga: ima dovoljan broj različitih zdravstvenih ustanova. koji ni u jednom drugom slučaju nije tako slab kao kod ove posmatrane grupe.). Kragujevcu. najčešćih oboljenja (naročito među decom i mladima). bezbednosnog aspekta. ustanove pružaju usluge ne samo lokalnom. prema stepenu zagađenja piralenom. epidemiološke situacije pacijenata obolelih od HIV/AIDS-a i stavove o kvalitetu zdravstvenih usluga. ovo istraživanje. i pored brojnih specifičnosti i opšteg statusa romske populacije u zemlji. Na kraju ove analize javnog zdravlja u Srbiji date su preporuke na bazi uočenih nedostataka i najizraženijih potreba koje je neophodno preduzeti kako bi se sistem javnog zdravstva unapredio. Pored ove. koje se baziralo na uvidu u svakodnevne uslove života. uz to je. deca. Na kraju ove celine predstavljeni su najnoviji podaci o ishrani stanovništva (vezani za kvalitet ishrane. ova celina zapravo prikazuje sve realne probleme i izazove prosečnog stanovnika iz unutrašnjosti Srbije kada je reč o zdravlju. već i stanovništvu drugih oblasti u centralnoj Srbiji. sažetih podataka stručnoj i široj javnosti nametnulo kao neophodna osnova za dalje praćenje i istraživanje. a ni u konkretnim aktivnostima. Unapređenje položaja Roma predmet je mnogih deklaracija. Kroz pregled osnovnih indikatora zdravlja. Fokusirajući žene iz ove grupe kao višestruko ugrožene i elementarno nezaštićene. dat je i pregled ostalih zabeleženih zaraznih bolesti. najekspanzivnije i neizlečive infekcije.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. u praksi se. vulnerabilnih grupa (žene. način i kvalitet ishrane. izbeglice i raseljena lica. sproveli smo terensko istraživanje o njihovom zdravstvenom statusu. ali i zdrave životne navike) iz velikog istraživanja o zdravlju stanovništva u Srbiji koje je sprovelo Ministarstvo zdravlja uz podršku Svetske banke. odlučili smo se za sažet prikaz osnovnih parametara institucionalnog sistema i stanja zdravlja stanovništva u jednom od većih gradova Srbije. kao i stepen obavezne imunizacije stanovništva. bio jedan od četiri najteže pogođenih bombardovanjem NATO-a itd. higijenske i zdravstvene potrebe. ali ne kao Beograd ili glavni grad pokrajine Vojvodine Novi Sad. Takođe su navedeni i zvanični podaci o zastupljenosti fizičkohemijski i mikrobiološki neispravnih namirnica i predmeta opšte upotrebe na tržištu. Poslednju celinu čini istraživanje o zdravstvenom statusu Romkinja u Kragujevcu. a bezbednost svakog pojedinca i celokupnog stanovništva podigla na prihvatljiviji nivo. Romi. Iako je urađeno na relativno malom uzorku. navike. sâm grad je ekonomski osiromašen tokom ‘90-ih u meri da se posledice i danas osećaju u svakom segmentu života. U nameri da se segment javnog zdravlja i bezbednosti u Srbiji demonstrira na praktičnom primeru.. ipak daje bar relevantne naznake stanja zdravlja i. među korisnicima je i mnogo tzv. programa i akcionih planova donetih u poslednjih par godina.

Svedoci smo sve većeg uticaja klimatskih promena na ekološku bezbednost u svetu. godine. godine. Velika pretnja sa kojom će bezbednost životne sredine morati da se suoči jesu oštećenje ozonskog omotača i klimatske promene. Ovo istraživanje predstavlja dopunu prvobitne liste indikatora i ocenu stanja tri godine kasnije. a može se očekivati da će pojačati već postojeće tenzije. Održivi razvoj se odnosi na ekološki razuman društveno-ekonomski razvoj. u periodu od 2004–2006. a koji mogu dovesti do sukoba. Ekološka bezbednost obuhvata razmatranje problema koji se tiču nedovoljnih količina prirodnih resursa. a zatim indikatori praćenja stanja. nepravičnom raspodelom bogatstava i globalnim promenama u oblasti životne sredine) bitni su faktori koji mogu da stvore ili pojačaju opasnost po nacionalnu bezbednost u smislu političke nestabilnosti ili nasilnog sukoba. Ekološka bezbednost je faktor ljudske bezbednosti. Izveštaj prikazuje sveobuhvatan pregled stanja ekološke bezbednosti u Srbiji u periodu 2004–2006. što vodi globalnom zagrevanju. Temelji pristupa obradi ove teme postavljeni su u izveštaju o Indikatorima ljudske bezbednosti iz 2004. UNDP-a itd. koje su pretnje njenoj stabilnosti i koje su odgovornosti za preduzete mere. 17 . mada u svetu trenutno ne postoji visok stepen saglasnosti o tome kako se ekološka bezbednost definiše. termin je koji se koristi za probleme koji povezuju stanje životne sredine sa interesima nacionalne bezbednosti.1. na dodatnu potrebu oružanih snaga da se zaštite od ekoloških opasnosti i na sanaciju štete nanete životnoj sredini. Evropske komisije. Okvir istraživanja obuhvatio je prikupljanje podataka iz izveštaja o sektoru životne sredine nadležnih državnih organa i institucija (relevantna ministarstva. ili da joj doprinesu. Ljudska bezbednost u Srbiji Bezbednost životne sredine Ekološka bezbednost. odnosno bezbednost životne sredine. Degradacija životne sredine i nedostatak resursâ na lokalnom i regionalnom planu (pogoršani porastom broja stanovnika. oni ipak nisu jedno te isto. OSCE-a. koje nastaju zbog emisije gasova sa efektom staklene bašte (promena intenziteta padavina). Agencija za zaštitu životne sredine. To je tema koja sve više dobija na značaju. Prvo su definisani izvori rizika. Republički zavod za statistiku Srbije.) i međunarodnih organizacija. Republički zavod za razvoj itd. Migracije stanovništva prouzrokovane očiglednom degradacijom životne sredine sve se češće pojavljuju kao nov problem. a ekološka bezbednost je usredsređena na prevenciju sukoba vezanih za ugrožavanje životne sredine. godine i njihovu komparativnu i statističku analizu. odnosno ugrožavanja ljudske bezbednosti. Mada su održivi razvoj i ekološka bezbednost koncepti koji se međusobno dopunjavaju. degradacije životne sredine i biološke opasnosti.

dok je svetska populacija narasla za preko 150%. Za razliku od poljoprivrednih. a i dalje se pogoršava. odnosno mesta potencijalnih ekoloških akcidenata. Tisom i drugim vodotocima. Intenzivna eksploatacija mineralnih sirovina. šumskih i vodnih resursa. Takvo stanje u pogledu ratifikovanja međunarodnih ugovora u oblasti životne sredine predstavlja problem za ostvarivanje ciljeva reforme politike životne sredine i ima uticaja na druge sektore. odnosno gubljenje biodiverziteta.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Postojanje crnih tačaka. gde se vrši eksploatacija lignita. pored iscrpljivanja neobnovljivih prirodnih resursa i zagađenja vode i vazduha. dovodi do potpune degradacije zemljišta. Očuvanje životne sredine je bitan element bezbednosti u regionu. a potrošnja vode je povećana za 180%. Oko 56% šuma je u vlasništvu države. Samo 8% voda potiče iz Srbije. od onih koji su direktno ugroženi 18 . a posebno na prekograničnom nivou. većina mineralnih sirovina je neobnovljiva. Voda je dugo bila ključna ilustracija ekološke bezbednosti. zbog korišćenja goriva sa dodatkom olova. a samo šume čine oko 26. Broj od 4. Pritisak na biodiverzitet Srbije najviše se odražava na stanje šumskih ekosistema i osetljivih ekosistema i uzrokuje smanjivanje. U proteklih 50 godina bilo je više od 450 sukoba vezanih za vodu. Ova pojava je naročito izražena u Kolubarskom i Kostolačkom basenu. Stanje šuma karakteriše struktura nepovoljna po poreklu.300 biljnih vrsta određuje teritoriju Srbije i Balkana. posebno na površinskim kopovima. Očekuje se da u sledeće dve decenije potrošnja poraste za novih 40%. NOx. Zbog složenog i specifičnog biljnogeografskog položaja. Savom. a u 37 slučajeva je došlo do oružanog sukoba između zemalja. sa rizikom teških i nekontrolisanih zagađenja na lokalnom.7%. Kvalitet voda u Srbiji je generalno nezadovoljavajući. ali samo ukoliko ih racionalno koristi. kao jedan od najznačajnijih centara florističkog diverziteta Evrope. Srbija raspolaže dovoljnim količinama voda za zadovoljavanje svojih potreba. Šume i šumska zemljišta čine 28% ukupne površine Srbije. dok su preostala 92% tranzitne vode koje dotiču u zemlju Dunavom. Kvalitet ambijentalnog vazduha u Srbiji uslovljen je emisijama SO2. predstavlja pretnju koja mora biti minimizovana ili eliminisana. Od 1950. praškastih materija i drugih supstancija koje potiču iz termoenergetskih objekata i industrijskih postrojenja. Veliko zagađenje vazduha potiče od saobraćaja. SO. godine globalno snabdevanje vodom za piće po stanovniku palo je na 60%. U tom poslu potrebno je da budu angažovani svi. pa se u procesu eksploatacije iscrpljuje. čađi. Eksploatacija mineralnih sirovina. Postoji značajno zaostajanje Srbije u ratifikovanju međunarodnih ugovora i učešću u međunarodnoj saradnji u oblasti životne sredine. Srbija je bogat izvor autohtonih biljnih i životinjskih resursa. dovela je do značajnog razaranja i degradacije zemljišta. koji leži ispod najkvalitetnijih zemljišta. Rudarski baseni u Srbiji odlikovali su se dugogodišnjom masovnom eksploatacijom.

Arhuska konvencija. Takav akcident se desio oktobra 2006. saobraćaj i obrazovanje. PCB itd. od čega se 1. kada je došlo do izlivanja cijanida u reku Tisu iz rudnika zlata u severnoj Rumuniji. Državni organi Bugarske tražili su od Srbije nadoknadu za učinjenu štetu. Oni kao posledicu imaju ispuštanje u životnu sredinu opasnih materija. Posledice akcidenta koji se desio pre sedam godina.. transportu i odlaganju predstavljaju izvore zagađenja životne sredine i rizik za ljudsko zdravlje. kako bi se taj princip mogao iskoristiti kao dodatna podrška tranzicionim procesima.1. da obrazovanje može značajno ublažiti pretnje ljudskoj bezbednosti kao što su siromaštvo. borbe protiv raznih vidova diskriminacije. razređivači. Jasno je. a oko 80% površine ugrožene poplavama čini poljoprivredno zemljište. skladištenju. godine. koja je Dunavom stigla u Bugarsku. Osnovna pretpostavka ovog istraživanja glasi da je za saglédanje stanja obrazovanja sa aspekta bezbednosti.45 miliona ha nalazi u Vojvodini.57 miliona ha. neophodno ozbiljno 19 . trgovinsku razmenu.. Takođe je važno sagledati propise koji harmonizuju standarde proizvodnje. korišćenju. U Srbiji se zbog erozije godišnje praktično gubi oko 25. i nalazima istraživanja potvrđeno. kao što su gorivo. Poplave nastavljaju da budu uobičajena prirodna katastrofa širom sveta. lubrikanti. sredstva za čišćenje. društvene kohezije. Ljudska bezbednost u Srbiji do međunarodnih institucija čija je delatnost obezbeđivanje preduslova za bezbednost i saradnju. konvencije i ugovore koji višeznačno određuju međunarodne odnose. Udesi sa opasnim materijama u proizvodnji. kada je kod Prahova u Dunav iscurela veća količina mazuta. Potrebno je unaprediti postojeće instrumente politike koji bi bili prilagođeni i efikasni u slučajevima ekološke pretnje regionalnoj stabilnosti. mada ne bez osporavanja. Obrazovanje i bezbednost U ovom delu dat je pregled aktuelnog stanja obrazovanja u Srbiji u odnosu na indikatore relevantne za ljudsku bezbednost. pored pitanja kvantiteta. Na kraju ove analize date su preporuke za intenzivnije angažovanje u određenim oblastima u narednom periodu. nezaposlenost.). te koji u sebi sadrže elemente održivog razvoja. bolesti i druge nevolje. pripisuje moć uticaja na razvoj demokratije. Minimizovanje rizika od akcidentalnog zagađenja i ustanovljavanje efikasnog sistema upozoravanja najvažnija su sredstva za sprečavanje uticaja na životnu sredinu od zagađenja. već zadiru duboko u ekonomske odnose i razvoj država na više planova (protokol iz Kjota. Obrazovanju se takođe. ne samo na polju zaštite životne sredine. još uvek se osećaju. Površina Srbije koja je ugrožena poplavama od 100-godišnjih voda iznosi 1. Posebnu pažnju bilo bi dobro usmeriti na međunarodne protokole.000 hektara obradivog zemljišta.

Razvoj inkluzivnog sistema obrazovanja može značajno doprineti obuhvatu marginalizovanih grupa. i preporuke za poboljšanje sistema obrazovanja. Ovi indikatori obuhvataju: pravo na obrazovanje: – obrazovne strategije i politike. dok su u praksi ova pitanja nerazdvojiva. koje još uvek nema obeležja podsistema. kvantiteta obrazovanja jeste upravo ulaganje u kvalitet. Posebno je izražena potreba za ekspanzijom podsistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja. tj. U trećem delu izveštaja dati su zaključci o trenutnom stanju kvantiteta i kvaliteta obrazovanja u Srbiji. pravednost i demokratičnost. prelaznost). dostupnost kadra). tj. Na osnovu zaključaka koji se tiču kvaliteta obrazovanja date su sugestije za oblasti budućih istraživanja. – normativna regulativa. da je ovakva podela uslovljena specifičnostima indikatora za potrebe ovog istraživanja. postojanje infrastrukture i resursa koji omogućavaju jednako i pravedno upražnjavanje ovog prava svim građanima (mreže ustanova. koji se bavi pitanjima kvaliteta obrazovanja. i drugi deo. – principi sistema – dostupnost. razmatrati pitanja kvaliteta obrazovanja. opremljenost. utvrde pravilnosti i novine u sistemu obrazovanja u odnosu na pregled stanja iz prethodnog izveštaja. godine u nastojanju da se sagleda kretanje vrednosti po istim indikatorima. Još je manje uređeno neformalno obrazovanje. s obzirom na aktuelnost uvođenja obaveznog pripremnog programa za školu od ove školske godine (2006/07). aktuelno stanje učešća u obrazovnoj aktivnosti na različitim nivoima (obuhvat. tj. srednjeg i visokog obrazovanja). Drugim rečima. Uostalom. dugoročno efektniji način povećanja obuhvata. koji se bavi pitanjima kvantiteta. i kritično stanje institucionalizacije obrazovanja odraslih. Istraživanja su pokazala da bolje postignuće učenika rezultira njihovim dužim ostankom u obrazovanju. Indikatori kvantiteta su preuzeti iz prethodnog izveštaja iz 2004. za koje se pretpostavlja da čine najveći deo isključenih iz sistema obrazovanja. pored pitanja dostupnosti obrazovanja svima i na svim nivoima. osnovnog. Naglašeno je. međutim. 20 . Stanje resursâ i učešća sagledano je posebno na nivoima podsistema vaspitno-obrazovnog sistema (tj. U vezi sa obrazovanjem odraslih konstatovan je nedostatak zakonske regulative i standarda. koliko ono utiče na izgradnju potrebnih znanja i veština svih pojedinaca za učešće u aktuelnom svetu rada i društvu uopšte. smanjenjem osipanja. Stagnacija obuhvata u odnosu na 2003/04. predškolskog.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. neophodno je postaviti pitanje kakvo je to obrazovanje. osipanje. Izveštaj je raščlanjen na prvi deo. školsku godinu konstatovana je na svim nivoima.

Indikatori vaspitno-obrazovnog procesa nisu obuhvaćeni prethodnim izveštajem zbog kompleksnosti istraživačkog problema u vezi sa objektivnošću pokazateljâ i dostupnosti podataka. Međutim. mnogi globalni i lokalni izveštaji ukazuju da metodološki problemi merenja postizanja ciljeva na svetskom nivou mogu značajno iskriviti sliku o osnovnim problemima obrazovanja u lokalnom kontekstu. Ovo je. Ipak. posebno u regionu. tranzicije i evropske integracije zemlje. a dodatni problem u Srbiji je izostanak sistematskog prikupljanja i dostupnosti podataka koji bi omugućili pouzdanost rezultatâ istraživanja u ovoj oblasti. Za stanje kvaliteta obrazovanja u Srbiji danas može se osnovano pretpostaviti da ne zadovoljava potrebe učenika za znanjima i veštinama potrebnim za efektivno učešće u tržišnoj privredi i demokratskom društvu. Ovaj problem je i dalje prisutan. nepovoljne ocene opremljenosti škola modernim nastavnim sredstvima. relevantnost obrazovanja (tj. U prilog ovome govore nezadovoljavajući rezultati naših učenika na međunarodnim testiranjima. slučaj sa milenijumskim ciljem postizanja univerzalnog osnovnog obrazovanja. dok pokazatelji stanja u ovim zemljama zapravo upućuju na opadanje u odnosu na period 1990-ih. Tamo gde postoje međunarodni indikatori za postizanje određenih ciljeva koji su komplementarni ciljevima postizanja ljudske bezbednosti oni su korišćeni radi pozicioniranja stanja u Srbiji u odnosu na druge zemlje. Zato se u oceni stanja za potrebe ovog istraživanja nastojalo sagledati stanje u odnosu na specifične lokalne prilike. nedovoljna saradnja škola s roditeljima i lokalnom zajednicom i slični parametri. inkluzivnost i školsko okruženje. Ljudska bezbednost u Srbiji Novinu u odnosu na prethodni izveštaj čini pokušaj saglédanja stanja procesa obrazovanja u Srbiji u odnosu na indikatore kvaliteta. na kojima je globalni imperativ praćenja ostvarenosti milenijumskog cilja „Kvalitetnog obrazovanja za sve“. već samo da utvrdi moguće pravce budućih istraživanja ovog ključnog aspekta obrazovne aktivnosti. Takvi indikatori u ovom izveštaju obuhvataju: postignuće učenika (na međunarodnim testiranjima PISA i TIMSS 2003). Već je napomenuto da su indikatori kvaliteta obrazovnog procesa metodološki kompleksni. koje se na svetskom nivou kotiraju visoko u postizanju univerzalnog osnovnog obrazovanja. Ovo je slučaj i sa Srbijom. obrazovnih programa). u okviru ovog istraživanja pokušano je da se uspostavi polazište za dalje istraživanje upravo indikatora kvaliteta obrazovanja. 21 . nastavni kadar (karakteristike i kvalifikacije).1. na primer. Ovo je često slučaj upravo sa zemljama centralne i istočne Evrope. s obzirom na izuzetnu važnost indikatorâ vaspitno-obrazovnog procesa za ocenu kvaliteta i relevantnosti celokupne obrazovne aktivnosti. na primer. Stoga ovaj izveštaj ne pretenduje da dâ sveobuhvatan prikaz stanja kvaliteta obrazovnog procesa u Srbiji.

nedovršen raspad bivše Jugoslavije. snažno prisustvo (etno)nacionalizma. a. koje je potpuno marginalizovano i nalazi se u senci nerešenog „kosovskog pitanja“. U izveštaju su markirani neki od faktora koji značajno utiču na manjinsko pitanje. prepozna važnost manjinskog pitanja. učešće marginalizovanih grupa i ravnomerna distribucija sredstava u sredinama. a time i na ostvarivanje manjinskih prava – visok procent etničke homogenosti Srbije. Istraživanje se zasniva na pregledu i analizi relevantnih globalnih i lokalnih izveštaja. s obzirom na njegove kapacitete. potreba za osposobljavanjem učenika i studenata da stiču funkcionalna znanja koja će im koristiti za snalaženje u savremenom poslovnom i društvenom okruženju. ojačane konzervativne. izgradnja manjinskog zakonodavstva i institucionalnog poretka usporena. Velika pažnja je posvećena novom srbijanskom ustavu. a pre svega Statističkog godišnjaka za 2006. i 2001/02. naročito delu koji se odnosi na nacionalne manjine. godinu. Kako su podaci u prethodnom izveštaju za školsku 2002/03. klerikalne i antievropske snage. tako i ostvarenog stepena ljudske bezbednosti. i druga očekivanja. nedemokratska politička kultura itd. Posebno su razmatrani izveštaji i dokumenti koji su usvojeni u periodu od objavljivanja prethodnog izveštaja (spisak ovih dokumenata dat je u poglavlju o metodologiji). strateških dokumenata i zakona. neblagovremene reakcije države na povrede manjinskih prava. pored toga.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Osnovna pretpostavka izveštaja glasi da u Srbiji ne postoji koherentna i konzistentna manjinska politika. Preporuke su date u odnosu na probleme koji su identifikovani kao najznačajniji i najaktuelniji sa stanovišta ljudske bezbednosti. za potrebe poređenja sa prethodnom stanjem obuhvaćeni su podaci iz pet školskih godina od 2001/02. modernizacija strukovnog obrazovanja u skladu sa potrebama privrede. a negde i 2004/05. Vladajuća politička elita nije u stanju da. a kreiranje javnog mnenja naklonjenog manjinama blokirano. informisa22 . godinu. kriza identiteta većinske nacije. manjkav institucionalni poredak. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine Potpuno i neometano uživanje manjinskih prava značajan je pokazatelj kako dosegnutog stepena demokratičnosti društva. do 2005/06. i nacionalnim savetima. Proces institucionalizacije te politike nedovršen je. Statistički podaci su uglavnom uzeti iz biltena i izveštaja Republičkog zavoda za statistiku Srbije. godinu. omogućavanje sticanja kvalifikacija odraslim. kao što su: produžavanje trajanja obaveznog obrazovanja. Najnoviji podaci ovog godišnjaka jesu oni za školsku 2005/06.

ali i pokrenuti aktivnosti dovoljne da osiguraju rešavanje brojnih društvenih. Na kraju izveštaja ponuđene su preporuke čijim bi se uvažavanjem. u ovom izveštaju je akcent stavljen na političke momente. poput Roma i Albanaca. Najvažnija preporuka se odnosi na potrebu koncipiranja demokratske manjinske politike. nacionalni saveti su postali izvor podela i radikalizacije unutar manjinskih zajednica. U studiji se. navode samo neki od elementarnih rezultata istraživanja Fonda za otvoreno društvo. a potom prikazuje recepcija problema informisanja iz ugla pripadnikâ manjinskih kulturnih elita. a potom i usled toga što su. Umesto da harmonizuju različite interese. 23 . integraciji. tako i onoj na nivou političke države – naročito kada su u pitanju marginalizovane i stigmatizovane manjine. Da bi se dostigao duh zajedništva unutar jedne teritorije. Ljudska bezbednost u Srbiji nju. kako onoj na nivou društva. najpre. Potreba da se u uvodu na barem štur način ukaže na činjenicu da su manjine složene i heterogene strukture nametnut je nacionalističkim stereotipom da smo „Mi“ beznadežno podeljeni. lokalna zajednica danas predstavlja ambijent u kojem se ljudi intenzivnije povezuju kroz zajedničke aktivnosti i institucije. Pored ostalih problema. kriju u sebi rizične potencijale. dovedeni u situaciju da ne mogu na zakonit način nastaviti sa svojim radom. a „Oni“ potpuno monolitni i homogeni. Kao pojavni oblik komune. etničkom podvajanju. koja mora počivati na konsenzusu reformistički nastrojenih političkih aktera. Bezbednost u lokalnoj zajednici Sistemske promene u našem društvu ističu sve važniju poziciju lokalne zajednice u savremenim uslovima života i rada. sa stanovišta ljudske bezbednosti. manjina i javnosti. U odnosu na prethodni. radi zadovoljenja onog skupa i one vrste zajedničkih potreba koje su uslovljene prostornom bliskošću. i čijem koncipiranju treba pristupiti kao jednom od najvažnijih državnih zadataka. mogao unaprediti položaj manjina. s obzirom na identifikovane probleme. Potreba da se posebno apostrofiraju nacionalni saveti uslovljena je činjenicom da im sami pripadnici manjina pridaju stratešku važnost u promociji i zaštiti svojih vitalnih interesa. ekonomskih. S obzirom na činjenicu da za funkcionisanje manjinske medijske scene do sada nije iskazivan naročiti istraživački interes. posebno je apostrofirano i pitanje informisanja.1. u radu je ukazano da je postojeći način njihovog izbora loš i nedemokratski. neophodno je uspostaviti snažne i široko rasprostranjene institucije. političkih. zbog gorenavedenih razloga. U posebnom odeljku su markirani uzroci koji opterećuju rešavanje manjinskog pitanja i koji. socijalnih i svih drugih problema.

1 Infrastrukture (ljudska. potencijale kojima raspolaže i. da dobije relevantne informacije i podršku. koje su zadužene (ili imaju mogućnosti) da ponude spoljnu podršku pojedincu.) pružaju pojedincu mogućnost da integriše i profiliše svoje interese. naglašava značaj percepcije. nameću potrebu da zaštita i bezbednost postanu prioritet i interes svih potencijala civilnog sektora društva. uzimajući u obzir. Da bi lokalna zajednica sa većinom svojih institucija mogla doprineti boljoj bezbednosti i sigurnosti građana. ona mora da uzme u obzir širi društveni okvir. 2. a mnoge nisu ni razvijene. te stoga zahtevaju maksimalnu iskorišćenost svih potencijala kojima ona raspolaže. tehnološki. Fond za otvoreno društvo. socijalne institucije i ostali akteri). kroz segment civilne zaštite. u stvari nisu dorasle zadatku. da spozna sopstvene mogućnosti i da ima uvid u potrebe građana u bezbednosnoj sferi. Na to koliko će se uspešno realizovati jedan bezbednosni projekt na prostoru lokalne zajednice. Zato je za uspešno ostvarivanje i projektovanje željenog nivoa bezbednosti važno dobro poznavati i poštovati mogućnosti pojedinih subjekata. 2006. komisija i drugih grupa uspostavljaju se bolje komunikacije na relaciji građani – drugi učesnici lokalnog života (policija. „Značaj lokalnog nivoa za ljudsku bezbednost“. s druge strane. kao i posebnost i osetljivost posledica koje izazivaju (zdravstvene. 24 . U Srbiji su složeni problemi u oblasti bezbednosti na prostoru lokalne zajednice (lokalne samouprave). određene aktivnosti koje sprovodi i koje se projektuju kroz pojedine organizacione forme u oblasti bezbednosti na nivou lokalne zajednice. socijalna. materijalne. prihvatanje novih trendova i reformskih programa jesu uslovi da bezbednost i sigurnost građana dobiju nov kvalitet. 1 K. Modernizacija infrastruktura. a uključuje kako mnogobrojne institucije i organizacije tako i pojedince. kao i uvažavati specifičnosti svakog od njih u pogledu sadržaja aktivnosti. Kapuj. planiranja i rešavanja kriznih događaja na lokalnom nivou. Brojne opasnosti i rizici (elementarne nepogode. priredila Dragana Dulić. s jedne strane. gde je funkcionisanje svih subjekata ostvareno u kontinuitetu sa njihovim redovnim aktivnostima. U okviru zajednice građani su ugrađeni u „infrastrukture“ – jedne koje nešto nude pojedincima i druge koje im nameću obaveze. metoda i sredstava. knj. Mnoge institucije iz lokalnog okruženja.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. tehnička. Beograd. saveta. Formiranjem određenih odbora. str. ekonomska. zdravstvene ustanove. pravna itd. pored kontinuiranog uticaja svakog pojedinačnog subjekta. štabova. Civilno planiranje. bitno utiče i kvalitet njihovih međusobnih odnosa i interakcije. lokalna samouprava. kao i da participira u donošenju odluka. ekološki i drugi savremeni bezbednosni rizici) sa kojima se lokalna zajednica suočava. 216. ekološke). Zbog toga se ovo istraživanje usmerilo ka proceni stanja bezbednosti u lokalnoj zajednici. Zbornik tekstova. procene. Ljudska bezbednost. nevladine organizacije. socijalne.

menjajući njihovo razumevanje lične i bezbednosti zajednice. uzimajući u obzir objektivne okolnosti za sastavljanje novog izveštaja za 2005/06. Istraživanjem je naglašena potreba da se kvalitet i efikasnost civilne zaštite i njenih struktura dovedu u vezu sa ciljevima ljudske i opšte bezbednosti. društvenih tela i građana. modelima primenjenim u izabranim opština sa različitim socijalnim. CIDA itd). godine. posebno u domenu jačanja partnerskih odnosa između policije i drugih subjekata zajednice. pokrenuta je serija aktivnosti sa ciljem razvoja bezbednosti u zajednici. Razvoj ovakvih projekata je esencijalan. Za razliku od grupe indikatora koji se vezuju za rad policije u zajednici. i 2006. odnos policije i organa lokalne samouprave. pokrenulo je određene aktivnosti u cilju iniciranja i podrške partnerstva države. 25 . što dalje znači da se moraju dovesti u vezu sa zahtevima prakse.2 S tim u vezi. To su. sa ciljem kreiranja „bezbedne zajednice“. jer ima kao cilj poboljšanje odnosa u društvu. uz podršku međunarodnih organizacija (OEBS. participacija građana u opštinskim strukturama. tj. lokalna samouprava (zakonska rešenja i izvorna nadležnost u oblasti bezbednosti posmatrana kroz prizmu koncepta ljudske bezbednosti. saradnja policije kroz partnerstvo ili neki drugi model sa pojedinim institucijama i organizacijama iz lokalne zajednice. demografskim i bezbednosnim karakteristikama. Utvrđivanje nivoa trenutne organizovanosti i sposobnosti državnih i lokalnih organa u domenu civilne zaštite važan je segment kodifikovane dužnosti i obaveze „sigurne“ države. zahtevima za kvalitetno i efikasno vršenje poslova bezbednosti. ekonomskim. rad policije u multietničkim sredinama i stepen poverenja građana u policiju). Ljudska bezbednost u Srbiji Sa liste indikatora bezbednosti. pre svega: policija kao izvor bezbednosti u lokalnoj zajednici (stepen centralizovanosti policije. već formirane u prethodnom izveštaju o Indikatorima ljudske bezbednosti u Srbiji. godinu. DFID. 2 Konkretne aktivnosti su zabeležene već od 2002/03. koji na adekvatan način oslikavaju stanje bezbednosti na lokalnom nivou u Srbiji. posebno fokusirana pažnja na segment civilne zaštite.1. osnažujući kapacitete za izgradnju bezbedne zajednice i u drugim delovima Srbije. pokazatelji vezani za elemente i funkcionisanje sistema civilne zaštite odabrani su zbog primetne zapostavljenosti od strane države i njenih institucija. organizaciju i funkcionisanje u uslovima elementarnih nepogoda koje su zadesile opštine u Srbiji tokom 2005. izabrano je nekoliko. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije. povećanje poverenja građana i mnogo aktivnije učešće svih subjekata društva u bezbednosnom sistemu. Osnovni motiv za ovakav izbor indikatora bila je aktuelnost procesa reforme sistema bezbednosti. programi i projekti u okviru koncepta „policija u zajednici“. godine).

Bela Crkva i Šid). ministarstvima odbrane i unutrašnjih poslova. Posebna pažnja posvećena je funkcionisanju štabova u domenu upravljanja vanrednim (kriznim) situacijama. godine u opštinama. radi podizanja nivoa sigurnosti pojedinca. kao i zaštite od različitih pretnji? Koje oblike usavršavanja. i 2006. obradu formiranjem elektronske baze podataka i izradu izveštaja. požari. kao ni tri opštine sa teritorije centralne Srbije (Babušnica. mere i procedure treba preduzeti u cilju poboljšanja stanja u ovoj oblasti? Koje aktivnosti treba preduzeti u cilju očuvanja ljudske bezbednosti. kao i u opštinskim organima i stručnim službama. sa akcentom na aktivnostima sprovedenim tokom 2005. Podaci su prikupljani u nadležnim institucijama. ocenjivanje organizovanosti i operativnosti organa i snaga civilne zaštite. obučenosti i rešenjâ u zbrinjavanju ugroženih u slučajevima vanrednih situacija (poplave. treninga i seminara treba sprovesti u cilju upravljanja krizama i rizicima? Na osnovu statističkih pregleda opština3 i njihovih stručnih i operativnih organa (korišćenjem podataka Statističkog zavoda Srbije i SKGO [Stalne konferencije gradova i opština]) kreiran je konkretan projektni zadatak. Predmet empirijskog istraživanja predstavljalo je ostvarivanje uvida u stanje operativnih organa i snaga civilne zaštite u opštinama u Republici Srbiji. distribuciju i prikupljanje odgovora ispitanika. koji je obuhvatio izradu odgovarajućeg upitnika. Istraživanje nije obuhvatilo tri opštine sa teritorije Vojvodine (Opovo. ili 96% od ukupnog broja. uključujući procene i nadoknade šteta. formalnopravno i praktično.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. iskustva. klizišta. godine. vrednovanje načina funkcionisanja. Konkretna pitanja koja su postavljena ili su se nametnula tokom istraživanja jesu: Koliko su lokalne zajednice spremne da odgovore na bezbednosne rizike i pretnje u narednom periodu u oblasti civilne zaštite? Koje aktivnosti. Prema: Statistički zavod Srbije. formiranje baze podataka sa mogućnošću da postane dobra osnova za neka buduća istraživanja. popis iz 2002. Istraživanje je obuhvatilo 155 opština. Određivanje „nivoa“ bezbednosti lokalnih zajednica u oblasti civilne zaštite podrazumevalo je: utvrđivanje postojanja. uvid u evidencije nadležnih organa o procenjenom stanju u oblasti civilne zaštite. Niška Banja i Majdanpek). operativnih organa i snaga civilne zaštite. 3 Uzete su u obzir opštine centralne Srbije (113) i Vojvodine (42). zemljotresi i slične nepogode). bez opština na prostoru Kosova i Metohije (29). 26 .

Oba segmenta su posmatrana sa aspekta ljudske bezbednosti i predstavljena kroz vizuru bezbedne zajednice. jedan koji je definisao i objasnio funkcionisanje modela „policija u zajednici“ i drugi koji je predstavio i analizirao funkcionisanje civilne zaštite. Ljudska bezbednost u Srbiji Kao što je već naglašeno. počev od državnog do lokalnog nivoa. brojni su subjekti koji učestvuju u aktivnostima na dostizanju projektovanog nivoa bezbednosti. 27 . Pažnja istraživača je ovog puta bila fokusirana na dva segmenta.1. Smatrajući da predmet istraživanja predstavlja izuzetno važnu oblast u ostvarivanju bezbednosne funkcije i zaštiti stanovništva (posebno u vanrednim situacijama). rezultati istraživanja su opravdali svrsishodnost realizovanog projekta.

.

naravno. Postojeće zdravstvene potrebe ne nailaze na odgovarajuću zaštitu. BEZBEDNOST I JAVNO ZDRAVLJE 2. i u Srbiji.1. od osnovne strukture stanovništva i značajnih migratornih kretanja. tako i zbog presudnog značaja koji na stanje zdravlja i funkcionisanje sistema imaju složeni sociološki odnosi i demografska struktura. Iz tog razloga su u ovoj analizi korišćeni i višestruko upoređivani različiti sociološki parametri i statistički podaci. godine. Pored straha od siromaštva (i svakako u vezi sa njim). o adekvatnoj.2. pak. sva istraživanja pokazuju da je među stanovništvom u Srbiji i dalje dominantan osećaj ugroženosti i različitih strahova. kao garancija da svaki pojedinac živi u punoj slobodi.1. naravno. To sugeriše najmanje dva ozbiljna zaključka: prvo. Velika razaranja i osiromašenje. modifikovanih u skladu sa vremenom i aktuelnim problemima. i zdravlje svojih najbližih. gubici ljudskih života i brutalni prekidi najrazličitijih veza i odnosa među ljudima prirodno su uslovili pojačan osećaj ugroženosti i egzistencijalnog straha. do obrazovnog i socijalno-ekonomskog statusa. niti se zaštita ljudskih života posmatra u kontekstu bezbednosti. Uvod Raspad ex-SFRJ imao je mnogobrojne. bilo da je reč o preventivnom delovanju ili. briga za javno zdravlje suštinski je povezana sa civilizacijskim naporima za ostvarenje čovekove sreće i slobode. i drugo. koja mu pruža šansu za ostvarenje sopstvenih i potencijala celokupne zajednice. preko vitalnih događaja. dramatične i dalekosežne posledice za stanovništvo i društvene procese na ovim prostorima. da su stepen oboljevanja i pretnja od raznih bolesti realno prisutni i ugrožavaju sámo vitalno jezgro naroda. Uprkos postepenom relaksiranju nakon promena 2000. Stanovništvo 2. kako iz razloga što ova oblast utiče na samu egzistenciju i kvalitet života građana. da zdravstveni sistem ne uliva dovoljno poverenja i ne garantuje bezbednost ljudi. Demografski podaci od značaja za javno zdravlje Za analizu javnog zdravlja i zdravstvenog sistema u Republici Srbiji bazičnu pretpostavku predstavljaju podaci o stanovništvu. 2. Imajući u vidu da zdravlje predstavlja prethodan uslov svake bezbednosti. pa i najsofisticiranijih vidova ljudskog dostojanstva i blagostanja. pravovremenoj i efikasnoj reakciji. 29 .2. najveći broj ljudi je zabrinut za sopstveno.2. pa.

Osnovna struktura stanovništva Prema poslednjem popisu iz 2002. Naime.957 2. godine.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Republika Srbija Stanovništvo – ukupno Muško Žensko Stanovnika na 1 km2 Domaćinstva Lica na 1 domaćinstvo 7.347 stanovnika.2.099.988 2.426.2.233 3.456. odraslih 30–39 godina ima 962.5 709. prema međunarodnim preporukama. Učešće mladih do 19 godina starosti u ukupnom stanovništvu iznosi 22. Pri upoređivanju podataka posebno je značajno imati u vidu velika demografska kretanja u periodu 1991–2000. starijih sa 60–69 godina 904.852.1% ukupne populacije. kao i članovi njihovih porodica. emigriranje više stotina hiljada mladih u treće zemlje).3%. U odnosu na prethodni popis iz 1991.344. Zvanična procena broja stanovnika iz oktobra 2005. starih preko 70 godina 780. a gotovo neprocenjiv na njegov zdravstveni status. struktura stanovništva je sledeća: dece do četiri godine starosti ima ukupno 342.466.009 2.645. odrasli sa 20–39 godina čine 26. beleži blagi rast od 70. godine u sastav stalnog stanovništva ulaze građani čiji je boravak u inostranstvu kraći od godinu dana.942 1.021 97.2% od ukupnog broja. zaključno sa popisom iz 1991. dok se za 47.992 984.660. tako ni ova procena ne uključuje stanovništvo Kosova.113. a oni sa 40–59 godina 28. 2. godine (unutrašnje migracije uslovljene ratovima u ex-SFRJ. godine. u stalno stanovništvo su ubrajani i građani na privremenom radu u inostranstvu.651. godine.0 Stanovništvo i domaćinstva Popis iz 2002.071 – 2.995.190 3.4% stanovništva.9 Posmatrano prema velikim starosnim grupama.794. ali i strani državljani koji u Srbiji borave duže od godinu dana.190.521.0 Vojvodina 2.050 94.930 3.047. godine. mladih 20–29 godina ukupno je 1.498.031.498.016. ukupno stanovništvo Srbije broji 7. mada treba voditi računa da ne postoji potpuna uporedivost popisnih rezultata. od popisa 2002. Centralna Srbija 5. stanovništvo starije od 60 godina čini 23. najzad. 40–59 godina 2. Kao ni popis iz 2002. dece 15–19 godina (srednjoškolski uzrast) ima 495. dece 5–14 godina (predškolski i osnovnoškolski uzrast) 834.001 3.805.921 osobu ne zna starost. 30 .001 osobu.919. broj stanovnika je smanjen za 324.811. što je imalo značajan uticaj na strukturu stanovništva.7 1.

godine od ukupno 4.2% gradskih i 88% ostalih naselja ima negativan prirodni priraštaj. 1953. Takav odnos se zadržava i dalje. s tim što se od 1992. 1961. godini 51. Izuzev u opštinama sa većinskim albanskim stanovništvom u južnoj Srbiji. 2.5 Umrla odojčad na 1.7% naselja imalo je porast broja stanovnika.2% ostalih naselja. 11. oni značajno uslovljavaju stanje zdravlja građana Srbije. g.000 stanovnika Živorođeni 10. Umrli Stanovništvo Živosredinom rođeni 2004.2.8.847.6% žena. 1991.3. 2001.1 Prirodno kretanje stanovništva. a 48.3. 2004. godine 14.5 i 2005. može se očekivati dalje opadanje prirodnog priraštaja. Stručnu pomoć pri porođaju imalo je 99.0. 1998. godine –3.5 Umrli 14. 2000.5. Još je nepovoljnija situacija u Vojvodini. u centralnoj Srbiji sa negativnim priraštajem čak 53% gradskih opština i 74. godine –4.0.7% svih porođaja.6% su muškog pola. Imajući u vidu nepovoljna kretanja u starosnoj strukturi na nivou cele zemlje (opadanje udela mlađe populacije. u periodu do 2015. Od ukupnog broja živorođenih u 2004. 8. –3. demografski trendovi su manje ili više nepovoljni u celoj zemlji. g.0 Prirodni priraštaj –3. Bezbednost i javno zdravlje Budući da prosečna starost stanovništva prelazi 40 godina. gde čak 94. samo 834. odnosno 0.000 stanovnika bio je 1948.4% žena.8% naselja.2.320 633 Prirodni priraštaj –26.4% ženskog. –3. 1999.6. –3.3% porođaja.3. dok je bez promena bilo svega 25. pa je sredinom 2004. Prirodno kretanje stanovništva Prirodni priraštaj na teritoriji Srbije je u kontinuiranom padu još od ‘60-ih godina. a bez stručne pomoći se porodilo samo 0. odnos novorođenih i umrlih stanovnika dobija stabilnije kretanje. kombinovani sa lošim socijalno-ekonomskim položajem većine stanovnika i traumatičnim iskustvima života tokom poslednje decenije prošlog veka. g. 6. –2. god. 1981. odnosno 81.7.5. godine. Pri tom je pad broja stanovnika bio značajno veći u ruralnim naseljima.9. Prirodni priraštaj na 1. 2002.186 104.706 naselja pad broja stanovnika je zabeležen u čak 3. g.463. Od ogromnog je značaja podatak da je u zdravstvenim ustanovama izvršeno 98. Na popisu 2002.9. 1971.157 78. odnosno 17. stanovništvo Srbije se smatra starim. dok je na nekom drugom mestu izvršeno tek 1. godine1 Ukupno Odojčad 7. ali i dalje demografski nepovoljno. –4. 31 . povećanje prosečne starosti i učešća starih u ukupnom stanovništvu). U isto vreme. godine beleži negativna stopa prirodnog priraštaja uz trend pogoršanja sve do 2000.134 Na 1. godine 13. a porast u urbanim (gradskim) naseljima. Od 2001.2.000 živorođenih 8. 2003. god. –3.2. sredinom 2004.5% naseljenih mesta. g. godine 0. god. g.

1.8. opšta stopa fertiliteta (odnos između ukupnog broja živorođenih i ženskog fertilnog stanovništva od 15 do 49 godina. 2.4 Mada su starenje stanovništva i negativni demografski trendovi karakteristični i za razvijene evropske države.7.2. ali je ona i dalje izrazito niska u odnosu na ranije periode (1953. god. vrlo indikativno kretanje broja domaćinstava i članova. Naime. u Srbiji su ekonomski faktori (pored drugih. 1971. godine svega 1. god.8% (625. odnosno zbir specifičnih stopa fertiliteta). god. god. godinu.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. kao i stopa ukupnog fertiliteta (ukupan broj živorođene dece na jednu ženu.7.8. 2. 32 . godine opšta stopa fertiliteta bila je 98. To se može videti i ukrštanjem različitih podataka o stanovništvu. što zajedno čini 63.02% (504. ali prvenstveno ukazuje na teško ekonomsko stanje kao opredeljujući faktor pri zasnivanju porodice.04% (480. već navedenih) od dominantnog uticaja na populaciona kretanja.0 na 44. 1981.3. god.5. Prirodni priraštaj 1948–2004. 65.2. 1961. U skladu sa tim je i kretanje specifične stope fertiliteta (odnos između broja živorođenih rođenih od majki određene starosti prema 1. koja je 1953. 80.301) dvočlanih. i 2002.4. 1981.4.1.775) jednočlanih domaćinstava. Još je upečatljiviji rast broja jednočlanih domaćinstava u odnosu na prethodne popise stanovništva. a 19. uključujući i unutrašnje migracije. god. i 1997.8). 2. 1991.000 žena te iste starosti). 2. pa je tako npr. 4 Desni grafikon predstavlja prirodni priraštaj stanovništva.1. 24. 64. konstatovano je čak 20. god. godine bila 3. 1991. 1971. što delimično jeste odraz emancipacijskih procesa. 60.86% ukupnog broja domaćinstava u Srbiji. godine 49.1.181) tročlanih domaćinstava.5. god.7. 1961. popisom iz 2002. god. 1997. Stope fertiliteta U odnosu na 2002. tokom jednogodišnjeg perioda) povećana je sa 43. 2.

2. Bezbednost i javno zdravlje

Opšta stopa fertiliteta Ispod 15 godina 15–19 20–24 25–29 30–34 35–39 40–44 45–49 50 i više godina Stopa ukupnog fertiliteta

44,2 0,2 24,6 90,8 103,4 66,8 23,9 4,5 0,2 0,0 1,6

Opšta, specifične i stopa ukupnog fertiliteta, 2004.

2.2.5. Prosečna starost i očekivana dužina života
Prosečna starost stanovništva u Srbiji se neprestano povećava još od prvog posleratnog popisa 1953. godine, i to za oba pola. Tako je u navedenoj godini iznosila u proseku 29,4 godine, 1961. godine, bila je 30,5; 1971. godine 32,4; 1981. godine 33,7; 1991. godine 37,5; 2000. godine 39,8; 2001. godine 39,9; 2002. godine 40,2; 2003. godine 40,3. Na osnovu rasta indeksa starenja stanovništva u periodu 1953–2004. godine, nesporno je da se demografski proces starenja u Srbiji kreće u nezaustavljivom kontinuitetu. Budući da indeks starenja čija vrednost ne prelazi 20 indeksnih poena govori o izrazito mladom stanovništvu, a preko 40 indeksnih poena o starom stanovništvu, i prema ovom pokazatelju Srbija spada u red zemalja sa starim stanovništvom. Inače, indeks starenja predstavlja odnos između starog (60 i više godina) i mladog (0–19 godina) stanovništva.
Prosečna starost stanovništva Indeks starenja stanovništva, % ukupno 40,4 muško 39,1 žensko 41,7 ukupno 100,4 muško 84,9 žensko 116,6 Očekivana dužina života muške dece 69,9 ženske dece 75,4

Prosečna starost stanovništva, indeks starenja i očekivana dužina života, 2004.

33

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

2005–2006.

Istovremeno se povećavala i očekivana dužina života, kako živorođene muške, tako i ženske dece. U 2000. godini očekivano trajanje života za mušku decu bilo je 69,6 a za žensku decu 74,8 godina; 2001. za mušku decu takođe 69,6, a za žensku 74,9 godina; 2002. odnos je 69,7 naspram 75,0 godina za žensku decu; 2003. bilo je 69,9 za mušku i 75,1 godina za žensku decu, a 2004. godine očekivano trajanje života za mušku decu je bilo 69,9 a za žensku 75,4 godina.

2.2.6. Mortalitet stanovništva
Od ukupnog broja umrlih tokom 2004. godine (104.320) nešto je veći broj umrlih muškaraca (53.393) u odnosu na umrle žene (50.927), a vrlo mala razlika je i u oboljenjima koja su uzrokovala smrt. Ubedljivo najveći broj oboljenja sa smrtnim ishodom (26.390 umrlih muškaraca, odnosno 727 na 100.000 stanovnika i 30.478 žena, odnosno 795 na 100.000) pripada bolestima krvotoka (I00–I99);5 na drugom mestu su tumori (C00–D48), kao uzrok smrti 11.109 muškaraca (306 na 100.000) i 8.493 žene (222 na 100.000); potom slede simptomi, znaci i nenormalni klinički i laboratorijski nalazi neklasifikovani na drugom mestu (R00–R99), koji su uzrokovali smrt 5.081 muškarca i 4.509 žena; na četvrtom mestu po smrtnosti kod žena (ukupno 1.594 umrla) nalaze se bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma (E00–E88), dok su kod muškaraca u ukupno 2.841 slučaju smrt izazvale povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora (S00–T98). Slede bolesti disajnih organa, bolesti organa za varenje itd. Prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti posebno se obrađuju podaci o umrlima usled nesrećnog slučaja, od kojih se u Srbiji zasad prati nekoliko modaliteta. Podaci za 2004. beleže u ovoj grupi ukupno 1.496 umrlih, od kojih 1.125 muškaraca i 371 ženu. Najveći broj stradalih je u kategoriji stanovništva preko 65 godina, a od klasifikovanih modaliteta najzastupljeniji su saobraćajni udesi (V01–V99). Manji broj modaliteta se prati i kod umrlih usled samoubistva, kojih je u 2004. godini bilo 1.346 (979 muškaraca i 367 žena). I u ovoj kategoriji najviše smrtnih slučajeva je zabeleženo u populaciji starih preko 65 godina, a, pored njih, čak 55,5% samoubistava je u okviru radno aktivnog stanovništva, što takođe ukazuje na vrlo ozbiljne posledice teškog socijalno-ekonomskog položaja stanovništva. Što se tiče umrlih usled ubistava, koji su takođe predviđeni Međunarodnom klasifikacijom bolesti, njih je u 2004. bilo ukupno 138 (95 muškaraca i 45 žena), najveći broj opet među stanovništvom starijim od 65 godina. U odnosu na ukupan (procenjen) broj stanovnika u 2004. godini, koji iznosi 7.463.000, broj umrlih na 1.000 stanovnika iznosi 14,0 za teritoriju cele Srbije, za centralnu Srbiju 13,7 i za Vojvodinu 14,7.
5 Sve bolesti se obeležavaju prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, X revizija.

34

2. Bezbednost i javno zdravlje

I pored podatka da je vrlo veliki broj umrlih bio podvrgnut nekom medicinskom tretmanu (čak 92,5% ukupnog broja umrlih), oko 34,3% je umrlo u zdravstvenoj organizaciji, što ukazuje na brojne nedostatke u zdravstvenom sistemu. Najpre, nema podataka da li su građani umrli od bolesti od kojih su i lečeni (što bi verovatno značajno umanjilo ovako visok procent lečenih); dalje, postavlja se pitanje sistemskog uređenja i efikasnosti specijalističkih i kontrolnih pregleda pacijenata otpuštenih iz stacionarnih ustanova, kao i primarne zaštite (naročito ako se ima u vidu strategija smanjivanja bolesničkih dana u stacionarnim ustanovama); finansijske mogućnosti građana u participiranju troškova lečenja, zdravstvene navike stanovništva itd. Zastarela i nedovoljno razvijena zakonska regulativa u oblasti zdravstva (vezana za prava pacijenata, postojanje nezavisnih i stručnih kontrola u procesu lečenja i slične okolnosti) takođe otvara brojne nedoumice i omogućava sumnju ili nezadovoljstvo zdravstvenim uslugama.
2002 Ukupno Mesto smrti zdravstv. organizacija drugo mesto umrli u zdravstvenoj organizaciji, % Lečenje lečeni nisu lečeni lečeni, % Uzrok smrti dao lekar ili obduktor lekar pregledač mrtvih drugo lice umrli za koje je podatak o uzroku smrti dao lekar ili obduktor, % 102.785 2004 104.320

33.662 69.123 32,7

35.779 68.541 34,3

95.388 7.397 92,8

96.507 7.813 92,5

89.467 1.516 1.802

89.749 12.947 1.624

87,0

86,0

Umrli, prema mestu smrti i lečenju u 2002. i 2004.

35

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

2005–2006.

Razvoj medicine i zdravstva u Srbiji značajno je, na drugoj strani, umanjio smrtnost najosetljivije populacije – odojčadi. Broj mrtvorođene dece, kao i umrle odojčadi, poslednjih decenija se kontinuirano smanjuje. Tako je 1971. godine broj umrle odojčadi bio 5517, deceniju kasnije (1981) 5.309 itd, dok je 2002. zabeleženo 790, a 2004. još manje – ukupno 633 smrti odojčadi. Stopa smrtnosti odojčadi na 1.000 živorođene dece u 2004. godini iznosila je 8,1, a u 2005. godini 8,0. Isti trend prati i mrtvorođene.
Pol Muško 233 164 69 Žensko 186 136 50

Mrtvorođeni ukupno

Rep. Srbija Centr. Srbija Vojvodina

419 300 119

Mrtvorođeni u 2004.

Najčešći uzroci smrti odojčadi u 2004. godini bile su urođene nakaznosti, deformacije i hromozomske nenormalnosti (Q00–Q99) u 153 slučaja, zatim respiratorna ugroženost novorođenčeta (P22) u 102 slučaja, druga perinatalna stanja (P00–P05, P08–P15, P29–P96) u 86 slučajeva itd. Uporedno saglédanje uzrokâ smrti odojčadi u poslednjih nekoliko decenija takođe govori o poboljšanoj zdravstvenoj zaštiti trudnica i odojčadi. U odnosu na 1971. godinu, gotovo da su se sasvim izgubile bolesti disajnih organa iz grupe J00–J98, bolesti nervnog sistema i uha (G00–G98, H60–H93), zarazne i parazitarne bolesti (A00–B99), dok su neke bolesti značajno smanjene, npr. intrauterna hipoksija i porođajna asfiksija (P20–P21) i prevremeni porođaji (P07). Međutim, zdravstvenim ustanovama u Srbiji i dalje nedostaje veći broj inkubatora, s obzirom na postojanje respiratornih problema i anomalija kod velikog broja novorođene dece. Problem predstavljaju i tehničko-sanitarni uslovi u nekim porodilištima. Stopa maternalnog mortaliteta u 2005. godini iznosila je 13,85 na 100.000 živorođenih.

36

2. Bezbednost i javno zdravlje

Umrla odojčad prema uzroku smrti, 2004.

2.2.7. Obrazovni profil stanovništva
Kao jedan od najvažnijih resursa za opstanak i progres svakog društva, obrazovanost stanovništva u velikoj meri utiče na njegove potencijale, kvalitet, ali i ukupna demografska kretanja. Obrazovna struktura je, takođe, u važnoj korelaciji sa sistemom javnog zdravstva. S jedne strane, ona obezbeđuje adekvatne profesionalne kadrove za ovu oblast koja je od vitalnog značaja za narod i državu, a, s druge, utiče na zdravstvene navike i način života stanovništva, što se direktno reflektuje na zdravlje i sveukupni kapacitet kako pojedinaca, tako i većih grupa i populacije uopšte. Prema rezultatima popisa iz 2002. godine, ukupan broj stanovništva starijeg od 15 godina iznosi 6.321.231, od čega muško stanovništvo čini 48,12% populacije, a žensko 51,88%. U obrazovnoj strukturi stanovništvo sa srednjim, višim i visokim obrazovanjem učestvuje sa 52,1%, dok je bez ikakve škole svega 5,66% stanovništva, a za 2,18% nisu poznati podaci. Međutim, zabrinjavajuće visok je broj stanovnika koji su završili samo osnovnu školu ili tek nekoliko razreda, koji omogućavaju elementarnu pismenost – njih je čak 40,06%. Nešto malo više od polovine ženskog stanovništva ima srednje, više ili visoko obrazovanje, ali je to ipak tek 24,02% od ukupnog broja stanovništva starijeg od 15 godina; u okviru ženske populacije čak 24,72% žena ima završenu samo osnovnu školu, a 15,94% ima nepotpuno osnovno obrazovanje; bez ikakvog obrazovanja je 8,55% žena, dok 2,70% ima samo prva tri razreda osnovne škole. U odnosu na muškarce daleko veći broj žena je bez škole i sa delimičnim ili potpunim osnovnim obrazovanjem, ali je zato manje žena sa srednjim, višim i visokim obrazovanjem. Takvo stanje je srazmerno prisutno na teritoriji cele države. Iako je ovakva situacija svakako i posledica patrijarhalnog nasleđa 37

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

2005–2006.

iz ranijeg perioda, mnogi drugi pokazatelji potvrđuju da je položaj žene u srbijanskom društvu i dalje suštinski neravnopravan. Poslednjih godina aktuelna proklamacija o ženskim pravima i odgovornosti države da poboljša status žena i dalje je deklarativne prirode; uprkos društvenim promenama i delimičnoj emancipaciji, žene su još uvek manje obrazovane, lošije plaćene, maternalni status je bez dovoljne institucionalne i finansijske podrške društva, a zdravstvena zaštita nerazvijena i često nefunkcionalna. Govoreći o važnosti obrazovanja za izgrađivanje zdravih navika i načina života, posebno treba istaći potpuno odsustvo zdravstvenog vaspitanja u okviru školskog sistema, koje bez sumnje ima vrlo ozbiljne posledice. Izuzev osnovnih saveta o održavanju elementarne higijene, koje deca dobijaju u predškolskim ustanovama i tokom prva dva razreda osnovne škole (a i to je novija praksa), kreatori obrazovnih programa nisu prepoznali potrebu edukovanja dece i mladih o osnovnim zdravstvenim parametrima i očuvanju zdravlja. Ne umanjujući značaj genetskih predispozicija, kao ni ostalih faktora koji utiču na zdravlje, ovaj ozbiljni nedostatak u zdravstvenoj i obrazovnoj politici uveliko ishoduje zabrinjavajuće rezultate i trendove, naročito kod mladih. Sve ankete i istraživanja rađena poslednjih par godina ukazuju na veliku rasprostranjenost štetnih navika (konzumiranje alkohola, duvana i droga), kao i nezdravog načina života (slaba fizička aktivnost, neredovna i loša ishrana itd). Generalno loš i neodgovoran odnos prema zdravlju karakteriše i odraslu populaciju gde se, pored brojnih objektivnih uslova prvenstveno ekonomske prirode (loša finansijska situacija, preopterećenost radom, život pod stresnim okolnostima i slične okolnosti), takođe prepoznaju posledice neadekvatne zdravstvene edukacije.
R. Srbija Ukupno Ukupno Bez škole 1–3 razr. osn. škole 4–7 razr. osn. škole Osnovno obrazov. Srednje obrazov. Više obrazov. Visoko obrazov. Nepoznat Muško Žensko Centralna Srbija Ukupno Muško Žensko Ukupno Vojvodina Muško Žensko

6.321.231 3.041.667 3.279.564 4.611.453 2.222.062 2.389.391 1.709.778 819.605 890.173 357.552 126.127 896.847 76.995 37.517 374.016 280.557 88.610 522.831 282.175 91.401 651.184 57.417 27.013 282.559 224.758 64.388 368.625 578.035 856.099 97.987 147.508 51.991 75.377 34.726 245.663 425.564 751.182 73.485 88.596 15.185 19.578 10.504 91.457 55.799 24.222 154.206

1.509.462 698.692

810.770 1.083.898 505.863

192.829 232.735 412.616 338.566 36.604 47.257 8.760 36.881 41.339 6.425

2.596.348 1.401.683 1.194.665 1.845.166 989.067 285.056 411.944 137.895 150.188 223.097 79.479 134.868 188.847 58.416 211.571 323.348 122.710 113.584 175.840 70.719

Stanovništvo staro 15 i više godina, prema školskoj spremi i polu (popis iz 2002. godine)

38

godine.36% u sektoru državne svojine.2. u svetskim okvirima nezabeležene hiperinflacije. država i društvo su u sistemske promene ušli sa tragičnim nasleđem – od besmislenih i iscrpljujućih ratova tokom raspada bivše Jugoslavije. do ozbiljnih demografskih promena usled priliva stotina hiljada izbeglica i raseljenih lica.4% neaktivno.85%) radi u sektoru privatne svojine. a 40. uz istovremeni odlazak mladih i školovanih ljudi itd. Prema novijim podacima.19% žene. u Srbiji je bilo zaposleno 2. Pored vremenskog zaostatka.4%.733. Međutim. koja se snažno odražavaju na socijalno-ekonomski status stanovništva. dok je 44. Bezbednost i javno zdravlje 2. i to sa 54. 11.89% građana bez ikakvog obrazovanja ili sa nepotpunom osnovnom školom.29% u sektoru društvene svojine i 4. Stopa zaposlenosti žena je 32. od ukupno zaposlenih žena 22.29% građana sa srednjom. Neki vid zaposlenja koji donosi prihode uspelo je da ostvari 73. Beograd. Potpuni slom socijalističke privrede dodatno je doprineo ekonomskom osiromašenju i ozbiljno doveo u pitanje elementarnu egzistenciju najvećeg broja građana. zabrinjavajući je podatak da je među ženskim stanovništvom starim 15 i više godina – čak 55.8. preko materijalnih razaranja tokom bombardovanja.412 stanovnika. 39 .6% aktivno (stopa aktivnosti).2% na 45. Takođe je smanjeno učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu. Ovakve tendencije prisutne su na nivou cele Republike (u centralnoj Srbiji i Vojvodini) i ukazuju na nepovoljna demografska kretanja. višegodišnjih sankcija međunarodne zajednice.3%. 16. 21. Socijalno-ekonomski status Srbija je u inače teške tranzicijske procese ušla sa čitavom decenijom zakašnjenja u odnosu na istočnoevropske zemlje.9%.55% u ostalim oblicima svojine.2. godine6.6% na 56. 27. u 2002. Ista je struktura zaposlenosti i kod žena: od ukupnog broja zaposlenih žena 57.52% u sektoru državne svojine. U odnosu na popis iz 1991.68% u sektoru društvene svojine i 3. Društvo je u politički stabilniji period ušlo potpuno iscrpljeno.5% u ostalim oblicima svojine.33% stiče prihode u poljoprivredi.2% na 10. 12. dok je stopa nezaposlenosti (po definiciji ILO) 26. a istovremeno je došlo do rasta učešća gradskog u ukupnom stanovništvu. godini učešće aktivnog u ukupnom stanovništvu smanjeno je sa 48. dobijenim Anketom o radnoj snazi krajem 2005.82% građana koji su završili samo osnovnu školu i tek 9. od kojih su 59.25% radi u sektoru privatne svojine. a neminovne posledice tranzicije (pre svega. 6 Anketa o radnoj snazi. višom ili visokom školom. 2006. Republički zavod za statistiku.2.9.81% muškarci. i to sa 17. u sferi zaposlenosti i zarada) i dalje održavaju socijalno-ekonomski status najvećeg dela stanovništva na veoma niskom nivou. pri čemu aktivno stanovništvo obuhvata zaposlena i nezaposlena lica. Inače. Od ukupnog broja zaposlenih muškaraca najveći procent (61.

ali zato ne obuhvata domen „sive ekonomije“.451.453.112.8 Centralna Srbija 5.550 153.862 433.2 Vojvodina 2.936 234.056 2.708 1. u Nacionalnoj službi za zapošljavanje registrovano je ukupno 895.004 53. Treba imati u vidu da pojam „zaposleni“ u ovom istraživanju podrazumeva lica koja su najmanje jedan sat u sedmici za koju se vršilo anketiranje obavljala neki posao u cilju sticanja sredstava za život.291 937.3 20.456.1 19.194. među kojima je čak 34.878 373.697 nezaposlenih lica.347 3.505.290 331. koja jasnije odražava stepen tranzicijskih promena i najteže pogođene grupe stanovništva. odnosno nezaposlenima). Takođe.539 186.727 2. 40 .981.881 3.062. Prema stanju na dan 31.733.515. od kojih je 54.809 249.874 1.169 533. pod „poslom“ se podrazumeva svaki posao za čije se obavljanje dobija naknada u novcu ili naturi. Republika Srbija Ukupno stanovništvo Stanovništvo staro 15 i više godina Stanovništvo mlađe od 15 godina Ekonomski aktivno Zaposleno – ukupno u poljoprivredi Nezaposleno Ekonomski neaktivno Penzioneri Domaćice Učenici/studenti Nesposobni za rad Ostali Stopa aktivnosti Stopa zaposlenosti Stopa nezaposlenosti (po definiciji ILO) 7.589 1.293 70.154 807.078.7 43.293 2.568. kao i lica koja su imala zaposlenje mada su u toj sedmici bila odsutna s posla (prema međunarodnim definicijama).388 62.001 1.491 594.474 4. koji se oslanjaju na formalnopravne činjenice (zvanične evidencije o zaposlenima.421 186.704 751. 2005. višim i visokim obrazovanjem. Poražavajući su podaci o obrazovnoj strukturi nezaposlenih.745.244 160.9 Stanovništvo prema aktivnosti. koji je u društvu i dalje vrlo rasprostranjen.775 53.1 21. Podaci Nacionalne službe pokazuju daleko nepovoljniju sliku.229 53.643 164.418 795.830 1.583 317.4 42.8% građana sa srednjim.468 472.178 141. oktobar 2005. godine. 12.3% žena.710.412 586.708 719.5 42. Zato ovo istraživanje prikazuje stepen realne uposlenosti stanovništva koja mu omogućava sticanje bilo kakvih prihoda približnije u odnosu na podatke Nacionalne službe za zapošljavanje.247 434.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.348 6.002.

godišnji prosek 2005. bili: 126. kojih je. pri čemu su indeksi prosečnih starosnih i invalidskih penzija bili 121.2.573. prema evidenciji Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. je došlo do malog rasta penzija. 122. U 2005. 2005. polukvalifikovani 226. Bezbednost i javno zdravlje Nezaposlena lica prema stepenu stručnog obrazovanja. Indeks prosečnih zarada za visokokvalifikovane radnike bio je 129. od kojih je 46. a indeks prosečne porodične penzije 122. Prosečne zarade zaposlenih u preduzećima. U posebno nepovoljnom položaju nalaze se penzioneri.2 za visoku stručnu spremu.239.9 za srednju stručnu spremu i 121. a nekvalifikovani radnici oko 209 USD. 12. godine bilo ukupno 1. za kvalifikovane 126. 127. invalidske 152 i porodične 119 USD.8. 41 . kvalifikovani 280. Podaci za 2006.2 za nižu.8. polukvalifikovane 129.7.5 i za nekvalifikovane radnike 127.31% korisnika starosnih penzija. Visokokvalifikovani radnici su prosečno zarađivali 405 USD.98% korisnika invalidskih penzija i 24. ustanovama i organizacijama na kraju 2004. izražena u USD bila je: za starosne 195 USD. Visina prosečne penzije na kraju 2004. višu 409. Kod svih navedenih kategorija zaposlenih zabeležen je rast prosečnih zarada u narednoj godini. srednju 350 i za nižu stručnu spremu 238 USD. bile su: za visoku stručnu spremu 621. na dan 31. 28.71% korisnika porodičnih penzija. preračunate u USD prema srednjem tržišnom kursu NBS. godinu još nisu objavljeni.4 za višu. pri čemu su indeksi prosečnih zarada na kraju 2005. godine.

Prosečne penzije. u zdravstvu je svakako učinjen značajan pomak. Brojni su razlozi sporog i teškog restrukturiranja zdravstvenog sistema: od nedostatka potrebnih finansijskih sredstava. godine do danas. ali su do sada postignutim rezultatima nezadovoljni i građani. koji se teško prilagođavaju promenama i zahtevima odgovornog i održivog sistema zdravstva. Pored toga. 42 . Ništa manje su problematični i stavovi i nerealna očekivanja samih korisnika zdravstvenih usluga. preko objektivno vrlo teškog stanja svih zdravstvenih ustanova.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. na koje stanovništvo ili zdravstveni sistem često ne reaguju pravovremeno. 2. Budući da najčešće nisu u situaciji da izdvoje potrebna sredstva za zdravstvenu zaštitu. do otpora zaposlenih. pa su građani sve više uslovljeni visokom participacijom u troškovima dijagnostikovanja i lečenja. uzročno-posledični krug za najveći deo stanovništva. 1998–2005. iako spora i postepena. koja su za ovu delatnost vrlo velika. ali isto tako nema dileme da se moglo i više. višestruko utiču na zdravstveno stanje populacije. a ni adekvatno. Kontinuirana izloženost stresu i teškim uslovima života uzrok su mnogih bolesti. reforma u sistemu zdravstvene zaštite utiče na kontinuirano povećanje cena usluga koje nije moguće pokriti postojećim zdravstvenim osiguranjem. socijalno-ekonomski status i stanje zdravlja čine zatvoreni. Država i zdravstvo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je jedino ministarstvo na čijem čelu se nalazi isti ministar još od juna 2002. a naročito penzije.3. Ta činjenica svakako omogućava neometani kontinuitet u procesu reforme zdravstvenog sistema. Problemi u zapošljavanju i izuzetno niske zarade. ali i zaposleni u zdravstvu. Imajući u vidu zatečeno stanje iz prethodne decenije.

u zdravstvo će biti uloženo još 331 milion evra. I pored kontinuiranog rasta. Inače. Beograd. evra. god. a u Srbiji samo 1. dok se sa 24% sredstava finansiraju ostali troškovi zdravstvenih ustanova i zdravstvene zaštite (energenti. br. Sa privrednim rastom se povećava i učešće rashoda za zdravstvenu zaštitu u BDP-u. a u Sloveniji 1. Kragujevcu i Nišu).1. od kojih će sa 60 miliona biti finansirana obnova domova zdravlja širom Srbije. 348. Shodno tome.3. 157 evra i 2006. 146 evra. još uvek oslanja na veliki broj zakonskih propisa koji potiču iz perioda ex-SFRJ. Kao važan deo zdravstvenog sistema. i plate zaposlenih u zdravstvu beleže rast u poslednjih nekoliko godina. ali još uvek daleko od optimalnog modela. iznosilo 6. u odnosu na neke druge društvene delatnosti.6% za ostale stručne spreme.3 mlrd. a nemedicinskih za 15. 2004. potrošni i ugradni materijal.8% za visoku stručnu spremu.5 mlrd. 01.2. u 2006. godine 185 evra. evra. godini 131 evro. ova izdvajanja su izuzetno niska u poređenju sa drugim zemljama. 43 . iznosilo 124 evra. uprkos pokrenutoj reformi. dok će najveći deo. U 2006. na plate zaposlenih u zdravstvu odlazi oko 50% sredstava. u 2003. 2007. Bezbednost i javno zdravlje Kao jedna od najvažnijih društvenih delatnosti. u Hrvatskoj je izdvajanje za zdravstvenu zaštitu po glavi stanovnika u 2006.7 Od toga. god.700 evra.6%. koje je u 2005. i 9. zdravstvo se finansira sa preko 80% ukupnih prihoda iz sredstava budžeta i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Fond je u stalnom procesu reforme. plate medicinskih radnika su porasle za oko 46%. Pored investicija. u Sloveniji 3 mlrd. Tako je izdvajanje za zdravstvenu zaštitu po glavi stanovnika u 2002. 2005. Veći privredni rast bi svakako uticao na vidljivije promene u zdravstvu. U toku je i renoviranje 20 bolnica. 22.5%. Zakonska regulativa Zdravstveni sistem u Srbiji se. Uz već uložena sredstva u rekonstrukciju ustanova i nabavku opreme. Rashodi za zdravstvenu zaštitu po glavi stanovnika takođe su rasli u poslednjih nekoliko godina. u periodu 2006/2007. za koje su kreditom kod Evropske investicione banke obezbeđena sredstva u iznosu od 50 miliona evra. Primera radi. evra. Za 2007. na lekove 14%. 2. bilo 700 evra. ali je takođe činjenica da su izdvajanja za ovu oblast neprimerena njenom značaju. budžet zdravstvenog fonda u Hrvatskoj je bio 2. koji bi obezbedio kvalitetnu i ekonomski racionalnu zdravstvenu zaštitu. Istovremeno su u potpunosti isplaćena i višegodišnja dugovanja u zdravstvu u iznosu od oko 150 miliona evra. Ekonomist. implantati i druga sredstva). naročito u delu 7 Suzana Bojadić: „Zdravlje“. Novom Sadu. a na bolovanja oko 8%. godini zdravstvene ustanove prvi put nakon 15 godina beleže pozitivno poslovanje. 14% za višu i srednju. godinu se planira povećanje zarada od 21. u iznosu od 150 miliona evra. biti uložen u renoviranje četiri klinička centra (u Beogradu.

Zakon o zdravstvenom osiguranju (Sl. u meri u kojoj je to moguće u ovom trenutku. Deo odgovornosti leži i na zdravstvenim radnicima koji se bave naučnoistraživačkim radom. br. koji pokazuju malu zainteresovanost da svojim profesionalnim znanjima kreiraju bolje uslove i za sebe. Same strategije uglavnom nisu sporne po svojoj sadržini. br. Tako je jedna od najvećih primedbi na Zakon o zdravstvenoj zaštiti proizišla iz člana 199. 84/04). Na kraju 2006. glasnik R. br. Zakon o vodama (osnovni tekst iz 1991. ali omogućavajući njegovu kontinuiranu transformaciju. glasnik R. u suštini. podzakonskih akata. glasnik R. 107/05). 8 www. do sad. glasnik R. Skupštine i Ministarstva zdravlja da se jasno i do kraja postavi zakonski okvir u kojem bi se reforma zdravstva odvijala fazno.yu 44 . ili ih prenebegava čak i sama vlada i resorno ministarstvo. jer ima dosta pokazatelja koji potvrđuju da su strategije ili neprimenjive. Srbije. nejasna ili arbitrarna zakonska rešenja. 107/05). usvojila nekoliko strategija iz oblasti zdravstva: Strategiju razvoja zdravlja mladih. godine bazičnu zakonsku regulativu za zdravstvo čine: Zakon o zdravstvenoj zaštiti (Sl. Slično je i sa Akcionim planom za zaštitu zdravlja Roma. Srbije.) i Zakon o sanitarnom nadzoru (Sl. Problem je u njihovoj nameni. br. I Ministarstvo zdravlja se.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.ac. rado koristi praksom uređivanja odnosa putem uredbi. Nacionalnu strategiju za borbu protiv HIV/AIDS. godine. 125/04). Vlada je. glasnik R. poslednje izmene i dopune 1996).med. poslednje izmene i dopune 1994. Zakon o zdravstvenom nadzoru nad životnim namirnicama i predmetima opšte upotrebe (osnovni tekst iz 1977. Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima (Sl. i za pacijente. koja je pri tom devastirana u svakom pogledu. iz Plana se ne vidi uloga i odgovornost brojnih državnih institucija. godine. kao i na strukovnim udruženjima. Srbije. pravilnika i akata koji imaju manju pravnu snagu. poput drugih ministarstava. daje potpuno neopravdan legalitet i legitimitet resornom ministarstvu. i u njima su inkorporirani savremeni trendovi. Budući da je reč o vrlo osetljivoj oblasti. Srbije. a i otvara mogućnosti za korupciju i upliv različitih političkih i interesnih grupa. ne ugrožavajući elementarno funkcionisanje sistema. Srbije. Veliki broj inkriminisanih pojava i društveno štetnih ponašanja vezuje se upravo za loša. Takva praksa. br. glasnik R. koju je Ministarstvo pokrenulo sa Medicinskim fakultetom u Beogradu8 i koja ima za cilj akademsku specijalizaciju u oblasti javnog zdravlja. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (Sl. Svakako treba pomenuti i „Školu javnog zdravlja“. iznenađuju sporost i neefikasnost Vlade. Srbije. Pored toga što obiluje uopštenim ciljevima i merama. Zakon o komorama zdravstvenih radnika (Sl. koji je lekarima sa stalnim radnim odnosom u državnoj zdravstvenoj ustanovi praktično omogućio da putem ugovora o dopunskom radu isti posao obavljaju u privatnoj praksi. bez kojih je nemoguće ozbiljno razmišljati o unapređenju sveukupnih životnih uslova i zdravlja romskog stanovništva. 107/05). 125/04).bg. br. Strategiju kontrole duvana i Strategiju zaštite mentalnog zdravlja.

upravnih i nadzornih odbora itd. Na drugoj strani. veoma ozbiljne primedbe na Zakon o zdravstvenoj zaštiti tiču se prinudne hospitalizacije psihijatrijskih bolesnika. međutim. iako dobar korak. reći da ovakvo rešenje nije nepoznato ni u nekim daleko razvijenijim i bolje uređenim državama. koje mogu biti u privatnoj i državnoj svojini (čiji su osnivači Republika. što često vodi krupnoj korupciji i drugim kriminalnim pojavama. Svakodnevna praksa neprestano potvrđuje da je izbor ključnih pozicija u zdravstvu politički uslovljen. predstavlja u praksi svojevrstan nonsens. izvor su neverovatnih mogućnosti za nelegalnu zaradu i druge zloupotrebe. Uvođenje „zaštitnika prava pacijenata“. jer se na tom mestu nalazi osoba koja je zaposlena u samoj zdravstvenoj ustanovi i čija je funkcija u drastičnom sukobu interesa. zapravo pojednostavio postupak i derogirao Krivični zakonik. Ta oblast je i normativno neuređena. Treba. grad ili opština). dok se uloga moćnih farmaceutskih lobija u kreiranju zdravstvene zaštite samo naslućuje. Nedovoljno jasan. Posebno problematične su i odredbe pomenutog. Povećani radovi na rekonstrukciji i izgradnji zdravstvenih ustanova. zaštita korisnika zdravstvenih usluga i stručna kontrola procesa lečenja i upotrebljenih medicinskih procedura gotovo da ne postoji. ali i drugih zakona koje se odnose na sastav i nadležnosti raznih stručnih tela. a naročito pri nabavci skupe medicinske opreme. ali su tamo drugim propisima onemogućene zloupotrebe i bitno smanjena korupcija. pri čemu je važno napomenuti da je njihov zdravstveni sistem efikasnije i bolje organizovan. koji se često bez opravdanog medicinskog razloga usmeravaju na privatne ordinacije i ustanove u kojima plaćaju visoke cene usluga.2. nepostojeći ili na političkim i drugim interesima baziran zakonski okvir direktno je suprotstavljen interesima zdravstva i stanovništva. Ovakvo rešenje bi takođe trebalo hitno promeniti. Institucionalni kapaciteti Zdravstveni sistem u Srbiji baziran je na zdravstvenim ustanovama. autonomna pokrajina. Dobijanje specijalizacija i sticanje visokih zvanja među najškolovanijim kadrom takođe su predmet velikih manipulacija. 2. umesto da dodatno zaštiti pacijenta i ojača garancije nepristrasne i složene procene više različitih struka o neophodnosti lišavanja slobode i prinudnog lečenja.3. u vezi sa izricanjem mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi koja postoji kao krivična sankcija. Bezbednost i javno zdravlje To dovodi do brojnih zloupotreba i uzrokuje veliko nezadovoljstvo građana. i privatnoj lekarskoj praksi. koju mogu osnivati nezaposleni zdravstveni radnici sa položenim stručnim ispitom i zdravstveni ra45 . Primera radi. mada su u svim zakonima ugrađena osnovna ljudska prava i proklamovani visoki etički principi. Novi Zakon je. ugrožavajući samu ljudsku bezbednost.2. omogućavajući neslućene zloupotrebe sa vrlo teškim posledicama.

čine još i zavodi za: transfuziju krvi.035.579.315 1.472 53. Zdravstvenu delatnost na sekundarnom nivou obavljaju bolnice. Zdravstvenu delatnost.420 7.158 1. medicinu rada. radnika.999 121. odnosno zdravstvenu delatnost iz pojedine oblasti zdravstvene zaštite (zavodi za zdravstvenu zaštitu studenata. gerontologiju. Gotovo celokupna zdravstvena delatnost bazirana je na ustanovama u državnoj svojini i obavlja se na tri nivoa: primarnom. 7 klinika i 22 instituta/zavoda za zaštitu zdravlja.266 1.186 Ispisani bolesnici 2004 1.095 1.344 69.921 3.931. plućne bolesti i tuberkulozu i za kožno-venerične bolesti).625 40.576 1.886 335.725 120.282 34.316 37. virusologiju.134 17.551 Bolesnički dani 2004 12. stomatologiju. kao ni zdravstvene ustanove osnovane sredstvima u privatnoj svojini. koja se obavlja na više nivoa. sekundarnom i tercijarnom.822.091. Nosioci primarne zaštite su domovi zdravlja.321 4.847 Struktura posteljnog fonda i bolesnički dani prema tipu ustanove.154 58.812 6.142 645 335 6. 46 .Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.021 851.656 11.116 482. koji imaju fakultet medicinske struke.074 3.383 2.562 1.053. Rad zdravstvenih ustanova i privatne prakse regulisan je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i drugim važećim propisima.725 11. 4 kliničko-bolnička centra.300 329.138 2005 11. uz saglasnost komore zdravstvenih radnika.415. psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju.356 99.691 478.488.159 5.559 1.272 417.314 2.915 52.283 641 335 6. i to 40 opštih bolnica (1 samostalna i 39 u sastavu 36 zdravstvenih centara) i 19 specijalnih bolnica.179 658. za hitnu medicinsku pomoć.969 1.285 1. Privatna praksa. Na primarnom nivou deluju i zavodi. sudsku medicinu. 2004.573 75. i 2005. još uvek ne čine značajan procent u strukturi zdravstvenog sistema Srbije. antirabičnu zaštitu.598 1.049 2005 44.178 73.058 109. dnici korisnici starosne penzije.388 6. sedištima univerziteta.945 3. kojih je na kraju 2005. U sistem zdravstvene zaštite uključeno je i 28 apotekarskih ustanova sa sopstvenom mrežom apoteka.744 51. te biocide i medicinsku ekologiju.177 4.228 110.087.340 1. Tip ustanove Ukupno Domovi zdravlja Opšte bolnice Specijalne bolnice Zavodi Klinike Instituti Zdravstveni centri Kliničko-bolnički centri Klinički centri Dnevne bolnice Postelje 2004 45. Tercijarni nivo zdravstvene zaštite sprovodi se kroz 4 klinička centra. Zavodi se osnivaju samo u gradovima. vakcine i serume.686 182.016.830.424 1.759 180.714 2005 1.881.728 97.461 337.842.722 6. bilo ukupno 157 (83 samostalna i 74 u sastavu 36 zdravstvenih centara). kojih ima 52 na teritoriji Republike i koji sprovode zdravstvenu zaštitu pojedinih grupacija stanovništva.053.828 17.

211 19. žena.230 lekara. a 230 lekari opšte medicine. 20.533 7. školske dece i omladine.106 stomatologa i 1. 242 lekari opšte medicine. broj viših i srednjih medicinskih radnika iznosi 4. Bezbednost i javno zdravlje U primarnoj zdravstvenoj zaštiti stanovništva u oblasti opšte medicine i medicine rada. Prema podacima iz 2005. a sa srednjom 19.473 viša i srednja medicinskih radnika. radnici 60. a prosečan broj pacijenata po lekaru iznosio je 1.01 na 100 stanovnika.961 lekar.731 specijalisti.952.234 Zdravstveni radnici zaposleni u zdravstvu.850 22.731.955 viših i srednjih medicinskih radnika (odnosno 1. a na jednu bolesničku postelju 169 stanovnika. Stopa hospitalizacije (bolnički lečenih) u stacionarnim zdravstvenim ustanovama u Republici Srbiji u 2005.891 Niži zdravstv. 2005.3. Pored toga. Kadrovski kapaciteti Zdravstveni radnici ukupno Viši i srednji zdravstv. radnici 392 472 Lekari Specijalisti Lekari Specijalisti 2004. godini ostvareno je ukupno 50.3. na jednog lekara je bilo 378 stanovnika.296 6. godini iznosila je 13. od kojih su 6.234 specijalisti.388 specijalista i 1. i 2005.999 56. radnici 23. U specijalističkim službama radi 2.685 15. bilo je zaposleno ukupno 3.954. zdravstvenoj zaštiti dece. a 754 lekara su na specijalizaciji.829 farmaceuta. ili prosečno 6.230 6. 2.74 posete po 1 stanovniku. Zdravstvenih radnika sa višom stručnom spremom ima 2.082 14.948 lekara opšte medicine) i 5.144. od kojih 779 specijalista i 1.336 lekara (od čega 1. godine. 47 . Broj ljudi iz grupe aktivnog stanovništva po jednom lekaru iznosi 1.188 poseta kod lekara. 2004.769.79 na jednog lekara). Bolničko-stacionarna zaštita zapošljava ukupno 7.981 7. u zdravstvenim ustanovama je zaposleno i 3. radnici 979 831 Bolnička zdravstvena zaštita Viši i srednji zdravstv.059 lekara. u 2005.2.565. U službama medicine rada zaposleno je ukupno 1. kao i specijalističko-konsultativnoj zdravstvenoj zaštiti.517 Niži zdravstv. U oblasti opšte medicine u 2005. od kojih su 2.

29 na 1. Prema proceni.566. rađanje i babinje (sa stopom 12. slede trudnoća. 2. 12.206 zdravstvenih radnika (visoka. i to kako u pogledu broja ginekoloških ordinacija i lekara specijalista. 34 lekara opšte medicine i 939 viših i srednjih zdravstvenih radnika. zatim faktorima koji utiču na zdravstveno stanje (sa stopom 124. 2004.53) i tumori (sa stopom 9. za 2005. zaraznim i parazitarnim bolestima (sa stopom 16.043. naročito. godinu.000 stanovnika.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. u kojima je radilo 505 lekara specijalista. godine u „državnim“ zdravstvenim ustanovama u Republici Srbiji bilo je zaposleno ukupno 1. Poslednji zvanični podaci. Zdravstvena zaštita žena može se smatrati nezadovoljavajućom. u hiljadama. 2. poseban vid zdravstvene zaštite organizovan je kroz dispanzere i savetovališta za tri vulnerabilne kategorije stanovništva: žene.000 stanovnika). Lekari u oblasti kliničko-bolničkog lečenja po tipu ustanove. savetovalištima za planiranje porodice 86.000 stanovnika). Zdravstvena zaštita vulnerabilnih grupa Pored opšte.4. 48 . predškolsku decu. Broj žena starih 15 i više godina na jednog lekara iznosi 6.60 na 1. Ukupan broj poseta bio je. beleže ukupno 246 dispanzera i savetovališta za žene. viša i srednja stručna sprema) na 100.81). 2006. na dan 31.3. pozitivnog i angažovanog odnosa žena prema sopstvenom zdravlju. tako i u pogledu broja poseta i. od kojih ginekološkim ordinacijama 748. specijalističke i bolničko-stacionarne.09). Najveći broj oboljenja utvrđenih u službama za zdravstvenu zaštitu žena pripada bolestima mokraćno-polnog sistema (sa stopom 178. i decu i omladinu školskog uzrasta. a savetovalištima za trudnice 78.

ukupno 298 dispanzera i savetovališta. znaci i patološki klinički i laboratorijski nalazi (sa stopom 87. ukupno 5.259.87). konstatovano je.000 stanovnika).000 stanovnika).23 na 1. Pored ovih. Poseban problem predstavlja nedostatak elementarne zdravstvene edukacije dece. psihijatrija je u Srbiji sasvim sigurno najviše marginalizovana oblast u zdravstvenom sistemu i društvu uopšte. Broj dece i omladine od 7–19 godina na jednog lekara iznosi 1497.83).000 stanovnika) itd.881 prvih poseta (508 odojčadi. 751 poseta dece od 1–2 godine. ali i za medicinsko osoblje u psihijatrijskim ustanovama. opštepriznatih ugroženih kategorija stanovništva.2.000 stanovnika).24 na 1. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. svega 42 savetovanja sa roditeljima i 10 kućnih poseta. potom slede faktori koji utiču na zdravstveno stanje (sa stopom 553. 195 lekara opšte medicine i 1.441. zarazne i parazitarne bolesti (sa stopom 221. kao i 1. Broj predškolske dece na jednog lekara iznosi 674. Beograd. 401 sistematskih pregleda. Poput mnogih drugih specijalizovanih ustanova u Srbiji. Obavljeno je. koji su u nekom trenutku 9 Videti: Ljudi na margini – Ljudska prava u psihijatrijskim bolnicama. u kojima je radilo 500 lekara specijalista. Školska deca i omladina školskog uzrasta imali su na raspolaganju u 2005. potom slede simptomi.622 poseta dece od 3 i više godina) i 2.333 više i srednje obrazovana zdravstvena radnika. bolesti uha i mastoidnog nastavka (sa stopom 204. i psihijatrijske bolnice su smeštene u davno izgrađenim objektima. opšti kvalitet životnih uslova i loše zdravstvene navike.026 više i srednje obrazovanih zdravstvenih radnika.10 na 1.86) i bolesti kože i potkožnog tkiva (sa stopom 86. sistema za varenje (sa stopom 144. 1. i štićenicima u ustanovama za socijalnu zaštitu odraslih. 2007.9 To važi i za pacijente. kože i potkožnog tkiva (sa stopom 171.08). I u ovoj populaciji najveći broj utvrđenih oboljenja pripada bolestima sistema za disanje (stopa 1. dok uslovi i celokupno stanje u specijalnim psihijatrijskim bolnicama predstavljaju skandalozan primer diskriminacije i nečovečnog i ponižavajućeg postupanja prema pacijentima. a često i neadekvatni za lečenje ove osetljive populacije. 218 kontrolnih pregleda.47). Iako zvanična oblast medicine. zatim faktorima koji utiču na zdravstveno stanje (stopa 315.30).381 poseta.08). 49 . Tokom 2005. treba skrenuti pažnju na krajnje problematičan odnos države i zdravstvenog sistema prema psihijatrijskim bolesnicima. zaraznim i parazitarnim bolestima (stopa 123. S obzirom na broj dece predškolskog i školskog uzrasta. u hiljadama. Ubedljivo najveći broj oboljenja predškolske dece pripada grupi bolesti sistema za disanje (sa stopom 3.500 ponovnih poseta. Bezbednost i javno zdravlje Za zdravstvenu zaštitu dece predškolskog uzrasta u 289 dispanzera i savetovališta angažovano je 646 lekara specijalista i 126 lekara opšte medicine.43 na 1. postojeći kapaciteti i kadrovi su nedovoljni. koju država nije sistemski organizovala. štićenicima smeštenim u ustanovama za socijalnu zaštitu dece i omladine. u hiljadama. od kojih je 2.

deca ometena u razvoju i sl. Tako su brojne kategorije stanovništva (stari i nemoćni o kojima nema ko da brine. u najvećem broju slučajeva nije bilo daljih ulaganja. prijatelja i zajednice odavno je prevaziđen i odbačen model u lečenju. Uslovi za smeštaj. Međutim. Kovinu. U međuvremenu su objekti dodatno ruinirani višedecenijskom upotrebom. uvek van velikih gradova i daleko od centra opštine kojoj pripadaju. sa10 www. psihijatrijski bolesnici. Gornjoj Toponici 800 i u Kovinu 1. koji je počivao na praksi. u Srbiji postoji pet velikih psihijatrijskih ustanova: u Beogradu (sa odeljenjem u Padinskoj Skeli). da se lica. što znači da na jednog lekara ima 29 pacijenata. Poslednjih nekoliko godina država je obezbedila malo veća sredstva za rekonstrukcije u ovim objektima.nip. njihovi korisnici i pacijenti ostali su izolovani. lica sa posebnim potrebama. lečenje. broj zaposlenih ne omogućuje ni adekvatno lečenje (sa individualnim pristupom svakom pacijentu). Uredbom o planu mreže zdravstvenih ustanova kapacitet ovih ustanova namenjenih dugotrajnoj hospitalizaciji psihijatrijskih bolesnika ovako je određen: u Beogradu 650 postelja. Smeštaj velikog broja različitih bolesnika na jednom mestu i njihovo izolovanje od porodice. smeštaju daleko od očiju javnosti. Imajući u vidu gotovo stalnu popunjenost bolničkih kapaciteta i specifičnost oboljenja. a najveći broj objekata ne ispunjava ni minimalne građevinske. Novom Kneževcu 300. viših i srednjih medicinskih sestara ukupno je 724. ali je to bilo dovoljno samo za kozmetičke promene. Ne računajući početna sredstva koja su uložena tokom adaptacije objekata za novu svrhu. Gornjoj Toponici (kod Niša) i Novom Kneževcu. čak i tamo gde su se ovakve ustanove fizički spojile sa urbanom sredinom. Naime. Za smeštaj ovih lica su najčešće birani već postojeći objekti.gov. a prostorno širenje opština doprinelo je da mnogi od njih postanu delovi novoformiranih urbanističkih celina.) praktično ekskomunicirane iz zajednice. umesto toga. koja na bilo koji način „kvare“ sliku „najuspešnijeg i najhumanijeg društva u istoriji civilizacije“.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. kao ni značajnijih rekonstrukcija. adaptirani u skladu sa novom namenom. sanitarne i tehničke uslove. U Nacionalnom investicionom planu (NIP)10 predviđena su dodatna sredstva (uglavnom za dalje rekonstrukcije i izgradnju jedne nove zgrade u okviru već postojećeg kompleksa u Kovinu). beskućnici.000 postelja. a ignorantski i stigmatizujući stav društva nije se promenio. Ukupan broj specijalista u ovim ustanovama iznosi 124. Vršcu. pa je broj pacijenata po sestri 5. između ostalog. ali to ukazuje kako je Ministarstvo zdravlja očigledno ostalo pri stavu da postojeći sistem psihijatrijske zdravstvene zaštite treba da ostane isti.sr. Vršcu 900. ali i rad u ovim ustanovama nalaze se van svih civilizacijskih i zdravstvenih standarda. Ne računajući psihijatrijska odeljenja pri opštim bolnicama i kliničko-bolničkim centrima (za kratkotrajnu hospitalizaciju) i Institut za mentalno zdravlje. ni kvalitetnu negu i zbrinjavanje. primenjivan je već davno prevaziđeni koncept tretiranja ovih grupacija u Evropi.yu 50 .

Destigmatizacija i promena odnosa prema psihijatriji uopšte (a naročito prema bolesnicima) i dalje su na margini interesovanja kako zdravstvene. ima pacijenata koji su u bolnici čak 10. Tako su ove zdravstvene ustanove preuzele nametnutu ulogu socijalnog zbrinjavanja. i 349 psihologa. situacija u ovim ustanovama manje-više je slična onoj u pomenutim psihijatrijskim bolnicama. 51 . u nadležnosti su Ministarstva rada. o. godinu. dok ostalo osoblje čine vaspitni radnici. Ovakvom stanju treba dodati i krajnje diskriminatorski odnos ostalih medicinskih oblasti prema psihijatrijskim bolesnicima. S obzirom da je štićenicima ovih ustanova neophodna različita i kontinuirana zdravstvena zaštita. u Srbiji je bilo 20 ustanova za decu i omladinu lišenu roditeljskog staranja sa 1. Međutim.080 štićenika brine svega 495 zdravstvenih radnika (lekara i drugih zdravstvenih radnika). i 6 ustanova za vaspitanje dece i omladine sa 240 štićenika. instruktori. pa i 20 godina. ali ono za pacijente ima nesagledive posledice. porodice se često stide svojih bolesnih članova i odbijaju da učestvuju u njihovom lečenju ili zbrinjavanju. Poseban problem u svim velikim psihijatrijskim ustanovama predstavljaju bolesnici čije zdravstveno stanje odavno ne zahteva bolničko lečenje ali oni nemaju gde da odu. a po jednom pedagogu/psihologu/defektologu 15 štićenika. a i kada to nije slučaj. Koliko neverovatan. država svoju socijalnu funkciju nikada nije razvijala u pravcu zaštite i zbrinjavanja lica obolelih od psihijatrijskih bolesti. administracija i ostali zaposleni. kao i Ministarstva zdravlja. a tako je i danas. dana oko 9. Bezbednost i javno zdravlje vremeni pristup insistira na smeštaju pacijenata u malim stacionarima u okviru lokalnih zajednica. pa su kapaciteti socijalnih ustanova za smeštaj ovakvih bolesnika uvek bili nedovoljni. toliko je i skandalozan podatak da u Kovinu npr.2. Dakle.296 štićenika. pedagoga i defektologa. O zdravlju ukupno 5.544 štićenika. Iako u manjoj meri. kao i odraslih. budući da je cena b. Situacija je naročito alarmantna u ustanovama za decu ometenu u razvoju i ne razlikuje se od psihijatrijskih bolnica za odrasle. ali i prema psihijatrima i drugom osoblju. po jednom zdravstvenom radniku ima 10 štićenika. za državu je to najjevtinije rešenje. porodica nema nikakvu stručnu niti širu društvenu podršku da se o oboleloj osobi brine na adekvatan način. tako i socijalne politike. što je moguće većoj komunikaciji i interakciji sa zajednicom. Na žalost. Pri takvom stanju stvari. negativnog društvenog stava. Prema podacima za 2004. odnos resornog ministarstva.2 evra. na drugoj strani. profesionalnim obučavanjem i edukovanjem shodno zdravstvenom stanju i mogućnostima svakog bolesnika itd. zbog već pomenutog. takođe se može okarakterisati kao ignorantski i diskriminatoran. ovi slučajevi su prisutni i u drugim ustanovama. o uključivanju pacijenata u društveni život (shodno individualnim mogućnostima i zdravstvenom stanju) nema ni govora. zapošljavanja i socijalne politike. 15 ustanova za decu ometenu u razvoju sa 3. Ustanove za socijalnu zaštitu dece i omladine.

Ovaj trend se uočava na teritoriji cele države. što ukazuje na veliku rasprostranjenost faktorâ rizika i uzrokâ bolesti. sa stopom 115. ali suštinske promene u ovim oblastima. upućujući na generalno loš zdravstveni status populacije. takođe. odnosno 6. od toga 31 za profesionalnu rehabilitaciju. U ovim ustanovama zaposleno je 886 zdravstvenih radnika različitih kvalifikacija (15 štićenika po jednom zdravstvenom radniku) i samo 25 psihologa/pedagoga/defektologa.253 ukupno. bolestima mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva (M00–M99). omladine i odraslih.5. Ustanova za socijalnu zaštitu odraslih ima ukupno 74. godini konstatovana su ukupno 6.69. bolesti sistema za varenje (K00–K99).83).160 štićenika. sa stopom 64. u Vojvodini i centralnoj Srbiji. Morbiditet stanovništva Ukupan broj oboljenja.32.3. kancerogenih bolesti. Istovetna su.58. bolestima sistema krvotoka (I00–I99). Ostale zaposlene čine socijalni radnici. Dramatična situacija u psihijatrijskim i ustanovama za socijalnu zaštitu dece. mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva (sa 11 Prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti.263 oboljenja. 52 . U 2004. sa 12.000 stanovnika. teških metaboličkih poremećaja. dok je broj ukupnih poseta u 2005.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. potom slede faktori koji utiču na zdravstveno stanje i kontakt sa zdravstvenom službom (Z00–Z99). ali je spisak stigmatizovanih i/ili marginalizovanih pacijenata i bolesti daleko veći. pa na svakog od njih ima po 536 štićenika. odražavaju svu ozbiljnost opšteg stanja u društvu i svedoče o porazu humanosti i solidarnosti.359. instruktori i ostalo nemedicinsko osoblje. HIV/AIDS pacijente. Ubedljivo najveći broj oboljenja pripada grupi bolesti sistema za disanje (J00–J99) sa stopom od 283.229. U službama medicine rada najveći broj utvrđenih oboljenja pripada bolestima sistema za disanje (sa stopom 184. za paraplegičare. autistične. 2. a naredne godine gotovo dve stotine hiljada više. sa 1. bio 21. bolestima sistema krvotoka (sa stopom 93. i u široj javnosti nepoznatim sindromima itd. i to ne samo prema nemoćnima i bolesnima.11 itd. kao i na (ne)sposobnost zdravstvenog sistema da kroz edukaciju i prevenciju koriguje ponašanje stanovništva.98 na 1. stanja i povreda utvrđenih u službama opšte medicine pokazuje rast tokom 2004. X revizija. bolesti mokraćno-polnog sistema (N00–N99).000 stanovnika.236 štićenika.000 stanovnika). kao i nedostatak ozbiljnih inicijativa za postepene. i najčešća oboljenja zbog kojih su se građani obraćali službama opšte medicine. bolesti zavisnosti. duševni poremećaji i poremećaji ponašanja (F00–F99).192. Pomenuti slučajevi su istaknuti kao primer. zdravstvena zaštita nije adekvatna ni za obolele od genetskih malformacija.17. ljude sa retkim. i 2005.92 na 1. sa stopom 72. sa stopom 59.07 na 1. sa stopom 58. Iz mnogobrojnih razloga. sa stopom 197. godine.931. i 43 za smeštaj odraslih i starih lica.72.

3). godine procenjivalo je. a slede teški životni uslovi i pogrešna ishrana. Najviše je stresu izloženo stanovništvo u starosnoj grupi sa 35–54 godine. sa 39. Od bolesti i stanja utvrđenih u stomatološkim ordinacijama čak 99. ukupno 44%. Istraživanje o zdravlju stanovništva Srbije12 iz 2006.7% stanovnika (prosečan broj poseta po stanovniku iznosi 3).44% pripada bolestima sistema za varenje.721 dece i omladine uzrasta 7–19 godina). na reprezentativnom uzorku stanovništva.830. između ostalog. opalo je korišćenje privatne lekarske prakse. Istraživanje na terenu je obavila Agencija za ispitivanje javnog mnenja „Strategic marketing“ uz pomoć Instituta za javno zdravlje Srbije. što je više nego 2000.8% ispitanika. 53 . merenje krvnog pritiska od strane lekara pokazalo je da hipertenziju ili potencijalnu hipertenziju ima 47. i to sa 23. Međutim.8% stanovnika je navelo stres. opšte rehabilitacije.189.4% stanovnika imalo svog lekara (broj poseta po stanovniku bio je 2.403 stanovnika na jednog stomatologa). ortopedije sa traumatologijom itd.2% odraslih. na ginekološkim i akušerskim odeljenjima.4%. Uz povećanje broja usluga i poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite (naročito u odnosu na period ‘90-tih). od kojih je najčešće prisutna hipertenzija.10). dečjoj pedijatriji. godinu. Najveći broj ispisanih bolesnika nalazi se na internim odeljenjima i hirurgiji.5%). slede faktori koji utiču na zdravstveno stanje (sa stopom 80.4% u 2000. godini.000 stanovnika.522 stanovnika starosti 20 i više godina i 2. bolesti sistema za varenje (sa stopom 39. Stabilizovanje farmaceutskog tržišta tokom nekoliko poslednjih godina dovelo je do porasta procenta stanovništva koje lekove nabavlja putem recepta.1% u 2006.150 domaćinstava i 17. telesne mase i telesne visine.000 stanovnika) itd. Najveći broj bolesničkih dana u stacionarnim ustanovama ostvaren je u psihijatrijskim zdravstvenim ustanovama.243 člana domaćinstava (14. i oboljevanje stanovništva. ovo je verovatni razlog bolje 12 Istraživanje je sprovelo Ministarstvo zdravlja.38 na 1. Kao najvažniji razlog oboljevanja 73. U odnosu na 2000. zatim u dnevnim bolnicama. odeljenjima hirurgije. odeljenjima pneumoftiziologije i tuberkuloze pluća itd. malog broja kadrova (2. U isto vreme. kao i na osnovu merenja krvnog pritiska.9% na 19. pneumoftiziologije i tuberkuloze pluća. Prema preliminarnim rezultatima. uz podršku Svetske banke. potom na internim odeljenjima. ali i loše uređenog sistema. ukupno 6. na 54. kao i visokih cena stomatoloških usluga. sa stopom 581. To je posledica nedovoljne edukacije stanovništva o značaju prevencije bolesti usta i zuba. kada je 43.48 na 1. Bezbednost i javno zdravlje stopom 88. u 2005. je poraslo korišćenje zdravstvene zaštite u službama opšte medicine pri domovima zdravlja.18). Zabrinjavajuće mali je broj poseta stomatološkim zdravstvenim ustanovama. i to na osnovu izjava ispitanika o dijagnostikovanim oboljenjima i stanjima. godine (44. i to kod 25.2. čak 47% ispitanih je navelo da im je dijagnostikovana neka od navedenih hroničnih bolesti. pa svog lekara ima 50. u 2006. Podaci su dobijeni anketiranjem 6.

Pretpostavka je da su u glavnom gradu najzastupljenija rizična ponašanja. od kojih je 1. dostupna i besplatna i u Srbiji.1%. od 1997.1% stanovništva. pad oboljevanja i umiranja od AIDS-a nije istovremeno praćen i smanjenjem broja novootkrivenih osoba zaraženih HIV-om. ali to ne umanjuje sumnju da je i u drugim sredinama broj inficiranih daleko veći od registrovanog. zdravstvenim službama je u 2006. prosečno oko 25 umrlih od AIDS-a na godišnjem nivou. Broj inficiranih.8%).339 (64%) već obolelo od AIDS-a. Među decom uzrasta do 15 godina HIV-infekcija je retka (3. 11. Najveći broj HIV-pozitivnih osoba registrovan je u centralnoj Srbiji. Međutim. a nešto više od 17% je nezadovoljno. dok je 918 osoba umrlo od AIDS-a. U Srbiji je od 1984. zaključno sa 20. obolelih i umrlih muškaraca trostruko je veći u odnosu na žene. ocene zdravstvenog sistema od strane građana: prema pomenutom istraživanju. 11. uz produžen životni vek.7 na 1.05–0. Najviše HIV-pozitivnih osoba dijagnostikovano je u uzrastu od 25–39 godina (58%). 54 . od 1999. koja je od 1997.3%). kao što je slučaj i u Evropi. sa procenjenom HIV-prevalencijom 0. 13 Podaci su preuzeti od Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović-Batut“.)13 Prema dostupnim podacima. s procenom da će se taj trend zadržati i tokom narednog perioda. generalno zadovoljno 42. i to uglavnom na području Beograda (gotovo 80%).000 stanovnika).6. godine registruje se i kontinuiran pad broja umrlih. Srbija spada u zemlje sa niskom prevalencijom HIV-infekcije. se zapaža postepeno opadanje broja obolelih. što ukazuje na veću izloženost muškaraca infekciji i u skladu je sa podacima iz Evrope i sveta. odnosno potencijalnih prenosilaca infekcije. 2. praktično trostruko veća mogućnost transmisije HIV-infekcije sa zaraženog muškarca na ženu seksualnim kontaktom svakako uslovljava trend porasta učešća žena u ukupnom broju HIV-inficiranih i obolelih. kao što je i činjenica da se u Beogradu vrši najveći broj testiranja.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. tako da je od 2002. pa. Nakon kontinuiranog porasta registrovanih osoba sa kliničkom manifestacijom AIDS-a. Takođe. a sledi uzrast od 40–49 godina (13%). Međutim. 2006. godini stopa testiranja je iznosila 4.3. godine zvanično registrovano 2. S druge strane. kao i među mladima uzrasta od 15–24 godina (12. Sledstveni porast rizika od prenosa HIV-a sa majke na potomstvo čini da HIV-infekcija sve više postaje problem opšte populacije. visoko aktivne antiretrovirusne terapije (HAART). 2006. mali broj osoba se testira na HIV (u 2005. raste i ukupan broj osoba koje žive sa HIV-om. Pad oboljevanja i umiranja od AIDS-a svakako je rezultat primene kombinovane. Epidemiološka situacija u vezi s HIV/AIDS-om u Srbiji (1984–20.088 osoba inficiranih HIV-om.

Još uvek ne zadovoljava činjenica da je HIV-infekcija dijagnostikovana u svom terminalnom stadijumu. U istom periodu registrovano je 8 osoba inficiranih HIV-om (11%) među intravenskim korisnicima droge. premda se od 2002.5%). godini). Pored već navedenog. uglavnom muškaraca. otkada se svi dobrovoljni davaoci krvi. bilo sa osobom istog ili suprotnog pola (35. 11. na 21% 2005. Slične pretpostavke postoje i za neke druge zemlje. vodeći način prenošenja HIV-a među obolelim osobama predstavlja korišćenje zajedničkog pribora za injektiranje među intravenskim korisnicima droge (44%). naročito istočne Evrope. tkiva i organa u Srbiji obavezno testiraju na HIV). zaključno sa 20. Ovaj trend je još izraženiji među novodijagnostikovanim osobama zaraženim HIV-om. odnosno krvnih derivata. sa hemofiličarima i primaocima krvi (8%.4%). muškarci često prikrivaju svoje rizično ponašanje. odnosno 28%). čine više od polovine svih obolelih od AIDS-a zaraženih putem krvi. koji. pri čemu je svaka treća osoba uzrasta od 20–29 godina (ukupno 20 osoba. 40 osoba obolelih od AIDS-a i 21 osoba umrla od AIDS-a. izrazit porast obolelih među heteroseksualcima i muškarcima koji imaju seksualne odnose sa muškarcima. tj. od čega 28 seksualnim kontaktom među muškarcima. godine. Drugu veliku transmisivnu grupu među obolelima čine osobe koje su HIV-om inficirane u nezaštićenom seksualnom odnosu. Većina novootkrivenih osoba zaraženih HIV-om pripada uzrastu od 20–49 godina (60 osoba. Bezbednost i javno zdravlje Ukupno posmatrano. odnosno 85%). naročito izražen u poslednjih desetak godina (sa 15% u 1991. na 49% u 2005. dok za više od 10% obolelih. godine. 55 . Što se tiče načina transmisije. Prenos HIV-infekcije sa majke na dete je izuzetno redak (1. a sa druge strane. 2006. Tokom 2006. nije utvrđen ili prijavljen način zaražavanja. godine registruje kontinuiran pad otkrivanja pozitivnog HIV-statusa u trenutku oboljevanja od AIDS-a (56%). godine). u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović-Batut“ registrovani su 71 novodijagnostikovana HIV-infekcija. u trenutku oboljevanja od AIDS-a kod 28 osoba (39%). dok za 18 osoba (25%) nije prijavljen način prenosa HIV-a. Ako se posmatra odnos polova. Od 71 novootkrivene osobe inficirane HIV-om ukupno 12 osoba (17%) potiče sa teritorije Vojvodine.2. i to uglavnom pre 1987. godine. 45 novoregistrovanih HIV-infekcija preneto je nezaštićenim seksualnim odnosom (63%. zbog izražene stigmatizacije homoseksualizma i homofobije u Srbiji. registrovano je trostruko više muškaraca (54 muškarca naspram 17 žena). što pobuđuje sumnju da. odnosno 85% od svih infekcija kod kojih je prijavljen način zaražavanja). ono što čini epidemiološku situaciju u Srbiji nesigurnom je trend opadanja oboljevanja među intravenskim korisnicima droge (sa 72% 1991. a 33 (46%) iz Beograda. verovatno kao rezultat veće dostupnosti i kontinuirane promocije besplatnog savetovanja i dobrovoljnog testiranja na HIV u većem delu Srbije.

škola ili retkih nevladinih organizacija koje se bave ovim problemom. ali bez umrlih. Prema pomenutom istraživanju. ukupno 6. ali i jedno dete mlađe od 5 godina. sa tendencijom daljeg pogoršavanja. U starosnoj populaciji od 15–24 godine. Najviše obolelih. intestinales bactericae al. 90%). to znalo samo 7. Među novoobolelima od AIDS-a tokom 2006. tj. godine. bilo je u grupi Infect.3.1% odraslog stanovništva koje je imalo seksualne odnose sa neregularnim partnerom nije koristilo kondom. kao i prisutno rizično ponašanje.3:1). koje je HIV infekciju dobilo od majke. U februaru 2005. godine registrovano je 11 smrtnih ishoda. edukovanje mladih kao potencijalno najugroženije populacije i dalje je sporadično i prepušteno inicijativi pojedinih zdravstvenih ustanova. dok je 10 umrlih obolelo tokom ranijih godina. Od 40 novoregistrovanih osoba obolelih od AIDS-a 30 su osobe muškog. Po načinu transmisije 16 novoobolelih (40%) registrovano je među osobama koje su inficirane HIV-om seksualnim putem. godine.7. ili 73%). godine u Srbiji je registrovano još 15 zaraznih bolesti. u odnosu na 40% stanovništva 2000. a 14 (67%) iz Beograda. 8 (20%) među intravenskim korisnicima droge. Na teritoriji Vojvodine su registrovana 4 slučaja AIDS-a (10%). Najviše obolelih od AIDS-a registrovano je u grupi od 30–49 godina (29 osoba. od kojih su neke imale i smrtni ishod. Registrovano je 17 muškaraca umrlih od AIDS-a (odnos polova 4. godine Vlada Republike Srbije je usvojila Nacionalnu strategiju za borbu protiv HIV/AIDS-a za period 2005–2010. a 7 umrlih osoba (33%) registrovano је u populaciji intravenskih korisnika droge. tokom 2005. s obzirom na loše socijalno-ekonomske uslove. uočljiv je nedostatak javnih kampanja usmerenih protiv diskriminacije i stigmatizacije zaraženih i obolelih.4% mladih.440. a u Beogradu 25 (66%). prema kojima čak 42. 2.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Mada je poslednjih godina poboljšano informisanje i edukovanje šire javnosti. a 10 ženskog pola (odnos polova 3:1).5% mladih pravilno identifikuje načine prevencije seksualne transmisije HIV-a. a najveći broj umrlih je registrovan u uzrastu od 30–49 godina (19 osoba. Premda Srbija spada u zemlje sa niskom prevalencijom HIV-infekcije. 22. Na žalost. (A04). Takođe. Od 21 osobe umrle od AIDS-a 3 su sa teritorije Vojvodine. a kod 15 (38%) nije utvrđen način transmisije. epidemiološka situacija se može okarakterisati kao nesigurna. To potvrđuju i najnoviji rezultati istraživanja o zdravlju stanovništva Srbije. skoro 90% odraslog stanovništva zna gde može da se testira na HIV. odnosno 48%). Prijavljeni slučajevi zaraznih bolesti i imunizacije Pored HIV-infekcije. dok je 2000. najveći broj umrlih je registrovan među osobama koje su HIV stekle nezaštićenim seksualnim kontaktom (10 osoba. Ukupno 56 .

Od 70. godinu smanjen je procent domaćinstava čije je učešće troškova za ishranu preko 70%.973 živorođene vakcinacija BCG je sprovedena kod 71.390 (98%).575 novoobolelih. čiji će finalni rezultati biti objavljeni u aprilu 2007. oko 37% domaćinstava procenjuje svoje materijalno stanje kao loše. od koje je obolelo 490 ljudi.326 poseta lekaru.2. odeću i obuću i zdravstvenu zaštitu. Tuberculosis activa (A15–A19). Bezbednost i javno zdravlje 2. od 30–39 godina (11. ali i na negativne tendencije u društvu. Na kraju 2004. 57 . Meningitis virosa (A87).387 (96.230 (98. a vakcinisano 69. Ostale zarazne bolesti su identifikovane u manjem broju slučajeva i uglavnom bez smrtnih ishoda (Gonorrhoea 141.4%).560 stanovnika planiranih za imunizaciju protiv difterije.040 bolesnika od aktivne tuberkuloze.558 stanovnika obolelo je od Hepatitis virosa (B15–B19).5%) beba. Q febris 3 i Morbilli 2).1% domaćinstava u ruralnim sredinama). sa 2. 12. Pertussis 4.1% domaćinstava u gradovima i 41. već pomenuto. tetanusa i pertusisa. a umrla 61 osoba. Shigelloses 106. od koje su obolela 2.1%). godini sprovedene su u visokom procentu. 2.997 stanovnika. umrlih 5.1% u ruralnim sredinama. vakcinisano je 69. podaci ukazuju na izvesne pozitivne pomake.782 stanovnika planirana za imunizaciju protiv poliomielitisa. od 70. godine Ministarstvo zdravlja je sprovelo. Neki preliminarni podaci su već dostupni. od kojih je 18 umrlo. U odnosu na 2000. najzad. veliko istraživanje zdravlja stanovništva Srbije. godini. Upoređeni sa rezultatima istog istraživanja iz bazne 2000. virosa 8. od 73. bilo je ukupno 4. godine. i to sa 47. godini (34. za imunizaciju protiv morbila bilo je planirano 71. Najveći broj bolesnika je uzrasta 60 i više godina (38. Tetanus 15.7% na 10% u 2006. 451 više i srednje obrazovani zdravstveni radnik i 16 nižih.1%). Febris haemor. naspram podataka iz 2000. godine od tuberkuloze svih oblika registrovano je 2. vakcinisano je 69. kada je svoje materijalno stanje ocenilo kao loše 43. što je za samo 3% manje nego u 2000. Međutim. među njima i oni koji se odnose na kvalitet ishrane i zdrave životne navike. Malaria 11.8.3% domaćinstava u gradovima i 34. a na dan 31.5% domaćinstava ostvareni prihodi su bili dovoljni za zadovoljenje osnovnih životnih potreba – ishranu. u kojima je zaposleno 248 lekara specijalista. a zatim u starosnim grupama od 50–59 godina (19.280 obolelih i 1 smrtnim ishodom. od 40–49 godina (17. Syphilis 37.7%) itd. U 40. Obavezne imunizacije u 2004.811 (97%). Ishrana stanovništva Tokom 2006. a 2 osobe umrle.7%). 22 lekara opšte medicine. 2004.3.233 čoveka. Iste godine su na teritoriji Srbije radila 162 dispanzera za borbu protiv tuberkuloze. Registrovano je 960. ličnu higijenu i higijenu domaćinstva. slede Salmoneloses (A02).

Međutim. Prema najnovijim rezultatima. svaki četvrti stanovnik nema naviku redovnog pranja ruku.7%) i voće (44. na 18. jer svi drugi podaci pokazuju da je najveći broj odraslog stanovništva fizički neaktivan i najčešće se ne bavi nikakvom rekreacijom. Većina dece je imala normalan krvni pritisak. godini. Najviše pothranjenih ili gojaznih bilo je u najmlađem uzrastu.65%) u odnosu na svoje vršnjakinje. S obzirom da se vršilo jednokratno merenje pritiska. odraslo stanovništvo više nego ranije konzumira povrće (54. niti održavanja higijene usta i zuba. ražanog i sličnih vrsta hleba kod odraslog stanovništva. a 2006.7% dece i mladih.3% odraslih se tušira češće od tri puta nedeljno. sa 86.9% dece i mladih. procenjivana je na osnovu indeksa telesne mase.5%.3% odraslog stanovništva spada u kategoriju pušača. mada se povećao procent onih koji redovno pohađaju časove fizičkog vaspitanja u školi. Prema istraživanju. vrlo široko formulisana.3% na 93.2%. i to u većem procentu kod muškaraca nego kod žena. većina dece je bila normalno uhranjena (69. koje je značajan uzrok mnogih zdravstvenih problema.3%.0%). Naime. dok 29. Više dečaka i mladića bilo je umereno gojazno (10. Manji procent dece je pothranjen (7. ali je zato značajno povećano konzumiranje slatkiša i slatkih bezalkoholnih pića. Prema prethodnom istraživanju.8%. Procent dece sa nižom telesnom masom u odnosu na telesnu visinu za određenu starost. kao i 61. U populaciji dece i mladih do 19 godina svaki četvrti stanovnik ne upražnjava sva tri glavna obroka. Što se tiče pušenja. podaci da deca i mladi sve više slobodnog vremena provode ispred televizora i kompjutera. Svaki četvrti odrasli stanovnik bavi se fizičkim aktivnostima tri puta nedeljno u trajanju od bar 30 minuta. Očekivani su.2% u 2000.3%) ili gojazan (5. je pušio svaki drugi muškarac. Procent žena pušača se smanjio sa 33. Ukupan broj pušača je smanjen za 5. Istovremeno je porasla svest o 58 . a povišena vrednost krvnog pritiska zabeležena je kod ukupno 4. ukupno 39. godinu još nisu objavljeni. bez kasnije kontrole. 2000.4% stanovništva svakodnevno puši. ali podaci za 2006. ne može se tvrditi da ovi ispitanici imaju hipertenziju. 55. istraživanje procenjuje da 35.3% u 2006. Takođe je povećano i konzumiranje crnog.0%).Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. svaki ispitanik sa povišenim pritiskom u ovom uzrastu može biti potencijalna osoba sa hipertenzijom u odrasloj životnoj dobi. i to sa 6% na 14. međutim.7% na 30.7% muške populacije. Zube pere više od jednom dnevno 40.9%). Telesna masa i telesna visina dece mereni su na dan anketiranja. odnosno uhranjenost dece. što je značajno povećanje u odnosu na prethodno istraživanje. Procent gojaznog stanovništva starog 15 i više godina povećan je sa 16. najverovatnije.9% odraslog stanovništva i 56.9% ispitanika.8%) ili gojazno (5. Fizička aktivnost je u istraživanju. Inače.

pri čemu je gradsko stanovništvo izdvajalo 4.000 stanovnika.06%) uzoraka domaće proizvodnje.28% uzoraka. uzoraka namirnica bilo fizičko-hemijski neispravno.3%. Rezultati su pokazali da je 3.4% a seosko 3.1% raspoloživih sredstava (u urbanim područjima 35. naspram 85.57%. Neispravnih uzoraka domaćeg porekla bila su 8. uprkos izričitoj zakonskoj zabrani. ili 4.885 ili 2. ili 2.562 (0.2.8%). u odnosu na 34. i to namirnica domaćeg porekla 7. ili 11.14%. i ona je usaglašena sa međunarodnim standardima i preporukama koje daju EUROSTAT. Mikrobiološki neispravnih predmeta opšte upotrebe bilo je 99.8% sredstava. ili 8.110. godine. a u ruralnim 40. Procent fizičko-hemijski i mikrobiološki neispravnih uzoraka namirnica i predmeta opšte upotrebe U toku 2005. i 5.6% u 2000. čak 50% zaposlenih navodi da su i dalje izloženi duvanskom dimu na radnom mestu. a u 2000.860 uzoraka namirnica.88% i namirnica iz uvoza 4.000 stanovnika.0%.94%) uzoraka iz uvoza.87%.87%. ili 1. i to 11.26%.9%. u ruralnim 5. Za zdravstvo je izdvajano 4. Upotrebljena sredstva domaćinstava prikazuju se prema klasifikaciji COICOP.61% iz domaće proizvodnje i 1. a iz uvoza 292. Bezbednost i javno zdravlje štetnim posledicama duvanskog dima po zdravlje (56.78% iz uvoza.053. Neispravnih uzoraka je bilo 382. ili 2. dok je na alkohol i duvan potrošeno 4. 71.74) uzorka predmeta opšte upotrebe. Prema podacima dobijenim Anketom o potrošnji domaćinstava iz 2005. Na fizičko-hemijsku ispravnost u toku 2005. je pušilo 22. a od toga je neispravno bilo 69 (18. 2. ILO i UN.9% u 2006.98 uzoraka na 1. Na fizičko-hemijsku ispravnost ispitano je 63. godine kontrolisano je 16. na 1. Uprkos zakonskim odredbama i smanjenju za 5%. 59 .52 na 1.3.9. Smanjena upotreba duvana zabeležena je i kod mladih uzrasta od 15–19 godina: u 2006.6% sredstava (u urbanim područjima 4. jer čak 10. Mikrobiološki neispravnih uzoraka namirnica ukupno je bilo 8. godine. Anketa se odnosi na mesečni prosek raspoloživih i upotrebljenih sredstava po članu domaćinstva.4% dece i omladine izloženo je duvanskom dimu u sopstvenoj kući. godine ukupno su na teritoriji Srbije mikrobiološki ispitana 82.25 uzoraka predmeta opšte upotrebe. 14 Anketu je sproveo Republički zavod za statistiku.14 stanovništvo Srbije je na hranu i bezalkoholna pića upotrebilo 37. Zabrinjavajući su podaci o konzumiranju alkohola među mladima: svaki treći stanovnik uzrasta od 15–19 godina povremeno pije alkohol.2% raspoloživih sredstava. a 313 (81.78% uzoraka. Takođe.1% 2000.7% maloletnika kupuje alkohol na javnim prodajnim mestima. ili 10.7% mladih iz ove starosne grupe.345 ili 10.322.000 stanovnika. je pušilo 15. godini).2%). Ni u ovom slučaju zakonski propisi nisu dali rezultat.

473 stanovnika. dok stanovništvo sa završenim višim obrazovanjem učestvuje sa 4.4. a četvrti u Republici Srbiji.315 porođaja. U obrazovnoj strukturi stanovništva najveće učešće ima stanovništvo sa završenom srednjom stručnom spremom (38.5 godina. godine Grad Kragujevac ima 175.000. „sive ekonomije“. prosečna starost za muškarce jeste 39.9. Za 1. U strukturi stanovnika žensko stanovništvo čini 51%.8%).779. Proces restrukturiranja privrede je u toku. Očekivano trajanje dužine života na rođenju za muškarce iznosi 70.1%. a na seoskom 32.3%. godine na akušerskom odeljenju Ginekološko-akušerske klinike Kliničkog centra Kragujevac bilo je oko 2.039 osoba nema podataka o starosnoj strukturi. dok je udeo starijih od 65 godina 14%. 2. 60 . Prosečna starost stanovništva iznosi 40. od kojih se 1. od ukupnog broja stanovnika 15% pripada grupi preko 60 godina starosti.3. dok je za žene 41. dok se procenjuje da ih na teritoriji Grada ima oko 10. Studija slučaja (Case Study) – Kragujevac 2. Stanovništvo Prema popisu iz 2002.4 godine.802 stanovnika. Budući da je Kragujevac strukturiran kao veliki industrijski centar baziran na proizvodnji automobila i oružja.000 izbeglih i raseljenih lica. Teritoriju Grada čini 57 naseljenih mesta sa 76 mesnih zajednica. Nema preciznih podataka ni o stanovništvu romske populacije.2%.000–12.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. indeks starenja za muškarce je 88. što je povoljnije od učešća radno sposobnog stanovništva u ukupnom u Republici Srbiji.154 izjasnilo da su Romi.4. Među njima je oko 8–10% onih koji nemaju nikakvu dokumentaciju. U toku 2006. a ono sa visokim obrazovanjem 5. Na gradskom području žive 147.8 godina. godine Kragujevac ima 180.5%. Indeks starenja iznosi 103. dezintegracijom ex-SFRJ najveći deo privrede je ostao bez tržišta što je ‘90-ih godina uzrokovalo enormnu nezaposlenost stanovništva. Procenjuje se da na teritoriji Grada ima oko 11. od čega je oko 1.7 godina.2%) i stanovništvo koje ima završeno osnovno obrazovanje (26. dok je za žene 75. a muško 49%. dok je za žene 111.800 sa teritorije Grada. dok radno sposobno stanovništvo u ukupnom stanovništvu učestvuje sa 65.1. U ukupnom broju stanovnika nepismeno stanovništvo (6261) učestvuje sa 3. dok po proceni iz 2006.4. pa je socijalno-ekonomski status najvećeg broja građana vrlo težak. Grad je po veličini najveći u Šumadiji. ali veliki broj radno sposobnog stanovništva i dalje stiče prihode u zoni tzv. Nedostaju podaci i za jedan broj lica koja verovatno nisu popisana i koja nemaju nikakvu dokumentaciju.252 stanovnika. Poslednjih godina dodatno se povećava procentualno učešće osoba starijih od 65 godina u strukturi stanovništva. Uz to.9 godina.

kao regionalnom zdravstvenom centru. Od ukupnog broja živorođene dece 130 njih rođeno je sa telesnom masom manjom od 2. putem ankete. dermatovenerolog. odnosno 5. dok je u prvih 6 dana po rođenju umrlo 16 dece. reumatolog. Stopa perinatalne smrtnosti iznosila je 8. Zavod za stomatologiju Kragujevac. u kojoj rade internista. Maternalna smrtnost u protekloj godini iznosila je 1.7 stanovnika po 1 lekaru.2. Odnedavno postoji i Centar za prevenciju bolesti zavisnosti. dok je taj procent oko 80% među ženama koje su prošle školu. psihijatar. U toku je proces opredeljivanja stanovništva za izabranog lekara u Domu zdravlja. a pri Domu zdravlja radi i Škola za psihofizičku pripremu trudnica za porođaj. ambulanti i zdravstvenih stanica. 2. Klinički centar Kragujevac. Institut za zaštitu zdravlja Kragujevac (Institut za javno zdravlje). Metodom slučajnog izbora.335 radnika.000 stanovnika ima 305.500 grama. odnosno 327. sa 16 ogranaka. i to: Dom zdravlja Kragujevac. od kojih je 10 imalo telesnu masu manju od 1.4. Bezbednost i javno zdravlje Mrtvorođeno je troje dece.1 lekar.000 živorođene dece.500 grama). oftalmolog.29 na 1. Zdravstvenu zaštitu stanovništva na teritoriji Grada obezbeđuje 6 zdravstvenih ustanova. dobijeni su podaci da među trudnicama koje nisu prošle Školu za psihofizičku pripremu trudnica do 6 meseci decu isključivo doji oko 38% majki. otorinolaringolog. U zdravstvu je ukupno zaposleno 3.2. Na 100.000 porođaja (mrtvorođeno je 3 dece. Dve ambulante su u procesu otvaranja. odnosno jedna žena sa teritorije Grada Kragujevca umrla je u toku trudnoće. Zdravstveno stanje odojčadi i dece do 5 godina – Polivalentna patronažna služba obišla je oko 98% prijavljene novorođenčadi. među kojima su 70% zdravstveni radnici.2 na 1. Apotekarska ustanova Kragujevac. Zdravstvena zaštita i morbiditet stanovništva U gradu. Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika. postoje visoko organizovane zdravstvene ustanove. porođaja i puerperijuma.62%. sa telefonskim savetovalištem pri Polivalentnoj patronažnoj službi. stopa mrtvorođenosti iznosi 1. od kojih je 550 lekara. koje po svom značaju predstavljaju stub zdravstvene zaštite Šumadijskog okruga i šireg područja. Dom zdravlja ima i razvijenu specijalističko-konsultativnu službu. Dom zdravlja Kragujevac obezbeđuje zdravstvenu zaštitu na primarnom nivou odraslog stanovništva. 61 .

Q00–Q99). Iako je obuhvat vakcinacijom dece veliki i prelazi 90 i više procenata.000 dece.0%. 17 3 7 5 18 50 2005–2006. Oko 89% dece primilo je sve vakcine po programu zakonski obavezne vakcinacije. S obzirom na prisutnost alergije na hranu. U toku 2006.3 na 1. Stopa hospitalizacije dece od respiratornih infekcija iznosi 10. acuta et rhinitis alergica UKUPNO Godina posmatranja 2003–2004.100 dece koja su dolazila u vrtić. Sporadično se javlja i izostajanje zbog boginja.606. Obuhvat dece vakcinacijom u prvoj godini života iznosi za: – DTP 97. te izbeglih i interno raseljenih lica nije registrovan i obuhvaćen sistemom zdravstvene zaštite.9%. U 2003–2004.898. 21 2 10 12 17 62 TOTAL 52 5 22 21 45 145 Najčešće postavljene dijagnoze kod dece uzrasta 1–6 godina 62 .000 dece koja su dolazila u vrtić. Nema podataka o novootkrivenim slučajevima. do 2006.000 dece. Dijagnoza Asthma bronchiale Rhinitis alergica Atypic eczema Celiakia Bronch. stopa je 172.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. odnosno. Podaci su sakupljani anamnestički od roditelja i iz lekarskih izveštaja. godine umrlo je jedno dete do 5 godina starosti. godini alergija na hranu dijagnostikovana je kod 33 od 2. ili 1.148%. U periodu 2004–2005. Prevalencija za kongenitalne poremećaje kod dece do 5 godina starosti iznosi 89 (grupa XVII MKB. godine alergija je dijagnostikovana kod 50 od 2. Akutnih i hroničnih respiratornih infekcija kod dece do pet godina bilo je 41. Morbiditet dece starosti do pet godina od dijareje iznosi 1288.0%. U Ustanovi za decu „Nada Naumović“ najčešće izostajanje dece je upravo zbog respiratornih infekcija. kod dece uzrasta od 1–6 godina u Ustanovi za decu „Nada Naumović“ urađeno je istraživanje za period od tri godine kojim je obuhvaćeno 13 vrtića.6 na 1. dok je stopa morbiditeta 5. odnosno 143 dece.38%. U periodu od 2003. još uvek značajan broj romske dece. godine alergija na neku od vrsta namirnica dijagnostikovana je kod ukupno 145 dece. 14 0 5 4 10 33 2004–2005. – BCG na porodilištu 98.65%. dok je u 2005–2006. što je 2. – Polio 98. godini alergija dijagnostikovana kod njih 62 od 2.200 dece koja dolaze u vrtić.81%. ili 2. U ovom radu su tretirana deca kod kojih postoji nalaz lekara specijaliste da je potvrđena alergija na određenu vrstu namirnica. što je normalno za ustanove kolektivnog tipa.

9% učenika IV godine srednjih škola. pored njih. godine u saobraćajnim nezgodama učestvovalo 58 dece starosti do 14 godina (shodno Zakonu o bezbednosti saobraćaja. u kojem radi i Savetovalište za mlade. Od spoljnih uzroka (povrede. znanje i navike u pogledu štetnih navika i zloupotrebe psihoaktivnih supstancija.6 na 10. što znači da je 43. celiacia kod njih 21 ili 14. škola i roditelja.4% dece u odnosu na ukupan broj postavljenih dijagnoza. godine primećuje smanjen broj dece do 14 godina starosti koja su bila učesnici saobraćajnih nesreća (2000. zatim sledi bronchitis acuta et rhinitis alergica kod 45 dece (ili 31. godine.000 dece uzrasta do 19 godina. Na osnovu anamnestičkih podataka uzetih od roditelja dece kod koje je dijagnostikovan neki tip alergije. dok se 50 roditelja izjasnilo da je. pa je stopa povređivanja u saobraćajnim nesrećama iznosila 21. 63 roditelja se izjasnilo da su pušači. pri čemu je teške telesne povrede zadobilo 13 dece. Tako je u toku 2003. godine u pet srednjih škola na teritoriji Grada Kragujevca sprovedeno je istraživanje među učenicima I i IV godine. dok je dijagnoza rhinitis alergica postavljena kod 5 ili 3. godine 39).5%. statistički posmatrano. Rezultati ovog istraživanja su sledeći: – Duvan konzumira 4. kao i upražnjavanje rizičnih ponašanja. je bio 58. Iako u nekim slučajevima.4% dece bilo izloženo i štetnom dejstvu duvana. posledice delovanja spoljnih faktora i drugih činilaca) registrovano je 824 pogođene dece.9 na 10. U odnosu na godišnja doba najveći broj javljanja alergije bio je u leto (kod 27 dece). U septembru 2003. Atypic eczema je dijagnostikovan kod 22 dece ili 15. i to kod 52. Stopa povređivanja iznosi 201.2%.2. putem upitnika sa 53 pitanja koja su se odnosila na stavove.9% dece. Kod jednog deteta evidentirana je alergija na kućnog ljubimca. godine taj broj je iznosio 64. Uznemirenje javnosti je rezultiralo reakcijom odgovarajućih službi. Bezbednost i javno zdravlje Najčešće postavljena dijagnoza je bila asthma bronchiale. to je starosna grupa koju Zakon prepoznaje kao maloletne učesnike u saobraćaju). nije reč o alarmantnim podacima. u kojem postoji i razvojno savetovalište.834. Zdravstvena zaštita dece starosti 7–19 godina sprovodi se u Školskom dispanzeru.8% učenika I godine i 34. Duvan puši skoro duplo više dečaka nego devojčica. trovanja. 2003. dok je 45 dece zadobilo lakše telesne povrede.0%). pa se u periodu od 2000–IX. Prema popisu iz 2002. U odnosu na 63 . a u prvih devet meseci 2004. dece uzrasta do 14 godina ima 26. 2004. odnosno 35. Opšta politička nestabilnost tokom ’90-ih godina. naglo osiromašenje i besperspektivnost uzrokovali su kod mladih povećano konzumiranje alkohola i droga. zatim u proleće – kod 21 deteta. još neko u kući pušač. Zdravstvena zaštita dece predškolskog uzrasta obezbeđuje se preko Dečjeg dispanzera. zabrinjavajuća je sama pojava nekih ponašanja.000 dece.

2% učenika I godine i 1. Iako dečaci piju više nego devojčice. Od učenika koji su se izjasnili da su koristili lepak najveći broj je prestao. Dok su učenici IV godine marihuanu počeli da koriste sa šesnaest-sedamnaest godina. zatim neke druge razloge (ali bez objašnjenja koji su to razlozi). – Neku kombinaciju droga. preko koje zdravstvenu pomoć 64 .6% učenika IV godine. – Kao najčešći razlog zbog kojeg su probali neku od psihoaktivnih supstanci (gde se ne podrazumevaju kafa. a od ukupnog broja devojčica kokain je probalo 0. Od ukupnog broja dečaka neku kombinaciju je probalo njih 6.7%. Međutim. – Alkohol konzumira 31. najveći procent učenika I godine probao je marihuanu sa četrnaest odnosno petnaest godina. dok u IV godini najveći procent učenika u toku dana popuši do 20 cigareta. a mali procent onih koji ga i dalje koriste to čini jednom mesečno. ali 3. najveći procent dece ima ispravne stavove i smatra da duvan šteti zdravlju. dok su učenici IV godine počeli da piju u proseku sa 15. žurke i školska dvorišta. dok je kokain sa 17 godina probalo njih 66.0% učenika I razreda i 66. najveći procent učenika I godine u toku dana popuši do 10 cigareta. slede oni koji se odriču užine. a na nagovor druga/drugarice drogu je probalo oko 5. Marihuanu koristi 2.5 godina). Kokain je najčešće proban sa 15 godina (33. Heroin se najčešće proba na mestima van uobičajenih sastajališta mladih ili u stanu.6%.4% anketiranih učenika IV godine marihuanu puši svakog dana. Mladi ispitanici alkohol najčešće piju jednom mesečno. Od ukupnog broja dečaka kokain je probalo 2.0%.5% učenika IV godine alkohol piju svakodnevno. Sa konzumiranjem alkohola u proseku se počinje sa 14.0%. a od ukupnog broja devojčica 0.5 godina (učenici I godine počinju sa 13.8% je probalo heroin. – Od ukupnog broja učenika 1.9% učenika. Najčešća mesta na kojima se uživa marihuana jesu stanovi. taj odnos je daleko manji nego kod upotrebe duvana. broj popušenih cigareta. uključujući i kombinaciju alkohola sa tabletama. Učenici su se izjasnili da su samo probali heroin i da niko nije nastavio da ga dalje koristi.2%. – Posle kafe.5 godina.4%. probalo je 3. a ima i onih koji cigarete kradu od roditelja.7%. 2. Najmlađi ispitanik je probao alkohol sa 8 godina. Uprkos tome. – Od ukupnog broja anketiranih učenika kokain je probalo 1.3%).0%. duvan i alkohol) deca navode radoznalost. oko 15% njih cigaretama snabdevaju roditelji. duvana i alkohola najčešće korišćena psihoaktivna supstancija jeste marihuana. Među njima je od ukupnog broja dečaka bilo 3. a od ukupnog broja devojčica 2.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Služba za kućno lečenje i negu u svom sastavu ima i posebnu organizacionu celinu – to je integrisana kućna nega starih lica.7%. Učenici najčešće koriste marihuanu jednom mesečno ili vikendom. Učenici najčešće kupuju cigarete od džeparca.4% anketiranih učenika I godine i čak 17.9% učenika IV razreda.

U toku je proces odvajanja Službe za hitnu medicinsku pomoć i prerastanje u Zavod za hitnu pomoć Kragujevac. Potrebe za ovom vrstom službe su daleko veće.989 EKG-a. godine.110 lica.909 doplerskih pregleda. a ukupno su urađene 26. Klinika za internu medicinu. Klinika za pedijatriju. Klinika za urologiju i nefrologiju. pošto Grad nema odvojenu opštu bolnicu. on sa 15% ostvaruje i zdravstvenu zaštitu stanovništva sekundarnog nivoa.000 kartona. Centar za dermatovenerologiju. Od ukupnog broja operacija ambulantno su urađene 14. godine.888 laboratorijskih analiza. i ima oko 50.. 2. Centar za neurologiju. Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ušao je u plan mreže zdravstvenih ustanova od 2006. Prosečna dužina lečenja na nivou Kliničkog centra iznosila je 10.567 radioloških usluga.4 dana. ali za to ne postoje finansijske i kadrovske mogućnosti. 32. U toku 2005. uz smanjenje posteljnog fonda i otvaranje dnevnih tretmana. Centar za ortopediju i traumatologiju.784 (u malim salama). Centar za onkologiju. dok je prosečna zauzetost postelja iznosila 76. decembra 2006. Zdravstvena zaštita žena obezbeđuje se preko Dispanzera za zdravstvenu zaštitu žena.787 bolesničkih dana. Odeljenje intenzivne nege i reanimacije. godini u specijalističkim ambulantama i dijagnostici ukupno je urađeno 337.) i 274. obrada rane. Klinički centar Kragujevac ima posteljni fond od 1. od čega: 89.445 snimanja na skeneru i 65.159 dijanostičkih i drugih procedura. 28. godine u KC Kragujevac operisano je 24. 65 .341 razna ambulantna intervencija (previjanja. Ovaj proces će trajati do 2009. Klinika za ginekologiju i akušerstvo. Pored tercijarnog nivoa nege. 573. Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.415 ostalih usluga.1%.519 tzv. 2. Bezbednost i javno zdravlje i negu dobija preko 200 osoba starijih od 65 godina. 18. Klinika za infektivne bolesti. Klinika za psihijatriju. kao i Služba medicine rada.303 operacije. 9. Odeljenje dečje hirurgije. 625 invazivno dijagnostičkih procedura.477 specijalističkih pregleda. Pri Domu zdravlja se nalaze i Služba sportske medicine i Služba za zdravstvenu zaštitu studenata. sa 24 postelje (otvoren 13. U 2005. velikih operacija. Tokom 2005. dok je u operacionim salama urađeno 11. Klinika za otorinolaringologiju i Centar za oftalmologiju. a ostvareno je 327. 2. godine ukupno su hospitalizovana 41. 422 holtera. Klinički centar ima razvijenu polikliničko-dijagnostičku službu. 870 EMG-a. a u toku su tehničke pripreme za puštanje u rad magnetne rezonance.602 lica.283 postelje.691 EEG-a.521 usluga u nuklearnoj medicini.. U sastavu Kliničkog centra nalaze se: Centar za urgentnu medicinu.2. davanje injekcija. sa izgradnjom nove zgrade i koncentrisanjem usluga na jednom mestu. godine).269 endoskopskih usluga. U toku je proces restrukturiranja Kliničkog centra Kragujevac. Klinika za hirurgiju.

2% 71.9% 5. NVO Centar za afirmaciju zdravlja i drugih subjekata. zastupljenost grupa iz MKB-a je sledeća: o sta lo Ig ru pa V IIg ru pa I XI g ru pa I I g ru pa X X g ru pa 9.0% 5. Gradskom organizacijom Crvenog krsta. Doma zdravlja Kragujevac. mikrobiologije. prema podacima Službe opšte medicine Doma zdravlja Kragujevac) U analiziranom petogodišnjem periodu ukupno je ostvareno 548. godine. najveći broj ne izvršava zakonom propisanu obavezu i ne dostavlja podatke nadležnim službama. međutim.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Navedene ustanove ujedno predstavljaju i nastavnu bazu za studente Medicinskog fakulteta Kragujevačkog univerziteta. kao i direktna telekomunikacija. službe za istraživanja u zdravstvu.9% 4.4.916 poseta. Zdravstvenu zaštitu stanovnicima pruža i veliki broj privatnih ordinacija različitog profila delovanja. Promocija zdravlja i prevencija bolesti ostvaruje se saradnjom Instituta za zaštitu zdravlja Kragujevac.5% Najučestaliji uzroci oboljevanja 66 . Između ustanova postoje interni protokoli o saradnji.3. Najučestaliji razlozi korišćenja primarne zdravstvene zaštite i utvrđeno oboljevanje odraslog stanovništva Grada Kragujevca (u periodu 2000–2004. Zavoda za stomatologiju. Omladinom JAZAS-a Kragujevac. 2. Institut za zaštitu zdravlja (u toku je procedura promene naziva u Institut za javno zdravlje) predstavlja referentnu ustanovu za ostale zdravstvene ustanove na teritoriji Grada i Šumadijskog okruga.5% 3. epidemiologije. Posmatrano u odnosu na ukupan broj. Sugerisano je da se pri formiranju Zavoda za hitnu pomoć načini protokol o saradnji ovog Zavoda i Centra za urgentnu medicinu KC Kragujevac. Ovaj problem je prisutan na nivou cele zemlje. Institut ima razvijene službe higijene. Centra za prevenciju bolesti zavisnosti. Zavod za stomatologiju pruža zdravstvenu zaštitu iz oblasti stomatološke zdravstvene zaštite. ali nema ovakvog dokumenta na nivou Grada.

U ovoj grupi dominantna je dijagnoza I10 Hypertensio arterialis essentialis (primaria).6% ispitanika. sadrže i podatke vezane za prisustvo faktorâ rizika. evidentan je porast malignih oboljenja. dok tri faktora rizika ima 6%. godine. debelo crevo. kojoj pripada više od polovine dijagnoza iz ove grupe. gojazno je njih 38.4. Krajem 2005. do 30. godinu. odnosno 43.4% su gojazni (BMI> 30). uradili su preventivne preglede zaposlenih u Ustanovi za decu „Nada Naumović“ (radno aktivno stanovništvo). a u okviru realizacije Projekta „Unapređenje preventivnih usluga“. ali su podaci Registra za rak ažurirani tek za 2002. a rađena su i merenja: BMI. jedan faktor rizika ima 60% ispitanika. 2. konzumiranje duvana zastupljeno je kod 56% ispitanika. od kojih je preminulo 14 osoba. Epidemiološka situacija u vezi s HIV/AIDS-om u Kragujevcu Prva HIV-pozitivna osoba u Kragujevcu registrovana je 1987. abdominalne cirkumferencije) – dobijeni su sledeći rezultati: rizik za oboljevanje od neke od hroničnih nezaraznih bolesti ima njih 79. dva faktora rizika ima 13. komplikacije posle preležanog akutnog infarkta miokarda. debelo crevo. godine Centar za unapređenje preventivnih aktivnosti Doma zdravlja i Institut za zaštitu zdravlja Kragujevac. koji je iste godine i preminuo. glikemije. kod 8. i kod svih je prisutan rizik za obolјevanje od KVB-a. od kojih 26% ima prekomernu TT.2. sa 87. 67 . a 12. Kod žena su primarne lokalizacije: dojka.448 poseta. pored opštih podataka. Bezbednost i javno zdravlje Dominantno je prisustvo dijagnoza iz X grupe bolesti (J00–J99) – Bolesti sistema za disanje. kao i hronična ishemijska bolest srca.pozitivne i obolele osobe. Po zastupljenosti potom slede angina pektoris. Unutar X grupe u prethodnom petogodišnjem periodu ostvarene su ukupno 161. 2006.182 posete.2% je fizički neaktivno). intravenozni narkoman. godine prijavljene su ukupno 32 HIV. grlić materice.4% ispitanika utvrđena je povišena vrednost krvnog pritiska za koju oni nisu znali. genetsko opterećenje. 11. Starosna grupa se kreće od 19 do 65 godina.4% ima vrednosti dijastolnog pritiska iznad 110 mm Hg. najčešći faktor rizika je fizička neaktivnost (69. Prema podacima epidemiološke službe Instituta za zaštitu zdravlja Kragujevac.6%.7%. muškog pola. dok su kod muškaraca najčešće lokalizacije: pluća. Analizom preventivnih karti – njih 250 (koje. Druga po zastupljenosti je IX grupa bolesti – Bolesti sistema krvotoka (I00–I99).4. prostata. Na žalost. i početkom 2006.4%. s tim da 51.

i do 30. dok je u ostalim. Jedino ispitivanje koje je rađeno sa rizičnim grupama bilo je istraživanje RAR15 2002. 2006.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. a jedna osoba u Topoli. Najmlađa registrovana osoba je 1994. 12 20 Mu{karci @ene Polna struktura inficiranih i obolelih Posmatrano po opštinama na teritoriji Šumadijskog okruga. godine registrovane su 3 HIV pozitivne osobe. U toku 2004. 11. Najveći broj prijavljenih HIV pozitivnih osoba nalazi se u starosnom uzrastu od 30–39 godina. konstatuje se povećanje informisanosti mladih ljudi o HIV/AIDS-u. godine. zatim kao kontraceptivno sredstvo. godine. obolela 1998. godine (dete intravenoznih narkomana). oboleo 1994. Upotrebu prezervativa mladi još uvek uglavnom vezuju za HIV. 2005. Iako se donekle povećao i stepen informisanosti vezan za odnos prema HIV-pozitivnim osobama (u smislu smanjenja raširenih predrasuda). s obzirom na znanja u vezi sa reproduktivnim zdravljem i HIV. Prema svetskim standardima i principima procenjuje se da na teritoriji Kragujevca ima oko 300–350 HIV pozitivnih osoba. manjim opštinama taj broj daleko niži – u Lapovu. na području Grada Kragujevca registrovano je najviše inficiranih. brine činjenica da mladi ne preduzimaju dovoljno mera opreza pri stupanju u seksualne odnose. muškog pola. 68 . godine. Batočini i Aranđelovcu po 3 osobe. godine. pa tek onda kao sredstvo koje koristi u zaštiti od različitih polno prenosivih bolesti. godine. a preminula 2001. a preminuo 1996. U RAR studiji obuhvaćeni su mladi intravenski korisnici 15 RAR Project – Brza procena stanja i odgovora na HIV i AIDS u populaciji posebno vulnerabilnih mladih ljudi u Srbiji – UNICEF 2002. Međutim. godište. Na osnovu rezultata istraživanja koje je sprovedeno među učenicima I i IV godine srednjih škola na teritoriji Grada. ženskog pola. kao i o reproduktivnom zdravlju. pod uslovom da nisu obolele i da se ne nalaze na VI odeljenju Infektivne klinike u Beogradu. Najstarija registrovana osoba je 1932. godište. ukupno 22 osobe. U starosnoj grupi od 0–19 godina registrovane su 3 HIV pozitivne i obolele osoba. one i dalje kriju svoj HIV-status. a u ovoj grupi je i najveći broj umrlih.

Liste se neretko formiraju i mesecima unapred. Pri tom su. zbog čega se često pribegava jevtinijim lekovima. i koji često. Staru i dotrajalo opremu postepeno su počeli da zamenjuju novi aparati. Često je. Kršenja ljudskih prava i etičkih principa zdravstvene politike ima sa obe strane. „paket usluga“. tako i onima u čijem plaćanju građani učestvuju. Neregulisani odnosi između zdravstvenih ustanova i Fonda za zdravstveno osiguranje u velikoj meri opterećuju i zdravstvene radnike. Brojne primedbe i nezadovoljstvo izaziva jedan veliki deo lekara koji. i zdravstveni nadzor nad rizičnim grupama. jevtinije su u državnim u odnosu na privatne zdravstvene institucije. Ukoliko pacijent iz nekog razloga ne želi da čeka. Usluge koje se naplaćuju. Međutim.4. Jedan od najvećih problema predstavljaju liste čekanja koje se formiraju u Kliničkom centru Kragujevac. jer pacijenti nemaju u njih mogućnost uvida niti kontrole. Državne ustanove su.5. 69 . u zavisnosti od vrste. stalno prisutne sumnje u regularnost takvih lista. i u ovom istraživanju je nedostajalo dovoljno relevantnih informacija o veličini posmatranih pojava. ali još uvek nije definisan tzv. pod izgovorom da neku uslugu ne mogu uraditi u državnoj zdravstvenoj ustanovi. onda mora da plati punu cenu usluge. Kvalitet zdravstvenih usluga Nema nikakve sumnje da je poslednjih nekoliko godina došlo do poboljšanja kvaliteta rada zdravstvenih ustanova. ali i pacijente. I pored realne opasnosti od širenja infekcije i pouzdane procene da je inficiranih/obolelih znatno više od zvanično registrovanih slučajeva. 2. Niska je informisanost o reproduktivnom zdravlju. kao i o posledicama u odnosu na postojeći rizik. pored državnog. Participiranje u ceni leka takođe predstavlja problem pacijentima sa nižim primanjima. što potpuno obesmišljava samu medicinsku potrebu. dobro snabdevene lekovima. upućuju pacijente kod privatnika. Mnogi vidovi zdravstvenih usluga postali su pristupačniji pacijentima. međutim. kako onima koji se daju na recept. Sve tri grupe karakteriše prisustvo rizika koji su visoko i značajno povezani sa HIV-infekcijom. u Gradu nema dovoljno interesovanja za ove grupe. kako od strane građana. rade i u privatnom sektoru. Bezbednost i javno zdravlje droga. naravno. u odnosu na raniji period.2. takođe. mada je to proces koji je u toku i koji će još dugo opterećivati zdravstveni sistem. a ne i na druge rizične grupe. nedovoljan je. i sama participacija previsoka za siromašniji sloj stanovništva. već izrazi želju da neku proceduru uradi ranije. tako i od strane zdravstvenih radnika. Prevencija je isključivo usmerena na narkomaniju. dok sa uputom plaća samo participaciju koja je određena za tu vrstu usluge. mlade seksualne radnice/radnici i mladi homoseksualci. čija je delotvornost nekad i manja od drugih lekova novije generacije.

uzorak nije bio reprezentativan. već prikupljanje osnovnih ličnih informacija i podataka o uslovima života. 18 žena od 30–39 godina. Budući da namera ovog istraživanja nije bila naučna sociološka ili medicinska ekspertiza. rano stupanje u brak. kao i u drugim sredinama širom Srbije. U analizi kvaliteta rada zdravstvenih ustanova u Kragujevcu. navikama. kao pripadnice romske populacije. i to: 15 mladih žena od 15–20 godina. 19 žena od 40–50 godina. Primera radi. nedovoljno razvijene zdravstvene navike i odgovornost prema sopstvenom zdravlju. Izrazito mlade devojke iz prve starosne grupe ušle su u uzorak zbog ranog stupanja u seksualne odnose i rađanja. ali i ograničen pristup pojedinim zdravstvenim ustanovama. preko različitih vidova diskriminacije kojima su izložene (kao žene. mogu definisati različite osetljive kategorije stanovništva. 20 žena od 51–65 godina i 8 žena starosti preko 65 godina. Istraživanje o zdravstvenom statusu Romkinja u Kragujevcu U Kragujevcu se. 20 žena od 21–29 godina. uprkos opšte raširenom mišljenju da je čitavo zdravstvo korumpirano.4. karakterističnih za ovu populaciju. Opredeljujući razlozi upravo za ovu grupu stanovništva višestruki su: od velikog broja. Tokom odabiranja ispitanica odlučeno je da pitanja i odgovore postavljaju i beleže anketari (lekarka socijalne 70 . među pismeno dostavljenim primedbama građana u ustanovama gotovo da nema pritužbi na ovu pojavu. koja se dostavlja Ministarstvu zdravlja. 2. mada se postavlja pitanje da li je analiza zaista izvršena prema iznetim stavovima građana – naročito ako se imaju u vidu svakodnevne pritužbe na rad zdravstvenih radnika u smislu dugog čekanja i neljubaznosti. uz korišćenje romskog jezika gde je to bilo potrebno. Upitnici su bazirani na jednostavnim i lako shvatljivim pitanjima. već i uzroke povećanog morbiditeta i mortaliteta u okviru romske populacije. povećao se broj stanovnika koji su zadovoljni uslugama u odnosu na prošlu godinu (2005). tokom decembra 2006. U nameri da se prikupe neki osnovni podaci o zdravstvenim navikama i uslovima koji utiču na njihovo stvaranje ili upražnjavanje. ali su dobijeni podaci vrlo simptomatični. Istraživanje je obuhvatilo ukupno 100 žena različite starosne dobi.6. obavljeno je istraživanje o zdravstvenom statusu Romkinja u Kragujevcu. Što se tiče stavova građana o kvalitetu zdravstvenih usluga. To mogu biti izbeglice ili raseljena lica.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. ishrani i opštem stanju zdravlja. ne mogu se izvesti neke validne procene. brojni porođaji i prekidi trudnoće. neobrazovane i ekonomski ugrožene itd. medicinskim procedurama i lekovima itd).) do brojnih negativnih faktora kojima je izloženo njihovo zdravlje (generalno loši uslovi života. žene. neadekvatna ishrana i higijena. razne diskriminisane grupe itd. grupe lokalnog stanovništva (npr. Oni omogućuju procenu zdravstvenog stanja ne samo posmatrane grupe. od 15 do 70 godina. nezaposleni ili najsiromašniji).

na mestima bez osnovnih sanitarno-tehničkih uslova (fekalna i kišna kanalizacija. kako zbog pomenutih objektivnih uslova. U malom broju prostorija žive višečlane porodice. Iako je istraživanje rađeno na nekoliko lokacija na kojima je veća koncentracija Roma. Tokom obrade upitnika ispostavilo se da se kod najvećeg broja odgovora ne može praviti razlika po starosnoj strukturi ispitanica. jer se ispostavilo da većina Romkinja uopšte nije pismena ili se vrlo teško izražava pismeno. Zbog teške materijalne situacije. a bar poneki prozor nije zastakljen. Higijeni usta i zuba pažnju poklanja tek 14 mlađih ispitanica (peru zube bar jednom dnevno i koriste zubnu pastu). a tek 7 najmlađih ispitanica ponekad upotrebljava jevtinije losione za negu tela. Higijena se uglavnom svodi na redovno pranje ruku i umivanje. Objekti su sazidani od najrazličitijeg materijala i raznog građevinskog otpada. „divljoj gradnji“. značajnije razlike gotovo da ne postoje. odnosno. Održavanje lične i higijene domaćinstava nalazi se na vrlo niskom nivou. Prva grupa pitanja odnosila se na opšte uslove života ispitanica. pa su generalni zaključci izvedeni na nivou cele grupe. higijena domaćinstva se u najvećem broju slučajeva svodi na upotrebu vode i tečnog deterdženta za pranje sudova. Za održavanje lične higijene ostale žene koriste isključivo sapun. kod 67 žena su uočeni izraženi respiratorni problemi. a dezinfekciju usta obavljaju mlakom vodom. kupanje jednom nedeljno praktikuje 37 žena. 12 povremeno koristi tečne gelove za tuširanje. 71 . Kako se grad vremenom širio. a kod 29 različite kožne infekcije. sva postoje već decenijama. pre svega vodovodni i elektrosistem. sa navođenjem odstupanja gde su ona bila izrazitija.2. pa se stanovništvo (često nelegalno) priključuje na pojedine sisteme. tako i zbog nedostatka finansijskih sredstava. podovi su betonski ili zemljani. urbanističko uređenje je donekle obuhvatilo i ova naselja. Bezbednost i javno zdravlje medicine i specijalista opšte medicine). dok najveći broj žena vrlo retko koristi zubnu pastu. U 73 kuće zidovi su zahvaćeni vlagom. struja). podignute su bez građevinskih i urbanističkih dozvola. a u ukupno 26 domaćinstava zajedno živi po 2–3 porodice. ali se nijedna ne leči. dok se preostalih 37 kupa „po potrebi“ ili zavisno od mogućnosti (kad nije hladno ili kad ima dovoljno vode). vodovodna mreža. sistem daljinskog grejanja. Anketiranje na terenu je omogućilo i neposredan uvid u uslove života i navike ovog stanovništva. mada žene ističu da su i tako primorane na štednju i racionalnu potrošnju. a njihovi stanovnici su tu trajno naseljeni. pa su hladnoća i memla vrlo izraženi. bez izolacije. Veći broj žena ima i probleme vezane za koštano-mišićni sistem. Samo 17 mladih žena u ličnoj higijeni koristi šampone za kosu. Kuće u kojima žive pripadaju tzv. čajem ili alkoholom. Treba napomenuti da nijedno naselje nije „kartonsko“. Zbog nedostatka prostora i vrlo loših uslova za život. 26 se kupa jednom u 10–15 dana ali održavaju intimnu higijenu u međuvremenu. a nekad samo zagrejanu vodu.

Veliki je i broj žena koje konzumiraju alkohol: 16 žena svakog dana popije po čašicu nekog žestokog pića (obično rakije). Posmatrano u odnosu na ukupan broj žena (izuzev najmlađih). prosek broja dece po ženi iznosi 3. ili prikupljaju ostatke na tezgama. Povrće i voće uglavnom dobijaju od pijačnih prodavaca. a takođe bi prisustvovale bilo kojem vidu zdravstvene edukacije. brašno. a starije žene su imale po 6. ulje ili mast i kafu. 21 od mlađih žena izjavila je da pije retko. Naprotiv. Od namirnica koje se redovno kupuju žene navode so. na katastrofalan i neprihvatljiv položaj čitave populacije. što znači da je potrošnja cigareta uslovljena jedino količinom kojom raspolažu.5.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. upotreba duvana i alkohola se upražnjava znatno više. Čak 72 žene sebe smatraju strasnim pušačima. ni sasvim mlade žene nemaju bitno drugačije stavove. Najveći broj žena posećuje samo ginekologa. Ovo istraživanje se po svojim rezultatima ni u čemu ne razlikuje od drugih. Unos svih namirnica je nedovoljan. Ukupno 14 žena iz starije populacije nema zdravstvenu knjižicu i uopšte ne idu kod lekara. Na žalost. radi prekida trudnoće ili porođaja. doduše malobrojnih ispitivanja opšteg stanja zdravlja i okolnosti koje utiču na život romskog stanovništva. Mleko i mlečni proizvodi takođe nisu zastupljeni u redovnoj ishrani. a svega 7 žena uopšte ne konzumira alkohol. riba samo u slučaju posnih pravoslavnih slava. 6 imaju po jedno. sve ostale žene bi se rado odazvale pozivu na sistematski ili bilo koji drugi pregled. Ukupno 13 mlađih žena posetilo je zbog različitih bolesti lekare drugih specijalnosti i bilo lečeno na zadovoljavajući način. a žene ih najčešće i najviše koriste u trudnoći. ono je samo mali doprinos alarmantnim ukazivanjima koja dolaze iz nevladinih i romskih organizacija. Usvajanje različitih strategija. jaja u proseku jednom u 10–15 dana. Na drugoj strani. Nedovoljno odgovoran odnos prema zdravlju većina žena vezuje za loše uslove života. pa i ponižavajući tretman prilikom poseta ginekologu i u porodilištima. šećer. u ishrani se najčešće koristi krompir.5 prekida trudnoće. ali isključivo u trudnoći. neka vrsta mesa (obično je to živinsko meso) 1–2 puta mesečno. 25 konzumira različite vrste alkoholnih pića uvek kada su u mogućnosti (mada ističu da je reč o malim količinama). Navike u ishrani i opšti kvalitet hrane posebno su zabrinjavajući. Izuzev 16 žena iz starijih grupa. ali prekid trudnoće prihvataju kao normalnu i uobičajenu pojavu. a 10 po dva deteta. Takođe ističu neprijatna iskustva u odnosu sa lekarima i drugim zdravstvenim radnicima. ali priznaju i da nemaju potrebna znanja. Korišćenje kontraceptivnih sredstava smatraju diskriminatornim. akcionih planova i drugih dokumenata koji bi trebalo da dovedu do konkretnih poboljšanja tokom trajanja „Dekade Roma“ prete da ostanu na nivou deklarativnih 72 . U grupi mladih žena od 15–23 godine 4 nemaju nijedno dete. 31 samo ponekad. a obroci se često zasnivaju samo na hlebu i proizvodima od brašna.

2. Bezbednost i javno zdravlje

zalaganja, ukoliko se hitno ne preduzmu konkretne akcije koje će Rome zaista uključiti u zajednicu i učiniti ih ravnopravnim građanima.

2.5. Zaključci i preporuke
Iz situacije potpuno razorenog društvenog i ekonomskog sistema tokom ’90-ih, zdravstvo je izašlo potpuno urušeno, sa dotrajalom opremom, lošom i nefunkcionalnom mrežom ustanova, praznim fondovima, neadekvatnim kadrovima i zahvaćeno korupcijom. Reforma zdravstvenog sistema će trajati dugo, pa su do sada postignuti rezultati značajni, a spektar zdravstvenih usluga i mogućnosti lečenja su svakako veće i pristupačnije širem sloju stanovništva nego u prethodnom periodu. Mnogobrojne donacije i sredstva obezbeđena kreditima omogućili su investiranje u objekte i opremu, pa je i u tom smislu vidljivo poboljšanje. Međutim, opšte stanje sistema javnog zdravstva ne može se okarakterisati kao dobro, pa čak ni zadovoljavajuće. Razloge treba tražiti kako u okviru samog zdravstva, tako i van njega, u institucionalno-političkim rešenjima i razvojnoj strategiji. Zdravstvo u Srbiji trenutno liči na kuću bez temelja; na prvi pogled je sve lepše i bolje, ali je sistem pun manjkavosti, nestabilan i neodrživ. Nedostaje čvrsta i jasna zakonska regulativa, a pri tom se ni postojeći zakoni ne sprovode i ne poštuju, i obiluju lošim rešenjima; mnoge oblasti i aktivnosti nisu normativno pokrivene, ili se oslanjaju na prevaziđena i neprimenjiva rešenja stara više decenija; voluntarizam je opšteprisutna pojava, kako iz nužde i nedostatka pravilâ, tako i zbog neprofesionalizma i grubog oglušivanja o osnovne etičke principe; iako se retko i teško dokazuje, korupcija u zdravstvu je nesumnjiva i prisutna na različitim nivoima – od „sitnog“ podmićivanja medicinskog i nemedicinskog osoblja za određene usluge, preko sticanja funkcija i stručnih zvanja, do pojedinih, krajnje sumnjivih tendera za nabavke skupe medicinske opreme ili izvođenje građevinskih radova. Zloupotreba zakonske mogućnosti rada lekara u državnim i privatnim zdravstvenim ustanovama, manipulacije sa „listama čekanja“, nedozvoljen uticaj nekih farmaceutskih kuća na odabiranje farmakoterapija, loši i nejasni odnosi oko nadležnosti između ustanova na različitim nivoima zdravstvene zaštite, stalne promene u Fondu zdravstvenog osiguranja i ustanovljavanje gotovo stihijskih pravila koja zdravstvenu zaštitu sve više reduciraju bez alternative itd. – samo su deo pojava koje zdravstvo opterećuju u kontinuitetu. Poseban problem predstavlja pristup pojedinih kategorija stanovništva zdravstvenim ustanovama, kao i njihov tretman. Povezivanje i uticaj različitih nivoa vlasti i drugih segmenata društva u sistem javnog zdravstva za sad je daleko od bilo kakve uspešne realizacije... Zato čitav sistem, uprkos navedenim poboljšanjima, deluje nesolidno i neodrživo, a korisnici usluga se, s punim pravom, osećaju zapostavljeno i nebezbedno. 73

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

2005–2006.

Kako je delatnost zdravstva izuzetno važna i osetljiva oblast, za uspešnu reformu sistema neophodno je: – dodatno precizirati i dovesti u funkcionalan sklad različite nivoe zdravstvene zaštite (primarnu, sekundarnu i tercijarnu), kao i ustanove koje su nosioci ove zaštite; – izraditi jasnu i održivu strategiju razvoja sistema javnog zdravstva, sa precizno utvrđenim fazama, zadacima i nosiocima aktivnosti; – reformisati Fond zdravstvenog osiguranja u skladu sa usvojenom vizijom razvoja zdravstva; – poboljšati postojeću zakonsku regulativu i doneti nove, neophodne zakone i podzakonske akte uz aktivno učešće medicinskih radnika različitih profila; – hitno pristupiti izmeni spornih odredbi Zakona o zdravstvenoj zaštiti i dovesti ga u skladu sa evropskim standardima i dokumentima; – pored povećanja investicija u infrastrukturu, u skladu sa projektovanim potrebama kontinuirano osposobljavati, dokvalifikovati i usavršavati postojeće i buduće kadrove, uključujući i zdravstveni menadžment; – u saradnji sa drugim državnim institucijama i ustanovama, kreirati programe edukacije i profesionalnog usavršavanja kadrova koji (na bilo koji način) imaju kontakt sa zdravstvom ili mogu da utiču na životne uslove i prava određenih grupa pacijenata (zaposleni u sudovima, policiji, socijalnim službama, prosveti, lokalnim upravama itd); – u cilju jačanja celokupnog zdravstvenog sistema, raditi na razvijanju ili unapređenju posebnih programa za specifične bolesti, bilo da je reč o retkim ili bolestima koje su u ekspanziji, ili pak o bolestima koje su stigmatizovane i marginalizovane; – osnovati državne fondove za lečenje pacijenata kojima su neophodne skupe i nedostupne medicinske procedure; – zakonskom regulativom, ali i adekvatnom kontrolom, obezbediti punu transparentnost nabavki i investicija u zdravstvu; – potpuno eliminisati političke i druge interesne lobije; depolitizovati zdravstvo i uspostaviti ga na isključivo profesionalnim referencama; – ustanoviti objektivan i nezavisan sistem kontrole rada zdravstvenih ustanova, medicinskog osoblja i medicinskih postupaka koji se primenjuju u lečenju, kako u državnim, tako i u privatnim ustanovama; – pitanje zdravstvene bezbednosti i zdravstvene zaštite stanovništva podići na nivo prioriteta za državu i društvo, i u tom smislu animirati i 74

2. Bezbednost i javno zdravlje

obezbediti sve postojeće potencijale na otklanjanju ili ublažavanju negativnih društvenih procesa i pojava, a koji posredno utiču na stanje zdravlja stanovništva (poboljšati obrazovni sistem, bezbednost i dostupnost hrane i vode, veće zapošljavanje, ravnopravnost polova, antidiskriminatorne mere, javno informisanje itd); insistirati na većem i odgovornijem učešću različitih društvenih aktera (državnih, pokrajinskih i lokalnih organa vlasti, obrazovnih ustanova, profesionalnih udruženja, privatnog sektora i drugih subjekata) u konstituisanju i razvijanju održivog sistema javnog zdravstva; ustanoviti sistem koordinacije među donatorima, zasnovan na prioritetnim potrebama ustanova i adekvatnoj pomoći, kao i sistem ozbiljnog monitoringa i revizorske kontrole nad obezbeđenim sredstvima ili opremom; uvesti princip evaluacije kao obavezan deo rada u svim segmentima zdravstvenog sistema.

2.6. Izvori podataka i literatura
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. Statistički godišnjak Republike Srbije 2006, Republički zavod za statistiku. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, www.zdravlje.sr.gov.yu. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, www.minrzs.sr.gov. yu. Nacionalni investicioni plan, Vlada Srbije, www.nip.sr.gov.yu. Statistički godišnjak 2005, Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović-Batut“. Institut za javno zdravlje, Kragujevac. World Economic and Social Survey 2006, UN. David Bloom, David Canning and Jaypee Sevilla, „The effect of health on economic growth“, World Development, vol. 32, No. 1, 2004. Population below national and international poverty lines and poverty gap, World Development Indicators, World Bank, 2003. Eradicate extreme poverty and hunger, UNSD, 2003. The World’s Women 2005: Progress in Statistics, UN. Principles and Guidelines for a Human Rights approach to Power reduction strategies, OHCHR. Human Development Report 2006 and HDI Ranking, UNDP. 75

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

2005–2006.

14. 15. 16. 17. 18. 19. 20.

21. 22. 23.

24. 25.

26. 27. 28.

29.

30. 31.

A Practical Plan to Achieve the Millennium Development Goals, UNDP. The Millennium Development Goals Report, UN ECOSOC. Annual Report 2006, UNDP. Programme of Community Action in the Field of Public Health 2003–2008, European Union Public Health Programme. European health report, European Union Public Health Programme, 2005. Health at a Glance, OECD Indicators, 2005. UN Millennium Project: Combating AIDS in the developing world; Task Force on HIV/AIDS, Malaria, TB and Access to Essential Medicines, New York, 2005. Report on the Global HIV/AIDS Epidemic, UNAIDS, Geneva, 2004. Coordinated and Integrated Approach to Combat HIV/AIDS in the European Union and in its Neighbourhood, European Commission, 2004. Communication from the Commission to the Council and the European Parliament on combating HIV/AIDS within the EU and in its neighbouring countries 2005–2009, European Commission, 2005. Transforming the National AIDS Response: Mainstreaming Gender Equality and Women’s Human Rights into the „Three Ones“, UNIFEM, 2006. UN Millennium Project: Investing in strategies to reverse the global incidence of TB; Task Force on HIV/AIDS, Malaria, TB and Access to Essential Medicines, New York, 2005. Progress report on the global plan to stop tuberculosis, WHO, Geneva, 2004. Recommendations on the interim policy on collaborative TB/AIDS activities, WHO, 2004. UN Millennium Project: Prescription for healthy development-increasing access to medicines; Task Force on HIV/AIDS, Malaria, TB and Access to Essential Medicines, New York, 2005. Green Paper: Improving the Mental Health of the population: Towards a strategy on mental health for the European Union, European Commission, 2005. Mental health policies and legislation in south-eastern Europe, WHO, Regional office for Europe, Health Development Action for SEE. Mental health project for south-eastern Europe, WHO, Regional office for Europe, Health Development Action for SEE.

76

3. BEZBEDNOST ŽIVOTNE SREDINE
3.1. Uvod
Ekološka bezbednost (bezbednost životne sredine) predstavlja termin koji se koristi za probleme koji povezuju stanje životne sredine sa interesima nacionalne bezbednosti. To je tema koja sve više dobija na značaju, mada u svetu trenutno ne postoji visok stepen saglasnosti o tome kako se ekološka bezbednost definiše, koje su pretnje njenoj stabilnosti i koje su odgovornosti za preduzete mere. Problemi vezani za prirodne resurse i životnu sredinu, koji oslabljuju kvalitet života i uzrokuju rastuću konkurenciju i tenzije, mogu izazvati opasnost po nacionalnu bezbednost. Ekološka bezbednost obuhvata razmatranje problema koji se tiču nedovoljnih količina prirodnih resursa, degradacije životne sredine, biološke opasnosti, a koji mogu dovesti do sukoba. Metode rešavanja ovih problema podrazumevaju primenu ekološki opravdanih tehnologija (korišćenje obnovljivih resursa s ciljem smanjenja potrošnje resursâ uopšte, smanjenje nastajanja otpada i recikliranje nastalog otpada itd), politike održivog razvoja, pravnih i ekonomskih instrumenata u oblasti životne sredine itd. Mada su održivi razvoj i ekološka bezbednost koncepti koji se međusobno dopunjavaju, oni ipak nisu jedno te isto. Održivi razvoj se odnosi na ekološki razuman društveno-ekonomski razvoj, a ekološka bezbednost je usredsređena na prevenciju sukoba vezanih za ugrožavanje životne sredine, na dodatnu potrebu oružanih snaga da se zaštite od ekoloških opasnosti i na sanaciju štete nanete životnoj sredini. Uslov ekološke bezbednosti je stanje u kojem postoji održiva interakcija društvenih sistema i sistema životne sredine, u kojem svi pojedinci imaju ravnopravan i razuman pristup dobrima koja proističu iz prirodne sredine i u kojem postoje mehanizmi za rešavanje ekoloških kriza i konflikata (UNDP, 2003). Degradacija životne sredine i nedostatak resursa na lokalnom i regionalnom planu (pogoršani porastom broja stanovnika, nepravednom raspodelom bogatstava i globalnim promenama u oblasti životne sredine) bitni su faktori koji mogu da stvore ili pojačaju opasnost po nacionalnu bezbednost u smislu političke nestabilnosti ili nasilnog sukoba ili da joj doprinesu. Migracije stanovništva prouzrokovane očiglednom degradacijom životne sredine sve se češće pojavljuju kao nov problem, i može se očekivati da pojačaju već postojeće tenzije. 77

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

2005–2006.

Na primer, poplava i nuklearna havarija imaju jednu zajedničku osobinu: obe pojave predstavljaju pretnju bezbednosti štetom koju mogu naneti životnoj sredini. Pošto priroda ne poznaje veštački određene granice, verovatno je da se pretnje ovakve vrste šire preko državnih granica. Tada se pojavljuje međunarodni aspekt problema. Konflikti koji mogu biti u vezi sa pitanjima životne sredine (NATO, 1999) odnose se na: sukobe povezane sa migracijama (unutar zemlje, preko granica i demografski uzrokovana migracija); međunarodne konflikte oko resursa; ekološke konflikte usled fundamentalnih globalnih ekoloških promena. Najvažniju ulogu u osiguranju ekološke bezbednosti ima Vlada Republike Srbije kao glavni zakonski akter u međunarodnim odnosima. Vlada je po Ustavu dužna da preduzme različite mere: usvajanje politike zemlje, povećanje svesti javnosti, pokretanje zakonske inicijative za uvođenje ekološki razumnih promena itd. Republika je po Ustavu odgovorna za zaštitu i održivo korišćenje prirodnih resursa i unapređivanje životne sredine. Pretnje i izazovi sa kojima će bezbednost životne sredine morati da se suoči u bliskoj budućnosti uključuju i sledeće: porast broja stanovnika, oštećenje ozonskog omotača, klimatske promene zbog emisije gasova sa efektom staklene bašte (promena intenziteta padavina) i globalno zagrevanje, loše upravljanje radioaktivnim otpadom/pitanja nuklearne bezbednosti, prirodne katastrofe: poplave, klizišta, zemljotresi, zagađenje naftom i procurivanja, nedostatak i zagađenje voda, uključujući zagađenje podzemnih voda, povećano korišćenje međunarodnih reka, erozija zemljišta, nestajanje šuma, gubitak biodiverziteta, industrijski razvoj, zagađenje vazduha iz industrije, odlaganje opasnog otpada, bezbednost hrane, „ekološke izbeglice“, siromaštvo: povećanje razlika između bogatih i siromašnih. 78

riba. sa nevladinim organizacijama. Godine 2000.887 km2) na jugu. 2003). rešavanjem problema decenijskog negativnog ekološkog nasleđa (pre svega u oblasti otpada i otpadnih voda). Prema popisu iz 2002. jačanjem sektora životne sredine i održivog korišćenja (a ne samo eksploatacije) prirodnih resursa. voda. Opšti podaci Republika Srbija se nalazi u jugoistočnoj Evropi. uvažavanjem partnerstva građana sa institucijama vlasti na svim nivoima. neodgovornog korišćenja prirodnih resursa (vode. i nije razmatrana u ovom izveštaju. 3. uvažavanjem potrebe da se uvode čistije tehnologije i proizvodnje kroz mehanizme suzbijanja daljih klimatskih promena. na Balkanskom poluostrvu. Da bi se osigurala bezbednost životne sredine. Bezbednost životne sredine je bezbednost građana od: neodgovornog zagađivanja vazduha. Vojvodina (21. Novi Sad. neophodne su fundamentalne promene u shvatanju života. Najznačajnija poljoprivre79 . U Srbiji postoje dve autonomne pokrajine. Kosovo i Metohija je pod privremenom upravom Ujedinjenih nacija.506 km2) na severu i Kosovo i Metohija (10. Bezbednost životne sredine se uspostavlja: uvažavanjem činjenice da je bezbednost životne sredine značajan deo regionalne saradnje i globalnih spoljnopolitičkih odnosa. mineralnih sirovina).5 miliona stanovnika. uvažavanjem potrebe za uspostavljanjem sistema za ranu najavu od prirodnih katastrofa i reagovanje u slučaju hemijskih udesa. Bezbednost životne sredine Neke od ovih pretnji sagledane su i regulisane postojećim međunarodnim konvencijama koje je Srbija ratifikovala ili je ratifikacija u pripremi. i obuhvata površinu od 88.3. Niš i Kragujevac. prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.2. Srbija ima 7. glavni grad Srbije. neefikasnih institucija za sprovođenje zakona.361 km2. privrede i kulture (UNDP. Najveći gradovi su Beograd. godine. realizaciji strateških procena uticaja na životnu sredinu u svim procesima planiranja. je 52% stanovništva živelo u urbanim sredinama. zemljišta i biljnog i životinjskog sveta. sa industrijom i biznisom.

5%). Regionalne disproporcije u Srbiji se produbljuju primetni su: višestruko slojevita teritorijalna neravnomernost u nivou razvijenosti.6%). potrebno investiranje u životnu sredinu 2010. godine iznosi 1. Postoji i intenzivan uzgoj goveda. tekstil.3%.48 milijardi dolara. U 2004. godine nastavljena je tendencija rasta fizičkog obima industrijske proizvodnje. prehrambene proizvode i piće. neodgovarajućom upotrebom hemijskih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji i relativno visokim učešćem drumskog teretnog u ukupnom saobraćaju. inače. Uprkos značajnim merama koje su poslednjih godina preduzimane na području zaštite životne sredine i ekološkog razvoja.9%. godine u Republici Srbiji ostvaren je značajan rast bruto domaćeg proizvoda po prosečnoj stopi od 5. Investicije u infrastrukturu su u značajnijem porastu. koja je. Tranzicija privrede se odvija kroz paralelne procese privatizacije (privatizovano je 40% društvenih preduzeća). U periodu 2001–2004. nepovoljna demografska kretanja. ostvaren je budžetski suficit. U periodu januar-jul 2006. dna područja se nalaze u Vojvodini. preradu drveta. Udvostručen je BDP po stanovniku. se nastavlja rast BDP-a. ovaca i svinja. Srbija je suočena sa velikim energetskim intenzitetom (potrošnjom energije po jedinici proizvoda). uključuje prerađivačku. bila rekordna sa 1.8:1 u 2003. koji u 2004.2% BDP-a. godini Uprava za zaštitu životne sredine će finansirati 11 projekata u ukupnoj vrednosti od 20 miliona evra. Zbog tranzicionih procesa. a 2015. proizvode od papira. Ostala industrijska proizvodnja obuhvata cement i druge građevinske materijale. godinu iznose 0. obima prometa u trgovini. kože i krzna. Prema Nacionalnom investicionom planu u 2006.4% BDP-a. elektroopremu.350 evra. Teška industrija u Srbiji uglavnom je vezana za rudarstvo. sa negativnim uticajem na životnu sredinu. godine 2. Međutim. gumu. godini.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. predivo i tkanine. i poljoprivreda (porast učešća za 1. koji je svoje učešće u BDP-u povećao za 4%. što je dvostruko više nego u celoj prethodnoj godini.1% godišnje. U 2005. dok je stopa inflacije bila u projektovanim okvirima.3% BDP-a potrošeno je za zaštitu životne sredine iz budžeta. industrijskim zagađivačima. metaluršku i hemijsku industriju i druge grane. Prema Predlogu Nacionalnog programa zaštite životne sredine. a projekcije za 2006–2009. 0.4%. godine u Srbiji premašile 3. godine iznosi 6. za ovaj rast najzaslužniji je sektor usluga. godini. đubriva.25 milijardi dolara. i 2007. krupni problemi razvoja nerazvijenih područja. koji u prvih šest meseci iznosi 5. sadašnje stanje je još uvek nezadovoljavajuće. godini iznosi 2. Razlike u stepenu razvijenosti opština mere se odnosom 21. izvoza. obim stranih direktnih investicija u prvih osam meseci 2006. zaostajanje sela. BDP u periodu januar–mart 2006. Finansiraće se sledeći projekti: 80 . restrukturiranja i privatizacije delimično privatizovanih mešovitih preduzeća. i 2005. dok je učešće industrije značajno opalo (za 4.

3. Povećanje kapaciteta Centra za čistiju proizvodnju ima kao cilj nabavku opreme za realizaciju demonstracionih projekata uštede sirovina.7 mil. podrška lokalnim samoupravama za unapređenje prikupljanja komunalnog otpada (2 mil. Projekt koji će se izvesti u Boru obezbeđuje zaštitu životne sredine od zagađenja teškim metalima. podrška lokalnim samoupravama za izgradnju regionalnih deponija (4. izgradnja sistema obaveštavanja i rukovođenja u slučaju hemijskog udesa na teritoriji Republike Srbije (830. regulacija Kriveljske reke (kod Bora) saniranjem kolektora i konstrukcija novog tunela u flotacijskom jalovištu „Veliki Krivelj“ (2 mil. evra). Jedan od prioriteta Uprave za zaštitu životne sredine jeste poboljšanje situacije u oblasti upravljanja komunalnim otpadom.000 evra). evra).3 mil.7 mil. zamene opasnih materija za proizvodnju manje opasnim.000 evra). izgradnja integralnog sistema monitoringa kvaliteta vazduha na teritoriji Srbije (2. 81 . izrada detaljnog inventara PCB (polihlorovani bifenili) i zamena transformatora i kondenzatora koji sadrže PCB i njihov izvoz radi tretmana (2. Izgradnja sistema je obavezna i po osnovu standarda i preporuka Međunarodne agencije za atomsku energiju iz Beča.9 mil. do kojeg može doći usled akcidentalnog izlivanja velikih količina jalovine iz flotacijskog jalovišta „Veliki Krivelj“. vode i energije.000 evra). evra). smanjenja emisija i nastajanja otpada u toku proizvodnog procesa. Izgradnjom sistema rane najave vanrednog događaja (radijacioni akcident) ispunjavaju se uslovi propisani Zakonom o zaštiti od jonizujućih zračenja i Odlukom o sistematskom ispitivanju sadržaja radionuklida u životnoj sredini. Sanacijom jalovišta rudnika Veliki Majdan otkloniće se opasnost zagađenja reke Drine jalovinom. sanacija jalovišta rudnika Veliki Majdan u opštini Ljubovija (156. Bezbednost životne sredine izgradnja sistema rane najave (2. evra). evra). Projekt izrade detaljnog inventara PCB-a i zamena transformatora i kondenzatora koji sadrže PCB predstavlja početak organizovanog uklanjanja ove štetne materije iz našeg okruženja. evra). sistem rane najave radijacionog akcidenta (69.000 evra). sanacija postojećih smetlišta (2.04 mil. evra). Prioritet predstavlja izgradnja regionalnih deponija i sanacija postojećih smetlišta. povećanje kapaciteta Centra za čistiju proizvodnju (300. Stoga su od 11 projekata čak 3 vezana za ovu oblast.

godine) identifikovani su sledeći prioriteti u oblasti životne sredine: Nastaviti primenu i sprovođenje zakonodavstva usklađenog sa pravom EU. kao i dužnost građana da štite i unapređuju životnu sredinu u skladu sa zakonom. Save i Tise. radioaktivnih i drugih opasnih materija. uključujući Kosovo onako kako je ono definisano Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 10. Članom 87. omogućiće blagovremeno otkrivanje zagađujućih materija u vodotocima. Projekt izgradnje sistema rane najave izgradnjom automatskih stanica na ulaznim profilima reka Dunava. utvrđeno je da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno obaveštavanje o njenom stanju. kao i na izlaznom profilu Dunava. odnosno izdavanje upozorenja i sprovođenje mera zaštite. zapaljivih.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Prioriteti definisani Evropskim partnerstvom Odlukom Saveta ministara Evropske komisije (2006/56/EC) od 30. prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 10. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu. a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina. utvrđuju se odredbe koje se odnose na prirodne resurse. dobra za koje je zakonom određeno da su od opšteg interesa i imovina koju koriste organi Republike Srbije u državnoj su imovini. prioritetima i uslovima sadržanim u Evropskom partnerstvu sa Srbijom i Crnom Gorom. sistem zaštite i unapređenja životne sredine. br. godine o principima. januara 2006. godine) i prestanku važenja Odluke 2004/520/EC (Odluka o principima. Nastaviti sprovođenje zakonodavstva o proceni uticaja na životnu sredinu. juna 1999. eksplozivnih. prioritetima i uslovima sadržanim u Evropskom partnerstvu sa Srbijom i Crnom Gorom (uključujući Kosovo. 3. Izgradnja sistema obaveštavanja i rukovođenja u slučaju hemijskog udesa na teritoriji Srbije čini projekt koji će obezbediti uspostavljanje efikasnog sistema obaveštavanja o hemijskom udesu na svim nivoima. Projekt izgradnje integralnog sistema monitoringa kvaliteta vazduha omogućiće praćenje kvaliteta vazduha u skladu sa EU propisima. zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta. Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na način predviđen zakonom. te će se uz odgovarajući sistem obaveštavanja omogućiti rana najava. glasnik RS.“ Prema članu 97. juna 1999. Zakonodavno-pravni okvir Ustav Republike Srbije (Sl. Članom 74. 82 . 83/06) utvrđuje pravo građana na zdravu životnu sredinu.3. promet i prevoz otrovnih. „Prirodna bogatstva. odgovoran je za zaštitu životne sredine. proizvodnju. Svako. Republika Srbija uređuje i obezbeđuje: održivi razvoj.

83 . Obezbediti pouzdanu finansijsku mrežu za sprovođenje srednjoročne i dugoročne politike zaštite životne sredine. Završiti izgradnju postrojenja za tretman i bezbedno odlaganje opasnog otpada. moraju prilagoditi standardima EU u oblasti zaštiti životne sredine i jačanju integrisanja politike zaštite životne sredine sa sektorskim politikama u početnoj fazi njihove pripreme. Time će se unaprediti i inspekcijski nadzor nad sprovođenjem propisâ. nadležnih za pitanja iz oblasti životne sredine. Imajući u vidu nadležnosti Uprave za zaštitu životne sredine. dozvolama. Zakonodavstvo u oblasti životne sredine Zaštita životne sredine je zbog svoje složenosti jedna od najzahtevnijih oblasti u procesu usaglašavanja sa propisima EU. Početi primenu višegodišnjeg plana za finansiranje investicija. inspekcije i upravljanja projektima) zaštitom životne sredine potrebno je osnivanje posebnog ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine. veliki broj propisa EU koji regulišu ovu oblast. praćenjem i upravljanjem projektima). i uvedene nove procedure odnosno dozvole i saglasnosti. a sa kojima mora biti usklađeno domaće zakonodavstvo. Bezbednost životne sredine Ratifikovati i početi primenu protokola iz Kjota. Nastaviti primenu Nacionalnog programa zaštite životne sredine i akcionog plana o vodama. Navedenim zakonima je izvršena decentralizacija nadležnosti. čije se aktivnosti.3. Usvojiti i početi primenu Akcionog plana o kvalitetu vazduha. izdavanja dozvola. upravljanju otpadom i zaštiti prirode. Očekuje se sličan tranzicioni period kao i u novim zemljama članicama. Potrebno je raditi na izgradnji institucija za sprovođenje zakona (ojačati administrativne kapacitete u vezi sa planiranjem. uz znatna ulaganja. Horizontalno zakonodavstvo Zakon o zaštiti životne sredine i ostali zakoni doneti 2004. Nastaviti jačanje administrativnih kapaciteta institucija i tela. Rok za potpuno usklađivanje sa Direktivama biće dogovoren za vreme pregovora o pristupanju EU. Neophodno je prepoznati značaj sektora zaštite životne sredine. radi boljeg upravljanja (planiranja. Potpuna primena zakona postići će se donošenjem svih podzakonskih propisa. godine usklađeni su sa odgovarajućim Direktivama EU. složenost sektora zaštite životne sredine. Postoji preko 150 propisa EU sa kojima je potrebno uskladiti domaće zakonodavstvo. kao i veliki broj međunarodnih ugovora koji moraju biti implementirani. inspekcijom.

monitoring i informacioni sistem. godini.000 godišnje. br. 135/04) u skladu sa Direktivom EU (2001/43/EC). određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja i odlučivanje o davanju saglasnosti na studiju.. mere i uslove zaštite životne sredine. 2) prirodi odluke koja može biti doneta. integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja (96/61/EC) i učešću javnosti (2003/35/EC). pokrajinskom i lokalnom nivou. rađeno je oko 50–60 studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Zakon se direktno primenjuje bez donošenja posebnih propisa. glasnik RS. u članu 32 postoji odredba koja se odnosi na to da „. 3) roku u kome druga država može da saopšti svoju nameru da učestvuje u postupku procene uticaja. U godini 1994. Ministarstvo u što kraćem roku. 135/04). a najkasnije kada ono ili nadležni organ bude obavestio svoju javnost.. Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja. Od tada se broj izrađenih studija o proceni uticaja na životnu sredinu kretao oko 1.“ Republika Srbija još nije potpisnica Konvencije ESPOO. Učešće javnosti je predviđeno u svim fazama strateške procene uticaja. a taj broj je dostigao 1. dostavlja drugoj državi na mišljenje obaveštenja o 1) projektu zajedno sa svim dostupnim podacima o njegovim mogućim uticajima. br. ali je ova odredba uneta u tom očekivanju. strateškoj proceni uticaja (2001/43/EC). Strateška procena uticaja na životnu sredinu je uvedena Zakonom o strateškoj proceni uticaja (Sl. finansiranje zaštite životne sredine. Učešće javnosti je predviđeno u svim fazama procene uticaja.300 studija u 2001. sa izmenama i dopunama u 97/11/EC).. a odnosi se na planove i programe na republičkom. upravljanje i zaštitu prirodnih resursa. U Srbiji se procedura procene uticaja na životnu sredinu primenjuje prema Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. Novi zakonski okvir za zaštitu životne sredine koji je u saglasnosti sa Direktivama EU uveden je u Republiku Srbiju 2004. Obuhvat postrojenja odnosno delatnosti koje podležu proceni uticaja na životnu sredinu je utvrđen prema Listi projekata iz Direktive EU (85/337/EEC. Novi zakoni su usklađeni sa Direktivama EU o proceni uticaja na životnu sredinu (85/337/EEC). glasnik RS.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Glavna pitanja koja obrađuje Zakon o zaštiti životne sredine obuhvataju: osnovna načela zaštite životne sredine. učešće javnosti. Stupanjem na snagu novog Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu uvedena je decentralizacija organa nadležnih za izdavanje saglasnosti za studiju o proceni 84 . sa jasno navedenim nadležnostima Agencije za zaštitu životne sredine. izveštavanje. Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. industrijske udese. godine Zakonom o zaštiti životne sredine. projekat može imati značajan uticaj na životnu sredinu druge države ili ako država čija životna sredina može biti značajno ugrožena to zatraži. Takođe. inspekcije i kazne. Procedura obuhvata postupak procene u tri faze za postojeća i buduća postrojenja i projekte: odlučivanje o potrebi procene uticaja. programe i planiranje u oblasti zaštite životne sredine..

120/04). što će dati uvid u sprovedenim postupcima o proceni uticaja na životnu sredinu. uticajima pojedinih sektora na životnu sredinu 85 . Zakonske garancije učešća javnosti u odlučivanju o pitanjima životne sredine postoje u Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakonu o strateškoj analizi uticaja. Pravilnik o sadržini. Načelo informisanja i pristupa javnosti konkretizovano je odredbama Zakona o zaštiti životne sredine u skladu sa Arhuskom konvencijom. voda. dostupnost informacija i učešće javnosti pre donošenja odluke o izdavanju dozvole. Prema Zakonu o zaštiti životne sredine predviđeno je da Skupština Republike Srbije u roku od godinu dana donese Nacionalni program zaštite životne sredine i Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja (Sl. glasnik RS. U implementaciji zakona potpuni i objektivni podaci o životnoj sredini podrazumevaju razvijen katastar zagađivača i informacioni sistem – što nije uspostavljeno. u skladu sa Programom usklađivanja pojedinih privrednih grana. 69/05) donet je i očekuje se njegova implementacija. 135/04) usklađen je sa Direktivom EU (96/61/EC). zemljište) i sektorima. br. godine da postojeća postrojenja pribave integrisanu dozvolu. odnosno. Srbija nije ratifikovala Arhusku konvenciju. Ovaj sistem obezbeđuje: integrisan pristup kontroli zagađivanja izdavanjem integrisane dozvole kojom se utvrđuju obaveze operatera i uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti. br. Bezbednost životne sredine uticaja na životnu sredinu (nadležno ministarstvo. Iz tog razloga trenutno nije poznato koliko je ukupno zahteva predato i koliko je postupaka za izradu studije o proceni uticaja na životnu sredinu kompletirano. izgledu i načinu vođenja javne knjige o sprovedenim postupcima i donetim odlukama o proceni uticaja na životnu sredinu (Službeni glasnik RS. pokrajinski nadležni organ i opštine). Informisanje i učešće javnosti u donošenju odluka usklađeno je sa zahtevima Direktive EU (2003/35/EC). Programom su definisani strateški ciljevi politike zaštite životne sredine. glasnik RS. ali postoje problemi u pogledu primene ovog zakona u praksi. Neophodno je jačanje kapaciteta nadležnih organa za dosledno sprovođenje u praksi. kao i specifični ciljevi prema medijumima (vazduh. koji propisuju proceduru učešća zainteresovane javnosti kod usvajanja ovih dokumenata. Potpuna primena zakona će se postići donošenjem podzakonskih propisa. sa mnoštvom suvišnih normi i pravnih nedostataka. Do usvajanja Zakona o zaštiti životne sredine i Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine industrijske aktivnosti su bile regulisane velikim brojem zakona i propisa. Predlog Nacionalnog programa zaštite životne sredine pripremljen je i nalazi se u proceduri usvajanja.3. br. Donet je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. potpuna uzajamna koordinacija nadležnih organa u postupku izdavanja dozvola. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine ostavlja rok do 2015.

glasnik RS. 75/439. 99/32. 82/884. 98/70. Obavezu prema Zakonu o zaštiti životne sredine čini i donošenje Akcionih planova kao ključnog mehanizma za sprovođenje Programa. 97/68. institucionalna pitanja i zahteve vezane za infrastrukturu u oblasti zaštite životne sredine. 85/203. Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara definisaće postojeću zavisnost korišćenja resursa i uticaje tog korišćenja na životnu sredinu i naznačiće gde je potrebno preduzeti akcije u cilju prevazilaženja eventualnih problema. 66/91. Usvajanjem ovog zakona veliki broj direktiva EU će biti transponovan u pravni sistem (Direktive EU 96/62. posebno kada je reč o emisiji i ambijentalnom kvalitetu vazduha. 99/30. 97/101. utvrđeni su i prioritetni ciljevi i predložene su neophodne reforme. 2002/3. 86 . Na ovaj način vrši se usklađivanje propisa u ovoj oblasti sa Direktivama EEC 75/442.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. propisivanje graničnih vrednosti emisija i imisija. Upravljanje otpadom Predlog Zakona o upravljanju otpadom trenutno je u proceduri usvajanja. 2000/53. 92/72. 94/63. saobraćaj itd). 94/62. 2000/76. 2002/96. 93/12. Postojeće zakonodavstvo o kvalitetu vazduha nije usaglašeno za propisima EU. 91/157. Nacionalna strategija održivog razvoja i Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara sada su u fazi izrade. ekonomskih instrumenata. 2002/159. 53/93. kako bi se postigle sve promene potrebne za sprovođenje ciljeva. poljoprivreda. monitoring kvaliteta vazduha i rad referentne nacionalne laboratorije. Predložene reforme obuhvataju reforme regulatornih instrumenata. 91/689. Listi ciljeva dodati su ciljevi iz relevantnih sektorskih strategija i zahtevi vezani za približavanje EU. 2001/839. Novi zakon treba da propiše obaveze i odgovornosti za pitanja upravljanja otpadom. Neophodno je pripremiti nacionalni program koji se odnosi na klimatske promene. Zaštita vazduha od zagađenja trenutno je regulisana važećim odredbama „starog“ Zakona o zaštiti životne sredine (Sl. Novi zakon treba da reguliše zaštitu vazduha od zagađenja. 85/210. Ta dva dokumenta su veoma važna za bezbednost životne sredine. 48/94 i 53/95). sistema monitoringa i informacionog sistema. 83/92. Cilj Strategije je da dovede do smanjenja negativnog uticaja korišćenja resursâ na životnu sredinu i da identifikuje načine korišćenja resursâ koji su u skladu sa zaštitom i unapređenjem životne sredine. (industrija. 80/779. br. 67/93. tako da je rano govoriti o implementaciji. Kvalitet vazduha i klimatske promene Predlog novog Zakona o zaštiti vazduha nalazi se u proceduri usvajanja. Program je u proceduri usvajanja. sistema finansiranja u oblasti zaštite životne sredine. energetika. rudarstvo. 2000/69. 99/31. Takođe. 2002/215 i druge).

39/93. 67/93. glasnik RS. 53/93. 53/93. Važeći zakon koji reguliše ovu materiju jeste Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Sl. vodoprivredne dozvole-potvrde). kao i usklađivanje sa odredbama Konvencije o zaštiti flore. odnosno nadzoru nad sprovođenjem zakona. Postojećim Zakonom o vodama konkretizovane su odredbe o vodnom režimu. vodoprivrednoj delatnosti. vodoprivredne saglasnosti. Zastarela zakonska regulativa (Uredba o kategorizaciji i klasifikaciji površinskih voda datira iz 1968. br. glasnik RS. 46/91. 92/43/EC i 1999/22/EC). godine. Zakonom o vodama treba da se uredi osnovni pravni okvir za integralno upravljanje vodama u skladu sa Okvirnom direktivom o vodama (2000/60/EC). finansiranju vodoprivredne delatnosti. ali je potrebno donošenje 87 . br. glasnik RS. nadležnostima za izdavanje vodoprivrednih akata (vodoprivredni uslovi. 53/93. Zakon o zaštiti životne sredine sadrži odredbe Direktive o zaštiti od udesa SEVESO 96/82. zaštita od udesa Potrebna je puna implementacija Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja (Sl. Industrijsko zagađenje. ograničenju prava sopstvenika odnosno korisnika. vodnim područjima. godine). 135/04). 96/61 i 259/93. 48/94. Standarde za vodu za piće potrebno je prilagoditi zahtevima Direktive o vodi za piće (98/83/EC) do 2007. Ovim zakonom uređuje se gajenje. Usvajanjem ovog zakona prestaće da važe dva zakona koja trenutno regulišu ova pitanja: Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. U pripremi je i Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu. Neophodno je pripremiti Zakon o šumama. 25/96). zaštita i promet riba. Postojeći Zakon o vodama (Sl. 48/94 i 53/95) i Zakon o nacionalnim parkovima (Sl. br. Bezbednost životne sredine 96/59. divljih životinja i prirodne sredine Evrope 82/72/EC i Konvencije o migratornim vrstama koje pripadaju divljoj flori i fauni (82/461/EC). usvojiti Politiku razvoja šumarstva Srbije i doneti Strategiju razvoja biodiverziteta. a pripremljen je Zakon o finansiranju upravljanja vodama. glasnik RS. Zaštita prirode. 83/92. 67/93. 66/91.3. Neophodno je uvođenje standarda za kvalitet efluenta. Kvalitet voda i vodni resursi U pripremi je novi Zakon o vodama. vodnim zadrugama. br. biodiverzitet i šume Nacrt Zakona o zaštiti prirode je pripremljen. br. Pripremljen je nacrt Zakona o održivom korišćenju ribljeg fonda. čime će se izvršiti usklađivanje pravne regulative sa direktivama EU (79/409/EEC. ne omogućava praćenje modernih trendova u ovoj oblasti i nije usaglašena sa zakonodavstvom EU. 54/96) nije u saglasnosti sa propisima EU. glasnik RS. kao i upravnom nadzoru. odnosno usaglašavanje sa Direktivom o prečišćavanju gradskih otpadnih voda (91/271/ EC). 67/93 i 48/94).

45/90) utvrđuje uslove za uvoz i tranzit opasnih materija i određuje mere za siguran transport i zahteve za dozvole za izvoz. list SRJ. uslove za stavljanje na tržište hemikalija. treba da uredi upravljanje hemikalijama. 99/45. kao i zaštite od jonizujućih zračenja. Ovim zakonom treba da se postavi adekvatan pravni okvir za poboljšanje nuklearne i radijacione sigurnosti. Naime. Dva postojeća zakona se trenutno odnose na upravljanje hemikalijama u najširem smislu. kao i procenu rizika hemikalije po život i zdravlje ljudi i životnu sredinu. 87/71. 46/96) i Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana (Sl. 1488/94 i 304/2004. zakon o sredstvima za zaštitu bilja. Zakon o transportu opasnih materija (Sl. 15/95) klasifikuje hemikalije (supstancije i proizvode) kao opasne.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Od propisa EU najznačajnija je Direktiva broj 1999/519. Postoji nekoliko graničnih vrednosti emisije za buku koje su utvrđene kao deo standarda za proizvode (određeni kućni aparati itd). br. Postupak za klasifikaciju opasnih materija nije u skladu sa EU. U pripremi su i zakon o biocidima. list SRJ. Relevantni propisi EU iz ove oblasti jesu: Direktive EU 92/32. pakovanje i označavanje. u našem pravnom sistemu do sada nije bilo sličnog propisa. Upravljanje hemikalijama Zakon o upravljanju hemikalijama. Ne postoje odredbe za klasifikaciju proizvoda. kao i sa preporukama Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). na osnovu sistema klasifikacije OECD/EU. 2004/10. Jonizujuće i nejonizujuće zračenje Novim nacrtom Zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearnoj sigurnosti treba da se izvrši usklađivanje propisa iz ove oblasti sa relevantnim evropskim direktivama. 12/95). Važeći propisi koji regulišu zaštitu od jonizujućeg zračenja jesu Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja (Sl. podzakonskih akata za implementaciju zakona. prometa i korišćenja izvora nejonizujućih zračenja. list SRJ. br. list SRJ. Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih supstanci (Sl. Buka Pripremljen je nacrt zakona o zaštiti od buke. kojom se određuju granice izlaganja poljima zračenja. br. Predlog Zakona o zaštiti od nejonizujućih zračenja čini zakon koji će predstavljati novinu u našoj pravnoj regulativi za oblast životne sredine. Zakon o nejonizujućem zračenju će regulisati zaštitu od nejonizujućeg zračenja. br. 93/67. a naročito klasifikaciju. za ishranu bilja itd. Potrebno je doneti sanacione planove. 88 . odnosno uređivanje proizvodnje. 81/437 i 76/769. koji je u pripremi. kao i Uredbe EU 793/93.

kao i zbog činjenice da je većina država u regionu prihvatila ove međunarodne ugovore i najveći broj protokola.4.3. U tom poslu moguće je obezbediti pomoć međunarodnih institucija i organizacija kroz strukturne i bilateralne fondove. može se reći da je najveći problem i najuočljivije zaostajanje u delu međunarodnih ugovora zaključenih u okviru Ekonomske komisije UN za Evropu. Prihvatanje i primena međunarodne pravne regulative ukazuje na ozbiljnost državne uprave i na pouzdanog partnera koji je spreman da na sebe preuzme odgovornosti koje proističu iz međunarodnih pravila. zbog značaja koji pitanja koja oni regulišu imaju za većinu država u regionu. Prihvatanje i primena ovih protokola od velikog su značaja u procesu približavanja evropskim standardima i u međudržavnim odnosima susednih zemalja u regionu. Pretnje ekološkoj bezbednosti često podrazumevaju prekogranične i/ili globalne posledice za koje je neophodna međunarodna saradnja. Ona se ne može tretirati izolovano. tako i na one regionalnog i subregionalnog karaktera. ali i da koristi prednosti i pogodnosti primene opšteprihvaćenih standarda. Ipak. Međunarodna/regionalna saradnja Ekološka bezbednost takođe mora da bude deo spoljne politike svake države. Srbija je potpisala i ratifikovala napred navedene konvencije. Postoji značajno zaostajanje Srbije u ratifikovanju međunarodnih ugovora i učešću u međunarodnoj saradnji u oblasti životne sredine. Bezbednost životne sredine 3. Bazelska konvencija o kontroli prekograničnog kretanja i odlaganja opasnog otpada (1989). Konvencija o biološkom diverzitetu (1992) Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama (1992). kao što su: Konvencija o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima (1979). Međunarodna saradnja Međunarodni ili regionalni ekološki sporazumi imaju posebno važnu ulogu u sprečavanju ekoloških sukoba. Takvo stanje u pogledu ratifikovanja međunarodnih ugovora u oblasti životne sredine predstavlja problem za ostvarivanje ciljeva reforme politike životne sredine i ima uticaja na druge sektore – ovo pre svega zbog značaja koji ovi međunarodni ugovori imaju za saradnju u oblasti životne sredine i održivog razvoja. Usvojeni su brojni sporazumi i konvencije koji se bave pitanjima životne sredine. Za zemlje u tranziciji su od još većeg značaja sledeće konvencije UNECE (Ekonomska komisija UN za Evropu): 89 . To se odnosi kako na neke međunarodne ugovore univerzalnog karaktera.

Helsinki. Bern. 1992. Konvencija o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotoka i međunarodnih jezera. B. Konvencija o očuvanju evropske divljači i prirodnih staništa Evrope. 1979. 1999. o Protokol o kontroli emisija azotnih oksida ili njihovih prekograničnih protoka. 2002. Konvencija o prekograničnim posledicama industrijskih incidenata. 2001). Kopenhagenski amandman. 90 . 2000. 1985. 1979. Posebno je važna i Arhuska konvencija o pristupu informacijama. Srbija. Amandmani na Bečku konvenciju o supstancijama koja oštećuju ozonski omotač (Londonski amandman. učešću javnosti u odlučivanju i pristupu pravosuđu (1998). (Konvencija je ratifikovana 2001. 1979. Oko 40 ratifikovanih konvencija se direktno odnosi na životnu sredinu i Srbija je dužna da ih sprovodi. U procesu pripreme za ratifikaciju u prioritetu čeka još 26 međunarodnih ugovora: Konvencija o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja. 1991. godine) o Protokol o smanjenju emisija sumpora ili njihovih prekograničnih protoka za najmanje 30%. 1992. 1994. 2003. Pekinški amandman. Protokol o biološkoj sigurnosti uz Konvenciju o biodiverzitetu. Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u međunarodnom kontekstu. 1988. ESPOO. Bon. 1990.. Konvencija o zaštiti i održivom razvoju Karpata. Ove tri konvencije su po svojoj prirodi preventivne i sadrže detaljno razrađene mehanizme rešavanja sporova (Bošnjaković.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. ratifikovala je 64 međunarodne konvencije u oblasti životne sredine. Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu. 1997. Ženeva. Helsinki. kao pravni naslednik bivše Jugoslavije. Pariz. Okvirni sporazum za sliv reke Save. Konvencija UN o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa teškom sušom.) Protokoli uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima. Konvencija o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotoka i međunarodnih jezera. Sofija. Protokol iz Kjota uz Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama.

razmotre mogući uticaji takve aktivnosti na životnu sredinu. moguće je da se negativni efekti jave u nekontrolisanom obliku i prouzrokuju štetu po životnu sredinu ili zdravlje ljudi. strogo kvalifikovano. izvan njihove teritorije. 1991. o Konvencija o proceni prekograničnog uticaja na životnu sredinu (ESPOO. o Protokol o teškim metalima. 1998. 1999. Roterdamska konvencija o proceduri prethodnog informisanja o saglasnosti za neke hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini. Protokol uz Bazelsku konvenciju o odgovornosti za štetu usled prekograničnog kretanja opasnog otpada i njegovog odlaganja. Kada se ne uradi procena uticaja na životnu sredinu (EIA). 1994. Ženeva. 1998. o Protokol o smanjenju acidifikacije. Helsinki.3. Cilj Konvencije o izradi procene prekograničnog uticaja na životnu sredinu (Konvencija ESPOO) jeste da spreči. utiču na pripremu aktivnosti. eutrofikacije i prizemnog ozona. Prema odredbama Konvencije svaka članica je obavezna da preduzme potrebne pravne. administrativne i druge mere radi uspostavljanja procedure za izradu EIA 91 . Kijev. o Protokol o stalnim organskim zagađujućim materijama. o Protokol o daljem smanjenju emisija sumpora. Getenburg. 2003. Ovo pitanje je identifikovano u okviru mera politike UNECE kao regionalni problem životne sredine koji zahteva međunarodnu saradnju. 1991) Namera prisutna u osnovi koncepta o proceni uticaja na životnu sredinu jeste da se unapred. Ovo treba da se ostvari. u pripremnoj fazi nekog predloženog poduhvata. Konvencija o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancijama – POPs. 1999. 1992. U takvim slučajevima je dobro izraditi EIA na međunarodnom nivou. smanji i ograniči značajne prekogranične štete uzrokovane predloženom aktivnošću. Bezbednost životne sredine Protokol koji se odnosi na kontrolu emisija isparljivih organskih jedinjenja ili na njihove prekogranične protoke. 2001. U nekim slučajevima predložene aktivnosti su tako velikog dometa da utiču na životnu sredinu u više zemalja. Konvencija o prekograničnim efektima industrijskih udesa. 1998. Arhus. koje mogu da imaju znatan negativan uticaj na životnu sredinu u tim državama. Oslo. između ostalog. i time što će nacionalno zakonodavstvo svih članica definisati procedure za procenu uticaja na životnu sredinu i omogućiti državama članicama da. Protokol o registru zagađenja i transfera zagađujućih materija – PRTR. Arhus.

Ispuštanje opasnih supstancija u vode. jesu tek neki primeri štete koja se nanosi vodama. kontrolišu i eliminišu pomenuti negativni procesi radi dobrobiti ljudi i životne sredine. Ratifikacija ove konvencije je ubrzana nekolikim industrijskim incidentima na reci Tisi 2000. eutrofikacija i acidifikacija voda. Konvencija o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotoka i međunarodnih jezera Poslednjih decenija je primećeno dramatično pogoršanje stanja vodotokâ i jezerâ. UNECE je ocenio da sve veći broj prekograničnih industrijskih incidenata predstavlja ozbiljan regionalni problem. zahtev za svaku traženu pomoć da bi ublažile posledice incidenta. smanjenje i kontrolu svakog značajnog negativnog prekograničnog uticaja neke predložene aktivnosti. godine. kontroliše i smanji prekogranično zagađenje sa stacionarnih i nestacionarnih izvora. koji zahteva jačanje nacionalnih i međunarodnih napora da se spreče. od industrijskih incidenata njihovim sprečavanjem. UNECE je ovo identifikovao kao ozbiljan regionalni problem. Ova zaštita treba da se ostvari smanjenjem učestalosti i ozbiljnosti ovih incidenata ili sanacijom posledica kada do njih dođe. dodatne informacije o incidentu nakon izvršene procene situacije.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Cilj konvencije je jačanje saradnje među državama (na bilateralnom i multilateralnom nivou) s ciljem da se spreči. Konvencija takođe ima cilj da 92 . uključujući i one prekogranične. gubitak biodiverziteta i zagađenje morskih sredina. Njegov cilj je da pomogne potpisnicama putem sledećih mehanizama: rana najava. usled zagađenja sa kopna. uglavnom usled industrijskog razvoja. Do sada su samo neki od instrumenata predviđenih Konvencijom postali operativni. tokom i nakon industrijskih incidenata. i za omogućavanje učešća javnosti. promene korišćenih metoda u poljoprivredi i rastuće urbanizacije. Konvencija takođe promoviše aktivnu međunarodnu saradnju između potpisnica pre. koja upozorava i informiše o industrijskom incidentu ili o opasnosti njegovog nastanka. Obaveze potpisnica su sprečavanje industrijskih incidenata ili hitno reagovanje na njih u najvećoj mogućoj meri. Cilj Konvencije o prekograničnim posledicama industrijskih incidenata (Konvencija o industrijskim incidentima) jeste zaštita ljudi i životne sredine. godine) jeste primer instrumenta koji je usvojen i funkcionalan. Konvencija o prekograničnim uticajima industrijskih incidenata Industrijski incidenti uvek predstavljaju ozbiljnu pretnju životnoj sredini i kvalitetu života na lokalnom nivou. koliko god je to moguće. posebno u priobalnim oblastima. Članice su takođe obavezne da preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje. Neki incidenti su posebno velika pretnja i negativno utiču na okolnu oblast. Sistem obaveštavanja UNECE o industrijskim incidentima (usvojen 2000. koji zahteva usvajanje posebne konvencije.

mehanizam čistog razvoja i mehanizam trgovine emisijama). očuvanje vodenih resursa i životne sredine u celini. koje pripadaju Aneksu 1. obnovljivi izvori energije i drugi segmenti). posebno zemalja iz Priloga I. 93 . Takođe su obavezne da uspostave sistem praćenja (inventure) emisija gasova „staklene bašte“ po izvorima i uklanjanja gasova „staklene bašte“ odgovarajućim sistemima. Iz toga proističu klimatske promene koje negativno utiču na prirodne ekosisteme i na produktivnost. do 2012.2% u odnosu na referentnu 1990. obavezuju se da svoje ukupne emisije GHG smanje za 5. jer se ovi podaci moraju dostavljati konferenciji potpisnica. posebno kada je reč o aktivnostima koje uzrokuju ili mogu da uzrokuju prekogranične uticaje. Taj nivo treba da se postigne u vremenskom okviru koji će omogućiti ekosistemima da se prirodno prilagode klimatskim promenama. EU je preuzela obavezu da svoje emisije smanji za 8%. koji će onemogućiti ugrožavanje proizvodnje hrane i koji će omogućiti da se privredni razvoj nastavi na održiv način. kao što su šume. Konkretnije obaveze zemalja potpisnica. godine. Bezbednost životne sredine promoviše održivo gazdovanje vodama. Industrijske zemlje i zemlje u tranziciji. a stupio je na snagu 2005. Konvencije. Zemlje u razvoju mogu učestvovati u mehanizmu čistog razvoja. Regionalna saradnja Srbija se aprila 2003.3. uključene su u Protokol iz Kjota. godinu. koja može da ugrozi bezbednost hrane i čovečanstva. godine pridružila Savetu za crnomorsku ekonomsku saradnju (implementaciono telo je Komisija za saradnju u oblasti zaštiti životne sredine) i avgusta 2003. koji je usvojen 1997. Ova konvencija je uvela jedan koordiniran kooperativan koncept (zasnovan na jednakosti i reciprocitetu) razumnog korišćenja prekograničnih voda. Protokol iz Kjota uvodi mehanizme trgovine emisijama (mehanizam zajedničke implementacije. u prvom obavezujućem periodu od 2008. i to na dobrovoljnoj osnovi (energetska efikasnost. Od velikog je značaja razvijanje regionalne saradnje u oblasti upravljanja vodnim resursima. godine. Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama i Protokol iz Kjota Pojačani efekti gasova „staklene bašte“ uslovljeni njihovom snažnom emisijom (GHGs) izazivaju dodatno zagrevanje Zemljine površine i atmosfere. godine ratifikovala međunarodnu Konvenciju o saradnji radi zaštite i održivog korišćenja reke Dunav. Cilj Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama čini stabilizacija koncentracija gasova staklene bašte na nivou koji bi onemogućio opasne antropogene uticaje na klimatski sistem. Sve potpisnice su obavezne da usvoje nacionalne programe za ublažavanje klimatskih promena. godine (član 3 i aneks B). Zemlje koje su pristupile EU preuzele su iste obaveze iz UNFCCC-a i protokola iz Kjota kao i EU.

Kako Dunav drenira područje od oko 817. Konvencija o saradnji radi zaštite i održivog korišćenja reke Dunav Dunav i njegove pritoke predstavljaju jedinstven ekosistem sa brojnim vrednim prirodnim oblastima. Hrvatska. Glavni cilj Sporazuma je jačanje saradnje navedenih strana na režimu plovidbe. Konvencija o saradnji za zaštitu i održivo korišćenje reke Dunav (Konvencija za zaštitu Dunava) ima cilj da omogući održivo i pravedno upravljanje vodom u slivu Dunava. regulisanjem korišćenja. vodenih površina i celokupan opseg biodiverziteta u slivu Dunava. Geografska oblast sliva obuhvata teritorije četiri zemlje članice Sporazuma. godine. Bosna i Hercegovina i Srbija su potpisale Međunarodni okvirni sporazum o slivu reke Save. Pokrenute su međunarodne aktivnosti da bi se bolje zaštitile vode Dunava i Crnog mora. godine potpisan je Ugovor o osnivanju energetske zajednice jugoistočne Evrope. sa osvrtom na zagađenje od poljoprivrede. Ona obuhvata zaštitu kvaliteta i količine vode. kojim se naglašava potreba i rokovi za implementaciju odgovarajućeg zakonodavstva EU iz oblasti energetike i životne sredine. 1994). Srbija učestvuje i u Regionalnom programu za rekonstrukciju u oblasti životne sredine (REReP): 94 . koji promoviše održivo upravljanje vodama. Za implementaciju ovog Sporazuma strane su osnovale međunarodnu komisiju za sliv reke Save. propadanje rečnog basena može negativno uticati na stanovništvo. i Konferencija potpisnica. Postoje dva osnovna tela koja koordiniraju primenu Konvencije na međunarodnom planu: Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (ICPDR). Inicijativa za reku Tisu započeta je pilot-projektom međunarodne Organizacije za hranu i poljoprivređu (FAO) o kvalitetu vode. Sliv reke Save spada u drugi najveći podsliv Dunava. kao telo koje donosi odluke. Sporazum je u saglasnosti sa integracionim procesima EU. kao i zakonodavstva u oblasti konkurencije i zakonodavstva koje se tiče obnovljivih izvora energije. koja utvrđuje sveukupnu politiku rada Konvencije. održivom upravljanju vodama i prevencijom opasnosti po vode. uzimajući u obzir Konvenciju o zaštiti reke Dunav (Sofija. odmah posle sliva reke Tise. a takođe uzima u obzir i zaštitu Crnog mora. decembra 2002.000 kvadratnih kilometara sa oko 85 miliona ljudi. Oktobra 2005. Ovaj Sporazum treba da obezbedi održivi razvoj regiona koji treba da bude uspostavljen u saradnji zemalja sliva. Primećene su i značajne negativne promene kvaliteta vode u Crnom moru. a ratifikacija je u pripremi.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Sporazum o slivu reke Save Slovenija. Regionalna saradnja u transportu i energetici poboljšana je kroz regionalnu saobraćajnu mrežu jugoistočne Evrope i Regionalno tržište energije. zaštite voda i akvatičnog ekosistema i zaštite od štetnih uticaja. Srbija je potpisala Sporazum.

kao i Sporazuma između Srbije i Rumunije o saradnji i zajedničkom učešću u slučaju hitnih potreba. Bilateralna saradnja Maja 2005. U pripremi je Sporazum o saradnji u oblasti zaštite životne sredine između Republike Srbije i Republike Bosne i Hercegovine.27 – prekogranična saradnja – čišćenje reke Drine i jezera Perućac između Srbije i BiH. U pripremi je i Sporazum o saradnji u oblasti zaštite životne sredine između Srbije i Hrvatske. Postoji saradnja na zaštiti reke Dunav. godine potpisan je Memorandum o razumevanju između nadležnih ministarstava Albanije i Srbije u oblasti zaštite životne sredine. Oktobra 2007. Postoji inicijativa za zaključenje Sporazuma o saradnji sa Republikom Hrvatskom i Republikom BiH u oblasti zaštite od katastrofa i prirodnih nepogoda. sa Mađarskom i Rumunijom. Bezbednost životne sredine Projekt REReP 4. Postoji saradnja na zaštiti reke Dunav i reke Save. Srbija takođe učestvuje u programu saradnje sa susedima. Takođe. UNOPS. postoje planovi za potpisivanje Sporazuma o saradnji u oblasti zaštite životne sredine između Srbije i Rumunije. ustanovljavanje sistema monitoringa zagađenja vazduha u Pančevu koji finansira italijanska vlada. Zemlje jugoistočne Evrope predložile su pet za95 . ECENA (bivši BERCEN) – mreža inspektoratâ za zaštitu životne sredine. Postoje planovi za potpisivanje Sporazuma o saradnji u oblasti zaštite životne sredine između Srbije i Mađarske i interes za zaključivanje Sporazuma između Srbije i Mađarske o saradnji i zajedničkom učešću u slučaju hitnih potreba. grad Venecija i provincija Ravena. Pilot-projekt u Pančevu „Monitoring životne sredine i održiva prekvalifikacija određenih industrijskih oblasti“ finansira italijansko Ministarstvo za zaštitu životne sredine i teritorije. UNDP. pomoć u izradi propisâ u oblasti životne sredine. zaštiti reke Dunav i reke Save. Nadležna ministarstva potpisala su memorandum o osnivanju prekograničnog parka prirode „Stara planina“. program prioritetnih investicija za zaštitu životne sredine. U sklopu procesa saradnje sa Bavarskom (Nemačka) osnovana je radna grupa za saradnju u oblasti životne sredine. Postoji saradnja na zaštiti reke Dunav i reke Save. U pripremi je Sporazum o saradnji u oblasti zaštite životne sredine između Srbije i Bugarske.3. Postoji saradnja na zaštiti reke Dunav.3. godine u Beogradu će se održati Ministarska konferencija „Životna sredina za Evropu“. Postoji saradnja na zaštiti reke Dunav. Dve zemlje takođe sarađuju na realizaciji programa REReP. Jula 2002. Japan pruža podršku sektoru životne sredine preko Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA). Postoji inicijativa za potpisivanje Sporazuma u oblasti zaštite životne sredine između Srbije i Slovenije. godine potpisan je Sporazum SR Jugoslavije i Republike Makedonije u oblasti zaštite životne sredine i nalazi se u procesu ratifikacije.

Pitanje odgovornosti za zagađenje iz prošlosti. istraživanje i razvoj.5. a posebno u odnosu na obrazovanje. objekti hemijske industrije. toplane). Najveće zagađenje vazduha potiče od procesa sagorevanja lignita lošeg kvaliteta (termoelektrane u Obrenovcu. a njegovim sagorevanjem nastaju velike količine pepela. čađi. 3. proširenje regionalne saradnje zemalja jugoistočne Evrope u oblasti klimatskih promena. saobraćaju.5.1. Specifične zagađujuće materije su one koje se emituju iz određenih 96 . prašina). Termoelektrane su opremljene elektrofiltrima. neodgovarajuće skladištenje sirovina. upravljanje otpadom) i međunarodnim sporazumima. Kvalitet ambijentalnog vazduha je uslovljen emisijama SO2. obrazovanje i razvijanje svesti u oblasti životne sredine. usaglašavanje i sprovođenje propisa iz oblasti životne sredine. Vazduh i klimatske promene 3. od kojih je većina nedavno uvezena u velikom broju. praškastih materija i drugo koje potiču iz termoenergetskih objekata i industrijskih postrojenja. Katastar zagađivača ne postoji. razvijanje javne svesti itd. individualnim kotlarnicama. U porastu je zagađenje od saobraćaja. Lignit ima nisku kaloričnu vrednost i visok sadržaj vlage. rafinerije nafte. tretman otpadnih voda. NOx. koje su široko rasprostranjene i neizbežno prisutne u svakodnevnim ljudskim aktivnostima. građevinska delatnost. ali ne postoje postrojenja za odsumporavanje ili smanjenje emisija azotovih oksida. Prate se osnovne zagađujuće materije. Kvalitet vazduha Glavne izvore zagađivanja vazduha čine: termoenergetski objekti (termoelektrane. ugljen-monoksid i prizemni ozon. SO. još uvek koriste olovni benzin i niskokvalitetna motorna goriva (dizel-gorivo sa visokim procentom sumpora). investicije u infrastrukturu životne sredine na lokalnom nivou i razvijanje kapaciteta za podršku velikim investicijama (na primer. suspendovane čestice (dim. Podaci o vrednostima parametara kvaliteta vazduha na području Republike Srbije rezultat su sistematskog sprovođenja Programa kontrole kvaliteta vazduha. Stara vozila. azotovi oksidi. uključujući koncentracije čađi. sumpornih i azotovih oksida. čađ. Lazarevcu i Kostolcu) i motornih goriva. jedničkih prioriteta u oblasti životne sredine za razmatranje na konferenciji u Beogradu: jačanje kapaciteta i saradnja zemalja jugoistočne Evrope na održivom razvoju. deponije otpada i drugi činioci. industriji. kao što su: sumpor-dioksid. produkti sagorevanja goriva u domaćinstvima.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.

750. Prema rezultatima Republičkog zavoda za statistiku iz popisa 2002. Mn.000 stanova oko 32% domaćinstava je bilo priključeno na centralno grejanje (oko 26%) ili na gasovod (oko 6%).0 2002. t e.94 0. što će se svakako odraziti u odgovarajućem smanjenju potrošnje čvrstih goriva. izuzimajući industrijska područja. godinu (oko 50% domaćinstava).900.03 1. i 97 . n. 6.03 0. obnovljivi izvori energije imaju trend povećanja učešća. godini pokazuju da je srednja godišnja vrednost za SO2 bila iznad granične vrednosti imisije u Beogradu (51 dan). može se zaključiti da je potrošnja čvrstih goriva (drveta i uglja). Ministarstvo rudarstva i energetike U Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015.5 2006.4 1998.5 1994. od ukupno oko 2.69 15.91 12. Srbija je imala više od 1.40 15. a rezultati merenja u 2005. mil.70 11. Uprkos nekoherentnosti podataka iz prethodnih izvora. As itd). pripremu hrane i sanitarne tople vode. Veliko zagađenje vazduha potiče od saobraćaja zbog korišćenja goriva sa dodatkom olova. Cd. za oko 400.1. hlor. 8. n. Boru (119 dana) i Užicu (24 dana). 6. iako smanjena u odnosu na 1990. fluoridi.39 0.5 2003. % 1990.000 odnosno 180. Sistematsko praćenje kvaliteta vazduha sprovodi se u mreži mernih mesta na teritoriji cele Republike. teški metali iz procesa proizvodnje i sagorevanja (Ni. 9. kao i povećanje broja korisnika centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom. godine predviđa značajno povećanje individualnih potrošača prirodnog gasa. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. odnosno za zagrevanje stambenog prostora. dok se ukupan broj stanova koji koriste čvrsta ili tečna goriva ili električnu energiju smanjio na oko 68%.5. godine predviđa se opadanje potrošnje čvrstih goriva.31 0.47 0. t e.000 registrovanih putničkih vozila i taj broj se rapidno povećava. pa ni u Srbiji. Učešće čvrstih goriva u potrošnji finalne energije (u milionima tona ekvivalentne nafte) Godina Ukupna potrošnja finalne energije Čvrsta goriva mil.3.2 Izvor: Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. Veliki je broj automobila bez katalizatora. dok električna energija i novi. Cr. Potrošnja čvrstih goriva u domaćinstvima ne prati se eksplicitno ni globalno. Hg. godine. Nisu u velikoj meri rasprostranjene u vazduhu okoline. Tabela 3. Pb. Do približne slike stanja može se doći poređenjem struktura domaćinstava i energenata za zadovoljenje toplotnih energetskih usluga.80 11. godine.000 domaćinstava.98 12. Godine 2004. Bezbednost životne sredine industrijskih procesa proizvodnje: ugljovodonici. ni regionalno. 7. 4.

odnosno. 519 1999. Podaci u izveštaju o implementaciji Milenijumskih ciljeva iznose (za Srbiju i Crnu Goru) za 2003. Potrošnja CFC-a u periodu 1996–2004. godine procenjena je na 2.2. ispuštanje otpadnih voda i generisanje otpada (primena principa „zagađivač plaća“). 920 1997. Usvojen je propis o naknadama za zagađenje vazduha.3 kg po glavi stanovnika. 370 2003. prema Nacionalnom programu za eliminisanje iz upotrebe CFC-a u SCG prikazana je u sledećoj tabeli.800 metričkih tona. godini opala na oko 900 metričkih tona. Naknade su prihod Fonda za zaštitu životne sredine. 549 2000. U Srbiji nema proizvodnje CFC-a i sva potrebna količina se uvozi. 412 2004.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Tabela 3. Srbija ne proizvodi ni ostale materije koje oštećuju ozonski omotač. 3. dalje visoka. ovaj vid energije učestvuje sa oko 37% u strukturi ukupne potrošnje finalne energije. Validni podaci biće prikupljeni za potrebe inicijalne nacionalne komunikacije. Ona je u rangu sa zemljama u razvoju. u okviru obaveza koje proističu iz članstva Srbije u Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime (UNFCCC). Postojeća zakonska regulativa za emisiju i imisiju nije usklađena sa regulativom EU. 307 2001. Na teritoriji Srbije ovaj gas uglavnom nastaje pri sagorevanju fosilnih goriva u termoelektranama i toplanama i u jednom delu stanova koji se greju na ovaj način. 283 Izvor: Nacionalni program za eliminisanje iz upotrebe CFC u Srbiji i Crnoj Gori. čija je procenjena godišnja potrošnja kontrolisanih materija koje oštećuju ozonski omotač manja od 0. 832 1998. Srbija i Crna Gora Godina Metričke tone 1996. kao i podsticajne ekonomske mere za smanjenje emisije u vazduh. godinu 4. Klimatske promene i oštećenje ozonskog omotača Nedostaje nacionalni katastar emisije gasova sa „efekom staklene bašte“. Srbija. odnosno ukupno 50. pogotovo sa stepenom industrijske aktivnosti tokom poslednjih desetak godina.2. Sa svođenjem potrošnje ovih goriva na oko 10% do 2015. Izveštaj o Milenijumskim ciljevima 98 . 262 2002. popis supstancija koje izazivaju oštećenje ozonskog omotača. Potrošnja hlorofluorougljenika (CFC) u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji u toku 1986.5. Njihova potrošnja je u 1994.76 metričkih tona CO2 po stanovniku.250–2. Raspoloživi brojčani podaci predstavljaju procenu i ne mogu se smatrati relevantnim. godine broj domaćinstava koji ih koriste bio bi oko 30%. a nepotpun monitoring i njegovo nedovoljno sprovođenje utiču na sticanje nerealistične slike o stepenu zagađenja vazduha u Srbiji.5. Potrošnja CFC u periodu 1996–2003. budući da se na ovaj način još uvek greje 40% domaćinstava. nije značajniji emiter CO2.023 miliona metričkih tona CO2.

1982. uzrokovan ljudskim aktivnostima. astmatičara i starijih. koji i dalje traje. Veoma bitna zagađujuća materija u Srbiji jeste olovo. uključujući CFC. a koji se završava 2000. Stanovništvo velikih urbanih područja naročito je izloženo ovim zagađujućim materijama. intenzitet trenda raste. 3. Radi održavanja radijacionog balansa Zemlja emituje dugotalasno zračenje u atmosferu i dalje u vasionu. smanjen imunitet itd. Praćenje podataka iz 2003. dužine 50 godina. potrošnja svih supstancija koje oštećuju ozonski omotač. Pojedini gasovi (vodena para. ozon. Po trendu vrednosti podataka u poslednjih 35 godina. godišnja temperatura vazduha za područje Srbije povećavala se intenzitetom od 1oC za 100 godina. ima pozitivnu vrednost. Zagađenje vazduha može da utiče na ljudsko zdravlje direktnim oštećenjem respiratornog sistema. godine započeo je rast godišnje temperature u Srbiji. Praktično. za 2004. zbog njegove široke upotrebe kao aditiva za gorivo. što praktično znači da se otopljavanje na godišnjem nivou intenziviralo poslednjih decenija.3. čestice i SO2. Kraći periodi imaju veće pozitivne vrednosti.6 puta veća nego što je maksimalna dozvoljena vrednost. a deo vrate prema Zemljinoj površini. Čovek ne može direktno upravljati procesima u klimatskom sistemu i tako uticati na klimu. koji može izazvati ozbiljne respiratorne smetnje. Povišena koncentracija olova takođe može da se prenese u lanac ishrane preko kontaminacije zemljišta i poljoprivrednih useva duž glavnih saobraćajnica. Uticaj zagađenog vazduha na zdravlje Zagađenje vazduha. doveo je do narušavanja energetskog bilansa atmosfere i njenog zagrevanja u globalnim razmerama. kontaminacija vode. ugljen-dioksid.3. metan) imaju sposobnost da Zemljino dugotalasno zračenje apsorbuju i da potom deo emituju u vasionu. 99 . buka i zračenje glavni su uzroci narušavanja zdravlja zbog životne sredine. One obuhvataju: slabljenje funkcije pluća. Bebe i mala deca naročito su osetljivi čak i na niske koncentracije olova. Jaka korelacija se obično pojavljuje između dnevnih stopa smrtnosti i akutnih epizoda zagađenja vazduha.5oC za 100 godina. Nagli rast atmosferske koncentracije gasova staklene bašte u prethodnom veku. isparljiva organska jedinjenja (VOCs).2 i 0. Sa skraćivanjem niza podataka koji se završava 2000. pogotovo azotni oksidi (NOx). prvenstveno kod dece. Bezbednost životne sredine Istovremeno. Trend vrednosti niza podataka godišnje temperature vazduha za Srbiju. godinu iznosila je 298 metričkih tona. upala sluzokože pluća. Efektom staklene bašte se naziva prirodan proces vraćanja dela dugotalasnog zračenja Zemlje na njenu površinu.5. godine pokazuje da je koncentracija olova u vazduhu u Beogradu bila 5. 1966–2000. azot-suboksid. Većina zagađujućih materija ima negativan uticaj na zdravlje ljudi. pogoršanje astme. Intenzitet mu je između 0. ulaskom u krvni i limfni sistem. Posebno zabrinjava smog.

6. Od 1950. a snabdevaju skoro 40% svetske populacije vodom za kućnu upotrebu. energetiku i druge svrhe. na primer. Vodni resursi Voda je dugo bila ključna ilustracija ekološke bezbednosti.6. Kvalitet voda Kvalitet voda u Srbiji je generalno loš i dalje se pogoršava. Kanal Dunav–Tisa–Dunav i 100 . Crni Timok i Borska reka. Rzava. a u centralnoj Srbiji oko 18%. dok su preostala 92% tranzitne vode koje dotiču u zemlju Dunavom. od kojih 176 reka protiče kroz dve zemlje. Samo 8% voda potiče iz Srbije. Najmanje 261 svetska velika reka protiče kroz više zemalja. a potrošnja vode je povećana za 180%. Lugomir. sa blizu 3 milijarde ljudi. Najzagađeniji vodotokovi su Stari i plovni (tj. Toplica. Treba istaći da se u Vojvodini za industriju iz podzemnog akvifera zahvata oko 28% vode. dok se kvalitet prati preko indikatora pristupa stanovništva sistemu odvođenja otpadnih voda. Očekuje se da potrošnja poraste za novih 40% u sledeće dve decenije. Pad kvaliteta vode se donekle pripisuje prekograničnom zagađenju voda koje ulaze u Srbiju. a površinska izvorišta sa 66% ukupnog kapaciteta. U proteklih 50 godina bilo je više od 450 sukoba vezanih za vodu. kanal Vrbas–Bečej. učestvuju sa 60% u snabdevanju vodom za piće. ili 2/5 svetskog stanovništva. Prema stanju iz 1991. Površinske vode se zahvataju u količini od oko 250 miliona m3/godina. Moravice i Mlave u centralnoj Srbiji. a u 37 slučajeva je došlo do oružanog sukoba između zemalja. Kapacitet izvorišta podzemnih voda bio je oko 714 miliona m3/godina. Savom. 3. Kvantitet se prati količinom zahvatanja podzemne vode. poljoprivredu. duž reke Đetinje. a 37 kroz četiri ili više zemalja. uglavnom zahvaljujući velikom kapacitetu razblaživanja. Tisom i drugim vodotocima. godine globalno snabdevanje vodom za piće po stanovniku palo je na 60%. ali samo ukoliko ih racionalno koristi. što je neracionalno. Kvalitet voda je posebno ugrožen ispuštanjem neprerađenih otpadnih voda. Primeri veoma čiste vode – klase I i I/II –veoma su retki i nalaze se u planinskim područjima. kanal) Begej. Resursi podzemnih voda su od izuzetnog značaja za Srbiju.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Njihovi slivovi obuhvataju više od 45% površine kontinenata. Srbija raspolaže dovoljnim količinama voda za zadovoljavanje svojih potreba. Pored velikog zagađenja. dok je svetska populacija narasla za preko 150%.1. Reka Tisa ulazi u Srbiju kao reka III klase. s obzirom na to da podzemne vode treba čuvati za vodosnabdevanje stanovništva. 48 kroz tri zemlje. Srbija je bogata izvorima mineralne i termalne vode. godine zahvaćene količine podzemne izdani korišćene su sa 80%. kvalitet Dunava ostaje unutar klase II–III. Briga za vodne resurse odnosi se i na kvalitet i na kvantitet. Skoro 80 zemalja. a reka Begej ulazi u Srbiju kao reka IV klase. Veliki Lug. već oseća ozbiljan deficit vode. Studenice. od čega su najznačajnija aluvijalna izvorišta (oko 390 miliona m3/godina). 3.

dok najveći deo preostalih funkcioniše sa značajno smanjenom efikasnošću. pored primarne. Prema stanju iz 1991. Bezbednost životne sredine sekundarni irigacioni i transportni kanali u Vojvodini veoma su zagađeni. Neadekvatno. Samo neka od ovih postrojenja. odnosno sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda. a nijedno od njih i tercijarnu. usled ispuštanja neprečišćenih industrijskih i komunalnih otpadnih voda i drenažnih voda iz poljoprivrede. Najveći gradovi u zemlji. godine zahvaćene količine podzemne izdani korišćene su 101 . Izgrađenost i amortizacija kanalizacione infrastrukture znatno zaostaju za vodovodnom infrastrukturom.3. Jedan od najznačajnijih uzroka zagađenja voda jeste neodgovarajuća kanalizaciona infrastruktura. Oko 33% stanovništva u Srbiji koristi javni kanalizacioni sistem. Beograd. godine procenjeno je na oko 14 miliona ekvivalentnih stanovnika. biološku obradu. 55% u centralnoj Srbiji i 68% u Beogradu). Samo 28 gradova u Srbiji ima postrojenje za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda.6.6. odnosno oko 7%. Vodosnabdevanje i kvalitet vode za piće Za vodosnabdevanje stanovništva koriste se i podzemne i površinske vode. Pored toga. Od ukupne količine komunalnih otpadnih voda. Izveštaj o milenijumskim ciljevima razvoja Ukupno opterećenje komunalnih i industrijskih otpadnih voda u Srbiji 1990. 3. omogućavaju i sekundarnu. odnosno nedovoljno održavanje i ulaganje proteklih godina dovelo je do značajnog pogoršanja stanja velikog dela kanalizacione infrastrukture. a u ukupno oko 40 postrojenja za njihovo prečišćavanje obrađuje se samo oko 1 milion ekvivalentnih stanovnika.1.2. Priključenost gradskog i prigradskog stanovništva na javni kanalizacioni sistem Teritorija Grad Beograd Centralna Srbija Vojvodina Ukupno Gradska i prigradska naselja (%) 68 55 45 55 Izvor: Vodoprivredna osnova 2002. azotnih i fosfornih jedinjenja. Tabela 3. oko 87% se bez prečišćavanja ispušta u recipijente. neka od njih uopšte nisu u funkciji. Novi Sad i Niš nemaju komunalno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Posebno kritična mesta su glavni kolektori i crpne stanice. odnosno uklanjanje nutrijenata. Stepen priključenosti gradskog i prigradskog stanovništva na javni kanalizacioni sistem iznosi 55% (45% gradskih sredina u Vojvodini.

Postoje 153 sistema javnog vodosnabdevanja. u% 14.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. jer čak 29% uzoraka vode iz vodovodske mreže ne zadovoljava ni bakteriološke ni fizičke/ hemijske standarde. zajedno sa nedostatkom podsticaja za racionalnu potrošnju vode.4 Javni vodovod. a površinska izvorišta sa 66% ukupnog kapaciteta. dovodi do prekomerno visoke tražnje za vodom i prekomerne eksploatacije resursâ. u% 70.0 72. Procenti uzoraka vode za piće koji ne zadovoljavaju standarde kvaliteta Više od 5% uzoraViše od 20% ka ne zadovoljava uzoraka ne bakteriološke zadovoljava fizičke/ standarde hemijske standarde 49% 41% 41% 75% 31% 75% Ne zadovoljava ni bakteriološke ni fizičke/hemijske standarde 29% 17% 67% Region Srbija ukupno Centralna Srbija Vojvodina Izvor: Republički zavod za zaštitu zdravlja „Milan Jovanović-Batut“ 102 .5 Hidrofor i slično. Procenjeno je da je 1991. sa vrlo visokim procentom gubitaka. godine javnim vodovodom bilo obuhvaćeno oko 63% ukupnog stanovništva.6. Sanitarne zone izvorišta nisu propisno obezbeđene.6. Opremljenost. koja je usvojena 2002. Opremljenost stanova instalacijama vodovoda Godina 1991. Tretman vode za piće na mnogim lokalitetima nije adekvatan. 2002. Oko 60% stanovništva u Srbiji ima pristup vodovodnom snabdevanju vodom za piće. dok još 15% stanovništva ima nekakav oblik vodosnabdevanja. a 5–7% njih svakodnevno. u% 84. Kvalitet vode za piće u Srbiji generalno je nezadovoljavajući. posebno u seoskim područjima (kojih ima oko 50%) u snabdevenosti stanovništva vodom za piće u stanovima ili dvorištima.1 15. Na osnovu podataka iz Vodoprivredne osnove Republike Srbije. primetna su regionalna odstupanja. Ta činjenica. Tabela 3. Ovaj procent se u ruralnim područjima kreće čak oko 50%.3.9 Izvor: Republički zavod za zaštitu zdravlja „Milan Jovanović-Batut“ Poseban problem je nezadovoljavajući kvalitet vode za piće.1 88. Oko 30% gradskog stanovništva ima povremene prekide u snabdevanju.2. sa 80%. godine. Tabela 3. Distributivna vodovodna mreža je stara.

doprinos kultivacije zemljišta eutrofikaciji vodenih masa značajno je smanjen. dok su 2002. a sa današnjeg aspekta imaju neadekvatne konstrukcione elemente za zaštitu i sprečavanje erozije.9 t zemljišta/ha godišnje. Zemljište Opasnost za svet danas predstavlja gubitak agro-biodiverziteta. Široka upotreba olovnog benzina izaziva zagađenje zemljišta olovom duž glavnih puteva. U Vojvodini je oko 85% poljoprivrednog zemljišta ugroženo eolskom erozijom. godine poboljšati za 15–20%. 3. Potrošnja đubriva u Srbiji opala je sa 115 kg/ha 1991. Prema tome. Erozija zemljišta je prirodan proces koji se može ubrzati nekontrolisanom sečom šuma i pogrešnim korišćenjem zemljišta. Ovo najbolje potvrđuju činjenice da su mnogi naši krajevi potpuno ostali bez rastresitog pokrivača. 103 . Srbija spada u red zemalja koje su veoma ugrožene erozijom. Na kvalitet zemljišta negativno utiče nekontrolisana i neadekvatna primena veštačkih đubriva i pesticida.7. odnosno pogoršanja njegovog kvaliteta (boniteta). Procenjuje se da će se snabdevanje vodom za piće u ruralnim područjima do 2015. Informisanje o praksi dobrog upravljanja životnom sredinom na velikim stočarskim gazdinstvima vrlo je slabo. zbog upotrebe pesticidâ.486 km2 erodiranog zemljišta. Upotreba pesticida i đubriva u poljoprivredi. samo su neki od akutnih problema. U Srbiji je 1999. pored ostalih faktora. Jedan deo odgovornosti snose i mnogi objekti za odbranu od bujičnih poplava i erozije. godine zabeležena 284 km2 erodiranog zemljišta. Loše upravljanje otpadom i hemikalijama izaziva degradaciju zemljišta. a nekad i mnogostruko više. Bezbednost životne sredine Nezadovoljavajući kvalitet isporučene vode u mnogim područjima i dalje predstavlja veliki problem. dok u svetu erozija godišnje pojede vise od 50 miliona hektara. To je posledica erozije izazvane prirodnim procesima. kao i zagađivanje zemljišta otpadom. i to. kojem se mora posvetiti značajna pažnja. koji su izgrađeni pre više od četrdeset godina. godine. Erozija zemljišta predstavlja ispiranje i odnošenje najsitnijih i najplodnijih čestica iz rastresite podloge. jer su u pitanju štete ogromnih razmera. a za marginalizovane grupe za oko 30%. godine na 36 kg/ha 2002. pa čak i đubriva.000 hektara obradivog zemljišta samo na tlu Srbije. Borbu sa erozijom i bujičnim poplavama treba shvatiti ozbiljno. uz prosečni gubitak veći od 0. Trenutno su problemi zagađenja zemljišta i eutrofikacije u Srbiji povezani uglavnom sa nekontrolisanim ispuštanjem neprečišćenih otpadnih voda sa stočnih farmi. prema Statističkom godišnjaku 2005. Erozija je osnovni razlog zbog kojeg se godišnje praktično gubi 25. godine. kao i odsustvo kontrole kvaliteta vode za navodnjavanje.3. zabeleženo 3. Pojava i razvoj erozionih procesa predstavljaju jedan od osnovnih uzroka degradacije zemljišta.

visokoplaninska staništa i druga područja) i uzrokuje smanjivanje. rezervata prirode (98).0 2004.426 km2.8. ali su oni jedini kojima se raspolagalo. posebno na površinskim kopovima. gde se vrši eksploatacija lignita koji leži ispod najkvalitetnijih zemljišta.000 biljnih zajednica. 6. stepe i šumostepe. odnosno gubljenje biodiverziteta. zbog još uvek nezadovoljavajuće ekonomske situacije u zemlji. predela izuzetnih odlika (16). u Srbiji je zaštićeno 215 biljnih i 426 životinjskih vrsta kao prirodne retkosti. Na osnovu navedenih podataka ne može se zaključiti ništa o ostvarenom stepenu zaštićenosti. Kao područja od međunarodnog značaja prema kriterijumima Ramsarske konvencije zaštićena su kao rezervat biosfere: Ludoško jezero. Biodiverzitet i zaštita prirode Zbog složenog i specifičnog biljnogeografskog položaja. Ova pojava je naročito izražena u Kolubarskom i Kostolačkom basenu. a lokalni endemiti 1. Ukupna površina zaštićenih prirodnih područja iznosi oko 6.1. Srbija je bogat izvor autohtonih biljnih i životinjskih resursa. 104 . odnosno vlažna i močvarna staništa. Sa druge strane.5% (59 vrsta).6 2002. 5. dovodi do potpune degradacije zemljišta. % 4. spomenika prirode (296) i parkova prirode (24). finansijski. Pritisak na biodiverzitet Srbije najviše se odražava na stanje šumskih ekosistema i osetljivih ekosistema (akvatični ekosistemi. Površina zaštićenih dobara je 5. Broj od 4. 3. Eksploatacija mineralnih sirovina. odnosno gubitku biodiverziteta.5 Izvor: Izveštaj o stanju životne sredine i prirodnih resursa 2002. Obedska bara.5% teritorije Srbije.8. te vode smanjivanju. Procenjuje se da u Srbiji postoji oko 1.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Institucionalni. Osim nacionalnih parkova (6).300 biljnih vrsta određuje teritoriju Srbije i Balkana. peščare. Tabela 3. kao jedan od najznačajnijih centara florističkog diverziteta Evrope. Površina zaštićenih prirodnih dobara 2000. sredstva koja se izdvajaju za ovu svrhu sigurno nisu dovoljna. Zaštićena prirodna dobra. a prema Konvenciji o prirodnom i kulturnom nasleđu: Golija-Studenica.06% flore Srbije (287 taksona). kontinentalne slatine. saobraćaj i šumarske delatnosti u zaštićenim prirodnim dobrima) utiču na šumske i osetljive ekosisteme. Stari Begej – Carska bara i Slano kopovo. ekonomski i drugi nedostaci (nelegalna i neplanska gradnja. Balkanski endemiti čine 8.

3. šumskih i vodnih resursa. glacijalni. pa se u procesu eksploatacije iscrpljuje. Slično. Stara planina je trenutno najveća zaštićena oblast u regionu koji obuhvata projekt saradnje Srbija–Bugarska. Brojne vrste su tercijarni. kao i zaštita i unapređivanje životne sredine zavise od raspoloživosti prirodnih resursa. Makedonija. gmizavaca i vodozemaca i riba. ali i da negativno utiče na stanje ekosistema i ljudsko zdravlje. većina mineralnih sirovina je neobnovljiva. implementacijom Okvirne konvencije o zaštiti i održivom razvoju Karpata. ptica gnezdarica. odnosno od zaštite sirovina od iscrpljivanja i neracionalne eksploatacije. ugrožavanja fizičkog opstanka flore i faune. Drina ili Tara (Bosna i Hercegovina i Srbija). ptica. čini oko 43. Globalni problem održivog razvoja čovečanstva svakako će dobrim delom zavisiti od gazdovanja mineralnim resursima. kao što su: zapadna Stara planina (Bugarska i Srbija). negativni uticaji na životnu sredinu korišćenja neobnovljivih resursa. U stvari. a klisure i kanjoni istočne i zapadne Srbije predstavljaju najznačajnije refugijume tercijarne vegetacije na Balkanskom poluostrvu. predstavljaju veći problem od eventualne oskudnosti njihovih zaliha.9. u 105 . gmizavaca. i da bude uključen u Karpatsku mrežu zaštićenih oblasti. prerada. 3. borealni. efikasnost iskorišćavanja resursa i odlaganje otpada) – nepravilno ekonomsko korišćenje prirodnih resursa može da umanji kvalitet životne sredine. vodozemaca i riba. Nacionalni park Đerdap bi uskoro mogao da sarađuje ne samo sa susednim nacionalnim parkom u Rumuniji već i sa drugim zaštićenim parkovima u zemljama članicama konvencije. Žeđ za resursima uslovljava eskalaciju lokalnih i regionalnih sukoba. a među životinjskim oko 500 vrsta sisara. Crna Gora i Srbija započele su uspostavljanje Smaragdne [emerald] mreže oblasti od specijalnog interesa za konzervaciju za Evropu.3% ukupnog broja ovih grupa životinja u Evropi. Za razliku od poljoprivrednih. kserotermni ili stepski relikti. U Srbiji je među biljnim vrstama ugroženo oko 600. Ukupan broj sisara. Godine 2002. Albanija. Fizička oskudnost zaliha i iscrpljivanje prirodnih resursa umanjuju mogućnosti razvoja. Kao reakcija na takav razvoj događaja. kao što su metali i fosilna goriva. Nepažnja prema sopstvenom prirodnom okruženju i neumerena eksploatacija resursâ doveli su do globalnih klimatskih promena. Bezbednost životne sredine Brojnost i raznovrsnost faune je takođe izrazito visoka. Bosna i Hercegovina. Stanje neobnovljivih prirodnih resursa Održivi ekonomski i društveni razvoj. Postoji nekoliko projekata saradnje sa susednim zemljama u oblasti zaštite prirode. pa i ugrožavanja ljudi. Jednako značajan je i način na koji se resursi koriste (eksploatacija. Hrvatska. Postoje i drugi primeri prekogranične saradnje u posebnim prekograničnim prirodnim oblastima.

Lubnički. povezan je veći broj distributivnih mreža preko kojih se vrši snabdevanje potrošača prirodnim gasom. u Banatu i severnoj Bačkoj. Fosilna goriva (ugalj. koji je posledica niskog nivoa ulaganja u održavanje postojeće proizvodnje. Ono što doista može biti pogubno za ljudski rod jeste zagađenje vode za piće i poljoprivrednog zemljišta.8 u rafineriji u Pančevu i 1. Bilansne rezerve nafte procenjuju se na oko 9. koji se prostire od granice Mađarske do Niša. Kovinski i Kostolački (lignit). Kolaps geoloških energetskih potencijala mogao bi izazvati veliki lom u trendovima razvoja čovečanstva. godini eksploatisane su 682. Ugljeni baseni su: Kolubarski.000 tona. kao i malog intenziteta istražnih radova zbog nedostatka sopstvenih sredstava. Rezerve nafte i gasa simbolične su i čine manje od 1% u ukupnim bilansnim rezervama Srbije. Znatna većina ovih mreža izgrađena je na teritoriji Vojvodine.8 miliona tona godišnje (4. najveću perspektivnost za buduća istraživanja nafte i gasa u Srbiji imaju Sremska depresija i mali tercijarni baseni Srbije. Novije studije istraženosti čitave Banatske depresije ukazuju na mogućnost da se njenim racionalnim istraživanjem može otkriti verovatno još oko 20% rezervi nafte i gasa u Srbiji. Iscrpljivost geoloških resursa je jedan od važnijih problema sa kojima se susreće savremeno čovečanstvo. Na glavni magistralni gasovod. Ekonomske rezerve lignita u rudnicima Kolu106 . velika debljina slojeva i mogućnost površinske eksploatacije. Sjenički. ukupne dužine oko 400 km. razvijenim zemljama je počela da narasta svest o potrebi promena u pristupu razvoja ljudskog društva i do nastanka koncepta održivog razvoja. zaključuje se da se u većini depresija mogu naći nova ležišta nafte i gasa. godine. 3. Ugalj je predstavljen uglavnom lignitima (95% svih raspoloživih rezervi). zbog teških razaranja tokom bombardovanja 1999.5 miliona tona. u 2002. Razmatrajući perspektivu budućih istraživanja nafte i gasa u našem delu Panonskog basena.8 miliona tona u Novom Sadu). a gasa na oko 200 milijardi m3. Rembas i Krepoljinski (mrki ugljevi) i Ibarski (kameni ugalj).9.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Prema Statističkom godišnjaku Srbije 2005. svedeni na 6. Transport nafte se dominantno vrši magistralnim naftovodom (Janaf – Jadranski naftovod) od Omišlja u Hrvatskoj do rafinerija nafte u Pančevu i Novom Sadu. Posle Banatske depresije Panonskog basena. Sokobanjski. U oblasti domaćeg istražnog i eksploatacionog prostora nafte i gasa prisutan je stalni pad proizvodnje nafte i gasa. Lignitska ležišta odlikuju povoljna tektonska struktura.8 miliona tona u Pančevu i 3 miliona tona u Novom Sadu).6 miliona tona (4. mada se prema dosadašnjim saznanjima u njima ne mogu očekivati značajnije rezerve.1. nafta i gas) Nafta i gas su pretežno koncentrisani u Vojvodini. Ukupni instalisani prerađivački kapacitet domaćih rafinerija iznosi 7. čiji su trenutni operativni kapaciteti.

Za finalnu potrošnju koristi se ugalj iz osam rudnika sa podzemnom eksploatacijom. Najznačajnije koncentracije nuklearnih mineralnih resursa – urana – na prostoru Srbije su vezane za granitoidne komplekse tercijarne i hercinske starosti: Cer. Gabrovnica. Eksploatacione i geološke rezerve (u milionima tona ekvivalentne nafte) Energetski resurs Lignit (površinska eksploatacija) Kameni i mrki ugalj (podzemna eksploatacija) Nafta i prirodni gas Eksploatacione rezer.) ve (mil.3. Bukulja.) 2616 125 20 Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike 3753 130 60 U okviru valorizacije energetskih resursa Srbije dve sirovine nisu bilansirane. rudno polje Cera – Iverak i druga ležišta). ukazuju na moguće neizvesnosti u raspolaganju ovim rezervama u narednom periodu. Preko 95% ukupne proizvodnje uglja na površinskim kopovima koristi se za proizvodnju električne energije. 107 . n. Bareški basen itd). kao i znatno kvalitetnijeg lignita u odnosu na lignite iz rudnika sa površinskom eksploatacijom uglja. Belanovački basen. Prve su nuklearne.1. Ovo se posebno odnosi na lignit koji se eksploatiše u rudnicima sa površinskom eksploatacijom. zbog ekonomski neizvesnih i ekološki neprihvatljivih tehnologija ekstrakcije kerogena. Srneći Do i dr. Srednje Brdo). sedimentne serije P-T starosti (Dojkinci–Lokve) i neogene basene u obodnim zonama granitoida (Vranjski. Dalja istraživanja nuklearnih resursa Srbije su u okviru strateškog opredeljenja države za njihovo korišćenje kao energetskih sirovina. a druge su mineralne sirovine uljnih škriljaca. Disproporcije između geoloških i eksploatacionih rezervi uglja. koji učestvuje u ukupnim bilansnim rezervama sa preko 92%. nafte i prirodnog gasa.1. Ekonomski najinteresantnija su ležišta u oblasti Karpato-Balkanida istočne Srbije (rudno polje granitoida Janje – Mezdreja [kod Kalne].Geološke rezerve (mil. u kojima se vrši eksploatacija kamenog i mrkog uglja. Cigankulja. basen Iverka. n. t e. Bezbednost životne sredine bare i Kostolca dovoljne su za period od oko 50 godina. Tabela 3.9. Ograničene rezerve primarne energije nalažu potrebu izrade Plana geoloških istraživanja novih rezervi fosilnih goriva i verifikaciju obavljenih istraživanja. t e. zbog nedovoljnih geoloških prospekcija terena. prikazane na Tabeli 6. Janja i druge.) i Srpsko-makedonske metalogenetske provincije (rudno polje Bukulje – Paun Stena.

5% udela u ukupnoj površini.10. lisničke šume) učestvuju s 8. Bakar je ekonomski najznačajniji. Površina državnih šuma kojima gazduju javna preduzeća iznosi 1. što je 51. fluorit. nezadovoljavajuće je u svakom pogledu i pre svega je posledica povećanog 108 . čija su ležišta takođe značajno zastupljena. dovela je do značajnog razaranja i degradacije zemljišta.4% površine šuma i šumskog zemljišta u Srbiji. Na teritoriji Srbije registrovano je oko 30 pojava i ležišta gvožđa. jer postoji 13 aktivnih rudnika. Odnos površina visokih i izdanačkih šuma u Srbiji približno je ujednačen. Najveći ekonomski značaj imaju: magneziti. Metali i nemetali Metalične sirovine (crni i obojeni metali) nalaze se na brojnim ležištima u Srbiji. Ostalom državnom šumskom površinom (oko 5%) gazduju privatni vlasnici. 3. Ležišta nemetaličnih sirovina su brojna i raznovrsna. što je nešto niže od prosečne šumovitosti Evrope. društvena preduzeća i nacionalni parkovi. sa po oko 45. koja je. značajne rezerve cementnog laporca.1. srebra. ali su rezerve uglavnom iscrpljene. dok ostali uzgojni oblici (šikare. odložena na neodgovarajućoj lokaciji.7%. Stanje obnovljivih prirodnih resursa 3. vazduha i zemljišta. Intenzivna eksploatacija mineralnih sirovina. a samo šume čine oko 26. Ukupna površina šuma u Srbije iznosi 2. sa malim rezervama i rudom niskog kvaliteta. Šume Šume i šumska zemljišta čine 28% ukupne površine Srbije. Državne šume se nalaze u velikim kompleksima i karakterišu se boljom kvalitativnom i kvantitativnom strukturom u odnosu na privatne. kvarcni pesak.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Preostale ekonomske rezerve su znatne. Slično se može reći i za mangan.9. Pojave i ležišta zlata. fosforit. boksit. pored iscrpljivanja neobnovljivih prirodnih resursa i zagađenja vode. cinabarit.360. Najveći deo terena degradiran je površinskom eksploatacijom uglja i rude bakra.400 ha. Ležišta hroma su vezana isključivo za peridotitske masive. dolomit. ležišta glina. u većini slučajeva.10.2. Ruda aluminijuma. zbog čega danas nema nijednog aktivnog rudnika gvozdene rude. platine i paladijuma vezane su za istočni region Srbije.553 ha.7%. ali zahtevaju podzemnu eksploataciju. tehnički i arhitektonski kamen itd. šibljaci. Stanje šuma. makije. Veliki prostori prekriveni su jalovinom. 3. Sličan ekonomski značaj imaju olovo i cink. a eksploatiše se u Majdanpečko-borskoj i Ridanjsko-krepoljinskoj zoni. Prisutna je i ruda žive. ima ograničene rezerve. kao resursa.8%. Među ležištima molibdena Mačkatica je najveće ležište u jugoistočnoj Evropi. krečnjaci. među kojima je tim metalom najbogatiji Đakovički masiv. Stanje šuma karakteriše struktura nepovoljna po poreklu.375. a šumovitost 26. Rudarski baseni u Srbiji odlikovali su se dugogodišnjom masovnom eksploatacijom.

2004. ostali tvrdi lišćari 6%.10. date na upravljanje javnim preduzećima.984. godini obuhvatila je 11.000 m3 šuma.416 24.000 GWh. kao i neadekvatna infrastruktura šumskih puteva za eksploataciju. Stepen šumovitosti Srbije Godina Površina pod šumom ha % 1990. Izveštaj o Milenijumskim ciljevima razvoja U periodu 1996–2001. hidroenergetski potencijal u Srbiji iznosi oko 7. 1.6 1999. odnosno 1. godine zahvatila je 202 ha šuma.220 m3 šuma. godine došlo je do smanjenja aktivnosti na pošumljavanju i popunjavanju šuma.8 1996.3. U ukupnom šumskom fondu lišćari učestvuju sa 90. sa nepovoljnom starosnom strukturom i neodgovarajućim sastojinskim stanjem.920. tehnički iskoristiv. ostali meki lišćari 0.6 2002. Sadašnje stanje šuma u Srbiji može se oceniti kao nezadovoljavajuće. Bezbednost životne sredine stepena zagađenja životne sredine.6% ukupne površine.985. najvećim delom JP „Srbijašume“ i JP „Vojvodinašume“ (oko 93%). od čega je do danas iskorišćeno oko 10. kao što su krađe. godine uvedeno je praćenje zdravstvenog stanja šuma po metodologiji ICP – Forests (Međunarodni kooperativni program za procenu i praćenje efekata zagađenog vazduha na šume) na preko 100 bioindikacijskih tačaka. mešovite sastojine lišćara 30%). godini posečeno je 2. Povećan je pritisak na šume. 3.9 2005.6 Izvor: Republički zavod za statistiku i Zavod za zaštitu prirode Srbije.658 25. topole 1.819 25. hrastove 24.0%. četinarske šume sa 6.500 m3. 1. Tabela 3.6%. što uključuje i privatne šume.7% (šume bukve 27.10. a mešovite šume lišćara i četinara 3.537 24.544 m3. 1.7 miliona m3 drvne mase. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.984.513 25. što je.9%. svakako utiču i na kvalitet i kvantitet šumskih područja. dovelo do stagnacije stepena šumovitosti Srbije.1. Nije zanemarljiva ni šteta od elementarnih nepogoda: 9. Državne šume su.000 GWh). prema zakonu.000 109 . godine je bespravno posečeno 12. Ostale štete koje je naneo čovek. bespravno zauzeće zemljišta i drugo. 1. tako da ukupan preostali. Šteta od požara 2004.6%. obuhvataju 3.857 m3 šuma.3%. dva puta više nego 2003. Obnovljivi izvori energije Najznačajniji obnovljivi energetski resurs Srbije jeste hidropotencijal (oko 17. Smanjenje intenziteta pošumljavanja i popunjavanja.931. bespravne paše. kao rezultat teških ekonomskih uslova i povećanih potreba za šumskim proizvodima. Od 2003. U 2004. uz održavanje praktično istog obima seče i uz štete u šumama nastale u toku ovog perioda.2. 1. Šteta od biljnih bolesti u 2004. godine.

200 GWh. n. Na oko 900 potencijalnih lokacija na rekama Srbije. t e. Energetski potencijal postojećih geotermalnih izvora u Srbiji iznosi blizu 0. kao što su sakupljanje. intenzivnije korišćenje ovog i drugih obnovljivih izvora energije zavisiće prevashodno od društvenog podsticaja za zasnivanje i sprovođenje nacionalnog Programa obnovljivih izvora energije.4 mil.0 mil. koji uglavnom završava na neuređenim odlagalištima i štetno utiče na zdravlje ljudi. zatim na Drini i Limu (1.900 GWh) i Dunavu (1. 3. n.000 GWh). za gradnju pojedinačnih objekata snage veće od 10 MW i godišnjom proizvodnjom od oko 5. n.5 mil. Otpad Značajan problem u Srbiji već decenijama predstavlja neodrživo upravljanje otpadom. U obnovljive izvore energije spadaju biomasa. Oko 80% ukupnog potencijala nalazi se u iskorišćenju biomase. Mačve. zbog visokih troškova prijemnika Sunčevog zračenja toplote i prateće opreme. na teritoriji Vojvodine. godišnje (sa potencijalom malih hidroelektrana. Ovaj potencijal se najvećim delom nalazi u slivu Morave (2. sa mogućom proizvodnjom od oko 1.300 GWh). Glavni izazovi upravljanja otpadom u Srbiji još uvek se odnose na obezbeđivanje dobre pokrivenosti i kapaciteta za pružanje osnovnih usluga. Podunavlja i šireg područja centralne Srbije kao i u postojećim banjama. uključujući i tečni stajnjak). t e.).000 časova). GWh.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.2 mil. a više od 1. iako dosadašnja istraživanja ukazuju da je stvarni potencijal geotermalnih izvora bar pet puta veći od ostvarenog. t e.1. relativno niske temperature (retko preko 60°C). što predstavlja oko 8. od oko 0. hidropotencijali malih vodnih tokova (sa objektima do 10 MW). transport i sanitarno odlaganje otpada. toplotne snage ispod 160 MJ/s. geotermalna energija i energije vetra i Sunčevog zračenja.800 GWh/godišnje.11. godini. uključujući i male reke. Posavine.6% potrošnje finalne energije u 2003. Faktori rizika za bezbednost životne sredine 3. t e. utvrđene su mogućnosti izgradnje malih hidroelektrana (do 10 MW). Procenjeno je da se u Srbiji organizovano sakuplja oko 60–70% komu110 . Energetski potencijal navedenih obnovljivih izvora energije u Srbiji veoma je značajan i iznosi preko 3 mil. n. od čega oko 1. Nesistematičnost u istražnim i pripremnim radovima za korišćenje geotermalnih izvora i odsustvo podsticaja za organizovano korišćenje ovog izvora energije osnovni su razlog simboličnog iskorišćenja energije tople vode iz stotinak postojećih bušotina. čini poljoprivredna biomasa (ostaci poljoprivrednih i ratarskih kultura. n. t e. prostor i životnu sredinu. Iako je na većini teritorije Srbije broj sunčanih dana znatno veći nego u mnogim evropskim zemljama (preko 2.11. čini potencijal drvne biomase (seča drveta i otpaci drvne mase pri njenoj primarnoj i/ili industrijskoj preradi).

Zbog smanjene aktivnosti industrije. Za sada ne postoji organizovano odvojeno sakupljanje. predviđeni su zatvaranje i rekultivacija postojećih smetlišta i izgradnja 29 regionalnih (za više opština) sanitarnih deponija. Još uvek nedostaje integralni Katastar otpada u Srbiji. a same lokacije ne zadovoljavaju ni minimum tehničkih uslova za sanitarne deponije. Ne postoje postrojenja za insineraciju otpada.8 kg po stanovniku na dan. Ne vrši se bezbedno skladištenje otpada sa PCB.000 t godišnje opasnog industrijskog otpada. uključujući oko 9. što dovodi do nekontrolisanih sekundarnih emisija. Nedostaje upravljanje posebnim tokovima otpada: sakupljanje iskorišćenih ulja. od kojih neka postoje i više decenija. Procenjena količina nastalog komunalnog otpada iznosi 0. dok preduzeća generišu oko 20%. baterija i akumulatora.3. Ne postoje pouzdani podaci o količini opasnog otpada koji stvara industrija. sortiranje i reciklaža otpada. sa reciklažnim centrima i transfernim stanicama. što može ugroziti podzemne i površinske vode i zemljište. Neproporcionalno je visok stepen stvaranja industrijskog otpada po jedinici proizvoda. nedovoljan je. a u slučaju udesa dolazi do izlivanja pepela u vodotokove. čija se količina procenjuje na oko 600. neupotrebljivih starih automobila. Na području Srbije ne postoje postrojenja za tretman i odlaganje opasnog industrijskog otpada. Glavninu komunalnog otpada (oko 63%) proizvedu domaćinstva. Trenutno u Srbiji postoji oko 180 zvanično registrovanih deponija za odlaganje komunalnog otpada. pretpostavlja se na nastajanje industrijskog i opasnog otpada stagnira. zbog visokog sadržaja organskih materija i teških metala.2 miliona tona godišnje). odnosno iskorišćenja otpada. neracionalno je korišćenje sirovina i niska je energetska efikasnost. Kapacitet postojećih deponija-smetlišta već je popunjen u većini opština. Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom. U Srbiji još uvek svaka opština ima sopstvenu deponiju-smetlište. otpada od električnih 111 . dok ruralne oblasti nisu obuhvaćene. Sakupljanje je organizovano u urbanim oblastima. Opasan otpad se privremeno skladišti u neodgovarajućim skladištima. Katastar zagađivača ne postoji.600 t godišnje opasnog medicinskog otpada. U pojedinim trafo-stanicama još uvek se kao rashladni medijum koristi PCB (piralensko ulje) koji se mora zameniti odgovarajućim uljima koja ne sadrže PCB. ne postoji odziv svih zagađivača. Procenjuje se da se u Srbiji proizvede 460. kao ni za mehanički ili biološki tretman komunalnog otpada. Odlaganje otpada na deponije jedini je način organizovanog postupanja sa otpadom. U Vojvodini postoji problem neodgovarajućeg skladištenja otpada iz naftnih bušotina. Termoelektrane u Srbiji kao izvor toplote koriste čvrsto niskokalorično gorivo (lignit) i stvaraju preko 6 miliona tona letećeg pepela godišnje. Iako postoji zakonska obaveza dostavljanja podataka o otpadu. Bezbednost životne sredine nalnog otpada (oko 2. Postojeći stepen reciklaže.000 m3. koji se neadekvatno skladišti. Ne postoje pouzdani podaci o godišnjim količinama i sastavu otpada koji nastaje (nedostatak mostnih vaga na deponijama).

Početni registar opasnih materija pripremljen je 2000. koja nije ratifikovana. Nova Varoš i Leskovac.2. Prijepolje. godine.000 evra u 2004. za više opština koje predvode Kikinda. Učešće u finansiranju iznosilo je oko 40–60% ukupne vrednosti projekta. Tokom 2005. utvrđen u Roterdamskoj konvenciji. Nije uveden postupak davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštavanja o uticaju određene hemikalije na zdravlje ljudi i životnu sredinu (postupak PIC). označavanja i pakovanja hemikalija uporedivi su sa zakonima EU. U cilju poboljšanja upravljanja otpadom. lekova sa isteklim rokom trajanja. Ovim sredstvima sufinansirano je 30 projekata u 61 opštini. Zatim su finansirana dva projekta sanacije postojećih smetlišta u Užicu i Leskovcu. 3. pre svega.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Blace. godini. koji treba da obuhvati izradu. Krupanj i Žitište. Lapovo. i to: pripremu tehničke dokumentacije za izgradnju 3 regionalne deponije za ukupno 16 opština i pripremu tehničke dokumentacije za zatvaranje i rekultivaciju postojećih smetlišta u 22 opštine. na osnovu javnog konkursa. Fond za zaštitu životne sredine. Uprava za zaštitu životne sredine učestvovala je u finansiranju 24 projekta (300.11. Nepravilno upravljanje medicinskim otpadom predstavlja značajan problem. godine. preliminarnog 112 . Tokom 2006. fluorescentnih cevi. Takođe je podržana priprema tehničke dokumentacije za sanaciju smetlišta u opštinama Čajetina. Bela Palanka. i elektronskih proizvoda. već samo pokrivaju procenu opasnosti. Osim toga. Fond za zaštitu životne sredine učestvovao je u finansiranju tri projekta izgradnje regionalnih sanitarnih deponija. Ne postoji sistem izveštavanja o tokovima otpada. Zakonski okvir kojim se regulišu hemikalije uži je nego u EU i fokusiran je na otrove. Ne postoji nacionalna kompjuterska mreža (uključujući baze podataka o hemikalijama koje se nalaze na tržištu i njihovim svojstvima) što međusobno povezuje sve organe koji imaju udela u pojedinim delovima upravljanja hemikalijama. U pripremi je Nacionalni plan za sprovođenje ove konvencije. na osnovu javnog konkursa. godine. Bajina Bašta.000 evra). otpadnih guma itd. Kriterijumi klasifikacije. Inđija. Uprava za zaštitu životne sredine izdvojila je 800. ali nisu detaljno definisani. kao i priprema tehničke dokumentacije za izgradnju regionalne sanitarne deponije u Zrenjaninu. godini. koji su obuhvatili izradu projektne dokumentacije za sanaciju i remedijaciju opštinskih deponija i izradu projektne dokumentacije za izgradnju regionalnih deponija. Postojeće procedure toksikološke ocene hemikalija ne mogu se porediti sa procenom rizika. Hemikalije Ne postoje sveobuhvatni podaci o aktivnostima upravljanja hemikalijama. finansirao je sanaciju smetlišta u Kikindi u 2005. Lučani. nije ratifikovana Stokholmska konvencija o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancijama (POPs). pesticida.

skladištenju. Analizom udesa prema vrsti i mestu događaja može se konstatovati da je najveći broj udesa u: industrijskim pogonima (38%). prerađuje. u obavezi je da u slučaju udesa organizuje i primeni neophodne mere u saglasnosti sa planom zaštite od udesa. Za industrijske udese je karakteristično da su u najvećem broju slučajeva imali potencijal da se prošire izvan postrojenja ili kruga fabrike. kao i njihovo izbacivanje iz upotrebe i odlaganje. U proseku se godišnje beleži do deset takvih udesa. U vezi sa ogromnim uticajem na životnu sredinu i rizicima za ljudsko zdravlje koji su uzrokovani starim tehnologijama i tekućim aktivnostima. Udesi sa opasnim materijama u proizvodnji. lubrikanti. transportuje. PCB itd. ili je sve 113 . sredstva za čišćenje. 135/04). skladišti ili odlaže opasne materije. br. posebnu pažnju treba posvetiti odgovorima na ova pitanja. dok je oko 70 bilo povređeno i zatrovano. sa ciljem ustanovljavanja spremnosti u slučaju hemijskog udesa. Mobilna ekotoksikološka jedinica Gradskog zavoda za javno zdravlje zadužena je da reaguje u akcidentalnim situacijama na teritoriji Srbije. a zatim i nacionalni program smanjenja emisija pojedinih POPs.11. kao što su gorivo. razređivači. koja uključuje sprečavanje i kontrolu akcidentalnog zagađenja od industrije i rudarstva (na primer. U Srbiji se inače dogodi 10–15 hemijskih udesa godišnje koji imaju potencijal da ugroze širi prostor. stavlja u promet. U poslednjih pet godina smrtno je stradalo 5 ljudi u hemijskim udesima. verovatno je njihov broj i veći. Oni mogu za posledicu imati ispuštanje u životnu sredinu opasnih materija. Hemijski udesi Glavna komponenta održivog razvoja treba da bude ekološka bezbednost. pravno ili fizičko lice koje proizvodi. sa ciljem da se promovišu i ekonomski rast i ekološka održivost u regionu. transportu i odlaganju predstavljaju izvore zagađenja životne sredine i rizik po ljudsko zdravlje. Pričinjena je znatna materijalna šteta. S obzirom na okolnost da se ne prijavljuju svi udesi.3. kojih ima u stambenim zonama svih gradova u Srbiji.3. Mnogi udesi koji izazivaju zagađenje životne sredine prijavljeni su tokom transporta opasnih materija. transportu (31%) i rukovanju otpadom (18%). korišćenju. 3. Prema Zakonu o zaštiti životne sredine (Službeni glasnik RS. propisane su mere koje se preduzimaju na nacionalnom. pokrajinskom i lokalnom nivou. Povećanju rizika od hemijskih udesa doprinose mali hemijski pogoni. rehabilitacija prioritetnih lokacija kod kojih postoji rizik od akcidenta). Bezbednost životne sredine inventara dvanaest hemikalija koje se nalaze na listi te konvencije i ostalih hemikalija koje se nalaze na listi protokola POPs uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikoj udaljenosti. koristi. Plan zaštite od udesa mora biti urađen za svaki deo teritorije Republike gde postrojenja mogu prouzrokovati udes. Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine. kao i rizicima koje uključuju nova postrojenja.

Podaci o učestalosti javljanja pojedinih hemikalija pokazuju da su najčešće u pitanju tečna goriva (benzin. 80% udesa se zbilo prilikom manipulacije na kolosecima. kako po osi korita tako i uz obalni prostor i smanjenim proticajnim profilom reke. 114 . Značajno je uočiti veliki broj udesa sa opasnim otpadom. u izveštaju se navodi da su neophodne mnogo organizovanije aktivnosti u cilju odgovora na pretnje životnoj sredini i „nedostatak bezbednosti“. posebno od poplava i rizika od akcidentalnog zagađenja (prema novom izveštaju UNEP-a). Broj udesa u drumskom saobraćaju praktično je jednak broju udesa u železničkom saobraćaju.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Prema novim podacima. Treba razviti i implementirati pilot-projekte za jačanje kapaciteta za sprečavanje akcidenata. Od mesta ispuštanja do ušća u reku Kolubaru. usled havarije na deponiji pepela – kaseta 1. ekosistem sliva reke Tise sâm se regeneriše posle akcidenta sa cijanidom. Septembra 2006. Preporučuje se izrada integralne strategije održivog razvoja za ceo sliv reke Tise. Upravljanje poplavama i sprečavanje rizika od prekograničnog zagađenja imaće dvostruku vrednost: zaštitu stanovništva i životne sredine. godine. Neophodne su koordinisane mere za ublažavanje poplava. mazut). stanovništvo i okruženje su ostali ugroženi. godine. a zatim slede kiseline i baze. nafta. u dužini od oko 5 km voda reke Turije bila je crne boje. društvenu i ekološku štetu uzrokovanu čestim poplavama. Slovačku. Ukrajinu. Što se tiče železničkog transporta. gde najčešće do ugrožavanja životne sredine dolazi zbog nepropisnog odlaganja. bolju spremnost na hitne reakcije i mere za odgovor na udes u slučaju zagađenja vode. Potrebno je sprovesti i studiju procene rizika od prekograničnog zagađenja za sve rudnike i industrije za preradu rude u slivu reke Tise. a inicijativa EU nalaže da se mere uključe u predloženi plan upravljanja slivom radi minimizovanja uticaja varijacija vodotoka u slivu. što uključuje Rumuniju. propan/butan. amonijak itd. Efektivna kontrola i upravljanje poplavama u srednjim i gornjim delovima sliva reke Tise takođe treba da bude prioritet. a priroda ponovo oživljava. s obzirom na ogromnu ekonomsku. ostalo na nivou operatera ili industrijskog kompleksa zbog adekvatnog odgovora na udes. u TE „Kolubara A“ – došlo je do ispuštanja hidro-smeše (smeša vode i pepela u odnosu 15:1) u vodotok reke Turije (pritoke Kolubare). Skoro sedam godina je prošlo od izlivanja cijanida u reku Tisu iz rudnika zlata u severnoj Rumuniji. a 12% u ranžirnim stanicama. Ali. preko sistema koji nije u funkciji već dvadeset godina. Uprkos iskustvima iz katastrofe u Baja Mare (Rumunija) u januaru 2000. sa ciljem da se dopune trenutni podaci i odrede prioritetne aktivnosti za implementaciju pilot-projekata. a u postupku probnog rada novog sistema za deponovanje pepela i recirkulaciju vode. Mađarsku i Srbiju. sa znatnom količinom nanosa pepela. Akcident je za sobom ostavio ekološku katastrofu i dugotrajne posledice po ekosistem u Mađarskoj i Srbiji. ali i obezbeđenje regionalne stabilnosti duž nacionalnih granica.

075 mg). Atrazin je jedan od retkih herbicida koji je štetan po zdravlje ljudi. Na osnovu Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Jonizujuće i nejonizujuće zračenje Od ukupnog broja izvora jonizujućih zračenja koji se koriste u Republici Srbiji oko 80% se koristi u medicini. u zoni Beograda.3. Prema Direktivi Evropske unije o kvalitetu vode za piće (EU Directive on Drinking Water Quality) iz 1980. oko 15% u industriji i oko 5% otpada na ostale delatnosti. nisu zabeležena povećanja koncentracije atrazina u rečnoj vodi. Bezbednost životne sredine Decembra 2002. MDK (maksimalna dozvoljena koncentracija) za atrazin iznosila je 2 μg/l.11. Konstatovano je da je ovako obimno zagađenje voda verovatno uzrokovano hemijskim akcidentom na uzvodnom delu reke Save iznad mesta ulaska u Srbiju. s obzirom na to da je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) septembra 2006. što je bila posledica padavina i povoljne hidrološke situacije u slivu reke Save. godine registrovane koncentracije atrazina u svim ispitivanim uzorcima vode za piće bile u okviru maksimalno dozvoljenih koncentracija. maksimalna dozvoljena koncentracija bilo kojeg pesticida u vodi za piće iznosi 0. 3. Austriji.1μg/l (0. godine odobrila 4 miliona USD pomoći Srbiji za rešavanje problema radioaktivnog otpada u Vinči. Hidrometeorološki zavod Republike Srbije izmerio je nivo atrazina u Sremskoj Mitrovici (0. Nemačkoj.027 mg) i Ostružnici (0. jedno za čvrst otpad i drugo za tečni radioaktivni otpad.085 mg).1 milijarditi deo). Fizičko-hemijske karakteristike radioaktivnog otpada nisu poznate. herbicidom za uništavanje korova. Sloveniji) njegova upotreba već zabranjena. 2 μg/l) od onih regulisanih našim propisima (0. Šapcu (0. Skladištenje radioaktivnog otpada nije u skladu sa zakonskim propisima. pa je u većini zemalja (na primer. tako da su preduzete mere zaštite beogradskog vodovoda. Preporuke WHO za vodu za piće glase da zdravlje ljudi nije ugroženo ukoliko se konzumira voda sa koncentracijama koje su 20 puta veće (tj.4. Minimizovanje rizika od akcidentalnog zagađenja i ustanovljavanje efikasnog sistema upozoravanja najvažnija su sredstva za sprečavanje uticaja na životnu sredinu od zagađenja. U donjem toku reke Save. Najveći problem predstavlja radioaktivni otpad privremeno smešten u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“ u dva skladišta. godine desilo se zagađenje reke Save atrazinom. godine.1 μg/l). Očekuje se da će ovaj problem uskoro biti rešen. godine utvrđene su četiri lokacije na teritoriji Republike Srbije (bez Kosova i Metohije) koje su kontaminirane osiro115 . Radioaktivni čvrsti i tečni otpad srednjeg kao i niskog stepena radioaktivnosti nije prethodno tretiran. a drugo za otpad srednje radioaktivnosti. U januaru 2003. Jedno skladište je predviđeno za otpad niske radioaktivnosti. Voda iz reke Save koristi se za snabdevanje stanovništva Beograda vodom za piće nakon tretmana. Nakon bombardovanja NATO-a 1999.

WHO. Trenutno se u praksi primenjuju postojeći međunarodni i nacionalni standardi (CENELEC. Površina Srbije koja je ugrožena poplavama od 100-godišnjih voda iznosi 1. a merenja se vrše samo po zahtevima zainteresovanih pravnih i fizičkih lica.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. od čega se 1. godine i uspostavljanje monitoringa i procena uticaja osiromašenog urana na životnu sredinu opština Bujanovac. Očekuje se da sanacija lokacije Reljan bude završena do kraja 2006.840 km puteva i oko 150 km železničkih pruga. aprila 2000. godine. Prema podacima UN. U Vojvodini je to oko 1 milion ha poljoprivrednog zemljišta. što znatno otežava rešavanje problema koji se pojavljuju poslednjih godina. godine desile su se velike poplave. 16 tajfuna/ciklona/orkana. Reke Tisa i Tamiš poznate su po ekstremnim obilnim poplavama u Mađarskoj. Pripremljen je nacrt Zakona o nejonizujućem zračenju.000 km puteva i 680 km železničkih pruga. 3. 6–8 km uzvodno od granice. 2002. u poređenju sa 20 zemljotresa. Na teritoriji opštine Bujanovac to su lokacije Bratoselce i Borovac. Oblast nejonizujućeg zračenja u Srbiji nije bila zakonski regulisana. uključujući i 512 većih naselja. aprila 2005. 4. Srbija nema ovlašćenih institucija za obavljanje merenja u oblasti nejonizujućih zračenja. sprovođenje kompletne dekontaminacije zemljišta kontaminiranog osiromašenim uranom do 2008. na teritoriji opštine Preševo lokacija Reljan.45 miliona ha nalazi u Vojvodini.11. kao i na lokacijama Bratoselce i Borovac kod Bujanovca. godine. godine. Prirodne katastrofe Poplave Poplave nastavljaju da budu uobičajena prirodna katastrofa širom sveta. a na teritoriji opštine Vranje lokacija Pljačkovica. godine obuhvatile su mnogo veće područje sa leve strane Tamiša nego poplava 2005. Predviđeni su razvijanje programa upravljanja radioaktivnim otpadom. Završena je sanacija kontaminiranog zemljišta od osiromašenog urana na lokaciji Pljačkovica kod Vranja. Oko 80% površine ugrožene poplavama čini poljoprivredno zemljište. Preševo i Vranje. godine zabeležene su 44 velike poplave u svetu. 3. Poplave su nastale topljenjem snega i obilnim kišama u regionu Karpata. U Srbiji. 5 klizišta i 3 velika šumska požara. Kontrola izvora nejonizujućih zračenja nije organizovana. 260 naselja. JUS i drugi). mašenim uranom.57 miliona ha. prvenstveno vezanih za postavljanje i korišćenje baznih stanica mobilne telefonije. Poplave koje su se desile aprila 2000. 515 industrija.5. Rumuniji i Srbiji. I reka Brzava je probila branu u Rumu116 . Prethodne poplave zabeležene su februara 1999. IRPA/INRI. i 2002. koji nemaju snagu propisa. u Banatu. Reka Tamiš probila je branu u Rumuniji.

a oko 800 poplavljeno. dok je 3. više od 200 kuća je uništeno. u donjem delu sliva Tise. gde je višak vode kontrolisan sukcesivnim ispuštanjem u retencione bazene. Veliko Gradište. Slabe tačke duž glavne odbrambene linije predstavljaju betonski prelazi i zapušteni rečni kanali. ne zahteva dodatnu visinu. Ostatak. Poplave su uzrokovane obilnim kišama u Srbiji i Rumuniji. sa periodom ponovnog javljanja većim od 100 godina. plaveći zemlju i presecajući puteve. koji je za 12 cm prevazišao najvišu ikad zabeleženu kotu. U oblasti Kruševca poplavljeno je 27 naseljenih mesta. Slabe tačke su blizu gradova Kikinda. Ovaj sistem i manje reke mogu ublažiti poplave koje se pojavljuju na svakih 20 do 100 godina. Procenjeno je da je bilo poplavljeno 225. što je 5% od ukupnog obradivog zemljišta u Srbiji. ali nije bilo ljudskih žrtava. Žitište i Plandište. Smederevo. Požarevac i Golubac. godine. godine prevazišla je po intenzitetu poplavu iz 1999. Naneta šteta procenjena je na 12. Vrhovi nasipa su bili nadmašeni u Rumuniji. U mestu Jaša Tomić. Bezbednost životne sredine niji i ugrozila opštinu Plandište. evidentirana 23 oštećenja na putnim pravcima.000 hektara. naročito naselje Jaša Tomić i selo Međa. oštećeno 90 objekata za stanovanje. reka Tamiš je probila branu u Rumuniji i dostigla svoj najviši nivo u istoriji.420 hektara. Poplava koja se desila 2000. kao i Negotin. Godine 2000. 117 .000 ljudi raseljeno ili bez domova. Kanali. Aprila 2006. zahvaćeno poplavama oko 2. Reka Tisa je tada dostigla novi rekordni nivo od 906 cm. Mali Iđoš i Nova Crnja i duž reke Karaš (gde ne postoji nasip). kukuruzom i povrćem. godine. Dunav je bio zatvoren za plovidbu skoro mesec dana.550 km su izgrađeni oko svih glavnih reka i njihovih glavnih pritoka. Sečanj i Zrenjanin u Vojvodini. Oko 90% nasipa duž Tise rekonstruisani su za 100-godišnje vode. Nasipi za zaštitu od poplava u ukupnoj dužini od oko 3. poplave su zadesile Leskovac. Vojska Srbije i dobrovoljci pomagali su lokalnom stanovništvu u izgradnji nasipa.000 kuća. Poplavljeno je 3.7 miliona evra. plaveći nizvodne branjene oblasti u Srbiji.6 miliona evra. kao i mesta blizu Niša i Kruševca na jugu Srbije.500 domaćinstava. Nedostajala je voda za piće. a brodovima je u aprilu naloženo da transportuju manje od jedne trećine prosečne količine robe. Jula 2005. pošto su Dunav i njegove pritoke dostigli najviši nivo u poslednjih 100 godina. Najveće štete od poplava 2005. Titel. kao i 2. a delimično je porušen most na putu Vučje–Žabljane. Porečje i Vučje. Naneta šteta je zahvatila skoro polovinu poljoprivrednog zemljišta u regionu. U području Leskovca uništeno je oko 25. godine pretrpele su opštine Sečanj.235 ljudi bilo prinuđeno da se evakuiše. Naneta šteta je procenjena na 35.000 hektara pod pšenicom. ostavljajući 11. evidentirana 82 oštećenja na objektima. iako je to bila najveća ikad zabeležena poplava (naneta šteta je procenjena na 20 miliona evra). poplave su zahvatile opštine Žabalj. nasipi i ustave duž mreže sistema DTD osnova su za kontrolu poplava u Vojvodini.3.

U 2003. ugroženo je bilo 87 hektara obradive površine. odmah nakon izlivanja reka i pojave klizišta na području Srbije. Šteta od klizišta u 2006. godine u opštini Mionica. Ministarstvo odbrane je. inače poznatoj po seizmičkoj aktivnosti. I u 2004. U opštini Koceljeva se pojavilo 95 klizišta. godine i reka Jadar (u zapadnoj Srbiji) dostigla je svoj maksimum. godini procenjena je na 25 miliona evra. godine na teritoriji nekoliko opština u Srbiji. Isti problem se javio u Banatu. pojavila su se klizišta. koji rukovode akcijama zaštite i spasavanja na teritoriji okruga.082 kuće u pet sela. gde su oštećene 1. pa je ukupan broj angažovanih pripadnika civilne zaštite na terenu bio 1. U opštini Prijepolje je oko 70 kuća poplavljeno usled podizanja nivoa podzemnih voda i topljenja snega. od kojih 5 većih razmera. Najteža situacija je bila u selu Bogdanje. štabovi civilne zaštite angažovali su 134 operativne ekipe sa 669 članova. čime je bila ugrožena opština Loznica. na granici sa Rumunijom. opština Trstenik. pre svega brana i retenzija. a lokalni putevi su bili oštećeni na više od 60 mesta. u saradnji sa organima lokalne uprave. Stanje uzbune je bilo proglašeno u opštinama Trstenik i Lučane. Te ekipe su. Tako je u 81 opštini u kojoj je došlo do ugrožavanja stanovništva angažovano 96 štabova civilne zaštite sa ukupno 626 članova. Najugroženija je bila opština Sečanj. Oko 130 kuća je oštećeno. a tri mosta su bila oštećena. a evakuisano je više od 200 stanovnika. U opštini Novi Pazar je poplavljeno 300 kuća. odnosno opštine za koju su formirani. odnosno ugrožena pojavom više od 2. Pored toga.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Zemljotresi Srbija spada u seizmički aktivna područja. Aprila 2006. Klizišta su se pojavila i u opštini Osečina. godini finansirani su radovi na rekonstrukciji i sanaciji objekata za odbranu od poplava na 13 reka. angažovala svoje stručne kapacitete kako bi pomogla ugroženom stanovništvu i ubrzala proces sanacije nastale štete. Poplave koje su se desile 2005. da zaustavi proizvodnju električne energije. što je značajno uticalo na zasejane useve. Klizišta Aprila 2006. evakuisale gotovo 360 ljudi iz ukupno 1.296. pri čemu je 67 kuća oštećeno.000 klizišta. 118 . Na teritoriji opštine Aranđelovac evidentirano je 100 klizišta. usled velikih poplava i višegodišnje nekontrolisane seče šuma. U opštini Ljig se pojavilo 150 klizišta. godini finansirani su slični radovi na značajnom broju lokacija. godine u području Banata aktuelizovale su potrebe za većim ulaganjima u održavanje postojećeg sistema za odbranu od poplava. Poplave su prisilile HE Đerdap II.067 naselja koja su poplavljena. Podzemne vode su poplavile oko 20 kuća. a 6 potpuno uništeno. dogodio se zemljotres. Krajem marta 2006. Poplave u drugim opštinama najviše su oštetile poljoprivredno zemljište.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. IHP (Prahovo). 3. 3. kroz relativno pomeranje ka industrijama koje manje intenzivno koriste resurse.7%. Industrijski pogoni najčešće predstavljaju velike i lako prepoznatljive tačkaste izvore zagađenja. S tim u vezi. Industrija vatrostalnih materijala i elektrotermičkih proizvoda „Magnohrom“ (Kraljevo). neracionalno korišćenje sirovina. epicentar zemljotresa je bio u oblasti planine Maljena.12.2. RTB (Bor). Fabrika kreča (Jelen Do) i „Toza Marković“ (Kikinda). Intenzivno vađenje bakra je koncentrisano u području Borskog okruga. FSK (Elemir). Pored bakra.35% odnosno 0. Većina industrija nema obezbeđeno skladište za privremeno čuvanje opasnog otpada. plati119 . Bezbednost životne sredine jačine 4. skoro 90% industrijskih otpadnih voda ispušta se bez prethodnog tretmana. godine desila se serija manjih zemljotresa sa epicentrom na planini Jadovnik.12. Industrijska postrojenja u Srbiji su generalno u lošem tehničkom stanju. Nedostatak postrojenja i opreme za smanjenje zagađenja opšti je problem. kao i usvajanjem čistih tehnologija i postepenim poboljšanjem u sprovođenju propisa za životnu sredinu.12. godine sa epicentrom u Sjenici. Prema podacima Zavoda za seizmologiju Srbije. Prosečan sadržaj bakra u površinskim kopovima i podzemnim rudnicima dostiže 0.1. a 2004. Najintenzivnija rudarska aktivnost se odnosi na lignit.8 stepena Rihterove skale. „Zorka“ (Šabac). Rudarstvo U Srbiji se eksploatiše više vrsta mineralnih sirovina. Fabrike papira „Matroz“ (Sremska Mitrovica) i „Božo Tomić“ (Čačak) itd. železara „US Steel“ (Smederevo). zlato. Industrije koje izazivaju najznačajnija zagađenja vazduha uključuju. Azotara (Pančevo). slaba tehnološka disciplina i visok nivo stvaranja otpada. vade se srebro. niska je energetska efikasnost. „Šamot“ (Aranđelovac). Ozbiljnija oštećenja nisu zabeležena. „Agrohem“ (Novi Sad). prema Predlogu Nacionalnog programa zaštite životne sredine: Petrohemija (Pančevo). Industrija Procesi industrijalizacije i ekonomskog razvoja mogu doneti poboljšanja u efikasnom korišćenju resursâ. 2003. koji se eksploatiše na površinskim kopovima Kolubare i Kostolca. Zastarele su tehnologije. Uticaji ekonomskih sektora na bezbednost životne sredine 3.3.

barit. Najčešća zagađenja voda u rudarskim basenima nastaju erozijom nezaštićenih odlagališta jalovine. dolomit. 120 . koje obuhvataju značajna bilansna i potencijalna ležišta obojenih i crnih metala. livade. nikl i kobalt. Ukupna površina koju su do sada zauzeli površinski kopovi. U više navrata došlo je do značajnog zagađenja vodotokâ i podzemnih voda usled havarijskih proboja flotacijskih brana i izlivanja flotacijske jalovine.4 i 1. u većini slučajeva. nafta. boksiti. Najveći deo terena degradiran je površinskom eksploatacijom rude bakra i uglja. Sledeće rudarske aktivnosti predstavljaju potencijalni prekogranični rizik za životnu sredinu. gips. energetskih mineralnih sirovina (ugalj. otkada je. na i paladijum. fosfati. gvožđe. zeoliti itd). Srbija raspolaže značajnom sirovinskom bazom metaličnih mineralnih sirovina (bakar.000 ha. Veliki prostori prekriveni su jalovinom. Posebno značajni zagađivači (naročito kada duvaju jaki vetrovi) mogu da budu odlagališta jalovine. ako sadrže veće količine peska ili drugih rastresitih materijala.000 ha. Do najvećeg zagađivanja vazduha kod površinskih kopova uglja dolazi pri otkopavanju. antimon. Preostale ekonomske rezerve su znatne. volastonit. odnosno rizik za bezbednost životne sredine. vatrostalne i keramičke gline. zlato i drugi metali). olova i cinka i bakra. Pošumljavanjem je rekultivisano oko 1. transportu i pretovaru uglja i jalovine. godine rekultivisano je oko 2. iz ekonomskih razloga. Podrinjska i područje istočne Srbije. vazduha i zemljišta dovela je do značajnog razaranja i degradacije zemljišta. prirodni gas i drugi energenti) i nemetaličnih mineralnih sirovina (magneziti. azbest.370 ha. molibden. kvarc.7 milijardi tona jalovine od otkrivke i oko 700 miliona tona flotacijske i separacijske jalovine. odložena na neodgovarajućoj lokaciji. voćnjaci i rasadnici. olovo i cink. krečnjak.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Rudarski baseni u Srbiji odlikovali su se dugogodišnjom masovnom eksploatacijom. Procenjuje se da se na odlagalištima u Srbiji nalazi: između 1. Od svih oštećenih površina do 1991. njihova odlagališta i odlagališta kopova podzemne eksploatacije iznosi oko 12. kalaj. Intenzivna eksploatacija. koja je. To su rudnici i prerada antimona. u potpunosti zaustavljen rad na rekultivaciji. feldspati. Šumadijska. pored iscrpljivanja neobnovljivih resursa i zagađenja vode. a preostale rekultivisane površine su njive. duniti. ali zahtevaju podzemnu eksploataciju. fluoriti. dijatomit. Najznačajnije metalogenetske oblasti su Kopaonička.

emisija prašine i neobezbeđeni rad. Tenzije sa BiH i drugim zemljama nizvodno Dunavom (Rumunija i Bugarska) Izvor: OSCE. bakarnih legura i odlivaka Rizik Toksični kiseli efluenti. nestabilna flotacijska cinka jalovina niskim sadržajem olova i cinka Majdanpek (RTB) rudnik i Toksični kiseli efluenti. SO2 i gasovite toksične materije. Toksični i kiseli efluenti. nestabilna flotacijska jalovina i topionička šljaka i hemikalije Prekogranično zagađenje Bosne i Hercegovine preko reke Drine. nestabilna flotacijska jalovina Šabac – topljenje i rafinacija Toksični čvrsti otpad. topionica i rafinacija).1. Prekogranično zagađenje vazduha Krupanj – Veliki Majdan. toksični čvrsti otpad. Bezbednost životne sredine Tabela 3. topljenje i rafinacija bakra. SO2 i gasovite toksične materije. 121 . emisija prašine. emisija prašine i neobezbeđeni rad. otkrivflotacija bakra ka. Tenzije sa zemljama nizvodno (Rumunija i Bugarska) Prekogranično zagađenje u zemljama nizvodno Dunavom preko Kriveljske reke. flotacija. emisija prašine i neobezbeđeni rad. plemenitih i retkih metala. proizvodnja sumporne kiseline. Tenzije sa zemljama nizvodno (Rumunija i Bugarska). koncentrovanje. flotacija i Toksični čvrsti otpad. Moguće tenzije sa zemljama nizvodno (Rumunija i Bugarska).3. ENVSEC Projects: Reducing Environment & Security Risks from Mining in South Eastern Europe. nestabilna flotacijska jalovina. Zajača – rudnik. Moguće tenzije sa Rumunijom i Bugarskom Prekogranično zagađenje zemalja nizvodno Dunavom preko reke Save. otkrivrudnik i flotacija olova i ka. bakarnih limova. 2004. otkrivka. Timoka. emisija prašine i neobezbeđeni rad. Potencijalni prekogranični rizici za bezbednost životne sredine Naziv lokacije Bor (RTB) (rudnik. emisija prašine i neobezbeđeni rad. Tenzije sa Bosnom i Hercegovinom Prekogranično zagađenje u zemljama nizvodno Dunavom preko reke Pek. UNEP. Kriveljske reke i Dunava. Timoka i Dunava. topionička šljaka i hemikalije Potencijalne prekogranične posledice Prekogranično zagađenje u zemljama nizvodno Dunavom preko Bora (Borska reka). nestabilna flotacijska jalovina Prekogranično zagađenje Bosne i Hercegovine preko reke Drine (granica BiH i Srbije). tokelektrolitičkog cinka sični kiseli efluenti.12. a zatim i Dunava preko reke Save. toksičtopionica antimona ni kiseli efluenti. a zatim Dunava. SO2 i gasovite toksične materije. topionička šljaka i hemikalije Veliki Krivelj (RTB) rudnik Toksični kiseli efluenti. otkrivi flotacija bakra ka. eksploatacija rude bakra. otkrivka.

od kojih je trajno rekultivisano 125 ha. zatim u sektoru nafte i gasa. godine treba izvršiti i zamenu svih transformatora i drugih energetskih uređaja punjenih uljima koja sadrže PCB. ugljen-monoksid (CO). U emisiji dimnih gasova. Do 2015. ugljen-dioksid (CO2).27 0.2.98 0. Uzimajući u obzir kvalitet uglja. azotni oksidi (NOx) i čestice prašine. odakle potiču i obaveze evropskih zemalja o poštovanju međunarodnih dogovora.27 0. Obzirom na starost postrojenja u nekim termoelektranama. Zagađivanje životne sredine može se javiti praktično u svim delatnostima u okviru elektroprivrede: u proizvodnji uglja.00 Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike 122 . može da dovede do trajnog ugrožavanja životne sredine i zdravlja stanovništva.96 0.67 0. Svako zanemarivanje ekoloških aspekata.93 0.34 0. a da kasnije posledice i štete zahtevaju znatno veća sredstva. Sunčeva energija.494 ha. Zbog globalnog uticaja lokalnih energetskih izvora. počev od istraživanja. po okolinu su najopasniji sumpor-dioksid (SO2). Ukupna površina zemljišta pod deponijama obuhvata 1. Energetika Termoelektrane „Nikola Tesla A“ – 1.240 MW – sagorevaju lignit iz Kolubarskog basena.12. Termoelektrane na fosilna goriva i industrija nafte i naftnih derivata spadaju u najveće zagađivače životne sredine. potrebno je doneti program usaglašavanja sa zakonskim zahtevima do 2015. Tabela 3. vetar) 7. koji nastaju u radu energetskih objekata.01 6. eventualno zbog privremeno bržeg ekonomskog razvoja. pa se procenjuje da na deponijama termoelektrana u Srbiji ima 180 miliona tona pepela i šljake.21 6.67 0.84 5.650 MW – i „Nikola Tesla B“ – 1. 3. Struktura domaće proizvodnje primarne energije u periodu 2002–2004. Proizvodnja primarne energije (M ten) Ugalj Nafta Gas Hidropotencijal Ostalo (biomasa.12.24 0.18 0. godine (Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja). eksploatacije. kao i u proizvodnji.00 2003.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.87 0. Sadašnji nivo emisija iz energetskih izvora i objekata višestruko je veći od međunarodnih standarda. 8. geotermalna. pri sagorevanju nastaju velike količine pepela (300–500 g/kWh). nijednoj zemlji nije dopušteno zanemarivanje ekoloških efekata uticajnih na održivi razvoj šire međunarodne zajednice.68 0. 2002.00 2004.3. prenosu i distribuciji električne energije. a posebno prerade i transporta nafte i njenih derivata. 8.

68 1994.35 2002. nizak stepen korišćenja potencijala obnovljivih izvora energije. tehnološka zastarelost i amortizovanost energetskih i proizvodnih kapaciteta i struktura raspoloživih energenata. Uvozna zavisnost je u 2004. izmenjena je i struktura energenata. finansijski neodrživo poslovanje preduzeća za snabdevanje električnom energijom.69 1998. 1. u 2002. Ekonomsko stanje u privredi. što ukazuje na značajan prostor za energetsku racionalizaciju. godini 0. organizacione i proizvodne strukture kod mnogih preduzeća u svim industrijskim granama. dok je učešće električne i toplotne energije. Potrošnja energije po jedinici BDP Godina Potrošnja energije kg e. u 2002. iz 1990. Trenutno stanje energetske efikasnosti u Srbiji karakterišu: velika potrošnja energije u zgradama.83 2000.88 (kg e. uz veliko učešće električne energije za grejanje. 1990. niska energetska efikasnost u industriji.25 (kg e. godini iznosio 0. energetski intenzivne proizvodne tehnologije. n. uz zaostale.*/$ BDP 1994./USD).12. opalo na 19%. 0. zbog cena energije koje ne održavaju stvarne troškove poslovanja. godini iznosila 40%.5 puta više energije po jedinici društvenog proizvoda nego u razvijenim zemljama ili oko 6 puta više nego u zemljama EU. a u razvijenim zemljama oko 0. 0. u 1990. Bezbednost životne sredine Zbog značajnog opadanja obima i promene strukture proizvodnih aktivnosti u grupacijama industrije Srbije.3. znači da je u Srbiji trošeno oko 3.3. n. Ministarstvo rudarstva i energetike RS Faktor energetske intenzivnosti u Srbiji iznosio je u 2004. na 62%. 0. pa je tako učešće fosilnih goriva povećano sa 50%. Tabela 3. 0. Tržište Balkana je ujedinjeno Ugovorom o osnivanju energetske zaje123 . tehnički istrošene. vlasničke. energetski neefikasne i zagađujuće komunalne službe za snabdevanje energijom. godine. nasleđeni iz prethodne decenije. sa 25%. i potrebe razvoja i primene jedne sveobuhvatne politike unapređenja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije. na osnovu kojih je obračunata efikasnost korišćenja energije. godini.63 * kilograma ekvivalentne nafte Izvor osnovnih podataka. ovaj faktor je u EU–15 u 2001. n. godini.16 (kg e. potrebna dalja ulaganja u eneretski sistem radi poboljšanja i modernizacije energetske infrastrukture.59 1992.67 1996.87 2004./USD) – prema proračunima IEA. 0. 0./USD). n. čini Strategija razvoja energetike Srbije do 2015. Povećanje energetske efikasnosti radi očuvanja resursâ i smanjenja zagađenja životne sredine posebno je značajno u periodu tranzicije: promene. 0. uslovili su značajno pogoršanje ekonomske efektivnosti i energetske efikasnosti korišćenja energije u Srbiji u odnosu na druge evropske zemlje u tranziciji tokom iste decenije.

Udeo koji je blizak Srbiji registrovan je kod Mađarske. Slovačke.800 hektara. s obzirom na činjenicu da je to jedini vid saobraćaja. Kod termoelektrana izgrađenih u blizini reka. takva odlagališta ukupno zauzimaju površinu od 1. Prema dostupnim podacima. koji nastaje prilikom sagorevanja lignita u termoelektranama. i Češke Republike (74.4%). U 2004. godini 63. a time i izazvati manje raznošenje u okolinu. U sadašnjoj situaciji sva količina letećeg pepela (nusproizvoda sagorevanja uglja) odlaže se na pepelišta u blizini termoelektrana. Poljske i Slovenije (raspon 59–65. U odnosu na ukupni prevoz u Srbiji. iz brojnih razloga. 2001/80/EC i stav 2 člana 4 Direktive 79/409/EEC) itd. nemoguće je.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. jer pepeo iz dimnjaka se. Kod prvih je u periodima nižeg vodostaja reka ugrožena flora i fauna reke. sa dovoljnim količinama vode. Ugovorom se naglašavaju potreba i rokovi za implementaciju odgovarajućeg energetskog zakonodavstva (Direktive EU 2003/54/EC i 2003/55/EC i Uredba 1288/2003). dok druge imaju rashladne kule (tornjeve).6% od ukupnog (drumskog. 3. godini iznosio je 66. Kao primer neodrživog korišćenja resursâ može se navesti leteći pepeo. Od novih zemalja članica EU udeo drumskog teretnog transporta najveći je na Malti i Kipru (100%). dok je u EU iznosio preko 70% početkom devedesetih i 79. odnos između drumskog i železničkog transporta se u periodu 1995–1998. Dešava se da su deponije pepela. dnice jugoistočne Evrope. Iako sve termoelektrane imaju hidraulički transport pepela. koje imaju veće korišćenje železničkih pruga. zbog visine dimnjaka.12. pored štete za zemljište. izgrađeni su protočni sistemi hlađenja. Prisutna je i pojava „kiselih kiša“. imaju i drugih negativnih posledica (biljni svet). i sa nedovoljnim stepenom efikasnosti elektrofiltara. koje. U strukturi teretnog prevoza. veći zagađivači nego dimnjaci. međunarodni drumski prevoz ima tendenciju povećanja.3%. taloži na većim rastojanjima od izvora.4. sve količine pepela držati u vlažnom stanju. 1999/32/EC sa odgovarajućom dopunom. razvodna postrojenja i drugo. jer temperatura vode u reci prelazi dozvoljene vrednosti. Cementara „Holcim“ u Popovcu počela je korišćenje alternativnih goriva kao zamenu za fosilna goriva. Saobraćaj Udeo drumskog teretnog transporta relativno je nizak u Srbiji i iznosio je u 2003. dok je ovo učešće najmanje kod baltičkih država. a za druge je to normalna pojava koja u zimskom periodu ima i drugih uticaja na puteve. Zagađenje zemljišta je takođe prisutno od uticaja deponija pepela u većoj meri. zakonodavstva životne sredine (Direktiva EU 85/337/EEC sa odgovarajućim dopunama.5%). železničkog i rečnog) transporta. godini.7% u 2003. Kroz rad regionalnih institucija koje će se obrazovati na osnovu Ugovora o osnivanju energetske zajednice utvrdiće se i lista standarda relevantnih normativnih tela koje Srbija i zemlje regiona moraju da implementiraju. u određenim vremenskim periodima. 124 .

čije je učešće u 2004.3%. Poljoprivreda Poljoprivreda ima. kao i prodaja herbicida (rast za 10. godini (0.9% u strukturi prevoza robe. intenzivna poljoprivreda u odnosu na potrošnju resursa stvorila je brojne probleme u životnoj sredini.5. Međutim. za 4. iznosilo 31.2%). U teretnom transportu prisutna je tendencija smanjenja obima unutrašnjeg prevoza i povećanje obima međunarodnog prevoza. iznosilo 17. Zagađenje sumporom i olovom je u Srbiji posebno problematično zbog lošeg kvaliteta goriva (visokosumporni dizel i olovni benzin). za 5. koji su dalje 125 . O3.4% i 2001/2000. za 22.1 kg/ha).8% u 2004.5 puta. U istom periodu rečni saobraćaj je stagnirao (11%).6% i 2003/2002. dok je u naredne dve godine došlo do značajnog pada (2002/2001.05 kg/ha).2%.0%). ovaj odnos se menjao u korist železničkog saobraćaja.900. 3. u železničkom prevozu zabeleženo je izrazito povećanje obima tranzita.8%). Nema sumnje da ovi procesi doprinose značajnom povećanju poljoprivredne proizvodnje i smanjenju siromaštva na selu. Međutim. posebno u većim gradovima. U istom periodu oživljava i rečni saobraćaj. Bezbednost životne sredine menjao u korist železnice. Emisijom izduvnih gasova dolazi do oslobađanja SO2.000 registrovanih putničkih vozila i taj broj se rapidno povećava. za 31. Stanje voznog parka u Srbiji nezadovoljavajuće je. – 0. Ukupna prodaja pesticida (u poljoprivredi i drugim aktivnostima) beleži najveći porast u 2001. Imisiona koncentracija azotovih oksida i ugljen-monoksida redovno prelazi dozvoljeni nivo u Beogradu (posebno u centru grada). godinu beleži rast za 46. Zagađenje vazduha usled saobraćaja povećano je tokom poslednjih pet godina. U periodu 2000–2004. zbog uvoza velikog broja polovnih automobila. Srbija je imala više od 1.3. obavljajući obavezu javnog prevoza. Potrošnja NPK (azot. zavisno od stepena intenziteta poljoprivredne proizvodnje.2%) i insekticida (za 5. U periodu 2000–2004. pored pozitivnih. Prodaja ostalih pesticida u 2001. čestica i olova u atmosferu. pesticida i vode za navodnjavanje. koja je u kriznim godinama. fosfor i kalijum) veštačkih đubriva u Srbiji u periodu 2000–2001. dodatno istrošila svoje kapacitete. i značajan negativan uticaj na okolinu. Neophodno bi bilo da Srbija u svoje zakonodavstvo ugradi deo regulative EU i uvede značajne ekonomske mehanizme i instrumente za regulisanje proizvodne i tržišne operativnosti. čije je učešće u 1998. dok se u narednim godinama ova potošnja smanjuje (2003.12. Smatra se da su drumska vozila jedan od glavnih zagađivača vazduha u Srbiji. drumski saobraćaj i dalje ima dominantnu ulogu na transportnom tržištu sa udelom u prevozu robe od 57. beležila je porast (2000/1999. za 2. u odnosu na 2000. NOx. U poljoprivrednom sektoru povećanje proizvodnje i povećanje prinosa vodi intenzivnom korišćenju đubriva. CO. Godine 2004. sa ciljem da se promoviše racionalna upotreba resursâ i smanje štetna zagađenja životne sredine.

3. Na primer. zaštita životne sredine. kroz smanjenje mogućih izdataka po principu „zagađivač plaća“. a prekomerno korišćenje površinskih voda za navodnjavanje rezultuje iscrpljivanjem. imali negativan efekt na poljoprivrednu produktivnost. čl. intenzivno korišćenje đubriva i pesticida doprinosi zagađenju voda. EMAS) treba široko promovisati kao dobrovoljnu meru.13. obezbeđenje stabilnih poslova. 3. Prednost uvođenja ove serije standarda može se videti u ostvarenim uštedama kroz smanjeno rasipanje sirovina i energije. što podrazumeva internalizaciju ekološke i socijalne odgovornosti u osnovnu poslovnu strategiju na način koji omogućava ostvarenje trajne koristi za sadašnje i buduće generacije. 44–50. Društveno odgovorno poslovanje se ne odnosi samo na zaštitu životne sredine i donacije lokalnoj zajednici.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. U praksi ove odredbe još uvek nisu implementirane. Treba podsticati firme da primenjuju sistem upravljanja zaštitom životne sredine i uspostaviti registar certifikovanih organizacija. ili. doprinos razvoju privrede zemlje. fer odnos prema zaposlenima.1. Društveno odgovorno poslovanje kao faktor bezbednosti životne sredine Društveno odgovorno poslovanje znači održivost preduzeća. zaštita zdravlja i bezbednosti radnika. kvalitet proizvoda i usluga po fer cenama. Sistem upravljanja zaštitom životne sredine Zakonom o zaštiti životne sredine definisani su svi zahtevi za uspostavljanje i sprovođenje sistema EMAS u skladu sa EU. Društveno odgovorno poslovanje povećava bezbednost životne sredine. filantropske aktivnosti (donacije. posredno. Farme svinja i goveda nemaju prečišćavanje otpadnih voda što zagađuje rečne tokove u koje se otpadne vode ispuštaju. prekomerna eksploatacija resursâ pitke vode doprinosi isušivanju akvifera. 126 . opšta etika poslovanja. poslovanje prema zakonu. sponzorstva). Sistem upravljanja zaštitom životne sredine (ISO 14000.13. U Srbiji su 43 preduzeća dobila certifikat ISO 14000. Ono obuhvata više elemenata: sigurnost da se ne koristi dečji rad. transparentna komunikacija sa potrošačima.

Dodela znaka zaštite životne sredine ustanovljena je radi podsticanja razvoja novih. sa tim u vezi. upotrebe (npr. čistija proizvodnja se fokusira na smanjenje uticaja na životnu sredinu. proizvodnje i potrošnje proizvoda manje štetnih za životnu sredinu. zdravlje i bezbednost u celom životnom ciklusu proizvoda. zagađenja podzemnih voda štetnim sastojcima otpada). niskootpadnih tehnologija. od ekstrakcije sirovina do konačnog odlaganja proizvoda. U pripremi je Nacionalna strategija čistije proizvodnje. 3. što se prepoznaje u svim fazama tzv.3. bacanjem ambalaže i ostataka iskorišćenih proizvoda) do odlaganja posle upotrebe (npr. eliminaciju toksičnih i opasnih sirovina. čistija proiz+vodnja omogućava integrisanje pitanja životne sredine u projektovanje i pružanje usluga. i smanjenje količine i toksičnosti svih emisija i otpada pre nego što izađu iz procesa. Bezbednost životne sredine Poteškoće u primeni sistema upravljanja zaštitom životne sredine (što pogađa uglavnom zemlje u tranziciji) odnose na: nizak stepen svesti i kapaciteta za uvođenje i primenu ovog instrumenta. postojeći visok nivo oporezivanja i loše finansijsko stanje mnogih privrednih preduzeća otežavaju porast ulaganja u zaštitu životne sredine.3. emisijom otpadnih gasova i vode). korišćenjem pojedinih sirovina i. Čistija proizvodnja Jedan od dugoročnih ciljeva Nacionalnog programa zaštite životne sredine predstavlja uvođenje čistije proizvodnje i sistema upravljanja zaštitom životne sredine u industrijska postrojenja.13. Jedan od ciljeva dodele znaka zaštite životne sredine jeste zainteresovati proizvođače da proizvode bolje i manje zagađuju.2. 127 . Ulaganja privrede u smanjenje zagađenja i čistije tehnologije nedovoljna su. nespremnost rukovodstava organizacija da usvoje inovativne pristupe i uvedu nove načine upravljanja. nedostatak inicijalnih finansijskih sredstava.13. Čistija proizvodnja obuhvata očuvanje i recikliranje sirovina i energije. upotrebom goriva). Ekološki znak Svaki proizvod ima više ili manje nepovoljan uticaj na životnu sredinu. Što se tiče proizvoda. Znak se može dodeliti samo proizvodima koji imaju bolje osobine od propisanih. životnog ciklusa proizvoda: od proizvodnje (npr. nepostojanje zakonodavstva i politike koji podržavaju primenu sistema upravljanja zaštitom životne sredine. Nepostojanje podsticajnih mera za smanjenje zagađenja. 3. smanjenja zagađenja životne sredine i racionalnijeg upravljanja sirovinama i energijom. prevoza do prodavaca i potrošača (npr. Što se tiče usluga. za koju je nadležno Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine – Uprava za zaštitu životne sredine.

3. Na sporo razvijanje svesti o životnoj sredini uticali su sledeći faktori: nepostojanje strateškog pristupa obrazovanju za zaštitu životne sredine. ograničeni interes medijâ i ograničene mogućnosti za učestvovanje građana u odlučivanju o životnoj sredini.14. Kampanje razvijanja javne svesti potrebne su radi podsticanja stanovništva na brigu o životnoj sredini i njenoj bezbednosti. Ne postoje kontinualne kampanje na razvijanju i jačanju svesti.15. kao i o zaštitnim merama koje je potrebno preduzeti. U Srbiji još nije implementiran program dodele ekološkog znaka. sa nedostatkom tačnih informacija. parcijalno je i neplansko. Na tržište treba uvesti program postavljanja ekološkog znaka na proizvode koji nisu štetni za životnu sredinu. a često i senzacionalističko. Dodela i oduzimanje ekološkog znaka za proizvode. Suštinski je neophodno da javnost ima informacije o stepenu ugroženosti životne sredine i konačno uticaju ugrožene životne sredine na zdravlje. ali i niskog životnog standarda protekle decenije. zbog proizvodnje energije.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. procese i usluge koji manje zagađuju životnu sredinu generalno je regulisana članom 53. ugrožavanju zaštićenih prirodnih dobara. Zakona o zaštiti životne sredine. što je utvrđeno u Zakonu o zaštiti životne sredine. neracionalnom korišćenju prirodnih bogatstava. 3. Uzroci tome su nedovoljno znanje i informisanost o problematici životne sredine. tretmana otpadnih voda i bezbednog odlaganja komunalnog i opasnog otpada. Podzakonski akt je u pripremi. nepoverenje i nedovoljno učešće javnosti u procesima odlučivanja. raspoloživost i distribuciju. zagađenje površinskih i podzemnih voda. Javna svest Nizak nivo svesti građana o životnoj sredini i odsustvo ekološkog ponašanja posledica su nedovoljne informisanosti. što zajedno utiče na ekonomski razvoj i javno zdravlje. poljoprivredne proizvodnje i nepropisnog odlaganja otpada. nerešenom pitanju odlaganja svih vrsta otpada i drugim posledicama. 128 . nedovoljna dostupnost informacija. Zaključci i preporuke Pritisci na bezbednost životne sredine uključuju: odsustvo politike zaštite životne sredine i nedostatak finansijskih sredstava za održavanje zastarele industrije. kao značajan segment neformalnog obrazovanja stanovništva o bezbednosti životne sredine. već su aktivnosti periodične i pojedinačne. Informisanje. Inicijative imaju za cilj da podstaknu stanovništvo na odgovorniji odnos prema životnoj sredini. Ovakva situacija vodi sve većem narušavanju životne sredine.

kao i na izlaznom profilu Dunava (to će omogućiti blagovremeno otkrivanje zagađujućih materija u vodotocima. izgradnja sistema obaveštavanja i rukovođenja u slučaju hemijskog udesa na teritoriji Republike Srbije. U narednom periodu potrebno je intenzivirati angažovanje na sledećim zadacima: harmonizacija zakonâ iz oblasti životne sredine sa propisima EU.3. sistem rane najave i informacioni sistem u oblasti životne sredine. te će se uz odgovarajući sistem obaveštavanja omogućiti rana najava odnosno izdavanje upozorenja i sprovođenje mera zaštite). ojačati prekograničnu saradnju kroz implementaciju projekata na lokalnom nivou. salinacijom i erozijom od vetra. realizacija infrastrukturnih projekata. isušivanjem. neophodno je uspostaviti prekogranični monitoring životne sredine. dalje razvijati saradnju sa susednim zemljama na implementaciji potpisanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite životne sredine. i to primarno za tretman i odlaganje komunalnog i opasnog otpada. poboljšati kapacitete postrojenjâ za upravljanje vodama. klizišta i zemljotresi). često rezultuje migracijom stanovništva. ratifikacija i implementacija konvencija od značaja za Srbiju. i njihov međusobni uticaj sa drugim rizicima. kao i postrojenja za tretman otpa- 129 . uništavanje šuma i erozija neki su od uzroka siromaštva. neophodno je izraditi mapu područja sa rizikom od poplava. Bezbednost životne sredine zastarele industrijske tehnologije i manjak postrojenja za smanjenje zagađenja negativno utiču na zdravlje ljudi i regionalnu stabilnost prekograničnim zagađenjem vazduha i voda. implementacija Nacionalnog programa zaštite životne sredine i niza akcionih planova čije se donošenje očekuje. jačanje ministarstva nadležnog za životnu sredinu i Agencije za zaštitu životne sredine. iscrpljivanje prirodnih resursa. realizacija projekta izgradnje sistema rane najave izgradnjom automatskih stanica na ulaznim profilima reka Dunava. prirodne katastrofe (poplave. Save i Tise. degradacija zemljišta nepravilnim korišćenjem đubriva i pesticida. uključujući i one koje izaziva čovek.

ne raspolažu kapacitetima za uklanjanje ovih opasnosti. Strategija razvoja energetike. Lokalna strategija održivog razvoja. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje EU. 7. Predlog Nacionalnog programa zaštite životne sredine. ne samo na polju zaštite životne sredine. 4. 3. U tom smislu. Životna sredina je bitan element bezbednosti u regionu. kako bi se taj princip mogao iskoristiti kao dodatna podrška tranzicionim procesima. već zadiru duboko u ekonomske odnose i razvoj država na više planova (protokol iz Kjota. procesu donošenja odluka i pravnoj zaštiti u pitanjima životne sredine. 2. Bilo bi dobro posebnu pažnju usmeriti na međunarodne protokole.16. Potrebno je unaprediti postojeće instrumente politike koji bi bili prilagođeni i efikasni u slučajevima ekološke pretnje regionalnoj stabilnosti. predstavlja pretnju koja mora biti minimizovana ili eliminisana. 6. trgovinsku razmenu. Takođe je važno sagledati propise koji harmonizuju standarde proizvodnje. Nacionalna strategija upravljanja otpadom. sa rizikom teških i nekontrolisanih zagađenja na lokalnom. Arhuska konvencija itd). mora biti učinjen napredak u pristupu informacijama. i koji u sebi sadrže elemente održivog razvoja. a posebno na prekograničnom nivou. Strategija razvoja poljoprivrede. instrumenti procene uticaja na životnu sredinu moraju biti dorađeni i usklađeni sa pravilima Evropske unije. odnosno eksploatacije prirodnih resursa. dnih voda i problema rekonstrukcije saobraćajne infrastrukture u vezi sa problemima životne sredine.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. ali i prednosti razvojnih programa. kao osnovnim elementima Arhuske konvencije. 5. 2003. odnosno mesta potencijalnih ekoloških akcidenata. 3. 2005. od onih koji su direktno ugroženi do međunarodnih institucija čija je delatnost obezbeđivanje preduslovâ za bezbednost i saradnju. Postojanje crnih tačaka. Jasno je da države ne mogu pojedinačno obezbediti potpunu ekološku bezbednost i da međunarodne organizacije. Literatura 1. kako bi mogla da koristi mehanizme zaštite. 8. saobraćaj i obrazovanje. 2006. Strategija održivog razvoja vodoprivrede. U tom poslu potrebno je da budu angažovani svi. izraditi mehanizme zaštite i kontrolisanog korišćenja. 2005. 2003. . neophodno je da Srbija prihvati međunarodne standarde i pristupi međunarodnim ugovorima i konvencijama. 2004. 2003. 130 Strategija smanjenja siromaštva. konvencije i ugovore koji višeznačno određuju međunarodne odnose. 2005. sa druge strane.

Za bolji put Srbije. Fakultet civilne odbrane i Fond za otvoreno društvo.. 30. 2002. 2006.. 14. 2005. 26. 2006. Ljudska bezbednost. 2005. Vodoprivredna osnova Republike Srbije. Popović. Akcioni plan Vlade Srbije za sprovođenje prioriteta iz Evropskog partnerstva. 2005. New York. UNDP vodič za dobro upravljanje u oblasti životne sredine. Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine. „Conflicts between sectoral and transboundary freshwater uses: causes. 2005. U. 18. 4: 63–72. Environmental Protection Agency. godinu. 24. Studija izvodljivosti za otpočinjanje procesa stabilizacije i pridruživanja EU. 15. 10. Radulović. Environmental Protection Agency. E. 12. kakva će biti naša buduća klima. Indikatori ljudske bezbednosti u Srbiji... Nacrt Strategije ekonomskog razvoja Srbije 2006–2012. Izveštaj o razvoju Srbije 2005. Zbornik tekstova. Demokratska stranka. Izveštaj za 2004. Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine.S. B. 13. Matthew. Agencija za zaštitu životne sredine. Bezbednost životne sredine 9. Oxford University Press.3. Životna sredina i održivi razvoj. 2003. 16. prioritetima i uslovima sadržanim u Evropskom partnerstvu (2006/56/EC). M. 2006..S. NVO Environmental ambassadors web site Izveštaj o stanju životne sredine i prirodnih resursa za 2002. 2006. Prvi izveštaj o sprovođenju Strategije smanjenja siromaštva.. Beograd. National Security Studies Quarterly 1998. Washington DC. 29. Bosnjakovic. R. 2006. 20. Deklaracija UN o Milenijumskim ciljevima. Beograd. 23. USA. Odluka Saveta o principima. 22. Environmental Security: Strengthening National Security through Environmental Protection. Nacrt strategije razvoja šumarstva. Our Common Future. 19. 131 . 27. Jovanović. 2003.. 11. USA. T. „Environment and Security: Concepts and Definitions“. 2005. Beograd World Commission on Environment and Development. 2006. 28. 2005. Globalization and water resources management: the changing value of water. 17. prevention and dispute settlement“. Izveštaj EU o postignutom napretku Srbije. 25. 1987. Republički biro za razvoj. 21. U. godinu. Koliko nam se menja klima. 1999. Izveštaj o sprovođenju milenijumskih ciljeva razvoja. 2001.

UNEP. 2004. UNEP. 37. OSCE. 33. 2004. 32. Mining for Closure – policies. The Case of Central Asia and South Eastern Europe. ENVSEC Projects: Cross-border Environmental Monitoring and Early Warning Systems. OSCE. ENVSEC Projects: Rapid Environmental Assessment of the Tisza River Basin. UNEP. OSCE. 2003. ENVSEC Projects: Enhancing Transboundary Biodiversity Management in South Eastern Europe. 34. 2005. ENVSEC Projects: Network Development of Local Actors from the Sava River Basin on Water Resource Management. Environment and Security – Transforming risks into cooperation. practices and guidelines for sustainable mining and closure of mines.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. 35. OSCE. 31. UNEP. 2004. 36. 132 . ENVSEC Projects: Reducing Environment & Security Risks from Mining in South Eastern Europe. UNEP. UNEP. OSCE. UNEP.

17.3. Bezbednost životne sredine 3.. ANEKS: LISTA KORIŠĆENIH INDIKATORA Indikatori bezbednosti životne sredine16 − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − 16 Postojanje pravnih normi u oblasti zaštite životne sredine Adekvatnost propisa koji uređuju oblast zaštite životne sredine Usklađenost propisa koji uređuju oblast zaštite životne sredine u Srbiji sa propisima EU Dostignuti nivo standardizacije – broj preduzeća sa uvedenim standardom EMAS – ISO 14001 Pravne pretpostavke za dostupnost informacija o stanju životne sredine Budžetska izdvajanja države za zaštitu životne sredine (EUR/god. 133 .) Broj realizovanih programa zaštite životne sredine Sredstva utrošena za programe zaštite životne sredine (izraženo u evrima) Broj potpisanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite životne sredine Broj ratifikovanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite životne sredine Procent novosagrađenih objekata sa urađenom procenom uticaja na životnu sredinu (u odnosu na ukupan broj novosagrađenih objekata) Stavovi građana o stepenu ugroženosti životne sredine Stavovi građana o adekvatnosti zaštitnih mera vezanih za životnu sredinu Vazduh Emisija CO2 – MT (miliona tona) po glavi stanovnika Emisija NO2 – MT po glavi stanovnika Emisija SO2 – MT po glavi stanovnika Broj dana u godini sa prekoračenom emisijom zagađujućih materija Lokacije mernih mesta sa prekoračenom emisijom zagađujućih materija Broj identifikovanih zagađivača vazduha – katastar zagađivača Broj motornih vozila bez katalizatora Procent domaćinstava koja koriste daljinsko grejanje Procent ostvarene gasifikacije Broj obolelih od respiratornih oboljenja Potrošnja supstancija koje oštećuju ozonski omotač Emisija gasova sa efektom „staklene bašte“ Voda Dostupnost kontrolisane vode za piće (% ukupnog stanovništva) Dostupnost javnog kanalizacionog sistema (% ukupnog stanovništva) Mikrobiološka ispravnost vode za piće. dr Dragane Dulić et al. i dopunjeni. higijenu i rekreaciju Indikatori su preuzeti iz publikacije prof. Indikatori ljudske bezbednosti u Srbiji 2004.

hepatitis B) Zemljište Obradivo zemljište (% od ukupnog zemljišta po glavi stanovnika) Procent obradivog zemljišta zahvaćenog erozijom izazvanom ljudskim aktivnostima Procent obradivog zemljišta zahvaćenog erozijom izazvanom prirodnim procesima Površina zemljišta sa sadržajem štetnih materija u odnosu na celokupno zemljište Godišnja potrošnja mineralnih đubriva (kg) po stanovniku Plavljeno zemljište u odnosu na celokupnu teritoriju Broj stradalih u razornim zemljotresima Zaštićene prirodne oblasti (% od ukupne površine) Otpad Količina generisanog otpada po domaćinstvu izraženog u kg Količina komunalnog otpada koji se organizovano prikuplja Procentualna zastupljenost biohazardnog otpada u ukupnom opasnom otpadu Broj uređenih deponija Količina otpada koji se reciklira u odnosu na ukupan generisan otpad izražena u m3 Količina generisanog opasnog otpada. 134 . t/god.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. godine jedan je od milenijumskih ciljeva UN-a. − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − Potrošnja vode za piće po glavi stanovnika (godišnja/dnevna – u l) Količina tretiranih otpadnih voda (% od ukupne količine) Broj obolelih od bolesti prouzrokovanih zagađenom vodom (npr. Biodiverzitet Procent zaštićenih biljnih vrsta u odnosu na ukupan broj Procent ugroženih biljnih vrsta u odnosu na ukupan broj Procent zaštićenih životinjskih vrsta u odnosu na ukupan broj Procent ugroženih životinjskih vrsta u odnosu na ukupan broj Šume Oblasti pod šumama (u milionima ha) Štete od šumskih požara izražene u ha Štete od bespravnih seča izražene u ha Procent deforestacije (obešumljivanja) u odnosu na ukupnu površinu pod šumom Proizvodnja i potrošnja energije 17 Korišćenje obnovljivih izvora energije (%) Intenzitet korišćenja energije Godišnja potrošnja energije po stanovniku17 Postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja do 2015.

. Uvod 4. obuhvata učeničke populacije na svim nivoima obrazovanja). U ovom svetlu posmatranje stanja obrazovanja u Srbiji sa aspekta ljudske bezbednosti obuhvata praćenje u odnosu na indikatore kvantiteta (npr. obrazovnog postignuća. 18 19 Education for All Global Monitoring Report 2005 – The Quality Imperative. podsisteme vaspitno-obrazovnog sistema – predškolsko vaspitanje. Kritike preterano kvantitativnog pristupa problemu ostvarenja globalnog cilja obezbeđenja „obrazovanja za sve“. u skorije vreme se sve češće ističe problematičnost shvatanja obrazovanja kao magične pilule koja može uticati na ekonomski rast i razvoj ili dostizanje ideala mira i socijalne pravde. nasilja. 2005. OBRAZOVANJE I BEZBEDNOST 4. Fakultet civilne odbrane i Fond za otvoreno društvo. bolesti. obrazovanje odraslih. 135 .4. broj i kvalitet nastavnog kadra. Indikatori ljudske bezbednosti u Srbiji: Izveštaj za 2004. principe sistema – demokratičnost i pravednost. raspostranjenosti HIV-a.1. kriminala itd. neželjenih trudnoća. S druge strane. odnos javnog i privatnog obrazovanja i neformalno obrazovanje. dovele su do postavljanja pitanja kvaliteta obrazovanja kao imperativa u skorijim izveštajima. osnovno. poboljšanja ishrane i niza drugih pokazatelja kvalitetnijeg življenja. Postoji ogroman broj istraživanja kojima se konstatuje pozitivna koleracija između godina školovanja i smanjenja siromaštva. Beograd. Prethodni izveštaj obuhvatio je sledeće indikatore vaspitno-obrazovnog sistema: obrazovnu koncepciju i strategiju.18 koji se bazira prvenstveno na obuhvatu dece osnovnim školovanjem. gladi. Indikatori vaspitno-obrazovnog procesa nisu obuhvaćeni prethodnim izveštajem zbog kompleksnosti istraživačkog problema u vezi sa objektivnošću pokazateljâ i dostupnosti podataka. Obrazovanje kao dimenzija ljudske bezbednosti Koncept ljudske bezbednosti u centar univerzalne akcije stavlja dostojanstvenu egzistenciju individue bez straha od oskudice. obrazovnu politiku i normativnu regulativu. demokratičnosti sistema itd).1. Nije iznenađujuće što je za tako shvaćenu bezbednost obrazovanje prepoznato kao važan faktor za obezbeđenje ovakve dostojanstvene egzistencije. i značaja viših nivoa obrazovanja za razvoj ljudskog kapitala i društvenu koheziju. kao i indikatore kvaliteta (npr. srednje. više i visoko obrazovanje. pokazatelje efikasne upotrebe resursâ.1.19 Krupnu zamerku pojednostavljivanju veze između razvoja i obuhvata osnovnim obrazovanjem čini zanemarivanje aspiracija dece i njihovih roditelja.

Indikatori i delovi izveštaja Grubo rečeno.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.2. uprkos i dalje prisutnom problemu objektivnosti i dostupnosti podaka. Dakle. ovo istraživanje nastojaće da utvrdi koliko obrazovanja dobijaju učenici i studenti u Srbiji i kakvo je to obrazovanje. podelu drugog poglavlja ovog izveštaja na deo o kvantitetu (II.) i o kvalitetu (II. Recimo. U obrazovnoj praksi ona su neraskidivo povezana i ispreplitana. ciljevi ovog istraživanja su: da dâ pregled i ocenu stanja obrazovanja u Srbiji u odnosu na indikatore sistema postavljene u prethodnom istraživanju.2. Ciljevi istraživanja Osnovni cilj ovog istraživanja jeste da dâ pregled trenutnog stanja obrazovanja u Srbiji kao faktora ljudske bezbednosti u odnosu na indikatore uspostavljenje prethodnim izveštajem. S obzirom na izuzetnu važnost indikatora vaspitno-obrazovnog procesa za ocenu kvaliteta i relevantnosti celokupne obrazovne aktivnosti. Težište istraživanja je na saglédanju novina u odnosu na pregled stanja u izveštaju iz 2004. da uspostavi polazište za saglédanje stanja na nivou procesa obrazovanja u Srbiji u odnosu na indikatore kvaliteta na kojima je globalni imperativ praćenja ostvarenosti milenijumskog cilja „Kvalitetnog obrazovanja za sve“. tj. da utvrdi pravilnosti. 4. tj. Prema radnoj definiciji ljudske bezbednosti iz prethodnog izveštaja: „Ljudska bezbednost je postignuta kada i gde individue i zajednice: 136 .1. što zalazi u domen kvaliteta. 4. Na primer.1. ali svakako govori mnogo i o kvalitetu obrazovanja. utvrđivanjem pravilnosti u društveno-ekonomskom ili kulturnom poreklu učenika koji napuštaju obrazovanje mogu se identifikovati nedostaci sistema da adekvatno odgovori na obrazovne potrebe određenih grupa. nove vrednosti i tendencije. dodatni cilj ovog istraživanja je da pokuša uspostaviti polazište za uspostavljanje i dalje istraživanje upravo indikatora procesa. Dakle. Ovde odmah treba naglasiti da se pitanja kvantiteta i kvaliteta samo uslovno mogu razdvojiti radi utvrđivanja indikatorâ za ovakvo istraživanje.3. U prvom delu biće korišćeni indikatori iz prethodnog izveštaja. indikator osipanja đaka na nivou osnovnog ili srednjeg obrazovanja relevantan je za praćenje broja učenika koji dobiju određeni nivo obrazovanja.1. relevantnosti obrazovanja. godine kako bi se utvrdile pravilnosti i kretanje vrednosti u odnosu na indikatore sistema.) obrazovanja treba shvatiti u kontekstu potrebe izbora indikatora za svrhu ovog istraživanja.

opremljenost. koje se na svetskom nivou kotiraju visoko u postizanju univerzalnog osnovnog obrazovanja (većinom među zemljama koje su već postigle ovaj cilj ili su na dobrom putu da ga postignu do 2015. postojanje infrastrukture i resursa koji omogućavavaju jednako i pravedno upražnjavanje ovog prava svim građanima (mreže ustanova.21 dok pokazatelji stanja u ovim zemljama zapravo predstavljaju opadanje u odnosu na period 1990-ih. razreda. 21. EFA Global Monitoring Report 2002: „Is the World on Track?“.. Ovo je. Ovo je često slučaj upravo sa zemljama centralne i istočne Evrope. Međutim. prelaznost). broj kvalifikovanih nastavnika. UNESCO Publishing. imaju mogućnost i slobodu da upražnjavaju te opcije. Otuda će. ovo i biti pokazatelji dostupnosti i pravednosti postojećeg sistema obrazovanja u Srbiji. broj učenika po nastavniku. na primer. Zato će ocena stanja za potrebe ovog istraživanja uzimati u obzir neophodnost saglédanja stanja u odnosu na specifične lokalne prilike. mnogi globalni i lokalni izveštaji ukazuju da metodološki problemi merenja postizanja ciljeva na svetskom nivou mogu značajno iskriviti sliku o osnovnim problemima obrazovanja u lokalnom kontekstu. postignuće učenika na međunarodnim testiranjima. postoji niz makrostu20 21 Indikatori ljudske bezbednosti u Srbiji: Izveštaj za 2004. Paris. kao i u prethodnom izveštaju. normativna regulativa). 137 . ublaže ili adaptiraju pretnje njihovim ljudskim. osipanje. posebno u regionu. aktuelno stanje učešća u obrazovnoj aktivnosti na različitim nivoima (obuhvat. environmentalnim i socijalnim pravima. Ovo je slučaj i sa Srbijom. Tamo gde postoje međunarodni indikatori za postizanje određenih ciljeva koji su komplementarni ciljevima postizanja ljudske bezbednosti oni će biti korišćeni radi pozicioniranja stanja u Srbiji u odnosu na druge zemlje. procent učenika koji završavaju osnovno. str. 2002. dostupnost kadra). odnosno kvantiteta obrazovanja na svim nivoima. Obrazovanje i bezbednost imaju na raspolaganju opcije koje su neophodne da se okončaju. a često i srednje obrazovanje. odnos izdvajanja za obrazovanje i postignuća učenika i slični pokazatelji.“20 Za oblast obrazovanja ova definicija će za potrebe ovog istraživanja biti prevedena u: pravo na obrazovanje (obrazovna politika. aktivno participiraju u realizovanju tih opcija. kao što su: procent učenika koji stignu do 5. slučaj sa milenijumskim ciljem postizanja univerzalnog osnovnog obrazovanja.4. godine). Kako se naglasak na kvalitetu obrazovanja u gobalnim razmerama uglavnom sagleda u kontekstu razvoja i smanjenja siromaštva. Kvalitet obrazovanja se u globalnim izveštajima takođe nastoji izraziti merljivim indikatorima.

merenje ovih pokazatelja na svetskom nivou problematično je iz više razloga. 138 . Neka potvrđuju korelaciju između kognitivnih veština i uspešnosti pojedinaca na tržištu rada. Iz istog razloga ovo istraživanje će koristiti globalne indikatore. U trećem delu izveštaja biće dati zaključci o trenutnom stanju kvantiteta i kvaliteta obrazovanja u Srbiji. Globalni izveštaj „Obrazovanje za sve“ za 2005: Imperativ kvaliteta sadrži rezultate takvih studija za 11 zemalja. 4 od kojih su na vrhu lestvice postignuća učenika u testiranju PISA (Finska. 4. EFA Global Monitoring Report 2006 – Literacy for Life. Zbog metodološke kompleksnosti uporednog istraživanja kvaliteta obrazovanja na svetskom nivou. dija koje istražujuju vezu između ishoda obrazovanja i ekonomskih kretanja. visine zarada. istrajnosti i pouzdanosti. Međutim. jer ne govore ništa o nekognitivnim ishodima i vrednostima koje su značajni ciljevi pojedinačnih sistema obrazovanja. Drugo.4. kao i preporuke za poboljšanje sistema obrazovanja.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. međunarodna testiranja postignuća učenika nepotpuna su merila kvaliteta obrazovanja. Global Monitoring Reports. posebno su konsultovani izveštaji i dokumenti koji su usvojeni u međuvremenu. Kuba i Republika Koreja). Na primer. Takođe postoje istraživanja čiji rezultati potvrđuju vezu između tržista rada i nekognitivnih veština koje su takođe relevantne za vrednovanje ljudskog kapitala. „studije slučaja“. na primer. EFA Global Monitoring Report 2005 – The Quality Imperative. To su: Globalni izveštaji o praćenju postizanja cilja „obrazovanja za sve“:22 Obrazovanje za sve: Globalni izveštaj za 2005: Imperativ kvaliteta. ali suštinski važnog aspekta obrazovne aktivnosti. iako se znatno razlikuju i po vrednostima globalnih indikatora i po parametrima okruženja. Na osnovu zaključaka koji se tiču procesa obrazovanja biće date sugestije za oblasti budućih istraživanja ovog metodološki izazovnog.23 Obrazovanje za sve: Globalni izveštaj za 2006: Pismenost za život.24 22 23 24 Education for all (EFA). ekonomska isplativost obrazovanja u velikoj meri zavisi od naklonosti ekonomskog okruženja. Pored zakona i konvencija navedenih u prethodnom izveštaju. ali će vrednosti po ovim indikatorima i njihova relevantnost u oceni kvaliteta biti razmatrani u aktuelnom kontekstu obrazovnog sistema i procesa Srbiji. Kanada. Prvo. Dalje. društveno-ekonomski status porodica najčešće je izostavljan parametar u globalnim istraživanjima.1. Metodologija Istraživanje se zasniva na pregledu i analizi relevantnih globalnih i lokalnih izveštaja i dokumenta. ekonomskog rasta itd. sve su češće tzv. kojima se pitanja kvaliteta nastoje sagledati u odnosu na specifično okruženje pojedinačnih nacionalnih sistema. motivacije. iako značajno utiče na postignuća učenika u svim sredinama.

Izveštaj je u pripremi za štampu i očekuje se da bude objavljen 2007. Službeni glasnik Republike Srbije. i 2001/02. školsku godinu.4. Izveštaj „Monitoring procesa evropeizacije. društvenog. 2006. Službeni glasnik Republike Srbije. Obrazovanje i bezbednost Izveštaj UNDP-a o ljudskom razvoju. Prvi izveštaj o implementaciji Strategije za smanjene siromaštva u Srbiji.29 Statistički podaci za potrebe ovog istraživanja biće uglavnom uzeti iz biltena i izveštaja Republičkog zavoda za statistiku Srbije. političkog. godinu. maj 2006. a negde i na 2004/05.25 Plan pristupa ljudskoj bezbednosti na Balkanu.28 nove politike. izveštaji: Strategija Ministarstva prosvete i sporta 2005–2010.2. za potrebe poređenja sa prethodnom stanjem biće obuhvaćeni podaci iz pet školskih godina od 2001/02. 76/05. Helsinki. strategije. Nacionalni plan akcije za decu do 2015. Pregled stanja po indikatorima 4. Vlada Republike Srbije. br.2. Helsinki. Serbia 2005 „The Strength of Diversity“.27 Zakon o visokom obrazovanju. ekonomskog i pravnog prostora Srbije“. Workshop Report. Srbija 2005: „Snaga raznovrsnosti“. 58/04. 139 . Strategija za unapređivanje obrazovanja Roma. Kako su podaci u prethodnom izveštaju za 2002/03. do 2005/06. Human Security Agenda for the Balkans. 17 May 2006. 2005. preporuke radne grupe Finskom predsedništvu EU.1. Strategija razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji. 2005. Vlada Republike Srbije.26 novi zakoni (u odnosu na prethodni izveštaj): Zakon o izmenama i dopunama zakona o osnovama sistema obrazovanja. 17. Fond za otvoreno društvo. reorganizacija i modernizacija sistema obrazovanja u Srbiji treba da doprinese bržem: 25 26 27 28 29 UNDP Human Development Report. a pre svega Statističkog godišnjaka za 2006. Politika i strategija razvoja stručnog obrazovanja u Srbiji. Najnoviji podaci ovog godišnjaka odnose se na školsku 2005/06. br. Indikatori kvantiteta Obrazovna strategija i politika Prema Strategiji Ministarstva prosvete i sporta 2005–2010. godinu. 2005. 4.

8% BDP-a u 2004. društvenog i tehnološkog razvoja zemlje. preusmerenje budžetskih sredstava u opravku objekata u siromašnijim regionima. dok se među visokoobrazovanima našlo samo 2% siromašnih. reorganizacija srednjeg stručnog obrazovanja u skladu sa potrebama privrede. povećanje uključenosti i učešća marginalizovanih grupa. godini. Iako ovakva sveobuhvatna strategija u Srbiji 2006. razvoju demokratije. kako bi bila usklađena sa potrebama ekonomskog. na 4. donet u februaru 2004. ekonomskom oporavku zemlje. reforma visokog obrazovanja u skladu sa principima Bolonjske deklaracije. revidiranje nastave i školskog programa u osnovnom obrazovanju. predviđeno je povećanje na 4% u 2006. Njime su u skladu sa indikatorima milenijumskih ciljeva razvoja definisani sledeći strateški ciljevi obrazovanja u Srbiji: 140 . „Kvalitetno obrazovanje za sve“ pozicionirano je u pomenutoj strategiji Ministarstva prosvete i sporta kao osnovni prioritet. Jasno je da je za stvarni doprinos obrazovanja ovako ambicioznim ciljevima neophodno da strategija razvoja obrazovanja bude usvojena na nivou opštosti višem od Ministarstva prosvete i sporta. Oba ova dokumenta integrišu milenijumske ciljeve Ujedinjenih nacija koje se Vlada Republike Srbije obavezala da ispuni. ne postoji. posebno Romima i licima s hendikepom. uvođenje devetogodišnjeg obaveznog obrazovanja. Rezultati ankete o životnom standardu korišćene prilikom izrade Strategije smanjenja siromaštva 2003. Ovakvi rezultati su doprineli formulisanju sledećih mera za unapređenje sistema obrazovanja ovim dokumentom: povećanje nacionalnog izdvajanja za obrazovanje: sa 3. Drugi strateški dokument Vlade koji posvećuje značajnu pažnju obrazovanju jeste Nacionalni plan akcije za decu do 2015.5% iz BDP-a (prosek u zemljama OECD-a iznosi 6%).Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. obezbeđenje sistemske mogućnosti sticanja kvalifikacija za odrasle. kao što su Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji i Nacionalni plan akcije za decu. Takođe je utvrđeno da je siromaštvo najrasprostranjenije u ruralnim sredinama i među društveno marginalizovanim grupama. obrazovanju je pripalo značajno mesto u nacionalnim strateškim dokumentima. a do 2010. integrisanju države u međunarodne tokove. pokazali su da je 69% procenata siromašnih u Srbiji bilo sa završenom osnovnom ili nezavršenom srednjom školom.

i Strategija za unapređivanje obrazovanja Roma. standardi. 141 . br. glasnik RS. Visokoškolsko obrazovanje je besplatno za uspešne i nadarene učenike slabijeg imovnog stanja. Normativna regulativa Pravo svih na obrazovanje pod jednakim uslovima zagarantovano je Ustavom Republike Srbije30 i relevantnim zakonima. 58/04). koju je Vlada usvojila u decembru 2006. za sada su usvojeni posebni dokumenti Politika i strategija razvoja stručnog obrazovanja u Srbiji.4. br. pristup visokoškolskom obrazovanju. Zakon o osnovama sistema obrazovanja (Sl. glasnik RS. obuhvat sve dece kvalitetnim osnovnim obrazovanjem: upis sve dece. izgradnja škole po meri deteta (škola kao prijateljski ambijent za dete) – 2004/10. metode nastave. Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina (Sl. 2005. 62/03.32 U međuvremenu se garantuje dvojezična nastava ili nastava manjinskog jezika s elementima nacionalne istorije i kulture za pripadnike nacionalnih manjina. Predviđeno je u okviru višeg i visokog obrazovanja obezbeđenje katedara i fakulteta gde će se na jezicima nacionalnih manjina ili dvojezično obrazovati vaspitači. Ako se izuzme nedovoljna usaglašenost 30 31 32 Službeni glasnik RS. osnovnog i srednjeg vaspitanja i obrazovanja. br. udžbenici.31 Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno. pod jednakim uslovima. a srednje obrazovanje je besplatno. postignuća učenikâ). 11/02). Zakon o visokom obrazovanju (Sl. list SRJ.) dostupna je i Strategija razvoja obrazovanja odraslih. 2005. Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na obrazovanje na svom jeziku u institucijama predškolskog. poboljšanje kvaliteta osnovnog obrazovanja (programi. Obrazovanje i bezbednost povećanje izdvajanja iz BDP-a na 6% do 2015. 76/05). br. U vreme finalne redakcije ovog izveštaja (februar 2007. U pripremi su posebne strategije predškolskog vaspitanja i obrazovanja i strategija obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju. Država se obavezala da će stvoriti uslove za obrazovanje na jeziku manjina. 83/06. a svi građani imaju. obuka nastavnikâ. U skladu sa ovim nacionalnim strateškim pravcima i ciljevima obrazovanja. povećanje procenta dece koja završavaju osnovnu školu do 2010. učitelji i nastavnici jezika nacionalnih manjina. osigurati da se sva deca koja završe osnovnu školu upišu u srednju školu i završe srednju školu koja ih osposobljava za dalje školovanje ili zapošljavanje. godine. povećanje obuhvata dece kvalitetnim predškolskim vaspitanjem sa posebnim merama za obuhvat dece iz neobuhvaćenih grupa. godine. održanje u sistemu i smanjenje osipanja.

U prethodnom izveštaju je konstatovano da. 33 34 35 36 UNDP Human Development Report.. ovi principi nisu zadovoljeni u postojećem sistemu obrazovanja u Srbiji.36 Prema ocenama domaćih i stranih stručnjaka. Službeni glasnik RS. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba s invaliditetom.34 usvojen u Skupštini Republike Srbije u aprilu 2006. ustavne i zakonske odredbe koje regulišu status etničkih. lingvističkih i verskih manjina u obrazovanju ocenjuju se u međunarodnim izveštajima kao primerni mehanizmi priznavanja i zaštite manjina. i izrazito nepovoljan položaj odraslih u pristupu obrazovanju.33 Pravo lica sa hendikepom na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove posebne obrazovne potrebe takođe je zagarantovano zakonom. UNDP Human Development Report. zabranjuje uskraćivanje prijema deteta s invaliditetom u obrazovno-vaspitnu ustanovu odgovarajućeg nivoa ili isključenje iz ustanove iz razloga vezanih za invalidnost deteta. jednakosti (pravednosti) i demokratičnosti. br. Serbia 2005 – „The Strength of Diversity“. U ostvarivanju ovog prioriteta ministarstvo se obavezalo da se pridržava principa dostupnosti. postoje pokazatelji da i dalje ima ozbiljnih poteškoća u ostvarivanju principa dostupnosti.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. 142 . 146. U pregledu stanja obuhvata po nivoima obrazovanja biće evidentan nezadovoljavajući obuhvat dece predškolskim obrazovanjem i vaspitanjem. Principi sistema – dostupnost. i pored adekvatnih zakonskih rešenja. Serbia 2005 – „The Strength of Diversity“. pravednosti i demokratičnosti obrazovanja u Srbiji.) nisu raspoloživi sistematski prikupljeni podaci o broju i statusu dece koja su isključena ili diskriminisana u sistemu obrazovanja. Ovo ide u prilog tvrdnjama kritičara da u Srbiji postoji loša praksa deklarisanja principa i usvajanja regulativa bez stvarne rešenosti i ozbiljne namere njihovog sprovođenja u praksi. str.35 Ni u trenutku pisanja ovog izveštaja (novembar 2006. 33/06. str. 90. nekih posebnih zakona. i preporučeno je uspostavljanje sistema kontinuiranog praćenja ovih pokazatelja kako bi se obezbedilo pravovremeno sistemsko reagovanje u cilju stvarnog obezbeđivanja proklamovanih principa. međutim. kao i postavljanje neinvalidnosti kao posebnog uslova za prijem u ustanovu. Identifikovani su pokazatelji selektivnosti i isključivanja. Dostupnost kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja nije obezbeđena svim korisnicima na svim nivoima. demokratičnost Već je rečeno da „Kvalitetno obrazovanje za sve“ postavljeno kao osnovni prioritet u Strategiji Ministarstva prosvete i sporta 2005–2010. tj. pravednost. kao i u slučaju zakona o zaštiti prava manjina. otvorenosti sistema prema korisnicima i interesnim grupama. Teškoće. leže u nedoslednoj primeni zakona. Indikatori ljudske bezbednosti u Srbiji: Izveštaj za 2004. o čemu će biti reči u sledećem poglavlju.

očekivanja sredine i diskriminacije. a posebno doktorskih studija. tj. Princip demokratičnosti sistema podrazumeva otvorenost prema različitim obrazovnim potrebama korisnika i za saradnju sa interesnim grupama. tj. Takođe se naglašava da u ovom periodu roditeljsko vaspitanje i podrška. identifikovane su sledeće grupe posebno uskraćene za ovakvu mogućnost: deca interno raseljenih lica i izbeglica. Podsistemi vaspitno-obrazovnog sistema Predškolsko vaspitanje i obrazovanje Istraživanja korišćena u globalnim izveštajima sugerišu da su rane godine života ključni period za razvoj inteligencije. pristupa obrazovanju neraskidivo povezana sa pitanjem kvaliteta obrazovanja u smislu prilagođenosti posebnim obrazovnim potrebama sve dece. pa će o njima biti reči u drugom delu izveštaja. Zato se u rešavanju problema dostupnosti i pravednosti moraju uzimati u obzir specifičnosti obrazovnih potreba grupa koje su isključene ili ugrožene. deca sa posebnim obrazovnim potrebama i deca sa sela i iz nerazvijenih područja. određene grupe još uvek nemaju pristup obrazovanju koje bi se moglo smatrati kvalitetnim. Obrazovanje i bezbednost Uprkos relativno visokom procentu obuhvata dece osnovnim i srednjim obrazovanjem. Globalni izveštaj o postizanju milenijumskih ciljeva iz 2002. citirana u Strategiji Ministarstva prosvete i sporta 2005–2010.39 zabeležio je izrazit pad ove vrste obrazovanja ‘90-ih godina u zemljama istočne Evrope. „Pravednost definisana u domenu obrazovanja podrazumeva okruženje u kojem osobe imaju mogućnost izbora u skladu sa svojim razvojnim potencijalima. osiguranje kvaliteta i drugi. Posebno se ističu efekti programa ranog obrazovanja i nege za decu iz nepovoljnog društveno-ekonomskog okruženja.“37 U izveštaju UNDP-a iz 2005. Ovo je pokazatelj nezadovoljenja sledećeg proklamovanog principa. pravednosti ili jednakosti obrazovnog sistema. profesionalizacija kadrova. Ovde je potrebno još jednom naglasiti da su pitanja kvantiteta. Romi i Vlasi. a ne na osnovu obrazovnih stereotipa. 37 38 39 Definicija Evropske komisije. EFA Global Monitoring Report 2002: „Is the World on Track?“ 143 . ono se sve češće navodi kao važan faktor društvene uključenosti. Rodni disparitet ne postoji u osnovnom i srednjem obrazovanju. EFA Global Monitoring Report 2005 – The Quality Imperative. Mehanizmi ostvarenja ovog principa jesu decentralizacija. uz organizovanu negu i obrazovanje sa određenim materijalnim resursima i kvalifikovanim osobljem. ali je primetan na nivou poslediplomskih. ličnosti i ponašanja. posebno za decu iz marginalizovanih grupa. sposobnostima i talentima. pre svega roditeljima i socijalnim parametrima. Postizanje ovih ciljeva moguće je pratiti isključivo kvalitativnim pokazateljima.4.38 Iako ne postoje opšteprihvaćeni indikatori za ovaj nivo obrazovanja i vaspitanja. pospešuju kasniji kognitivni i društveni razvoj.

861 78. Dostupnost predškolskog obrazovanja i vaspitanja i dalje je znatno povoljnija u Vojvodini u odnosu na centralnu Srbiju. Broj predškolskih ustanova je povećan za 97 do 2005.441 devojčice devojčice % 78. Može se pretpostaviti da je u porastu broj privatnih predškolskih ustanova.776 1.76% 33. Zlatiborskom (946). Moravičkom (612) i Raškom okrugu (603). U prethodnom izveštaju o ljudskoj bezbednosti u Srbiji konstatovano je da je obuhvat predškolskim obrazovanjem i vaspitanjem od 33% u Srbiji 2002. 2004.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.256 167.44% 48. ali o tome još uvek ne postoje pouzdani podaci.69% 32.66% obuhvat predškolslog stanovništva* 32.80% * U odnosu na ukupnu populaciju predškolskog uzrasta po popisu iz 2002. godine.825 161. godini planiranih Nacionalnim plan akcije za decu. Ne postoje ni sistematski prikupljeni podaci o specifičnim kategorijama među decom koja nisu obuhvaćena predškolskim obrazovanjem. tj. Kao ključni nedostaci ovog podsistema identifikovani su nedovoljno razvijena i neravnomerno raspoređena mreža ustanova (posebno nedostupnost predškolskoj populaciji u Beogradu i slabije razvijenim regionima centralne Srbije). podeljenost ingerencija između tri ministarstva (Ministarstvo prosvete i sporta. Na početku 2005/06. gde 5. 2005. zatim u Nišavskom (1.873 korisnici ukupno 162.938 162. 144 .957 48. neefikasna raspodela i nepovoljan status kadra u predškolskim ustanovama (čak 35% administrativnog i drugog osoblja). posebno Roma. dece iz neprivilegovanih društvenih grupa.840 1.078). Mada je obuhvat dece predškolskim obrazovanjem u jedva primetnom porastu (manje od 1% za četiri godine).380 dece nije primljeno u predškolske ustanove zbog popunjenog kapaciteta. 2003.874 78. dece iz ruralnih sredina. 1. školske godine situacija je izrazito nepovoljna na teritoriji Beograda.804 1. Obuhvat dece predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem broj ustanova 2002. ali se zbog malih razlika u obuhvatu može pretpostaviti da je i dalje izuzetno nizak obuhvat istih grupacija koje su identifikovane u izveštaju iz 2004. što čini 53% od ukupnog broja dece koja nisu primljena u centralnoj Srbiji (10.183). godine bio najniži u Evropi. ovaj procent je i dalje kritično nizak u odnosu na 80% u 2007. Ministarstvo za socijalna pitanja i Ministarstvo zdravlja) i centralizovanost sistema koja ograničava uticaj roditelja i okruženja.87% 32. nekih etničkih manjina.70% 48.

13/04. 40 41 42 Službeni glasnik RS.72%) 640 (3.715 (49. 2006. Planirano je da se preusmerenje budžetskih sredstava prema siromašnijim regionima i opštinama realizuje postupno i bude okončano do 2010. ukupno 2002. Obrazovanje i bezbednost Usvojena je Odluka o kriterijumima za utvrđivanje mreže vrtića i osnovnih škola. Prvi izveštaj o implementaciji Strategije za smanjene siromaštva u Srbiji. 2003.71%) Broj zaposlenih u predškolskim ustanovama Ove (2006/07. U specifičnim uslovima (mali broj dece.335 17.80%) 8.33%) 5. uz preporuku da se organizacija pripremnog predškolskog programa prevashodno poveri dečijim vrtićima.731 (15. 145 . 2005.41 Broj zaposlenih u predškolskim vaspitno-obrazovnim ustanovama povećan je za 1.66%) 664 (3.70%) 682 (3.353 (30.339 u odnosu na 2002. Vlada Republike Srbije.65%) 5. godinu. Organizacija pripremnog programa predviđena je isključivo u dečjim vrtićima čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave ili u osnovnim školama. Nejasno je po kojim su kriterijima takvi zahtevi odbijeni.83%) 2.446 (30.16%) 2.69%) 2.797 (15.306 (49. ali je udeo administrativnog i drugog osoblja u ukupnom broju radnika u predškolskim ustanovama i dalje je nesrazmerno visok u odnosu na broj vaspitnih i zdravstvenih radnika. privatni vrtići ne mogu da organizuju pripremni program. 46. str. 2004.614 (49.) školske godine uvodi se pripremni predškolski program u trajanju od najmanje šest meseci.98%) 9. 5.83%) 5.007 (50. nepristupačnost terena) Ministarstvo prosvete i sporta vrši procenu i daje saglasnost za organizovanje pripremne vaspitne grupe. 2005.4. godine.78%) 2. br. Prema nacrtu zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju42 broj dece koja se upisuju u pripremnu vaspitnu grupu iznosi 26.40 za čije su sprovođenje zadužene lokalne samouprave. i pored činjenice da su kapaciteti državnih vrtića nedovoljni za obuhvatanje sve dece ovim programom.674 vaspitni radnici zdravstveni radnici administrativno ostalo osoblje osoblje 645 (3.58%) 5. Poznato je da su privatni vrtići podnosili zahteve za odobrenje izvođenja obaveznog predškolskog programa.934 (15. Jedan od osnovnih kriterijuma čini obezbeđenje „prava na dostupnost i jednake uslove za sticanje kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja i potrebe za obaveznim predškolskim obrazovanjem i devetogodišnjim obaveznim obrazovanjem“. velika razuđenost. 17. Minimalan broj dece za organizovanje vaspitne grupe jeste 5.752 (30.345 (30. Pohađanje pripremnog programa je zakonska obaveza za decu starosti od pet i po do šest i po godina.507 17. U skupštinskoj proceduri od 18.840 (15.75%) 8.957 18.82%) 9. Dakle.

03 stopa odustanka stopa završavau% nja u % 0.96 99.10 97.35 96. tako i za privatne predškolske ustanove.75% 48.52 99.612 učenice 338.72% Osnovno obrazovanje: broj učenika/-ca. školska godina učenici/-e ukupno 2001/02. 2002/03. „univerzalno završavanje osnovnog obrazovanja.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.69% 48.119 312. 2004/05. 696. odnos između devojčica i dečaka ocenjen je kao paritetan. obuhvat od oko 98% smatra se zadovoljavajućim i u razvijenim zemljama zapadne Evrope i Severne Amerike.43 Globalni indikatori koji se koriste za merenje postignuća ovog cilja su najčešće obuhvat osnovnim obrazovanjem. obuhvat u % 98. u skladu sa kojima stručni organi ustanove treba da izrade program pripreme za polazak u školu.75% 48. 2003/04.74 99.02 0. tj.612 učenice % 48.39 91.80 1.99 96.543 641. www. Opšte osnove predškolskog programa.99 97.un. nejasno je sa kojim će kapacitetima ovaj obavezni i besplatan pripremni program biti realizovan u okviru predškolskog podsistema obrazovanja i vaspitanja.95 0. usvojene su od strane Nacionalnog prosvetnog saveta tek u decembru 2006. procent devojčica 43 44 United Nations Millennium Development Goals. podjednako od strane devojčica i dečaka“ jedan je od milenijumskih ciljeva razvoja. 2004/05. 2002/03.374 680.11 stopa nastavljanja školovanja u % 97.005 331. razreda i stopa završavanja obaveznog osnovnog školovanja. Iako je uvođenje obaveznog predškolskog programa predviđeno za školsku 2006/07.440 667. stopa odustanka do 5.org/millenniumgoals/ The Millennium Development Goals: „How much is Serbia on Track“. Problem nedovoljnih kapaciteta državnih ustanova mogao bi biti ublažen uspostavljanjem kriterijuma za odobravanje izvođenja predškolskog programa koji bi važili kako za državne. kao i odnos devojčica i dečaka u osnovnom obrazovanju.570 659. Takođe. godinu. školska godina 2001/02. S obzirom na to da je obuhvat dece uzrasta 5–7 godina u vrtićima svega 36%. Prema ovim indikatorima Srbija je u izveštaju iz 2002.59 Osnovno obrazovanje: obuhvat i osipanje Zaista. 2005/06.94 98. godine44 ocenjena kao zemlja koja je na dobrom putu ili je već postigla ovaj cilj. Obavezno (osnovno) obrazovanje Univerzalno osnovno obrazovanje. 2003/04. 146 .87 94.690 324.963 321. godine.54% 48.

2004/05. ovakav plasman Srbije u globalnim ocenama treba uzimati s rezervom. pa se ne mogu ni praviti poređenja sa trenutnim stanjem. godine situacija u Srbiji nije bitno drugačija. Belgrade. a 15% u Vojvodini. 2003/04.500 učenika.578 specijalne 236 240 249 Broj osnovnih škola osnovne škole za odrasle 17 17 16 Od ukupnog broja osnovnih škola 85% je u centralnoj Srbiji. ovakvi globalni indikatori nisu adekvatni za Srbiju. razreda. U odnosu na broj učenika mreža škola je dvostruko gušća u centralnoj 45 Comprehensive Analysis of Primary Education in Federal Republic of Yugoslavia. Poređenjem ukupnog broja upisanih u različite razrede osnovne škole može se pretpostaviti da najveći broj dece koja napuštaju školu to čine oko 5–6. iz više razloga. Osmogodišnje osnovno obrazovanje je od 1958. Školske 2004/05. a potpuni obuhvat je postignut 90-ih godina. a preostalih 50% je školovalo 90% učenika. još uvek ne postoji sistem praćenja upisa i osipanja po posebnim parametrima. ali neravnomerna u odnosu na priliv učenika u pojedinim sredinama. trenutno dostupni podaci nisu pouzdan pokazatelj stanja u realnosti. Prvo. Prema podacima iz 2002.592 3. razreda.4. godine45 naveden je podatak da je čak 85% dece s hendikepom izostavljeno iz sistema obrazovanja. U prethodnom izveštaju konstatovano je da je mreža osnovnih škola veoma razvijena. ove škole su radile u dve ili tri smene. kao što je već napomenuto. kao i da je procent naročito visok među decom sa sela. 2001.589 3. Od tada su faktori nestabilnosti. U ocenama iz 2001. Kako je broj učenika u nekim školama bio i do 2. postoje procene da je stopa osipanja u osnovnoj školi znatno veća od 1–2%. čak i preko mere održivosti. zbog velikog broja malih seoskih škola 50% od ukupnog broja škola školovalo je svega 10% od ukupnog broja učenika. raseljenim licima i decom s hendikepom. Prethodni izveštaj navodi procene od 15% realnog osipanja tokom osmogodišnjeg školovanja i 7% između osnovne i srednje škole. Obrazovanje i bezbednost Međutim. Na žalost. godine zakonska obaveza na teritoriji bivše Jugoslavije. 147 . redovne 3. UNICEF. Drugo. koja je iz prethodnog sistema nasledila postignuća obrazovnog sistema koja se više ne mogu uzimati kao zajamčena. Iako su retki primeri napuštanja škole pre 5. smanjenja materijalnih izdvajanja i odliva kadra u prethodnoj deceniji ozbiljno uticali na pad kvaliteta obrazovanja. Romima. Indikatori kvaliteta obrazovanja biće razmatrani u drugom delu ovog poglavlja. godine. prikazanih u nacionalnoj statistici. školska godina 2002/03.

priključak na internet i provajdere. Polovina rashoda predškolskog i osnovnog obrazovanja odlazi na plate zaposlenih. 4% u 2006. 3. a za školske objekte i opremu predviđeno je 452.543) i odeljenja (31.331. daje prosek od 21–22 učenika po odeljenju. 2004/05.000 računara.050 46. odnos broja učenika (659. što čini oko 47% ukupnog izdvajanja za obrazovanje na svim nivoima.65. odnos broja nastavnika i učenika u 2004/05. ali je procent još uvek nizak u odnosu na prosek od 6% u zemljama OECD-a.569 broj učenika po nastavniku 15 14 14 Broj nastavnika u osnovnim školama Stanje finansiranja obrazovanja je nešto povoljnije u odnosu na 2002/03. godini planirano je ukupno 36. Ni danas sve škole u Srbiji nemaju kvalitetnu računarsku opremu.600 osnovnih i srednjih škola u Srbiji dobiti 30. Srbiji (158 učenika po školi) nego u Vojvodini (329 učenika po školi). U prethodnom izveštaju posebno je naglašena potreba za investiranjem u informatičko-komunikacione tehnologije. školska godina 2002/03.900 47.348. Izdvajanje iz BDP-a je u porastu (3.032) u 2004/05.9% u 2005.072 45. Nedavno je najavljeno da će iz nacionalnog investicionog plana 1. ukupan broj nastavnika se povećao za 1.8% BDP-a u 2004. redovne 44.564 1.270 45. Interesantno je da je u porastu broj specijalnih škola kada se inkluzija dece s hendikepom u redovnan sistem obrazovanja proklamuje kao koncept reformi u obrazovanju dece s hendikepom.000. Još više zabrinjava činjenica da se integracija infor148 .000 dinara. a u nekim razredima i do 40 učenika. Razvoj u ovoj oblasti još je na poražavajućem nivou. jer značajan broj škola nije imao nijedan kompjuter (broj kompjutera po školi iznosi 0.669 osnovne škole za odrasle 216 204 223 ukupno 46. U nekim školama i dalje nisu obezbeđeni ni osnovni uslovi za funkcionisanje informatike kao predmeta. a za uvođenje informatičko-komunikacionih tehnologija kao nastavnog sredstva nema izgleda u skorije vreme ako se uzmu u obzir tehnička ograničenja i neobučenost nastavnog kadra. Oko 90% ovih sredstava obezbeđuje se preko republičkog budžeta.677 specijalne 1. godini). Od 2002/03.624 1. ali je poznato da se u gradskim sredinama ovaj broj penje i do preko 30. godini iznosi 1:14.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Kako u isto vreme broj učenika konstantno opada.000 dinara. a broj škola na jednu internet-vezu 31). što čini nešto više od 1% rashoda za predškolsko i osnovno obrazovanje. Međutim. Za predškolsko i osnovno obrazovanje u 2006.407. 2003/04.

18 62.534 152.985 150. 2004/05. 2003/04. 2002/03.46 Iako je obuhvat dece srednjoškolskim obrazovanjem u porastu u odnosu na 2001/02. školskoj godini manji za 8 u odnosu na broj škola u 2003/04. obuhvat od 77% u 2004/05. str.56% Srednje obrazovanje: procent učenica Kao i u vreme pisanja prethodnog izveštaja. a ne postoji ni neka dugoročnija politika promovisanja upotrebe ovakve tehnologije u obrazovnom procesu. glasi: „osigurati da se sva deca koja završe osnovnu školu upišu u srednju školu i završe srednju školu koja ih osposobljava za dalje školovanje ili zapošljavanje“. Iako je ukupan broj srednjih škola u 2004/05.25 2. 21. a oko 75% u ostale škole.4. 2002/03.235 302.78% 50. obuhvat u % 61. Srednje obrazovanje Jedan od strateških ciljeva definisanih Nacionalnim planom akcije za decu do 2015. pre svega četvorogodišnje i trogodišnje srednje stručne škole.47 3. 149 .09 stopa odustanka u % 2. U prošlom izveštaju se navodi da su upravo kapaciteti gimnazija i četvorogodišnjih srednjih stručnih škola nedovoljni u odnosu na broj učenika koji žele da se u njih upišu. oko 25% srednjoškolaca se upisuje u gimnazije.44 1.79% 50. školskoj godini nezadovoljavajući je u odnosu na postavljenji cilj. ukupno 314.508 učenice % 50.763 157.55% 50.612 297.15 77. godinu.09 Srednje obrazovanje: obuhvat i stopa odustanka školska godina 2001/02. godinu.708 učenice 159.556 310. Obrazovanje i bezbednost matičko-komunikacione tehnologije u celokupan nastavni proces ni ne nalazi među prioritetima strategije ministarstva prosvete za 2005–2010. školska godina 2001/02. 2004/05. broj 46 Nacionalni plan akcije za decu do 2015.53 77. Odnos devojčica i dečaka obuhvaćenih srednjim obrazovanjem paritetan je. 2003/04.

što čini manje od 2% rashoda za srednje obrazovanje.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.003 26.40% 33. u odnosu na podatke za 2002/03.433 21. Približno 53% rashoda za srednje obrazovanje odlazi na plate zaposlenih.114 56.96% 30.000 dinara. što znači da devojčice u većem broju upisuju gimnazije i četvorogodišnje stručne škole ili da u manjem broju napuštaju srednje obrazovanje.464 36.04% 33.92% 50.298 11 11 Broj srednjih škola i nastavnika Devojčice i dalje u znatno većem procentu završavaju četvorostepene škole nego dečaci. 2002/03.234 79.76% 27. Odnos broja nastavnika i učenika iznosi 1:11.25% 66. a u Beogradu do 31.162 39.65% 49. Oko 90% ovih sredstava obezbeđuje se preko republičkog budžeta. gimnazija je porastao za 20 škola. školsku godinu iz prethodnog izveštaja jeste značajan porast broja viših škola i fakulteta.60% 55.657 30.28% Procent završavanja III i IV stepena Za finansiranje srednjeg obrazovanja u 2006. a za školske objekte i opremu predviđeno je 319.762 7.52% 66.387 35.04% 58.112.231 35.000 dinara.914 57. godini planirano je ukupno 18.639 57.048 9.87% 69.306. što čini oko 25% ukupnog izdvajanja za obrazovanje na svim nivoima.72% 52. ali odnos broja učenika i odeljenja u 2004/05.450 III stepen % 2/1 IV stepen 3) učenice učenice ukupno % % 3/1 učenice 40.543. škole gimnazije gimnazi.55% 27.531 učenice 2) učenice učenice % ukupno % 50. Stanje opremljenosti škola slično je onom u osnovnim školama.54% 72.007 42.267 33. 2004/05. 1) ukupno 80.144 57.793 9.607 83. 150 .093 9.06% 50. Više i visoko obrazovanje Uočljiva promena u sistemu visokog obrazovanja u Srbiji 2005/06.401 39.143 25.ostale ostale % specijalne broj broj ukupno je % nastavnika učenika po nastavniku 532 524 118 138 22% 26% 373 347 70% 66% 41 39 26.19% 30.58% 33.99% 53.859 27.700 76.01% 31. daje prosek od 27–28 učenika po odeljenju. školska godina 2003/04. 2004/05. 2003/04. Procent učenika/ca koji/e su završili/e školska godina 2001/02.

zbog visoke stope odustajanja ili produžavanja studiranja. 17. procent studentkinja Prema podacima iz studije o ljudskoj bezbednosti na Balkanu47 obuhvat visokim obrazovanjem u Srbiji 2001/02. 2003/04.773) i pravni fakulteti (20.299 121. ekonomski (26. godini od ukupnog broja diplomiranih studenata (22.70% 55. poljoprivreda i šumarstvo.905 113.558 107.271 62.03% 57.56% 55.765 63. 64%.355 broj studenata ženski 109. U Srbiji trenutno postoji 51 privatni fakultet (24 nova) i 32 privatne više škole.85% Upis studenata. Britanija.161 110.909 218. Broj studenata je takođe u konstantnom porastu. 2003/04. preporuke radne grupe Finskom predsedništvu EU. često dvostruko u odnosu na rok predviđen za diplomiranje. Otvorena su 2 nova privatna univerziteta („Union“ i „Singidunum“) i 1 akademija (Privredna akademija). školske godine bio je 36%.047). što je u odnosu na razvijene zemlje izrazito nizak procent (Finska 88%.368 229. Obrazovanje i bezbednost fakulteti nauka 75 fakulteti umetnosti 8 godina 2002/03. Francuska 56%). U 2004. U istoj studiji navodi se da je preko 50% studenata u Srbiji diplomiralo na društvenim naukama u odnosu na sve ostale oblasti: prirodne nauke i matematika.520 ženski 58.034 ženski u % 55.95% 58. Helsinki. maj 2006.322 203.939 ženski u % 57.28% 58. Pri tom. godinu. 151 . mašinstvo. I dalje je najviši broj fakulteta tehničkih nauka (35) i fakulteta za menadžment (16). 47 Plan pristupa ljudskoj bezbednosti na Balkanu. 2004/05. Slovenija 64%.580 62. 2005/06. Po broju studenata i dalje se ističu tehnički (29.288).70% 55.39% finansirani iz budžeta ukupno 100.373 108. ovo ne odražava stanje diplomiranih studenata u Srbiji.628 127.4.183). ukupno 135 201 223 243 više škole 52 72 79 125 139 26 25 Broj viših škola i fakulteta Broj privatnih fakulteta i viših škola porastao je u odnosu na 2002/03. godina ukupno 2002/03. 197. 2005/06. medicina. finansiranje iz budžeta. 2004/05.

698. Ovo je neprimereno potrebama reforme nastave ex cathedra u interaktivne seminare. 2003/04. 2005/06.491. godine 30.695).53% 345 337 546 ženski ženski u % ukupno ženski ženski% ukupno ženski 200 57.391 4. godini planirano je ukupno 16. na društvenim naukama diplomiralo je 58% studenata (12. a po saradniku 48.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.30% Broj (i procent) ženskih studenata koji su završili diplomske i poslediplomske studije Broj radnika koji se bave nastavnim i naučnim radom na višim školama i fakultetima u 2005/06. posebno na fakultetima iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka.653 4. Na primer. diplomci god. Nacionalnim investicionim planom najavljena su investiciona ulaganja na univerzitetu i nabavka modernih nastavnih sredstava. a na pravnim i 156. povećao se za 1. vidi se da i dalje preovladava interesovanje za društvene nauke (60% od ukupnog broja upisanih studenata).729 broj studenata po nastavniku 30 29 29 30 broj studenata po saradniku 45 47 47 48 Visoko obrazovanje: broj nastavnika i saradnika Iako je prosečan broj studenata po nastavniku 2005/06. 18. a za objekte i opremu predviđeno je 458. godinu.101 978 469 48.992 7. godina 2002/03.079 19.60% 389 359 394 149 specijalisti magistri doktori nauka ženski u% 38. 2003.511 6. Oko 75% ovih sredstava obezbeđuje se preko republičkog budžeta. ovaj odnos je na popularnim fakultetima dosta nepovoljniji. 152 .000 dinara. što čini oko 28% ukupnog izdvajanja za obrazovanje na svim nivoima. Broj poslediplomaca je u porastu u odnosu na prethodni izveštaj. 2004/05. Prema podacima o upisu za 2005/06. o čemu će biti više reči u delu o kvalitetu visokog obrazovanja. Na plate zaposlenih odlazi oko 50% ukupnih rashoda za visoko obrazovanje.737 saradnici 4.226 nastavnika i 338 saradnika u odnosu na 2002/03.366 4.564 11. Za finansiranje visokog obrazovanja u 2006.834. ukupno 2002.000 dinara.43% 58. prosečan broj studenata po saradniku na ekonomskim fakultetima iznosi 139. što čini manje od 3% rashoda za visoko obrazovanje.97% 965 1.344 ženski% ukupno 58.047 ženski 10. 2004.748 22.69% 60. nastavnici 6.590 13.534 7.

nedostatkom zakonske regulative i standarda. izdavanja certifikata i finansiranja kroz ostvarivanje profita. 4. usavršavanja zaposlenih za potrebe posla i prekvalifikacije nezaposlenih. Posledice ovog nedostatka se vide u efektu koji imaju na izolovane pokušaje uvođenja i adaptiranja postojećih institucija za potrebe doživotnog učenja. Još je neizvesnije na koji će se način urediti neformalno obrazovanje odraslih. prvenstveno u cilju opšteg opismenjavanja i stručnog osposobljavanja odraslih za tržište rada. pre svega za potebe inicijalne stručne obuke odraslih. Moguće je predvideti da će sprovođenje ove strategije naići na mnoge prepreke u aktuelnom administrativnom kontekstu i praksi formalnog obrazovanja koji još uvek ne pružaju dovoljno fleksibilnosti za integraciju ciljeva doživotnog učenja. uprkos pomenutim metodološkim nedostacima ovakvih testiranja. U evaluaciji rada centara48 kao glavne pretnje održivosti ovakvih institucija navode se nedostatak zakonske regulative. Ostaje da se vidi na koji način će se odgovoriti ovim izazovima u zadacima predviđenim strategijom. Izrada akcionog plana za sprovođenje ove strategije predviđena je do aprila 2007. Pomak predstavlja činjenica da je usvojena pomenuta Strategija razvoja obrazovanja odraslih.edu.yu/Zbirka%20doc/Finaldoc/RTC%20final%20evaluation%2025aug 2005. s obzirom na to da neformalno obrazovanje još uvek uopšte nema obeležja podsistema. Srbija je učestvovala u dva ovakva međunarodna testiranja: TIMSS 2003 (Trends in International 48 http://www. U vreme pisanja ovog izveštaja (novembar 2006.2. ali i povećanja zapošljivosti kroz opšte obrazovanje i osnovne tzv. i krizom institucionalizacije obrazovanja odraslih. nepostojanje mogućnosti akreditovanja programa. koja predviđa razvoj formalnog i neformalnog obrazovanja odraslih.4.vetserbia. Indikatori kvaliteta Postignuće učenika U skladu sa nastojanjem uspostavljanja merljivih indikatora kvaliteta obrazovanja. Obrazovanje i bezbednost Obrazovanje odraslih U prethodnom izveštaju istaknuto je da je obrazovanje odraslih marginalizovano izostankom iz obrazovne politike.) može se konstatovati da se materijalna situacija u oblasti obrazovanja odraslih u Srbiji nije promenila. globalni izveštaji koriste rezultate međunarodnih testiranja postignuća učenika kao osnovno sredstvo merenja i poređenja ishoda obrazovanja. Broj osnovnih škola za obrazovanje odraslih se smanjuje (vidi tabelu broj osnovnih škola). „meke“ veštine.2. godine.pdf 153 . Na primer. u okviru programa EU VET pet srednjih stručnih škola transformisano je u regionalne centre za obrazovanje odraslih.

U odnosu na zemlje iz regiona i evropske zemalje učenici iz Srbije ostvarili su statistički značajno bolji uspeh samo od učenika iz Makedonije i sa Kipra. posle ovog 154 . Porodični resursi. U odnosu na zemlje iz regiona nisu se statistički značajno razlikovali od učenika iz Slovenije (21.296 učenika iz 149 škola. mesto). koji bi trebalo da stoje u tesnoj vezi sa školskim postignućem. Beograd. a još slabije na nivou „analize i rezonovanja“. bliskoistočnih i zemalja Latinske Amerike. Društveno-ekonomski status porodice predstavlja važan resurs za školsko postignuće. dok je postignuće naših učenika bilo statistički značajno slabije na nivou „razumevanja pojmova“. a približno isti uspeh ostvarili su sa učenicima iz Bugarske. u smislu isticanja vrednosti znanja i školskog postignuća pokazali su se kao primarni. prosečan skor učenika iz Srbije bio je 479 u odnosu na međunarodni prosek od 472. Iz oblasti matematike učenici iz Srbije postigli su prosečan skor od 477 u odnosu na međunarodni prosek od 467. a daleko slabiji od učenika iz Mađarske (9. Ekonomski resursi porodice ostvaruju pozitivan uticaj na postignuće do nekog prosečnog nivoa. Mathematics and Science Study) and PISA 2003 (Programme for International Student Assessment). ali ovaj odnos nije linearan.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. fizika. Značajno bolji uspeh iz matematike naši učenici imali su još od nekih afričkih. a najslabiji u korišćenju podataka. dok su rezultati iz hemije. Iz predmeta prirodnih nauka. ali u proseku godinu dana mlađi učenici). Jermenije i Italije (koji su bili u proseku godinu dana mlađi). međutim. Najslabije rezultate postigli su u oblasti nauke o životnoj sredini i nauke o živim bićima. Devojčice iz Srbije su bile statistički značajno uspešnije od dečaka (480:473 poena). Od evropskih zemalja učesnica u istraživanju učenici iz Srbije ostvarili su statistički značajno bolji uspeh samo od učenika iz Norveške (koji su bili u proseku godinu dana mlađi) i Moldavije i sa Kipra. geografija. hemija i nauka o životnoj sredini. mesto među 47 zemalja-učesnica. Rumunije. mesto. nalaze se na 24. Pri odabiranju uzorka vodilo se računa o reprezentativnosti veličine škole. Dečaci iz Srbije su bili statistički značajno uspešniji u oblasti prirodnih nauka od devojčica (477:471 poena). odnosno. Bugarske i Rumunije. regiona (centralna Srbija. u celini gledano. U okviru ispitivanih znanja iz matematike naši učenici su ostvarili najbolji rezultat na zadacima iz algebre. Značajno su uspešniji od učenika iz Makedonije. „razumevanje pojmova“ i „analiza i rezonovanje“. U Srbiji je istraživanje realizovano u VIII razredu osnovne škole na uzorku od 4. odnosno. TIMSS 2003 predstavlja istraživanje postignuća učenika osnovne škole u oblasti matematike i prirodnih nauka. zauzeli su 28. Moldavije. TIMSS 2003 obuhvatio je i istraživanje nekih relevantnih konteksta i resursa. od kojih su obuhvaćeni biologija. razlikâ između našeg i međunarodnog uzorka nije bilo na nivou „znanja činjenica“. mestu od 47 zemalja učesnica. Interesantno je da od ispitivanih kategorija „znanja činjenica“. fizike i geografije bili na nivou međunarodnog proseka. Vojvodina) i tipa naselja (grad i selo).

sa standardnom devijacijom od 100 poena (oko dve trećine učenika iz zemalja OECD-a osvojilo je između 400 i 600 poena). Iz perspektive direktorâ škola materijalni resursi čiji nedostatak mnogo utiče na izvođenje nastave matematike i prirodnih nauka jesu laboratorijska oprema.4. http://www. u celini gledano. prirodnih nauka.psc. Postignuće naših učenika u ovom međunarodnom projektu nije nimalo ohrabrujuće. Prosečan uspeh naših učenika varira od 412 (čitanje) do 437 (matematika). na skali za merenje OECD-a prosečno postignuće učenika zemalja OECD-a iznosi 500 poena. ovakvi rezultati testiranja u velikoj meri upućuju na kvalitativno zaostajanje vaspitno-obrazovnog sistema i procesa. izabranih tako da reprezentuju različite regione i različite tipove škola. razumevanja pročitanog i rešavanje problema (koji.49 PISA 2003 je međunarodni projekt procene učeničkih postignuća u četiri oblasti: matematike.html 155 . aspiracijâ učenika i povoljne školske klime. Iako se u obzir moraju uzeti i nepovoljne društvene i materijalne prilike u kojima su se školovale ispitivane generacije. ne pripadaju nijednom školskom predmetu.400 učenika I i II razreda iz 151 srednje škole. U našoj zemlji učestvovalo je 4. Obrazovanje i bezbednost praga uticaj ekonomskih resursa postaje negativan. Ako se ranije izneti podaci o izdvajanju za obrazovanje od ukupnog BDP-a ukrste sa nalazima o značaju resursâ i informaciono-komunikacionih tehnologija za postignuće u matematici i prirodnim naukama nameće se pitanje efikasnosti upotrebe sredstava. po sadržaju. internet). Ilustracije radi. Postignuća u oblasti matematike grupisana su u 6 nivoa prema vrsti pitanja odnosno kompetencijama potrebnim za rešenje. rezultati učenika iz Srbije na međunarodnim testiranjima daleko su od zadovoljavajućih.yu/bilten21/12. Oko 53% naših učenika spada u nivoe 1 i 2 koji probleme postavljaju u jednostavne i relativno poznate situacije koje zahtevaju direktnu primenu matematičkog znanja. Ocenjuju se znanja i veštine potrebne za uspešno snalaženje u različitim realnim životnim situacijama. odnosno sposobnost učenika da koncepte naučene u školi koriste u svakodnevnom životu.000 učenika iz 41 zemlje sa svih kontinenata. 49 50 Detaljniji podaci o istraživanju dostupni su u publikaciji Instituta za pedagoška istraživanja TIMSS 2003 u Srbiji. a za čije je rešavanje neophodno „upotrebiti“ znanja iz različitih oblasti). kompjuteri. Ukupno je ispitano preko 270.ac. audio-vizuelna nastavna sredstva i tehnologije (softveri.50 Iako su postignuća učenika iz Srbije u nekim oblastima na nivou ili nešto iznad međunarodnog proseka. Pozitivna veza utvrđena je i između postignuća i osećaja lične bezbednosti u školskoj sredini. Utvrđeno je takođe da su postignuća iz oblasti matematike i prirodnih nauka u Srbiji u pozitivnoj vezi sa korišćenjem kompjutera. proporcionalno njihovoj veličini.

51 Globalni izveštaji uglavnom koriste indikatore dostupnosti nastavnog kadra po učeniku i karakteristike nastavnika (pol. 156 . veštine. bez obzira na zastupljenost u nastavnom planu i programu. promene rada u školi morale bi ići u smeru osposobljavanja učenika da stiču funkcionalna znanja. Međutim. Predškolsko Osnovno Srednje Visoko učenici/nastavnici 18 14 11 29 Broj učenika/studenata po nastavniku Što se tiče pola nastavnog osoblja. Analizom podataka o nastavnicima čiji su učenici učestvovali u istraživanju TIMSS 2003 utvrđeno je da su učenici ženskih nastavnika matematike i 51 EFA Global Monitoring Report 2005 – The Quality Imperative. načine izvođenja nastave). posvećivalo manje pažnje u nastavi: upotreba podataka u matematici i nauka o životnoj sredini. Nastavni kadar U brojnim studijama nastavnici su identifikovani kao ključna varijabla u poboljšanju postignuća učenika i kvaliteta obrazovnog procesa uopšte. starosnu strukturu. ovo je u Srbiji tradicionalno ženska profesija.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Jedino je upitno da li će broj i kapacitet vaspitača moći da zadovolji potrebe obaveznog pripremnog programa u okviru predškolskog obrazovanja. 2004/05. Rezultati učenika iz Srbije na TIMSS-u 2003 slabiji su od međunarodnog proseka iz oblasti kojima se. Interesantno je da je zastupljenost ispitivanih tema u nacionalnom programu neophodan. ali ne i dovoljan uslov za uspeh na testu. Uzrok ovome verovatno treba tražiti u činjenici da je značajan broj nastavnika na svim nivoima zaposlen s manjim fondom časova od punog radnog vremena. evidentno je takođe da na svim nivoima obrazovanja postoje neadekvatno velika odeljenja u pojedinim sredinama i za pojedime oblasti. Kao što se može videti po kvantitativnim pokazateljima. obrazovanje. Sa stanovišta ljudske bezbednosti. kao i u neravnomernoj raspoređenosti nastavnog kadra. koja će im koristiti za snalaženje u savremenom poslovnom i društvenom okruženju. Posebno je zabrinjavajući nalaz oba istraživanja o neuspehu naših učenika u primeni teorijskog znanja u rešavanju praktičnih problema. prosečan broj učenika po nastavniku u Srbiji kreće se u optimalnom okviru na svim nivoima obrazovanja.

Prema važećem zakonu licenca se dobija trajno. što se pripisuje većoj motivaciji i većem zalaganju nastavnica i negativnoj selekciji muškaraca za ovaj poziv.298 žene 17.972 žene u % 98. kao što je. 2004/05. 58/04. generalni utisak je da.737 32.17% Procent ženskih nastavnika Što se tiče starosne strukture. Obrazovanje i bezbednost prirodnih nauka postigli bolje rezultate. u izmenama ovog zakona53 ukinuta je odredba o obavezi obnavljanja licence svakih pet godina (a za njeno produženje bilo je potrebno da nastavnik ima bar 100 sati stručnog usavršavanja u petogodišnjem periodu). 157 . Predškolsko Osnovno Srednje ukupno nastavnici 17. br. Prelaznim odredbama ovog zakona predviđeno je da lice bez licence može da zasnuje radni odnos najdalje do kraja 2005/06. 62/03.4.77% 71. savladan program uvođenja u posao nastavnika (pripravnički staž) i položen ispit za sticanje licence. a upadljivo je mali broj nastavnika 25–29 godina). S jedne strane. Službeni glasnik RS.769 16. U nekim budućim istraživanjima bilo bi interesantno sistematski prikupiti podake o kvalifikacijama nastavnika od tekuće školske godine (2006/07). godine. oni ne osposobljavaju dobro buduće nastavnike za rad sa decom. situacija kada se za određeni predmet ne obrazuju nastavnici s visokim obrazovanjem. u najvećem broju.74% 62. u istom istraživanju konstatovana je tendencija „starenja“ nastavničke populacije (najviše između 50 i 59 godina – 40%. koja treba da podstiče nastavnika na kontinuirano stručno usavršavanje. zatim 30–59. Uvedena je i institucija licence. vaspitač ili stručni saradnik koji ima odgovarajuće visoko obrazovanje. Velika pažnja se posvećuje matičnoj nauci. tj. uz jasno definisane izuzetke od ovog pravila. ali i nameće pitanja o motivisanosti nastavnika za promene i stručno usavršavanje.677 27. ovo govori o iskustvu nastavnika. Međutim.957 45. br. na primer. Zakonom o osnovama obrazovanja i vaspitanja52 predviđeno je da nastavnici moraju imati određeno fakultetsko obrazovanje. odnosno dozvole za rad koju može dobiti nastavnik. ne postoji zakonska obaveza određenog broja sati stručnog usavršavanja. Što se tiče nastavničkih fakulteta u Srbiji. a nedovoljno i neadekvatno su zastuplje52 53 Službeni glasnik RS. Ovo obesmišljava instituciju licence. Interesantni su podaci o kvalifikacijama i usavršavanju nastavnikâ.

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Ovo podrazumeva saglédanje kvaliteta obrazovanja u Srbiji u odnosu zajedničke evropske strateške ciljeve razvoja obrazovanja. Niš i Kragujevac) počinju rad na projektu TEMPUS Evropske komisije na temu „Revizija i unapređenje obrazovanja nastavnika prirodnih nauka“. ocenivanja (44%). Novi Sad. Dakle. a procent fakultetski obrazovanih među nastavnicima prirodnih nauka iznosi 44%.pmf. naročito među nastavnicima matematike. http://tempus. već je koncipiranje ovog dela nastave ostavljeno na volju samim fakultetima. čak ni obaveznu praksu u školi (tzv. a premalo sticanju veština koje će pomoći da se stečena znanja primene u praksi. psihološki i metodički sadržaji. tj. Projekt traje tri godine. Ovaj segment pati od zajedničke boljke univerzitetskog obrazovanja u Srbiji – mnogo se pažnje poklanja sticanju teorijskih znanja. i programe kvalifikacija najavljeno je i nacionalnim investicionim planom.yu. ni pedagoški. I ovde se kao ilustracija odnosa kvalifikacija nastavnika i postignuća učenika mogu navesti podaci istraživanja TIMSS 2003. u toku svojih studija.ac. 158 . U Evropskoj uniji je prepoznata značajna uloga obrazovanja 54 Science Teacher Education Revision and Upgrading. a njegov rezultat bi trebalo da budu savremeni nastavni programi za školovanje nastavnika prirodnih nauka i matematike. hospitovanje). a manje u programe metodike matematike (46%). informatika). Tako se u Srbiji relevantnost obrazovanja mora posmatrati u kontekstu tranzicije zemlje ka tržišnoj privredi i procesu evropskih integracija. većeg dela programa osnovne škole (matematika. Dominacija sadržaja i programa nad upotrebom tehnologije i razvojem kritičkog mišljenja govore o uticaju tradicionalnih pogleda na stručno usavršavanje. fizika. Ulaganje u stručno usavršavanje nastavnika i profesora.54 Ovim projektom bi trebalo da se definišu zajednički okviri školovanja nastavnika navedenih oblasti u osnovnim i srednjim školama na osnovu potrebnih znanja i kompetencija.kg.) glasi da prirodno-matematički fakulteti četiri državna univerziteta (Beograd. Relevantnost obrazovanja Među pokazateljima kvaliteta obrazovanja često se ističe važnost obrazovnih ishoda i procesa u kontekstu širih društveno-ekonomskih prilika. Studenti na nekim nastavničkim fakultetima nemaju. Dobra vest u vreme pisanja ovog izveštaja (novembar 2006. Iz podataka o stručnom usavršavanju nastavnika matematike vidi se da je najveći broj njih bio uključen u programe usavršavanja koji se tiču sadržaja i programa nastave matematike (66%). unapređivanja kritičkog mišljenja učenika i veština rešavanja problema (41%). praktična nastava nije sistemski rešena. biologija. geografija. dok se najmanje njih usavršavalo u korišćenju informatičke tehnologije u matematici (31%). hemija. Među nastavnicima matematike i prirodnih nauka čiji su učenici učestvovali u testiranju (uzorak od 879 nastavnika) dominiraju nastavnici sa višom školom.

23/24 March 2000. U odnosu na potrebe demokratizacije društva biće komentarisani aspekti obrazovnog programa i procesa koji se tiču razvoja veština potrebnih za aktivno učešće u građanskom demokratskom društvu. Za polazišta saglédanja uspešnosti obrazovnog procesa biće uzete oblasti oko čije važnosti za kvalitet obrazovanja postoji gotovo univerzalna saglasnost. i ključni. http://ue. koja danas u velikoj meri zamenjuje kla55 56 Presidency Conclusions. U Lisabonu55 2000.eu. godine Savet Evrope je postavio ambiciozan cilj da Evropa do 2010. inkluzivnost školskog okruženja i saradnja sa lokalnom zajednicom.en0. Obrazovni program (kurikulum) Pojam školskog kurikuluma podrazumeva program obrazovanja u najširem mogućem smislu – od ciljeva i sadržaja obrazovanja do načina izvođenja nastave i organizacije aktivnosti. koja će biti u stanju da ima održivi razvoj sa boljim i kvalitetnijim radnim mestima i većom društvenom kohezijom. i nedostatak čitavog niza profila neophodnih za potrebe savremene tehnologije. sâm enormni broj profila govori o tome da je srednje stručno obrazovanje izuzetno usko specijalizovano i nimalo prilagođeno savremenim poslovima. Primera radi. Poseban problem predstavlja nedopustiva zastarelost samih profila. Lisbon. Stoga ovaj izveštaj ne pretenduje da dâ sveobuhvatan prikaz stanja kvaliteta obrazovnog procesa u Srbiji. EFA Global Monitoring Report 2005 – The Quality Imperative. a dodatni problem u Srbiji čini izostanak sistematskog prikupljanja i dostupnosti podataka koji bi omogućili pouzdanost rezultata istraživanja u ovoj oblasti.htm. što odgovaraju poslovima koji već odavno ne postoje.4. problem srednjeg strukovnog obrazovanja u Srbiji uočava se kada se pogleda struktura profila. godine postane najkonkurentnija i najdinamičnija svetska privreda zasnovana na znanju. U odnosu na potrebe privrede najrelevantnije je osvrnuti se na uspešnost i efikasnost srednjeg i visokog strukovnog obrazovanja koje direktno vodi ka zapošljivosti. Specifičan. 159 . dok se niko ne priprema u oblasti mehanotronike.56 Tu spadaju: relevantnost obrazovnih programa u odnosu na potrebe privrede i društva. Obrazovanje i bezbednost kao integralnog dela ekonomske i društvene politike i kao sredstva za jačanje evropske konkurentnosti u svetu. Već je napomenuto da su indikatori kvaliteta obrazovnog procesa metodološki kompleksni. Pre svega. mada ne treba zaboraviti da je za razvoj mnogih vansaznajnih veština relevantnih za rad od izuzetne važnosti i ranije opšte obrazovanje. već da utvrdi moguće pravce budućih istraživanja ovog ključnog aspekta obrazovne aktivnosti. u okviru kojih se očekuje sposobnost saglédanja kompleksnog problema.int/ueDocs/cms_Data/docs/ pressData/en/ec/00100-r1. priprema se za gotovo nepostojeće poslove mašinstva i obrade metala. a 14% u celoj Srbiji. 11% srednjoškolaca u Beogradu.

koji je pripremljen u okviru projekta Fonda za otvoreno društvo u Beogradu. sično mašinstvo. Osim toga. izaberu sadržaje i metode svog rada. Budući da kapacitet viših škola predstavlja manje od jedne petine ukupnog kapaciteta u visokom obrazovanju. Postojećim nastavnim planovima i programima preciziraju se sadržaji predmeta za pojedine razrede i daju detaljna uputstva za njihovo sprovođenje koja nastavnici treba da prate. što umanjuje odgovornost nastavnika za postignuće učenika i vlastito stručno usavršavanje. izvođenja nastave ex cathedra na novije interaktivne metode tzv. uvode ovaj tip studijskih programa. godine. Ovome. međutim. 160 .58 Pored neadekvatnosti programa. Službeni glasnik Republike Srbije. Ovaj procent je u značajnoj disproporciji ne samo sa trenutnim stanjem u većini evropskih zemalja. u procesu prerastanja u škole strukovnih studija. br. 76/05.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. dok je uloga univerziteta svedena na uobičajeno davanje saglasnosti. a ne sistemska odlika kurikuluma. Ovako propisani programi uskraćuju slobodu nastavnicima da. tehnološki prekomponovanog društva. značajno doprinosi činjenica da su sami programi zasnovani na sadržajima. Razvoj praktičnih veština. ekonomskog i pravnog prostora Srbije“. a da u isto vreme statistike pokazuju kako raste broj nezaposlenih u mladoj populaciji. trenutno samo postojeće više škole. onda je jasna potreba za revizijom programa ovog najskupljeg i najrasprostranjenijeg vida srednjeg obrazovanja. Promena studijskih programa de facto je prepuštena fakultetima. znanjima i veštinama koje student treba da stekne na određenom nivou obrazovanja. Detaljnija ocena obrazovanja u Srbiji u svetlu evropske integracije može se naći u izveštaju „Monitoring procesa evropeizacije društvenog. ovakav sistem ograničava moguć57 58 Zakon o visokom obrazovanju. političkog. Iako Zakon57 dozvoljava da se ovaj tip programa izvodi i na univerzitetima i na školama strukovnih studija. U visokom obrazovanju poseban problem predstavlja formiranje strukovnih studijskih programa. Ovo ne omogućava praćenje evropskih tendencija da se široko postavljenim zvanjem obuhvate različiti interdisciplinarni i multidisciplinarni programi. Na taj način su studijski programi ostali uokvireni uskim međama postojećih monodisciplinarnih fakulteta. koje već odavno ne odgovaraju potrebama savremenog. nastave usmerene na studente. a ne na kompetencijama. strukovno obrazovanje u Srbiji deli probleme zastarele metodike nastave. realno je očekivati da će u doglednoj budućnosti manje od 20% studenata steći obrazovanje u domenu strukovnih studija. Razlog ovome se delimično može tražiti u nedovoljnoj osposobljenosti nastavnika za prelazak sa tzv. Ako se ima u vidu ranije izneti podatak da 75% srednjoškolaca pohađa strukovne škole. već i sa uočljivom tendencijom planiranog povećanja upisa na strukovne studije. po meri svojih učenika. Ovaj izveštaj je u pripremi za štampu i očekuje se da bude objavljen tokom 2007. kritičkog mišljenja i kreativnosti i dalje je stvar individualnog napora pojedinih nastavnika. kao odgovorni i kvalifikovani profesionalci. koji su još uvek u velikoj meri izraženi na svim nivoima obrazovnog procesa.

decentralizacija i modernizacija obrazovno-vaspitnih programa u pravcu koncepta zasnovanog na ishodima morale bi se naći među prioritetima obrazovnih reformi.4. a sve više i demokratije i učešća građana u demokratskim procesima. Dakle. Obrazovanje i bezbednost nost koordinacije sadržaja različitih predmeta i tematske nastave. U svetlu potrebe za povećanjem efikasnosti obrazovanja u odnosu na ekonomski napredak i demokratizaciju društva. Globalni izveštaj o kvalitetu obrazovanja iz 2005. naročito u nižim razredima osnovne škole. jednakosti i ravnopravnosti. Ovo ne samo da nije u saglasnosti sa evropskim nastojanjima. Programi zasnovani na ishodima izuzetno su važni i u kontekstu relevantnosti višeg i visokog obrazovanja. ne ispoljava doslednost u poštovanju ljudskih prava. tj. 59 60 Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja. Ovde je važno naglasiti kako je ta veza dvosmernog karaktera. ne postoji na nekom nivou iznad Ministarstva prosvete koji bi omogućio usaglašavanje sa potrebama ukupnog razvoja društva. Značajno je sužena mogućnost uticaja interesnih grupa (učenika. adekvatnost višeg i visokog obrazovanja u odnosu na privredu ili državu kao poslodavce. EFA Global Monitoring Report 2005 – The Quality Imperative. da i privreda i država treba da aktivnije učestvuju u razvoju obrazovanja. koja. Na ovaj način se može olakšati horizontalna i vertikalna prohodnost studenata. već predstavlja i regresivnu tendenciju u odnosu na zakon iz 2003. inkluzivnosti. decentralizacija i modernizacija obrazovno-vaspitnih programa u pravcu koncepta zasnovanog na ishodima morale bi se naći među prioritetima obrazovnih reformi. 161 . Službeni glasnik RS. koja je veoma korisna za celovit pristup obrazovanju. ne može se reći da je kvalitetan sistem obrazovanja. roditelja i lokalne zajednice) na obrazovni proces. Na primer. Razvoj kritičkog mišljenja i kooperativnih socijalnih veština relevantan je i za izgradnju kapaciteta građana da učestvuju u demokratskim procesima preispitujući i transformišući nepravedne društvene strukture umesto da ih prihvataju.59 kojim su bile ustanovljene opšte osnove školskog programa utemeljenog na ishodima obrazovanja sagledanim u celini od prvog razreda osnovne škole do kraja srednje škole. br. čine integralni deo kvaliteta obrazovanja. kao što je već navedeno. kao i povećanje njihove zapošljivosti. godine60 beleži neke zajedničke karakteristike obrazovnih programa velikog broja zemalja. prema ovom izveštaju. Ova izuzetno važna sprega nedovoljno je razvijena na nivou nacionalne politike razvoja obrazovanja. tj. za sistem koji diskriminiše određene grupe po etničkoj ili kulturnoj pripadnosti. odnosa u školi i između škole i zajednice. pitanja relevantnosti obrazovanja za negovanje određenih društvenih vrednosti tiču se kako kurikuluma tako i šireg školskog okruženja. ukazujući na to koji su im i kakvi profili potrebni. u svetlu potrebe za povećanjem efikasnosti obrazovanja u odnosu na ekonomski napredak i demokratizaciju društva. školske klime. 62/03. godine. kao što su: promovisanje određenih društvenih i kulturnih vrednosti. tj. Takve odlike sistema obrazovanja. tj. Dakle. poštovanje univerzalnih ljudskih prava.

roditelja. direktorima i roditeljima. Do sada su razvijeni programi za prvih šest razreda osnovne i za četiri razreda srednje škole po modelu Saveta Evrope. Ukratko. razumevanja razlika itd). solidarnost. programa i vrednovanja. prvenstveno u izradi pravnog okvira koji obavezuje na školsko razvojno planiranje. najbolje uči kroz praksu. građansko obrazovanje i vaspitanje ne podrazumeva samo uvođenje građanskog obrazovanja kao predmeta. Upitno je. uvažavanje sebe i drugih) i sposobnost za delovanje u demokratičnom društvu (na primer. jednakost. koji podrazumeva kognitivna znanja i sposobnosti (poznavanje ljudskih prava. sposobnost kritičkog rasuđivanja i borbe argumentima. pregovaranja i traženja konsenzusa u svakodnevnim situacijama školskog života. U Srbiji još postoji dosta prostora za poboljšanje u ovom smislu. afektivni aspekt građanskog vaspitanja (etičke kompetencije i izbor vrednosti kao što su sloboda. 162 . Međutim. i lokalne zajednice u odlučivanju o obrazovnoj politici i programima. stručnim saradnicima. sposobnost saradnje i učešća u javnoj debati). demokratija se. Definisani ciljevi obrazovanja i programa ODGD-a obuhvataju jačanje demokratskog društva. pored škole. uz aktivno i konstruktivno učešće učenikâ i roditeljâ. već i demokratizaciju celokupnog obrazovnog sistema od zahteva za većom autonomijom ustanova i kadra do demokratizacije metoda nastave i odnosa među učenicima i nastavnicima. učenik se opredeljuje za jedan od dva izborna predmeta – versku nastavu ili građansko vaspitanje. međutim. Obrazovanje za demokratiju i građansko društvo (ODGD) uvedeno je u formalno obrazovanje u Srbiji 2001. Zato je razvijanje prakse dijaloga. posebno ako je ona izborna! Inkluzivnost obrazovanja Pravednost i inkluzivnost obrazovnog sistema i procesa takođe se navode kao odlike kvalitetnog obrazovanja. Načinjeni su koraci ka decentralizaciji i demokratizaciji obrazovnih institucija. tj.61 Ovde se posebno naglašva važnost upotre61 EFA Global Monitoring Report 2005 – The Quality Imperative. u kojoj meri su ovi ciljevi ostvarljivi u postojećem sistemu.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. s obzirom na ograničenu mogućnost učešća učenika. Osim toga. važan preduslov za usvajanje vrednostî demokratije i veština potrebnih za njeno funkcionisanje. kao jedan od obaveznih izbornih predmeta. omogućava formiranje đačkih parlamenata itd. negovanje demokratske kulture i razvijanje osećanja pripadanja i posvećenosti demokratskom društvu. uči u porodici i u društvenoj zajednici. Teško je zamisliti da bi bez takvog stvarnog učešća i najbolje osmišljena nastava ODGD-a mogla odgovoriti ambicioznim ciljevima uticaja obrazovanja na generalnu demokratizaciju društva. Demokratija se. kao i sve ostale discipline. demokratskih institucija. obrazovanje za demokratsko građansko društvo treba da se nađe u centru celokupnog obrazovnog procesa.

Ipak.500 196 rusinski 3 37 672 74 slovački 17 181 3. prema oceni UNDP-a. U centralnoj Srbiji nastava u osnovnim i srednjim školama postoji na albanskom jedino u opštinama Bujanovac i Preševo.432 314 hrvatski 6 9 109 11 Osnovno obrazovanje na jeziku nacionalnosti u Vojvodini 2004/05. 163 . U srednjim školama u Vojvodini postoje škole na istim jezicima manjina.4. Serbia 2005 – „The Strength of Diversity“. posebno u Vojvodini. posebno za pojedine vrste hendikepa. izuzev hrvatskog. ali je broj učenika u ovim školama dosta manji. gde postoji mogućnost obrazovanja na 5 manjinskih jezika. posebno u nekoliko prvih godinama školovanja. ovo je izuzetno značajno za socijalizaciju svih učenika i zaustavljanje dugogodišnje segregacije i diskriminacije osoba s hendikepom. sve je više istraživanja na ovu temu koja potvrđuju da deca s hendikepom postižu bolje rezultate u inkluzivnom okruženju. jezici broj škola broj odeljenja učenici nastavnici mađarski 107 989 17.62 zakoni se relativno dobro poštuju na nivou predškolskog i osnovnog obrazovanja. i važnost pitanja adekvatnog obrazovanja dece s hendikepom. Osim sa aspekta učeničkog postignuća. Što se tiče ostvarivanja prava dece pripadnika manjina na obrazovanje na svom jeziku u Srbiji. 62 UNDP Human Development Report. Obrazovanje i bezbednost be maternjeg jezika u nastavi. Još uvek je nerazrešena debata između zagovornika uključivanja dece s hendikepom u redovan sistem školstva i onih koji smatraju da su kvalitetne specijalne škole adekvatnije. a na bugarskom samo u osnovnim školama u opštinama Bosilegrad i Caribrod (Dimitrovgrad). jezici broj škola broj odeljenja uèenici nastavnici mađarski 32 301 6481 924 rumunski 2 8 174 52 rusinski 1 4 80 24 slovački 2 13 345 53 Srednje obrazovanje na jezicima manjina u Vojvodini 2004/05.761 rumunski 26 120 1.768 1.

postije izborni predmeti nacionalnog jezika i kulture. 2001. a pohađa je svega 425 učenika. jezici albanski osnovne srednje 4 84 2. i na nekim višim školama i fakultetima u Vojvodini. Comprehensive Analysis of Primary Education in Federal Republic of Yugoslavia. gde postoji zahtev roditeljâ za organizovanjem nastave na maternjem jeziku. U izveštaju UNDP-a takođe se navodi da. br. Zakon63 garantuje pravo pripadnika nacionalnih manjina da nastavni plan i program ostvaruju na maternjem jeziku ili dvojezično ukoliko se za upis u prvi razred prijavi najmanje 15 učenika. O isključenosti dece s hendikepom iz sistema obrazovanja ne postoje pouzdani aktuelni podaci. najugroženije grupe u pogledu ostvarivanja prava na obrazovanje i u obrazovanju. a ovaj broj može biti i manji ukoliko se pribavi saglasnost ministra prosvete. iako je ovo zakonom predviđena obaveza. prikazanu u prvom delu ovog poglavlja. obrazovne vlasti poštuju zakon i omogućavaju ovakvu nastavu.64 veliki broj dece sa hendikepom ostaje van sistema obrazo63 64 Zakon o osnovnoj školi Republike Srbije. gde se nastava u celosti ili delimično odvija na mađarskom: Poljoprivredni i Ekonomski fakultet u Subotici. Odeljenja visokoškolskih ustanova gde se nastava odvija na jezicima manjina postoje jedino na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. 50/92. s obzirom na opštu stagnaciju obuhvata. UNICEF. Službeni glasnik RS. Zakon o srednjoj školi Republike Srbije. br. može se pretpostaviti da je i procent isključenih koji potiču iz marginalizovanih grupa sličan onom iz ranijih ocena (85% dece s hendikepom).340 180 bugarski osnovne 28 66 776 92 broj škola broj odeljenja učenici nastavnici 55 400 9. Međutim. 164 . Pedagoški fakultet u Somboru. ovakva nastava postoji u 10 vojvođanskih opština. Tamo gde deca ne pohađaju nastavu na svom maternjem jeziku. 50/92. Viša tehnička škola u Subotici i Više škole za obrazovanje vaspitača u Subotici i Novom Sadu. gde se obrazuju nastavnici za izvođenje nastave na manjinskim jezicima. Upoznavanje većine sa kulturom i jezikom manjine od izuzetnog je značaja za sprečavanje paralelnog života u multietničkim sredinama. Za decu romske nacionalnosti. Službeni glasnik RS. U istom izveštaju se navodi da obrazovne vlasti ne rade dovoljno na promociji multikulturnih programa.372 603 Osnovno i srednje obrazovanje na jeziku manjina u centralnoj Srbiji 2004/05. Belgrade.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.

s obzirom na okolnost da još nije usvojena ni strategija obrazovanja dece s hendikepom. Obrazovanje i bezbednost vanja (162.yu/Centar1projekti. a 80% dece Roma školovalo se u specijalnim školama za decu sa lakšim mentalnim problemima. http://www.4. testiranja i istraživanja. kao što je. Oslonci i barijere za inkluzivno obrazovanje u Srbiji.sr. što onemogućava horizontalnu prohodnost za decu s posebnim potrebama u redovni sistem obrazovanja. kao što su: nepostojanje zakonske obaveze redovnih škola da primaju ovu decu.) još nije usvojena strategija obrazovanja dece s hendikepom. najpre one s lakšim hendikepom. Od strane britanske organizacije Save the Children formirana je mreža obrazovnih institucija koje podržavaju inkluzivno obrazovanje.67 ali. Centar za evaluaciju. 65 66 67 Kvalitetno obrazovanje za sve: Izazovi reforme obrazovanja u Srbiji. u redovne škole. a u okviru projekata Fonda za otvoreno društvo osnovana je neformalna grupa nastavnika i stručnih saradnika osnovnih škola.zuov. nedovoljna kvalifikovanost nastavnika za rad sa decom s hendikepom.gov. U vreme pisanja ovog izveštaja (novembar 2006. Obrazovni programi su redukovani planovi i programi redovnog obrazovanja koji ne uvažavaju specifičnosti razvojnih teškoća i čak nisu ni kompatibilni sa planovima redovnog sistema. Ministarstvo prosvete i sporta RS. postepenog uključivanja dece. 2006.000 učenika uzrasta do 18 godina). da među kreatorima politika preovladava opredeljenje za model delimične inkluzije. Iskustva ustanova i učesnikâ u ovim projektima predstavljaju značajan resurs za sistemsko uvođenje inkluzivnog obrazovanja. Zato je neophodno korišćenje ovih iskustava iz prakse prilikom oblikovanja nacionalne politike inkluzivnog obrazovanja i zakonske regulative koja bi omogućila inkluziju svih grupa dece s posebnim obrazovnim potrebama u svim školama. na primer. tj. Primetno je. nepostojanje zakonskog osnova za izradu individualnih obrazovnih programa i ocenjivanja ove dece u skladu sa njihovim mogućnostima i postignućima. projekt „1+1=1“ – novi model delimične inkluzije specijalne škole za decu sa oštećenim sluhom. organizovana na lokalnom nivou u 10 gradova u Srbiji – Mreža inkluzivnog obrazovanja (mreža nastavnika i stručnih saradnika osnovnih škola i vrtića) i lokalnih inkluzivnih timova (sastavljenih od pripadnikâ lokalne zajednice). može se konstatovati da sistemske promene u domenu obrazovanja dece s hendikepom još nisu ni počele.66 Trenutno se konkretne mere koje bi omogućile inkluzivno obrazovanje razmatraju u okviru pilot-projekata razvoja interaktivnih programa između redovnog i specijalnog sistema obrazovanja. Beograd.65 U nasleđenom sistemu specijalnih osnovnih i srednjih škola učenici sa hendikepom ne dobijaju kvalitetno obrazovanje prilagođeno njihovim posebnim obrazovnim potrebama. međutim. 2004.aspx 165 . Ovde postoji niz prepreka.

br. Službeni glasnik RS. Ovde je učinjen pomak da se sa prakse prevođenja udžbenika sa jezika većinske populacije pređe na izradu posebnih udžbenika za maternji jezik. koja je tradicionalno bila ekskluzivna delatnost državnog izdavača. 29/93. Zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima Republike Srbije69 utvrđuje da se udžbenici štampaju i na jezicima nacionalnih manjina.886 besplatnih udžbenika. geografiju i umetnost. prema nalazima istraživanja. jer se može desiti da izdavači ne budu finansijski zainteresovani za udžbenike malog tiraža ili da cene takvih udžbenika budu previsoke. 166 .Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Ovde je važno osvrnuti se i na pitanje dostupnosti udžbenika za decu iz neprivilegovanih grupa. Što se tiče udžbenika na jezicima nacionalnih manjina. U školskoj 2003/04.68 igra značajnu ulogu za školsko postigniće ovih učenika. Kod demonopolizacije izavačke produkcije javlja se problem dostupnosti udžbenika namenjenih specifičnim populacijama. istoriju. koja. Do Srbije je stigao globalni trend liberalizacije izdavačke produkcije udžbenika. kao i da se uvoze udžbenici iz matičnih država. godini za siromašnu romsku decu obezbeđeno je 5. osnovno Jezik udžbenici lektira udžbenici lektira srednje univerzitetski najznačajnija dela Ukupno udžbenici – posebna izdanja mađarski slovački rumunski rusinski romski albanski turski bugarski ukrajinski ukupno: 104 91 85 83 1 81 60 21 52 46 58 36 55 46 24 35 4 13 13 12 228 196 179 168 1 1 13 13 12 8 107 12 4 168 4 5 2 1 373 89 35 1 1270 526 225 283 5 168 63 Udžbenici na jezicima nacionalnih manjina 68 69 EFA Global Monitoring Report 2005 – The Quality Imperative.

Obrazovanje i bezbednost Školsko okruženje Još jedan važan faktor za kvalitet obrazovanja jeste školsko okruženje. koje. kulturne i druge uslove iz kojih učenici potiču kako bi mogao kvalitetno zadovoljiti njihove obrazovne potrebe. ali i saradnju sa lokalnom zajednicom. pored internih mogućnosti poboljšanja nastave i odnosa u školi. za kvalitetno obrazovanje neophodno je da škola bude bezbedno i zdravo mesto za učenje i razvoj svakog deteta. kako između nastavnika i učenika. Ukratko. ne treba zaboraviti da se obrazovni proces bitno razlikuje od industrijske proizvodnje po tome što učenici. Iako bi u Srbiji slično istraživanje bilo korisno. koji. SAD. imaju svoje autonomno ponašanje i aspiracije koje su u velikoj meri određeni činiocima izvan obrazovanja. u cilju efikasnije raspodele raspoloživih sredstava. Ovo čini obrazovni proces izuzetno kompleksnim fenomenom. Retke su negativne percepcije bezbednosti okruženja (16%) i lične bezbednosti (10%). Ukrštanjem podataka TIMSS 2003 o postignuću učenikâ i školskoj klimi utvrđen je očekivani pravac povezanosti: što je povoljnija procena klime. društveno-ekonomske. dok je. Bilo bi interesantno komparativno istraživati percepciju bezbednosti dece iz različitih sredina koja se školuju u sličnim uslovima. a manje povoljno zadovoljstvo nastavnikâ poslom.4. mora imati u vidu porodične. tako i među školskim osobljem. na primer. Ovo navodi na razmišljanja o uslovljenosti percepcije bezbednosti kulturnim i društvenim navikama. Hong Kon167 . Prenošenje suštinskih nadležnosti obrazovanja na nivo škole može stvoriti uslove za lokalne investicije u škole i povećanje odgovornosti školskog osoblja za unapređenje rada škole. Pozitivna povezanost je utvrđena i između postignuća i obrazovnih aspiracija učenika. pored već pomenutog nezadovoljstva opremljenošću škola. iako su učestale pojave agresivnosti i destruktivnosti u školi. nastavnika i učenika škola koje su učestvovale u istraživanju TIMSS 2003. Tokom ’60-ih godina u istraživanjima u oblasti obrazovanja bilo je rasprostranjeno kvantitativno istraživanje produktivnosti i efektivnosti rada škola nalik istraživanjima produktivnosti industrije. Nalazi pokazuju da 42% naših učenika planira da završi fakultet. podrazumeva i podsticajnu školsku klimu u smislu pozitivnih međuljudskih odnosa. Proces decentralizacije obrazovnog sistema od ključne je važnosti za prilagođavanje školskog okruženja potrebama dece u određenoj školi. Povoljno je ocenjena (od strane nastavnika!) podrška koju nastavnici pružaju učenicima. to je i rezultat na testu veći. pokazuju interesantne percepcije o sveukupnom školskom okruženju. kao njegov osnovni „materijal“. Ovim istraživanjima nastojale su se utvrditi pravilnosti u odnosu ulaganja u obrazovanje i povrata u smislu postignuća učenika i izgradnje ljudskog kapitala. Procene su najmanje povoljne kada je reč o uključenosti roditeljâ u školske aktivnosti. pored materijalne opremljenosti škola. Ispitivanja direktora. taj procent 70% u Mađarskoj.

Kao mogući razlog ovome navodi se mišljenje da naši učenici nisu „vaspitani“ da vrednuju sama školska znanja. Naši učenici pokazuju tendenciju precenjivanja sopstvene uspešnosti: visoko samopouzdanje nije praćeno visokim rezultatima na testu. I pored deklarativnog naglašavanja važnosti obrazovanja u procesu ekonomskog i društvenog razvoja zemlje. već da ih savladavaju zarad uspešnosti u školskom sistemu. obrazovanja dece s hendikepom. koja je ujedno i najviše vrednovan predmet (42% ispitanih visoko vrednuje matematiku. pored osnovne funkcije razvijanja kognitivnih veština učenika. Zaključci i preporuke U celini gledano. godinu) može se konstatovati stagnacija u većini kvantitativnih pokazatelja. Ako se ozbiljno shvata značaj obrazovanja u profilisanju budućeg kadra i građana uopšte. izuzev u matematici. ali bi iznošenje definitivnih sudova u ovoj oblasti bilo proizvoljno bez daljeg i dubljeg istraživanja. Ovakvu strategiju je potrebno usvojiti na opštenacionalnom nivou kako bi se kratkoročnije politike relevantnih ministarstava dosledno orijentisale na ostvarenje dugoročnih ciljeva razvoja. Kao prioritetne potrebno je što pre usvojiti strategije i politike: predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Preliminarna ocena pokazatelja kvaliteta daje razlog za zabrinutost. dok su predmeti prirodnih nauka nisko ili osrednje vrednovani). gu i na Tajvanu. morao bi biti zasnovan na realnim podacima o odnosu postignuća učenika i uslova u kojima se odvijaju školske aktivnosti. Takođe je važno imati u vidu da obrazovanje. 168 . U nekim ključnim segmentima obrazovanja još uvek ne postoje nacionalne strategiji i politike.) nije nimalo ohrabrujuće. U poređenju sa stanjem prikazanim u prethodnom izveštaju (za 2004. Značajna je i povezanost postignuća i učenikovog samopouzdanja u pojedinim predmetima i vrednovanja. upotrebe informatičko-komunikacionih tehnologija u obrazovanju i neformalnog obrazovanja.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. 4. društvenog i tehnološkog razvoja zemlje. u Srbiji još ne postoji sveobuhvatna opšta strategija razvoja obrazovanja koja bi bila usklađena sa potrebama ekonomskog.3. O nedostatku istraživanja u ovoj oblasti u Srbiji najbolje govori podatak da studije obrazovanja još uvek ni ne postoje kao integrisana disciplina ni na jednoj visokoškolskoj ustanovi. planiranju obrazovnih politika moralo bi se pristupiti sa većom ozbiljnošću. predstavlja normativnu vaspitnu aktivnost koja igra važnu ulogu u socijalizaciji i izgradnji sistema vrednosti učenika. stanje kvantiteta i kvaliteta obrazovanja u Srbiji u trenutku pisanja ovog izveštaja (novembar 2006. kao i sveukupan rad na sistemskim promenama u procesu obrazovanja. Rad na poboljšanju kvaliteta školskog okruženja.

Potrebno je: uspostaviti sistem prikupljanja podatka o društveno-ekonomskim. Neophodno je što pre usvojiti zakonsku regulativu koja bi omogućila sprovođenje ove strategije u pogledu akreditacije i certifikacije programa. br. 13/04. etničkim.) školske godine. godinu primetna je na svim nivoima. kulturnim i zdravstvenim karakteristikama dece koja su isključena iz sistema obrazovanja.4. Dogoročno efektniji način povećanja obuhvata. smanjenjem osipanja. iako je ovo jedan od strateških ciljeva prema Nacionalom planu akcije za decu. Uočljiv problem srednjeg i visokog strukovnog obrazovanja predstavlja neprilagođenost obrazovnih profila i kvalifikacija koje se stiču ovim obrazovanjem. Hitno je potrebno: 70 Službeni glasnik RS. sistematski pratiti sprovođenje Odluke o kriterijumima za utvrđivanje mreže vrtića i osnovnih škola70 u lokalnim zajednicama i srazmerno prerasporediti ulaganja kako bi se stvorili jednaki uslovi za sticanje kvalitetnog obaveznog predškolskog i osnovnog obrazovanja za svu decu u svim sredinama. tj. decentralizovati procedure upisa. Obuhvat je i dalje izrazito nizak na nivou predškolskog obrazovanja. Istraživanja su pokazala da bolje postignuće učenika rezultuje njihovim dužim ostankom u obrazovanju. za koje se pretpostavlja da čine najveći deo isključenih iz sistema obrazovanja. Razvoj inkluzivnog sistema obrazovanja može značajno doprineti obuhvatu marginalizovanih grupa. savremenim potrebama privrede i poslovanja. kvantiteta obrazovanja jeste ulaganje u kvalitet. a u zemljama EU oko 66% sredstava dolazi iz lokalnih i regionalnih izvora). tako i za privatne predškolske ustanove. 169 . uspostaviti kriterijume za odobravanje izvođenja obaveznog predškolskog programa koji bi važili kako za državne. Obrazovanje i bezbednost Strategija obrazovanja odraslih usvojena je u periodu finalne pripreme ovog izveštaja za štampu. sistematski prikupljeni podaci. mada o tome ne postoje pouzdani. koji je uveden od ove (2006/07. s obzirom na uvođenje obaveznog pripremnog programa za školu. upravljanja i finansiranja škola kako bi se što bolje zadovoljile realne lokalne obrazovne potrebe i podstaklo ulaganje na lokalnom nivou (trenutno je 90% ulaganja iz budžeta. Obuhvat srednjim i visokim obrazovanjem takođe je nizak u odnosu na zemlje OECD-a. Stagnacija obuhvata u odnosu na školsku 2003/04. kao i s obzirom na nalaz istraživanja da predškolsko obrazovanje značajno utiče na pripremu za kvalitetnije osnovno obrazovanje. Ekspanzija podsistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja urgentna je potreba. finansiranja i osiguranja kvaliteta. pa i u odnosu na neke zemlje iz okruženja. tj.

ali i što većem broju školskog upravljačkog i nastavnog osoblja. nepovoljne ocene opremljenosti škola modernim nastavnim sredstvima. kao i kontinuiranu podršku usavršavanju nastavnikâ. potvrđenu iskustvima drugih zemalja. da se korišćenjem rezultata empirijskih istraživanja iz oblasti obrazovanja u planiranju i sprovođenju obrazovnih reformi mogu značajno unaprediti obrazovne prakse i racionalizovati trošenje sredstava. kompetencije nastavnika i programi inicijalne i kontinuirane obuku nastavnika. kako strukovnog. posebnu podršku novokvalifikovanim nastavnicima u prvoj godini prakse. a sa aspekta ljudske bezbednosti mogu se kao prioritetne izdvojiti sledeće teme za istraživanje: zapošljivost svršenih učenika i studenata. Od ključnog značaja za unapređenje kvaliteta obrazovanja jeste pitanje kompetencija i motivacije nastavnika. nezadovoljstvo nastavnikâ gubitkom prestiža profesije. Još je češća negativna percepcija društvenog statusa. Nivo zarade i nepovoljan društveni status ove profesije u Srbiji zasigurno utiču na motivaciju i negativnu selekciju nastavnog kadra. Ovo podrazumeva način odabiranja.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. tako i opšteg obrazovanja u Srbiji danas može se osnovano pretpostaviti da ne zadovoljava potrebe učenikâ za znanjima i veštinama potrebnim za efektivno učešće u tržišnoj privredi i demokratskom društvu. nedovoljna saradnja škola s roditeljima i lokalnom zajednicom i slični podaci. Na kraju treba izneti pozitivnu činjenicu. Rezultate ovakvih istraživanja potrebno je učiniti dostupnim pre svega kreatorima politika obrazovanja i savetnicima. Iako 50% sredstava na svim nivoima ide na plate zaposlenih. izraženo je nezadovoljstvo visinom zarade u apsolutnoj vrednosti. definisati nacionalni okvir kvalifikacija u skladu sa evropskim okvirom kvalifikacija. tj. Istraživanje je neophodno u svim segmentima obrazovne politike. 170 . inicijalnu obuku. uskladiti ishode strukovnih obrazovnih programa svih stepena sa okvirom kvalifikacija i povećati opšteobrazovni sadržaj na račun uske specijalizacije. Za stanje kvaliteta. U prilog ovome govore nezadovoljavajući rezultati naših učenika na međunarodnim testiranjima. inkluzivnost obrazovanja na svim nivoima. U Srbiji je evidentan nedostatak istraživanja u ovoj oblasti. pristupiti izmeni obrazovnih profila i njihovog usaglašavanja sa potrebama privrede.

2004. Paris 2006. UNDP 2002. Beograd. 2005. Literacy for Life.. 15. Change Forces in Post-Communist Eastern Europe: Education in transition. EFA Global Monitoring Report 2006. u pripremi za štampu i objavljivanje 2007. Antonijević. Indikatori ljudske bezbednosti u Srbiji: Izveštaj za 2004. 171 . Z. 1994. 2005. 12. R. EFA Global Monitoring Report 2005. 10. testiranja i istraživanja. Millennium Development Goals: „How much is Serbia on Track“. godine. A. ekonomskog i pravnog prostora Srbije.. Lisbon. 2004. Institut za pedagoška istraživanja. 19.. 2006. 2002. Human Security Agenda for the Balkans. UNESCO Publishing. UNICEF. 6. 17 May 2006. Beograd. Fullan. Beograd. Savet za prava deteta Vlade Republike Srbije. Mimica. Polyzoi. 2005. Vlada Republike Srbije. UNESCO Publishing. Beograd. 2001. 7. Fond za otvoreno društvo. UNESCO Publishing. Visoko obrazovanje u Srbiji na putu ka Evropi – Četiri godine kasnije. Literatura 1. Routledge Falmer. Helsinki. TIMSS 2003 u Srbiji. Paris. Ministarstvo prosvete i sporta RS. 23/24 March 2000. Anchan. Kvalitetno obrazovanje za sve: put ka razvijenom društvu. 2006. Grac. Workshop Report. D. EFA Global Monitoring Report 2002. M. London.4.4. Oslonci i barijere za inkluzivno obrazovanje u Srbiji. Nacionalni plan akcije za decu do 2015. 2002. Fakultet civilne odbrane. 16. 8. Monitoring procesa evropeizacije društvenog. 2005. Strategija razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji.. Belgrade. 2. 20. Beograd. The Quality Imperative. P. Ministarstvo prosvete i sporta RS. Beograd. 5. političkog. 2005. Presidency Conclusions. Comprehensive Analysis of Primary Education in Federal Republic of Yugoslavia... 11. 9. Paris. Centar za evaluaciju. Obrazovanje i bezbednost 4. 4.. Vlada Republike Srbije. 2005. 13. Is the World on Track?. Beograd.. Konvencija UN o pravima deteta. Beograd. Kvalitetno obrazovanje za sve: Izazovi reforme obrazovanja u Srbiji. European Council. 2003. J. 14. 18. 17.. Janjetović. Politika i strategija razvoja stručnog obrazovanja u Srbiji. Beograd. E. Ministarstvo prosvete i sporta RS. 3. Prvi izveštaj o implementaciji Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji. Alternativna akedemska obrazovna mreža.

Republički zavod za statistiku Srbije. P. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba s invaliditetom. br. 62/03. Statistički godišnjak Srbije. The Strength of Diversity.. Beograd. Službeni glasnik RS. 2005. Zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima Republike Srbije. Ljubljana 2006. Beograd. Zakon o visokom obrazovanju. Serbia 2005. Zakon o srednjoj školi. Ministarstvo prosvete i sporta RS. 2005. Strategija Ministarstva prosvete i sporta 2005–2010. 58/04. 24. Službeni glasnik RS. 23. 31. Službeni glasnik RS. 172 . Službeni glasnik RS. 2005. Strategija za unapređivanje obrazovanja Roma. 11/02. 26. 32. Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja. The Prospects of Teacher Education in South-East Europe. UNDP. 30. 22. 76/05.. br. br. Službeni list SRJ. 27. UNDP Human Development Report. 50/92. br. Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Zgaga. Centre for Educational Policy Studies. Službeni glasnik RS. UNDP. 28. 2006. 29/93. Službeni glasnik RS. 33. br. 33/06. Beograd. Zakon o osnovnoj školi. 1994. Ministarstvo prosvete i sporta RS. br. 21. br. UNDP Human Development Report. 29. 50/92.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. 25. new dimensions of human security.

Osim po brojnosti. međutim. koju je 2004. srbijanske je manjine moguće razlikovati i po čitavom nizu drugih kriterija – organizovanosti.73 Između dva popisa udeo Srba u struk- 71 72 73 Mađari. 427. dok su druge manjine. za romsku zajednicu je karakterističan visok natalitet.1. prosečnoj starosti itd. uostalom. što je podsticalo njihovo iseljavanje. ali je ta činjenica. Nada Raduški. „Etnička homogenizacija stanovništva Srbije krajem XX i početkom XXI veka“. Napokon. zamagljena nacionalističkim stereotipom da smo „MI“ podeljeni i antagonozovani.71 Jedna od važnih karakteristika Srbije odnosi se i na nejednaku distribuciju etniciteta – Vojvodina je u etničkom pogledu njen najpluralniji deo. Uvod U Republici Srbiji žive pripadnici velikog broja nacionalnih manjina. (interesno. poseduju snažnu političku (i kulturnu) elitu. neretko. iznose se statistički podaci za 29 etničkih zajednica. Nacionalne manjine su. kao i etnički većinska zajednica. dok je centralna Srbija gotovo monolitno područje. na primer. treba posebno apostrofirati.72 Sledeća osobenost se odnosi na činjenicu da pripadnici različitih nacionalnosti žive u istom gradu.) složene strukture. Mađari su u strukturi stanovništva Srbije najviše. a „ONI“ monolitni i homogeni. Centar za istraživanje etniciteta.. identitetskoj infrastrukturi. što poziciju etničke većine i manjine čini vrlo promenljivom. LJUDSKA BEZBEDNOST I NACIONALNE MANJINE 5. Prema podacima iz ove publikacije. opštini ili regiji. ekonomski. karakterističan proces etničke homogenizacije. konverziju identiteta itd. S druge strane. u slučaju Roma nepismenost je jedno od markantnih obeležja.5. U publikaciji Etnički mozaik Srbije. a prosečna starost pripadnika romske zajednice iznosi 27 godina itd. str. politički. obrazovanju. poput Čeha ili Nemaca. kao. u: Demokratija i multikulturalnost u jugoistočnoj Evropi (zbornik).. odveć malobrojne za ovu vrstu organizovanja. 173 . Jedan. i za sve novonastale države na prostoru bivše Jugoslavije. a Cincari najmanje zastupljena manjina. jedna država. Etnička homogenizacija je posledica delovanja više faktora. za Srbiju je. Beograd 2003. a to je nastojanje da se ostvari političko načelo – jedna nacija. godine izdalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore. kulturno. U etnički mešovitim sredinama primena tog načela je vodila direktnom nasilju nad pripadnicima manjina. Među pripadnicima jevrejske zajednice praktično nema nepismenih. nego i najbolje organizovana manjina. nisu samo najbrojnija.

717: 11. Neke manjine. Međutim.75 Pored pomenutih. tj. U tablici vrednosti srbijanske političke kulture ljudska i manjinska prava zapisana su negde pri dnu. Treba imati u vidu i činjenicu da je Srbija još uvek veoma centralizovana država. Aškalija ili Egipćana. istorije i kulture“. Centar za istraživanje etniciteta. naglašeno homogeni sastav (80–89%). beleže demografski rast. pre svega. nego daljem potiskivanju manjina. i broj onih čija je etnička pripadnost ostala nepoznata (33. Dalje. proizvede bilo kakvu strategiju racionalnog delovanja. Krizu identiteta većinske nacije veoma uspešno koristi Srpska pravoslavna crkva u želji da se nametne kao vrhovni moralni. iz raznih razloga. Kada se tome doda i kriza autoriteta. tragična zbivanja u poslednjoj deceniji XX veka ojačale su antievropske. U nastojanju da za sebe obezbedi privilegovani položaj u društvu.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Kada već govorimo o demografskim kretanjima. godine smanjio se. onda ne iznenađuju sve agresivniji nastupi desničarskih. S druge strane. Pripadnici manjina su veoma zainteresovani za decentralizaciju i što veći stepen autonomije Vojvodine.732) i stanovnika koji su iskazali „Regionalnu pripadnost“ (4. takođe.93%.425: 75. postoji još nekoliko faktora čiji se uticaj na manjinsko pitanje ne bi smeo prevideti.483). manje od suverenosti“. Uvodeći preko zakona o crkvama i verskim zajednicama diskriminatornu podelu verskih zajednica. neonacističkih i rasističkih organizacija. za skoro tri puta.74 što Srbiju svrstava među zemlje sa naglašeno homogenom strukturom stanovništva. poput Roma. Beograd 2003. „Obraz“ itd. Sledeća stvar je višegodišnja kriza identiteta većinske nacije. pojedini sveštenici šire evrofobiju svojim porukama da ljudi sa Zapada traže da se „odreknemo svog identiteta.76 Konačni status Kosova još nije određen. mislimo na činjenicu da proces raspada bivše Jugoslavije još uvek nije priveden kraju. SPC dovodi u pitanje ekumenizam (jer želi da uništi pravoslavlje) i sekularizaciju (jer je Srbiju dovela do prosjačkog štapa). ali je generalna tendencija da se. kao i loša ekonomska situacija. Tu.) uživaju podršku SPC. u odnosu na popis stanovništva iz 1991. ali i politički arbitar. interesantno je uočiti još jednu činjenicu. Porastao je. istina.67%. što. turi stanovništva uvećao se za 2. godinu). Justin Filozof “. Vidi prilog Nade Raduški u zborniku: Demokratija i multikulturalnost u jugoistočnoj Evropi. viša heterogenost (60–69%) i vrlo visoka heterogenost stanovništva (50–59%). viša heterogenost (70–79%). 427. smanjuje broj pripadnika nacionalnih manjina. konzervativne i klerikalne snage unutar srbijanskog društva.77 Pokušaj da se ta kriza reši na osnovu etnonacionalističkog modela ne vodi integraciji. stvorile nove i osnažile stare predrasude. SPC se negativno odnosila i prema organizacijama civilnog društva koje su kritikovale njene političke ambicije.78 Napori da se javno mnenje 74 Za razliku od Srba. Smatrajući SPC „pravim spasiocem srpskog društva“ (vidi izveštaj Helsinškog odbora za 2005. udeo manjina u strukturi stanovništva smanjio se za 4. str.86 procenata. što je na primeru novog ustava Srbije na „najbolji“ način i demonstrirano. niža homogenost. sem floskula „više od autonomije. višestruko je uvećan broj „Neopredeljenih“ (9.485). takođe.944: 107. broj stanovnika koji su vođeni u rubrici „Ostali“. „U literaturi se navodi podela na monolitni sastav (kada jedna etnička grupa čini preko 90%). i sada iznosi 82. a mogućnost srbijanske političke elite da snažnije utiče na njegovo definisanje limitirana je nesposobnošću da. Naime. Pažnju treba skrenuti i na autoritarnu političku kulturu. utiče na ostvarivanje manjinskih prava. jer u njoj prepoznaju povoljan okvir za ostvarivanje svojih prava. razne paraklerikalne organizacije („Sv. naročito u 75 76 77 78 174 .

što je. Vidi prilog Gorana Bašića u zborniku Perspektive multikulturalizma u državama zapadnog Balkana. naročito oni koji su bili izloženi etničkom nasilju i bili proganjani na etničkoj osnovi. 55. kao Bošnjaci. a njegov krajnje periferni status postao je očigledan u trenutku kada se Vojvodina suočila sa zaoštravanjem međuetničkih odnosa. Centar za istraživanje etniciteta.80 ali su proizvedeni i neki novi. nestankom državne zajednice prestali su da važe neki od ključnih pravnih dokumenata kojima su se. poput Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama. Neki od tih problema stari su i nasleđeni.5. a ne da se pitanjem manjina pozabavi na način79 koji bi korespondirao sa njenim javno deklarisanim ciljevima. treba ukazati i na činjenicu da u Srbiji. manjinsko pitanje je marginalizovano i gurnuto u stranu. na primer. 5. Disolucija Državne zajednice SCG i osnivanje Službe za ljudska i manjinska prava Jedan od ključnih ciljeva na kojima je republička vlada gradila svoj autoritet odnosio se na očuvanje Državne zajednice Srbija i Crna Gora. tretiraju kao prepreka na putu ostvarenja nacionalnih ciljeva. Nakon majskog referenduma i sticanja nezavisnosti Crne Gore državna zajednica je prestala da postoji. kakva je Vojvodina. usled svoje polovičnosti. čime je Srbija stekla (neželjenu) državnu samostalnost. Fridrih Ebert Stiftung. još uvek nema jasne i koherentne manjinske politike. godine formirala Savet za nacionalne manjine.2. tako da za donošenje novih zakona više nije bilo ni političke volje. problem saradnje sa Haškim tribunalom. Nemoguće je ostvariti integraciju manjina ako oni koji su učestvovali u zločinima nad manjinama ne budu za svoja zlodela krivično kažnjeni. Sticanjem samostalnosti Srbija se suočila sa čitavim nizom problema. ni saglasnosti. ove organizacije doprinose naglašenoj etnizaciji takvih sredina. na primer. Politički konsenzus uspostavljen prilikom donošenja Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina raspao se već za vreme DOS-ovske administracije. Pošto su iskorišćeni njegovi krupni legitimacijski učinci. na kraju. Beograd. vlada je 2004. Na kraju. dovelo i do njihove internacionalizacije. Doduše. kao. Izabrana uz pomoć Miloševićevih socijalista. od strane nacionalističkog dela populacije. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine senzibilizuje i učini osetljivim na pitanje manjina nisu. Motivisani netrpeljivošću prema Drugom. nova srbijanska vlada je zaoštravanju interetničkih odnosa pristupila krajnje ignorantski. 79 80 175 . garantovala multietničkim sredinama. str. Pripadnici pojedinih manjina veoma su zainteresovani za saradnju sa Haškim tribunalom. šest godina nakon promena na vlasti. i najvećim delom 2004. ali je u javnosti ostao gorak utisak da je to učinila u nameri da ublaži reakcije međunarodne zajednice. doveli do očekivanih rezultata. Naime. Napadi sa kojima su pripadnici manjina bili suočeni krajem 2003. 2004. godine govore da se manjine.

u punoj meri vratiti ustavu iz 1990. Teofilović je. 19/20. a njeni građani postati žrtve jednog anahronog shvatanja ljudskih prava. ukazao i na jednu „dobru“ stranu nestanka suda SCG. pokrajinski ombudsman.83 Sa slično intoniranim upozorenjem oglasio se i Petar Teofilović. ali je država izgubila jednu od instanci pred kojom bi mogla da preispita svoju odluku pre rešavanja spora pred međunarodnim sudom“. bile zadužene za ostvarivanje i zaštitu manjinskih prava. i očuva sudska zaštita ljudskih prava u najvišem stepenu. pomenuti apeli nisu 81 Budući da je nivo zaštite ljudskih i manjinskih prava propisan Poveljom veći od onog koji je propisan Ustavom Srbije. da se obezbedi neposredna primenjivost međunarodnih ugovora.81 Pored toga. doduše. 8.“ Petar Teofilović. disolucijom državne zajednice ugašene su i institucije koje su. Danas. Početkom juna Beogradski centar za ljudska prava je apelovao. 8. pa i ona koja su neprikosnovena prema međunarodnim ugovorima obavezujućim za Srbiju i prema međunarodnom običajnom pravu. 2006. a potom i na druge državne organe da preduzmu sve mere kako Srbija ne bi ostala bez osnovnih ustavnih garantija ljudskih prava. „Stvoren je pravni vakuum i poremećaj u nivou zaštite ljudskih prava koji može imati ozbiljne posledice po ostvarivanje prava pojedinaca i kolektiviteta.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. pre svega. I ono malo predviđenih prava mogu se vrlo lako ukidati i ograničavati.“82 Pozivajući sve društvene činioce da se pridruže apelu. Njime se. Isto. Saopštenje se može naći na sajtu Beogradskog centra za ljudska prava: www. nivo zaštite ljudskih i manjinskih prava je smanjen. godine. jer je „građanima olakšan pristup Evropskom sudu za ljudska prava. poput Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Beogradski centar za ljudska prava snažno je naglasio kako se „mora učiniti sve da Povelja o ljudskim i manjinskim pravima ostane na snazi. ukazujući na ozbiljne negativne posledice do kojih može doći usled smanjenog nivoa zaštite ljudskih i manjinskih prava. najveće mane postojećeg ustava nalaze se upravo u oblasti ljudskih prava. Štaviše. o kojoj Ustav od 1990.84 Motivisani snažnim interesom da očuvaju ključne vrednosti demokratskog društva. vlast ima ‘pravo’ da. „Dok Povelja SCG predstavlja savremen dokument koji precizno jamči osnovna prava čoveka i građanina i koji je za to dobio opšta priznanja. a manjinska prava su daleko ispod onih garantovanih Poveljom. proglasivši ratno stanje. takođe ćuti. ograniči SVA ljudska prava.org. 19/20. na primer. 2006. koja će biti dovedena u pitanje nestankom Suda Srbije i Crne Gore“. kao što su pre svega ljudska i manjinska prava. Na ove probleme i moguće veoma negativne posledice posebno su upozoravali Beogradski centar za ljudska prava i pokrajinski ombudsman. pokrajinski ombudsman. U apelu Centra se ističe da će se Srbija. na Narodnu skupštinu.bgcenter. 82 83 84 176 . ljudska i manjinska prava. yu/arhiva. ako dopusti da Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama prestane da važi. uopšte ne zabranjuju ropstvo i prinudni rad! Pravo na slobodu je u njemu krnje. Danas.

Umesto toga. Kancelarija u Bujanovcu. uspostavljanje veza nacionalnih manjina sa matičnim državama. ovaj se predlog zakona nikada nije našao pred poslanicima Narodne skupštine.87 85 Služba. kao i pažnja javnosti. Služba pruža stručnu i tehničku podršku Savetu Republike Srbije za nacionalne manjine. u članu 2. obaveze. praćenje usaglašenosti domaćih propisa sa međunarodnim ugovorima i drugim međunarodnim aktima o ljudskim i manjinskim pravima i iniciranje izmene domaćih propisa. nadležnosti koje je tokom postojanja Državne zajednice vršilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava odlukom republičke vlade prenete su. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine doveli do očekivanog rezultata – donošenja posebnog akta kojim bi se potvrdilo važenje Povelje. ističe da će se Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama.86 Radom službe rukovodi direktor. pre svega ka pregovorima o konačnom statusu Kosova i Metohije i novom ustavu.5. uključujući i poslove Sekretarijata za nacionalnu romsku strategiju i Kancelarije zastupnika Srbije i Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava. U tom predlogu zakona se. Njegovim radom predsedava predsednik Vlade. danom stupanja na snagu ovog zakona. No. položaj nacionalnih manjina i ostvarivanje njihovih prava. nastavlja da radi kao unutrašnja jedinica Službe. niti su se oni o njemu izjašnjavali. izuzev u delu koji nije u saglasnosti sa ustavom Republike Srbije. osim predsednika nacionalnih saveta. Služba preuzima od Ministarstva za ljudska i manjinska prava potreban broj zaposlenih. 2. predmete. koja je osnovana pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava. između ostalog. za republičku vladu priprema akte kojima se nadzire. godine. na postojeća republička ministarstva (pravde. Pomenuta služba je osnovana uredbom Vlade radi obavljanja poslova koji se odnose na zaštitu i unapređenje ljudskih i manjinskih prava. sredstva za rad i arhivsku građu. usmerava i usklađuje rad ministarstava i posebnih organizacija koje usklađuju domaće propise s međunarodnim ugovorima i drugim međunarodnopravnim aktima o zaštiti ljudskih i manjinskih prava. pripremu propisâ o ljudskim i manjinskim pravima. Kada je reč o drugom problemu. kao i prava. interes političke elite. koji je po položaju i sekretar Saveta Republike Srbije za nacionalne manjine. koji su potrebni za obavljenje njenog delokruga. a obavlja i druge poslove koji su vezani za ljudska i manjinska prava koje joj poveri republička vlada. opremu. na novoformiranu Službu za ljudska i manjinska prava. zastupa Republiku Srbiju pred Evropskim sudom za ljudska prava. položaj i ostvarivanje nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina itd. unutrašnjih poslova i državne uprave i lokalne samouprave). Doduše. jednim delom. a. po funkciji 86 87 177 . usmereni su ka drugim temama. st. pored ostalog. drugim delom. primenjivati kao zakon Republike Srbije.85 Služba. Zamenik direktora Službe je po položaju zastupnik Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava. republička vlada je uputila skupštini predlog Zakona o važenju zakona Republike Srbije koji su prethodno važili kao zakoni Srbije i Crne Gore. prema delokrugu Službe i njenom pravilniku. Savet Republike Srbije za nacionalne manjine osnovan je 2004. a čine ga.

Dnevnik. 8. Jelena Marković. Štaviše“. po mišljenju Petra Teofilovića. koja je apelovala na državne organe Srbije da uspostave Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. u skladu sa stavovima Evropske unije. 2006.. kako bi ih srbijanski premijer (usmeno) upoznao sa sadržinom novog srbijanskog ustava. napokon. 8. peto. čije je sedište na nivou Pokrajine.90 Tim povodom treba ukazati i na nekoliko važnih činjenica: prvo. krajem avgusta.88 pogrešan potez89 i propuštena prilika da se učini konstruktivan korak u pravcu institucionalizacije države i uspostavljanja mehanizama zaštite pravne sigurnosti građana i građanki Srbije. Savet se sastaje veoma retko. lokalne samouprave. 14. jezičkih i kulturnih zajednica.. pravde. od toga da je reč o instituciji od esencijalnog značaja za tranzicionu državu. etničkih. koordinatorka nacionalnih saveta. Teofilović je naglasio da je Srbiji neophodno ministarstvo koje bi se bavilo ljudskim i manjinskim pravima. treba istaći da. Osnivanje pomenute službe.91 treće. umesto trećeg. uredbom Vlade osnuje nekakva služba koja je sama po sebi niži rang organizovanja. te predsednik Saveta za integraciju Roma Izvršnog veća. prosvete i sporta. pogrešan je potez. izjavila je Ana Tomanova Makanova. a drugo stručnog karaktera. unapređenja i zaštite nacionalnih. kada se radi o institucionalnom nivou ostvarivanja manjinskih prava. na potrebu da se u Srbiji formira posebno ministarstvo za ljudska i manjinska prava ukazivano je i ranije. na republičkoj ravni postoje dva tela od značajnog interesa za nacionalne manjine – Savet Republike Srbije za nacionalne manjine i već pominjana Služba za ljudska i manjinska prava. barem kada je reč o manjinama. umesto posebnog ministarstva za ljudska i manjinska prava. a nismo konsultovani čak ni kod izbora direktora Službe. drugo. „u njeno organizovanje niko od nacionalnih saveta nije ni uključen. nijedan od nacionalnih saveta nije konsultovan prilikom donošenja odluke o formiranju Službe za ljudska i manjinska prava. Dnevnik. Saopštenje Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. ni pitan. 8. 2006. u cilju očuvanja.“ Dnevnik. 14. Na ovu je činjenicu podsetila Jelena Marković. 88 89 90 91 92 178 . „Lično mislim da nije u redu da se sa saveznog nivoa preuzmu samo ministarstva odbrane i spoljnih poslova. vera i unutrašnjih poslova.92 četvrto. Derogiranje zaštite ljudskih i manjinskih prava na nivo vladine službe. ministri kulture. 8. ali je vlast takve zahteve konstantno ignorisala. donelo odluku o formiranju Pokrajinskog saveta nacionalnih zajednica. verskih. 2006. Saopštenjem je reagovala i Liga za dekadu Roma. Dnevnik. prilikom stvaranja bivšeg ministarstva za ljudska i manjinska prava pošlo se. Prvo telo je političkog i savetodavnog. pokrajinskog ombudsmana. zamenik predsednika i 8 članova predstavnici su Izvršnog veća. bivša zamenica ministra za ljudska i manjinska prava. nego je predloženom ustavnom definicijom Republike Srbije kao države srpskog naroda samo dobio na značaju. Tokom ove godine članovi Saveta sastali su se samo jedanput. i. a da se. a 9 članova su predsednici nacionalnih saveta. 2006. disolucijom Državne zajednice značaj ljudskih i manjinskih prava nije umanjen. Predsednik. od strane jednog dela javnosti recipirano je kao velika greška. Treba istaći da je i na nivou Vojvodine pokrajinsko izvršno veće.. 19. 9.

manjine su odgovorile ignorisanjem poziva da učestvuju i na referendumu potvrde ustav. Liberalno-demokratska partija i Građanski savez Srbije samo su neke od političkih stranaka koje su pozivale građane na bojkot referenduma. a ne kao demokratsko. Pored činjenice da nisu involvirani u pisanje ustava i da o njemu nije vođena nikakva javna rasprava.5. hraniti i u životu održavati etnonacionalističke snage.3. jer ona sugeriše da u Srbiji. Kampanju Srpske radikalne stranke pratili su i bilbordi sa Šešeljevim likom.93 zatim agresivna proreferendumska kampanja Srpske radikalne stranke. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine No. Koaliciju je činilo više nevladinih organizacija. a Služba nakon disolucije Državne zajednice. uostalom. garantuje suštinska autonomija. na odluku manjina da bojkotuju referendum uticali su i pozivi koje su građanima upućivale pojedine političke stranke. vodi pritajenoj korupciji i oligarhizaciji manjinskih struktura. Nezadovoljstvo postojećim 94 95 179 . improvizovana i ad hoc rešenja. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji i druge. ali njihovi zahtevi nisu uvaženi od strane ustavotvoraca.94 dvostruki aršini u pogledu autonomije. na dugi rok planirana i sasvim koherentna manjinska politika. Isključene iz procesa konačnog uobličavanja ustavnog teksta. neće postojati demokratski osmišljena. Uprkos svojoj u više navrata eksplicitno izraženoj želji. takvom politikom će se manjinsko pitanje uvek postavljati kao nacionalno. Centar za regionalizam. i do sada bio slučaj. što je u sredinama u kojima žive pripadnici manjina delovalo kontraproduktivno. Teško je prevideti značaj ove činjenice. pre svega u očima manjinske javnosti. Fond „Panonija“. kao što je to. Ustavom se Kosovu. U Novom Sadu je formirana i ad hoc koalicija nevladinih organizacija sa istim ciljem. odnosno nevladine organizacije. jer je odvraćalo manjine od izlaska na biračka mesta. promoviše politiku nagodbenjaštva etničkih vrhova. Nezavisno društvo novinara Vojvodine. među kojima Centar za razvoj civilnog društva. njihovom postepenom ruiniranju i diskreditaciji. a kao kompenzacija i jedna vrsta supstituta za zakonom o manjinama najavljen. nego će se ta „politika“ prilagođavati raznim dnevnopolitičkim potrebama vlasti. pojačati nezdravu kompeticiju unutarmanjinskih frakcija. Osim toga. Propuštena prilika: ustav i nacionalne manjine Prilika da se manjinsko pitanje tematizuje kao demokratsko propuštena je prilikom donošenja novog srbijanskog ustava. ali nikada ne formiran Savezni savet za nacionalne manjine. nudeći palijativna. za razliku od Vojvodine.95 uverenje da ustav ništa ne 93 Liga socijaldemokrata Vojvodine. Vladajuće stranke u vojvođanskom parlamentu postigle su konsenzus oko poželjnog stepena autonomije. Takva politika omogućava izvršnoj vlasti širok manevarski prostor. Napokon. treba istaći da su oba tela osnovana odlukom republičke vlade – Republički savet nakon serije incidenata u Vojvodini. 5. ona može intenzivirati podele unutar samih manjinskih zajednica. bez obzira na pomenute razlike. predstavnici manjina nisu učestvovali u izradi ustava.

socijalni. izjavio je Karolj Dudaš. 97 „Mi smo tražili“. da Srbija bude definisana kao građanska država.) stvorila je kod pripadnika manjina uverenje da u Srbiji postoje građani prvog i drugog reda. 21. takođe. pripadnicima manjina se jamči posebna zaštita manjinskih prava radi ostvarenja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta (član 14). 98 Član 13 Ustava Srbije ima dva stava i glasi: „Republika Srbija štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu.“ Građanski list. kao i da se manjinama dâ deset odsto zagarantovanih mesta u republičkom parlamentu. Mađari su imali prilike da se detaljno informišu o ustavu i shvate da on ništa ne donosi manjinama“. iako njihov državljanski status mora biti istovetan sa statusom svih ostalih državljana Srbije koji žive u inostranstvu. U ustavu se izričito ističe da se dosegnuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati. vladavina prava99 i zaštita nacionalnih manjina. donosi manjinama. 11. u kojem se izlažu načela ustava. izjavila je Ana Makanova Tomanova.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. 99 Nije jasno o kakvoj je vladavini prava reč ako se zaštita prava i interesa Srba posebno izdvaja i ako su njihovi interesi i prava značajniji u odnosu na prava i interese državljana Srbije?! 100 Takvi propisi i mere se ne smatraju diskriminacijom i usmereni su na otklanjanje izrazito nepovoljnih uslova života koji posebno pogađaju pripadnike manjina.100 Garantovana ustavom. U cilju ostvarenja pune ravnopravnosti Republika Srbija može u ekonomski. ali da se ljudska i manjinska prava zakonom mogu ograničavati.“ Da je u pitanju diskriminatorska odredba. kao i prava zajamčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava. Takvo uverenje pojačano je i u članu 13. novembra. potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima (član 18). potpredsednik SVM. koji već svojim nazivom – Zaštita državljana i Srba u inostranstvu – upućuje na diskriminaciju. ako ograničenje dopušta Ustav (član 20). Oni. proglašenim na sednici Narodne skupštine 8. kulturni i politički život uvesti posebne propise i privremene mere (član 76). 2006. koordinatorka nacionalnih saveta. Republika Srbija razvija i unapređuje odnose Srba koji žive u inostranstvu sa matičnom državom. Građanski list. 1. 9. vidi se po tome što se posebno izdvajaju Srbi. te da je njima namenjena uloga građana drugog reda. imaju pravo da se obrate i međunarodnim institucijama u cilju zaštite svojih ustavom zagarantovanih prava i sloboda. predložena definicija kojom je Republika Srbija određena kao „država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive“. 2006. pre svega.97 ali. Ako im je uskraćeno ili povređeno neko pravo zajamčeno ustavom pripadnici manjine imaju pravo na sudsku zaštitu. Novim ustavom Srbije. Svrha ustavnog jamstva ljudskih i mastepenom autonomije svakako će biti jedan od faktora mobilizacije autonomašâ na budućim izborima.96 da nisu usvojeni njihovi zahtevi.98 Interesantno je istaći da se pomenuti član nalazi u prvom delu ustavnog predloga. pored ostalih. ljudska i manjinska prava neposredno se primenjuju. 180 . 96 Savez vojvođanskih Mađara (SVM) preveo je tekst predloga ustava na mađarski jezik i organizovao raspravu u sredinama u kojima žive Mađari kako bi ih upoznao sa sadržinom ustava. „Zahvaljujući tome. „da se u Ustavu nađe autonomija Vojvodine u skladu sa Platformom Izvršnog veća. Ovakva ustavna definicija države (član 1.

181 . uključujući i pravo na izražavanje. obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma (član 75). pokrajinskim propisima se mogu ustanoviti dodatna prava pripadnika nacionalnih manjina. naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku. priznaje pravo da uspostavljaju veze i sarađuju sa sunarodnicima izvan teritorije Republike Srbije (član 80). kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (član 18). pripadnici manjina imaju pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije. Preko kolektivnih prava pripadnici manjina odlučuju ili učestvuju u odlučivanju o pojedinim pitanjima koja su vezana za njihovu kulturu. Pravom na očuvanje posebnosti (član 79) pripadnicima manjina se garantuje pravo: na izražavanje. javnim službama i organima pokrajine i lokalne samouprave vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti manjina (član 77). pripadnici manjina mogu osnivati prosvetna i kulturna udruženja. a na temelju zakona. negovanje. Prilikom zapošljavanja u državnim organima. slanje i razmenu obaveštenja i ideja. na školovanje na svom jeziku i osnivanje privatnih obrazovnih ustanova. U skladu sa Ustavom. Ustavne odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače se u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva. saglasno važećim međunarodnim standardima u oblasti ljudskih i manjinskih prava. U posebnom odeljku Ustava – „Prava pripadnika nacionalnih manjina“ – pripadnicima manjina se. razvijanje i javno izražavanje nacionalne. Pripadnicima manjina se. organi autonomnih pokrajina i lokalne samouprave vode postupak i na njihovom jeziku.5. da u sredinama gde čine značajnu populaciju tradicionalni lokalni nazivi. Manjinama se jamči ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska zaštita. garantuju dodatna individualna i kolektivna prava. etničke. obrazovanje. na korišćenje jezika i pisma. na upotrebu simbolâ na javnim mestima. da u sredinama gde manjine čine značajnu populaciju državni organi. Pored toga. na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obaveštavanja. blagovremeno i nepristrasno obaveštavanje na svom jeziku. takođe. kao i mere koje bi vodile veštačkom menjanju nacionalne strukture stanovništva na područjima na kojima pripadnici manjina žive tradicionalno i u značajnom broju (član 78). imena ulica. Zabranjena je svaka diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini (član 76). primanje. Pod istim uslovima kao i ostali građani. pored prava koja su zajamčena svim građanima. na potpuno. u skladu sa zakonom. kulturne i verske posebnosti. organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja. koja dobrovoljno finansiraju i kojima Republika Srbija priznaje posebnu ulogu u ostvarivanju njihovih prava. Nasilna asimilacija pripadnika manjina ustavom je zabranjena. čuvanje. da na svom jeziku koriste svoje ime i prezime. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine njinskih prava leži u očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca (član 19).

ustavom je propisana obaveza Republike Srbije (član 81) da u oblasti obrazovanja. 182 . zabranjuju nasilnu asimilaciju pripadnikâ manjina. jer su njome obuhvaćena i individualna i kolektivna prava. poput odredbi koje se odnose na slobodu izražavanja nacionalne pripadnosti. Tako se u članu 100 ističe da se u Narodnoj skupštini obezbeđuje ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina..“. u članu 20. u odnosu na rešenje iz Povelje o ljudskim i manjinskim pravima. ističe da se individualna i kolektivna prava pripadnika manjina ostvaruju u skladu sa Ustavom. zakonom i međunarodnim ugovorima. kulturni. na obuhvatniji način uređeno i pravo pripadnikâ manjina na očuvanje posebnosti. zatim. međutim. pravo na „određeni broj mandata u skupštini države članice. što. jezički ili verski identitet. nisu našle svoje mesto u delu ustavnog teksta koji se bavi pravima pripadnika manjina. U delu ustava koji se bavi očuvanjem posebnosti pripadnikâ manjina nema odredbe koja se odnosi na. u osnovnim načelima. gde se u stavu 1. se ističe da se „dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati“. u skladu sa zakonom. a rešenja su izložena na pregledniji način nego što je to slučaj sa novim ustavom – odredbe Povelje su znatno povoljnije za pripadnike manjina. u skladu sa zakonom. da bi se zajamčena prava neometano uživala. nacionalne i verske mržnje odnosno jamstva stečenih prava. Oba dokumenta. u delu koji se bavi pravima pripadnika nacionalnih manjina. U Povelji o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama data je šira formulacija. Neke odredbe iz Povelje. dok se u članu 180 Ustava navodi da će se u pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u kojima živi stanovništvo mešovitog nacionalnog sastava omogućiti srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u skupštinama. predstavlja sužavanje prava.. većinom su preuzete odredbe iz odgovarajućeg (trećeg) dela Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama. Umesto toga. nego u delu koji se bavi ljudskim pravima i slobodama. razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji. na primer. zabranu izazivanja rasne. Poveljom zajamčeno (član 52). u zavisnosti od toga o kojoj je skupštini reč. U Ustavu. kulture i informisanja podstiče duh tolerancije i međukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja. Rešenja na štetu manjina prisutna su i u članu 75 Ustava. ali je samo u Povelji ustanovljena i jasno istaknuta dužnost države (članice i državne zajednice) da pripadnike manjina štiti od svake akcije usmerene ka nasilnoj asimilaciji (član 50).101 Pored toga što je u zanatskom pogledu bolje urađena – jezik Povelje je precizniji. U Povelji je.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. u Ustavu su prisutna različita rešenja. U Po101 U drugom delu Ustava. Na kraju. bez obzira na njihov etnički.

16. dok su ostali predstavnici Bošnjake ili pozivali na bojkot. pozvao Mađare da izađu na referendum i glasaju po svojoj savesti. 2006). Lideri dve mađarske stranke Demokratske stranke vojvođanskih Mađara i Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara. sasvim je razumljiva njihova odluka da se ogluše o pozive da učestvuju na referendumu. međutim. lider „Liste za Sandžak“. ili su.103 Imajući u vidu da rešenja ponuđena u ustavu zaostaju za onima iz Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama. naime. Nezadovoljne načinom na koji je donet Ustav. naročito onih brojnijih. 2006). u članu 16. U situaciji etnonacionalističke mobilizacije. shodno svojoj savesti odluče hoće li izaći na referendum i kako će glasati. 183 . lider SVM. te da međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. 104 Zapravo. a potom i narodne poslanike iz redova koalicije „Lista za Sandžak“ da nisu hteli da se uključe u taj posao zbog svojih ličnih interesa i nade da će na taj način zadobiti naklonost i nekih drugih vlada u Beogradu (Danas. kao što je to učinilo Hrvatsko nacionalno vijeće. kao i uverenje pripadnika manjina da se ustavom pretvaraju u građane drugog reda.104 Predstavnici manjina. Tako je Sulejman Ugljanin. 10. ali nije jasno kome se ona izjavljuje.“ 103 Skrećemo pažnju na i to da Ustavni sud de facto ne funkcioniše. 23. izbegle da se jasno odrede prema tome kako bi građani trebalo da se ponašaju na referendumu. prisutan u delu Ustava kojim je predviđena mogućnost da se u cilju zaštite ljudskih i manjinskih prava izjavi ustavna žalba (član 170). nalazi se potpuno drugačije rešenje: „Ratifikovani međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom država članica. pozvao svoje sunarodnike da „obuku svečano odelo“ i na referendumu glasaju za Ustav. u slučaju Bošnjaka samo su produbljene političke podele. Dok je Jožef Kasa.5. ako se već nisu eksplicitno određivali. 10. navodi da se individualna i kolektivna prava ostvaruju u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima. dotle su Andraš Agošton i Pal Šandor poručivali svojim sunarodnicima da na referendumu glasaju protiv ponuđenog ustavnog rešenja (Dnevnik. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine velji se. poput bošnjačke i mađarske. Pri tome. 2006. 10. Iako su predstavnici vlade i vladajućih stranaka nastojali da privole predstavnike manjina.102 Pravi je cinizam ustavotvoraca. da pozovu svoje sunarodnike da u što većem broju učestvuju na referendumu.105 Motive za ovakvo ponašanje nije teško odgonetnuti. koje se sa trenutno najjačom partijom Savezom vojvođanskih Mađara bore za uticaj u mađarskom biračkom telu. poput Sandžačke demokratske partije. prepuštajući sunarodnicima da. bili su znatno eksplicitniji u svojim stavovima od lidera SVM. optužbi i napada 102 U Ustavnoj povelji Državne zajednice SCG. 26. ne treba izgubiti iz vida da u ustavu ne postoji integrativna klauzula. bošnjačke partije su optužile vladu Srbije zato što predstavnike Bošnjaka nije uključila u pisanje ustava. najčešće su zauzimali neutralnu poziciju. jer među nadležnostima Ustavnog suda nema one koja bi se odnosila na odlučivanje u takvim slučajevima. kao Stranka za Sanžak i Bošnjačka koalicija. 105 Dnevnik. ta nastojanja nisu urodila plodom.

10.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. iskazivana sumnja da je izlaznost birača na referendumu bila onolika kakvom je predstavljaju zvanični rezultati. Nacionalnim savetima se može poveriti i deo ovlašćenja iz navedenih oblasti. član 19. 10. 10. 25. 108 Dragan Šutanovac. 110 U Zakonu o manjinama. 10. u tome što se u praksi pomenutih organa ovaj član slabo primenjivao.106 katastrofičnih upozorenja. obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika izaberu svoje nacionalne savete. potpredsednik Demokratske stranke je najavu bojkota referenduma od strane Albanaca i drugih manjina ocenio kao lošu stvar i izrazio žaljenje to će nacionalne manjine ispasti čuvari ustava Slobodana Miloševića. On je upozorio da postoje domaće i međunarodne snage kojima uspeh referenduma ni ne odgovara i postavio pitanje ko finansira promotere antireferendumske kampanje. prilikom odlučivanja o pitanjima iz gorenavedenih oblasti zatražiti mišljenje saveta.93 odsto građana. ako se na referendumu ne potvrdi novi ustav. 109 Za novi ustav na referendumu (28. mogao nastati haos. 2006. 111 Sa izradom ovih zakona kasni se.111 Apostrofiranje pomenutih zakona nije slučajno.110 U jednom od prvih intervjua koje je kao direktor Službe za ljudska i manjinska prava dao medijima. ističe se da će organi države. Problem je. dodeljene su simbolične nagrade za doprinos nezavisnoj albanskoj državi Kosovo. i to pripremom predloga zakona o ovlašćenjima i načinu izbora nacionalnih saveta. Petar Lađević je izjavio da će Služba nastaviti rad na stvaranju manjinskog zakonodavstva. a čelnici pojedinih stranaka i nevladinih organizacija nazivani su Šiptarima. teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave. da razbijaju državu i rade u korist onih koji hoće da nam otmu Kosovo. 2006. 2006. ocenio je da bi u zemlji. kao i da osnivaju ustanove iz tih oblasti.04 odsto od ukupnog broja upisanih birača. Danas. Nacionalni saveti nacionalnih manjina Kada je o ustavu reč. jer je u drugoj polovini septembra Nacionalnom savetu Mađara 106 Zagovornici bojkota su u javnosti optuživani da deluju po nalogu stranih nalogodavaca. Kao takav opravdani razlog Lađević je naveo referendum u Crnoj Gori. nekoliko dana pre održavanja referenduma.4. Na beogradskom Trgu Republike.107 kao i spočitavanja da čuvaju Miloševićev ustav.109 5. U pomenutom zakonu se ističe da saveti predstavljaju nacionalne manjine u napred pomenutim oblastima i učestvuju u procesu odlučivanja ili odlučuju o pitanjima iz tih oblasti. 25. međutim. na protivnike referenduma. po Lađevićevim rečima. iz opravdanog razloga. oktobra) glasalo je 53. nacionalni saveti su prvi put pomenuti u Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. 7. međutim. i 29. Danas. treba pomenuti da se njime uvažava i pravo manjina da radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi. Danas. predsednik Socijaldemokratske partije.108 predstavnici manjina su želeli da izbegnu optužbe za mogući neuspeh referenduma. Kao organi kulturne samouprave manjina. Za potvrdu novog ustava u Vojvodini je glasalo svega 43. Dnevnik. 2006. a sredstva potrebna za njihovo vršenje dužna je da obezbedi država. 20. U javnosti je. 107 Nebojša Čović. 184 . obrazovanju.

vršili dovoljno snažan pritisak da se pomenuti zakon donese. str. podstiče širu participaciju manjinskih predstavnika. koje su najčešće zatvorene i nepropustljive za drugačija mišljenja i poglede. jasno na temelju ko112 Ovo je veoma ilustrativan primer neodgovornosti države u odnosu na pripadnike nacionalnih manjina i odsustva bilo kakve državne strategije. takođe je upozoravano u više navrata. 2006. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine istekao mandat. Na probleme sa kojima će zbog toga biti suočene manjine. te da će Služba. 2003. Novi Sad. 1. 2005. predsednik Nacionalnog saveta Mađara. 10. Elektorski način izbora . 8.. iz Službe za ljudska i manjinska prava saopšteno je da će redovna elektorska skupština za izbor Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine117 biti odložena do stvaranja pravnih pretpostavki i prenošenja funkcija sa bivše Državne zajednice Srbija i Crna Gora na Srbiju. br. „Sâm način izbora i funkcionisanja saveta ne . u političkoj agendi pitanje manjina se nalazi na dnu liste interesovanja državnih vlasti. ali i Republika Srbija.113 kako politički. pored nacionalnih saveta. 114 Vidi: Informator. Beograd. ali vlada.. 118 Građanski list. međutim. do okončanja tog postupka. zakon nije donet. propise i nacionalne manjine. 117 Isto se odnosi i na održavanje vanredne elektorske skupštine Nacionalnog saveta Roma. 10. Jednostavno rečeno. pokrajinski sekretar za upravu. 176.115 Istim povodom se oglasio i Tamaš Korhec. preuzeti stručne poslove koji se odnose na položaj i ostvarivanje nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina. načina finansiranja. po republičku vladu krajnje neprijatan razvoj događaja. usled čega nacionalni saveti neće imati zakonskog osnova za svoj rad. međutim. 8. nastati pravni vakuum. Bez precizno definisanih nadležnosti. pre svega vlade. 113 Utisak je. 2006. u pogledu izbora nacionalnih saveta. da ni sami članovi nacionalnih saveta nisu. Skrećemo pažnju na činjenicu da u ovom slučaju jedan državni organ preuzima vršenje poslova organizacije koju nije osnovao. nije reagovala na pomenutu inicijativu. izbora i odlučivanja nacionalni saveti su jedna vrsta sinekuralnih institucija. 59/60. iz različitih razloga. krećemo ka „stanju faktičkog bezakonja“. u nedostatku boljeg rešenja. naglašavajući da se.112 Na obavezu da se ovaj zakon donese proteklih godina ukazivali su. 8. pogoduje dobro organizovanim i politički profilisanim strankama nacionalnih manjina. tako i civilni akteri. jer za njegovo donošenje nije postojala politička volja. 115 Građanski list. Centar za istraživanje etniciteta. 2006. Nacionalni saveti u ovom slučaju postaju stecište interesnih grupa unutar jedne manjine. upozorio vladu Srbije da će.114 Uprkos obećanjima... modernizuje nekadašnju uredbu Ministarstva za ljudska i manjinska prava. glasilo Centra za multikulturalnost. Vladi je predloženo i da. ali ne i malobrojnim ili teritorijalno disperziranim i nedovoljno organizovanim manjinama.“ Vidi prilog Gorana Bašića u: Demokratija i multikulturalnost u jugoistočnoj Evropi. a pitanje izbora novog (odnosno novih) saveta nije zakonom regulisano.118 Nije. ukoliko se do septembra ne donese zakon o nacionalnim savetima. 185 . kako je izjavio Joža. 116 Građanski list.116 Da bi izbegla takav. Tako je početkom maja Laslo Joža.5.

predsednica Nacionalnog saveta Slovaka i koordinatorka svih nacionalnih saveta.120 Napokon. jeg je to pravnog akta Služba za ljudska i manjinska prava ovlašćena da preuzima poslove nacionalnih saveta. treba istaći nekoliko važnih momenata: Prvi. 10. 2006. a u članu 24. a ne datumom održavanja osnivačke skupštine. Građanski list. kao prvi.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. makar pita za mišljenje koje može i ne mora uvažiti“. birati skupštine elektora. st. 8. to jest nepostojanja institucije“. izabran je na temelju uredbe koju je 2002. jasno zašto se Služba za ljudska i manjinska prava nije o ovakvoj svojoj odluci prethodno konsultovala sa nacionalnim savetima. februara biti donet zakon. sekretar vladinog saveta za nacionalne manjine. 1. 2006. st. izjavila je Ana Tomanova Makanova. jasno jeste da srbijanska vlada preko svojih agencija nastoji da. izabran nacionalni savet Mađara.121 Ono što je. 2002. 12. 10. izbegne krajnje nezavidnu situaciju. Svi nacionalni saveti izabrani 119 Tamaš Korhec je u prvoj polovini avgusta upozorio da će pravi problemi nastati „ukoliko do isteka mandata ne bude pokrenut postupak za izbor novog saveta.119 Nije. pre donošenja takve odluke. izbornosti. nego su oni o njoj obavešteni putem medijâ. pokrajinskog sekretara za upravu. 121 Dnevnik. 9. 120 Neugodno sam iznenađena što ovo saznajem iz medija. U članu 19. jer bi onda nastupilo stanje faktičkog bezakonja. 19. nije jasno ni na osnovu čega je Savet Republike Srbije zauzeo stav da početak trajanja četvorogodišnjeg mandata nacionalnih saveta počinje trenutkom upisa u Registar nacionalnih saveta. Ona je istakla kako bi bilo „sasvim logično da direktor Službe Petar Lađević. 8. jer smatram da nacionalni saveti treba da budu makar obavešteni da Služba za ljudska i manjinska prava preuzima nadležnosti nacionalnih saveta. stoji da će se saveti formirati na principima dobrovoljnosti. Kada je o nacionalnim savetima i politici Vlade reč. i Petar Lađević. do donošenja zakona. u koju je. svaki od 14 nacionalnih saveta. da će nacionalne savete. ali taj zakon. izjavili da će do 15. proporcionalnosti i demokratičnosti. Dnevnik. a druge (sa mogućnošću) da ostanu bez svojih ključnih reprezentativnih struktura. koliko ih je do sada izabrano. a upis u registar se obavlja samo jedanput. godine donelo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. međutim.122 još uvek nije donet. 186 . četiri godine pošto je. svojom politikom marginalizacije. sazove predstavnike svih nacionalnih saveta makar na blic sastanak i da nas. ali i pripadnike manjina – prve da ne mogu na zakonit način nastaviti sa radom. „datum upisa u registar teško se može uzimati kao validna odrednica. 9. dovela nacionalne savete. nacionalni saveti nisu ni dobili pomenutu odluku. 2006. manipulišući datumima. prilikom osnivanja određene institucije“. predsednik vlade. izjavila je da su Vojislav Koštunica. jer se izbori održavaju redovno i postoji mandat koji od njih počinje da teče. kao savetodavna tela u ovoj problematici. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina predviđeno je da se pitanje izbora nacionalnih saveta uredi posebnim zakonom. 122 Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine konstituisan je dana 21. propise i nacionalne manjine. Po mišljenju Tamaša Korheca. predsednica Slovačkog nacionalnog saveta. takođe. Po rečima Makanove. 123 Početkom januara Ana Tomanova Makanova.123 U Zakonu o manjinama još dva stava zaslužuju pažnju.

vanredni izbori za odbornička mesta u lokalnom parlamentu okončane su na najtragičniji način – gubitkom ljudskog života. zastupala interese njihove zajednice. Nezadovoljna radom nacionalnog saveta. kao i poznati intelektualci. prema uredbi bivšeg Ministarstva za ljudska i manjinska prava. kada unutar zajednice koju reprezentuju. a sudeći prema poslednjem popisu stanovništva. liderski ustrojene. umesto interesa nacionalne zajednice. političke stranke su. Interesi dve suprotstavljene političke grupacije unutar bošnjačke zajednice naročito se snažno manifestuju prilikom lokalnih izbora. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji snažno je osudio svaku upotrebu nasilja u političkom procesu i pozvao političke lidere dve najuticajnije stranke da deluju u pravcu smirivanja strasti. na primer. Po mišljenju inicijatora. jedan od uzroka podela i sukoba unutar bošnjačke manjine. Da bi mogli formirati nacionalni savet. njima je. godine sedam bošnjačkih partija je pokrenulo inicijativu za sazivanje vanredne elektorske skupštine. postali izvor podela i radikalizacije unutar samih manjinskih zajednica. jer je „Listi za Sandžak“ opao uticaj u biračkom telu. osporava se od trenutka njegovog konstituisanja. Pri tome je potpuno nejasno kako su neki od nacionalnih saveta uopšte i mogli biti izabrani. ali ne i legitiman način i da. sa većim legitimitetom. 126 Izražavajući najdublje žaljenje zbog ubistva odborničkog kandidata „Liste za Sandžak“ Ruždije Đurovića i ranjavanja Sulejmana Đurovića tokom održavanja lokalnih izbora u Novom Pazaru. a republičku vladu – koju smatra odgovornom za radikalizaciju političkih 187 . Pojedine stranke unutar mađarske zajednice. zastupa interese najjače mađarske stranke. 125 Programski udaljene. nema punoletnih pojedinaca u broju dovoljnom za formiranje nacionalnog saveta.126 124 Ovde se misli na Nacionalni savet grčke nacionalne manjine. Početkom maja 2005. prema kazivanju samih Bošnjaka. u Srbiji žive 572 pripadnika grčke nacionalne manjine. nacionalni saveti su. Legitimnost Nacionalnog saveta Mađara. Prema podacima iz publikacije Etnički mozaik Srbije. grupa građana mađarske nacionalnosti svojevremeno je pokrenula inicijativu i na 400 adresa uputila predlog da se formira nova organizacija koja bi. smatraju da je nacionalni savet formiran na legalan. ali je sâm način izbora bio predmet brojnih kritika i primedbi.124 Drugi. dakle na posredan i nedemokratski način. pripadnici nacionalnih manjina prepoznali su u nacionalnim savetima strateški važne institucije za afirmaciju i zaštitu svojih vitalnih interesa.5. umesto da harmoniziraju različite interese. Nacionalno vijeće više nije imalo legitimitet da zastupa interese Bošnjaka. Nezadovoljstvo radom nacionalnih saveta iskazuje se i unutar drugih etničkih zajednica. sa oskudnim demokratskim kapacitetima i viškom političke volje da govore i deluju kao jedini i autentični predstavnici zajednice. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine su pomoću eletorskih skupština. Upravo zbog takvog posrednog i nedemokratskog načina izbora. potrebno tri hiljade potpisa punoletnih pripadnika grčke manjine sa pravom glasa. Sama institucija saveta nikada nije dovođena u pitanje.125 Poslednji.

moralo biti mesta u programskim savetima. protestom reagovala Ana Tomanova Makanova. 2006. 8. bez obzira na njihova politička uverenja i stranačku pripadnost. teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave. Međutim. propise i nacionalne manjine.“129 Slično ponašanje je zabeleženo i prilikom imenovanja članova upravnih i programskih odbora javnih servisa Srbije i Vojvodine.127 Ovo pravo. „U zakonu je važna svaka rečenica. već i na istoriju. 127 128 129 130 188 . st. lišava pripadnike manjina uticaja i dovodi u pitanje i samu ideju manjinske samouprave. obrazovanja. onda ne vidim o kakvoj saradnji i učešću može biti reči. nacionalni saveti su jedan od elemenata koji doprinosi zaoštravanju unutaretničkih odnosa. Ana Makanova Tomanova je zatražila da ministar obrazovanja ubuduće pribavi mišljenje nacionalnih saveta o svim predmetima koji imaju sadržaje vezane za očuvanje nacionalnog identiteta. različiti interesi unutar romske manjine došli su do izražaja i u zahtevu da se Nacionalni savet smeni. 2006. Treći.130 Tim povodom je od RRA zatraženo da preispita svoju odluku. ali ne i u upravnim odborima. 8. Napokon. predstavnici nacionalnih saveta izrazili su nezadovoljstvo time što Republička radiodifuzna agencija (RRA) nijednog od 11 kandidata koje su saveti zajednički predložili nije imenovala u sastav upravnih i programskih odbora javnih servisa Srbije i Vojvodine. za njih je. jer favorizuje partijske frakcije nacionalne elite. međutim. pokrajinski sekretar za upravu. Na probleme u implementaciji zakonskih rešenja ukazano je i u nacionalnoj strategiji za priključivanje EU. prilika u Novom Pazaru – da se okrene suštinskim pitanjima od kojih zavisi budućnost Srbije i osigura miran i bezbedan život svih građana. Danas. upozorio je da ne postoji eksplicitna zakonska odredba koja bi obavezivala RRA da imenuje kandidate nacionalnih saveta. 24. Sadašnji posredan način izbora saveta putem elektorskih skupština pokazao se kao veoma loš. moraju zatražiti mišljenje saveta. Naime. Tamaš Korhec. ističući da se to ne odnosi samo na jezik nacionalne manjine. te muzičku i likovnu umetnost (Građanski list. a ako o izmenama nismo čak ni obavešteni. Danas. koordinatorka nacionalnih saveta.128 Tako je. U članu 19. stoji da organi države. 2006). odnosno da mu se zabrani rad. 4. Suočeni sa deficitom legitimnosti. prilikom odlučivanja o gorenavedenim pitanjima. geografiju. sekretar Republičkog saveta za nacionalne manjine.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Petar Lađević. 10. kulture i informisanja na jeziku manjine. smatra Lađević. Ona je protestovala zato što „nacionalni saveti nisu ni videli odredbe koje se menjaju“ i što „o svemu saznajemo iz medija“. 31. od predsednika Skupštine Srbije da se na sednici parlamenta preispita sastav RRA. povodom predloženih izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koje je republička vlada uputila skupštini na usvajanje po hitnom postupku. složio se sa Lađevićem da takva eksplicitna odredba ne postoji i dodao da je „ovim postupkom RRA prekršen ustavni princip o zaštiti prava manjina“. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina predviđeno je da nacionalni saveti učestvuju u procesu odlučivanja ili odlučuju o pitanjima iz oblasti službene upotrebe jezika. često nije respektovano od strane državnih organa. 8.

131 Upozoravajući da će o svemu biti obavešteni visoki komesar OEBS-a za nacionalne manjine. značajan kako sa stanovišta integracije. izjavio je za Građanski list (12. Treba istaći i činjenicu da za funkcionisanje medijske manjinske scene do sada nije iskazivano naročito istraživačko interesovanje.133 U istraživanju o informisanju nacionalnih manjina. 6. predsednik Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog saveta. mapiraju manjinsku medijsku scenu u skladu sa kriterijima utvrđenim istraživačkim projektom. kao i Evropski parlament. u tome što ta dva imenovana predstavnika nisu predložena od strane nacionalnih saveta. Tokom 2005. nego samo oni koji imaju redovne i obuhvatne informativne sadržaje. dobijeni rezultati predstavljaju važan materijal za koncipiranje promišljene manjinske medijske politike. 132 Danas. istraživanju dalo na značaju. 4. kao indikativna činjenica. U ovom izveštaju nećemo iscrpnije navoditi rezultate pomenutog istraživanja. nisu samoukinuli. tako i sa stanovišta građanske kompetencije. 133 Preko javnog servisa ostvaruje se informisanje manjina na njihovom. Ponajpre. Najveći broj medijskih proizvoda nalazio se u AP Vojvodini – 143. potpredsednik Saveta RRA.“132 5. inače. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine a od premijera Koštunice da. Nacionalni saveti se. nego ćemo se ograničiti samo na to da markiramo neke elementarne nalaze. a u 131 Aleksandar Vasić. Problemi u informisanju i recepcija manjinskih kulturnih elita Krajnje zaoštrena izjava Esada Džudževića jasno govori o značaju koji manjine pridaju pitanju informisanja. Iako istraživanjem nisu obuhvaćeni svi medijski proizvodi na jezicima manjina. Problem je. godine. što je. ističe se da je pravo na informisanje na maternjem jeziku jedno od ključnih manjinskih prava i važan resurs identiteta. Ne vidimo razlog njihovog postojanja ako legitimni predstavnici manjina ne učestvuju u kreiranju programa javnih servisa Vojvodine i Srbije.5. najpre. 2006. 2006) kako je netačno da u Upravnom i Programskom odboru radio-difuzne ustanove Vojvodine nema predstavnika manjina. ali je isto tako od istraživača zahtevalo napor da. utvrđeno je da je manjinska medijska scena veoma dinamična. maternjem jeziku. 189 . godine u Srbiji su postojala 162 medijska proizvoda preko kojih su se pripadnici manjina na svom maternjim jeziku informisali o pitanjima od javnog značaja. koje je Fond za otvoreno društvo realizovao u prvoj polovini 2006. hitno sazove sednicu saveta na kojoj bi bilo razmotreno pitanje odsustva predstavnika manjina u pomenutim telima. ukoliko se ove adrese ogluše o naše zahteve. što znači da je sasvim legitiman interes manjina ispoljen prilikom izbora tela koje treba da odlučuju o javnom informisanju. Esad Džudžević. međutim. donesemo odluku o samoukidanju svih nacionalnih saveta. kao predsednik Republičkog saveta za nacionalne manjine. poručio je: „Naš stav je da. Savet Evrope.5. 24.

medijske ustanove čiji je osnivač organ državne uprave u velikoj meri zavise od subvencija određenih tela državne vlasti. tako se i medijske ustanove. a informacije koje se odnose na većinski narod 20–25%. zbog toga trpe kvalitet i količina informativne ponude.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. 31% novinara je starije od 55 godina.137 Kada su u pitanju finansije. i to 19 štampanih i 15 elektronskih medija (12 radija i tri televizije). Kada je reč o ovim drugim proizvodima. centralnoj Srbiji 19. a samo 21% je mlađe od 35 godina. Nešto je povoljnija situacija u pogledu ustanova u privatnom vlasništvu. a istraživači nisu želeli da se u tako delikatnoj stvari arbitrarno postavljaju. Najveći broj zaposlenih – 48% – nalazi se u dobi između 35 i 55 godina starosti. treba ukazati na. budući da je najčešće reč o kompjuterima prve i druge generacije. na primer). njene informativne tradicije. Konkretno govoreći. dok je svega 5% napisa posvećeno drugim manjinama. ali su oni zastareli. Jedan od značajnih istraživačkih nalaza glasi da su svojim sadržajem manjinski medijski proizvodi u značajnoj meri monoetnički.135 Kao i sami medijski proizvodi. poseduju računare. generalno gledano. jer se velika pažnja posvećuje sadržajima komercijalne prirode. gde se od prodaje medijskog proizvoda ostvari i 70 posto ukupnih prihoda. u zavisnosti od brojnosti manjine. Naime. 136 Postoje medijske ustanove koje broje više od 150 zaposlenih (Magyar szó. nepovoljne tehničko-tehnološke uslove u kojima se obavlja informisanje na jezicima manjina. visine donacija itd.138 134 S obzirom na okolnost da je tokom istraživanja bilo teško utvrditi medije na bosanskom jeziku. 138 Etnocentričnost manjinskih medija registrovana je i u jednom od istraživanja Novosadske novinarske škole. izuzimajući medije u Sandžaku.134 Navedenim brojem obuhvaćeni su kako medijski proizvodi koji se javljaju kao delovi u okviru neke veće celine. recimo. emisija na jeziku manjine u okviru programa na jeziku etničke većine. manjinski mediji veliki prostor posvećuju događajima unutar vlastite etničke zajednice. kao i ustanove čiji se rad zasniva na entuzijazmu pojedinaca (polusatni nedeljni program na nemačkom jeziku u okviru Radio-Subotice) 137 Medijske ustanove.136 Ostavljajući po strani podatke koje se odnose na statusna pitanja. javila se potreba da se mediji u Sandžaku izdvoje kao zasebna celina. višu 18% a visoku 33% novinara. Stanje u manjinskim medijskim ustanovama ne može se oceniti kao povoljno ni kada su u pitanju kadrovi. informacije o vlastitoj zajednici zauzimaju 70–80% informativnog prostora. jer visina prihoda koje ostvaruju prodajom lista ne učestvuje u ukupnim prihodima u procentu većem od 30 odsto. No. 190 . Ni u pogledu stručne spreme situacija nije mnogo bolja – srednju stručnu spremu poseduje 49%. u Srbiji postoje 34 medijska proizvoda. tako i potpuno samostalni medijski proizvodi na jeziku manjine. 135 Najviše manjinskih medija funkcioniše na mađarskom jeziku – devet: osam novina i jedna radio-stanica. veoma razlikuju. na primer.

7%). Preostali ispitanici. na uređivačku politiku najviše utiču: političke stranke (48. povećati dostupnost (42. nisu odgovorili na postavljeno pitanje. a kao „potpuno autonomnu i nezavisnu“ tek 11.4%) itd. Pripadnici manjiske elite u velikom procentu prate medije na srpskom jeziku. redakcija (svojom profesionalnošću) (23.1%). lokalne vlasti (2. uticajni pojedinci unutar manjinskih zajednica (3.5%). (32. S obzirom na to. kulturna udruženja unutar manjinskih zajednica (9. lokalni finansijeri (13.7% ispitanika. neobjektivnost informacija.4%) i odsustvo jasnog stava (32. a potpuno zadovoljstvo svega 5. Znatno veće nezadovoljstvo nego u odgovorima na prethodno pitanje pripadnici manjiskih kulturnih elita iskazali su odgovarajući na pitanje: „Da li i u kojoj meri mediji na srpskom jeziku zadovoljavaju vaše potrebe za informisanjem o zbivanjima unutar vaše nacionalne zajednice?“ Više od polovine ispitanika – 56. Kao glavni uzroci nezadovoljstva navedeni su sledeći razlozi: neprikladno vreme trajanja programa. dok je 30.9%) izjavilo je da je nezadovoljno kako mediji na srpskom jeziku tretiraju nacionalne manjine.5. delimično zadovoljstvo iskazalo je 55. a reč je o vrlo malom postotku (1.1%).4% manjinske kulturne elite iskazalo svoje nezadovoljstvo. Više od trećine anketiranih pripadnika kulturnih elita (36. a 60.8%). obezbediti stabilne izvore finansiranja (72. reprezentativna tela – nacionalni saveti itd.2%). Na pitanje koje pretpostavke treba obezbediti da bi mediji na manjinskim jezicima u potpunosti odgovorili postavljenim zadacima ispitanici su najčešće isticali da je potrebno: „kadrovski ojačati redakcije (75.1%).8% delimično zadovoljstvo.4%). tehnička zastarelost opreme. pristrasnost u izveštavanju (35.9% – izjavilo je da je u ovom pogledu informativni učinak medija 191 . nevladine organizacije (5.4%). Ljudska bezbednost i nacionalne manjine Na pitanje upućeno pripadnicima manjinskih kulturnih elita: „Da li ste zadovoljni medijima koji vas informišu na vašem jeziku?“ 7. tehnički ojačati medije (48.7%). donatori (9. postavljeno im je i pitanje da identifikuju činioce koji najviše utiču na uređivačku politiku medija.8%).4% anketiranih.7%).9% ispitanika. problemi sa kadrovima. Istraživanjem je registrovano da pripadnici manjinskih elita u najvećem broju dele uverenje da na jezicima nacionalnih manjina ne postoji samostalna uređivačka politika. neažurnost.9% ispitanika. osnivači (41.5%).8%). obezbediti tematsku raznovrsnost emisija (43. površnost i nepotpunost informacija (47. 58. nekompetentnost. Sa ocenom da je uređivačka politika potpuno pod uticajem centara moći složilo se 27.3% uređivačku politiku je ocenilo kao naklonjenu pomenutim centrima.8% ispitanika iskazalo je potpuno.1%). Na pitanje: „Šta najviše zamerate medijima na vašem jeziku?“ pripadnici manjinske kulturne elite su najčešće navodili sledeće: nespremnost da se otvore „osetljive“ teme (51. ali nisu zadovoljni kako se u njima tretiraju manjinske zajednice.8%).8%) itd. insistirati na profesionalim standardima i kodeksima novinarstva (66%). Po njihovom mišljenju.5%). slabo pokrivanje teritorije i drugi.

manjinski mediji su registrovali gotovo svaki incident nad pripadnicima vlastite grupe. delimično je zadovoljno 28.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. što je. incidenti su ukazali i na činjenicu da neke institucije. u korist ovih prvih.141 Za razliku od beogradskih medija. etničko podvajanje i promocija tolerancije Osim na manjkavosti medija.142 U slučaju da su napadi bili usmereni prema pripadnicima neke druge etničke zajednice. U zavisnosti od medija. na srpskom jeziku nezadovoljavajući. ono što je zajedničko za medije na jeziku manjina i etničke većine jeste odsustvo napora da se. a vrlo često ga je najavljivao i na naslovnoj stranici. postoji razlika u praćenju pomenute problematike između pokrajinskih i beogradskih medija. zbog neefikasnosti u radu. da se ova problematika ne prati na sistematski način. a samo jedan procent ispitanika izjavio je da je u potpunosti zadovoljan kako mediji na srpskom jeziku izveštavaju o zbivanjima unutar njihove nacionalne zajednice.6. oštećenih objekata ili.7%) izjavio je da ne prati ove medije. No. 5. Incidenti.7% anketiranih. Mali broj broj ispitanika (1. niti se manjinska prava koriste kao uobičajeni žurnalistički obrazac kojim se propituju službene verzije stvarnosti. Proteklih godina nezadovoljstvo manjina često je. što bi doprinelo ne samo da se problem zahvati složenije i diferenciranije. povodom zaoštravanja međuetničkih odnosa.. izuzetno važne sa stanovišta ljudske bezbednosti. po njihovom mišljenju. samo ohrabrivalo nasilnike i podsticalo nove incidente. 141 Kada je reč o većinskim medijima. 142 Mađar so je.139 Nezadovoljstvo manjina medijima na srpskom jeziku140 posebno je uočeno u periodu zaoštravanja međuetničkih odnosa u Vojvodini. U razgovorima sa saradnicima Helsinškog odbora pripadnici manjina su ukazivali na manir policije da „pogrešnom kvalifikacijom“ menja prirodu incidenata. na primer. Gde god je to moguće. 192 . koji su se tim problemom bavili površno i nesistematski.1%. a potpuno zadovoljno 4. tematizuje kontekst i svi njegovi bitni aspekti. Jedna od često iznošenih primedbi odnosila se i na nacionalni sastav 139 U velikom procentu pripadnici kulturnih elita negativno su odgovorili i na pitanje: „Da li ste zadovoljni kako programi RTS (radijske i TV stanice Beograd i Novi Sad) informišu o položaju vaše nacionalne zajednice i zbivanjima unutar nje?“ Na ovo pitanje negativno je odgovorilo čak 65. što znači da je vlastita novinarska obrada takvog slučaja bila veoma retka. nego i da se na njega reaguje racionalnije. pak. pa se slučajevi izazivanja nacionalne mržnje vode kao slučajevi remećenja javnog reda i mira. nastojali su da objave i fotografije žrtava. mediji su tada većinom koristili „Betin“ servis. žrtvama je pružana prilika da iznesu vlastitu interpretaciju događaja. delimično zadovoljstvo iskazalo je 41. upućivano na adresu policije i pravosuđa.5%. ne funkcionišu na zadovoljavajući način.8% ispitanika. posvećivao pažnju svakom napadu. 140 Tokom minulih godina u više navrata je konstatovano da u redakcijama ne postoje novinari specijalizovani za manjinsku problematiku. grafita.

146 „Uzroke ove pojave svakako treba tražiti u politici koja je vođena u Srbiji krajem XX veka i koja je ostavila duboke tragove u međuetničkim odnosima. godine. Drugačiji etnički sastav policije. pitanje međuetničkih odnosa internacionalizovano i nakon jasnih i nedvosmislenih poruka predstavnika Evropske unije da je „poštovanje ljudskih prava i fundamentalnih sloboda“ preduslov. doprineo poboljšanju međuetničkih odnosa. 144 U izveštaju Petra Teofilovića. ne samo za „pristanak Evropskog parlamenta da zaključi Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji“.145 U izveštaju Helsinškog odbora manji broj incidenata se ističe kao jedna od pozitivnih činjenica. kako redovnog. kako na međuetničke odnose. drugačiji nacionalni sastav policije – više pripadnika manjina i zastupljenost u skladu sa nacionalnim strukturom stanovništva – kao i formiranje posebne policijske uprave za Vojvodinu.146 U izveštaju se ističe da etnička distancija i nedovoljno međusobno poznavanje vode. Pošto je.5. Građanski list.143 Na činjenicu da se broj incidenata nakon 2004. takođe je. predsednica delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa zemljama jugoistočne Evrope. predsednika vojvođanske skupštine. u značajnoj meri doprinelo formiranje posebne vojvođanske policijske uprave i veće nadležnosti Pokrajine u oblasti pravosuđa. kao predmet izveštaja i debata u evropskim institucijama. tako i na osećaj sigurnosti manjina. po mišljenju Bojana Kostreša. došlo je izvesnog pomaka u radu policije.8 procenata. tako i rukovodećeg dela. rasli i socijalizovali u društvu koje je bilo duboko involvirano u rat i u kome su netolerancija. od predstavnika ministarstva za ljudska prava. nacionalnih saveta i nevladinih organizacija koja je trebalo da istraži i podnese kompletan izveštaj o incidentima. 13.5 odsto – smatra da etno-kulturalne razlike neizbežno dovode do tenzija i da su zemlje bez nacionalnih manjina u boljem položaju. godine smanjio ukazivali su predstavnici političkih i civilnih institucija. a najveći stepen etnocentrizma registrovan je u populaciji mladih (od 20 do 23 godine). 145 Po prirodi stvari. Među onima koji imaju pozitivan odnos prema ovoj vrsti razlika daleko je više pripadnika manjina nego Srba – 85. Dnevnik. nacional143 Svojevremeno je formirana komisija. Najveći stepen etničke distance iskazan je prema Albancima. 13. nešto više od polovine ispitanika – 50.144 Učestvujući u radu konferencije „Uloga pograničnih regiona u procesu evropskih integracija“. značajno bi uticali. Teofilović je naglasio da bi. 2006. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine policije. ističe se da je efikasniji rad policije i pravosuđa jedan od razloga manjeg broja incidenata. Navodeći da je primetan veći broj prekršajnih i krivičnih postupaka nego 2004. mržnja 193 . 2006. vojvođanska administracija je zainteresovana za stabilizaciju prilika. što se odrazilo i na smanjenje broja incidenata uperenih protiv pripadnika manjina. ali i upozorila da vlasti u Srbiji nisu ispunile dato obećanje da će pripadnici manjina biti u većoj meri uključeni u sastav policije. nego „i za svaki budući partnerski odnos sa Evropskom zajednicom uopšte“. dakle. ali do danas javnosti nisu poznati učinci pomenute komisije. tužilaštva i sudova. kao pozitivnu činjenicu. i Doris Pak.4 u odnosu na 56. Po mišljenju sagovornika Odbora. o ljudima koji su se rađali. ali se pažnja javnosti skreće na još jedan važan aspekt problema – „na etničko podvajanje i segregaciju“. efikasnost pomenutih organa mogla biti još veća. kako domaćih. pored uočljivih pomaka. istakla smanjenje broja incidenata. 4. s jedne strane. pokrajinskog ombudsmana. a tome bi. značajno bi. Reč je. Prema rezultatima istraživanja UNDP-a o humanom razvoju u Srbiji 2005. smatra Kostreš. 4. tako i međunarodnih.

što je pojava registrovana u nekoliko vojvođanskih opština. Dvojica vojnika koja su pretukla Kočiša i nanela mu teške telesne povrede. osuđena su na 61 godinu zatvora. Jednu od takvih preventivnih mera poduzela je pokrajinska vlada u želji da među mladim Vojvođanima protežira multikulturalizam i toleranciju. pre svega. petorica mladića. osuđeni su na ukupno dve godine i četiri meseca zatvora. u želji da stabilizuje međuetničke odnose. Međutim. otklanjaju uzroci incidenata. kulturom. U „temerinskom“ slučaju.149 Kao jedan od prvih koraka koji bi u tom pravcu trebalo učiniti pomenuto je ponovno uvođenje jezika društvene sredine u školske programe. a. predstavljaju pogodno tlo za širenje predrasuda i izazivanje incidenata. jer se u sličnim slučajevima (Kočiš) učiniocima krivičnih dela druge nacionalnosti (čitaj: srpske) nisu izricale tako visoke kazne.“ Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. na primer. te se aktivnosti moraju odvijati unutar podsistema. 194 . Polazeći od toga da su neznanje i predrasude osnovni uzrok problema u međuetničkim odnosima. 2005.147 Sugerišući da su incidenti jedna vrsta informacija o onome što se zbiva u dubini društva u pomenutom se izveštaju ističe da se društvo.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. koje vode ka boljem poznavanju i zbližavanju pripadnika nacionalnih manjina. pokrajinska vlada je aplicirala projekt „Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini“ kako bi. pažnju treba skrenuti i na reakcije manjinskog javnog mnenja koje je u nekoliko navrata reagovalo upozorenjem na nejednak tretman međuetničkih incidenata. nom podvajanju i paralelnom životu pripadnika različitih etničkih zajednica. inače mađarske nacionalnosti. ako se žele pozitivni učinci i stabilnost u međuetničkim odnosima. str. 147 Kada je reč o incidentima. Kao primer nejednakih standarda navođen je slučaj premlaćivanja vojnika Maćaša Kočiša. a ne izvan njega. Beograd.148 Pored ovih aktivnosti. i etnički motivisane nasilne prakse predstavljale jednu vrstu patriotske službe. poznavanje istorije ili organizaciju izložbi. kao i njihovo proširivanje sadržajima koji se odnose na istoriju i kulturu manjinskih zajednica. Ne umanjujući njegov značaj. tradicijom i načinom života. Visina kazne je u lokalnom mađarskom javnom mnenju ocenjena kao drakonska i primer nejednake primene propisa. zbog povreda opasnih po život nanetih Novosađaninu Zoranu Petroviću. ne može oslanjati samo na primenu represije. 148 Realizaciju ovog projekta donirala je sa 150 hiljada evra vlada Republike Mađarske. 451. u javnosti je isticano da se afirmacija vrednosti multikulturalizma i tolerancije mora učiniti sadržajem sistematičnog i kontinuiranog delovanja važnih društvenih podsistema. etničke i verske netrpeljivosti mora posegnuti za onim sredstvima i merama kojima se. Zajednički projekt dva parlamenta je naišao na zavidni publicitet u javnosti i podršku liberalno orijentisanog građanstva. treba istaći i Kamp tolerancije koji za srednjoškolce srpske i mađarske zajednice zajednički organizuju parlamenti Srbije i Mađarske sa ciljem da se mladi iz dve susedne zemlje približe i jedni druge što bolje upoznaju sa vlastitom istorijom. kroz različite sadržaje – sportska tamičenja. Sigurnost građana u nedovršenoj državi. s druge strane. nego se u suzbijanju rasne. doprinela razvijanju svesti o vrednosti i važnosti etnokulturalne različitosti. 149 Društveni podsistemi mogu potpomagati aktivnosti raznih nevladinih organizacija.

ali i iz međunarodnih obaveza Srbije. Često ih zlostavljaju i oni kojima profesionalna dužnost nalaže da im pruže zaštitu. između ostalih i romske. Solidarnost i pitanje integracije Informisanje i obrazovanje su izuzetno značajni kanali integracije manjina.5. Početkom 2005. pošto je rešavanje njihovog položaja jedan od uslova za ulazak u EU. jer ukazuje na značaj solidarnosti. ne može biti uspešna ako rešavanje tako važnog problema kakav je. da steknu akademsko obrazovanje. Romi su čest objekt rasno motivisanih napada nacionalističkih i neonacističkih organizacija. rasistima pruži decidiran otpor. obrazovanje itd. Preciznije rečeno. poput prava na rad. na kojima počivaju savremena društva. a integracija. 151 Pored lošeg socio-ekonomskog položaja. poput onih iz novobeogradskog naselja Dr Ivan Ribar. Pomenuta činjenica ukazuje na manjak etničke solidarnosti unutar romskle zajednice. godine republička Vlada je usvojila akcione planove za 150 Dužnost da se pomogne Romima proizlazi pre svega iz prihvatanja fundamentalnih vrednosti. svojevremeno. unapred su osuđeni na ulogu tranzicionog gubitnika.152 U pomenutom dokumentu identifikovano je 14 oblasti preko kojih treba delovati kako bi se položaj Roma poboljšao. da bi bila što potpunija. uz pomoć međunarodnih eksperata i predstavnika Roma. koji su protestovali zbog odluke gradskih vlasti da se u njihovom naselju postave kontejneri za privremeni smeštaj Roma. Bez pomoći Romi su osuđeni na reprodukciju vlastitog siromaštva. Dok se ostale manjine zalažu za svoja kulturna ili politička prava. Romi su prinuđeni da se bore za elementarna prava. ne nailazi na podršku i razumevanje ostalih etničkih zajednica. da reši probleme sa kojima je suočena. zato što je reč o zajednici koja ne može. 152 Problemi sa kojima su susreću Romi potpuno su atipični u odnosu na druge manjine. a bez pomoći društva. poput jednakosti svih ljudi. 195 . preko stipendija. U slučaju Roma društvena solidarnost je neophodna. zdravstvenu zaštitu. Od izuzetne je važnosti da društvo bude osetljivo na ovakve slučajeve. upućuje na činjenicu da su resursi solidarnosti srbijanskog društva istanjeni. U tom pogledu je ilustrativna i reakcija Saveza Srba Vojvodine. omogući jednom broju pripadnika manjinskih zajednica. Činjenica da govore albanski i pripadaju islamskoj veri dodatno otežava njihov položaj. a samim Romima neophodnu zaštitu. Reakcija je indikativna. koji je. Sâm proces integracije je veoma složen i ne odvija se bez otpora.151 oni ulaze u složene procese transformacije društva i privrede potpuno nespremni.150 Kao izuzetno ranjiva grupa. a četiri oblasti – obrazovanje. posebno od strane romskih sunarodnika pravoslavne i katoličke veroispovesti. budući da snažno zadire u raspodelu društvenih dobara. stanovanje i položaj interno raseljenih lica153 – posebno su markirane kao prioritetne. 153 Položaj interno raseljenih Roma sa Kosova posebno je težak. obrazovanje Roma. strategiju za integraciju Roma. zapošljavanje. oslanjanjem na vlastite resurse. osudio odluku pokrajinskog izvršnog veća da. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine 5. U nameri da utiče na poboljšanje nezavidnog socio-ekonomskog položaja Roma vlasti bivše Savezne Republike Jugoslavije izradile su. Lišeni konkurentske sposobnosti da se nose sa obrazovanijim i kvalifikovanijim društvenim grupama.7. recimo. Netrpeljivost prema iskazuju i „obični“ građani.

stambeno obezbeđivanje itd). 7. a preko njega i delotvoran uticaj na poboljšanje svog položaja u društvu. unapređenje položaja Roma i donela odluku kojom se obavezala da će ih sprovoditi. iz više razloga. koji će kao jedinstvena romska partija učestvovati na narednim izborima. imajući u vidu da je romska manjina. Stoga je od izuzetnog značaja političko organizovanje manjina i njihovo učešće u radu kako predstavničkih. vođenje i primenu kakve-takve manjinske politike.156 Napo154 Vidi: Božidar Jakšić. separat godišnjeg izveštaja za 2004. zaziru od političkog organizovanja Roma. Mogućnosti koje pruža političko participiranje nisu od strane Roma. 2006) predstavnici romske manjine iz više gradova u Srbiji pokrenuli su inicijativu za formiranje Pokreta za političku emancipaciju Roma. ona bi. može se spekulisati da je Vlada to učinila više zbog učvršćivanja svoje pozicije u međunarodnoj zajednici. Umetnost preživljavanja. 175–176. zatim zbog toga što im omogućava da utiču na globalne procesu u društvu čiji su neodvojiv deo. Pored navedenih. 2. s obzirom da je i ovaj akt donet nekoliko dana pre održavanja regionalne konferencije na kojoj je osam država u neposrednom okruženju prihvatilo da će do 2015. str. napokon. 2005. određenoj romskoj partiji ili koaliciji partija mogla obezbediti. Institut za filozofiju i društvenu teoriju. složen je proces koji se ne odvija samo na ravni društva (obrazovanje. tako i izvršnih organa vlasti – ponajpre zbog toga što participiranje u procesima odlučivanja snažno utiče na njihovu lojalnost.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. prema nezvaničnim. Beograd. Goran Bašić. sa preko 250 hiljada potencijalnih glasača. a manje zbog jasne vizije o tome kako će sprovoditi kakav-takav program rešavanja problema Roma. opravdano je pretpostaviti. 85. nego i poseban poslanički klub. Na ovakav zaključak upućuju i činjenice da Vlada nije usvojila i budžete potrebne za implementaciju akcionih planova.“154 Integracija Roma. ne samo prisustvo u parlamentu. godinu. koje koriste neorganizovanost Roma da uvećaju svoju glasačku mašinu i koje.155 Drugi razlog su interesi stranaka većinske nacije. godine pospešivati proces uključivanja Roma u društvo. njihove stranke nemaju razvijenu infrastrukturu. ali ne i realnosti lišenim podacima. Helsinški odbor za ljudska prava. zapošljavanje. str. zbog toga što im pruža priliku da utiču na kreiranje. Naime. „Međutim. 156 Prema pisanju dnevne štampe (Danas. najbrojnija manjinska zajednica u Srbiji. Kasnije su još dve političke organizacije Roma iskazale želju da učestvuju na izborima – Unija Roma Srbije i 196 . Gde i kako žive Romi u Srbiji. nego i na ravni političke države. iskorišćene. ali i ostalih manjina. Bašić skreće pažnju i na problem nepostojanja neophodne institucionalne infrastrukture za razvoj i implementaciju strategije. a sami pripadnici zajednice ne pokazuju interesovanje da se na aktivniji način bave politikom. ali i manir da se problemima manjina bavi samo u situacijama kada je to neophodno. Jedan od tih razloga krije se u činjenici da romski politički preduzetnici nemaju potrebno političko iskustvo. ali i na zbivanja od značaja za njihovu zajednicu i. jer jača uverenje pripadnika manjina da su jednaki sa pripadnicima većine. 155 „U sukobu sa etničkim identitetom države: nacionalne manjine u Srbiji“.

ako je o njima reč. odnosno svih Rusina. jer Romi „više ne žele da ih druge partije obmanjuju“. navodeći da je potrebno. 157 158 159 160 197 . 5. učinjeno bez ikakvog pravnog osnova i suprotno Zakonu o izborima. praktično. Ne krijući da računa na glasove Romska partija. Šta za manjinske stranke znači prikupiti 10 hiljada potpisa. utiče na to hoće li u parlamentu biti predstavnikâ manjina. 2006.159 Zahtevajući da se pomenuta odredba poništi. nego što je to prethodno bio slučaj. 9. No. 2006. Danas. prema oceni Demokratske stranke vojvođanskih Mađara.5. zarad lakšeg učešća na izborima. takođe. takođe. Izborna rešenja su. jer zakonodavac. onemogućavala stranke nacionalnih manjina da samostalno nastupaju na izborima i gurala ih u koalicije sa većinskim strankama. nije smanjio i broj potpisa koje manjinske stranke moraju prikupiti da bi predale svoje liste. Na naredne izbore Romska partija će. mada je već u toku referendumske kampanje bilo očito da se (budući) ustav koristi za predizborno stranačko pozicioniranje. 11. 21. Demokratski savez Hrvata Vojvodine predložio je da se pitanje reprezentacije manjina u parlamentu reši po modelu kakav postoji u Republici Hrvatskoj. izborni cenzus. Ulazak romskih političkih stranaka u srbijanski parlament predstavljao bi istorijski značajan događaj i u velikoj meri bi mogao uticati na emancipaciju i modernizaciju romske zajednice u Srbiji. zbog čega je stranka pokrenula inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti pomenute odluke. za stranke nacionalnih manjina.158 Izmenama izbornog zakona (2004) smanjen je. Stvorena je apsurdna situacija. pre svega onima koje nisu politički organizovane. lidera stranke. uvođenjem prirodnog praga. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine kon. 6. treba istaći da je u međuvremenu. samostalno izaći na izbore.157 Na poslednjim vanrednim parlamentarnim izborima (decembar 2003. zbog visokog izbornog cenzusa u manjem broju prisutni u radu republičkog parlamenta. 6/7. godine) predstavnici manjina su.160 Proglašenjem novog ustava otvoreno je pitanje parlamentarnih izbora. zahtevali da se novim ustavom manjinama garantuje 10 odsto mesta u republičkom parlamentu. broj potrebnih potpisa u slučaju partija nacionalnih manjina smanjen sa deset na tri hiljade. a potom i manjinskim strankama koje ne mogu samostalnim nastupom obezbediti mesta u parlamentu. može radikalizovati manjine i podsticati njihovu (ne)lojalnost. Građanski list. po rečima Srđana Šajna. Ako su u pitanju Srbi. takođe. ako su u pitanju Mađari. prikupiti potpise 4 odsto Mađara. gde je za pripadnike manjina u Saboru rezervisan određeni broj mesta. jer se preko njega pripadnicima manjina može olakšati odnosno otežati prisustvo u predstavničkim telima. onda je potrebno prikupiti samo 0. da pristupe „Listi za toleranciju“. 2006. ali je njihovo nezadovoljstvo ostalo. kao što je to javnosti poznato. visina cenzusa. Građanski list. lider Demokratskog saveza vojvođanskih Mađara. Među prvima je reagovala „Lista za toleranciju“ bivšeg ministra za ljudska i manjinska prava Rasima Ljajića. pri čemu su manjine ispoljavale zabrinutost da unutar koalicije neće biti razumevanja za njihove zahteve.005 odsto potpisa građana srpske nacionalnosti. na konkretnim primerima je ilustrovao Pal Šandor. Visina cenzusa je izuzetno značajno pitanje u višeetničkim društvima. To je. U periodu pred donošenje ustava nacionalni saveti su. koja je uputila poziv manjinama. što.

Iskazujući skepsu u mogućnosti Koordinacionog tela da doprinese poboljšanju situacije. Rusina i Ukrajinaca.“ Lider DUD-a je podsetio i na činjenicu da su u prvoj polovini januara (2006) odbornici albanske nacionalnosti iz tri lokalna parlamenta usvojili političku platformu u kojoj su taksativno nabrojali svoje zahteve. „neće negativno uticati na ovaj region. Iako se u jednom trenutku činilo gotovo izvesnim da će. 162 Destani je u intervjuu datom agenciji „Vranje press“ (10. Srpsko nacionalno veće. Vidi o tome: Dušan Janjić. Treba reći da savet koji je Destani pominje u svom intervjuu AVP-u nema. uz posredovanje OEBS-a. Draslar partner.161 Spremnost Albanaca da participiraju u političkom životu Srbije nagovestio je i Skender Destani. Hrvata. već će doprineti njegovoj stabilnosti. kao i pripadnici drugih manjina (Slovaka. niko ni ne usuđuje da investira. ekonomske. Na pitanje kako će događaji oko konačnog statusa Kosova uticati na jug Srbije Destani je odgovorio da status Kosova. albanske partije sa juga Srbije formiraće svoj stav o izborima u Srbiji tek kada oni budu raspisani. u okviru koalicije „Preševska dolina“. Međutim.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Beograd. nakon izvesnog vremena Ljajić je odustao od namere da preko „Liste za toleranciju“ pridobije glasove manjina i sâm se. nije dogodilo. krenule sa prikupljanjem potpisa potrebnih za učešće na parlamentarnim izborima. 2006. obrazovne i druge probleme. Bugara. koji su tamo formirali svoje. 163 Tokom decembra ove dve partije su. Ljajić je. 2006. u državi u kojoj živimo.. prema pisanju štampe. ali da na realizaciji tih zahteva ništa nije učinjeno. 11. neće promeniti stav srpske vlade da je Kosovo integralni deo Srbije. Prisustvo Albanaca u republičkoj skupštini.162 predsednik Demokratske unije Doline. ništa zajedničko sa predstavničkim telom čije je osnivanje predviđeno zakonom o manjinama. samo ako se međunarodna zajednica bude pridržavala proklamovanih principa o nepromenljivosti granica. najmlađe partije među Albancima na jugu Srbije. to se. međutim. našao na listi Demokratske stranke. Prema rečima Rize Halimija. nađu na jednoj zajedničkoj listi“. lidera Partije za demokratsko delovanje. Bugara. 427. nego žele da albansku zajednicu postave na isti nivo sa Srbima na Kosovu. I sve to mirnim putem. sem imena. 198 . za razliku od Partije za demokratsko delovanje i Demokratske unije Doline. zato što Albanci nisu formirali svoj nacionalni savet. zato što smatraju da preko njega lokalni albanski političari ne žele da rešavaju socijalne. Samim tim i nas Albance će obavezati da svoja prava tražimo u institucijma sistema. 10. 3. 2006) ocenio da vlada Srbije nije zainteresovana da rešava nagomilane probleme i da zapostavlja prava Albanaca u Preševskoj dolini. jer vlasti u Beogradu ne prihvataju osnivanje nacionalnog saveta mimo zakona o manjinama.163 Demokratska partija Albanaca i Pokret za demokratski progres odlučile da na izborima ne učestvuju. albanske stranke postići dogovor i u okviru „Koalicije Albanaca iz Preševske doline“ učestvovati na izborima. Halimi je Ljajićevu inicijativu ocenio kao dobru. što kod njih stvara osećaj da ih vlada ne doživljava kao svoje građane. Slovaka. ukoliko je to uopšte moguće.).. zbog prisustva velikog broja snaga bezbednosti. Destani je izjavio da se u regionu. a prisustvo PDP u republičkom 161 Danas. kako je procenila i u svom saopštenju istakla Partija za demokratski progres (PDP). Na ovu činjenicu treba posebno skrenuti pažnju. jer su. započeo pregovore i sa albanskim partijama na jugu Srbije. Zapisi iz Srbije. str. Rusina. ističući da „treba učiniti sve da se nacionalne manjine.

12. javno mnenje pripremila (i) na takvu soluciju. ako već ne želi da ide korak unapred i Albancima ponudi jednu vrstu istorijskog sporazuma i prva prizna nezavisnost Kosova. očekivala. ništa ne čini kako bi. vezujući ustav za pitanje Kosova. s tim u vezi. da srbijanska vlada. iako se o nezavisnosti Kosova. smetnuti sa uma ni reakcije srbijanskog javnog mnenja. Ne treba. najvažnije uzroke: Ponajpre. da je Srbija nedovršena i neefikasna država. međutim. Interesantno je. zavisi od više činilaca. frustriranog brojnim porazima. dođe do egzodusa Srba sa Kosova. kao posledica nezadovoljavajućeg rešenja. a potom i svojim promišljenim delovanjem sprečila destabilizaciju i predupredila zaoštravanje međuetničkih odnosa. ali ne i onakve kakve je politička elita. treba imati u vidu činjenicu da proces raspada bivše Jugoslavije još uvek nije priveden kraju. izvesni i potencijalno veoma rizični potencijali.8. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine parlamentu „moglo bi biti veoma destruktivno. naročito nakon rešenja statusa Kosova kao nezavisne države“. izjavio da bi priznanje nezavisnosti Kosova izazvalo osećaj nacionalnog poniženja i pretvorilo Srbiju u faktor nestabilnosti u regionu. referendumska kampanja za novi ustav Srbije pokazala je da pitanje Kosova još uvek poseduje izvesne mobilizacijske potencijale. Nastojaćemo da u nastavku teksta markiramo njihove. Tako je Vuk Drašković u razgovoru sa Karlom Biltom. 22. šefom švedske diplomatije. sa stanovišta ljudske bezbednosti. te da se na principima etnonacionalizma ne može izvršiti ni unutrašnja. kao jednom od mogućih ishoda pregovora o statusu Kosova. pre svega na Albance. ni spoljašnja integracija.5.164 Zabrinutost da bi odluka o nezavisnosti Kosova mogla dovesti do zaoštravanja međuetničkih odnosa i pojačanog pritiska na manjine. U kojem će pravcu ti etnohomogenizujući potencijali biti usmereni i na kakav će način biti korišćeni. ustavna definicija Srbije kao države srpskog naroda može političke predstavnike manjina prinuditi da odlučnije zatraže specijalni status za svoju za164 Dnevnik. govori već duže vreme. ako konačni status Kosova bude rešen mimo očekivanja političke elite i ako. ali i druge. 2006. 5. po našem sudu. Drugo. iskazivali su i predstavnici srbijanske političke elite. Rizični potencijali U prethodnom tekstu nagovešteni su. 199 . U javnosti je u više navrata iskazivana bojazan da će pripadnici manjina biti suočeni sa pojačanim pritiskom. Treće. najpre.

Četvrto. njihove imovine ili. separatnim aranžmanima. recimo. Opreza radi. To samo snaži uverenje pripadnika manjina da su institucije koje treba da služe reprezentovanju interesâ i očuvanju njihovog identiteta stvar od marginalnog interesa za državne vlasti. suočila se sa internacionalizacijom problema. uostalom. nepostojanje koherentne. za račun multikulturalizma i paralelnog suživota pripadnika različitih etničkih zajednica. a jedan od njih je i uverenje da su Ustavom svrstani među građane drugog reda.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. u kojem je došlo i do upotrebe vatrenog oružja. u Novom Pazaru. nosi sa sobom izvesne rizike. jednicu. Šesto. Incident koji se. poput ministarstva za ljudska i manjinska prava. Neke institucije. 200 . frustrirajući potencijali kriju se i u nedovršenom institucionalnom okviru manjinske politike. ni način njihovog izbora. pak. odnosno makedonske manjine da u Lovćencu i Novom Sadu podignu svoje hramove. teritorijalnom etničkom autonomijom može izazvati burne. poput nacionalnih saveta. nisu zakonski normirane. godine ignorisala probleme. a nadležnosti već formiranih institucija. Osim pomenutih. u nacionalnom pogledu važnih institucija. Potiskivanje i marginalizacija manjinskog pitanja. U društvu nema političke volje da se nacionalizam dovede u pitanje. veoma je upozoravajući. kao. Zahtev za. Poseban problem leži u tome što je zapostavljen tako važan segment manjinske politike kakav je mehanizam upravljanja krizom. niti da se. takođe. violentne reakcije nacionalista i dovesti do ugrožavanja pripadnika manjina. favorizuju interkulturalni sadržaji. treba imati na umu da se nacionalne frustracije na ovim prostorima lako transformišu u sukobe. Snažno protivljenje SPC namerama pripadnika crnogorske. reagovanje na probleme sa stanovišta oportunizma lišava manjine izvesnosti. Suočena sa zaoštravanjem međuetničkih odnosa vlast je tokom najvećeg dela 2004. po svemu sudeći neće ni biti formirane. posebnu pažnju treba obratiti na ponašanje pojedinih crkvenih krugova. može voditi zaoštravanju etničkih odnosa između pripadnika različitih pravoslavnih crkava. Umesto da je pravovremenim reagovanjem radila na njihovom otklanjanju. Sedmo. Za slab odziv pripadnika manjina na referendumu postoji više razloga. konfliktni potencijali su prisutni i u odnosima između pripadnika iste (islamske) verske zajednice. nacionalizam etničke većine još uvek je jedan od ključnih problema u suštinskom rešavanju manjinskog pitanja. Peto. takođe. tokom verske službe. Osećaj da je narušen princip jednakopravnosti može svoju političku satisfakciju potražiti u gorepomenutim zahtevima i posebnim. dogodio početkom novembra 2006. aktivne i diferencirane manjinske politike.

s obzirom na njene potencijale. još uvek ne postoji koherentna i konzistentna manjinska politika. odgovornog vršenja vlasti i. Stoga. u slučaju Sandžaka. 5. vlada se oslanja(la) čas na jednu. 201 . pak. olakšalo integraciju i povratno uticalo na njihovu lojalnost. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine Osmo. Zaključci i preporuke U Srbiji. a ne kao teret i smetnja. manjina i javnosti. pristupiti kao jednom od najvažnijih državnih zadataka. čime je. čak sa tragičnim ishodom. nadležne institucije promptno reaguju na takve pojave. To nije dovelo samo do opasnog zaoštravanja intraetničkih odnosa. ali neiskorišćene. razvojne i integrativne potencijale. Osnovni razlog tome nalazi se u nesposobnosti srbijanske političke elite da učini radikalan raskid sa politikom fiksiranom na teritorije i etničko objedinjavanje i državu zasnuje na principima vladavine prava. koje bi. takođe. jednakosti. S tim u vezi treba istaći da u Srbiji ne postoji snažno demokratsko javno mnenje. nego i do nasilja. formulisanje preporuka započinjemo snažnim naglašavanjem potrebe da se u Srbiji: Koncipira aktivna demokratska manjinska politika. nadasve. napokon: Deveto. produbljivala postojeće političke rascepe i radikalizovala oponentne opcije. zabrinutost (ne samo) manjina izazivaju i tendencije političke restauracije.5. osetljivo na pojavu kršenja manjinskih prava. izvršilo pritisak na nadležne institucije da primenom pravnih propisa spreče napade na pripadnike manjina. modus faciendi aktuelne vlade je. u završnom delu izveštaja. nego bi ojačalo osećaj manjina da su prihvaćene. kao i pojava (nekažnjenog) govora mržnje. U želji da osigura podršku. Budući da u sebi krije značajne. Ova politika mora biti zasnovana na konsenzusu reformističkih političkih aktera. kreiranje promišljene i konzekventne manjinske politike nameće se kao jedan od strateških ciljeva. čas na drugu opciju unutar manjina. problematičan. na primer. pluralizma. Stvaranje pozitivne atmosfere ne samo što bi smanjilo etničku distanciju i oslabilo dejstvo snažnih etničkih stereotipa. tako i stabilnosti društva i bezbednosti njegovih članova. poštovanja ljudskih prava. niti. Koncipiranju aktivne manjinske politike treba.9. da je značajna kako sa stanovišta demokratičnosti. I. Kreira pozitivnu atmosferu u društvu i takav politički ambijent u kojem će manjine biti tretirane kao partneri. šest godina nakon oktobarskog prevrata.

Doneti zakon o izboru. Doneti republički zakon o nacionalnim manjinama. Umesto dosadašnjih kampanja. Buduća vlada bi ovaj zakon morala uputiti Skupštini na usvajanje po hitnom postupku. umesto sadašnje Službe za ljudska i manjinska prava.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. razumevanja i kooperacije pripadnika različitih manjina. pored sadržaja koji se odnose na istoriju i kulturu manjina. ovlašćenjima i načinu finansiranja nacionalnih saveta. inovirati učenjem jezika društvene sredine. a građanima uputila poruka da se od strane Vlade ljudskim i manjinskim pravima pridaje veliki značaj. odnosno odgovarajućeg ministarstva. na institucionalni način bi se iskazala važnost ljudskih i manjinskih prava. Identifikacija takvih zakona mora biti jedan od prioriteta sadašnje Službe za ljudska i manjinska prava. u cilju što boljeg upoznavanja. Omogućiti adekvatnu zastupljenost pripadnika manjina u predstavničkim telima vlasti. 202 . ako i kada bude formirano. imajući u vidu da će do trenutka njegovog usvajanja mandati nekoliko nacionalnih saveta biti okončani. informativnog i kulturnog. Formiranjem policijske uprave pokrajina bi mogla efikasnije nego do sada delovati u slučaju etničkih napetosti. Nastavne planove i programe. Usvajanje ovog zakona bilo bi značajan argument da je Vlada opredeljena da podrži koncept kulturne autonomije manjina. Izvršiti reviziju zakona kojima se ograničavaju prava pripadnika nacionalnih manjina. Formirati republičko ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Unapređivati oblike saradnje između državnih i institucija manjina koji počivaju na partnerskom odnosu u procesima rešavanja problema. Proširiti kompetencije vojvođanske administracije i omogućiti formiranje posebne policijske uprave na nivou pokrajine. Formiranjem posebnog ministarstva. Za vođenje demokratske manjinske politike neophodno je doneti i zakon o sprečavanju diskriminacije. Izbornim zakonodavstvom potrebno je predvideti olakšice na osnovu kojih bi predstavnici manjina birali svoje predstavnike. Izborom ombudsmana na nivou Republike unapredio bi se sistem zaštite manjinskih i ljudskih prava u Srbiji. promociju tolerancije treba učiniti sastavnim delom aktivnosti važnih društvenih podsistema – prosvetnog.

Pospešivati procese evropskih integracija kako bi se njegove posledice pozitivno reflektovale na pravno uređenje manjinskog pitanja i razvijanje manjinskih politika u Srbiji. kada se takvi napadi dogode. Izgraditi mehanizme za upravljanje krizom u međuetničkim odnosima i raditi na merama jačanja međuetničkog poverenja. Centar za istraživanje etniciteta. 2005. Beograd. Beograd. Novi Sad. Demokratija i multikulturalnost u jugoistočnoj Evropi (zbornik). 2003. Novi Sad. Centar za multikulturalnost. 2006. Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Beograd. tužilaštva i sudovi moraju. Informator. 2005. 59/60. Institut za filozofiju i društvenu teoriju. Friedrich Ebert Stiftung. Centar za istraživanje etniciteta. 203 . Goran Bašić. Umetnost preživljavanja. bez godine izdanja. Ljudska i manjinska prava u Srbiji i Crnoj Gori. 2004. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore. Antal. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine Povećati efikasnost pravosudnih organa. Beograd. godinu. 5. 2003. Literatura Etnički mozaik Srbije. Ne dovodeći u pitanje važnost preventivnog delovanja u sprečavanju etnički motivisanih napada na pripadnike manjina. Visio mundi academic press. Beograd. 2004. Izveštaj za 2005. Božidar Jakšić. Ustav Republike Srbije. 2006. Beograd.10. Gde i kako žive Romi u Srbiji.5. Službeni list SRJ. Sigurnost građana u nedovršenoj državi. Savezno ministarstvo nacionalnih i etničkih zajednica. Beograd. Perspektive multikulturalizma u državama zapadnog Balkana. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. Bozoki. efikasno delovati. br.

.

određen teritorijom sa svim karakteristikama opšte društvene sredine. opštine (političko-administrativna dimenzija). Beograd. može i razlikovati od nje. stepenu ili nivou bezbednosti. priredila Dragana Dulić. Zbornik tekstova I. rade u istoj organizaciji ili imaju iste interese (članovi etničke ili verske grupe. U celinu ovog pojma su. Značajna dimenzija ljudske bezbednosti koja se može istraživati. prema: Ljudska bezbednost. pri čemu se to značenje dodatno određuje atributom „lokalna“ i bitno je označeno nadležnošću lokalne samouprave kao najnižeg nosioca političke vlasti. ljudi je doživljavaju i kao kvart gde žive. treća opcija ne postoji. 167 Zajednica se može definisati na različite načine i to nije samo zakonski konstituisano područje grada ili okruga.0.“ – B. U ovom slučaju zajednica se razmatra kao određena i ograničena teritorija. ali se u većini slučajeva lokalna zajednica posmatra u granicama delokruga rada lokalne samouprave. States and Fear: An agenda for international security studies in the post-cold war era. U novijim definicijama zajednice naglasak se stavlja na socijalnopsihološki aspekt zajednice. ali koji se po nekim karakteristikama. 166 Nastojanja da se odredi lokalni nivo treba da se zasnivaju. broja stanovnika. jer zajednicu čine i pojedinci koji žive na istom području ili u naselju. koji se meri strukturama. pored bezbednosti zajednice. Boulder. pa se govori o „osećaju zajedništva“ (sense of community). 165 Mada je opravdana konstatacija nekih autora da nema višeg ili nižeg stepena bezbednosti. i u skladu sa tim ponude nova rešenja koja bi stepen bezbednosti. kao i njegovog kvaliteta. u kojem se vodi briga o jednakosti i socijalnoj pravdi. tinejdžeri. BEZBEDNOST U LOKALNOJ ZAJEDNICI 6. malim gradom. str. Buzan. 25. Specifičnosti se ogledaju u različitom stepenu industrijalizacije. 1991. Co. često poistovećuju sa mesnom zajednicom. kao što je lokalna. seoskom zajednicom.6. Fond za otvoreno društvo. tj.165 Lokalna zajednica se može posmatrati kao deo globalne društvene sredine koji je.166 Lokalnu zajednicu. uključeni i ekonomska bezbednost. kada su manje društvene zajednice ili pojedinci u pitanju. People. između ostalog. tj. Uvodna razmatranja Promena koncepta bezbednosti poslednjih decenija omogućila je da se na kvalitativno drugačiji način razmatra bezbednost u manjim zajednicama. ona se ne odnosi na neki stepenovani spektar koji popunjava prostor između toplog ili hladnog. željeni nivo. podigla na viši. što znači da ili jesmo bezbedni ili nismo. i na proceni onoga što čini njegov kvantitet. nivou kulturne i obrazovne razvijenosti. analizirati i meriti upravo je bezbednost zajednice. „Sama bezbednost implicira apsolutni uslov – nešto je ili bezbedno ili nebezbedno – dakle.167 Ljudska bezbednost je rezultat uspešnog razvojnog procesa. 205 . 2006. u smislu veličine oblasti. tradicionalnim običajima i drugim obeležjima. penzioneri i slične kategorije). pre svega.

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

2005–2006.

bezbednost u pogledu hrane, zdravstvena bezbednost, bezbednost životne sredine, lična bezbednost i politička bezbednost. Da bi ljudska bezbednost imala potrebnu meru, ona se često postavlja i kao uslov koji proističe iz efikasne političke, ekonomske, društvene, kulturne i prirodne sredine, a ne iz vršenja niza administrativnih procedura. Ali, da bi se ljudska bezbednost podržala na efikasan način, od suštinske je važnosti proaktivan odnos prema pretnjama, ma kakva bila njihova priroda i bez obzira da li su posredi iznenadne pretnje, kao što su zemljotres ili, pak, neke tekuće pretnje sa kojima se suočavaju siromašni. Šira percepcija bezbednosti u savremenom svetu uključuje elementarnu i legitimnu brigu običnih ljudi u pogledu bezbednosti u njihovim svakodnevnim aktivnostima. Bez obzira na osporavanja pojma ljudska bezbednost koja se javljaju na akademskom nivou ili nerazumevanja kod „običnog“ čoveka, mnogi se ipak slažu da on predstavlja sveobuhvatan način za analiziranje i bavljenje određenim problemima. Ljudska bezbednost je usredsređena na ljude i nju interesuje kako ljudi žive, koliko i da li imaju mogućnost izbora, koliko su im dostupni tržište i društvene šanse, kao i da li žive u konfliktnom okruženju ili miru. Cilj ljudske bezbednosti je, dakle, da garantuje skup vitalnih prava i sloboda za sve ljude, ne ugrožavajući nepotrebno njihovu sposobnost da ostvaruju svoje ciljeve. U okvirima ovog rada značenje ljudske bezbednosti se posebno preispituje u delu koji se odnosi na „slobodu od oskudice“, jer potencijali kojima jedna lokalna zajednica raspolaže odrediće da li će nivo te slobode biti viši ili niži. Za potrebe istraživanja važno je još naglasiti da se o ostvarenju ljudske bezbednosti u zajednici može govoriti ako lokalna zajednica i pojedinci u toj zajednici: raspolažu potencijalima (resursima) koji su neophodni da se dostigne i održi zadovoljavajuće stanje bezbednosti (željeni, projektovani nivo); da nema ograničenja u njihovom eksploatisanju za potrebe bezbednosti zajednice; da svi relevantni subjekti aktivno participiraju u realizaciji ovih aktivnosti. Pristup ljudske bezbednosti navodi institucije da obezbede institucionalizovanu zaštitu, umesto povremene zaštite; koja će biti u skladu sa potrebama, a ne šablonska; koja će biti preventivna, a ne reaktivna. Na ovaj način se ljudi mogu suočiti sa neizbežnim „padom bezbednosti“. Prateći metodološki okvir prethodnog „Izveštaja ljudske bezbednosti u Srbiji“, a uzimajući u obzir šta je u bezbednosnom smislu obeležilo 2005. godinu, a posebno 2006. godinu, na prostoru Republike Srbije, sve aktivnosti na izradi novog izveštaja u oblasti bezbednosti u lokalnoj zajednici razvijale su se u dva pravca: prvi (uglavnom kroz teorijska razmatranja), koji je dao relevantne informacije o izabranim pokazateljima, stanju bezbednosti na lokalnom 206

6. Bezbednost u lokalnoj zajednici

nivou, predstavljen delimično i kroz uporedni prikaz u odnosu na skup indikatora koji je u prethodnom izveštaju već postavljen i koji zapravo predstavlja „uvod“ za drugi, empirijski deo, koji je identifikovanim predmetom istraživanja, ciljevima i izabranim metodološkim pristupom prikazao stanje bezbednosti u ugroženim opštinama tokom 2005/06. godine na prostoru Republike Srbije kroz segment funkcionisanja civilne zaštite. Da bi se u potpunosti sagledao okvir u čijim se razmerama može pratiti problematika bezbednosti (ljudske) u lokalnoj zajednici, u prvom delu, bilo je potrebno obuhvatiti mnoge dimenzije, aspekte i parametre. Istraživanjem su obuhvaćene neke od njih: Policija u zajednici kao jedan od identifikovanih izvora bezbednosti zajednice. Od suštinske važnosti za razvoj koncepta „policija u lokalnoj zajednici“ jeste partnerski odnos, tj. formiranje zajedničkih tela policije i građana u okviru lokalne zajednice, na kojima se vrši analiza bezbednosnih problema, opredeljuju načini njihovog rešavanja, dogovaraju zajedničke strategije, utvrđuju nosioci poslova i zadataka (ključni igrači/ stakeholders) i ocenjuju kriterijumi uspeha – očekivani rezultati. Kao bitni pokazatelji razvijenosti ovog koncepta mogu se izdvojiti: stepen centralizovanosti policije, odnos policije i organâ lokalne samouprave, saradnja policije kroz partnerstvo ili neki drugi model sa pojedinim institucijama i organizacijama iz lokalne zajednice, rad policije u multietničkim sredinama i u vezi sa tim pregled etničkih sukoba u navedenom periodu i stepen poverenja građana u policiju. Aktivnosti predstavnika lokalnih zajednica u odlučivanju o pitanjima koja se tiču njihove bezbednosti. Kada je reč o drugom delu, odabrani su indikatori kojima se odslikava stanje u oblasti civilne zaštite, kao važnom delu sistema odbrane, u funkciji zaštite i spasavanja građana, materijalnih dobara i životne sredine od elementarnih nepogoda i drugih većih nesreća (ratnih, tehničko-tehnoloških i ostalih). Stanje u praksi predstavljeno je na osnovu analize sastava operativnih organa i snaga civilne zaštite, funkcionisanja sistema i saradnje sa institucijama.

6.1. Konceptualni okvir empirijskog istraživanja
Civilna zaštita ima posebnu ulogu u oblasti prevencije i sprovođenju mera kojima se umanjuju negativni događaji i posledice nesreća po stanovništvo, materijalna dobra i životnu sredinu. U uslovima vanrednih (kriznih) situacija, bez obzira na to da li su izazvane prirodnim, tehničko-tehnološkim ili drugim većim nesrećama, civilna zaštita predstavlja organizovani odgovor države i društva u 207

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

2005–2006.

odnosu na ove opasnosti koje ugrožavaju ljude, materijalna i kulturna dobra i životnu sredinu. Da bi odgovorila savremenim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama, civilna zaštita, kao složen sistem, mora planirati, organizovati, obučavati i osposobljavati subjekte i sprovoditi čitav niz mera i aktivnosti kako bi ljudi bili bezbedni, sigurni i zaštićeni. Pri tom, izmeriti bezbednost znači i utvrditi odnos, tj. balans koji postoji između rizika i pretnji koji ugrožavaju društvo i sposobnosti zajednice da se na njih odgovori. Nacionalna struktura civilne zaštite mora uzeti u obzir određene parametre, kao što su analiza rizika i opasnosti, definisanje prioritetâ i nadležnosti određenih subjekata u sistemu bezbednosti i u civilnom sektoru, a koje se odnose na spasavanje stanovništva, materijalnih dobara i životne sredine. Sistem civilne zaštite ima određene funkcije i one se pre svega, odnose na zaštitu (kako kroz preventivne aktivnosti usmerene ka prevenciji nesreća, tako i kroz ograničenje njihovih posledica), pružanje pomoći (kako bi se smanjile posledice nesreće, spasli ljudi i materijalna dobra) i rehabilitaciju, koja kroz specifične mere i aktivnosti uspostavlja neophodne uslove za normalan život i rad stanovništva na ugroženom području. Predmet istraživanja je predstavljalo ostvarivanje uvida u stanje operativnih organa i snaga civilne zaštite opština u Republici Srbiji. Jedan od bitnih razloga za ovakav izbor čini prevaziđena zakonska regulativa, neusklađena sa potrebama savremenog društva. U sadejstvu sa drugim faktorima, ona je proizvela stavljanje sistema civilne zaštite na margine državnih (društvenih) dešavanja. Samim tim je u uslovima kada se očekivalo njeno blagovremeno i adekvatno delovanje (intervencija NATO-a, niz elementarnih nepogoda i nesreća poslednjih godina) došlo do mnogih propusta i nepravovremene i nekoordinirane upotrebe ovih snaga. Određivanje „nivoa“ bezbednosti lokalnih zajednica u oblasti civilne zaštite odnosilo se na utvrđivanje sledećih elemenata: postojanje, formalnopravno i praktično, operativnih organa i snaga civilne zaštite; organizovanost i operativnost organâ i snaga civilne zaštite; način funkcionisanja, iskustvo, obučenost, rešenja u zbrinjavanju ugroženih u slučajevima kriza (poplave, klizišta, požari, zemljotresi i slične nepogode); uvid u evidencije nadležnih organa o procenjenom stanju u oblasti civilne zaštite, uključujući procene aktivnosti i štete u 2005. i 2006. godini; formiranje baze podataka o štabovima civilne zaštite i drugim uspostavljenim operativnim štabovima (za upravljanje vanrednim situacijama) u opštinama Srbije. 208

6. Bezbednost u lokalnoj zajednici

Projektom istraživanja, u skladu sa predloženim projektnim zadatkom, dobijeni su odgovori na neka konkretna pitanja, kao što su: Koliko su lokalne zajednice spremne da odgovore bezbednosnim rizicima i pretnjama u narednom periodu u oblasti civilne zaštite? Kakve bi aktivnosti trebalo preduzeti u cilju poboljšanja stanja u ovoj oblasti? Koje aktivnosti treba preduzeti u cilju očuvanja ljudske bezbednosti, radi podizanja nivoa sigurnosti pojedinca, kao i zaštite od različitih pretnji? Da li postoji potreba za stručnim usavršavanjem u oblasti civilne zaštite, u cilju efikasnijeg upravljanja krizama i rizicima?

6.1.1. Metodološki pristup
Projektni zadatak je, pre svega, obuhvatio prikupljanje podataka, putem anketnog upitnika, u svim opštinama Republike Srbije iz oblasti civilne zaštite. Upitnik je u pismenom obliku upućen svim nadležnim stručnim organima opštine, referatima za odbranu Ministarstva odbrane168 i kriznim štabovima. Paralelno sa ovom aktivnošću vršilo se prikupljanje podataka u ministarstvima odbrane i unutrašnjih poslova, kao i Statističkom zavodu Republike Srbije, Stalnoj konferenciji gradova i opština (SKGO) i drugim relevantnim organima i institucijama, kako bi se dobila jasnija slika o funkcionisanju civilne zaštite na lokalnom nivou. Upitnikom su obuhvaćeni i podaci sakupljeni od štabova o pričinjenoj šteti i proceni nadležnih tela, kao i vrstama elementarnih nepogoda kojima su opštine bile izložene tokom 2005. i 2006. godine. Poseban deo upitnika odnosio se na posledice na životnu sredinu u ugroženim područjima (na inicijativu saradnika na projektu Bezbednost životne sredine). Uzorak je formiran na osnovu statističkog pregleda opština169 u Srbiji, uvidom u evidencije Statističkog zavoda Srbije. Projektni zadatak vezan za anketni upitnik obuhvatio je izradu upitnika, sprovođenje istraživanja, obradu podataka i izradu odgovarajućeg izveštaja. Kreirana je baza podataka za elektronsko evidentiranje upitnika i odabran statistički alat za kreiranje izveštaja. U prvoj fazi projekta konstruisan je upitnik, koji predstavlja instrument za prikupljanje odgovora, upotrebom formulara koji respondent popunjava sâm, u
168 Ovom prilikom ističemo vrlo korektnu saradnju sa Upravom za odbranu Ministarstva odbrane RS, kao i zahvalnost koju dugujemo visokom odzivu navedenih organa na sprovedeno anketiranje. 169 Uzete su u obzir opštine centralne Srbije (113) i Vojvodine (42), bez opština na prostoru Kosova i Metohije (29). Istraživanje nije obuhvatilo tri opštine sa teritorije Vojvodine (Opovo, Bela Crkva i Šid), kao i tri opštine sa prostora centralne Srbije (Babušnica, Niška Banja i Majdanpek). Istraživanjem je obuhvaćeno 155 opština ili 96% od ukupnog broja. [10]

209

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

2005–2006.

poludirigovanoj formi (Prilog I). Usmenim kontaktom su ispitanicima detaljno objašnjeni svrha anketiranja i ciljevi projekta. U okviru analize stanja pojave uključeni su elementi deskriptivne statistike – nivo, sastav, konfiguracija, prostorna raspodela, jačina, gustina. Koristila se komparacija i eventualna korelacija između opštih podataka po opštinama (broj stanovnika, polna i obrazovna struktura, starosna struktura, pokazatelji razvijenosti) i konkretnih podataka o strukturi i funkcionisanju štaba za vanredne situacije.

6.2. Osvrt na prethodni izveštaj o indikatorima ljudske bezbednosti u lokalnoj zajednici
Prethodni Izveštaj o indikatorima ljudske bezbednosti u Srbiji, bar kada je u pitanju bezbednost u lokalnoj zajednici, manje se bavio statističko-analitičkim kvantifikovanjem. Lokalna zajednica je predstavljena kroz administrativno-političku formu lokalne samouprave, koja je u Zakonu o lokalnoj samoupravi definisana kroz pitanja organizacije, načina funkcionisanja i nadležnosti, kao i uvođenje određenih/poželjnih demokratskih standarda koji obeležavaju evropsku regulativu u ovoj oblasti. Renesansa lokalne vlasti omogućila je bolje uključivanje lokalnih zajednica i građana u evropsku zajednicu, i to kroz formu bratimljenja, prekogranične i regionalne saradnje. Pored ovih aktivnosti i analize rešenja koja je dao Zakon, na kraju prethodnog Izveštaja predstavljena je i lista indikatora koji bi se ubuduće mogli meriti i analizirati kada je u pitanju bezbednost u lokalnoj zajednici. U međuvremenu su se pojavili i novi indikatori (zapravo su naknadno prepoznati), tako da je lista indikatora bezbednosti u lokalnoj zajednici sada bogatija. U skladu sa tom činjenicom, pitanja koja se mogu postaviti, pri nekim budućim istraživanjima odnosila bi se na to: koje indikatore postaviti kao prioritete, po kojim kriterijumima ih odrediti i na koji način meriti? Koliko će lista indikatora biti bogata i raznovrsna, zavisi od okvira ljudske bezbednosti koji se postavi u odnosu na druge zemlje, ali i unutar granica jedne zemlje, gde je opet moguća neusklađenost u prostoru i vremenu, kontekstualnoj prikladnosti i vremenskoj korisnosti. To se naročito uočava u odnosu na indikatore koji su merljivi periodično i uslovljeni su pre svega regionalnim,170 a još bliže i lokalnim problemima. Kao što je naglašeno i u prethodnom Izveštaju, najkrupniji problemi društva se mogu prepoznati baš u lokalnoj zajednici, ali nije retka pojava da pojedine lokalne zajednice obiluju specifičnim, teškim i kompleksnim problemima koji nisu prisutni u većini drugih. U tom slučaju, ako izuzmemo državu, lokalna zajednica je najpozvanija i najzainteresovanija da rešava te probleme.
170 Odnosi se na regiju u nacionalnim okvirima.

210

6. Bezbednost u lokalnoj zajednici

6.3. Lokalna zajednica kao mreža institucija – bezbedna zajednica
Ukoliko se lokalna zajednica razmatra u okvirima administrativno-političke dimenzije, neizbežno se uočava prisustvo mnogobrojnih institucija i organizacija, što sámo po sebi otvara mogućnost da se između njih uspostave različiti oblici saradnje. Saradnja koja se uspostavlja da bi se rešili problemi bezbednosti na lokalnom nivou, podrazumeva činjenicu da je to zajednički interes svih aktera. Čak i kada nije propisana posebnim pravnim aktima, dozvoljava aranžmane koji se zasnivaju na dobrovoljnosti, podrazumeva građenje partnerskog odnosa između subjekata, a da bi se bezbednost dostigla, sačuvala i unapredila, važno je upravo zajednički delovati na smanjivanju pretnji i razvijanju poverenja. Sadržaji života i rada u lokalnoj zajednici raznovrsni su i bogati. Što je lokalna zajednica razvijenija, po svojim aspiracijama, potrebama i interesima, to je i kompleksnija i raznovrsnija njena institucionalna i organizacijska struktura. Samim tim je složenije i upravljanje tom zajednicom, u formalnom i neformalnom smislu, i to po svim bitnim elementima upravljanja: planiranju, odlučivanju, organizovanju, koordiniranju, rukovođenju i kontrolisanju. Uspeh lokalne zajednice171 da koristi svoje potencijale, da rešava probleme, da se razvija i napreduje ogleda se u velikom broju formalnih i neformalnih inicijativa i mreža koje razmenjuju informacije i mišljenja o trenutnom stanju u lokalnoj zajednici. Takođe se ogleda i u formalnim ili neformalnim oblicima udruživanja građana u zajednici, koji pojedince i domaćinstva povezuju s organizacijama, mrežama organizacija i uticajnim građanima u zajednici, kreativnim pojedincima ili skupinama koji mogu generisati ideje i inicijative od „baze“ prema vrhu. Značajan broj pojedinaca u zajednici koji su upućeni u stavove i mišljenje stanovništva mogu pokrenuti pozitivnu energiju u zajednici, posebno ako poznaju i mehanizme delovanja lokalne uprave i samouprave i drugih institucija. Stvorena dugoročna partnerstva između javnosti, zajednice, dobrovoljnog i privatnog sektora i tela uprave i samouprave dodatni su činilac i pokazatelj uspešne lokalne zajednice. Posmatranje lokalne zajednice kroz vizuru mreže172 institucija podrazumeva da postoje jake, stabilne veze između organizacija, institucija i pojedinaca, da postoji sinhronizacija u njihovom radu, posebno kada su zaokupljene aktivno171 www.mreza-lokalni-razvoj.net/pages/pojmovnik, novembar 2006. godine. 172 Mreža je zajednica – okuplja ljude oko pojedinih tema, projekata, akcija; uglavnom, one koji stvaraju i imaju potrebu da se povežu sa drugim ljudima, organizacijama koji isto to čine u svojoj oblasti, kao i da razmene svoja dela, razmišljanja i pogled na svet sa drugima. Obično postoji nekoliko konkretnih ciljeva kada se kreira mreža: ona je najčešće odgovor na neophodnost uzajamne pomoći, potrebu razbijanja izolacije, uspostavljanje kontakta i formulisanje

211

koja je uslovljena i omogućena socijalnim promenama i trendovima u jačanju demokratskih institucija. Bezbedna zajednica173 je pojam koji je ušao u istraživačko polje mnogih institucija poslednjih godina. gde je prepoznat zajednički interes. Potreba savremenog civilnog društva za bezbednošću. vršiti razmenu informacija kroz kontinuiranu komunikaciju. Minimum preduslova za funkcionisanje mreže predstavlja uspostavljanje klime saradnje i otvorenosti koja proizlazi iz sličnosti stavova u odnosu na suštinska pitanja. potrebno je zadovoljiti neke uslove. profesionalne i pozdane policije i razvoja policijskog servisa kao javnog servisa građana. razvijati bezbednosnu kulturu. kao što su: imati prikladno zakonodavstvo. A sâm pojam zajednice navodi nas na razmišljanje da je sve što se dešava na prostoru koji ona zauzima od zajedničkog interesa i nema pojedinačnog aktera društvenih zbivanja koji to ne prepoznaje i koji isključuje sebe iz tih zbivanja. Razvoj ovog koncepta u modernim demokratijama usmerio je pažnju ka onim državnim i društvenim telima. u ovom slučaju bezbednosnog predznaka. uz neophodne uslove za bolju prevenciju svih negativnih događaja. a predstavljena je kao proaktivna. razvijati i poštovati institucionalnu kompetentnost. očekuju se implementacija novog. zajedničkog pristupa bezbednosti zajednice. poštovati horizontalne i vertikalne odnose. Policija u Srbiji je pokrenula određene aktivnosti u cilju iniciranja i podrške partnerstva aktivnosti države i društvenih tela i građana sa ciljem kreiranja bezbedne zajednice. 173 Bezbedna zajednica je inspirisana uputstvima prezentiranim u dokumentu koji tretira reformu MUP-a Republike Srbije. demografskim i bezbednosnim karakteristikama. S tim u vezi započeta je serija aktivnosti sa ciljem razvoja bezbednosti u zajednici. 212 . i konačno. kreirajući kapacitete za izgradnju bezbedne zajednice u drugim delovima Srbije – u narednom izlaganju će se to i videti. napisanom 2003. povećanjem poverenja i mnogo aktivnijem učešću zajedničke akcije. modela u nekoliko različitih opština sa različitim socijalnim. naravno. sigurnost.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. koordinirana aktivnost državnih i društvenih tela i građana na poboljšanju bezbednosti u zajednici. javni red i mir i opšti kvalitet života. zakonske. stima na istom projektu. da teže zajedničkim ciljevima. U skladu sa tim. koja kao cilj ima rešavanje određenog problema. godine i zvanično odobrenom kao koncept za dalju tranziciju policijskog servisa u skladu sa vrednostima performansi transparentne. norme i vrednosti. ogleda se upravo u razvijanju i promociji bezbedne zajednice. Nove inicijative usmerene ka povećanju ljudske bezbednosti na nivou lokalne zajednice podrazumevaju ne samo rešenja koja potenciraju stvaranje mreže već i razvijanje koncepta koji vodi stvaranju bezbedne zajednice. Razvoj ovog projekta je esencijalan. Da bi se konstituisala mreža institucija. prevazilaziti finansijska ograničenja. izgradnja odgovarajuće infrastrukture i jačanje kapaciteta zajednice u skladu sa vrednostima i principima bezbedne zajednice. definisati ulogu spoljnih stručnjaka i regionalnih savetodavnih kapaciteta. ekonomskim. jer ima kao cilj poboljšanje odnosâ u društvu. organizacijama i institucijama koje su odgovorne za bezbednost.

putem koje građani mogu da se upoznaju sa aktivnostima. posebno u većim gradovima.4. ali i svim drugim zainteresovanim ili ranjivim osobama. Kao bitan segment umrežavanja lokalnih zajednica ili umrežavanja u okviru zajednice treba izdvojiti razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija (računari. u okviru svog domena. 213 . menjajući njihovo razumevanje lične i bezbednosti zajednice. radio-komunikacije i drugi mediji). upravljanje i poboljšanje bezbednosnog okruženja jeste interes svakog građanina i svake zajednice. relacije bezrezervnog poverenja i odgovornosti u poboljšanju bezbednosti i sigurnosti. rizika i drugih parametara) značajno bi podiglo nivo kvaliteta informisanja. Jedan takav primer je specijalizovana i Internet-lokacija Stalne konferencije gradova i opština. Bezbednost u lokalnoj zajednici svih subjekata društva u bezbednosnom sistemu. preventivno pristupiti problemima u zajednici. Izgradnja mrežne infrastrukture (kako lokalnih mreža. uspostaviti komunikacijski proces kroz aktivnu razmenu informacija među akterima. operativnog i strateškog.6. problemski orijentisati rad. ustupanjem neophodnih informacija za kreiranje proaktivnih mehanizama i instrumenata sa ciljem prevencije i redukcije. koja virtuelno spaja sve zainteresovane radi razmene informacija ili internet-prezentacija PPU Zrenjanin. što znači ostvariti sintezu interaktivnog pristupa više aktera u prepoznavanju i rešavanju konkretnih bezbednosnih problema. tako i lokacija na internet-mreži) i projektovanje specijalizovanih baza podataka (resursa bitnih za zajednicu. ima pravo da doprinosi i donosi odluke o svojoj bezbednosti i sigurnosti. odnosno primenu njihovih mogućnosti u praksi. bezbednost okruženja. mora: razvijati partnerstva akterâ zajednice. bezbednosnih događaja. Da bi zajednica bila bezbedna. mobilna telefonija. pri čemu partnerstvo ne samo da sublimira nivo saradnje. Bezbednost kao polje rada institucija i organizacija u lokalnoj zajednici Lokalna zajednica. gde su takvi subjekti često otuđeni i nepoznati jedni drugima. 6. u opštem smislu reči. između ostalog. osavremenilo poglede na potencijale zajednice i približilo bezbednosnu problematiku posebno mladoj populaciji. već esencijalno utiče na volju aktera zajednice da grade. lokalnih relevantnih informacija. Evaluacija. pošalju važnu informaciju ili se raspitaju o pravima i obavezama.

pa i za ostvarivanje bezbednosti. To bi bili: poslovi obezbeđivanja zdrave životne sredine. vrtića. centra za socijalni rad. javni i privatni transport. morale bi prihvatiti stanovište da je bezbednost uslov za sve drugo i vrednost koja nema cenu. 214 . što predstavlja proces koji kreira uslove za razvoj i poboljšanje poverenja koje ti subjekti imaju međusobno. kao i obavezom učešća u aktivnostima u vezi sa kreiranjem i poboljšanjem boljeg okruženja za život građana. postojati odgovornost svih subjekata zajednice za bezbednosne uslove u zajednici. održavanje javnog reda i mira. Kao poseban predmet istraživanja može se predstaviti i rad pravosudnih organa. Crvenog krsta.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.174 Zakonska i podzakonska rešenja uglavnom definišu te nadležnosti i određuju poziciju u odnosu na to koliko doprinose bezbednom življenju na prostoru lokalne zajednice. razvijati visok nivo tolerancije između subjekata zajednice. što se izražava savesnijim pristupom događajima i fenomenima. crveni krst. gasom i sličnim energentima. snabdevanje električnom energijom. zdravstvene ustanove. nabavka prehrambenih proizvoda. Veoma važno pitanje koje se u ovom delu postavlja glasi: koje su odgovornosti i nadležnosti organizacija i institucija na prostoru lokalne zajednice. kao i pojedinci. ali i sportske. primećuje se da je bogato i da tu ulaze svi oni javni poslovi koji se nedvosmisleno tiču kvaliteta života građana. Pri identifikovanju svih organizacija i institucija u lokalnoj zajednici koje su od značaja za funkcionisanje i normalno odvijanje života na tom prostoru. NVO. komunalni poslovi. rad zdravstvenih ustanova. kao 174 Među najpozvanije i najznačajnije svakako spadaju: policija. centri za socijalni rad. Iako ne prepoznaju sve one konekciju sa pojmom bezbednosti. i analizirano je funkcionisanje operativnih organa civilne zaštite u uslovima elementarnih nepogoda. teško je odrediti koja je značajnija. Ako uzmemo za primer sámo polje nadležnosti lokalne samouprave. nevladinih organizacija i mnogih drugih. izgradnja i održavanje rekreativnih objekata i zelenih površina. posebno ako još uvek razmišljaju o bezbednosti kroz njen tradicionalni okvir. zapošljavanje. stanovnika te zajednice. s posebnim akcentom na bezbednosti. jer svaka ima svoje mesto u toj raspodeli nadležnosti za ostvarivanje bezbednosti na tom prostoru. lokalna samouprava. poštovati specifičnosti lokalne zajednice i mogućnost da različite lokalne zajednice imaju specifične potrebe. prikazane su nadležnosti lokalne samouprave. kulturne organizacije i institucije. a koje mogu imati direktan ili indirektan odraz na bezbednost u zajednici? U istraživanju je predstavljen rad policije. škola. Upravo zato je potrebno da shvate značaj uključivanja svih prisutnih aktera lokalnog života na zajedničkim projektima rešavanja bezbednosnih problema. biblioteka. čišćenje.

Možemo konstatovati da se dimenzija ljudske bezbednosti. Saradnja policije i građana. Sarajevo. Policijski službenik koji se u tradicionalnom načinu policiranja smatra samo izvršiocem. str. a njen primarni zadatak je da interveniše kada problemi koje ima pojedinac ili sukobi unutar grupe uključuju nezakonite radnje. Office of Public Affairs Embassy of the United States of America. a s druge strane. kako bi zajedničkim snagama mogli rešavati probleme koji ugrožavaju javnu bezbednost.5. 2004. ali i nosilac službe potrebne čitavom društvu. tj. koje se mogu analizirati upravo na prostoru lokalne zajednice. U skladu sa tim polazi od potreba i očekivanja građana i posmatra policiju kao njihov uslužni servis. postaje tako aktivni učesnik procesa odlučivanja i rešavanja problema od najvećeg značaja za bezbednost građana. menja se i organizaciona struktura i filozofija upravljanja policijom. Policija je po definiciji organizacija koja nije vojnog tipa. koja oličava bezbednost zajednice. policijska uprava i zajednica. saradnje. manje ima sukoba zbog uloge policije u demokratskom društvu. odgovornosti i međusobnog uvažavanja. Jack Kuykendall. Ona je instrument vlasti. tako i na preventivnom planu. U suštini. ali i celokupno društvo i državu. omogućava uspeh policije kako na njihovom represivnom. Što su usklađenija očekivanja zakona. nivo samog policajca. između ostalog. zapravo ukršta sa svim drugim njenim dimenzijama. organizacije i okoline.175 Policija u lokalnoj zajednici jeste koncept čija je osnovna ideja razvijanje saradnje između policije i građana. Policija i društvo. prepoznaje se osnovna uloga policije. 215 . 175 Roy Roberg. a što se jasno i potvrđuje kroz skup indikatora koji se predstavljaju dalje u radu. građani se ne posmatraju samo kao partneri u saradnji već i kao krajnji korisnici policijskih usluga. Policija kao izvor bezbednosti lokalne zajednice Činjenica da je policija jedan dinamičan sistem. Ulogu policije i ono što se smatra odgovarajućim aktivnostima i ponašanjem određuju zakon. a to je postići što viši stepen objektivne bezbednosti društva i jačati subjektivni osećaj sigurnosti kod građana. Bezbednost u lokalnoj zajednici i podsticanje ekonomskog razvoja. U svojoj osnovi ovaj koncept se zasniva na idejama i vrednostima liberalno-demokratskog društva. Zbog primarne orijentacije policije ka problemima lokalne zajednice i potrebama građana. po principima: partnerstva. na taj način. poverenja. podrazumeva da postoji interakcija policije i njenog okruženja. ali kojoj je država dala opšte pravo da koristi silu prilikom sprovođenja zakona. Promena se odvija u pravcu organizacione decentralizacije i prenošenja moći odlučivanja sa vrha na niže nivoe. Upravo kroz ovu lepezu poslova/nadležnosti lokalne samouprave prepoznaju se i sve dimenzije ljudske bezbednosti. John Crank.6. s jedne strane. 31. 6. Zadatak policije je da štiti istovremeno i građane kao pojedince. konsultacija.

godine. javlja se potreba uključivanja partnerstva sa zajednicom putem vladinih. nego i građanima. Programi rada policije u lokalnoj zajednici u Srbiji započeli su 2002. pa i u našem okruženju. 93. str. Prednosti i dobrobit koje zajednica ima od modela policije u zajednici. Angažovani su kancelarija Misije OEBS-a u Bujanovcu. Projekt se izvodi i u većini zemalja u tranziciji. Švajcarska agencija za razvoj u Požegi. U cilju zajedničkog ostvarenja javne bezbednosti sa zajednicom. 216 . policajci su odgovorni za svoje postupke ne samo svojim nadređenim. i nastojanja da se pridobije javno poverenje. čime se značajno poboljšavaju rezultati zaštite zajednice od kriminala i straha od njega. koji daje očigledno bolje rezultate od represivnog pristupa. Britansko odeljenje za međunarodni razvoj 176 Isto. iako patroliranje nije uvek ekonomično). socijalnih i obrazovnih institucija. još četiri međunarodne organizacije učestvuju u pružanju pomoći policiji Republike Srbije u oblasti rada policije u lokalnoj zajednici.176 jesu sledeće: policija se obavezuje da spreči kriminal. usluge policije su prilagođene tako da su određene reakcije osmišljene na osnovu potreba svakog naselja. Uporedo sa širenjem policijske uloge u modelu rada policije u saradnji sa zajednicom.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. do sada dominantnog. decentralizacija policije u urbanim sredinama u manje geografske zone odgovornosti patrolne policije. uvođenje programa praćenja zajednice. na prevenciju kriminala se više ne gleda samo kao na odgovornost policije. Preševu i Medveđi. javno nadgledanje policije je bolje. Kao osnovni elementi rada policije u zajednici ističu se: povratak pešačkim patrolama po reonima (podjednako su i velike i male policijske institucije počele da oživljavaju ovaj oblik rada policije u urbanim sredinama. a koje su zabeležene pri brojnim istraživanjima. da javnost prihvati patrolnu policiju. Pored Misije OEBS-a. Policija u lokalnoj zajednici je dominantan pristup u gotovo svim savremenim policijama sveta. Svaka lokalna zajednica u implementaciji ovakvog pristupa preduzima sve one potrebne aktivnosti koje su odgovor na bezbednosne probleme. a zbog toga i efikasnija u reagovanju na problem. jer više građana zna šta policija radi i zašto. većim učešćem građana u aktivnostima policije zajednica će postati organizovanija. a ne da samo reaguje na njega. Preventivni policijski rad na nivou lokalne zajednice i promenjen odnos policije i javnosti pokazali su se kao prihvaćen pristup.

br. tako i promena svesti onih koji obavljaju policijske poslove. uostalom. to se potvrđuje i u opštinama na prostoru Republike Srbije. počiva ovaj koncept.6. koji nepovoljno utiču na stepen poverenja između građana i policije u zajednicama sa mešovitom etničkom strukturom. pri čemu je posvećenost projektima od strane policije i zajednice vrlo velika. pa zbog toga projekciju planiranih promena treba gledati kao dugotrajan proces. Novom Bečeju. Tako je i „Program bezbednosti. Na osnovu iskustva zemalja koje su sprovele proces implementacije predviđeno optimalno razdoblje za planiranje i sprovođenje promena iznosi više godina (prema nekim procenama najmanje 5 godina). Realizacija koncepta „policija u zajednici“ gotovo je nemoguća u sredinama gde postoje izražene međuetničke podele i netrpeljivosti. Savet za bezbednost. 178 Prema: Reforma policije – najnovija događanja u Srbiji i Crnoj Gori. koji takođe aktivno participiraju. potrebna je kako politička podrška. objektivno gledano. način odvijanja i rezultati koje daje. Zvezdari. OSCE. Kragujevcu i Novom Bečeju) razvijaju sopstvene projekte za rad policije u zajednici i bezbednost lokalne zajednice. godine sve lokacije u kojima je sprovođenje projekta rada policije u lokalnoj zajednici podržala vlada Velike Britanije (odabrane lokacije su u Vrnjačkoj Banji. već i u celokupnoj društvenoj zajednici. Ako se prate tempo. Novi Sad. Ovo iz razloga što je u takvim sredinama izuzetno otežano postizanje odgovarajućeg stepena poverenja i saradnje između policije i građana. 177 Primetna je neusklađenost naziva ovih tela. Bezbednost u lokalnoj zajednici (DFID) u beogradskoj opštini Zvezdara. na čemu. Za ostvarenje zadatog cilja i uspešnu realizaciju projekta i mnogobrojnih potprojekata i programa. i policija Kraljevine Norveške u Bačkoj Palanci i Novom Sadu u Autonomnoj pokrajini Vojvodini. Kanadska agencija za međunarodni razvoj (CIDA) takođe pruža podršku uspostavljanju opštinskih saveta za sigurnost177 u Smederevu i Kruševcu. U uslovima našeg društva realizacija ovog koncepta je otežana ne samo usled nedemokratske prirode društveno-političkog nasleđa. Prava slika o rezultatima i potencijalima koncepta „Policija u zajednici“ ističe i dobre i loše strane primene u praksi. već i zbog složene prirode međuetničkih odnosa. Od 2004. 2005. Da bi se u potpunosti primenio i zaživeo. sa tendencijom da obuhvate sve opštine. u skladu sa pozitivnim rezultatima i ispunjenim očekivanjima i nadležnih institucija i građana. sigurnosti i dostupnosti pravde na Balkanu“ vlade Velike Britanije u svojoj podršci programu rada policije u lokalnoj zajednici i inicijativama bezbednosti u zajednici dao značajne rezultate. Kragujevcu i Vrnjačkoj Banji. Odbor za bezbednost i slične. pa se u različitim izvorima nailazilo na termine: Savet za sigurnost.178 Projekt „Policija u lokalnoj zajednici“ zapravo sadrži niz potprojekata i programa koji se realizuju u Srbiji u navedenim opštinama. koji nije moguće precizno vremenski odrediti. nisu dovoljne samo promene u radu policije. 4. 217 .

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. uređivanje mehanizama unutrašnje kontrole u policiji i procedure za rešavanje pritužbi na rad policije. neophodna (stav 3) i uz izričitu zabranu nečovečnih postupaka (član 12) – tako da je predviđena mogućnost fleksibilnije organizacije policije u određenim područjima. konkretnog. ali je uzeta u obzir i domaća policijskopravna tradicija. uočava se pružanje jednake zaštite prava. policijske poslove i sva druga pitanja koja proizlaze iz ovih.179 Rešenja koja su data u Zakonu prate rešenja iz evropske pravne prakse. U skladu sa tim pripadnici policije dužni su da iste poslove izvršavaju poštujući utvrđene standarde (nacionalne i međunarodne). 6. U okviru istog poglavlja dalje su uređeni drugi važni poslovi i ovlašćenja policije. u jesen 2001. hitnog i humanog postupanja na svakom mestu i gde to zahtevaju razlozi bezbednosti (članovi 20–26). i pozivanje na određena načela i standarde kao vrednosti kojih se policija pridržava u svom radu. 218 . sloboda i bezbednosti svim građanima u primeni zakona i podršci vladavini prava (član 11. Kada je reč o osnovnim ciljevima. odnosno uslovâ i pravilâ za upotrebu nekih od tih sredstava. koje ne odražava potrebe efikasne zaštite i doslednog poštovanja ljudskih prava i sloboda. načinima i načelima vršenja policijskih poslova. niti potrebe pružanja efikasnog odgovora policije na ogromne izazove koje su nametnuli novi oblici kriminaliteta u zemlji i njenom okruženju. u službi zajednice ljudi i bez diskriminacije (stav 2). uvođenje novih elemenata u organizaciju policije. delimično ukidanje činova u policiji i uvođenje sistema zvanja umesto činova. prema radnoj problematici i saglasno potrebama neposrednog. Zakonski okvir i vanzakonske mogućnosti Novi Zakon o policiji na jedan drugačiji način normativnopravno uređuje koncept bezbednosti. godine. kao što su: pripreme i delovanje za vreme vanrednog ili ratnog stanja 179 Značajno je napomenuti da je već u prvim izveštajima eksperata Saveta Evrope i OEBS-a. određenje prema pravu na štrajk i profesionalno organizovanje pripadnika policije.5. njena struktura i način funkcionisanja počivaju na zastarelom zakonodavstvu. Generalno posmatrano. stav 1). ocenjeno da uloga naše policije u društvu. Među najvažnije novine Zakona mogle bi se ubrojati sledeće: preciznije uređivanje sredstava prinude. Zakon donosi detaljnije i za vladavinu prava pouzdanije pravno uređenje policije. ukidanje policijske rezerve i uvođenje pomoćne policije. a posebno da eventualna upotreba sredstava prinude bude legalna.1.

Zakon ima i određene propuste/manjkavosti. u saradnji sa organima lokalne samouprave. S tim u vezi član 6. a posebno onim subjektima koji se nalaze na prostoru lokalne zajednice. u vezi sa članom 3) i drugo. Bezbednost u lokalnoj zajednici (član 14). Mogućnosti koje proizlaze iz Zakona o policiji promovišu zakonit i profesionalan rad pripadnika policije. mere privremenog ograničenja. to se i vanzakonske mogućnosti slabo ili gotovo nikako ne uzimaju u razmatranje. verskih i drugih grupa sa područja organizacione jedinice. odnosno gradu i opštini. na dobrobit zajednice i u zaštiti prava na život i ostalih univerzalnih vrednosti. pružanje pomoći pri izvršenjima (član 16. manjinskim i drugim organizovanim grupama i samoorganizovanim pojedincima radi razvijanja partnerstva u sprečavanju ili otkrivanju delikata i njihovih učinilaca i ostvarivanja drugih bezbednosnih ciljeva. Novi koncept bezbednosti. zabrane kretanja ili nastanjivanja na određenim područjima usled narušenog javnog reda i mira (član 15). i s tim u vezi. kao što će se u daljim razmatranjima i uočiti.6. 180 Zakon o policiji. Zakona o policiji Republike Srbije predviđa saradnju policije sa organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave na preduzimanju mera radi ostvarivanja bezbednosti ljudi i imovine. Posmatrano u funkcionalnom smislu. Službeni glasnik Republike Srbije. 219 . kulturnih. subordinacije i drugi principi). Takođe je utvrđeno da policija sarađuje i sa drugim organizacijama. Sama činjenica da je policija institucija koja je u mnogim segmentima još uvek rigidna i ne „dozvoljava“ improvizacije. istinitosti. pa se u tom smislu mora i dalje raditi na njegovim izmenama. donekle po samoj prirodi posla (načela zakonitosti. kao i afirmaciji prihvaćenih univerzalnih vrednosti razvijenog sveta. obezbeđuje informisanje o stanju bezbednosti i vodi računa o zastupljenosti u saradnji pripadnika nacionalnih manjina i različitih etničkih. 139. zauzima stavove o prioritetima za bezbednost ljudi i imovine u pokrajini. ali i rada policije. U članu 17. policijski poslovi su u celini posvećeni ostvarenju zaštite i bezbednosti svih ljudi. ali i ne-državnim subjektima. Rukovodilac nadležne organizacione jedinice policije. br. a posebno u veoma osetljivoj oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. takođe upućuje na sve veći značaj saradnje policije sa drugim državnim. tačnosti. 101/05. podnosi predloge rukovodiocu nadležne organizacione jedinice policije. Međutim. istog zakona takođe se kaže da skupština odnosno organ teritorijalne autonomije i lokalne samouprave: razmatra stanje bezbednosti u pokrajini odnosno gradu i opštini.180 Novi Zakon o policiji Republike Srbije predstavlja značajan korak ka ujednačavanju pravnih normi Republike Srbije sa standardima EU i Saveta Evrope. str.

depolitizacije. još uvek veoma daleko od ideala. Prema ovoj studiji.2. ističe upravo potrebu formiranja gradske policije.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. novi Ustav omogućava formiranje ovakvog vida policije. u okviru koje je nužno sprovesti reformu lokalne vlasti i njenog odnosa sa državnom vlašću. U skladu sa ovim jasno je da je i depolitizacija. već i nižih policijskih nivoa. jer omogućava da lokalna policija u dogovoru sa lokalnom samoupravom prilagodi strategiju prema sopstvenim potrebama-specifičnostima i da odlučivanje bude tamo gde se preduzimaju određene aktivnosti. mora se konstatovati da od perioda „demokratskih promena“ nisu postignuti značajni rezultati. dok bi vrh policijskog aparata trebalo da bude stavljen pod kontrolu opštinskih i gradskih uprava. demilitarizacija. posebno kada su u pitanju inicijative. ne samo kod viših. jer i problemi vezani za ovaj proces nisu tako jednostavni. Naime. što nije sporno. a izveštaje o svom radu podnosili bi i gradskim i republičkim vlastima. 6. 181 Studija „Bezbednost na lokalnom nivou“. a finansirala bi se iz republičkog i gradskog budžeta. ovlašćenja policije i slične teme. a neophodan preduslov jeste usvajanje Zakona o glavnom gradu. Decentralizacija podrazumeva daleko veći obim autonomnosti u odlučivanju i organizaciji rada.181 Na ovaj način bi se obezbedilo da rad policije bude demokratičniji. Lokalna policija bi bila formirana i u skladu sa standardima Evropske unije i na osnovu iskustva velikih evropskih gradova. Broj policajaca određivali bi zajedno MUP i Grad Beograd. standardi. Decentralizacija. odgovornosti. mada je sada još uvek teško dati odgovor na pitanje šta znači decentralizacija u odlučivanju. Još uvek je izraženo centralizovano upravljanje. Decentralizaciji treba dati prednosti u onim oblastima gde je to moguće i u elementima koji doprinose razvoju policije u zajednici. depolitizacija i dekriminalizacija policije u lokalnoj zajednici Da bi se koncept „policija u zajednici“ mogao uspešno razvijati i u našoj zemlji.5. Očekivanja idu u pravcu rešenja po kojem bi nacionalna/državna vlast trebalo da zadrži određene policijske snage za specifične namene. gradska policija bi i dalje bila pod ingerencijom MUP-a. 220 . Prema ovom predlogu. demilitarizacije i dekriminalizacije policije u lokalnoj zajednici. koju je izradio i početkom ove godine predstavio Centar za studije bezbednosti i istraživanje terorizma Instituta za političke studije u Beogradu. a ograničen je i prostor za manevar kod specifičnih lokalnih situacija i radnji koje nameću potrebu stvaranja lokalne policije. treba postaviti veoma važna pitanja o kojima se mora raspravljati i koja se urgentno moraju rešavati. takođe. Čitava reforma policije se mora odvijati u skladu sa politikom decentralizacije. ljudska prava. Kada je reč o decentralizaciji policije. gradski policajci bi imali pravo da nose oružje. gradovi u Srbiji imali bi pravo da sami odluče da li je njima ovakav vid policije potreban ili ne. da služi interesima većine građana i samim tim bi bilo teže staviti ga pod monopolsku kontrolu jedne političke elite. dakle. a odnose se na procese decentralizacije. kada imamo izražene velike probleme u lokalnoj zajednici. Ovaj princip u razvoju koncepta policije u zajednici svake sredine veoma je značajan.

kao i sve ozbiljniji organizovani kriminal. kadrovske. Partnerstva policije i drugih subjekata lokalne zajednice Razmatrajući mogućnosti saradnje kroz partnerstvo i integraciju mnogobrojnih institucija i organizacija iz lokalne zajednice (u kojima je policija gotovo uvek jedan od partnera). OEBS i Savet Evrope insistiraju na demilitarizaciji.3. Nerazjašnjena teška krivična dela. Prema novom Zakonu o policiji. veze koje postoje između pripadnika policije i „kontroverznih biznismena“ (naročito prisutno na lokalnom nivou) dodatno čine problem kompleksnim i udaljavaju sve zainteresovane od konačnog rešenja. Tim povodom se još mnogo mora raditi i na poboljšanju zakonskog rešenja i na doslednoj primeni rešenja koja su već predviđena zakonom. odvojena je politička uprava od profesionalne. predstavljaju značajne indikatore snažnog međuuticaja kriminalnih grupa i policije. ali samo formalno. a pre svega u državnim institucijama. zbog čega svi subjekti moraju da prate promene koje se dešavaju u njihovoj sredini. pa tako i policijskog školstva.5. Korupciju unutar policije veoma je teško dokazati. zapostavljajući nacionalne zakone.6. što dovodi do deprofesionalizacije policije. uočava se kako je važno da se ostvare dva najbitnija zadatka: identifikovati. Bezbednost u lokalnoj zajednici Kada je reč o demilitarizaciji. Suštinska depolitizacija. ključno pitanje je još uvek zastupljen vojni način razmišljanja i odnosa između viših i nižih nivoa odlučivanja. decentralizacija i profesionalizacija će po mišljenju OEBS-a i Saveta Evrope nastupiti kada se zakonskim rešenjima odvoji politička uprava koju predstavlja uprava policijske službe. u potpunosti iskoristiti sve raspoložive (finansijske. između ostalog. s obzirom na visok nivo korupcije u društvu u celini. i to prema identifikovanim bezbednosnim problemima (svaki problem zahteva angažovanje odgovarajućih subjekata u preveniranju tog ili sličnih/srodnih problema). depolitizaciji i profesionalizaciji policije u celini. Takođe. Korupcija u policiji je naročito rasprostranjena u situacijama kada policajci povređuju ljudska prava i zanemaruju prihvaćene principe rada policijske profesije. što se vidi. Kriminalizacija policije predstavlja veliki problem. iako su njene manifestacije očigledne u celoj Srbiji. Zakon o policiji još uvek sadrži vojni koncept rada u policiji. i po ovlašćenjima koja ima ministar u upravljanju kadrovima. institucionalne) potencijale zajednice. 221 . iako novi Zakon o policiji predviđa ukidanje činova (zadržani su samo kod specijalnih jedinica – žandarmerije). koji postoje u toj sredini. prostorne. 6. Korupcija policije predstavlja jedan od najvećih problema kada je reč o ovom obliku ugrožavanja. u skladu sa zahtevima OEBS-a i SE-a. a zatim i odstraniti sve „štetne“ uticaje (različiti oblici ugrožavanja i pretnji).

odnosno. za ovo telo je bitno da ga svojom odlukom obrazuje skupština opštine i da ima svoju strategiju pre svega u praćenju i procenjivanju. kroz konsultaciju sa lokalnom zajednicom i analizu raspoloživih podataka. tako da se identifikuju problemi i prioriteti koji utiču na bezbednost građana (pored ostalih. Zakonska neobaveznost ne znači istovremeno da neformalni oblici saradnje gube na kvalitetu i značaju koji mogu imati za zajednicu gde i nastaju. načelnik OUP-a ili komandir policijske stanice. osnivanje radnih grupa koje se bave rešavanjem pojedinačnih problema i u vezi sa tim projektuju akcione planove koji jasno definišu pristup rešavanju određenog problema. to mogu biti i problemi koji nastanu u školi.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Pored toga. operacionalizovane u formiranju Saveta za bezbednost/sigurnost. predstavnici opštinskih tela. Članovi Saveta za bezbednost su: predsednik opštine/gradonačelnik. izrada godišnjeg lokalnog plana za bezbednu zajednicu. Zadaci opštinskih saveta za bezbednost. na preduzimanju mera radi povećanja bezbednosti ljudi i imovine. jesu: analiza lokalne bezbednosne situacije. 6. bezbednost u saobraćaju.1. socijalnih. predstavnik Opštinskog suda. vlasnici lokalnih preduzeća i predstavnici lokalne zajednice koji odslikavaju etnički sastav te zajednice. predstavnik saveta za međunacionalne odnose (tamo gde takav savet postoji). vandalizam i slični ekscesi). Savet za bezbednost/sigurnost Osnovni cilj formiranja ovakvih tela čini to da se kroz partnerski odnos u Savetu rešavaju lokalni problemi koji utiču na bezbednost i osećaj sigurnosti u zajednici.3. obavezne. Priroda posla policije kao državne institucije sama po sebi podrazumeva kontakt sa svim akterima društvenog života i u redovnom obavljanju dužnosti i kada to nalažu posebne okolnosti. između ostalih. lokalitetima gde postoji značajno narušavanje životne sredine. nevladinog sektora. 222 . krađa poljoprivrednih useva. koji je zasnovan na rezultatima analiza. Relacije koje nastaju ili se grade između policije i pojedinih subjekata društva mogu biti labavije ili čvršće. predsednici mesnih zajednica. ali isto tako i neobavezne/neformalne. Kao što predviđa i novi Zakon. zdravstvenih i inspekcijskih službi.5. uspostavljene na osnovu ličnih inicijativa subjekata u zajednici. policija pre svega sarađuje sa organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. a koji će omogućiti da se lokalni problemi i prioriteti rešavaju kroz saradnju i partnerski odnos. ako su propisane zakonom ili nekim drugim normativom. obrazovnih institucija. U nekim opštinama (pre svega onim gde se sprovodi projekt „policija u zajednici“) došlo se do stvaranja određenih preventivnih strategija i artikulacija bezbednosne procene lokalne zajednice. „sumnjivim“ mestima gde se okupljaju mladi.

autori evaluacije daju i preporuke. Kada su rezultati ove evaluacije u pitanju. Na mestima gde su uspostavljene podgrupe u Savetu nema komunikacije i nadgledanja od strane glavnog saveta.2. godine evaluaciju182 pilot-projekta „Policija u lokalnoj zajednici i bezbednost zajednice u Srbiji“. 2–3. uz praćenje i ocenjivanje aktivnosti preduzetih u cilju rešavanja tih problema. Nauka. Beograd. Ministrastvo unutrašnjih poslova Republike Srbije i Odeljenje za međunarodni razvoj britanske vlade (DFID) sproveli su tokom 2004. određivanje radnog rasporeda i davanje povratne informacije predstavljaju slabe tačke u funkcionisanju saveta. identifikuju nedostaci i daju preporuke za dalji rad. u slučajevima kada je neophodna. pružanje pomoći u formulisanju multiagencijskih rešenja.6. No. Policija sprovodi ili organizuje edukaciju školske omladine u pogledu opasnosti od zavisnosti i ponašanja u saobraćaju. zatim da savet za bezbednost snosi odgovornost za svoje funkcionisanje i da postoje mehanizmi koji obezbeđuju efikasnu komunikaciju i izveštavanje. 215–236. Škole Kada je reč o saradnji policije i škole. U skladu sa tim. 6. rukovođenje. 223 . Bezbednost u lokalnoj zajednici analiza i revizija lokalnih resursa/budžeta. 183 Dave Mellish. pri čemu treba jasno naglasiti njegovu asistenciju pri identifikovanju lokalnih bezbednosnih problema. pa krajnji rezultat ukazuje na ozbiljnu neefikasnost. 2004.183 Tako na primer. kako bi se pomoglo Ministarstvu unutrašnjih poslova u pripremi za dalje implementiranje ovog koncepta rada na ostale delove Republike Srbije. Zoran Đurđević.5. danas postoje i razvijaju se mnogi programi koji tu saradnju čine složenijom i kvalitetnijom u odnosu na raniji period. kako bi se obezbedila finansijska pomoć radnim grupama u savetu za bezbednost. a neke od njih su: preispitati funkcionisanje saveta za bezbednost. Neki saveti se više od godinu dana nisu ni sastali. izrada lokalnog plana komunikacije. a odnose se na savete za bezbednost. bezbednost. IX. Uopšteno govoreći. Edukaciju najčešće prolazi sva 182 Svrha evaluacije je bila da se proceni do kojeg su stepena principi rada policije u lokalnoj zajednici i bezbedne zajednice primenjeni na pilot-lokacijama.3. i slično. neki od pojedinaca s kojima su obavljeni razgovori smatraju da su saveti isuviše politizovani i da ne predstavljaju zajednicu na pravi način – po njihovom mišljenju je za imenovanje u savet bitnije kako se neko zove nego kakav doprinos može da pruži. „Rezultati evaluacije projekta policija u lokalnoj zajednici i bezbedna zajednica u Srbiji“. Koordinacija rada opštinskog saveta za bezbednost i njegovih radnih tela najčešće se vrši od strane predstavnika opštinskih vlasti i policije. činjenica je da ukazuju na postojanje ozbiljnih problema u vezi sa funkcionisanjem Saveta za bezbednost. koordinacija. vol. policija.

takmičenja u poznavanju propisâ iz oblasti bezbednosti saobraćaja i saobraćajnih veština itd. preduprede „kritične situacije“ i da se racionalno ponašaju. str. Opšti/globalni nivo planiranja proističe iz potrebe da se utvrde modeli i osnove. ali se dešava da u nekim lokalnim zajednicama ona nije organizovana. posebnom. Prema: Želimir Kešetović. nadležnog tela. deca se uče ponašanju na ulici.186 Prevencija delinkvencije mladih planira se i programira na više nivoa opštosti. školska omladina. 224 . U nekim belgijskim gradovima uređeni su specijalni saobraćajni parkovi. br. primena formulara koji se popunjava u slučaju pretnje o podmetnutoj bombi. 541. posebno u uslovima novih bezbednosnih rizika i pretnji. odnosno. posebni/lokalni nivo planiranja preventivnih aktivnosti više je orijentisan na utvrđivanje konkretnih mera. naročito na raskrsnicama. u delovima lokalne zajednice koji više pripadaju ruralnim sredinama i gde se pogrešno procenjuje da zbog nerazvijenosti saobraćajne infrastrukture nema ni potrebe za tim. Uprava kriminalističke policije MUP-a Republike Srbije. konceptualni okvir prevencije na nacionalnom nivou. pretraživanja i evakuisanja svih lica. 185 Jedan od oblika edukacije odnosi se na pretnju o podmetanju bombe. donet od strane direktora škole. audio-vizuelna. Viša škola unutrašnjih poslova. kako na sprovođenju programa.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. u većim gradovima. 184 Zapravo. na primer. 5–6/2000. i tzv. a projektuju se i dijapozitivi i filmovi o saobraćaju. Zemun. godine je izdala priručnik za edukaciju „Oblici pretnji o podmetanju bombe – pozovite ‘92’ i odmah počnite evakuaciju“. odnosno lokalnom.184 Uspeh ovakvih aktivnosti podrazumeva da se policija na nivou lokalne zajednice dogovara i sa lokalnim ekspertima iz te oblasti. Policija deli i komentariše prospekte koje su sačinili stručni organi. organizuju saobraćajne školske patrole da bi se povećao stepen bezbednosti škole i školskog okruženja. 2004. Značajno je i uvođenje novih oblika edukacije kojima se potencijalne žrtve uče da izbegnu. Bezbednost. Edukacija pokriva širok spektar prezentovanja ovih programa. uz pravovremeno pozivanje broja 92. pojedinačnom nivou. preko štampanog materijala.185 Velika pažnja se posvećuje saobraćajnom vaspitanju omladine za koju se organizuju kursevi za sprečavanje saobraćajnih nezgoda. tj. raznih simulacija i slično. Nama je posebno značajan nivo planiranja preventivnih akcija na lokalnom nivou. Naravno da se veća efikasnost u edukaciji ostvaruje ukoliko svi učesnici (nadležna ministarstva) daju veći doprinos u izradi i donošenju ovih programa i ako se na njihovoj realizaciji angažuju eksperti. Tako se može govoriti o planiranju na opštem/globalnom nivou. 186 U nekim zemljama se. „Odnos policije i javnosti“. da se prave program i plan edukacije i sa više ekipa kvalitetno uključuju sve škole. dakle. U okviru ovog priručnika je dato uputstvo o neophodnosti postojanja plana u slučaju podmetanja bombe. tako i na obezbeđivanju potrebne literature. Za razliku od opšteg. sa roditeljima dece. aktivnosti i njihovih nosilaca radi efikasnijeg sprečavanja vršenja odgovarajućih vrsta krivičnih dela odstranjivanjem uslovâ kriminalnog ponašanja lokalnog nivoa. gde se policija zajedno sa ostalim subjektima pojavljuje kao nosilac mnogobrojnih akcija na pripremi i izradi programa prevencije delinkvencije mladih.

roditelja i osoblja škole). imaju svog „školskog policajca“. prikupljanje i analiza izveštajâ o kriminalnim aktivnostima.6. koji se odvijaju u organizaciji Pravosudnog centra Beograd za obuku i stručno usavršavanje. 225 . i to: prikuplja. vodi evidencije učenika sa više prekršaja. a često i UNICEF-a. roditelja i školskog osoblja za praktičan rad. ako zbog okolnosti slučaja ne može da postupa ovlašćeno službeno lice posebno osposobljeno za rad sa maloletnicima. jesu: animiranje učenika. Bezbednost u lokalnoj zajednici Pored već nabrojanih. koordinacija rada bezbednosnih agencija u školskom okruženju. prema članu 38. angažuju se radi rešavanja problema delinkvencije realizovanjem preventivnih programa koji su u skladu sa socijalnim problemima lokalne zajednice. prestupništva mladih i krivičnopravne 187 Kao što je i novi Zakon o policiji definisao primenu ovlašćenja prema maloletnim i mlađim punoletnim licima i u predmetima krivičnopravne zaštite dece i maloletnika. primenjuju ovlašćena službena lica posebno osposobljena za rad sa maloletnicima. koordinacija grupa za prevenciju kriminala. školskog osoblja i školske imovine. sprovodi češće patrole u zoni škole. sa ulogom savetnika i nadzornika u okruženju škole i koji brinu o bezbednosti učenika. poredi trenutno važeće podatke sa sličnim iz prethodnih godina i ukazuje na trend ili tendencije širenja pojedinih bezbednosnih problema na tom prostoru. modifikovanje planova obezbeđenja škole. Izuzetno. između ostalih. policijska ovlašćenja može primeniti drugo ovlašćeno službeno lice. što se na primeru mnogih policijskih stanica i poštovalo. Policijski službenici. mogu se izdvojiti još neke aktivnosti koje policija sprovodi prema školi. naročito u periodu između dve smene i za vreme odmora. organizuje edukaciju o prevenciji kriminala (edukacija učenika. Neke škole. ova ovlašćenja. prati aktivnosti lokalnih bandi i analizira kakva je njihova veza sa pojedincima iz škole. s posebnim osvrtom na učesnike kriminalnih radnji koji potiču iz školske populacije. sveobuhvatnom analizom utvrđuje koji su najčešći prestupi i vrši lociranje njihovog „žarišta“. Njegovi zadaci. u saradnji sa građanima. analizira i daje na uvid podatke odgovarajućem školskom telu o stanju kriminala u lokalnoj zajednici. Policijski službenici koji su stekli posebna znanja187 iz oblasti prava deteta. čiji problemi sa kriminalom ne mogu biti rešeni uobičajenim „povremenim“ radom školskog osoblja i „policajaca posetilaca“. dakle. Neki od seminara koji su organizovani (u obavezi su da prisustvuju na najmanje 3).

godine na poslovima školskog policajca angažovano je oko 250 radnika MUP-a RS. a u saradnji sa Biroom za informisanje Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. nastavnicima i roditeljima. zaštite maloletnih lica.3. Jedan u nizu realizovanih programa jeste i „Prevencija kriminala nad školom i učenicima“. U tom kontekstu su veoma značajni partnerski odnosi policije i medija. u saradnji sa direktorima škola i psihološko-pedagoškim službama obrazovno-vaspitnih ustanova na teritoriji Republike Srbije realizuju preventivne aktivnosti kod školske dece i omladine po modelu radionica. informisanje građana o radu policije. Zakonika o krivičnom postupku. 2004. Mediji U skladu sa obavezama policije koje proizlaze iz člana 5. U periodu do oktobra iste godine održano je ukupno 11 okruglih stolova u sledećim sekretariodnose se na prava deteta. Beograd.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. 6. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije uspostavlja osnovne standarde u oblasti komunikacije sa medijima. Uprava kriminalističke policije MUP-a RS. 188 Podsetnik za realizaciju edukativnih radionica sa učenicima. od čega 110 u Beogradu. Proces tranzicije u Srbiji praćen je porastom stope kriminala. u februaru 2005. godine započeta je realizacija projekta Unapređenje odnosa policije i medija u Srbiji. 226 . Zakona o javnom informisanju i Zakonu o slobodnom pristupu informacijama. i afirmativnim odnosom policije prema medijima i načinu na koji komuniciraju. važno je uspostaviti kontinuirano poverenje građana u policiju. Zakona o policiji.5. omogućavanje i realizovanje susretâ sa medijima kako bi se objasnio rad policije. pri čemu se mora razvijati dvosmerna efektivna saradnja. U organizaciji Misije OEBS-a. a to su: Prestupništvo mladih i postupanje prema maloletnim učiniocima krivičnih dela. visokim nivoom korupcije i nizom drugih bezbednosnih problema. Policija i mediji predstavljaju značajne društvene institucije koje u velikoj meri utiču na kvalitet života građana. člana 3.188 Tokom školske 2005/06.3. poboljšanje razumevanja uloge i odgovornosti policije kroz transparentne. Glavni ciljevi policije Republike Srbije u oblasti odnosa sa javnošću jesu: informisanje na otvoren i korektan način o događajima koji uključuju policiju. između ostalog. posebno organizovanog. kao i Psihološki i etički aspekti uspostavljanja odnosa saradnje policije i dece u sukobu sa zakonom. Da bi se celokupno društvo suprotstavilo ovim problemima. aktivne i redovne medijske i javne kampanje. a ono se stiče. uspostavljanje principa vladavine prava i funkcionisanje pravne države. i 2006/07. primena standardne procedure u odnosima sa medijima.

na kojima se vrši analiza bezbednosnih problema. karakter i ciljeve medija. Kragujevac. nedefinisanost procedura. organizaciono postavljanje službe za odnose sa medijima u celoj Republici. opredeljuju načini njihovog rešavanja. uspostavljanje savremene i jasne procedure međusobne komunikacije policije i medija. velike oscilacije u procesu reformi policije utiču na sistemska rešenja koja otežavaju poboljšanje odnosa policije i medija. Šabac. uz neophodnu decentracizaciju. ne postoji izgrađena svest o neophodnosti izgradnje istinskog partnerstva ni kod predstavnikâ policije ni kod predstavnikâ medija. češće konferencije za štampu. Bujanovac. Kikinda. jasno izražen hijerarhijski mentalitet i nemogućnost samostalnog donošenja odluka na nižim nivoima (lokalni). 6. Niš. odgovarajuća edukacija i policije i medija i slično.5. odgovarajuća rešenja načina efikasne komunikacije na lokalnom nivou. Osnovni zaključci na kraju prve faze projekta189 glase: policija nije dovoljno otvorena i nema strategiju odnosa sa javnošću i politike prema medijima. utvrđuju nosioci poslova i zadataka i ocenjuju kriterijumi uspeha – očekivani rezultati. kao što je i „policija u zajednici“. nejasni propisi kojima se reguliše stepen tajnosti informacija. nedovoljna obučenost novinara koji prate problematiku policije i bezbednosti i policajaca u delu koji se odnosi na prirodu. Subotica. Zaječar. U skladu sa ovim rezultatima očekuje se izgradnja strategije koja će regulisati odnose MUP-a Republike Srbije sa medijima. formulisanje konkretne politike odnosa sa medijima. Požarevac. OEBS. Takođe su neophodni veća otvorenost policije. Građani Kao što je već i naglašeno. 189 Završni izveštaj prve faze projekta Unapređenje komunikacije između medija i policije. ali i druge projekte povezane sa tim. koja će doprineti većoj brzini informisanja. Užice i Beograd.6.4. odnosno formiranje zajedničkih tela policije i građana u okviru lokalne zajednice. dogovaraju zajedničke strategije. Bezbednost u lokalnoj zajednici jatima unutrašnjih poslova: Vranje. model organizacije policije još uvek je visoko centralizovan. od suštinske važnosti za razvoj koncepta „policija u lokalnoj zajednici“ jeste partnerski odnos. ovlašćenja i odgovornosti policajaca na lokalnom i regionalnom nivou. pre svega ovlašćenja predstavnikâ OUP-a da daju početne informacije. Beograd. a tu su i birokratske procedure. neodgovornost za javnu reč.3. decembar 2005. 227 . Novi Pazar.

Javnost od policije očekuje da rešava brojne probleme. Realizacija projekta „Od vrata do vrata“ u Kragujevcu. kroz koju se oni u potpunosti obaveštavaju o značaju i mogućnostima koje pruža ovaj oblik saradnje i organizovanja policije i građana. Problemi u drugim opštinama su slični. džeparenje u gradskom prevozu. presretanje po mračnim haustorima i ulazima zgrada i 190 Moguće je probleme definisati u smislu problematičnih područja (parking. osobama pod dejstvom alkohola i sličnim izgrednicima. nalaže da se u svim lokalnim zajednicama. ali imaju i određenu meru specifičnosti. policajci redovno sastaju sa građanima. prisutni su drugi oblici neformalne saradnje građana i policije. remećenje javnog reda i mira. ekonomski i komunalni problemi. pa i drugih sličnih aktivnosti. Doprinos razvoju ovakvog modela rada čini prethodna obuka policije i građana. organizovani kriminal.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. neosvetljenost parkinga. Policijski oficir odgovara na zahteve građana odmah ili nakon prikupljanja potrebnih informacija. kao što su: zloupotreba droga. U okviru savetovališta građani mogu da dobiju informacije i savete. na svim nivoima. S obzirom na to da se ovi problemi mogu definisati na različit način. u ugostiteljstvu) ili specifičnoj društvenoj grupi (maloletničke bande). pa su tako problemi koji se javljaju još i: psi lutalice. koja se sprovodi od 2003. Sektorski način rada. kao što su organizovanje rekreativno-sportskih i kulturnih druženja. školskog policajca i drugih oblika neposredne saradnje policije i građana. ili u terminima konkretnih profesija (na primer. rad policajca pozornika. Ovo su primeri samo nekih svakodnevnih problema sa kojima se policija susreće u svom radu. uništavanje privatne i društvene imovine. stambena četvrt i slične zone). problemi sa skitnicama. Međutim.190 mora se uvažiti i činjenica da se svi problemi ne opisuju kao pogrešna ili nelegalna ponašanja. Međutim. do mesnih zajednica. ukažu na probleme i traže njihovo rešavanje u pogledu svih bezbednosnih problema i drugih pitanja koja su u nadležnosti policije. kvartova i kućnih saveta. Pored ovog. 228 . nasilje u porodici. lokalne zajednice. razgovaraju o njihovim problemima i načinima njihovog rešavanja. korupcija. još preciznije. ta ista javnost očekuje od policije rešavanje takvih problema kao što su tuče u ugostiteljskim objektima. dala je značajne rezultate u smislu identifikovanja najčešćih problema koje imaju građani. godine. od opštinskih saveta za bezbednost. Često se stvarni problemi od strane građana definišu kao policijski problemi i policija se prepoznaje kao subjekt koji rešava sve nepoželjne aspekte i oblike života u zajednici. problem brze vožnje u nekim tranzitnim ulicama. mnogo preciznije je ako se ti problemi definišu kao društveni problemi odnosno kao problemi društvene ili. problem narkomanije i slični. a neki od njih su: krađe iz vozila. Savetovalište za građane se organizuje u prostorijama policijskih uprava i policijskih stanica u gradovima Srbije. maloletnička delinkvencija i bezbednost u školama.

koji reguliše način delovanja. Partnerstvo policije se očekuje i sa drugim subjektima iz lokalne zajednice. sadržaj rada. ne-državni sektor bezbednosti. oštećenja automobila na parkinzima. imovine i poslovanja. projekt prevencije maloletničke delinkvencije. kršenje javnog reda i mira od strane alkoholičara.5. jesu: projekt prevencije nasilja u porodici. projekt prevencije kriminaliteta dece. 229 . Savetodavne grupe građana predstavljaju forume na kojima sve strane mogu da iznesu svoje probleme vezane za lokalnu sigurnost. kao i da razgovaraju o njima. privatne agencije i preduzeća za obezbeđenje lica.6. bicikala. Bezbednost u lokalnoj zajednici pljačkanje. Bujanovca i Medveđe da doprinose svojoj budućnosti putem pune saradnje sa policijom i aktivnosti vezanih za sigurnost lokalne zajednice u skladu je sa razvojem istinski promišljene i delotvorne policije. a odnose se na prevenciju pojedinih formi kriminaliteta.4. projekti edukacije potencijalnih žrtava razbojništva. s obzirom na okolnost da još nije donet adekvatan zakon. krađe automobila. 191 Posebno je zanimljiv tzv. 6.191 nevladine organizacije (posebno u domenu bavljenja nekim vidom bezbednosti građana u zajednici) i mnoge druge. Strategije – programi Projekt „policija u zajednici“ po svojoj je sadržini složen i čine ga mnogobrojni potprojekti i programi koji se sa različitim rezultatima sprovode u opštinama u Srbiji. gde će se svi važni akteri uključiti u konstruktivno rešavanje problemâ. tuče na fudbalskim utakmicama. Važno je primetiti da se. opasnosti usled neregulisanog saobraćaja u delovima naselja. kao i uslove pod kojima ne-državni subjekti ostvaruju saradnju sa policijom. godine tim Misije OEBS-a za rad policije u lokalnoj zajednici organizuje sastanke savetodavnih grupa građana na jugu Srbije u cilju otvaranja puteva za dijalog između policije i građana i unapređenja saradnje između predvodnika lokalnih zajednica i predstavnika lokalne policije. motora. projekt edukacije i zaštite školske omladine. Davanje prava građanima Preševa. u cilju pronalaženja lokalnih rešenja za lokalne probleme. ovlašćenja. projekt prevencije narkomanije. naročito oko škola. krađe mobilnih telefona. a kao značajni se ističu još i sudstvo i tužilaštvo. nakon evidentiranja problema od strane policije i rešavanja istog u domenu njenih nadležnosti otvara mogućnost uključivanja svih drugih „zainteresovanih“ subjekata u zajednici i stvaranje mreže. usklađen sa bezbednosnim potrebama zajednice. narkomana ili drugih „problematičnih“ osoba itd. Tokom 2005. Neki od njih koji se sprovode u Kragujevcu. centri za socijalni rad. vojske i žandarmerije. zdravstvene ustanove.

čime se omogućavaju bliža saradnja sa građanima. socijalnih službi. Generalno posmatrano. Tokom 2003.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. a otprilike isto toliko (43%) traži bolju kulturu komunikacije sa građanima. projekt „Video-nadzora i kontrola ključnih tačaka u gradu“. a mnogo građana u Požegi nije previše zainteresovano za aktivnosti policije – 60% njih nema „građansku svest“ i ima malo ili nimalo kontakta sa policijom. Veliki deo datih odgovora još uvek odslikava percepciju „stare“ policije. predstavnicima pošta i banaka i razgovaraju o bezbednosti i mogućnostima za njeno poboljšanje. kafića. tužilaca. U Kragujevcu je održan serijal predavanja o nasilju u porodici u romskim zajednicama. prema kojima 72% ispitanika ima poverenje u policiju. nego bi i sami pružili pomoć policajcu ukoliko bi za tim bilo potrebe. 30% tvrdi da je nezadovoljno ili vrlo nezadovoljno. godine započela su i prva istraživanja o stavovima građana prema policiji u opštinama gde su se sprovodili pilot-projekti i potprojekti „policije u zajednici“. sudija. ipak nije po definiciji negativan. U opštini Zvezdara je u saradnji sa Autonomnim ženskim centrom objavljen protokol o angažovanju službi prilikom rešavanja navedenih problema. lokalnim preduzetnicima. 56% ispitanika je zadovoljno ili vrlo zadovoljno sposobnošću policije da rešava probleme. Na pilot-lokacijama gde se sprovodi projekt „policija u zajednici“ primenjuje se princip višestrukog pristupa slučajevima nasilja u porodici i pružanju podrške žrtvama nasilja. projekt prevencije korupcije. kao i jačanje mehanizama za izgradnju poverenja kao i pružanje mogućnosti za partnerski odnos u radu. nastavnika i zdravstvenih službi.5. projekti „Saobraćajna policija u zajednici“. To su veoma pozitivni pokazatelji jednog odnosa koji. Primer Požege daje sliku koja se ne razlikuje mnogo od one u drugim mestima gde se sprovode ovi pilot-projekti Misije OEBS-a. Treba naglasiti kako gotovo dve trećine ispitanika smatraju da policija ne tretira sve ljude jednako. Ovo pokazuju i dosta kontradiktorne brojke. Oko 45% ispitanika preporučuje bolji kontakt između policije i građana.5. 230 . U Vrnjačkoj Banji pripadnici policije se redovno sastaju sa vlasnicima restorana. 6. a 91% ne samo da je sigurno da će u slučaju potrebe dobiti pomoć od policije. Na svim lokalitetima se sprovodi i akcija „od vrata do vrata“. iako još izgleda nestabilan. Poverenje građana Upoznavanje sa opštim stavom zajednice prema policiji i uzrocima takvog stava može da pomogne policiji u uspostavljanju konstruktivnijeg odnosa sa članovima zajednice. Višestruki pristup uključuje angažovanje policije.

U kombinaciji sa nedostatkom odgovarajuće obuke za delovanje u multietničkim društvima. Od tog vremena je situacija u vezi sa etnički motivisanim incidentima u Srbiji. često se dešava da monoetnički sastav policije generiše negativne reakcije između nacionalnih manjinskih grupa.yu 194 Intervencije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od 3. marta 2004. Rad policije u multietničkim sredinama značajan je i zbog toga što su to sredine gde se pod određenim okolnostima javljaju međunacionalni incidenti ili incidenti nastali po verskoj osnovi i stoga se postavljaju specifični zahtevi organizacije i rada policije u takvim sredinama. 193 www. godine skup preporuka za organizaciju policijskog sistema u multietničkim sredinama. a u velikom broju slučajeva čak postaje i katalizator za konflikte. godine.6. oktobra 2004.192 S tim u vezi visoki predstavnik za nacionalne manjine (HCNM) pripremio je tokom 2005. između ostalih tema vezanih za nacionalne manjine. Koristeći kao izvor pre svega medije i analize događaja koje su oni izvršili u periodu 2005/2006.193 Mnogi analitičari konstatuju da postoji veza između etničkih odnosa na Kosovu i etničkih incidenata na području pod kontrolom vlade u Beogradu.cdcs. U izvesnom broju država ova institucija je naišla na odsustvo institucionalnih mehanizama koji bi podržali interakciju i saradnju između policije i osoba koje pripadaju nacionalnim manjinama. Projektom su obuhvaćene ne samo nacionalne manjine. prošla kroz nekoliko faza. dan pre eskalacije incidenata na Kosovu i njihovog prelivanja na Vojvodinu. čiji se rezultati tek očekuju.5. specijalnog izvestioca generalnog sekretara UN 19. a posebno u Vojvodini. Bezbednost u lokalnoj zajednici 6. koji se sprovodi u organizaciji Odeljenja za sprovođenje zakona Misije OEBS u Srbiji i Britanskog saveta.6. Sâm proces smirivanja imao je neujednačen ritam i spiralni tok. zajedno sa Upravom policije MUP-a Republike Srbije. Opšti trend je karakterisalo smirivanje etničkih tenzija u Vojvodini i u Srbiji posle uključivanja međunarodnih činilaca u rešavanje problema. Rad i organizacija policije u multietničkim društvima Visoki predstavnik za nacionalne manjine pri OEBS-u. kao što su pripadnici manjinskih seksualnih opredeljenja. nastao kao „instrument za sprečavanje konflikata u najranijoj fazi“ još 1992. oktobra 2004. bavi se i pitanjima policije u multietničkim društvima. monitoring OSCE-a (kraj oktobra 2004) i EU 231 . u izvesnom smislu je najavio nemački list Špigl već 16. godine.org. godine. kao izrazito multietničkom delu Srbije. Zbog toga je važno da se ulaže određeni napor kako bi se policija učinila reprezentativnijom za samu društvenu zajednicu kojoj služi i da se osnaži komunikacija između policije i nacionalnih manjina ne samo u smislu osnaživanja međuetničkih odnosa već i u cilju povećanja operativne efikasnosti policije. lica sa fizičkim ili mentalnim invaliditetom. Međuetničke incidente u Vojvodini.194 192 U međuvremenu je započela realizacija projekta „Odnos policije i manjinskih i socijalno ranjivih grupa“. u delu koji sledi hronološki će se predstaviti međunacionalni incidenti u Srbiji. već i druge manjinske i socijalno ranjive grupe. manjinskih političkih i religijskih uverenja.

izveštaj generalnog sekretara Saveta Evrope od 16. nastavljena je pojačana pažnja međunarodnih organizacija (OSCE. februara 2003. godine u Srbiji nastavio se trend opadanja broja i intenziteta međunacionalnih incidenata. 2004. u kojoj je došlo do prelivanja etnički motivisanog nasilja sa Kosova na ostali deo Republike Srbije. juna 2005. ključni razlog zbog kojeg se incidenti prema Romima ovde ne pominju jeste što oni ne predstavljaju specifičnost samo u Srbiji. ukida Ministarstvo za ljudska i manjinska prava SCG. ali je vlast u Srbiji pokušavala da pronađe način kako da eliminiše ovu Povelju iz pravnog poretka Srbije. jer je Narodna skupština Srbije Ustavnu povelju SCG i Povelju o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama SCG usvojila još 27. godini. Prema tumačenju većine pravnih eksperata. bilo preko misija za monitoring. Incidenata usmerenih prema Romima ima u značajnom broju. Tokom 2006. prestala je da postoji Državna zajednica Srbija i Crna Gora.) osniva se Služba za ljudska i manjinska prava. a njihovim monitoringom se bavi više organizacija. prema mesečnim dešavanjima:196 (početak februara 2005). Neki stručnjaci za ustavno pravo tvrdili su.co. Treba pomenuti da je Srbija jedna od učesnica Dekade inkluzije Roma (2005–2015) i da je vlada Srbije izradila posebne akcione planove za unapređivanje položaja Roma. januara odnosno 28. godine. postale su. juni. Ipak. kapacitete novoosnovane službe. prema drugom vladinom zakonskom predlogu – o prestanku važenja zakona SCG – delovi nasleđenih akata koji nisu u skladu sa Ustavom i propisima Srbije neće se ni primenjivati (to se odnosi i na delove Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama). doveli su do pozitivnih promena vezanih kako za broj incidenata tako i za stav organâ vlasti prema njima. poseta visokog komesara OSCE-a za nacionalne manjine Vojvodini 16. danas. Tokom 2006. Imajući u vidu ovu reorganizaciju i. CoE.yu. juna 2006. juna 2006. godine i s tim u vezi reagovanja/nereagovanja nadležnih institucija (policije pre svega). što je dovelo do snižavanja nivoa ljudskih prava i stepena njihove zaštite. prestala je da važi Ustavna povelja i Povelja o ljudskim i manjinskim pravima. decembra 2004. da je Srbija iz pravnog poretka državne zajednice nasledila Povelju o ljudskim i manjinskim pravima. Ipak. Prema: www. posebno. godinu. odredbe ustavnih akata nekadašnje Srbije i Crne Gore. februara 2005. međutim. oktobar 2006. poseta specijalnih izvestilaca ili na druge načine. kada je konstatovano smanjenje broja incidenata u odnosu na prethodnu. i vanredno zasedanje Komisije za jugoistočnu Evropu Evropskog parlamenta 6. EU). juna 2006. Uredbom Vlade Srbije (stupila na snagu 9. integralni deo ustavnog sistema samostalne Srbije – čak i formalno. prema tvrdnjama nekih eksperata. Proglašenjem nezavisnosti Crne Gore 3. kao i gotovo potpuno odsustvo bilo kakvog rada Saveta Vlade Srbije za nacionalne manjine. No. i bez deklaracije. koje čuvaju dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava. Vlada Srbije 8.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.195 Sledi hronologija dešavanja međunacionalnih incidenata u Srbiji tokom 2006. 196 Ovaj hronološki pregled ne obuhvata incidente usmerene prema Romima kao nacionalnoj manjini. 195 Zaštita nacionalnih manjina oslabila je i na ravni zakonske regulative u nezavisnoj Srbiji. na institucionalnoj ravni su smanjene mogućnosti organa uprave da adekvatno reaguju u slučaju neželjenih promena na planu zaštite pravâ pripadnika nacionalnih manjina. već evropsku i naročito 232 . Ovaj povoljan trend zapažen je već u 2005.

u Zrenjaninu razbijena stakla na mađarskom KUD „Petefi“. lokalna vlast u Rumi imenovala za sekretara jedne mesne zajednice čoveka protiv kojeg je bio vođen postupak za progon hrvatskog stanovništva u toj opštini tokom 1992. – Na ambasadu Albanije bačena manja eksplozivna naprava. koji su u decembru 2005. bez saopštenja policije. bez saopštenja policije. za desetak dana 120 građana je ovoj stranci prijavilo provale). obrazovanju. u Novoj Crnji fizički napadnuta trojica mladića mađarske nacionalnosti. policija reagovala. April 2006. Romi su posebno diskriminisana kategorija i od strane policije. policija iznosi podatak da su u ovoj godini zabeležena 104 krivična dela manje nego u prvom tromesečju prošle godine (2005). susret predstavnika iredentističke mađarske organizacije „Pokret 64 županije“. Mart 2006. na kojoj učestvuje i član opštinskog veća (organ lokalne samouprave) zadužen za kulturu. povučeni nakon intervencije pokrajinskog sekretara za obrazovanje i kulturu AP Vojvodine. S obzirom na to da spadaju u najranjivije društvene grupe. Bezbednost u lokalnoj zajednici Januar 2006. pri čemu se poseban pritisak vrši na nesrpsko stanovništvo (Hrvate i Mađare). 233 . jedinog nedeljnika na hrvatskom jeziku u Srbiji. policija traga za počiniocima. bez daljih saznanja. – Distribuirani udžbenici iz mađarskog jezika sa neprimerenim nacionalističkim sadržajima. socijalnoj zaštiti i zapošljavanju. ali se diskriminacija uočava i u pristupu državnim službama. rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. potpisali inicijativu za smenu radikalske vlasti u Savetu Mesne zajednice. ekstremno desne Srpske radikalne stranke i Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara u Novom Bečeju. inače i predsednik Saveta za međunacionalne odnose opštine Vrbas. – U delu Subotice građani organizovali civilne straže tokom noći zbog učestalih krađa.6. napadači privedeni. policija podnela krivičnu prijavu za izazivanje nacionalne. rasistički i antisemitski grafiti na spomen-logoru u Nišu. bez saopštenja policije. nacionalistički grafiti u Novom Sadu – policija je podnela krivičnu prijavu za izazivanje nacionalne. u Vrbasu održana promocija antisemitske knjige. zdravstvu. Romi su ponekad i žrtve policijske torture. Februar 2006. nema daljih saznanja. – U banatskom selu Srpski Itebej iscrtani kukasti krstovi na kućama. provala i razbojništva (prema podacima Saveza vojvođanskih Mađara. rasne i verske mržnje. policija izdala saopštenje. pojavio se na javnom skupu u majici JSO (deo Miloševićeve tajne policije čiji su pripadnici osumnjičeni da su ubili predsednika vlade Srbije). Sprega policijskih i pravosudnih struktura dovodi do toga da u slučajevima policijske torture nad Romima niko ne odgovara. nakon odluke vlade Srbije o uvođenju istočnoevropsku pojavu. a posle reagovanja brojnih stranaka i NVO odluka o imenovanju je poništena. nastavljaju se pozivi na informativne razgovore meštana Beške (opština Inđija). predsednik SO Vrbas (iz Srpske radikalne stranke). anonimne pretnje smrću novinarima redakcije „Hrvatske riječi“. fizički napad na dvojicu diplomata hrvatske ambasade u Beogradu. u Bajmoku (opština Subotica) ispisani grafiti „uvredljive sadržine“.

ali ne i policija. eksplodirale tri bombe. Juli 2006. nazivajući je „ustašom“. pre svega na Kosovu i Metohiji. 234 .Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. jugu Srbije. – Nisu zabeleženi incidenti na etničkoj osnovi. nekoliko stotina Albanaca zatražilo je na protestnom skupu u Preševu. podneta krivična prijava za izazivanje nacionalne. u Vršcu grafiti nacionalističke sadržine. antisrpski grafiti u Senti. privremenih mera u opštini Novi Pazar. oglasila se lokalna samouprava u Zrenjaninu. bez saopštenja policije. odbijena inicijativa Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini i Hrvatskog kulturno-prosvjetnog društva iz Vrbasa (gde je na vlasti SRS) da se na opštinskom radiju emituje emisija na hrvatskom. na internetu se pojavila pesma koja otvoreno veliča genocid u Srebrenici i poziva na dalje istrebljenje bošnjačkog naroda. oskrnavljeno 10 spomenika na katoličkom groblju u Temerinu. uprkos pojačanim bezbednosnim rizicima. kamenovanje Katoličke crkve u Smederevu. u Pirotu napad na kuću hrvatskih državljana. Maj 2006. – Nepoznate osobe su uništile opremu na predajniku RTV Preševo. kroz nove inicijative ostvarili separatističke zahteve“. Dulić-Marković. počinioci prethodnog kamenovanja otkriveni. Opštinski odbor SRS u Kuli izdao saopštenje u kojem za neuspeh svog kandidata na izborima za predsednika opštine optužio „nekih 17% nacionalistički nastrojenih Rusina i Mađara. pod nazivom „Stop diskriminaciji i marginalizaciji Albanaca u Preševskoj dolini“. regionalnu samoupravu za tri opštine juga Srbije. bez saopštenja policije. u Subotici policija podnela krivičnu prijavu po članu 134. bez reakcije organa vlasti. radikalski poslanik vređao sa skupštinske govornice ministarku I. oštećenje nadgrobnih spomenika na slovačkom groblju u Dobanovcima u dva navrata. u Nišu napadnuti aktivisti NVO koji su izvodili akciju povodom godišnjice masakra u Srebrenici. rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. prijava Fonda za humanitarno pravo. Raškoj oblasti i Vojvodini. bez saopštenja MUP-a. gde ekstremisti iz redova nacionalnih manjina zloupotrebljavaju aktuelne političke procese kako bi prikriveno. pretnje Slovacima na utakmici u Bačkom Petrovcu. podneta krivična prijava protiv jednog lica za izazivanje nacionalne. vehabije (radikalna islamistička grupa) i navijači fudbalskog kluba „Novi Pazar“ sprečili održavanje koncerta „Balkanike“ u Novom Pazaru. Juni 2006. u Somboru prebojena ploča s natpisom Hrvatskog kulturno-umjetničkog društva „Vladimir Nazor“. napadači privedeni. bez daljih informacija. koje nisu kažnjene. što nije kažnjeno. odbor za bezbednost Skupštine Srbije usvojio izveštaj BIA o bezbednosnoj situaciji u kojem se kaže da je „bezbednosna situacija u Srbiji stabilna. rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. bez saopštenja policije. protiv osobe koja je lažno prijavila napad na nacionalnoj osnovi. Sandžačka demokratska partija (SDP) uputila protest Ministarstvu pravde jer su u zatvoru u Nišu pretučeni zatvorenici bošnjačke nacionalnosti. u dva banatska sela ispisane poruke „Smrt Mađarima“. – U Subotici maloletnici delili ulaznice za zabavu sa znakom „Mađari stop“. četvrti put za godinu dana. koji određuju predsednika opštine Kula“.

u opštini Vrbas. ministar vera u vladi Srbije izjavio da se Crnogorska pravoslavna crkva ne može registrovati u Srbiji niti graditi objekte na njenoj teritoriji. u Novom Pazaru pucano na kuću aktiviste SDP. u beogradskom tabloidu pojavljuju se dva teksta protiv potpredsednice vlade zbog njenog hrvatskog porekla. a počinitelj se prijavio policiji. policija reagovala. podneta prijava zbog izazivanja nacionalne. avgusta do 5. Okružno javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo krivičnu prijavu G 17+ protiv republičkog poslanika SRS za izazivanja nacionalne. takođe je proizvoljno podigao zakonski cenzus sa 75 na 100 građana potrebnih za registrovanje verske zajednice. Bezbednost u lokalnoj zajednici poslanik SRS i predsednik SO Leskovac u lokalnom parlamentu nazvao ministarku I. u Beogradu zbog jevrejskog porekla napadnut izraelski državljanin. napolje sa Turcima“. Dulić-Marković „ustašom“. „pomirili se uz posredovanje OEBS-a i lokalnih vlasti“. Bošnjačko nacionalno vijeće (BNV) prekinulo saradnju sa Islamskom zajednicom Sandžaka. Tokom vanrednih lokalnih izbora u Novom Pazaru ubijen kandidat za odbornika koalicije „Lista za Sandžak“. uhapšen član SDP. mađarski i rusinski jezik. Septembar 2006. Oktobar 2006. zbog „njenog mešanja u politički život u Novom Pazaru“ i prozvalo SDP zbog štetnog političkog delovanja. u Čačku na fudbalskoj utakmici rasističko divljanje navijača upereno protiv tamnoputog igrača. bez reakcije organa vlasti. novosadska policija saopštila da je 235 . – Radio-televizija Vojvodine odustala od tužbe koju je pre dve godine protiv urednice i producenta emisije na hrvatskom jeziku „Tragom hrvatskim“ podigla zbog navodnog govora mržnje.6. Srebrenica“ i „Srbija Srbima. rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. u kojoj su u službenoj upotrebi srpski. podneta prijava zbog izazivanja nacionalne. pokrenut pretkrivični postupak. Avgust 2006. septembra ispisivali grafite „uvredljive sadržine na nacionalnoj osnovi“. u Beogradu na fudbalskoj utakmici između beogradskog i novopazarskog kluba navijači uzvikivali „Nož. – Okružno tužilaštvo u Leskovcu odbacilo je krivičnu prijavu potpredsednice vlade Dulić-Marković protiv predsednika SO Leskovac. policija potvrdila navode. dekan Fakulteta za islamske studije u Novom Pazaru optužio aktiviste koalicije „Lista za Sandžak“ da su tokom predizbornog mitinga oštetili prostorije Islamske zajednice. jer „nije učinjeno krivično delo izazivanja nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti“. policija reagovala. prekinula performans italijanskih umetnika. rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. pojavile se nove table sa nazivima ulica samo na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. policija u Novom Sadu zbog prijave episkopa SPC da je reč o satanističkoj manifestaciji. na putu kod Gornjeg Milanovca policija zaustavila vozilo sandžačkog muftije i 95 minuta vršila pretres vozila bez razloga. tuča u Medveđi između mladih Srba i Albanaca. rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. javni tužilac odbio zahtev Ministarstva kulture RS da reaguje. politička stranka G 17+ podnela krivičnu prijavu. – Novosadska policija saopštila da traga za nepoznatim osobama koje su na rimokatoličkoj crkvi u Bačkoj Palanci u periodu od 5. žica.

rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. nevladinih organizacija i političkih partija koje se zalažu za bojkot referenduma. – Okružno javno tužilaštvo u Novom Sadu podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv jednog lica iz Bečeja. rasnu i versku mržnju i netrpeljivost. 236 . MUP i dalje ne izdaje pravovremeno zvanična saopštenja o incidentima sa etničkom pozadinom. policija reagovala. u Nišu dve osobe vređale i pretile vernicima u džamiji. – nulta tačka za merenje budućih promena? Nesporno je da je posle intervencije međunarodnih organizacija (EU. okružno javno tužilaštvo podnelo krivičnu prijavu protiv nepoznatih lica za izazivanje nacionalne. policija privela dva lica i podnela prijavu zbog izazivanja nacionalne. Pravosudni organi i dalje ne reaguju uvek. kako u ustavnom rešenju tako i u Zakonu o policiji. u policiji novinarima nisu mogli reći da li se vodi istraga. istovremeno iz štampe izlazi i u javnosti se reklamira knjiga „Slučaj Nacionalni stroj“. bez saopštenja policije. rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. i 2004. godine izostala je decentralizacija MUP-a. Ne postoji komunikacija između nadležnih državnih institucija na temu broja međunacionalnih incidenata. bačena bomba na kuću aktiviste SDA u Novom Pazaru. u Novom Sadu teče proces protiv 18 pripadnika neonacističke organizacije „Nacionalni stroj“. Takođe. neonacistički grafiti na Telepu (deo Novog Sada nastanjen etničkim Mađarima). godine. osumnjičeni priveden. govor mržnje na konferenciji za štampu SRS u Somboru usmeren protiv Ivane Dulić-Marković zbog njenog porekla. policija izdala saopštenje. N. a vidljivo je da i pravosudni organi rade svoj posao znatno ažurnije nego 2003. antialbanski protest u Beogradu. uvredljive poruke na račun Albanaca. bez reakcije policije. oštećena katolička crkva u Kaću i ispisani nacionalistički grafiti u Futogu (Grad Novi Sad). „Srbin za Srbina“. S druge strane. a i kada donesu presude. tokom 2006. nacionalistički grafiti u Vrbasu. čiji je autor prvooptuženi u tom procesu. bez reakcije organa vlasti. u više navrata oštećuje se katedrala sv. urinirajući na ulazna vrata džamije i u njenu unutrašnjost.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Saveta Evrope i OEBS) ne samo opao broj etnički motivisanih incidenata u Srbiji. Terezije Avilske u Subotici. Decembar 2006. zbog ispisivanja grafita „neprimerene sadržine“ podnela prijavu protiv N. bez saopštenja policije. zbog sumnje da je izazivalo nacionalnu. one su isuviše blage. što umanjuje osećaj sigurnosti u manjinskim zajednicama i ostavlja prostor za manipulaciju. Novembar 2006. lica zbog izazivanja nacionalne. policija reagovala. Policija i tužilaštvo ne izlaze u javnost sa zvaničnim podacima o broju incidenata na etničkoj osnovi. nego i da je policija počela da podnosi krivične prijave. policija podnela krivične i prekršajne prijave. maltretiranje trojice Albanaca na benzinskoj pumpi u blizini Novog Sada. aktivisti profašističkog „Nacionalnog stroja“ delili po Nišu proglas u kojem dominiraju poruke „Srbija Srbima“. oružani sukob u Arab-džamiji u Novom Pazaru između vernika i vehabija – islamskih ekstremista.

Kada je reč o Vojvodini. Lokalne samouprave različito reaguju na pojavu oštećenja ovih tabli. u zavisnosti od konkretnog popisa stanovništva. skupštinskih odbora za bezbednost ili iz izveštaja NVO poput „Human Rights Watch“-a potpuno bi zbunilo čitaoca.cdcs.org. Izvršno veće Vojvodine već godinama unazad pruža finansijsku podršku RPC. Implementation of Transitional Laws in Serbia 2006. mada se još uvek javljaju grafiti i natpisi sa nacionalističkom sadržinom. Bezbednost u lokalnoj zajednici Broj incidenata opada.198 blokirala inicijativu moldavskih i litvanskih poslanika u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope da se Srbija stavi pod monitoring. korespondira i sa činjenicom da su mladi ljudi akteri navećeg broja (oko devet desetina) međunacionalnih incidenata. 237 . narastaju od aprila 2006. Podaci dobijeni od tužilaštava i sudova za krivično delo izazivanja nacionalne i rasne mržnje za 2004. i pored spora između srpske i rumunske crkve i otvorenog pitanja etničkog sastava stanovništva istočne Srbije. I pored apela rumunskog predsednika. položaj ove crkve ni do danas nije zakonski regulisan. MUP-a. UnutarBošnjačke tenzije u Sandžaku. Na poslednjem popisu (2002) registrovano ih je dva puta više nego na prethodnom.000. Pokrajinskog sekretarijata za propise. Neke (npr. Terenski nalazi ukazuju na sve češća oštećivanja tabli sa tradicionalnim nazivima mesta u Vojvodini. za razliku od Vlade Srbije. Državni organi u sporovima između bošnjačkih 197 Podaci o broju etnički motivisanih incidenata u pojedinim razdobljima u znatnoj su meri različiti.197 a njihova struktura pokazuje opadanje udela fizičkih napada. infrastrukturno najnerazvijenijem području Srbije.6. doduše sve malobrojnijih. dok druge (npr. koji je izložen brzom procesu. sa severnog dela Vojvodine na njen centralni deo. godinu mogu se naći u YIHR. crnogorske i makedonske pravoslavne crkve.500 i 100. Rumunska pravoslavna crkva nije priznata ni novim Zakonom o crkvama i verskim zajednicama (usvojen aprila 2006). između 1. ne reagujući na oštećenje ili vandalsko uklanjanje. de facto izbacuju višejezične table iz upotrebe. navođenje međusobno veoma različitih podataka nekadašnjeg Ministarstva za ljudska i manjinska prava.yu. koja se ne registruju u medijima. nije suvišno ponoviti. Beograd. što je u praksi i do sada bio slučaj. Ovaj nalaz. 198 Broj etničkih Vlaha u istočnoj Srbiji varira. i 2005. i dalje je primetan trend geografskog pomeranja incidenata. Između etnički raznorodne omladine postoji visoka međuetnička distancija. „življenje paralelnih života“. kao i oštećenja nadgrobnih spomenika. zrenjaninska) odmah reaguju javnom osudom i dovode ih u prvobitno stanje. Pregled broja incidenata može se naći na veb-adresi www. tretirajući je kao tradicionalnu crkvu na teritoriji Vojvodine. Pažnje vredna činjenica je da. Republika Rumunija je. novocrnjanska). 199 Propuštena je prilika da se novim Zakonom o crkvama i verskim zajednicama legalizuje rad Rumunske pravoslavne crkve. upravu i nacionalne manjine Vojvodine. Osnov za tenzije na nacionalnoj osnovi stvara i spor srpske.199 Jedna od pojava za koju različita ranija terenska iskustva upućuju da je neposredno povezana sa etničkim incidentima jeste podvojenost mladih po etničkoj osnovi u nacionalno mešovitim sredinama.

Kriminalističko-policijska akademija u Zemunu beleži podatak da je u školskoj 2006/07. od toga najviše u Novom Sadu – 9. U unutarbošnjačkim sukobima bilo je 7 žrtava. čak i u opštinama u kojima manjinski živalj predstavlja 80–90% ukupnog stanovništva (npr. Prikazana građa pokazuje da je policija reagovala u 24 slučaja. Tako. a u preostalom delu Srbije još 9 incidenata. njih 4.69% studenata pripadnika nacionalnih manjina. Senta) gotovo da nema službenika koji govore jezikom većine sta200 Postoji zahtev iz nadležnog ministarstva da se tokom poslednjih nekoliko godina. Crnogorci 1. fizički napadi imaju frekvenciju 11. 1–2% studenata upiše principom pozitivne diskriminacije. Često prisutna pojava svođenja hrvatstva na „ustaštvo“ za govornicom Skupštine Srbije i u nekim lokalnim parlamentima i tabloidima u 2006. a da nije reagovala u 20 slučajeva. i u Subotici – 6). i pored deklarativne osude u najvećem delu političke javnosti. njihova struktura na osnovu navedene građe pokazuje govor mržnje u 17 slučajeva. kao i kada su u pitanju sami incidenti. u Beogradu takođe 7. i to na sednicama Narodne skupštine Srbije i u brojnim medijskim nastupima. U Novom Pazaru je zabeleženo 7. Jevreji 3. partija. a u Srbiji na Albance i Bošnjake. ako uzmemo u obzir činjenicu da neki studenti koriste ustavnu/zakonsku slobodu da se ne opredele po nacionalnoj osnovi. Slovaci 2. ostaje nekažnjena od strane pravosudnih organa. godini. Kanjiža. oštećenje imovine 6. Zvanični podaci i pisanje štampe ponekada govore više o željenom i nameravanom nego o ostvarenom. Različiti napori državnih organa Republike Srbije (Izvršno veće Vojvodine je dobar primer) na razvijanju međunacionalnog poverenja zaslužuju poseban izveštaj i temeljitu analizu. viši i visoki nivo). ukoliko zadovolje osnovne kriterijume propisane konkursom. što opet nije potpuno pouzdan podatak. bili periodično fokusirani u Vojvodini. Uopšte uzev. kao i u prethodne dve godine. 238 . pretnje smrću 2. pre svega na Mađare i Hrvate. Posmatrana prema vrsti incidenata. grafite u 15. od toga u vreme vanrednih lokalnih izbora u Novom Pazaru u septembru 2006. bez koje slika ne može biti potpuna. Rusini 1. među njima je 12 Mađara. Tužilaštva su propustila da reaguju u 4 slučaja. Bošnjaci 5. godini upisala 1. Incidenata i dalje najviše ima u Vojvodini (33. Islamske zajednice i Bošnjačkog nacionalnog vijeća ne nastupaju nepristrasno. na jugu Srbije nastanjenom Albancima – 3. a ostale frekvencije su: Hrvati 12. na primer. I pored napora da se poveća udeo pripadnika nacionalnih manjina u posebno senzitivnim službama (policija.200 tužilaštva. Posmatrano prema nacionalnosti oštećenih. oštećenje crkava i grobalja 6. da kombinuje korišćenje zvaničnih podataka sa aktivnim prikupljanjem informacija na terenu. Albanci 5. sudovi). incidenti su tokom 2006. Ovakva analiza morala bi. kada su u pitanju policijske škole (srednji. Upadljivo je oživljavanje i intenziviranje govora mržnje prema Hrvatima od strane Srpske radikalne stranke. Visoki funkcioneri SRS su kao „ustaše“ prozivali ne samo pripadnike hrvatske manjine već i političke neistomišljenike.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.

Monotipski oblik lokalne samouprave imaju one zemlje201 koje u svojoj političko-teritorijalnoj organizaciji imaju samo jedan tip jedinica. Ovo je posebno izrazito u dve južne opštine (Preševo i Bujanovac) u kojima etnički Albanci čine većinu stanovništva. teritorijalne jedinice lokalne samouprave u Srbiji jesu opštine. može se govoriti o organizacionoj.. imaju sličnu strukturu i čine ih uglavnom veće urbano mesto kao centar i više manjih naselja (pretežno ruralnih). str. Za takve zemlje je karakterističan i jednostepeni sistem povezivanja jedinica lokalne samouprave sa centralnom vlašću. sigurne i dovoljne izvore prihoda. Prelaz na politipski model podrazumevao bi realizovanje promena i modernizaciju političkog.. prema Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi (član 9).000 stanovnika (precizan podatak je dat u empirijskom delu istraživanja). ona mora da ima dovoljno sredstva ili. VIZ. Kanada). veoma korisnih oblika organizacije i funkcionisanje lokalnih zajednica. retka je jednostepena i monotipska organizacija lokalne samouprave (u nekim kantonima Švajcarske). Gostović D. jer kod većine zemalja postoje oblici povezivanja osnovnih lokalnih jedinica.6. 239 . ali i ekonomskog sistema kako bi se stvorili preduslovi za uklučivanje ovih. Kod višestepene organizacije pre je reč o oblicima administrativne decentralizacije nego o lokalnoj samoupravi (npr. rešavati probleme i realizovati poslove iz svoje nadležnosti. jer između njih ne postoji nikakav drugi oblik koji bi posredovao (npr. Politički sistem. okrug i slične celine). U ovakvoj organizaciji postoji višestepena autonomija. Sistem lokalnih finansija je veoma raznovrstan i uglavnom zavisi od tradicije ekonomskih institucija u određenoj zemlji ili tipa i tradicije lokalne samo201 U Srbiji postoji monotipski model sa opštinom kao jedinom jedinicom. mada ovaj izraz nije najprikladniji kada je reč o istinskoj samoupravi. jer ako neka jedinica ostvaruje taj status. sa statusom lokalne samouprave. ona ne može biti „viša“ ili „niža“. Bezbednost u lokalnoj zajednici novnika lokalne zajednice. bez obzira na veličinu.6. gradovi i Grad Beograd.. 202 Todorić S. Kao osnovni nivo organizacije lokalne vlasti prilično je velika (najveća u Evropi) i u proseku ima oko 50. U čistom vidu. 6. srez. a i definisano novim ustavom Republike Srbije. Lokalna samouprava Kao što je već naglašeno i u prethodnom Izveštaju o indikatorima ljudske bezbednosti. 2001. Da bi jedna lokalna samouprava mogla pružati usluge građanima. Sve opštine. ali se pravi i razlika između gradskih i seoskih opština (SAD. precizno zakonom utvrđene. njen je pokazatelj i mera njene delotvornosti. funkcionalnoj i finansijskoj autonomiji. stalne. a to je najčešće opština. odnos departmana i opština u Francuskoj). Kada je reč o autonomiji lokalne samouprave. Mladenović M. Finansijska autonomija lokalne samouprave predstavlja jedan od najznačajnijih preduslova autonomije lokalne vlasti. 345. Beograd.202 Baš zato se i postavlja pitanje njihove samostalnosti u rešavanju određenih pitanja.

2002. ali i potencijale i kapacitete lokalnih vlasti u realizovanju važnih socijalnih programa u rešavanju problema i obezbeđenju skupa usluga. i prenetu. Renesansa lokalne vlasti: uporedni modeli. kao i odgovarajuće oblike i mogućnosti organizovanja lokalnih zajednica. „The New Governance and the Tools of Public Action“.203 6. Čigoja. Ako lokalna vlast ima izvornu suverenost. 204 Snežana Đorđević. kao i 203 Lesley Salamon. koji i opredeljuju način prikupljanja i način distribucije lokalnih poreza i drugih davanja. zdravlja. 39. Ovi problemi su ujedno i najveći problemi društva. in: The Tools of Government. Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Beograd. dok su preneti. U cilju boljeg ostvarivanja ovih funkcija i rešavanja kompleksnih problema.205 aktivno koriste znanja profesionalaca. 2002. funkcija i poslova lokalne vlasti uvek je aktuelno i važno. 2002. str.1.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Čigoja. 240 . uprave (centralistički ili decentralistički). ali sigurno da treba uzeti u obzir: činjenicu da se određeni poslovi obavljaju na geografski omeđenom prostoru. obezbeđuje adekvatna finansijska sredstva za realizaciju projekata pružanja usluga i rešavanjem tih problema obezbeđuje zadovoljstvo građana i podršku biračkog tela. u osnovi. Nadležnosti Pitanje nadležnosti. U današnjim uslovima lokalne vlasti postaju sve samostalnije i kompleksu ranijih tradicionalnih poslova dodaju naglašeno važnu funkciju inicijatora za ubrzavanje mnogih razvojnih i ekonomskih procesa u lokalnim zajednicama. Sposobnost lokalnih vlasti da rešavaju probleme i nude spektar usluga koji podiže kvalitet života građana važan je indikator uspešnosti lokalne vlasti.204 Suštinu lokalne samouprave. jer ukazuje na realnu autonomiju. Opština ima dve vrste nadležnosti: samoupravnu. a to podrazumeva mrežu obrazovnih institucija.6. Renesansa lokalne vlasti – uporedni modeli. saobraćaja. ili decentralizovanu. prenetu od građana. da su to poslovi koji se vrše u blizini korisnika (direktno zainteresovanih). Beograd. Samom propisivanju lokalne nadležnosti prethodi postupak postizanja odgovarajuće saglasnosti o prirodi poslova koji se mogu okarakterisati kao lokalni. kriminal. Oxford University Press. zagađenje sredine itd). odnosno na onom nivou na kojem su obezbeđeni interesni razlozi njihovog vršenja. etnički i rasni sukobi. 64–65. Svaka lokalna vlast pravi listu prioritetnih problema koje treba rešavati. Samoupravna. ili izvornu. čine nadležnosti opštine kao osnovne lokalne jedinice. ili izvorna nadležnost opštine obuhvata poslove u čijem obavljanju opština ima autonomiju u odnosu na državu. stanovanja. onda mora da bude zaštićen i krug pitanja koji potpada u njenu ingerenciju i finansije koje lokalna samouprava ubira da bi realizovala te projekte i poslove. ili decentralizovani poslovi u osnovi državni poslovi oni koji se opštini poveravaju zakonom. Postoje različita tumačenja ovog pitanja i kriterijumi na osnovu kojih se identifikuju. 205 Lokalne vlasti se danas skoro svuda suočavaju sa dve grupe problema: ekonomskim (odliv i nedostatak kapitala. Fakultet političkih nauka. str. prema: Snežana Đorđević. nezaposlenost) i socijalnim (loš kvalitet obrazovanja.

2002. bolesti itd). uređuje i obezbeđuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju.6. stara se o zaštiti životne sredine. parkova. 6. neuspesi na tržištu. koriste prednosti strategijskog razmišljanja i upravljanja. razvoj i upravljanje lokalnim i nekategorisanim putevima. str. kao i ulicama u naselju. opština je odgovorna da preko svojih organa. 2. odnosno lokalne akcione i sanacione planove. uređuje i obezbeđuje vršenje poslova uređenja i korišćenja građevinskog zemljišta i utvrđuje visinu naknade za uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta. utvrđuje visinu naknade za korišćenje poslovnog prostora i vrši nadzor nad korišćenjem poslovnog prostora. Zakona o lokalnoj samoupravi207 naše zemlje. javnih parkirališta. uređivanje i održavanje groblja i sahranjivanje i drugi poslovi). Bezbednost u lokalnoj zajednici njene demokratičnosti i efikasnosti. stara se o održavanju stambenih zgrada i bezbednosti njihovog korišćenja i utvrđuje visinu naknade za održavanje stambenih zgrada. korišćenje. materijalne i druge uslove za njihovo obavljanje. zaštitu. održavanje i korišćenje pijaca. Lokalna samouprava. donosi budžet i završni račun. pored angažovanja znanja profesionalaca. uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti (prečišćavanje i distribucija vode. a ne samo da leče posledice (kriminal. kao i organizacione. javna rasveta. i da vrše prevenciju izvesnih socijalnih i drugih problema.206 Prema članu 18. br. donosi programe razvoja. donosi programe korišćenja i zaštite prirodnih vrednosti i programe zaštite životne sredine. 206 Snežana Đorđević. proizvodnja i snabdevanje parom i toplom vodom. 25. transport. 5. Beograd. uređivanje. održavanje deponija. Službeni glasnik RS. neadekvatno stanovanje. sprovodi postupak iseljenja bespravno useljenih lica u stanove i zajedničke prostorije u stambenim zgradama. donosi urbanističke planove. 7. 9/02. održavanje. zelenih. rekreacionih i drugih javnih površina. 3. donosi programe uređenja građevinskog zemljišta. 4. 207 Zakon o lokalnoj samoupravi. 10. 8. 241 . uređuje i obezbeđuje korišćenje poslovnog prostora kojim upravlja. CeSIDova Mala biblioteka. linijski gradski i prigradski prevoz putnika u drumskom saobraćaju. korupcija. u skladu sa strateškim dokumentima i svojim interesima i specifičnostima i utvrđuje posebnu naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine. rehabilitaciju i rekonstrukciju. u skladu sa Ustavom i zakonom: 1. Savremene lokalne vlasti su zbog toga prinuđene da. održavanje čistoće u gradovima i naseljima. 9.

11. korišćenje i unapređenje područja sa prirodnim lekovitim svojstvima. fizičke kulture. stara se o korišćenju pašnjakâ i odlučuje o privođenju pašnjakâ drugoj kulturi. službu pravne pomoći građanima. podstiče razvoj kulturno-umetničkog amaterizma i stvara uslove za rad muzejâ i biblioteka i drugih ustanova kulture čiji je osnivač. 20. 24. podstiče i pomaže razvoj zadrugarstva. uređuje i organizuje vršenje poslova u vezi sa držanjem i zaštitom domaćih i egzotičnih životinja. mesta na kojima se mogu obavljati određene delatnosti i druge uslove za njihov rad. 26. 27. obrazuje organe. uređuje i utvrđuje način korišćenja i upravljanja izvorima. utvrđuje vodoprivredne uslove. javnim bunarima i česmama. uređuje i obezbeđuje organizaciju prevoza u linijskoj plovidbi koji se vrši na teritoriji opštine. stara se o razvoju i unapređenju ugostiteljstva. uz saglasnost nadležnog ministarstva. organizuje vršenje poslova pravne zaštite svojih prava i interesa. dečje i socijalne zaštite i turizma. 25. izdaje vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole za objekte lokalnog značaja. donosi osnove zaštite korišćenja i uređenja poljoprivrednog zemljišta i stara se o njihovom sprovođenju. 12. određuje erozivna područja. organizuje po potrebi. 14. 16. 22. osniva ustanove i organizacije u oblasti osnovnog obrazovanja. uređuje radno vreme. prati i obezbeđuje njihovo funkcionisanje. zanatstva i trgovine. 19. kulture. 18. 15. organizuje zaštitu od elementarnih nepogoda i zaštitu od požara i stvara uslove za otklanjanje odnosno ublažavanje njihovih posledica. osniva robne rezerve i utvrđuje njihov obim i strukturu. primarne zdravstvene zaštite. uređuje i obezbeđuje posebne uslove i organizaciju auto-taksi prevoza putnika. 23.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. sporta. koristi sredstva u državnoj svojini i stara se o njihovom očuvanju i uvećanju. 21. stara se i obezbeđuje uslove za očuvanje. podstiče i stara se o razvoju turizma na svojoj teritoriji i utvrđuje visinu boravišne takse. radi zadovoljenja potreba lokalnog stanovništva. organizuje vršenje poslova u vezi sa zaštitom kulturnih dobara od značaja za opštinu. 17. organizacije i službe za potrebe opštine i uređuje njihovu organizaciju i rad. kao što i određuje delove obale i vodenog prostora na kojima se mogu graditi hidrograđevinski objekti i postavljati plovni objekti. 242 . 13.

243 . primarne zdravstvene zaštite i socijalne zaštite. neefikasnosti. Lokalna policija bi. Tek tada bi se moglo reći da se prenošenjem nadležnosti. 32. uglavnom se i potencira neophodnost decentralizacije. Suprotno od toga. Po prirodi stvari. čime bi država svim zaposlenima u datoj oblasti garantovala minimalnu zaradu. pored održavanja javnog reda i mira. svakako. 29. Bezbednost u lokalnoj zajednici 28. 31. Koncentracija poslova i ovlašćenja na nivou državnih organa znači visok stepen centralizacije u odlučivanju i obezbeđivanju i raspolaganju finansijskim sredstvima. kao što su modernizacija i profesionalizacija. 33. obavlja i druge poslove od neposrednog interesa za građane. intervenisala pri iseljavanju ili rušenju bespravno izgrađenih objekata. Naredni potezi u smislu sprovođenja reformi u sve tri spomenute oblasti bili bi prenošenje nadležnosti na opštine u vezi sa ličnim primanjima. Iako Zakon o lokalnoj samoupravi Republike Srbije daje nadležnosti u oblasti osnovnog obrazovanja. materijalno održavanje. zakonom i statutom. kao izvorne. grba i drugog obeležja opštine. alternativni obrazovni programi). obezbeđuje javno informisanje od lokalnog značaja. Nadležnost u oblasti bezbednosti još uvek nije preneta na opštine i tim povodom se još uvek i odlaže formiranje lokalne policije. redukovalo kršenje zakona. 30. finansija i upravljanja sistemom decentralizacija uspešno sprovodi. propisuje prekršaje za povrede opštinskih propisa. obrazuje inspekcijske službe i vrši inspekcijski nadzor nad izvršenjem propisâ i drugih opštih akata iz nadležnosti opštine. što bi omogućilo veću efikasnost i efektivnost rada lokalnih organa vlasti i. Imobilizacija lokalnih resursa imanentna je visokom stepenu centralizacije. upravljanje kroz izbor školskih odbora i direktora. 208 Kada je reč o obrazovanju. Uz obavezu da se nerazvijenim opštinama pomogne preko Fonda za ujednačavanje. preduzete promene su ipak još uvek skromne. to rađa probleme sporosti. stara se o zaštiti i ostvarivanju ličnih i kolektivnih prava nacionalnih manjina i etničkih grupa. nekreativnosti i slabljenja odgovornosti. uređuje i obezbeđuje upotrebu imena. lokalnim vlastima. ali se zato za oblast zdravstva i socijalne zaštite više pominju drugi činioci. uređuje organizaciju i rad mirovnih veća. Postoji opravdano insistiranje na postepenosti u prenošenju poslova na lokalne vlasti. u skladu sa Ustavom. utvrđuje jezike i pisma nacionalnih manjina koji su u službenoj upotrebi na teritoriji opštine. 34. adekvatna podela uloga u odlučivanju i obezbeđivanju i raspolaganju sredstvima izraz je demokratske strukture društva i mobilizator svih potencijala kojima raspolažu lokalne zajednice. one još nisu dovoljno decentralizovane. 35.208 Zakon o osnovnom obrazovanju preneo je deo nadležnosti iz ove oblasti na lokalnu samoupravu (osnivanje škola.6.

Potencijali opština Lokalna zajednica. a kako koriste raspoloživi potencijali/resursi. tj. Kao poverene poslove opština obavlja pojedine poslove inspekcijskog nadzora iz oblasti prometa robe i usluga. a odnose se na izvršavanje zakona. Dobri rezultati i efekti ovih opština predstavljaju najbolji pritisak na centralnu vlast da i sama ubrza reforme. njeni organi. Zakona o lokalnoj samoupravi naše zemlje. Veoma je važno prepoznati način na koji će se izvršiti identifikacija i procena čime raspolaže lokalna zajednica. tj. a o tome je već bilo reči. konkretnije aktivnosti koje se već sprovode u nekim opštinama u Srbiji (pre svega u Vojvodini). Preneti ili povereni poslovi određuju se zakonom. radi utvrđivanja odgovornosti za vršenje poslova koji iz tih odnosa proizlaze. 244 . odnose se na formiranje opštinskih saveta za bezbednost. Osim poslova iz sopstvene nadležnosti. mogu usmeriti ka korisnicima. Poveravanje ovih poslova vrši se svim ili pojedinim opštinama u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i dužnosti građana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa. 6. kako se upravlja. a propisom teritorijalne autonomije obavljanje određenih poslova iz okvira prava i dužnosti oblika teritorijalne autonomije. Moguće je ili izvodljivo da lokalni organi mogu signalizovati centralnom nivou potrebu za regulisanjem pojedinih društvenih odnosa. na koji način. može da doprinese bezbednijem i sigurnijem životu svih na tom prostoru. opštini se može poveriti obavljanje određenih poslova iz okvira prava i dužnosti Republike. već su same krenule u promene. Međutim. ukoliko zadovolji prethodno istaknute kriterijume uspešne zajednice. sledeće pitanje koje se mora razmatrati glasi koliko pojedinci. Mogućnosti za zadovoljenje potreba u lokalnoj zajednici predstavljaju važan element i pokazatelj ukupnog kvaliteta života svih na tom prostoru. Činjenica je i da su najbolje efekte reformi ostvarile one opštine koje nisu čekale instrukcije. obavljaju i niz poslova koje im prenesu viši organi i po pravilu za obavljanje tih poslova dobijaju sredstva od strane državnih organa koji su im te obaveze i preneli.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.7. poljoprivrede. odobrenja i ideje sa nivoa Republike. opština. te kako se. Sredstva za obavljanje poverenih poslova obezbeđuju se u skladu sa vrstom i obimom poslova. organizacije i institucije prepoznaju i eksploatišu postojeće potencijale i koje su to objektivne i subjektivne okolnosti koje eventualno ometaju te aktivnosti. Drugačije rečeno. drugih propisa i opštih akata kao i obavljanje drugih poslova državne uprave Prema članu 19. vodoprivrede i šumarstva i druge inspekcijske poslove u skladu sa zakonom (član 20). Da bi se sagledali potencijali jedne lokalne zajednice i da bi se na pravi način iskoristili. ako postoji saznanje čime raspolaže lokalna zajednica.

energetskog bilansa voda i drugih izvora prirode. Socijalni dijalog se ogleda i u razmeni informacija. bilo institucija). Bezbednost u lokalnoj zajednici pored već rečenog. bolnica. ideje. igraonica za decu. finansijska sredstva. kapaciteta prenosa. tj. nivoa razvijenosti skupa uslužnih delatnosti i komunalne privrede. kroz norme reciprociteta (uzajamne pomoći). stacionarnih i regenerativnih. koji motivi. sportski centar. opšteg prikaza: geoloških eksploatacionih rezervi rudnih tela. biološkog stanja šumskoprivrednih područja. klub za mlade. da ih zadovolji. tj.6. Kada je reč o potencijalu u prostoru. U ovom slučaju socijalni kapital bi se odnosio na kolektivnu vrednost svih socijalnih mreža (ko koga poznaje) i spremnosti mreža da čine nešto jedna za drugu. Potrebe i zahtevi pojedinca ili određene društvene grupe za bezbednošću i očekivanja pomoći od lokalne zajednice mogu biti nerealistični i u neskladu sa uslovima i mogućnošću zajednice da na njih odgovori. prostor koji predstavlja javnu površinu i već pripada zajednici. To mogu biti: pojedinačni preduzetnik koji zapošljava lokalne ljude i podržava lokalnu privredu. biblioteka. on se može sagledati kroz sledeću listu relevantnih pokazatelja. u zajedničkim akcijama prema rešenju nekog problema. koje objektivne okolnosti (uslovi) i koje zahteve postavlja. dom za starije ljude i slične ustanove). regenerativnih i stacionarnih elemenata nacionalnog bogatstva dela ekonomsko-teritorijalne celine (opštine). odnosno propusne moći infrastrukture. objekti i ustanove kao što su škola. vrlo je važno utvrditi i koje su potrebe te zajednice (bilo pojedinaca. timskom duhu i poverenju koje proizlazi iz njih. radno sposobnog kontingenta stanovništva. već i kroz potencijal ljudskih resursa u smislu socijalnog i duhovnog kapitala (kreativnost. poljoprivrednih površina. Potencijali lokalne zajednice se ne mogu sagledati samo kroz materijalna dobra. Takođe se mogu predstaviti potencijali zajednice kao sve ono što se može iskoristiti za poboljšanje života u zajednici. 245 . otvorenost za saradnju). kapaciteta objekata društvene infrastrukture kao pretpostavke razvoja socijalnog života. napuštena zgrada ili stan koji može dobiti novu namenu za opšte dobro („sigurna kuća“. kapaciteta proizvodnih fondova. park ili neki drugi otvoreni prostor.

To znači da svako u zajednici može doprineti poboljšanju kvaliteta života u zajednici ukoliko znamo njegove ili njene mogućnosti i možemo ih iskoristiti. Istraživanje obuhvata pre svega identifikovanje relevantnih statističkih pokazatelja. svako ko živi u zajednici je resurs zajednice. prosečna zarada. obrazovna struktura (učešće pojedinih kategorija u ukupnom broju – nekvalifikovanih. sa srednjom. [10] 246 . sastav. višom ili visokom stručnom spremom). nepismenih. gustina naseljenosti. broj mesnih kancelarija i drugi parametri). [10] 2) Korekcija narodnog dohotka izvršena je dvogodišnjim prosekom narodnog dohotka poljoprivrede iz 2003. [10] 3) Procene prometa trgovine na malo. glasnik RS. tako da se ekonomski pokazatelji iz publikacije statističkog zavoda mogu smatrati relevantnim i približnim stanju u analiziranom periodu (2005/2006. kapaciteti operativnih snaga i organa u domenu zaštite i spasavanja građana (broj. U pravom smislu reči. dok su čl. i 6. kupovna moć. na nivou opština. godina). radnog kontingenta [od 15–64 godina].7. ekonomska moć (zaposlenost. br. prihod po članu porodice i slična obeležja). kao što su: demografska struktura (broj stanovnika. sve dimenzije ljudske bezbednosti. starosna struktura (učešće pojedinih kontingenata u ukupnom broju stanovnika – dece. Pokazatelji razvijenosti opština Makroekonomska stabilizacija omogućila je ponovno sticanje ekonomske sigurnosti građana. 3. a ne sa pretenzijom da se ograniči izbor pokazatelja ili opišu svi identifikatori. zdravstva. Kada je reč o potencijalima. starih lica [starijih od 65 godina]. kako je to rečeno ranije. 53/95). potrebno je razjasniti šta oni podrazumevaju i sa kojeg su aspekta analizirani. kontingenta u fertilnom uzrastu [15–49 godina]). polna struktura (odnos broja muškaraca i broja žena). godine utvrđeni su pokazatelji za merenje stepena razvijenosti. odabrani tako da se u njima ukrštaju. Zakona o nedovoljno razvijenim područjima Republike Srbije do 2005. odnosno najnerazvijenije opštine (Sl. kombinacijom parametara iz tabele 9. koja bi se na opštinskom nivou koristila kao pokazatelj stanja u oblasti bezbednosti: 209 1) Članom 2. godine. Integrisanjem identifikovanih ekonomskih indikatora i sa njima povezanih indikatora iz oblasti institucionalne bezbednosti. i 2004. broj mesnih zajednica. funkcionisanje štabova civilne zaštite). tog zakona definisane nedovoljno razvijene opštine.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. koji opisuju opštine u segmentima. broj naselja.1. 6. obrazovanja i socijalne sigurnosti sa utvrđenim indikatorima Statističkog zavoda Srbije209 došlo se do sledeće liste. urađene su na osnovu podatka o ukupnom iznosu prometa u trgovini na malo za Republiku Srbiju i procentualnog učešća pojedinačne opštine u ukupnom društvenom proizvodu trgovine na malo kao privredne grane. površina.

Bezbednost u lokalnoj zajednici – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – Stopa rasta zaposlenosti i nezaposlenosti Narodni dohodak po stanovniku Promet u trgovini na malo po stanovniku Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika Budžetska sredstva (deficit.) 247 . saveti za bezbednost. 1 farmaceuta Obrazovna struktura stanovništva (učešće stanovnika sa SSS. VS. davanja prema raznim oblastima lokalnih nadležnosti) Indeks siromaštva Prosečna cena na malo Indeksi troškova života Broj privrednih preduzeća i JKP Učešće donacija u opštinskom budžetu Prirodni priraštaj Stopa fertiliteta Učešće dece u ukupnom broju stanovnika Učešće radnog kontingenta u ukupnom broju stanovnika Broj i tipovi zdravstvenih ustanova Broj stanovnika na 1 lekara. 1 stomatologa. štabovi za zaštitu od elementarnih i drugih nepogoda. humanitarnih organizacija i udruženja građana Broj urbanih i ruralnih naselja. broj stambenih objekata (legalno i nelegalno sagrađenih) Obuhvatnost i efikasnost sprovedenih reformi MUP-a Stepen centralizovanosti policije Stepen militarizovanosti policije Procena raširenosti korupcije u policijskim organima Odnos medijâ prema policiji Otvorenost policije prema medijima Stepen poverenja građana u policiju Stepen decentralizovanosti upravne vlasti (obim nadležnosti prenetih na organe lokalne samouprave) Prisustvo i razvijenost kapaciteta drugih subjekata koji se bave bezbednošću i zaštitom stanovništva (štabovi CZ. kao i nekvalifikovanih. VSS. struktura po zanimanjima) Broj i kapacitet obrazovnih ustanova Procent izbeglih i raseljenih lica Broj i tipovi škola namenjenih obrazovanju odraslih Polna struktura Starosna struktura Broj i tipovi NVO. privatne agencije za obezbeđenje i zaštitu itd.6.

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Slika 1 – Republika Srbija – okruzi i opštine 248 .

000 stanovnika – njih 27 (17%). ako se želi razviti osećaj pripadnosti lokalnoj zajednici.329 stanovnika. ili 11%. a sa manje od 10.1. te stoga možemo reći da istraživanje pruža pregled stanja u 96% opština centralne Srbije i Vojvodine.000 do 25.000 stanovnika – njih 18.000 do 50.1. Savet za sigurnost/ bezbednost.000 građana percipira bezbednosne događaje i probleme na isti način? U prilog ovoj dilemi ide činjenica da postoje opštine sa preko 100. udruženje građana). do nekoliko hiljada ljudi u urbanim sredinama. tipa mesne zajednice ili bloka stambenih zgrada.000 do 100. Projekti poput modela policije u zajednici stoga moraju biti spušteni na manje teritorijalne celine. sa 25.000 – njih 43 (27%). Bezbednost u lokalnoj zajednici 6.000 do 25.7. 249 . Pregled odabranih pokazatelja razvijenosti opština (demografska i ekonomska osnova) Istraživanjem je obuhvaćeno 155 opština Srbije. od ukupno 190. koje bi brojale od nekoliko stotina u ruralnim sredinama.000 – njih 67 (41%). problemski orijentisan polising i aktivno participiranje građana u formalnim i neformalnim oblicima samouprave i udruživanje (npr. na prostoru od 300 do 600 km2. broju stanovnika. Demografska osnova (infrastruktura) ukazuje da srpska opština. U opđtini je u proseku 26 mesnih zajednica sa 12 mesnih kancelarija. Ove činjenice ukazuju na neravnomeran raspored teritorijalne organizacije. dakle sa 33 do 42 stanovnika po km2. od 10. odnosno 64 stanovnika na jednom kvadratnom kilometru. na prostoru od 478 km2.000. broju stanovnika po km2 i razvijenosti lokalne uprave u smislu broja mesnih zajednica i mesnih kancelarija (približavanje i olakšanje upravnih poslova građanima).000 stanovnika ima svega 6 opština (4%). Podaci nisu bili dostupni za 29 opština sa područja Kosova i Metohije. Za razmatranje je pitanje: da li u okviru ovako organizovane lokalne samouprave oko 50. U tabelama 1–8 prikazane su opštine posebno interesantne po demografskoj (infra)strukturi – najveće i najmanje po površini. što navodi na zaključak da ovako velike opštine ne možemo smatrati lokalnom zajednicom u izvornom tumačenju te reči (sense of community). ima prosečno 46. kvarta. od 50. Najveći broj opština je sa brojem stanovnika od 10.6. u radu tretirana kao lokalna zajednica.

068 1.802 168.178 1. Tabela 1 – Opštine sa najvećim brojem stanovnika NOVI SAD Niš Novi Beograd Kragujevac Čukarica Leskovac Palilula Zemun Voždovac Subotica 299.920 151.252 155.563 Tabela 3 – Opštine sa najvećom površinom KRALJEVO Zrenjanin Pirot Knjaževac Sombor Ivanjica Negotin Zaječar Sjenica Leskovac 1.902 152.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.768 148.839 8.755 10.202 1.016 10.294 235.059 1.913 8.228 6.464 9.773 175.159 217.324 1.089 1.931 9.530 1.508 156.025 Tabela 4 – Opštine sa najmanjom površinom ĆIČEVAC Lapovo Sremski Karlovci Smederevo Novi Beograd Zvezdara Rakovica Savski Venac Stari Grad Vračar 121 55 51 474 41 32 31 14 5 3 250 .401 Tabela 2 – Opštine sa najmanjim brojem stanovnika OPOVO Medveđa Ćićevac Gadžin Han Bosilegrad Golubac Sremski Karlovci Lapovo Trgovište Crna Trava 11.090 1.232 1.372 2.760 10.

144 3.312 4.036 2.109 5.496 1.194 3. 251 .6.080 1.025 520 210 Tabela 6 – Opština sa najmanjim brojem stanovnika po kvadratnom kilometru MAJDANPEK Dimitrovgrad Čajetina Kuršumlija Medveđa Žagubica Boljevac Bosilegrad Trgovište Crna Trava 25 24 24 23 21 20 19 17 17 8 Tabela 7 – Opštine sa najvećim brojem mesnih kancelarija210 Zaječar Šabac Negotin Kragujevac Petrovac Čačak Kraljevo Smederevo Despotovac Leskovac 39 38 38 35 33 30 29 27 27 26 Tabela 8 – Opština sa najvećim brojem mesnih zajednica Leskovac Prokuplje Pirot Kragujevac Knjaževac Aleksinac Čačak Kraljevo Jagodina Šabac 142 93 87 78 76 71 69 69 62 61 210 Preuzeto iz registra pravnih lica RS. Bezbednost u lokalnoj zajednici Tabela 5 – Opštine sa najvećim brojem stanovnika po kvadratnom kilometru VRAČAR Stari Grad Novi Beograd Zvezdara Rakovica Savski Venac Smederevo Čukarica Voždovac Niš 19.462 11.

Ražanj i Petrovac.2. posebno u segmentu bezbednosti. ne-državnim) sektorom bezbednosti. Negotin. Novi Pazar (12.4‰. sa 2 mesne kancelarije na 1.5‰). Petrovac i Sopot.2‰. Svakako da odsustvo uvećanja „kapitala u ljudima“ stoji kao ogromna prepreka razvoju koncepta ljudske bezbednosti. Knjaževac –14.1‰. dok je u nekoliko opština on jedva pozitivan: Vranje (1. koji u razvijenim demokratijama postaje po broju ravnopravan sa državnim sektorom. posećujući registrovane grupa građana. ideja i znanja mladih ljudi. ranjivim i ugroženim grupama stanovnika. Razvijenost lokalne zajednice zanimljivo bi bilo propratiti i po sledećim indikatorima: broj registrovanih pravnih lica – udruženja građana (aktivnost lokalnog stanovništva). Babušnica –18. akcije u lokalnim medijima.7‰). Starosna struktura Prema popisu izvršenom 2002. stvara i brine o drugim kategorijama. 6. Grocka (0.5‰. Bosilegrad i Nova Crnja –12. rasturanje propagandnih materijala. Lapovo. Prirodni priraštaj u Srbiji iznosi –3. gde bi se koristile situacije poseta građana upravi i policijskim stanicama radi rešavanja obavezujućih stvari (poput identifikacionih dokumenata). partnerstava i kontakata sa privatnim (tzv.7. najveći problem Srbije i skoro svih njenih lokalnih zajednica jeste nizak priraštaj. u kojoj bi aktivnosti lokalne samouprave u saradnji sa policijom i drugim subjektima iz mreže prešle na proaktivni pristup. godine. a čine je Malo Crniće.7‰. Despotovac.3‰) postoji značajan pozitivni prirodni priraštaj. a po ovom pokazatelju posebno su kritični smanjeni ljudski potencijali opština: Gadžin Han –19. Posebno se ističe grupa opština koja ima odnos mesnih kancelarija i mesnih zajednica 1:1. kao i broj programa.0‰. Jedino u opštinama Preševo (22. nema 252 . koristeći redovne kontakte. Veliko Gradište. Boljevac. Potencijal svakako leži u ovoj sferi.1‰) i Bujanovac (9.000 stanovnika. dakle slabljenje potencijala u pravcu kapaciteta iskorišćenja energije i snage. Druga grupa opština je ona koja ima najbolji (nizak) odnos broja mesnih kancelarija i broja stanovnika. Pokazatelji upućuju na prepoznate potencijale opština u pravcu razvoja što većeg broja mesnih kancelarija koje bi pokrivale kontakte sa građanima. Rekovac –15.5 na 1. Žabari.6‰. sa približno jednom mesnom kancelarijom na 1. za razgovore i uključivanje u tematiku bezbednosti i sigurnosti. Šid.4‰). Boljevac i Knić –13‰. Tutin (19. što češće i intenzivnije. koja do sada nije korišćena kao specifična vrsta odnosa sa javnošću.4‰) i Kragujevac (0. specijalizovane internet-sajtove–forume i slična sredstva.000 stanovnika. Crna Trava –18. Ražanj –14. koju čine opštine Crna Trava. i opštine Malo Crniće.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.000 stanovnika. Kada nema radnog kontingenta stanovništva (definisano kao stanovništvo staro 15 do 64 godine) da privređuje.2‰).

5.3. koje su u većem broju od muškaraca bez školske spreme ili sa osnovnom školom. sa višim obrazovanjem 5% i sa visokim obrazovanjem 7% (za 2% stanovnika je podatak nepoznat). gube osnovni smisao. motivisanih da grade sigurnu zajednicu i obezbede kvalitetan život za potomstvo.5% građana čine pripadnici drugih nacionalnosti ili etničkih pripadnosti. Bezbednost u lokalnoj zajednici ni napretka društva. Preševo. Prosečna starost stanovnika je 40 godina. Udeo dece (0–7 godina) u ukupnom broju stanovnika iznosi 7%. u Srbiji (bez Kosova i Metohije) živi 83% Srba. Tutin i Bujanovac. udruženjima građana. dok je taj udeo kod starog stanovništva 17%. uprkos naporima tokom poslednjih decenija na približavanju školovanja (bar osnovnog. odbornici. 1% je neopredeljenih ili neizjašnjenih građana. odnosno sa više pripadnika manjina od srpskog stanovništva 211 Najnerazvijenije opštine u Srbiji su: Bojnik. Najpovoljnija starosna „slika“ jeste u nerazvijenim opštinama:211 Sjenica. i to u proseku u odnosu 1. a. Žagubica. Samo u 17 opština (10% od ukupnog broja) postoji više stanovnika muškog nego ženskog pola. a udeo fertilnog stanovništva u ukupnom broju 23%. i u poslovima zaštite i spasavanja. 6. 253 .7.4. sa najmlađim stanovništom (prosečna starost ispod 35 godina). U opštinama koje su izrazito multinacionalne. Žitorađa. a prosečna slika opštine kaže da on čini svega 67%. Gadžin Han. osim pomenutih najnerazvijenijih. a ostalih oko 6. aktivisti stranaka). poslovima bezbednosti (policija. Teorijski modeli bez ljudskog kapaciteta za realizaciju. Medveđa.06: 1. Participacija žena u zapošljavanju.7. 6. Trgovište. prepostavka je. Obrazovna struktura Obrazovna struktura opština je još uvek nepovoljna. koje je i obavezno) svakom građaninu. Tutin i Crna Trava. dok je „slika“ najlošija u Crnoj Travi i Gadžinom Hanu (prosečna starost preko 50 godina). Uprkos tome prosečno je bez školske spreme 6%. Situacija je uglavnom ravnomerna u svim opštinama Srbije. Bujanovac.7. sa 1–7 završenih razreda osnovne škole 16%. godine. Struktura je posebno nepovoljna za žene. Potencijali opština su opisani i udelom radnog kontingenta stanovništva u ukupnom. Nacionalna struktura Prema popisu stanovništva iz 2002. po 1% Roma i Jugoslovena. a takvih je čak 27%. političkom životu (npr. Polna struktura U opštinama Srbije preovlađuju u najvećem broju stanovnici ženskog pola. 4% Mađara. Kuršumlija. sa završenim osnovnim obrazovanjem 24%.6. profitni sektor). sa završenim srednjim obrazovanjem 41%. Bosilegrad. 6. u kojima je nedostatak obrazovanih kadrova dramatičan. 2% Bošnjaka. sasvim je neadekvatna brojnosti populacije.

0 101.7 95.6 57.6 127 74 140 160 130 149 115 151 70.2 96. radi formiranja najpoželjije bezbednosne politike: efikasno. Bačka Ada.2 29.3 48.7 Rang – – – Broj zaposlenih na 1.0 30.2 18.9 34. uvažavanja specifičnosti zajednica.000 stanovnika Promet u trgovini na malo po stanovniku Rang – – – nivo RS 100.9 38. Bosilegrad).0 104.7 43.3 54. koja dovodi (uzročno-posledično) i do odražavanja na stanje nivoa bezbednosti.8 44. kao primer kvantifikacije određenih pokazatelja: korigovani narodni dohodak po stanovniku.9 45. (Subotica. Tutin.2 117. Bečej.7 76.7 86. Čoka. Ovakve specifičnosti upravo ukazuju na pravilnu tendenciju lokalizacije problema. promet u trgovini na malo po stanovniku i broj telefonskih priključaka na 100 stanovnika. Kanjža. Dimitrovgrad. Mali Iđoš. Topola.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.0 20 14 155 154 95 159 85 152 100. Preševo. broj zaposlenih lica na 100 stanovnika. Kovin.4 88.0 101.4 98 117 125 83 143 132 152 92 36.0 96. koji ukazuju na značajnu neravnomernost razvijenosti lokalnih zajednica.7 49. Sjenica.1 Rang – – – Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika nivo RS 100.2 71.3 63.3 33. Bujanovac.4 Rang – – – nivo RS 100.3 39.1 20.4 31. Novi Pazar.6 68.8 53.6 84.4 109. U tabelama 9 i 10 prikazani su samo neki odabrani pokazatelji [10]. Bački Petrovac. Tabela 9 Korigovani narodni dohodak po stanovniku nivo RS REPUBLIKA SRBIJA Centralna Srbija Vojvodina Nedovoljno razvijene opštine Babušnica Blace Bojnik Bosilegrad Brus Bujanovac Vladimirci Vlasotince 47. Vrbas. Senta. Kovačica.9 39. Bač. efektivno i ekonomično rešenje.8 48. pratićemo i ovaj indikator kao relevantan u istraživanju: participacija nacionalnih manjina u aktivnostima na bezbednosti zajednice.9 132 102 144 158 112 126 115 139 112.7 254 .3 44.8 43.

2 67.3 45.4 66.2 45.4 44.9 66.1 Rang 43 64 93 107 148 71 75 138 79 89 143 156 85 137 134 133 83 111 48 151 53 154 149 Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika nivo RS 91.8 27.5 57.2 84.4 50.3 70.9 Rang 70 151 129 75 108 115 104 146 82 66 148 149 131 114 157 107 90 119 77 160 126 138 68 nivo RS 130.7 49.7 59.0 52.3 36.4 91.9 43.2 63.8 Rang 32 107 139 54 150 126 97 143 138 134 155 78 133 124 158 128 84 95 118 161 144 148 131 Broj zaposlenih na 1.5 46.9 28.4 69.1 56.3 21.4 25.5 60.5 27.7 67.8 75.6 72.8 38.5 47.2 31.0 35. Bezbednost u lokalnoj zajednici Korigovani narodni dohodak po stanovniku nivo RS Gadžin Han Golubac Doljevac Žabari Žagubica Žitorađa Koceljeva Krupanj Kuršumlija Kučevo Lebane Ljubovija Mali Zvornik Malo Crniće Medveđa Merošina Mionica Osečina Petrovac Preševo Prijepolje Ražanj Rekovac 91.4 255 .2 31.5 57.1 67.0 51.6 35.3 55.0 23.1 54.1 35.9 52.3 35.1 50.6 44.0 26.0 33.9 59.3 71.8 92.2 46.1 78.7 82.6.5 45.4 80.6 27.4 36.3 78.7 78.1 21.6 61.3 34.9 66.3 53.2 29.8 58.7 89.000 stanovnika Promet u trgovini na malo po stanovniku Rang 9 146 157 158 145 161 131 149 66 111 107 106 88 162 128 159 150 147 109 153 95 154 140 nivo RS 78.8 80.1 53.7 25.2 72.4 44.4 46.4 87.9 34.1 47.2 31.3 18.6 89.7 39.3 56.1 39.8 53.9 34.5 71.4 80.3 67.

3 19.5 119.7 25.4 86.1 60.7 61.8 88.9 89.1 18.3 87.2 65.6 110.3 92.7 65 127 87 19 98 103 116 13 64 3 122 6 53 80 102 7 256 .0 85.0 151.5 63.4 75.6 52.9 93.6 30.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji Korigovani narodni dohodak po stanovniku nivo RS Sjenica Surdulica Trgovište Tutin Crna Trava Žitište Ostale opštine Aleksandrovac Aleksinac Aranđelovac Arilje Bajina Bašta Batočina Bela Palanka Barajevo Voždovac Vračar Grocka Zvezdara Zemun Lazarevac Mladenovac Novi Beograd 61.4 45.2 Rang 159 70 157 122 160 77 2005–2006.5 104.3 232.1 58.1 137.4 52.7 42.3 82.6 157.4 39.6 10.4 101.6 78.0 49.6 89.6 55.2 21.0 203.3 280.3 34.1 95.6 65.7 88.2 113.0 95.7 160.6 55.4 54.5 238.1 261.3 140.2 63.7 98.7 129.0 92 116 38 36 77 53 146 152 24 3 122 37 13 6 61 4 61.4 53.6 50.6 252.0 107.3 81.7 29.2 32.1 77.8 66.1 63.7 73.0 50.6 67.8 58.3 336.8 71.8 23.4 92.3 95 109 55 90 98 117 141 76 32 4 82 6 10 88 28 1 28.0 102.6 Rang 154 79 156 159 119 55 Broj zaposlenih na 1.5 83.4 132.7 52.9 82.8 92.0 Rang 158 145 161 162 140 44 nivo RS 52.000 stanovnika Promet u trgovini na malo po stanovniku Rang 136 31 59 160 4 122 nivo RS 19. Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika nivo RS 36.0 120 124 27 42 114 119 68 116 45 3 139 33 30 6 70 10 50.1 81.5 77.8 608.

8 122.1 108.9 Rang 66 19 73 3 21 2 33 120 128 49 29 110 62 113 136 97 40 99 72 87 86 121 51 Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika nivo RS 46.7 51.0 512.9 103.0 40.9 84.5 94.1 49.6 136.1 108.9 280.6 69.3 44.000 stanovnika Promet u trgovini na malo po stanovniku Rang 89 7 118 1 13 2 75 134 130 25 12 148 103 142 50 26 14 29 84 16 34 21 11 nivo RS 60.6 95.2 68.4 Rang 34 9 137 1 23 2 65 111 121 147 57 136 91 60 145 43 62 25 46 120 101 83 71 Broj zaposlenih na 1.0 58. Bezbednost u lokalnoj zajednici Korigovani narodni dohodak po stanovniku nivo RS Obrenovac Palilula Rakovica Savski Venac Sopot Stari Grad Čukarica Bogatić Boljevac Bor Valjevo Varvarin Velika Plana Veliko Gradište Vladičin Han Vranje Vrnjačka Banja Gornji Milanovac Despotovac Dimitrovgrad Zaječar Ivanjica Jagodina 89.5 89.9 110.3 104.2 73.9 104.3 111.9 84.5 127.1 150.2 55.5 69.6 38.1 Rang 153 8 21 1 56 2 11 124 76 29 59 143 92 54 132 111 27 31 86 30 22 105 28 nivo RS 72.4 89.9 79.9 339.6 80.2 118.7 43.4 49.2 106.6 45.9 52.2 39.6 75.6 73.5 400.4 86.0 111.3 40.7 75.1 104.8 63.5 54.2 257 .5 116.9 478.5 53.6 75.5 34.5 61.6 122.3 57.7 58.7 87.5 105.8 655.6 79.6 739.9 69.2 120.4 52.0 53.7 35.8 61.4 101.3 105.2 90.7 109.8 150.6 76.0 34.1 94.8 39.6 66.9 80.4 584.4 83.6.1 49.6 111.4 105.6 64.7 61.

5 58.6 45.0 116.4 65.4 67.0 110.1 88.6 136.8 117.9 111.5 70.8 133.0 77.0 95.0 57.5 60.6 66.8 64.1 101.1 54.0 62.0 85.3 258 .2 120.7 86.6 .3 161.6 85.8 22.0 81.6 78.9 77.1 111.9 131.0 97.1 125.9 72. Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika nivo RS 89.5 99.2 114.3 37.5 88.9 73.7 111.5 48.0 49.2 161.4 Rang 29 56 117 12 109 87 59 52 49 113 132 67 96 162 51 19 15 157 105 142 50 39 16 Broj zaposlenih na 1.4 100.3 106.6 23.8 56.2 126.0 65.5 79.3 111.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji Korigovani narodni dohodak po stanovniku nivo RS Kladovo Knić Knjaževac Kosjerić Kragujevac – grad Kraljevo Kruševac Lajkovac Lapovo Leskovac Loznica Lučani Ljig Majdanpek Negotin Grad Niš Niš Niška Banja Nova Varoš Novi Pazar Paraćin Pirot Požarevac 101.6 72.5 90.9 34.0 81.8 Rang 74 130 23 37 26 25 88 89 93 134 109 62 33 141 38 12 15 5 73 142 91 9 39 nivo RS 69.5 120.5 26.8 103.3 99.3 101.3 89.2 68.7 69..6 54.7 42. 80.4 46.7 105.9 Rang 57 54 59 39 61 44 103 23 56 68 67 100 84 108 26 17 16 155 24 116 47 150 5 2005–2006.5 80.0 117.7 75.6 78.9 68.6 93.7 81.1 59.1 80.3 52.1 67.0 62.0 84.4 63.2 62..000 stanovnika Promet u trgovini na malo po stanovniku Rang 99 155 78 110 15 37 52 100 38 69 87 104 105 28 71 24 18 108 54 81 57 8 23 nivo RS 65.0 82.9 84.9 99.

8 50.6 78.6 95.5 112.2 110.7 67.2 56.0 259 .4 29.1 25.8 58.5 57.7 100.9 58.0 68.1 98.6.0 109.6 85.3 58.0 100.2 98.6 17.8 90.8 258.7 91.8 76.8 Rang 58 118 24 156 43 52 144 99 69 36 137 133 78 48 123 16 4 18 47 147 40 81 nivo RS 80.8 166.8 95.7 42.9 85.7 63.5 73.9 67.6 85.9 96.3 38.8 82.5 85.2 62.8 61.4 47.8 37.3 119.9 101.6 79.3 69.5 96. Bezbednost u lokalnoj zajednici Korigovani narodni dohodak po stanovniku nivo RS Požega Priboj Prokuplje Rača Raška Svilajnac Svrljig Smederevo Smederevska Palanka Sokobanja Topola Trstenik Ćićevac Ćuprija Ub Užice Čajetina Čačak Šabac Ada Alibunar Apatin 72.3 Rang 129 130 74 153 9 15 161 18 80 58 25 118 60 35 104 38 14 34 12 105 152 20 Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika nivo RS 94.5 138.6 55.9 41.6 88.4 90.6 85.9 54.9 56.2 56.7 62.7 123.8 96.6 115.5 84.6 48.8 57.2 85.2 71.8 Rang 66 141 123 114 102 72 153 75 89 104 44 110 99 90 108 41 64 33 26 76 112 5 Broj zaposlenih na 1.3 54.9 66.3 71.8 64.6 83.5 54.4 73.1 47.5 117.8 113.9 23.9 82.6 106.7 87.8 84.0 100.000 stanovnika Promet u trgovini na malo po stanovniku Rang 74 60 58 129 63 91 43 36 94 35 126 62 61 77 144 20 65 39 64 49 115 76 nivo RS 37.6 83.2 86.7 106.2 64.

3 114.0 105.1 88.1 106.1 32.2 100.7 94.6 48.2 94.9 70.7 83.6 86.0 82.1 74.9 57.9 76.6 62.8 120.7 96.6 35.8 89.8 91.9 43.6 260 .3 67.9 .9 80.2 51.3 115..6 60.4 65.6 52.0 52.0 84.2 65.6 46.8 82.7 75.9 51.3 79..0 113.3 67.2 72.3 147.3 76.1 112.3 71.3 70.8 99.2 82.6 77.9 81.2 59.9 151.7 96.0 72.6 94.0 55.5 76.5 81.1 64.9 84.4 132.1 95.000 stanovnika Promet u trgovini na malo po stanovniku Rang 82 44 56 48 123 67 40 19 22 112 46 97 133 72 41 138 90 73 127 137 113 80 nivo RS 36. 61.6 62.1 32.5 96.0 79.5 99.5 82.5 111.1 38.6 29.6 51.3 97.8 100.8 75.9 Rang 72 49 136 17 121 150 110 50 117 106 41 120 94 125 60 42 96 101 79 51 128 57 nivo RS 77.0 50.9 123. Korigovani narodni dohodak po stanovniku nivo RS Bač Bačka Palanka Bačka Topola Bački Petrovac Bela Crkva Beočin Bečej Vrbas Vršac Žabalj Zrenjanin Inđija Irig Kanjiža Kikinda Kovačica Kovin Kula Mali Iđoš Nova Crnja Novi Bečej Novi Kneževac 69.4 80.9 92.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.6 58.9 170.5 51.1 Rang 73 22 48 88 86 30 8 17 11 47 21 98 63 28 18 94 58 27 129 69 82 45 Broj zaposlenih na 1.6 Rang 131 41 46 145 135 50 96 142 37 91 7 78 127 22 30 140 114 11 92 162 63 101 Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika nivo RS 90.

6. Bezbednost u lokalnoj zajednici

Korigovani narodni dohodak po stanovniku nivo RS Novi Sad – grad Opovo Odžaci Pančevo Pećinci Plandište Ruma Senta Sečanj Sombor Srbobran Sremska Mitrovica Sremski Karlovci Stara Pazova Subotica Temerin Titel Čoka Šid 148,9 93,6 88,0 191,0 70,6 57,1 89,8 129,6 66,8 85,5 61,3 65,3 41,9 63,3 116,7 58,6 48,3 57,5 71,9 Rang 10 31 40 7 70 106 35 14 80 42 93 81 135 85 20 100 125 103 68

Broj zaposlenih na 1.000 stanovnika

Promet u trgovini na malo po stanovniku Rang 5 151 53 32 101 86 96 51 121 47 102 79 156 55 17 85 141 135 93 nivo RS 144,7 39,1 46,6 95,6 51,5 41,3 61,0 88,4 28,1 83,9 79,4 66,1 39,0 58,3 121,9 77,0 28,6 38,9 54,7 Rang 8 123 106 27 94 119 65 31 147 36 42 52 124 69 13 45 146 125 81

Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika nivo RS 132,6 83,3 103,4 87,6 67,3 95,1 79,4 93,8 97,8 103,9 65,3 94,2 103,3 79,4 97,1 92,3 91,7 86,7 82,6 Rang 10 97 34 83 135 55 113 63 45 32 139 61 35 112 46 67 71 84 100

nivo RS 157,2 39,9 89,3 101,8 69,7 73,8 70,9 90,0 61,7 92,1 69,2 77,7 33,4 88,0 114,2 74,4 49,5 52,1 71,1

261

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

2005–2006.

6.8. Organizacija i funkcionisanje civilne zaštite u okvirima lokalne zajednice kao izvor bezbednosti
6.8.1. Normativnopravna uređenost civilne zaštite u Republici Srbiji
Civilna zaštita se planira, organizuje i osposobljava u skladu sa potrebama i materijalnim mogućnostima društva, a na osnovu procena ugroženosti i povredljivosti stanovništva, materijalnih i kulturnih dobara od elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća i drugih većih nesreća i opasnosti u miru i ratu. Potreba za CZ i ukupnim sistemom zaštite i spasavanja u Srbiji posebno je aktuelna posle agresije NATO-a 1999. godine, kada je razvoj ratne tehnike u pogledu dometa, razorne moći i posledica mogućih dejstava na stanovništvo, materijalna i druga dobra dostigao visok stepen. Tome su doprinele i elementarne nepogode i specifični akcidenti poslednjih godina, koji su na prostoru Republike Srbije doveli do značajnih, pre svega, materijalnih razaranja i onemogućavanja povoljnijih uslova za siguran, bezbedan i kvalitetan život građana. Civilna zaštita je danas upravno smeštena u okviru Ministarstva odbrane, a normativno uređena zastarelim zakonskim rešenjima Zakonom o odbrani iz 1994. godine i Uredbom o organizaciji i osposobljavanju jedinica CZ i o merama zaštite i spasavanja civilnog stanovništva i materijalnih dobara, takođe iz 1994. godine. Civilna zaštita dobija sve više na značaju i sa porastom ugroženosti od elementarnih nepogoda i akcidenata u miru, kao i novih bolesti, koje su za sada uglavnom regionalnog i lokalnog značaja, ali koje prema predviđanjima stručnjaka u bliskoj budućnosti mogu dobiti i pandemijske razmere (ptičji grip i slično). Zakonska regulativa Republike Srbije, koja tretira problematiku civilne zaštite, dakle, zastarela je i prevaziđena, posebno ako sa poredi sa naprednim zakonskim rešenjima evropskih zemalja, ali i ako se posmatra u odnosu na potrebe i zahteve savremenog čoveka i društva u celini u Srbiji. Pregled osnovnih normativnih rešenja na kojima se zasniva sistem civilne zaštite u Srbiji danas bi izgledao ovako: 1. Zakon o odbrani,212 Službeni list SRJ, br. 43/94;
212 Iako su postojećom normativnom regulativom dati neki elementi civilne zaštite (mere, jedinice, rukovođenje) uočljivo je da se Zakonom o odbrani u delu koji se odnosi na civilnu zaštitu ignorisalo organizaciono-funkcionalno ostvarenje i stručno realizovanje iskustva u funkcionisanju civilne zaštite. Zakonom je, od pojmovnog određenja „Civilna odbrana i zaštita“ do sadržaja članova Zakona, krajnje površno obuhvaćena oblast civilne zaštite, ne uređujući delatnost u skladu sa prirodom svojih zadataka, stranim iskustvima i postulatima međunarodnog prava. Između ostalih spornih rešenja, značajno je uočiti da su štabovi civilne zaštite na svim nivoima organizovanja, kao rukovodeći organ u sprovođenju zaštite i spasavanja, ukinuti a da pri tome nisu predviđeni drugi oblici rukovođenja i koordiniranja akcija zaštite i spasavanja. Takođe nisu utvrđene obaveze organizovanja, pripremanja i sprovođenja

262

6. Bezbednost u lokalnoj zajednici

Zakon o odbrani Republike Srbije, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 45 i 85/91; 3. Zakon o Vojsci Jugoslavije, Službeni list SRJ, br. 43/94, izmene i dopune: Službeni list SRJ, br. 28/96, 44/99 i 74/99; 4. Zakon o zaštiti od elementarnih nepogoda, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 20/77, 24/85, 27/85, 52/89, 61/89, 53/93, 67/93, 48/94, 20/97; 5. Uredba o organizovanju i osposobljavanju jedinica Civilne zaštite i o merama zaštite i spasavanja civilnog stanovništva i materijalnih dobara, Službeni list SRJ, br. 54/94; 6. Uredba o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 21/92. Na polju razvoja strukture civilne zaštite u Srbiji nije se, kao što se iz ovog pregleda vidi, ništa značajno pokrenulo više od 10 godina, iako su okolnosti nalagale urgentne aktivnosti i preduzimanje opsežnih mera kako bi se u svakom trenutku građani osećali sigurno i bezbedno. Tamo gde je država „zatajila“, ukoliko to nije značilo kršenje zakona, lične inicijative ili inicijative u okviru zajednice (lokalna je sasvim prihvatljiv nivo) pružile su ili mogu pružiti dobra rešenja, na kojima u svakom slučaju treba još raditi i uobličavati ih. Pošto je uočen problem u rukovođenju civilnom zaštitom i nije postojala mogućnost da se supstituišu štabovi civilne zaštite za određenu teritoriju, Naredbom ministra odbrane neposredno pre otpočinjanja NATO agresije, obrazovani su štabovi civilne zaštite za teritoriju okruga i opštine. Za komandante su postavljeni načelnici okruga i predsednici izvršnih odbora opština. Štab civilne zaštite za teritoriju Republike Srbije obrazovan je u drugom mesecu rata, čime je globalno zaokrugljena organizacija rukovođenja civilnom zaštitom u Republici Srbiji. Tokom agresije NATO-a civilna zaštita je funkcionisala onoliko efikasno koliko su se uspela u praksi primeniti rešenja koja su bila poznata na ovim prostorima do donošenja Zakona o odbrani iz 1994. godine (štabovi civilne zaštite, poverenici, obaveze opštine u civilnoj zaštiti, angažovanje preduzeća, organizacija i službi opremljenih i osposobljenih za zaštitu i spasavanje itd). Kao što i član 16. Zakona o lokalnoj samoupravi predviđa da lokalna samouprava organizuje zaštitu od elementarnih nepogoda i zaštitu od požara i stvara uslove za njihovo otklanjanje, odnosno ublažavanje njihovih posledica, većina opština u Srbiji je formirala posebne štabove za zaštitu od elementarnih nepogoda, koji funkcionišu nezavisno od ranije formiranih štabova civilne zaštite. U tekstu koji sledi videće se brojčani odnos ovih štabova.
preventivnih i operativnih mera civilne zaštite, a nisu u potpunosti razgraničena prava i obaveze, prema civilnoj zaštiti preduzeća, organizacija i službi koje se bave zaštitom i spasavanjem kao svojom redovnom delatnošću.

2.

263

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

2005–2006.

Štabovi za zaštitu i spasavanje i poverenici civilne zaštite predstavljaju operativno-stručne organe koji se obrazuju za operativno rukovođenje pripremama i upotrebom civilne zaštite u akcijama zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara u uslovima vanrednih (kriznih) situacija. Takođe, važni su za koordinaciju aktivnosti ostalih učesnika pri realizaciji zadataka zaštite i spasavanja na teritoriji svoje odgovornosti. Kada je reč o upravnom situiranju civilne zaštite, iskustva stranih zemalja su različita, ali, bez obzira na upravni položaj civilne zaštite, ona se definiše kao kompleksna međuresorna delatnost neomeđena nikakvim upravnim okvirom bilo kojeg društvenog podsistema. To im omogućava postojanje Zakona o civilnoj zaštiti kojim se definiše sistem zaštite i spasavanja i centralno mesto i uloga civilne zaštite u tom sistemu. Sadašnji upravni položaj civilne zaštite u Srbiji u okviru ministarstva odbrane nije nepoznat međunarodnoj praksi, ali zahteva drugačiji pristup rešavanju ovog pitanja. To pre svega podrazumeva priznavanje specifičnosti delovanja civilne zaštite kao međuresorne delatnosti, njene mirnodopske funkcije i potrebe regulisanja ove oblasti jednim sistemskim zakonom. Bez želje da prejudiciramo konačno rešenje i upravno postavljanje civilne zaštite, želeli smo samo da ukažemo na to da civilna zaštita kao sistem mora imati određenu ulogu, načela organizovanja, zadatke i elemente koje je potvrdila dosadašnja teorija i praksa, kao i međunarodna iskustva i standardi. To su nam potvrdili i rezultati istraživanja do kojih smo došli, a čije šire predstavljanje sledi.

6.9. Rezultati empirijskog istraživanja
Istraživanje o strukturi i funkcionisanju štabova civilne zaštite (CZ) i postojanju, strukturi i funkcionisanju drugih štabova iz domena zaštite od elementarnih i drugih većih nepogoda obavljeno je putem poludirigovanog anketnog upitnika, koji je dat u prilogu I. Distribuiranje i prikupljanje podataka obavljeno je tokom novembra i decembra 2006. godine, na teritoriji opština Republike Srbije (bez podataka sa Kosova i Metohije). Ispitanici iz opština, referati za odbranu MO, nadležni za funkcionisanje štabova civilne zaštite, i opštinske uprave, nadležne za funkcionisanje štabova za zaštitu od elementarnih i drugih nepogoda, u najvećem broju su se odazvali istraživanju, tako da je 155 opština dostavilo podatke za štabove CZ, a 47 opština i za druge štabove iz ove oblasti. Obrada podataka je, dakle, obuhvatila 202 upitnika. Anketnim upitnikom su obuhvaćene sledeće oblasti: A) sastav operativnih organa i snaga civilne zaštite (postojanje štabova, pravni osnov formiranja); 264

6. Bezbednost u lokalnoj zajednici

B) struktura štaba (broj članova, dodatno angažovani članovi, obrazovna struktura, nacionalna struktura, starosna struktura, stručna osposobljenost); C) funkcionisanje i saradnja sa institucijama na državnom i lokalnom nivou (ocena saradnje, ocena organizacije i funkcionisanja štabova u praksi, opremljenost); D) posledice elementarnih i drugih većih nepogoda tokom 2005. i 2006. godine (procena štete, nadoknada štete, pritužbe građana, zbrinjavanje ljudi); E) zaštita životne sredine (posledice elementarnih i drugih većih nepogoda tokom 2005. i 2006. godine na životnu sredinu).213

6.9.1. Sastav i struktura operativnih snaga civilne zaštite
Na grafikonu 2 prikazan je opšti pregled stanja u opštinama Srbije, koji pokazuje da iz uzorka od 155 opština prepoznajemo 70% u kojima funkcioniše samo štab CZ, dok u 30% opština funkcioniše (ili je funkcionisao u vanrednim situacijama) još i štab za zaštitu od elementarnih nepogoda.
Grafikon 2

Najčešći naziv koji nosi štab formiran na inicijativu lokalne samouprave jeste Operativni/Opštinski štab za zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nesreća ili Operativni/Opštinski/Krizni štab za odbranu (zaštitu) od poplava. U tabeli u prilogu II dat je pregled identifikovanih štabova po opštinama, kao prvog indikatora u istraživanju: utvrđivanje postojanja i organizacionih formi štabova koji funkcionišu u oblasti zaštite i spasavanja. Referati za odbranu MO ukazuju na
213 Podaci su dati na raspolaganje istraživačima iz oblasti ekološke bezbednosti, tako da neće biti predmet šireg razmatranja.

265

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

2005–2006.

to da je internim aktima (koji su nedostupni, jer su klasifikovani kao poverljivi) uređeno postojanje štaba za svaku opštinu u Srbiji poimenično, sa profilisanim brojem članova i specifikovanim materijalno-tehničkim formacijskim sredstvima (MTS) i načinom funkcionisanja. Sa druge strane, lokalna samouprava je svojim odlukama, u 99 opština, pozivajući se na Zakon o lokalnoj samoupravi (član 18), a oslanjanjući se na resurse lokalnih organa i institucija, dodatno formirala štabove koji funkcionišu u slučajevima vanrednih situacija (prilog II). Iz tabele je vidljivo da su odluke o formiranju operativnih štabova donosile Skupštine opštine, odnosno Predsednik opštine. U daljem pregledu rezultata zastupljeni su podaci za 47 opštinskih operativnih štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda, koji funkcionišu u praksi. Na grafikonu br. 3 prikazana su mišljenja ispitanika u pogledu pravnih okvira, u opštinskim propisima koji definišu postojanje i delovanje drugog štaba iz domena zaštite i spasavanja, osim štaba CZ. Uočljiva je razlika u mišljenju članova štabova, jer 71% ispitanika iz štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda smatra da je delovanje štabova definisano opštinskim propisima.
Grafikon 3
Definisanost postojanja {taba za za{titu od elementarnih nepogoda (kriznih, za odbranu od poplava i sličnih) u op{tinskim propisima 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Štab CZ Štab za zaštitu od element. nepogoda 43% 29% 57% 71%

Da

Ne, ali smo ga formirali po pojavi krizne situacije

Navedeni štabovi, namenjeni zaštiti i spasavanju ljudi, dobara i životne sredine, rade u sadejstvu u lokalnim zajednicama, uglavnom zahvaljujući pojedincima, dakle ljudskom potencijalu. Sadejstvo je uglavnom bazirano na ličnim kontaktima ili su pak članovi štaba CZ ujedno i članovi drugog operativnog štaba (dajući mu na taj način podršku, jačajući vezu sa građanima, štiteći interese građana). Sistemski, u pravnim okvirima postojećeg rešenja, oni ne moraju sarađivati, štaviše, u nekim krugovima smatrano je da su lokalni štabovi „kontra“ 266

odslikati stanje u segmentu zaštite i spasavanja u lokalnim zajednicama. Irig sa 7 članova. Osečina sa 6 članova. U pregledu su izdvojeni rezultati za štabove CZ i štabove za zaštitu od elementarnih nepogoda. Profil opštinskog štaba civilne zaštite Cilj ovog dela istraživanja bio je formiranje pregleda o sastavu štabova. neki opštinski štabovi funkcionišu sa vrlo velikim brojem: 27 članova u Užicu. a to se manifestovalo značajnom raspravom kod predlaganja Zakona o zaštiti i spasavanju. Bezbednost u lokalnoj zajednici zvaničnom sistemu odbrane. odnosno štaba za zaštitu od elementarnih nepogoda. starosnoj. 6. dobijen dominantnom frekvencijom pojave. nasuprot tome. A) Struktura štabova CZ Prosečan broj članova štaba iznosi 9. Grafikon 4 Struktura {tabova CZ po broju članova 5% 5% 2% 1% 5% 1% 1% 6% 23% 5 6 7 8 9 10 11 12 13 26% 14 15 preko 15 10% 15% 267 .9. Novoj Crnji i Rekovcu ili Požarevcu sa 19 članova. Na grafikonu 4 prikazana je struktura štabova CZ po broju članova. 20 članova u Vršcu.6. kao kompozitni indikator. dok. Posebno se istuču slučajevi opština Ljig. njihovoj polnoj. stručnoj i nacionalnoj strukturi. najpre će. jer je primetan ogroman interval varijacije. obrazovnoj. Surdulica sa 6 članova i Trgovište sa 7 članova. Blace sa 6 članova.1. gde štab broji 5 članova. od čak 22 člana. Profil prosečnog opštinskog štaba CZ.1.

ali i sa 37% štabova u kojima uopšte nema članova ženskog pola (grafikon 6). naročito uzevši u obzir prethodno izneto stanje u opštinama. 268 . Kučevo. te nešto manje lekari i rukovodioci iz državne uprave i JKP. geodetski. mašinski. Na grafikonu 5 prikazana je struktura štabova po dodatnom broju anagažovanih članova. koje ukazuje na to da ženskog stanovništva ima bar 50% (a u većini opština i nekoliko procenata više žena od muškaraca). Štabovi su dodatno angažovali u svom radu prosečno još 5 članova. Kovin. Stara Pazova. Rakovica i Trstenik (u kojem jedinom preovladavaju žene. Stoga se jasno uočava neuključenost žena u aktivnosti CZ. geološki. Učešće veće od 30% žena u sastavu zabeleženo je samo u opštinama Pećinci. Plandište. sa 89% članova). a potom inspektori: komunalni i za zaštitu životne sredine. od 2 pa dok čak 20 u Arilju. Čajetina. poljoprivredni. Grafikon 5 Struktura {tabova CZ po broju dodatno anga`ovanih članova 6% 0% 8% 1% 3% 0% 2% 10% 2 3 4 5 6 3% 23% 7 8 9 10 11 12 13 8% 10% 26% preko 13 Polna struktura štabova CZ ukazuje na prosečan sastav štaba od 88% muškaraca i 12% žena. Topola. 16 u Novom Sadu ili Golupcu. U radu štabova CZ najčešće su dodatno angažovani inženjeri: građevinski. ali je i u ovom slučaju izražen veliki interval varijacije tog broja. kada su u pitanju aktivnosti štabova.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.

sa najmanje članova sa visokom stručnom spremom. višom (VŠS) i visokom stručnom spremom (VSS) u ukupnom broju članova. 16% sa VŠS i 13% članova sa SSS. što ukazuje na zaključak da se vodilo računa o važnosti formalnog obrazovanja članova štaba CZ (grafikon 7). U štabovima CZ je aktivno 71% članova sa VSS.6. Bezbednost u lokalnoj zajednici Grafikon 6 Polna struktura {tabova CZ 6% 21% 37% 0% `ena 1-10% `ena 10-20% `ena 20-30% `ena preko 30% `ena 26% 10% Obrazovna struktura štabova opisana je kroz zastupljenost članova štaba sa srednjom stručnom spremom (SSS). Nova Crnja i Petrovac (25% 269 . što ukazuje na solidnu platformu za rad štabova kada je u pitanju stepen stručne spreme. Batočina. pojavljuje se u opštinama Žabalj (13% VS). Ova struktura prevazilazi obrazovne strukture celokupnog stanovništva po opštinama. Grafikon 7 Obrazovna struktura {tabova CZ 1% 35% 10% 18% 36% 0-20% sa VS 20-40% sa VS 40-60% sa VS 60-80% sa VS 80-100% sa VS Najlošija struktura.

koja je proporcionalna strukturi stanovništva svake opštine. a sa 51 do 60 godina starosti ima 33% članova. Mladenovac (0% članova starosti od 20–40 godina. Novom Pazaru. 25% starosti od 31 do 40 godina i 25% članova starosti od 41 do 50 godina. Nišu. njih 50%. VS). shodno popisnim rezultatima). Uzimajući u obzir sve štabove. Loznici. kako je i očekivano. Starosna struktura je. Kao opštine sa najnepovoljnijom starosnom strukturom ističu se Vladimirci (0% članova starosti od 20–40 godina. 12% članova su pripadnici nacionalnih manjina (najviše je Mađara i Bošnjaka. sa 50% članova starosti od 20 do 30 godina. Ćupriji. Malom Iđošu. Kuršumliji. Valjevu.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. članova starosti 31 do 40 godina. Paliluli. Vranju. Svakako treba poboljšati učešće starosnih grupa od 20–30 godina i 31–40 godina u ukupnom broju članova štaba (grafikon 8). Starosna struktura štabova opisana je zastupljenošću pojedinih starosnih kategorija: članova starosti od 20 do 30 godina – prosečno ih je 1%. Grafikon 8 Prosečna starosna struktura {taba CZ 2% 1% 33% 14% 20-30 god 31-40 god 41-50 god 51-60 god preko 60 god 50% 270 . Šapcu. 22% članova starosti 41–50 godina i 56% članova starosti od 51–60 godina i 22% članova sa preko 60 godina). kojih je u proseku 14%. Članova sa preko 60 godina svega je 2%. a najbolja struktura je u Brusu. dok je najviše članova sa 41 do 50 godina. Vlasotincu. 20% članova starosti 41–50 godina i 80% članova starosti od 51–60 godina) i Bajina Bašta (0% članova starosti od 20–40 godina. poput obrazovne. Najbolju starosnu strukturu ima opština Vranje. Nacionalna struktura štabova CZ ukazuje na adekvatnu zastupljenost nacionalnih manjina u štabovima. Pirotu. 12% članova starosti 41–50 godina i 88% članova starosti od 51–60 godina). Žagubici i Žitištu (100% VS). adekvatna starosnoj strukturi stanovništva po opštinama.

271 . 21–30 godina. prikazana je formiranjem sledećih kategorija: do 10 godina iskustva. Bezbednost u lokalnoj zajednici Struktura članova štaba prema prethodnom iskustvu u oblasti zaštite i spasavanja. Grafikon 9 Prosečna struktura {taba CZ po iskustvu članova 16% 3% 0-10 god 11-20 god 26% 55% 21-30 god preko 30 god Struktura članova štaba prema stručnoj osposobljenosti pokazuje da je u okviru štaba prosečno 29% članova sa završenim fakultetom iz oblasti civilne zaštite ili upravljanja vanrednim (kriznim) situacijama. Ovakva struktura se može smatrati dobrom platformom za nadograđivanje i usavršavanje mladih kadrova u oblasti CZ. dok je iz te oblasti završilo specijalizaciju 4% članova. life long learning) edukacijom članova u navedenim oblastima. trening) pohađalo je 14% članova štabova (grafikon 10). do 10 godina. a koja sada ne postoji u nekom značajnijem i formalizovanom obliku. kurs. a neki oblik stručne edukacije (seminar. 16% članova sa 21 do 30 godina iskustva i 3% sa preko 30 godina iskustva (grafikon 9). odnosno upravljanja vanrednim (kriznim) situacijama i rizicima. magistraturu ili doktorat 1% članova. preko 30 godina iskustva. Članovi štaba su veoma svesni te potrebe. rizicima i sličnim procesima.6. Prosečna struktura štaba CZ govori da je u njemu 56% članova sa relativno malim iskustvom. tako da 90% njih iskazuje stav da su zainteresovani za neku vrstu edukacije iz stručne oblasti. zatim 25% sa iskustvom od 11 do 20 godina. od 11–20 godina. Ovakva prosečna slika opštinskog štaba ukazuje na neophodne potrebe za dodatnom (kontinuiranom.

izražen dominantnom frekvencijom pojavljivanja.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Palilula – 18 članova i Valjevo – 17 članova. Postoje štabovi sa samo 3 člana. Kikinda i Dimitrovgrad. s obzirom na veliki interval varijacije od čak 19 članova (grafikon 11). Grafikon 11 Struktura {tabova za za{titu od elementarnih nepogoda po broju članova 3 14% 5% 2% 15% 7% 2% 2% 4 5 6 7 8 9% 7% 5% 9% 9% 14% 9 10 11 12 13 14 preko 15 Prosečan broj dodatno angažovanih članova iznosi 5. u opštinama Novi Beograd. Grafikon 10 B) Struktura štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih većih nesreća Prosečan broj članova štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda iznosi 6. dok su najbrojniji štabovi u opštinama Ćuprija – 22 člana. Kovačica. Ističu se slučajevi opština 272 . ali ponovo sa izraženim intervalom varijacije do 19 članova (grafikon 12).

Podaci jasno govore o nedovoljnoj uključenosti žena u rad operativnih/rukovodećih organa CZ. Smederevska Palanka. Sopot i Vrnjačka Banja po 6 članova. Grafikon 12 Struktura {tabova za za{titu od elementarnih nepogoda po broju dodatno anga`ovanih članova 0% 3% 3% 11% 8% 13% 8% 8% 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 3% 5% 5% 8% 17% 8% 13 preko 13 U radu štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda najčešće su dodatno angažovani inženjeri: građevinski. poljoprivredni. Bela Palanka. sanitarni i za zaštitu životne sredine. geodete. a potom inspektori: komunalni. tehnološki. Učešće veće od 30% žena u sastavu štaba zabeleženo je samo u opštinama Senta.6. Grafikon 13 Polna struktura {tabova za elementarne nepogode 19% 33% 20-30% `ena 10-20% `ena 1-10% `ena 30-40% `ena 9% 13% 0% `ena 26% 273 . veterinarski. dok su opštine kao Čoka anagažovale 20 članova. profesori civilne odbrane. Zvezdara. hemijski. ali i na 33% štabova u kojima uopšte nema članova ženskog pola (grafikon 13). Valjevo i Ub. veterinari. Polna struktura štabova ukazuje na prosečan sastav štaba od 86% muškaraca i 14% žena. a Kikinda 15 članova. Bezbednost u lokalnoj zajednici Ada. geološki. koje su angažovale samo po 1 člana. mašinski. rukovodioci iz državne uprave i JKP. lekari. pripadnici MO i MUP.

Članova sa preko 60 godina ima 2% (grafikon 15). što ukazuje na zaključak da se i ovde vodilo računa o važnosti formalnog obrazovanja članova štaba. sa najmanje članova sa visokom stručnom spremom. a najbolja u Savskom Vencu. Zvezdari. Osečini (18% VS) i Ljigu (20% VS). kojih je u proseku 16%. iako je stanje nešto bolje nego kod štabova CZ.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Despotovac i Kruševac (0% članova starosti od 20–40 274 . Paliluli. Tutinu. Pirotu. članovi starosti od 31 do 40 godina. 16% sa VS i 18% članova sa SSS. U štabovima za zaštitu od elementarnih nepogoda učestvuje 66% članova sa VSS. Grafikon 14 Obrazovna struktura {tabova za za{titu od elementarnih nepogoda 9% 0-20% sa VS 20-40% sa VS 40-60% sa VS 60-80% sa VS 80-100% sa VS 15% 24% 35% 17% Najlošija obrazovna struktura. Kao opštine sa najlošijom starosnom strukturom ističu se Niš (0% članova starosti od 20–40 godina. Novom Pazaru i Kruševcu (100% VS). dok je najviše članova starosti 41 do 50 godina. Starosna struktura je. Ova struktura prevazilazi obrazovne strukture po opštinama u odnosu na ukupno stanovništvo. Svakako treba poboljšati učešće starosnih grupa od 20–30 godina i 31–40 godina u ukupnom broju članova. Starosna struktura opisana je zastupljenošću pojedinih starosnih kategorija: članovi od 20 do 30 godina starosti – prosečno ih je 3%. a sa 51 do 60 godina starosti ima 32% članova. adekvatna starosnoj strukturi stanovništva po opštinama. javlja se u Paraćinu i Žabarima (0% VS). poput obrazovne. njih 47%. što ukazuje na solidnu platformu za rad štabova kada je u pitanju stepen stručne spreme (grafikon 14). 31% članova starosti 41–50 godina i 69% članova starosti od 51–60 godina).

22% članova starosti od 31 do 40 godina i 50% članova sa 41 do 50 godina starosti. 37% članova starosti 41–50 godina i 63% članova starosti od 51–60 godina). rizicima i sličnim procesima. Grafikon 15 Prosečna starosna struktura {taba za za{titu od elementarnih nepogoda 2% 32% 3% 16% 20-30 god 31-40 god 41-50 god 51-60 god 47% preko 60 god Struktura štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda prema prethodnom iskustvu u oblasti zaštite i spasavanja. koja je proporcionalna strukturi stanovništva svake opštine. Iako za nijansu nepovoljnija od strukture štabova CZ. 12% članova sa 21 do 30 godina iskustva i 2% članova sa preko 30 godina iskustva (grafikon 16). 14% članova su pripadnici nacionalnih manjina (najviše je Mađara i Bošnjaka. Prosečna struktura štaba govori da je u njemu 64% članova sa relativno malim iskustvom.6. ovakva struktura po iskustvu članova može se smatrati dobrom platformom za nadograđivanje i usavršavanje mladih kadrova u stručnoj oblasti. Bezbednost u lokalnoj zajednici godina. kako je i očekivano shodno popisnim rezultatima). prikazana je formiranjem sledećih kategorija članova: sa manje od 10 godina iskustva. sa 11–20 godina. Nacionalna struktura štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda ukazuje na adekvatnu zastupljenost nacionalnih manjina u štabovima. Uzimajući u obzir sve štabove. Najbolju starosnu strukturu ima opština Vranje sa 28% članova starosti od 20 do 30 godina. 21–30 godina i preko 30 godina iskustva. do 10 godina. zatim 22% članova štaba sa iskustvom od 11 do 20 godina. 275 . odnosno upravljanja vanrednim (kriznim) situacijama.

a koja sada ne postoji u nekom značajnijem i/ili obavezujućem obliku. rizicima i sličnim fenomenima).Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. trening) pohađalo je 9% članova. tako da 95% njih iskazuje stav da su zainteresovani za neku vrstu edukacije iz stručne oblasti. a neki oblik stručne edukacije (seminar. magistraturu ili doktorat 0. Grafikon 17 Pregled zastupljenosti oblika edukacije za {tab za za{titu od elementarnih nepogoda 30% 25% 20% 15% 10% 5% 0% sa za v r{ za v r{ en im fak ul t et o m en as za v r{ pe cij a liz a en am ag za v r{ ist ra t ur a/ d ok en ne ki iz ob la cij a ob lik ed u sti tor ka c at ije CZ 276 . Ovakva prosečna slika opštinskog štaba za zaštitu od elementarnih nepogoda ukazuje na neophodnu dodatnu (stalnu) edukaciju članova u navedenim oblastima.2%. Grafikon 16 Prosečna struktura {taba za za{titu od elementarnih nepogoda prema iskustvu članova 2% 12% 0-10 god 22% 64% 11-20 god 21-30 god preko 30 god Struktura po stručnoj osposobljenosti članova štaba pokazuje da je prosečno u okviru štaba 28% članova sa završenim fakultetom iz oblasti civilne zaštite (ili upravljanja vanrednim. dok je iz navedene oblasti specijalizaciju završilo 3%. kriznim situacijama. Članovi štaba su veoma svesni te potrebe. kurs.

Pregled elemenata funkcionisanja opštinskih štabova i saradnje sa institucijama 6. slabom opremljenošću i osposobljenošću štabova (u smislu nedostatka računarske opreme.1. demografskim i drugim).9. U tabeli 10 dat je spisak opština u kojima su štabovi CZ izrazili stav da nemaju planove za upravljanje vanrednim situacijama. Grafikon 18 Struktura ocene postojanja pripremljenih planova za upravljanje vanrednim situacijama po podacima iz {tabova CZ 14% Da 8% Formirani su nakon pojave krizne situacije Ne.2. ali i svoje okruženje za moguće vanredne prilike koje bi ugrozile bezbednost i sigurnost. njih 22%. literature. kadrovskim. ali i nedovoljnom agilnošću. stručnih kurseva i seminara. stručnih poseta.6. umesto da preventivno planira i priprema tim. Dakle. područja sa visokim potencijalima. do sada je delovao reaktivno. To možemo delimično tumačiti i kompleksnoću izrade planova. a da je 8% njih formiralo planove nakon pojave krizne situacije. razmene iskustava u zemlji i inostranstvu i sličnih aktivnosti). Kraljevo i Zrenjanin.2. bez planova za upravljanje. Postojanje pripremljenih planova za upravljanje vanrednim situacijama Sa grafikona 18 je vidljivo da je 14% opštinskih štabova „ušlo“ u vanredne situacije nepripremljeno. post festum. značajan broj štabova. već ni gradovi Novi Sad i Kragujevac. Bezbednost u lokalnoj zajednici 6. Primetno je da planove za upravljanje vanrednim situacijama nemaju ne samo nerazvijene opštine. Gadžinog Hana ili Ražnja. poput Trgovišta.9. sa niskim potencijalima (ekonomskim. nemamo ni sada 78% 277 .

2. tako važnom pitanju za zaštitu i spasavanje (grafikon 19). dakle. Dimitrovgrad. 278 . Grafikon 19 Struktura ocene postojanja planova za upravljanje kriznim situacijama po podacima iz {tabova za za{titu od element. međutim. Čoka. Očigledna je. Nova Crnja i Zvezdara nemaju planove za upravljanje vanrednim situacijama. koji daju različite stavove o postojanju kriznih planova i postupanja u vanrednim situacijama. odličan (4. i to najvišom ocenom.2.58). nepogoda 16% Da Formirani su nakon pojave krizne situacije 21% 63% Ne. nedovoljna koordinacija i interoperabilnost štabova. na to da ni opštine Aleksandrovac.9.nemamo ih ni sada 6. Stari Grad. Tabela 10 Naziv opštine/grada Naziv opštine/grada Naziv opštine/grada Naziv opštine/grada Aranđelovac Batočina Beočin Bojnik Čajetina Čoka Gadžin Han Grad Kragujevac Grad Novi Sad Knić Kraljevo Kuršumlija Nova Crnja Požarevac Rača Ražanj Sremski Karlovci Trgovište Veliko Gradište Zrenjanin Štabovi za zaštitu od elementarnih nepogoda ukazuju. najviša ocena – 5) a) Saradnja na državnom nivou – Ministarstvo odbrane Štab CZ: Saradnju sa Ministarstvom odbrane (MO) ocenio je (očekivano) najveći broj štabova (137).Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Ocena saradnje sa institucijama u toku vanrednih (ili redovnih) aktivnosti Ocena saradnje sa institucijama u toku vanrednih (ili redovnih) aktivnosti (najniža ocena – 1. Pirot.

o nedovoljnoj pažnji posvećenoj upravo potencijalima kooperacije štabova i organâ civilne zaštite sa policijskim stanicama.6. – Ministarstvo zdravlja Štab CZ: Saradnja sa Ministarstvom zdravlja ocenjena je. od strane 95 štabova. sa druge strane.57. prosečnom ocenom 3. Ovakva ocena ukazuje na dobre osnove saradnje štabova CZ i ministarstva.00. Nešto slabije ocene saradnje u opštinama u kojima se sprovode projekti po modelima policije u zajednici (Užice. jer je posredi jedna od najlošijih ocena.59. – Ministarstvo za kapitalne investicije Štab CZ: Saradnja sa Ministarstvom za kapitalne investicije ocenjena je. Bezbednost u lokalnoj zajednici Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnju sa Ministarstvom odbrane (MO) ocenio je (očekivano) najveći broj štabova (42). – Ministarstvo poljoprivrede Štab CZ: Saradnja sa Ministarstvom poljoprivrede ocenjena je. od strane 23 štaba. posebno u pravcu prognoziranih eventualnih pandemija. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa Ministarstvom zdravlja ocenjena je od strane 31 štaba. Ovakva ocena ukazuje na potrebu jačanja kvantiteta i kvaliteta saradnje štabova CZ i ministarstva.41). prosečnom ocenom 3. policing). Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa Ministarstvom za kapitalne investicije okvalifikovana je. Pretpostavka je da poboljšanu saradnju utiču i primenjeni koncepti „policije u zajednici“ i problemski orijentisanog policiranja (patroliranja.03). prosečnom ocenom 4. poput ptičjeg gripa. od strane 97 štabova. – Ministarstvo unutrašnjih poslova Štab CZ: Saradnja sa ministarstvom unutrašnjih poslova dobila je ocenu vrlo dobar (4. od strane 36 štabova.52). čiju frekvenciju treba pojačati. Smederevo. prosečnom ocenom 3. odličan (4. Ovakva ocena ukazuje na potrebu jačanja kvantiteta i kvaliteta saradnje štabova CZ i ministarstva. i to najvišom ocenom. i to ocenom vrlo dobar (4. prosečnom ocenom 3.97. jer je reč o jednoj od lošijih ocena. 279 . Ovakva ocena ukazuje na potrebu jačanja kvantiteta i kvaliteta saradnje štabova CZ i ministarstva. Požega) govore. od strane 63 štaba. koje u centar pažnje stavlja problem manje grupe ljudi – lokalnog karaktera. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnju sa MUP ocenio je 41 štab. prosečnom ocenom 3.58. jer je u pitanju jedna od lošijih ocena.61. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa Ministarstvom poljoprivrede vrednovana je. od strane 131 opštinskog štaba. što ukazuje na česte i dobre kontakte navedenih institucija.

65). što nije bilo očekivano. za šta štabovima treba najviše truda.95.50 4. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa Ministarstvom finansija ocenjena je.50 0. kao i druge zakonske „kočnice“.00 4. koje sa državnog nivoa još uvek značajno centralizovano upravlja radom.00 1. s obzirom na okolnost da su štabovi CZ upravo delovi Ministarstva odbrane. Na grafikonu 20 je prikazana komparacija ocena saradnje sa aspekta operativnih snaga za zaštitu i spasavanje. ist. učestalosti i intenzitetu saradnje (na ovaj deo je bilo i najviše pritužbi građana.00) i Ministarstvom za lokalnu samoupravu (4. Nepogoda Štab CZ e Min Min Min Min ist.50 2. od strane 53 štaba. ista ist. za šta će štabovima trebati najviše truda.81.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Najslabija ocena navodi na zaključak da se moraju sprovesti hitne promene u oblicima. s obzirom na limite budžeta i ekonomije i druge zakonske „kočnice“.50 3. učestalosti i intenzitetu saradnje (na ovaj deo je bilo i najviše pritužbi građana). prosečnom ocenom 2. od strane 21 štaba. Nekoliko štabova (manje od 10% uzorka) dalo je najbolje ocene saradnji sa Vojskom Srbije (5.00 3. 21). u kojima je vidno nešto veće zadovoljstvo saradnjom sa državnim organima štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda. prosečnom ocenom 2. s obzirom na limite budžeta i ekonomije. Najslabija ocena navodi na zaključak da se moraju izvršiti hitne promene u oblicima.00 Min MU P ista rstv oo dbr an Štab za zaštitu od elem.00 2. pogledati pitanje br.00 0.50 1. za za rstv zdr kap pol avl o fi j op ja ital n an rivr ne sija edu ive stic ije 280 . – Ministarstvo finansija Štab CZ: Saradnja sa Ministarstvom finansija ocenjena je. Grafikon 20 Uporedni prikaz ocena saradnje sa institucijama na dr`avnom nivou 5.

Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa školama vrednovana je. – Škole Štab CZ: Saradnja sa školama okvalifikovana je.24. Ovakva ocena govori o korektnoj saradnji štabova i škola u okvirima lokalne zajednice. ali i na potrebe većeg iskorišćenja kapaciteta. – Crveni krst Štab CZ: Saradnja sa Crvenim krstom ocenjena je.6. prosečnom ocenom 4. koja govori o dobroj saradnji štabova CZ i lokalnih ispostava Crvenog krsta. prosečnom ocenom 4. prosečnom ocenom 3. Ovakva ocena ukazuje na jasnu potrebu jačanja kvantiteta i kvaliteta saradnje štabova CZ i NVO. kako po kvalitetu tako i po obimu. od strane 146 štabova. Ovo je jedna od boljih ocena.55. prosečnom ocenom 4.31. – NVO Štab CZ: Saradnja sa nevladinim organizacijama ocenjena je od strane 46 štabova. datoj od strane malog broja štabova koji su uopšte imali prilike da sarađuju sa NVO. od strane 105 štabova.58. od strane 134 štaba. prosečnom ocenom 4.42. Ovakva ocena govori o solidnoj saradnji štabova i škola u okvirima lokalne zajednice. prosečnom ocenom 2. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa domovima zdravlja ocenjena je od strane 40 štabova. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa medijima ocenjena je od strane 37 štabova.32. 281 . prosečnom ocenom 4. od strane svega 15 štabova. jer je reč o najlošijoj oceni. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa nevladinim organizacijama ocenjena je. – Mediji Štab CZ: Saradnja sa medijima ocenjena je. što ukazuje na korektnu saradnju štabova i osoblja domova zdravlja. prosečnom ocenom 4. od strane 31 štaba. Bezbednost u lokalnoj zajednici b) Saradnja na lokalnom nivou – Dom zdravlja Štab CZ: Saradnja sa domovima zdravlja vrednovana je.10.93. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Ovo je takođe jedna od boljih ocena. od strane 38 štabova. prosečnom ocenom 4.65.

više nego tokom preventivnih akcija.37.32. a nešto slabije kod štabova CZ. od strane 33 štaba.82. prosečnom ocenom 4. koju je dalo manje štabova. prosečnom ocenom 4. posebno u vanrednim situacijama. prosečnom ocenom 4.05. – Javna komunalna preduzeća (JKP) Štab CZ: Saradnja sa JKP ocenjena je. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa JKP okvalifikovana je.27. Vrlo dobra i odlična ocena kazuju da saradnju treba nastaviti. Na grafikonu 21 izložen je komparativni prikaz ocena saradnje operativnih organa za zaštitu i spasavanje. od strane 108 štabova. a vrlo važnoj u fazi sanacije šteta i konkretnoj pomoći građanima. Ovakve ocene ukazuju na potrebu jačanja kvantiteta i kvaliteta saradnje štabova i građevinskih firmi. prosečnom ocenom 4. ali i u fazi pripreme i planiranja. koju treba jačati u narednom periodu. od strane 141 štaba. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa građevinskim firmama ocenjena je. 282 . U javnosti je vidno uglavnom delovanje u domenu podrške radu štaba tokom kriznih situacija.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.64.70. prosečnom ocenom 3. – Centar za osmatranje i obaveštavanje (Centar za OiO) Štab CZ: Saradnja sa centrima za osmatranje i obaveštavanje vrednovanja je. koji po tradiciji slabije razvijaju veštine PR (odnosâ s javnošću) i komunikacije. – Centar za socijalni rad Štab CZ: Saradnja sa centrima za socijalni rad odmerena je. prosečnom ocenom 4. prosečnom ocenom 4. od strane 125 štabova. – Građevinske firme Štab CZ: Saradnja sa građevinskim firmama ocenjena je. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa centrima za osmatranje i obaveštavanje ocenjena je. od strane 111 štabova. Ocena govori o odličnoj saradnji štabova sa medijima kod štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda. sa kojeg uočavamo opisane slabe tačke saradnje: koordinaciju i učestalost aktivnosti sa NVO i građevinskim firmama. što govori o odličnoj saradnji štabova i lokalnih centara za OiO.94. od strane 31 štaba. jer je reč o jednoj od lošijih ocena. od strane 34 štaba. prosečnom ocenom 4. Ovakva ocena ukazuje na uspostavljenu platformu za saradnju. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa centrima za socijalni rad ocenjena je. od strane 39 štabova. Ova ocena saradnje je najviša.

dok je ukupna prosečna ocene saradnje na lokalnom nivou 4. hidrometeorološki zavodi i privatna preduzeća. koje možemo smatrati solidnom. od prikazanih demografskih.9. 6.95 – vrlo dobro – a štaba za zaštitu od elementarnih nepogoda 4.91. iz domena zdravstva. što jasno govori o potencijalima i prednostima „spuštanja“ nadležnosti i aktivnosti.2. Svi potencijali infrastrukture lokalne zajednice. ekološke organizacije i fondovi. Bezbednost u lokalnoj zajednici Grafikon 21 Najveći broj posebnih pohvala za kvalitet saradnje od štabova dobila su vodoprivredna preduzeća (posebno u Vojvodini). upravo integrisanim pristupom rešavanju problema. civilne zaštite i ekonomskih. 5 – najviša ocena) Ukupna prosečna ocena za funkcionisanje štaba CZ iznosi 3. ljudskih. ali i uz ograničenje da je faktor subjektivnosti u ocenjivanju sigurno odigrao svoju ulogu (kakva je ocena građana za rad štabova). s obzirom na uslove u okruženju (pogledati odgovore na pitanje o opremljenosti štabova). Identifikacija uspešnosti pojedinih elemenata u funkcionisanju štaba Identifikacija uspešnosti pojedinih elemenata u funkcionisanju štaba (1 – najniža ocena. takođe vrlo dobro. koordinacije i realizacije na lokalni nivo.26. socijalnih.08. Na grafikonima 22 i 23 prikazana je struktura prosečnih ocena ukupnog 283 .3. Ukupna prosečna ocena saradnje sa institucijama na državnom nivou iznosi 3. inspekcijske službe.6. moraju pružati ključnu pozitivnu podršku ostvarenju bezbednosne funkcije lokalne zajednice.

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. veštine. jer se niske ocene uspešnosti rada štaba pojavljuju i kod opština Preševo ili Crna Trava. ocena zadovoljava – prosek od 1. efikasnost i efektivnost).5. najnižom u Srbiji. S jedne strane. osim tehničke. Grafikon 22 Struktura ukupne ocene rada {taba CZ 0% 1% 18% 21% ne zadovoljava zadovoljava dobro vrlo dobro odlično 60% 284 . Subotica sa prosečnom ocenom 2.5. motiv.50.33. pravne i ekonomske infrastrukture u lokalnoj zajednici.83. obučenost.5.00). i ocena odličan – prosek viši od 4. Barajevo i Palilula (grad Beograd) sa prosekom 2.67.00). ocena dobar – prosek od 2. drugom u kategoriji najnižih ocena.5. Stoga je jasno da na indikator uspešnosti funkcionisanja štaba u odabranim segmentima utiče i ljudski faktor (znanja.5. postoje i opštine koje spadaju u kategoriju relativno razvijenih. značajno su niže od proseka za Srbiju. ali svoj rad ocenjuju loše: opština Čoka sa prosečnom ocenom 2. OŠ CZ Surdulica sa prosečnom ocenom 2. Savski Venac (5. dakle. Stari Grad.75. i sa najvišom prosečnom ocenom štabovi opština Sopot. Sa druge strane.5 do 3. podrška okruženja. Od štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda ističu se primeri: štabovi sa najnižom prosečnom ocenom u opštinama Čoka (2.5 do 2. Kao specifične slučajeve izdvojićemo: OŠ CZ Trgovište sa prosečnom ocenom 1.5 do 4. ocena vrlo dobar – prosek od 3. ovakvo funkcionisanje može se tumačiti nerazvijenošću ovih opština južne Srbije. sačinjena po kriterijumu: ocena ne zadovoljava – prosek niži od 1. funkcionisanja štabova.60) i Smederevska Palanka i Kruševac (3.

57.6. Struktura ocena prikazana je na grafikonu 24. Grafikon 24 Struktura ocene – odnos sa građanima {taba CZ 0% 14% 18% 1 3 33% 35% 2 4 5 285 . što ukazuje na (i kvantitativno i kvalitativno) nedovoljno razvijenu komunikaciju sa pojedincima i grupama u lokalnoj zajednici. Bezbednost u lokalnoj zajednici Grafikon 23 Struktura ukupne ocene rada {taba za za{titu od elementarnih nepogoda 0% 33% zadovoljava dobro vrlo dobro 55% odlično 12% ne zadovoljava a) Odnos sa građanima Prosečna ocena koju su štabovi CZ dali odnosu sa građanima iznosi 3.

u smislu pravovremenog obaveštavanja.99. Prosečna ocena koju su štabovi za zaštitu od elementarnih nepogoda dali odnosu sa građanima iznosi 3. što ukazuje na solidno razvijenu komunikaciju. tako i sa organima vlasti.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. preduzećima i organizacijama.26. Struktura ocena prikazana je na grafikonu 25. To se posebno ističe kao slaba tačka u radu štabova. Grafikon 26 Struktura ocene – komunikacije {taba CZ 1% 34% 7% 20% 1 3 5 2 4 38% 286 . Grafikon 25 Struktura ocene – odnos sa građanima {taba ua za{titu od elementarnih nepogoda 3% 3% 32% 26% ocena 1 ocena 2 ocena 3 ocena 4 ocena 5 36% b) Komunikacije (pravovremeno obaveštavanje) Prosečna ocena koju su štabovi CZ dali odnosu sa građanima jeste 3. kako sa pojedincima i grupama u lokalnoj zajednici. jer je to najniža ocena kojom štabovi ocenjuju neki svoj domen funkcionisanja. što potvrđuje izrečenu tezu o (i kvantitativno i kvalitativno) nedovoljno razvijenoj komunikaciji sa pojedincima i grupama u lokalnoj zajednici.

čini osnov za dobar rad tima. u smislu pravovremenog obaveštavanja. Grafikon 27 Struktura ocene – komunikacije {taba za za{titu od elementarnih nepogoda 0% 0% 21% 34% ocena 1 ocena 2 ocena 3 ocena 4 45% ocena 5 c) Koordinacija tima Prosečna ocena koju su štabovi CZ dali koordinaciji unutar tima glasi 4. uz solidnu komunikaciju.21.6.12. preduzećima i organizacijama. koja. što ukazuje na solidno razvijenu komunikaciju. kako sa pojedincima i grupama u lokalnoj zajednici. tako i sa organima vlasti. Bezbednost u lokalnoj zajednici Prosečna ocena koju su štabovi za zaštitu od elementarnih nepogoda dali odnosu sa građanima dostiže 4. što ukazuje na dobro razvijenu razmenu informacija. raspodelu poslova i aktivnosti. Grafikon 28 Struktura ocene – koordinacija tima {taba CZ 0% 39% 3% 21% 1 3 5 37% 2 4 287 .

čini osnov za dobar rad tima. osećaju ga kao svoju „najjaču tačku“. Prosečna ocena koju su štabovi za zaštitu od elementarnih nepogoda dali koordinaciji unutar tima jeste 4.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. što je ujedno i najviša ocena. Grafikon 29 Struktura ocene – koordinacija tima {taba za za{titu od elementarnih nepogoda 0% 0% 13% 43% ocena 1 ocena 2 ocena 3 ocena 4 44% ocena 5 d) Procena vrste opasnosti Prosečna ocena koju su štabovi CZ dali proceni vrste opasnosti glasi 4. uz solidnu komunikaciju. što ukazuje na vrlo dobro razvijenu razmenu informacija.14.35. Grafikon 29 Struktura ocene – procena vrste opasnosti {taba CZ 1% 37% 1% 19% 1 3 5 42% 2 4 288 . koja. odnosno deo područja rada štabova CZ u kojem pokazuju najveći uspeh. Ovo je ujedno najjača komponenta štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda. raspodelu poslova i aktivnosti.

Grafikon 30 Struktura ocene – procena vrste opasnosti {taba za za{titu od elementarnih nepogoda 0% 3% 13% 45% ocena 1 ocena 2 ocena 3 ocena 4 39% ocena 5 e) Procena stepena (obima) opasnosti Prosečna ocena koju su štabovi CZ dali proceni stepena (obima) opasnosti iznosi 4.33. Grafikon 31 Struktura ocene – procena stepena (obima) opasnosti 1% 35% 1% 18% 1 3 5 45% 2 4 289 . možemo konstatovati da štabovi CZ izražavaju mišljenje kako su vrlo spremni da reaguju na opasnost korektnom procenom stepena ugroženosti. Bezbednost u lokalnoj zajednici Prosečna ocena koju su štabovi za zaštitu od elementarnih nepogoda dali proceni vrste opasnosti glasi 4. uz činjenicu da je prethodno pitanje pokazalo vrlo dobru ocenu u domenu procene vrste opasnosti.13.6. Stoga. odnosno deo područja rada štabova CZ u kojem pokazuju vrlo dobar uspeh.

da se štabovi osećaju vrlo spremnim da reaguju na opasnost. Prosečna ocena koju su štabovi za zaštitu od elementarnih nepogoda dali proceni stepena (obima) opasnosti je 4. Stoga možemo konstatovati. Grafikon 33 Struktura ocene – koordinacija sa spoljnim subjektima 1% 22% 5% 23% 1 3 5 49% 2 4 290 .24. korektnom procenom stepena ugroženosti. uz činjenicu da je prethodno pitanje pokazalo vrlo dobru ocenu u domenu procene vrste opasnosti. što će reći da spada u kategoriju „slabih tačaka“ u funkcijama štaba.85.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Grafikon 32 Struktura ocene – procena stepena (obima) opasnosti {taba za za{titu od elementarnih nepogoda 0% 3% 11% 35% ocena 1 ocena 2 ocena 3 ocena 4 51% ocena 5 f) Koordinacija sa spoljnim subjektima Koordinacija sa eksternim subjektima vrednovana je prosečnom ocenom 3.

pogotovo u pravcu naglašene potrebe štabova da imaju jedinstvene baze podataka sa relevantnim. Kao zaključak se nameće činjenica da korišćenje potencijala opština. povoljnog pravnog okvira delovanja. Može se čak generalizovati problem nedovoljne saradnje subjekata koji su formirani po drugačijim zakonskim osnovama. kontakti i odnos sa javnošću. a podatke je dostavilo 100 opštinskih štabova (oko 2/3 ukupnog uzorka). dakle i u ovom segmentu sarađivati i deliti informacije i resurse. ima mesta za edukaciju i obuku o tome. i 2006.06. ažurnim i lako dostupnim informacijama. za zaštitu od elementarnih nepogoda i slični organi. Ova situacija ukazuje na nekoordinirnost akcija ova dva štaba (Komisije) i nedovoljnu komunikaciju. godine U 77% opština u Srbiji izvršena je procena štete. u obliku mreže institucija.6. Grafikon 34 Struktura ocene – komunikacija sa eksternim subjektima {taba za za{titu od elementarnih nepogoda 0% 3% 22% 16% ocena 2 ocena 3 ocena 4 ocena 5 ocena 1 59% 6.2. Kao slabost u radu štabova CZ treba istaći činjenicu da neki štabovi nemaju podatke o proceni štete. što će reći da spada u kategoriju „slabih tačaka“ u funkcijama štaba. Procena štete po opštinama kao posledice elementarnih nepogoda tokom 2005.4. Štabovi moraju. 291 . nisu područja gde operativni štabovi pokazuju zavidan uspeh. Procena po pojedinačnim opštinama data je u tabeli. jer su posao preuzele Komisije formirane za procene štete na opštinskom nivou ili drugi štabovi u opštini – Operativni ili krizni. štetu po zdravlje ljudi i po životnu sredinu. već. Neki opštinski štabovi nisu dali kvantifikovan podatak.9. naprotiv. uključujući materijalnu štetu. kao posledice vanrednih situacija. ali svi služe ostvarivanju bezbednosne funkcije. Bezbednost u lokalnoj zajednici Koordinacija sa eksternim subjektima okvalifikovana je prosečnom ocenom 4. već samo opisni komentar.

000.000.00 Valjevo Knić Čačak 200.080.000. 424. oštećenih kuća 53. za zemljotres nema zbirnih podataka. a 19 oštećeno.000. Šteta od klizišta procenjena na 926.00 544.000.000.000.00 926. građ.000 dinara. puteva oštećenih – 54 lokacije.000.000. jedno seosko groblje uništeno. poplavljenog poljoprivrednog zemljišta 200 hektara. Ostali štabovi su samo opisno izrazili vrstu i obim štete. 24 pomoćna objekta uništena.00 din.000 dinara od poplava Od klizišta: 22 stambena objekta uništena.000.00 292 .000.000.000. porušenih kuća – 17. Kraljevo 397.000.000.000 dinara.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Od klizišta 36 miliona dinara na poljoprivredi. Od klizišta 200. poplave – 91 milion dinara.00 200.00 Novi Pazar 224. Bojnika i Osečine.000.. pa se mogu smatrati katastrofalnim. Od klizišta: 355 klizišta.5 km puteva uništena. poput Mionice. gde štete uveliko prevazilaze celokupne budžete opština.000. Tabela 11 OPŠTINA Sečanj Lazarevac Palilula Ub PROCENJENA MATERIJALNA ŠTETA 1.000.080. Ukupna šteta – 224 miliona dinara.000 dinara. 22 miliona na putnoj mreži. objektima oko 1.000.796.00 120. Štete su vrlo velike. koje su u upitniku dostavile podatak o proceni izražen u dinarima (100 opština).000.000. poplave: 155 stambenih objekata i 45 ekonomskih objekata poplavljeno.000 dinara od klizišta.00 177.000. 28 miliona dinara na objektima. 3.00 658. a posebno dramatično izražene u nedovoljno razvijenim opštinama.000. OPISNI PODACI O PROCENJENOJ ŠTETI Materijalna šteta na gradevinskom području. 14 bunara uništeno – šteta 397. Grafikon 35 Struktura procene {tete 23% Da Ne 77% U tabeli 11 prikazane su opštine sa najvećom procenjenom štetom. poplavljenih kuća 80. a 48 oštećeno.976.

štete na objektima 18. a od zemljotresa još neprocenjivo 6. Ovako niska stopa nadoknade štete stoga izaziva opravdane pritužbe građana na funkcionisanje nadležnih organa (ministarstava poljoprivrede i finansija. Brus Čoka Bojnik Osečina Kruševac 96. Ona se čak kreće od 293 .740. izračunato samo za opštine koje su dostavile podatak o tome (gde postoji u upitniku procentualno izražena nadoknada štete).035.000 dinara.00 Mionica 90. Oštećenja na putnim pravcima u vrednosti 150.855.00 98. iz tabele 12.000 107.500 dinara.34% 49.000 dinara.000. Bezbednost u lokalnoj zajednici OPŠTINA PROCENJENA MATERIJALNA ŠTETA 150. štete od klizišta na poljoprivrednom zemljištu 21. Svakako se zapaža na prvi pogled.000 OPISNI PODACI O PROCENJENOJ ŠTETI Prijava oštećenja objekata.000 dinara.519.300 dinara Od klizišta – 18 stambenih objekata – 18.9. Ministarstva za kapitalne investicije). Nadoknada štete po opštinama (procentualno ili opisno) Nadoknada štete je izvršena (ili je u toku) u 50% opština u Srbiji. štete na putnoj infrastrukturi 25.000.5.471.228. što se nikako ne može smatrati iole povoljnim pokazateljem.240 dinara. Grafikon 36 Struktura izvr{ene nadoknade {tete Da 50. izrazito neravnomerna nadoknada od opštine do opštine.000 dinara. Izdato je 35 naloga za rušenje.6.894.300.000 od klizišta.2.66% Ne Prosečno učešće nadoknađene štete u ukupnoj jeste 35%.00 103. objektima infrastrukture i u poljoprivredi iznosie 103. Ukupna šteta na gradevinskim objektima.000.000. šteta na pojoprivrednom zemljištu i drugo – 198 zahteva.000 dinara. kazuju podaci iz upitnika. Procena štete od poplava poljoprivrednom zemljištu 31.733. lokalni putevi i mostovi – 80.401.000.894.000.

000 dinara Napravljeni stambeni objekti za 14 porodica. do 100% u Lajkovcu ili Apatinu.5% 15% za štetu na građevinskim stambenim objektima 40% 3%. ulažu u njegovo održavanje i gradnju. To posebno pokazuju slučajevi nerazvijenih sredina.41% u opštini Lazarevac. kao što su opštine Sečanj ili Mionica. gde je odnos opština/republika 5:1. do Mionice sa ogromnom štetom. oko 3. Ravnomeran razvoj društva. što je 6% od ukupne štete 20% 100% naplaćena šteta 25% od ukupno procenjene štete izgrađeni stambeni objekti (dve kuće) 5.000. nije bilo drugih nadoknada za klizišta. 214 Posebnim rešenjima na republičkom nivou regulisana je nadoknada štete za svaku opštinu pojedinačno. kako privatnih (gde je situacija lošija). jer tamo gde je ona u stotinama miliona skoro da nema visokog procenta nadoknade štete. sa ne tako visokom štetom. u kojoj je nizak stepen nadoknade od 5% postignut samo sredstvima opštine. Izgrađene su 24 kuće za najugroženije i sanirane značajnije saobraćajnice. građani su ostavljeni da do perioda ugrožavanja objekta žive u njemu i. ali i nadoknadom od simboličnih 5% ili 3%. sa ogromnim štetama od elementarnih nepogoda. za koje republički propisi ne nalažu obavezu nadoknade štete. a sa druge strane. preko slučaja opštine Užice. U nekim komentarima se zapaža problem nadoknade šteta kada su u pitanju ilegalno izgrađeni građevinski objekti (stambeni ili pomoćni). ali nadoknađenom u 70% slučajeva. što je logična posledica opšteg ekonomskog stanja Srbije.214 Lokalne samouprave takođe veoma različito učestvuju u nadoknadi štete. kao jedan od načina borbe protiv siromaštva. nepoverenja u želju države da pomaže i podiže kvalitet života u svim sredinama. 294 . Naravno.000 dinara nadoknade.000. tako i infrastrukturnih objekata (gde je situacija solidna). ali i Bele Palanke ili Bojnika. podrazumeva i podjednak tretman u domenu nadoknade štete i sanacije objekata. osećajući se sigurno. od slučaja Sjenice. Tabela 12 OPŠTINA Aleksinac Alibunar Apatin Aranđelovac Bajina Bašta Bela Palanka Beočin Bogatić Bojnik Brus Čačak OPIS STANJA NADOKNADE ŠTETE 2. simboličnih 0.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. razlike ima u odnosu na ukupnu procenjenu štetu. Neravnomerna nadoknada svakako može biti jedan od izvora nezadovoljstva i nesigurnosti.

099. ukupno 3.6. – 4. 295 . Kučevo za klizišta nije izvršena nikakva nadoknada. urađeni su novi objekti. Kuršumlija nije poznato Lajkovac stambeni objekti 100%. na javParaćin nim objektima 100% (škole.883 dinara. Nadoknada štete nije izvršena za poljoprivredne kulture i zemljište. a ostalo je u toku – procena i realizacija.000. nakon poplava i klizišta (oko 40%). Mali Zvornik 50% Mionica oko 70% Novi Bečej U toku je nadoknada štete samo registrovanim domaćinstvima. Podatke o nadoknadi štete nije dostavio operativni štab za zaštitu od poplava Novi Beograd i erozija. a za poljoprivredne je u toku Izvršena je nadoknada štete na stambenim objektima u 80% slučajeva.41%. 60% na poljoprivrednom zemljištu Ivanjica izvršena nadoknada oko 5% nastalih šteta Knić 3. infrastrukturni objekti 100% Simbolično. što je oko 30% procenjene sume.9% Za poplave je izvršena nadoknada štete oko 70%. za poplave oko 15% Krupanj 2005. Kovačica 30% Kraljevo za klizišta oko 25%. Grad Beograd 60% Grad Kragudelimično jevac Grocka 70% 85% u specijalnoj bolnici u Starom Slankamenu.7%.000 dinara. Inđija 100% na infrastrukturnim objektima.000.000. Ljubovija a gde nije bilo moguće. Ljig stambeni objekti 100%. u odnosu na ukupnu štetu navedena gradnja bi bila 20% od ukupne štete. – 3.883 dinara.000 dinara je realizovan. realizovano 3. vrtići. Gornji Milanovac Po slobodnoj proceni. Obrenovac oko 40% za stambene objekte.000 dinara.00 dinara Koceljeva 45% Kosjerić Nadoknada je izvršena približno 15% u odnosu na ukupnu štetu. samo iz opštinskog budžeta 0. nakon eksplozije u vojnom skladištu (u toku je naknada šteta građanima i pravnim licima).000. Lazarevac nerealizovano 700. godine (oko 30%).799. Leskovac oko 15% Loznica podaci u lokalnoj samoupravi U toku je izgradnja 14 kuća za domaćinstva čiji objekti nisu za stanovanje. Naknada štete nije izvršena u punom obimu još od bombardovanja NATO-a Ćuprija 1999. nadoknada štete je realizovana sa oko 20%. 60% na privatnim kućama. putevi i mostovi 100% Izvršeno je renoviranje građevinskih objekata. 2006. Lebane Deo od 100. ustanove kulture) i na privrednim objektima 100%. Bezbednost u lokalnoj zajednici OPŠTINA Ćićevac OPIS STANJA NADOKNADE ŠTETE Iz budžeta RS usmereno je 2. Lučani drugi oštećeni nisu obešteceni.

o kojoj štabovi treba da brinu. Vlada Srbije je izdvojila 2.9. a opština Užice 10.00. međutim.000. delimično 70% nije poznat obim Sjenica Smed. neravnomerne i/ili neblagovremene nadoknade štete.2. infrastruktura sanacija je u toku.00 dinara. Delimično – oko 3.000 dinara Teritorija opštine spada u grupu opština koje ne nose veliki rizik po zdravlje i život ljudi. Sredstva su obezbeđena isključivo iz opštinskog budžeta.00 dinara. Isplaćeno sredstava MZ Jaša Tomić za oštećene stambene objekte oko 85. OPŠTINA Plandište Požarevac Požega Priboj Prijepolje Raška Ražanj Rekovac Savski Venac Sečanj OPIS STANJA NADOKNADE ŠTETE 60–70% podaci nepoznati U iznosu od pet miliona dinara (objekti koji su srušeni klizanjem terena).000. Pomoći sa strane nije bilo.000 dinara – budžet Opštine.6. izgradnjom 365 stambenih jedinica za potrebe stanovanja u vlasništvu države. što iznosi 5% od ukupne štete. Izvršena je nadoknada štete u iznosu od 2. što čini 22. procentualno 9%. Za ublažavanje šteta nastalih u prolećnim nepogodama organi lokalne samouprave uplaćeno je samo 2 miliona dinara. 25% 20% 40% Samo u MZ Jaša Tomić. Očuvanje i poštovanje principa ljudske bezbednosti posebno je važna funkcija. iako su zahtevi postojali. Pritužbe građana na rad štabova (ili proces rešavanja vanrednih situacija) Pritužbe na rad štaba CZ postoje u 22% slučajeva.000. 296 . Građani.00 dinara. Obim naknade štete za ovaj period bio je minimalan i kreće se oko 5%. jedna kuća – Ministarstvo za kapitalne investicije. Stambeni objekti nadoknađeni 100% za 26 domaćinstava.000.000.640.22%. Nadoknada se vrši na nivou lokalne samouprave. nisu u potpunosti zadovoljni radom štabova CZ.174. za ostale nije bilo nadoknade. Palanka Sopot Subotica Užice Valjevo Veliko Gradište Vladimirci Vrnjačka Banja Zrenjanin Žagubica Žitorađa 6. i to u domenu: neadekvatne. od slučaja do slučaja. 50% samo od strane lokalne samouprave na sanaciji lokalnih puteva U manjem obimu. podaci nisu poznati.000. delimično Do sada je isplaćena nadoknada štete u visini od 4.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.000 budžet Republike. 300.000.000.

neravnomerne raspodele pomoći ili prioritizaciji nadoknada i/ili pomoći ugroženima. njegovom osećaju sigurnosti i. „neosnovani zahtevi za pomoć“. pre svega. oni očigledno trpe značajan pritisak javnosti. što sámo po sebi govori o nedovoljnom tretiranju oblasti odnosa sa građanima. slika o brizi društva o pojedincu. Bezbednost u lokalnoj zajednici sporosti u pružanju pomoći ili sanaciji šteta. Posebno treba istaći mišljenja da su žalbe „želje pojedinaca da budu prioritetno rešavani“. Štab CZ jeste jedno od mesta gde se ogleda. sporosti u proceni šteta. pa stoga njegovo mišljenje u ovim slučajevima mora biti posebno cenjeno (tabela 13). ali građani od članova očekuju bar informacije i savete. Iako štabovi CZ u opštinama nisu nadležni za realizaciju finansijske pomoći. obrazovanja i rada sa građanima. što raznovrsnijeg i frekventnijeg. a u pravcu preventivne delatnosti. vrlo jasno i plastično (doduše. Mišljenja po ovom pitanju dostavila su 33 opštinska štaba (ili 21%). što izvorno ni ne spada u delatnosti štaba. jer suština civilnog (civilizovanog) i sigurnog društva jeste briga i pomoć pojedincu (porodici). njihovog zadovoljstva radom štabova. u retkim situacijama za građane). odnosno nadoknade štete. njihovo nezadovoljstvo rešavanjem pitanja nadoknada (žalbe na račun ministrarstava poljoprivrede i finansija ili Ministarstva za kapitalne investicije). fizičkoj bezbednosti i bezbednosti zdravlja.6. Stoga se mora ukazati na jasnu potrebu promene ponašanja i mišljenja u štabovima CZ. Grafikon 36 Struktura postojanja pritu`bi na rad {taba 22% Da Ne 78% 297 .

neblagovremena. Uvek ima negodovanja pojedinaca kada su u pitanju štete i novac koji treba dobiti za sanaciju nastale štete. nisu dobili pomoć nije izvršena nadoknada štete nadoknada štete nadoknada štete nadoknada štete neadekvatna nadoknada štete. nemogućnost evakuacije uglavnom neosnovani zahtevi za pomoć. neravnomerna raspodela pomoći 298 . Najčešće su političke pritužbe u Skupštini. naknada štete. rang-lista prioriteta neadekvatna nadoknada nadoknada štete neadekvatna naknada štete nadoknada štete pojedinačne pritužbe zbog pozivanja ljudi. na neadekvatno obeštećenje neodgovarajuća nadoknada štete obim isplaćene štete nedovoljna. sporost u sanaciji. Tabela 13 OPŠTINA Aleksandrovac Aleksinac Alibunar Barajevo Beočin Čačak Gornji Milanovac Grad Beograd Inđija Ivanjica Jagodina Kovin Lajkovac Lazarevac Leskovac Ljig Mionica Novi Bečej Novi Pazar Pančevo Plandište Priboj Savski Venac Sečanj Smed. neravnomerna pomoć neadekvatna nadoknada štete samo zahtevi za nadoknadu štete Šteta nije nadoknađena. mala i neblagovremena finansijska pomoć. Palanka Smederevo Stara Pazova Valjevo Varvarin Vlasotince Voždovac Zrenjanin Žitište OPIS PRITUŽBI GRAĐANA zbog neizvršene naknade štete neadekvatna nadoknada štete neadekvatna nadoknada štete. neravnomerna. neblagovremena sačinjeni zapisnici. o načinu i obimu zaštite i sanacije. sporost u potpunoj sanaciji šteta pojedinačne žalbe u vezi s pružanjem trenutne pomoći u sprečavanju ili saniranju posledica na rangiranje na listi prioriteta nadoknada štete neadekvatna sporost rešavanja i nadoknade štete neodgovarajuća procena.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. prioritet u pomaganju na isplatu štete sporost u radu komisija za procenu šteta. izlaskom na teren nadoknada štete neadekvatna Uvek postoje pojedinci koji misle da je njihov problem prioritetan.

a pravdano željama samih ugroženih lica. u domovima učenika. ugrožene porodice su privremeno smeštene kod rodbine ili komšija dok im se objekti ne osposobe za stanovanje. jedno domaćinstvo je moralo da se iseli iz vlastitog stambenog objekta i smešteno je kod rodbine u istom selu. dok su se u manjem broju primenjivala rešenja u formi: boravka u društvenim prostorijama (dom kulture. Tabela 14 OPŠTINA Arilje Bačka Palanka Beočin Bogatić Čačak Čukarica Ćuprija Gornji Milanovac Grad Beograd Grad Kragujevac Inđija Ivanjica Jagodina Koceljeva Kosjerić PRIMENJENA REŠENJA ZBRINJAVANJA UGROŽENIH LJUDI Po rešenju opštinskog građevinskog inspektora. domovima učenika. Određeni broj građana privremeno je smešten u OŠ. koje je do sada primenjivano. zbog klizišta. 299 . od poplava 2006. MZ Nekoliko porodica je zbrinuto kod rođaka. vikendicama ili odmaralištima. prikolicama ili šatorima. sredstava za higijenu i sličnih stvari.2. kamp-kućice Zbog klizišta evakuacija je izvršena kod 3 domaćinstva u kolektivni smeštaj ili privatni smeštaj kod rođaka. centru za socijalni rad. smeštaj. individualni smeštaj kod rođaka na teritoriji opštine smeštaj kod rođaka i prijatelja evakuacija u domove kulture. pribavljanja hrane. u školama. boravka u prostorijama Crvenog krsta ili bar korišćenja ishrane kod ove organizacije. oblika i vidova evakuacije. Primenjena rešenja u zbrinjavanju ugroženih ljudi (evakuacija i slične operacije) Iz pregleda podataka prikazanih u tabeli 14 zapaža se je najčešće rešenje prilikom zbrinjavanja ugroženih boravak kod rodbine ili prijatelja. ishrana i medicinska pomoć. U slučajevima masovnijih vanrednih situacija.9. Opštinski štab za vanredne prilike izvršio je zbrinjavanje ljudi koji su ostali bez stanova zbog oštećenja. evakuacija u škole i domove kulture Preseljeno je jedno domaćinstvo. Samostalno i neorganizovano zbrinjavanje kod rođaka i prijatelja. Obezbeđen je transport ljudi i sredstava. gerontološkim centrima. Bezbednost u lokalnoj zajednici 6. mesna kancelarija). Ova činjenica ukazuje na jasne potrebe definisanja smeštajnih kapaciteta. data je mogućnost zakupa stanova Kod oštećenja objekata za stanovanje od zemljotresa. nesreća ili elementarnih nepogoda ne može se računati na rešenje u obliku boravka kod rodbine i prijatelja. kada je to neophodno radi očuvanja zdravlja i bezbednosti ljudi. Dve porodice su evakuisane do popravke stambenih objekata. Informacije o vršenom nekom obliku zbrinjavanja dala je 51 opština. u kraćem periodu. ili 33% ukupno anketiranog broja opština u Srbiji.6.7. kontejnerima.

Smeštena je jedna porodica privremeno u učiteljskom objektu na račun budžeta Opštine. smeštaj kod familije kod komšija i rodbine zbrinjavanje u turističkim objektima i objektima za odmor i rekreaciju radnika zbrinjavanje ugroženih ljudi od poplava. uz podelu po svakom članu domaćinstva paketa za ishranu i higijenu od OOCK-a. kod rodbine i prijatelja izvan ugroženog područja. smešteni su kod rođaka i prijatelja. a inače za zbrinjavanje štabu uvek stoje na raspolaganju dva javna skloništa kapaciteta 500 ležaja sa opremom. Primenjeno je privremeno rešenje – iseljavanje 1 domaćinstva od 6 članova i smeštaj u društvenom objektu do trajnog rešenja porodične kuće. a u vreme elementarnih nepogoda zbrinjavanje se vršilo kod komšija i rodbine. domovi kulture. Evakuacija nije vršena. objekti domova za stare i drugi objekti za smeštaj evakuisanih lica. OPŠTINA Kraljevo Krupanj Lajkovac Leskovac Lučani Ljig Mali Zvornik Medveđa Negotin Nova Crnja Novi Pazar Obrenovac Osečina Palilula Pančevo Paraćin PRIMENJENA REŠENJA ZBRINJAVANJA UGROŽENIH LJUDI Izvršeno je samozbrinjavanje kod rođaka. 10 porodičnih kuća za navedene. podela pomoći je organizovana preko opštinske organizacije Crvenog krsta Paraćin. hotelu. privatnim kućama rođaka i prijatelja kolektivni smeštaj u školama i MZ (1999). trajno napravljena je kuća – budžet Srbije. kao i zdravstveno zbrinjavanje. kao i u privatnim objektima Obezbeđen je stambeni prostor. izgradnja montažnih kuća za raseljavanje u prihvatni centar u organizaciji Crvenog krsta. Zbrinjavanje vršeno devedesetih godina sa raseljenim i prognanim u objektima koji su planirani za smeštaj navedenih lica. dve porodice evakuisane kod komšija i rodbine saradnja sa Crvenim krstom i Centrom za socijalni rad evakuacija dve porodice u Pančevu Prilikom evakuacije dela stanovnika naselja „7 juli“. zbrinjavanje u okviru mesnih kancelarija kolektivni smeštaj po školama. ishrana je organizovana u kuhinji Crvenog krsta Paraćin. a troškove snosila opština. smeštaj u kolektivne centre zbrinjavanja. pokretni centar CK. škole i slične zgrade) Plandište Požega Prijepolje Raška Savski Venac Sečanj Smed. sem pojedinačnih zbrinjavanja ugroženih porodica usled rušenja kuća.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Plan evakuacije postoji prema važećim uputstvima. zbrinjavanje ugroženih od klizištâ takođe kod rodbine i prijatelja kod rodbine i komšija evakuacija u škole i domove kulture u vikendicama i društvenim odmaralištima Izvršeno je pomeranje materijalnih sredstava i stoke u okvirima svojih gazdinstava i izvršena je delimična priprema za eventualnu evakuaciju zbrinjavanje uglavnom kod rodbine i prijatelja Vršeno je zbrinjavanje ljudi čije su kuće uništene usled pojave klizišta – opština za 10 domaćinstava. Palanka Smederevo Stara Pazova Šabac 300 .

Kuća u kojoj su živeli bila im je ustupljena na korišćenje. tj.46. kao i 11 grla krupne i sitne stoke. konstatuje odličnu opremljenost. u prihvatni centar Zabučje. Prosečna ocena opremljenosti štabova iznosi 2. odbrambene linije Zbog oštećenja na stambenim i drugim objektima iseljena su dva domaćinstva sa ukupno 6 članova. što jasno govori o vrlo slaboj opremljenosti opštinskih štabova civilne zaštite u Srbiji. radilo se o salašima pored Tise evakuacija ugroženih. Najbolje o tome govori činjenica da samo 1% štabova daje ocenu 5. ribnjaci i drugi objekti ispred nasipa. a uništena je od posledica klizišta. inače izbeglica iz Bosne.8. kao i da je samo 10% onih štabova koji kvalifikuju opremljenost vrlo dobrom ocenom 4 (a i to se obično pokriva sredstvima lokalnih organa vlasti). Grafikon 37 Struktura ocene opremljenosti op{tinskih {tabova CZ 10% 1% 14% ocena 1 ocena 2 ocena 3 ocena 4 38% 37% ocena 5 301 . kao i druga materijalna dobra. Ocena opremljenosti štaba Ocena opremljenosti štaba (1 – najniža ocena. salaši. u organizaciji štaba za zaštitu od elementarnih nepogoda smeštaj u šatore i društvene prostorije pomeranje stanovništva i stoke zbrinjavanje u kuće u selu. 5 – najviša ocena) vršila se računajući sa nabrojanim nedostacima u opremljenosti. smeštaj starih i iznemoglih u gerontološki centar Topola Ub Užice Valjevo Vrnjačka Banja Zemun Zrenjanin Žabalj Žitište 6.2. Do rešenja konačnog statusa iseljenih oni su privremeno zbrinuti u domaćinstva sa kojima su u rodbinskoj vezi. zbrinjavanje za one bez krova nad glavom. Bezbednost u lokalnoj zajednici OPŠTINA Titel PRIMENJENA REŠENJA ZBRINJAVANJA UGROŽENIH LJUDI delimična evakuacija iz ugroženih reona – ljudstvo.9.6. privremena evakuacija ljudi i stoke sa poplavljenog područja Izvršena je evakuacija jedne porodice (sa 7 članova). u kontejner prikolice da. stoka.

95. za korišćenje savremene literature u elektronskom obliku i administrativno-dokumentalističke poslove. npr. sredstava veze (mobilni telefoni. ali isto tako nezadovoljavajuća u smislu uspešne borbe protiv nepogoda i drugih nesreća. kao što je to slučaj u opštinama Vrbas i Novi Beograd. u obliku: sredstava za ličnu zaštitu. u opštini Inđija. odnosno resursima za upravljanje kriznim situacijama. Ovakvu lošu sliku stanja opremljenosti štabova štabovi najčešće obrazlažu činjenicama da im nedostaju materijalno-tehnička i finansijska sredstva. računarske i komunikacione opreme (tako da ne postoje baze podataka o potencijalima. vozila (posebno terenskih). Na sličan potpomognuto je delovanje i nekih štabova CZ sa ocenom opremljenosti 5. nešto je bolja od štabova CZ. Prosečna ocena opremljenosti štabova za zaštitu elementarnih nepogoda glasi 2. alata. stručne literature (tabela 15). kontakt sa građanima i druge aktivnosti). Grafikon 38 Struktura ocena opremljenosti {tabova za za{titu od elementarnih nepogoda 5% 26% 2% 34% ocena 1 ocena 2 ocena 3 ocena 4 ocena 5 33% 302 . Izuzetak predstavljaju operativni štabovi koji su uglavnom sredstvima lokalne samouprave odlično opremljeni.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. baze podataka o vanrednim situacijama i relevantnim bezbednosnim događajima. radio-veze i slični kanali komunikacije). opreme sa spasavanje i zaštitu (tehnička oprema u vidu pumpi. dakle.

Uglavnom se oslanja na opremu profesionalne vatrogasne jedinice i dobrovoljno vatrogasno društvo. dotrajala i nefunkcionalna. sredstava veze Batočina Bela Palanka Nedostatak birotehničke opreme i sredstava za rad – kompjuter. sredstava veze. nedostatak birotehničke opreme. ocena: 2 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 1 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 OCENA ocena: 1 303 . vozila itd. finansijska sredstva nisu obezbeđena. Beočin nedostatak adekvatnih MTS i opreme Blace Nema skoro nikakvu opremu i MTS. privatnika. Sredstva veze neupotrebljiva. nedovoljna i neupotrebljiva. sirene neispravne. Aleksandrovac Sva oprema je nabavljena pre 20 godina. preduzeća i ustanova. već angažuje od lokalne samouprave. Bač zastarela oprema Bačka Palanka Postojeća oprema za rad štaba i angažovanje jedinica CZ stara. obuka štabova i jedinica CZ nije izvršena. dnevnice i slična sredstva za rad štaba). Arilje Nema terenskog vozila. Aranđelovac Neadekvatna i neispravna vozila. računari. Bajina Bašta nedostatak m/v. kamere. kancelarijski materijal. posebno pokretnih i ličnih sredstava zaštite. računara. nije vršeno servisiranje opreme i sredstava.6. sredstva veze. nedostak terenskog motornog vozila za terenske uslove rada. Apatin Nedostaje oprema. mobilni telefoni). Bačka Topola Oprema je zastarela. jer nije adekvatno uređena oblast materijalne obaveze. centar obaveštavanja ne radi. a sâm referat za odbranu neadekvatno je i nedovoljno opremljen. Bezbednost u lokalnoj zajednici Tabela 15 OPŠTINA / OBRAZLOŽENJE NEDOSTATAKA U OPREMLJENOSTI ŠTABA Ada Nepostojanjem materijalne formacije OŠCZ konstatuje da je potpuno neopremljen za krizne situacije. Bački Petrovac Opremljenost zavisi od dobre volje pojedinaca. nedostatak sredstava veze za rad na terenu (motorole. Aleksinac ne poseduje sredstva. ne postoji materijalna osnova – podrška (gorivo. nema finansijska sredstva Alibunar Primetan je nedostatak adekvatnih sredstava za zaštitu u datim situacijama.

Bosilegrad Brus Nedostaju terensko vozilo. nema termina „krizna situacija“ (to je pogrešno i protivzakonito). Despotovac Dimitrovgrad nema sredstava veze. OCENA ocena: 3 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 4 ocena: 1 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 1 ocena: 3 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 4 ocena: 3 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 4 ocena: 5 304 . Grocka poboljšati MTS Inđija Opremljenost je. Boljevac neobučenost članova štaba. kancelarijski materijal i slično. Ćićevac Oprema i MTS kojima štab raspolaže neadekvatni su za krizne situacije. Čačak Preduzeća koja se angažuju koriste svoju opremu i mehanizaciju. nedostaju vozila i sredstva komunikacije (mobilni telefoni i radio-stanice). sredstava veze. neopremljenost uopšte formacijskim sredstvima. to je čista improvizacija. potpuna zastarelost opreme Bor Nedostaju računarska oprema. radio-veze. opremljenost svojih jedinica sa opremom i zaštitnim sredstvima i MTS Doljevac Golubac Gornji Milanovac Grad Niš Grad Novi Sad Sve je staro i prevaziđeno. finansijska sredstva. sredstva za komunikaciju. MTS Crna Trava nedostatak opreme.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. a oprema je zastarela. neizvođenje obuke. Čoka nedostatak terenskog vozila. OPŠTINA / OBRAZLOŽENJE NEDOSTATAKA U OPREMLJENOSTI ŠTABA Bogatić nedostatak opreme i sredstava za rad. mobilna sredstva. nedostatak materijalnih sredstava za rad. ako je bilo. nedostatak goriva Bojnik Izražena je nedovoljna tehnička opremljenost preduzeća. zahvaljujuci lokalnoj samoupravi. građevinska mehanizacija i druga oruđa. na maksimalnom nivou. stručne literature. računarske opreme. nedostaju administrativna lica koja treba da prate rad štaba. zastarela postojeća oprema. organa i službi za zaštitu i spasavanje – crpne pumpe. a sâm štab ima opremu kojoj je istekao rok trajanja ili je neupotrebljiva. nedostatak finansijskih sredstava Čukarica opština nema Centar za OJO Ćuprija Struktura opštinskog štaba CZ neprimerena je potrebama.

Bezbednost u lokalnoj zajednici OPŠTINA / OBRAZLOŽENJE NEDOSTATAKA U OPREMLJENOSTI ŠTABA Ivanjica Opremljenost štaba je dosta loša. TV. sredstva su stara. Koceljeva nedostatak opreme i sredstava za rad Kosjerić Nedostaje računarska oprema. OCENA ocena: 2 ocena: 2 ocena: nema ocena: 1 ocena: 3 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 4 ocena: 2 ocena: nema ocena: 1 305 . Kruševac nedovoljna obučenost i opremljenost štaba za delovanje u kriznim situacijama izazvanim hemijskim akcidentima i elementarnim nepogodama u poslednjim godinama. Kovin tehnička neopremljenost. godini. računarska oprema. Krupanj Nedostaju terensko vozilo. nedostatak sredstava veze i vozila. Kanjiža Nedostatak materijalne formacije za štab ne ukazuje na vrstu opreme i MTS kojima bi trebalo da bude opremljen. vrši se rashodovanje. goriva. niti sredstava komunikacije. oprema za rad na terenu. Kovačica Sva oprema CZ je zastarela. Kikinda niti ima MTS. pohabana i zastarela. većina nije za upotrebu. vozilo. Nema nikakve informatičke opreme. nedostatak vozila. slaba opremljenost za gašenje šumskih požara. Jagodina Nedostaju sredstva veze.6. nedostatak opreme za zaštitu od poplava (od lične opreme do građevinskih mašina) Knić male količine zastarele opreme i sredstava Knjaževac Sva oprema je zastarela i dotrajala. niti raspolaže finansijskim sredstvima Kladovo zastarela oprema CZ. niti MTS. nedovoljno finansijskih sredstava. a sve ono što je postojalo uništeno je u agresiji NATO-a na opštinu Kula u 1999. faks i slične aparate). sredstva veze. pumpi i dr. terenska vozila. zastarela sredstva veze (koriste se sredstva MO). Kuršumlija Štab CZ nema nikakvu opremu. zastarelost opreme i nemogućnost nabavke nove i savremene opreme Kučevo nedostatak osnovnih MTS. lična sredstva zaštite . a po potrebi koristi opremu i MTS odreda CZ. nema sopstvena sredstva za prevoz (teretno vozilo). nema fonda za hitne intervencije Kraljevo Nedostaju sredstva za AOP (kompjuter. Kula Nedostatak MTS.

OPŠTINA / OBRAZLOŽENJE NEDOSTATAKA U OPREMLJENOSTI ŠTABA Lajkovac Nedostaje informatička oprema. druga MTS za funkcionisanje štaba. gorivo. sredstava veze Loznica Nedostaju vozila. dotrajala. veza (sredstva veze). zastarela. Mali Iđoš zastarela oprema Mali Zvornik nedostatak opreme i sredstava za rad Malo Crniće Medveđa Nedostaje kancelarijski materijal. Nova Varoš stara.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. preduzeća. najveći broj članova štaba nije opremljen i nije prošao obuku. neopremljenost jedinica CZ. oprema. neopremljenost jedinica CZ Ljubovija Nedostaju mobilna sredstva radio-veze. nepostojanje birotehničke opreme (računar i slična sredstva). neopremljenost intendantskom opremom. Lučani nedostajuća oprema. organa i službi za zaštitu i spasavanje. megafoni. neopremljenost JKP. bonova za gorivo. neobučenost članova štaba Lebane nedostatak opreme i tehnike Leskovac nedostatak terenskih vozila. prevaziđena u tehničkom smislu i već dosta neupotrebljiva oprema Novi Bečej OCENA ocena: 3 ocena: 3 ocena: 2 ocena: 4 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 2 ocena: 3 ocena: nema ocena: 3 ocena: 4 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 3 306 . neopremljenost i neobučenost jedinica CZ. lap top računari i PC računari za potrebe CZ. radio-stanica za uvezivanje sa HE Bajina Bašta i HE Zvornik. adekvatni gumeni čamci sa vanbrodskim motorima. neizvršena obuka Mionica nedostatak informatičke opreme za bazu podataka. neopremljenost preduzeća. sredstva veze Merošina nedostaju MTS. neupotrebljiva Ljig nedostatak informatičke opreme. službi i organa za zaštitu i spasavanje Mladenovac Nedostatak terenskog vozila. Nova Crnja Izražen je nedostatak vozila. Lapovo materijalna i tehnička neopremljenost. gorivo.

prevoz i finansijska sredstva. ovaj štab je u više navrata od nadležnih institucija proglašavan za štab koji izvanredno funkcioniše. obuća) Pančevo Nema vozila. materijalno-tehnička sredstva iz formacije. a oprema jedinica CZ zastarela je i neupotrebljiva. nema specijalnih vozila za vanredne situacije. nema creva za pumpe za vodu Novi Kneževac nedostatak lične opreme. Pećinci Štab se oslanja na organizacije koje mogu da pomognu u odredenim kriznim situacijama. nedostatak finansijskih sredstava. Preševo sredstva za rad (automatska obrada podataka). sredstva veze. finansijska sredstva. mobilnih telefona.6. nedostaju savremena sredstva veze. preduzeća i organa i službi opremljenih i osposobljenih za zaštitu i spasavanje Palilula ne raspolaže nikakvom opremom (vozilo. lična sredstva zaštite. nedostatak MTS (pumpe. sredstva koja posedujemo kupljena pre 20 godina. finansijskih sredstava. Bezbednost u lokalnoj zajednici OPŠTINA / OBRAZLOŽENJE NEDOSTATAKA U OPREMLJENOSTI ŠTABA Novi Beograd nedovoljan broj pumpi. Požega Obučenost i opremljenost štaba je nezadovoljavajuća. Paraćin Nedostaje savremena računarska tehnika. građani u ovom štabu vide neku vrstu sigurnosti u slučaju nepogoda Pirot nedostatak MTS i opreme Plandište Nedostaju lična i kolektivna zaštitna sredstva. potreba za terenskim vozilom – vozilo nije bilo registrovano i ispravno. agregata. nedostatak pogonskog goriva – benzina. goriva. Požarevac Nedostaju oprema. sredstva za rad. Osečina nedostatak informatičke opreme za bazu podataka. prevozna sredstva. Petrovac bez obzira na opremljenost štaba. odeća. nedovoljna opremljenost jedinica CZ. OCENA ocena: 2 ocena: 3 ocena: 2 ocena: 4 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 1 ocena: 4 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 2 ocena: 1 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 1 307 . nedostatak službenog vozila. nedostatak finansijskih sredstava (fond) za nabavku i opremanje) Priboj Neopremljenost štaba sredstvima i opremom. agregati) Novi Pazar Nedostaju MTS za delovanje (spasavanje) u slučaju delovanja prirodnih i drugih većih nesreća. Obrenovac nedostatak terenskog vozila Odžaci Oprema je zastarela usled dugogodišnjeg korišćenja pohabana i u velikoj meri nije za upotrebu. a njihovi rukovodioci su upravo i članovi štaba.

sredstva za dezinfekciju. savremena sredstva veze. a koristi opremu i sredstva odreda za CZ. radio-veza). Ostala sredstva koriste se od građana i privrednih subjekata. Smed. prenosni rezervoari vode za piće. Nema savremenih sredstava komunikacije i informatičke opreme. OCENA ocena: 1 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 4 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 1 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 1 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 1 ocena: 3 ocena: 3 308 . Smederevo Nije opremljen formacijskim sredstvima. koja je stara više od 25 godina. sredstva za rad.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Sokobanja zastarela i neispravna sredstva i oprema Sombor Nedostaju adekvatne uniforme. sredstva za sanaciju terena. kopir-mašina i slični aparati). prostorije za rad. oprema za intervencije (pumpe). Savski Venac Nedostaje oprema za članove štaba i za zbrinjavanje. pumpe za izvlačenje vode Stari Grad Nedostaju lična zaštitna oprema. već su korišćena iz popisa. Rekovac nedostatak birotehničkih sredstava. automobil. magacin. Sremski Karlovci Stara Pazova vozila. HTZ oprema. faks. Rača postojeća oprema zastarela i neupotrebljiva Rakovica Raška Nedostaju materijalna sredstva (finansije i specijalna mehanika). nepostojanje adekvatnih propisa iz ove oblasti Ruma Štab se oslanja na preduzeća koja su opremljena i osposobljena za zaštitu i spasavanje od elementarnih i drugih nepogoda u vanrednim situacijama. sredstva za dezinfekciju i slična. Palanka Nedostaju sredstva komunikacije (prostorija. kao što su: kuhinja. Sečanj Štab ne poseduje specifična sredstva za sve situacije. Senta Nepostojanje materijalne formacije OŠCZ – konstatuje se da je on u potpunosti neopremljen za upravljanje krizama Sjenica Štab uglavnom ne poseduje nikakvu opremu i sredstva za uspešan rad. od preduzeća i stanovništva. mobilni telefoni i kartice. adekvatnih sredstava veze. lap top računari i sredstva veze Sopot zastarela oprema Sremska Mitrovica Nema tehničkih sredstava (kompjuterska oprema. OPŠTINA / OBRAZLOŽENJE NEDOSTATAKA U OPREMLJENOSTI ŠTABA Prokuplje Štab nema opremu i MTS.

neophodna je nabavka 1 kompjutera za potrebe štaba. Varvarin zastarela oprema i nedovoljno opreme Velika Plana Štab ničim nije opremljen. finansijska sredstva OCENA ocena: 3 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 4 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 4 ocena: 1 ocena: 1 309 . Ub nedostatak informatičke opreme za bazu podataka. U slučaju potrebe koriste se sredstva preduzeća u kojima su članovi štaba rukovodioci. nedostatak računara. birotehnicčka sredstva. Temerin dotrajala i zastarela MTS i nedostatak finansijskih sredstava Titel Zastarela oprema Topola Materijalno-tehnička formacija Opštinskog štaba civilne zaštite nije definisana od strane nadležnog organa. Trgovište nedostatak tehničkih sredstava i savremene opreme Trstenik Tutin MTS i oprema kojom raspolaže Opštinski štab CZ davno su nabavljeni i van su svakog roka upotrebe. motorna vozila neispravna i aktuelan je nedostatak goriva. prevozna sredstva. neodgovarajuće smeštena. Veliko Gradište neadekvatna sredstva veze. pa je angažovanje sredstava i opreme zavisilo od mogućnosti i kapaciteta MO – referata za odbranu i opštinske uprave. preduzeća. štab ne raspolaže nikakvim sredstvima i opremom. neopremljenost. Bezbednost u lokalnoj zajednici OPŠTINA / OBRAZLOŽENJE NEDOSTATAKA U OPREMLJENOSTI ŠTABA Subotica Sva namenska oprema je zastarela i dotrajala. neobučenost jedinica CZ. veći problem nepripremljenost jedinica CZ. Surdulica sve zastarelo Svilajnac oprema i MTS zastareli Svrljig Sem kvalitetnog ljudstva. Šabac Materijalno-tehnička sredstva su zastarela. neodržavana. organa i službi za zaštitu i spasavanje Užice Valjevo Nema savremene informatičke opreme.6.

vozila. Žitorada Nema nikakvu opremu. OCENA ocena: nema ocena: 1 ocena: 4 ocena: 2 ocena: 3 ocena: nema ocena: 4 ocena: 2 ocena: 2 ocena: nema ocena: 2 ocena: 3 ocena: 1 ocena: nema ocena: 2 ocena: 1 ocena: 1 310 . nedostatak terenskog motornog vozila. ni MTS. sredstva veze. OPŠTINA / OBRAZLOŽENJE NEDOSTATAKA U OPREMLJENOSTI ŠTABA Vladičin Han nedovoljna stručna osposobljenost članova štaba i neopremljenost MTS – i opremom Vladimirci u potpunosti neopremljen Vlasotince Nedostaju MTS i finansijska sredstva Voždovac nedostatak finansijskih sredstava i MTS Vračar nedostatak sredstava za obuku jedinica CZ. potrebno je doneti novu organizaciju štaba i jedinica CZ. odeću.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. obuću i sličnu opremu). sredstva veze. tako da bi teško pomogla u kriznim situacijama Vranje nedovoljna opremljenost materijalno-tehničkim sredstvima Vrbas Potrebna je informatička podrška kroz formiranje objedinjene baze podataka svih snaga i sredstava na teritoriji opštine. Vrnjačka Banja nedostatak finansijskih sredstava. Žitište Štab nema nikakva sredstva za rad u kriznim situacijama (računar. Zaječar pojedini članovi štaba nisu završili obuku za rad u štabu Zemun Nedostaju MTS za realizaciju mera CZ. Žabalj Žabari Nedostaju finansijska sredstva i oprema (odgovarajuća). druga oprema. Žagubica Sva postojeća oprema je zastarela i većim delom nefunkcionalna. nedostatak sredstava za komunikaciju. nedostatak kompjutera Vršac Zastarela oprema. Zrenjanin Nedostaju vozila. građevinska preduzeća su u stečajnom ili predstečajnom stanju. obučene i osposobljene za sve krizne situacije. nedostatak opreme. koje će biti opremljene.

215 215 Lista se ne sme proširivati do beskonačnosti. ekonomsku i svaku drugu politiku pružiće zadovoljavajuće rezultate u vidu osećaja sigurnosti građana ukoliko i lokalna zajednica zauzme značajnu poziciju u tim aktivnostima. Istraživanje dimenzije ljudske bezbednosti koja se odnosi na bezbednost u zajednici uključuje mnoštvo pokazatelja. Varvarin. Leskovac. ne ugroze ljudski život. Kuršumlija. Vlasotince. u svakom slučaju moraju da osnažuju jedna drugu. čak ni nenamerno. Ćićevac. već se moraju utvrditi prioriteti. konceptualizuju i vrednuju. Izbor koji je u ovom slučaju načinjen motivisan je željom da se promeni način na koji se bezbednosna pitanja saopštavaju. Vrnjačka Banja i Žitorađa (odlagališta komunalnih otpada ugrožena nepogodama). čiji izbor za proučavanje predstavlja svojevrsni izazov. To podrazumeva i institucionalnu odgovornost da se razvijaju programi i usluge koje odgovaraju potrebama lokalne zajednice i u interesu su članova zajednice. Kruševac. i to: Bačka Palanka. sa posebnim osvrtom na policiju u zajednici i ujedno otvorio nova polja za istraživanje i razvijanje liste indikatora.9. u zavisnosti od toga iz kojeg se ugla percipiraju i kojoj se daje prednost.6. Kraljevo. Preševo i Smederevska Palanka (ugrožavanje zagađivača životne sredine nepogodama). ali i bezbednosne politike na prostoru lokalne zajednice. prioriteta i resursa sa ciljem pomaganja svojim članovima da poboljšaju kvalitet sopstvenog života. Lokalna zajednica mora da se aktivno uključi u identifikovanje i povezivanje potreba. ali je pokušao da identifikuje probleme u oblasti reforme sistema bezbednosti.2. godine Ispitanici su ukazali na kritične situacije u kojima je životna sredina bila zagađena u ukupno 16 opština (10% od ukupnog broja opština). U tom smislu i reforma sektora bezbednosti predstavlja neodložnu potrebu i jedan od vodećih ciljeva unutrašnje i spoljne politike države. s tim da institucionalni akteri moraju da planiraju svoje delatnosti tako da one. Ovo je posebno značajno pri rešavanju i prevazilaženju kriznih situacija i situacija gde može biti značajno ugrožena bezbednost svih aktera lokalne zajednice. Sečanj. i 2006. Crna Trava. 6. zdravstvenu.9.10. Negotin. a samim tim i života svoje zajednice. Bezbednost u lokalnoj zajednici 6. obrazovnu. Prvi deo istraživanja nije dao mnogo kvantifikovanih podataka. Bojnik. Posledice na životnu sredinu usled elementarnih nepogoda koje su ugrozile opštine u Srbiji tokom 2005. Zaključak Instrumenti kojima država vodi svoju socijalnu. 311 . Državna bezbednost i/ili ljudska bezbednost.

potreba pokretanja inicijative od lokala ka državnom vrhu. često je prisutna lična inicijativa. konstruktivnu i kontinuiranu saradnju policije sa svim subjektima zajednice. angažovanje i entuzijazam pojedinaca. mora postojati politička volja da se reforma sektora bezbednosti sprovodi kontinuirano i sa efikasnim i efektivnim rešenjima. ali i svakodnevna potreba. seminari312 . klizišta na područjima gde su ljudi izgradili stambene objekte bez građevinske dozvole). s obzirom na okolnost da ne postoje zadovoljavajuća zakonska rešenja. Civilna zaštita. mera i procedura. profil prosečnog opštinskog štaba ukazuje na zadovoljavajuću starosnu.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. u realizaciji neophodnih aktivnosti. Najvažniji zaključci do kojih se došlo ističu: zakonska rešenja se moraju i dalje dorađivati i usaglašavati sa evropskim standardima i preporukama koje se dobijaju od relevantnih međunarodnih organizacija. sprovesti decentralizaciju i sve druge procese koje ona povlači za sobom u policiji i u domenu rada lokalne uprave i samouprave. predstavlja i socijalno integralnu i prevashodno humanitarnu delatnost. Prepoznavanjem opisnih i kvantifikovanih indikatora. a posebno uvidom u stanje na terenu. građani nemaju obuku. specijalizacijama i drugim stručnim kursevima. dok se u polnoj strukturi zapaža nedovoljno uključivanje žena. i kroz prepoznavanje autentičnog javnog interesa u zaštiti ljudi. i slično. nacionalnu strukturu i strukturu prema iskustvu članova. otvorenost policije prema zajednici. između ostalog. koja se razvija. U skladu sa tim civilna zaštita je obaveza čitave društvene zajednice. a u strukturi po stručnoj osposobljenosti nedostatak ljudstva sa završenim fakultetima. preventivne aktivnosti smanjuju štete u materijalnim dobrima (npr. došlo se do sledećih zaključaka: štabovi smešteni u sistemu odbrane zapostavljeni su čak i u novim nacrtima zakonskih rešenja oblasti zaštite i spasavanja. posebnu ulogu u multietničkim sredinama i rešavanje problema multietničkih zajednica. pored značaja koji ima u odbrambeno-zaštitnom sistemu Srbije. nemotivisani su i nespremni za saradnju u toku vanredne situacije (ujedno i najslabiji element funkcionisanja štabova – odnos sa građanima). materijalnih dobara i životne sredine. obrazovnu.

kao najčešći oblik nezadovoljstva građana u kriznim i postkriznim situacijama.6. 313 . sa ciljem održavanja nivoa znanja i veština ukorak sa rastućim pretnjama i izazovima savremenog doba (elementarne nepogode se očekuju sve češće. što povrđuju i ocene saradnje. potom pretnje od tehničko-tehnoloških nesreća. proceni vrste i stepena opasnosti. sporo i neadekvatno izlazila u susret lokalnim organima kada su u pitanju nadoknade štete. profil prosečnog štaba ukazuje na veliku nehomogenost u brojnosti i dodatnom angažovanju članova. odnosno efektivnosti štabova sa 3 ili 4 člana. štabovi imaju i problema i u komunikaciji sa eksternim subjektima. koja bi omogućila savremeno komuniciranje i uspostavljanje u tom domenu mreže lokalnih institucija. opremljenost štabova je ocenjena vrlo loše i ukazuje na skoro katastrofalno stanje. očigledno nerazumevanje države za probleme lokalnih samouprava ispoljava se posebno prepoznatom najlošijom saradnjom sa ministarstvima finansija i poljoprivrede. ali i o nedovoljnoj bezbednosnoj svesti i kulturi pojedinaca. Bezbednost u lokalnoj zajednici ma. hemijsko-bioloških incidenata. pumpi i drugih tehničkih pomagala. dok se relativno dobro snalaze kada je reč o komunikaciji unutar tima. a sa punom kadrovskom formacijom). nastalo totalnim zanemarivanjem oblasti CZ u poslednje skoro dve decenije (posebno loše u štabovima CZ. štabovima nedostaje. što sámo po sebi govori o nedovoljno razvijenoj komunikaciji unutar lokalne zajednice i nerazumevanju potreba građana. gde ima štabova skoro bez ikakve opreme. koja je značajno bolja na lokalnom nivou u odnosu na državni. sa izrazito nehomogenim stanjem po opštinama: neke su opštine lokalnim sredstvima i donacijama rešavale probleme. terorističkih akata i sličnih nezgoda). naravno. ali ima i opština sa skoro nikakvom pomoći. osim sredstava za ličnu zaštitu i komunikaciju. nadoknada šteta se kreće u obimu od 0% do 100%. vozila. agregata. treninzima i sličnim aktivnostima obuke. što. neke su čekale i dobile nekakvu pomoć države (posebno nerazvijene opštine. kao i Ministarstvom za kapitalne investicije. i računarsko-komunikaciona oprema. koja su neravnomerno. a ujedno pogođene najtežim nepogodama poput Mionice ili Sečnja). iziskuje širu diskusiju o efikasnosti štabova sa 20 članova. u proseku najviše problema štabovi imaju u odnosu sa građanima. čija sigurnost mora biti u srži svake aktivnosti.

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. odnosno njihove humanitarne kapacitete. koje moraju pomoći i država (centralna vlast) i lokalna zajednica (sadejstvo svih operativnih snaga i organa). modernizacija i transformacija sistema CZ zahteva redovne kontakte i saradnju sa stručnjacima iz raznih delatnosti u naučno razvijenim centrima radi stručne obuke i upoznavanja novih tehnologija. osveženje metoda komunikacije i funkcionisanja). preventivne kampanje i druge aktivnosti). već u prvom redu i na kapacitet za sprečavanje vanredne situacije. uspostavljanje sistema zaštite i spasavanja usredsređenog na građanina. organizovanje (ili čak obavezivanje na to) kontinuirane obuke za članove štaba (i saradnike) iz oblasti zaštite i spasavanja. Zakon o zaštiti životne sredine. PR. komunikologija. hitno opremanje štabova. jačanje strukture štabova CZ ne treba da se odnosi samo na njihovu sposobnost reagovanja na vanredne situacije. kao što su Zakon o zaštiti od požara. Zakon o zaštiti od poplava i niz drugih propisa. transfer kontrola i nadležnosti na lokalni nivo. motivi. sa što manje administrativnih prepreka. a posebno u segmentu preventivnog rada (upravljanje rizicima.216 jasno definisati mesto i ulogu lokalne samouprave u sistemu lokalne zaštite. bar propisanim materijalno-tehničkim sredstvima. i jasno definisao ulogu civilne zaštite u društvu. saradnja sa međunarodnim organizacijama (poput USAID-a). kao primer korišćenja potencijala ljudske infrastrukture opština (energija. razvoj preventivnih mera i radnji. prepuštanajem zajednici da koordinira aktivnosti. ideje. postupanja u vanrednim situacijama. upravljanja krizama. osnažiti zakonsku regulativu stvaranjem normativnih pretpostavki za objedinjavanje svih sistema zaštite i premostiti zakonske nejasnoće i praznine. uvažavajući predloge i konstatacije stručnih lica (članova štabova i komisija za procenu šteta). 6. Nedostatak se ogleda u nepostojanju jednog sistemskog zakona koji bi objedinio sve mirnodopske sisteme zaštite i spasavanja. uključivanje žena i što više mlađih ljudi (20–40 godina) u rad štabova. nepoverenja i „kočnica“. a to možemo shvatiti kao vrh piramide (ili možda osnovu) umrežavanja lokalnih institucija. procenjuje prioritete i raspoređuje pomoć. Predlozi jasno upravno i organizaciono smestiti i postaviti sistem civilne zaštite. adekvatna i pravovremena pomoć države lokalnim zajednicama. 216 Različiti oblici zaštite regulišu se određenim zakonskim rešenjima. 314 . u kojem je delatnost svih operativnih organa usmerena na ostvarenje sigurnosti pojedinca. koje bi poslužile praćenju svih relevantnih bezbednosnih događaja i komunikaciji štabova i eksternih subjekata.11. a posebno izgradnju računarsko-komunikacione mreže i aplikacija sa bazama podataka. sposobnosti.

Da b.6. Navedite ko ga je formirao: ______________________________________ 5. Da li u opštini postoji štab civilne zaštite? a. Da li u opštini postoji ili je postojao još neki štab iz oblasti zaštite i spasavanja? a. Koliko članova ima štab? _____________________ stalnih član(ov)a 6.Ne 3. Koliko članova ste prosečno dodatno uključivali u rad štaba? _____________________ član(ov)a 7. telefon. Kakva je polna struktura štaba? __________ član(ov)a muškog pola __________ član(ov)a ženskog pola 315 . Koje je najčešće zanimanje kadrova koje ste dodatno uključivali u rad štaba? ______________________________________________________________ 8. Bezbednost u lokalnoj zajednici 6.12 Prilozi Prilog I – Anketni upitnik Struktura i funkcionisanje štabova civilne zaštite (i štabova za zaštitu od elementarnih i drugih nepogoda) u opštinama Republike Srbije Poštovani. Molimo Vas da što preciznijim i potpunijim popunjavanjem ovog upitnika pomognete saglédanju stanja u oblasti civilne zaštite u Republici Srbiji – reagovanja na krizne (vanredne) situacije izazvane elementarnim nepogodama – i na taj način date prilog istraživanju ove oblasti. e-mail: ______________________________________ _____________________________________________________________ Zvaničan naziv štaba za koji dostavljate podatke: _______________________ _________________________ I Sastav operativnih organa i snaga 1. Ne 2. Opšti podaci Naziv opštine: ________________________________________________ Lice za eventualne dalje kontakte: Ime i prezime: ________________________________________________ Kontakt-adresa. Da b. Navedite njegovo ime: __________________________________________ 4.

završen fakultet iz navedenih oblasti _____________ član(ov)a b. Da li ste već imali pripremljene planove za upravljanje vanrednih situacija? a. nemamo ih ni sada c. Kakva je stručna osposobljenost članova štaba (civilna zaštita. Formirani su nakon pojave krizne situacije 316 . magistratura/doktorat iz navedenih oblasti _____________ član(ov)a d. Ne. Da li ste zainteresovani (članovi štaba) da pohađate neku vrstu edukacije iz navedene oblasti? a. završena specijalizacija iz navedenih oblasti _____________ član(ov)a c. upravljanje krizom. završen kurs/seminar/trening iz navedenih oblasti _____________ član(ov)a 14. odnosno upravljanja vanrednim sutuacijama? 0–10 godina ________________ član(ov)a 11–20 godina ________________ član(ov)a 21–30 godina ________________ član(ov)a preko 30 godina ________________ član(ov)a 13. Kakva je obrazovna struktura štaba? Sa visokom stručnom spremom ________________ član(ov)a Sa višom stručnom spremom ________________ član(ov)a Sa srednjom stručnom spremom ________________ član(ov)a 10. Da b.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Da b. Koliko je iskustvo članova štaba u oblasti CZ. 9. Kakva je starosna struktura štaba? 20–30 godina ________________ član(ov)a 31–40 godina ________________ član(ov)a 41–50 godina ________________ član(ov)a 51–60 godina ________________ član(ov)a preko 60 godina ________________ član(ov)a 12. vanrednim situacijama i rizicima)? a. Kakva je nacionalna struktura štaba (članovi štaba po nacionalnoj pripadnosti)? ______________________________________________________________ _____________________________________________________________ ______________________________________________________________ 11. zaštita i spasavanje. Ne II Funkcionisanje i saradnja sa institucijama 15.

ako niste imali vanredne situacije u Vašoj opštini) od 1 do 5 (1 – najniža ocena. o. i. javljanje i obaveštavanje ___________ Javna komunalna preduzeća ___________ Građevinske firme ___________ _____________________________________________ ocena ___________ _____________________________________________ ocena ___________ _____________________________________________ ocena ___________ 17. r. b. k. problemi u funkcionisanju štaba – komunikacije (pravovremeno obaveštavanje) ___________ – koordinacija tima ___________ – procena vrste opasnosti ___________ – procena stepena (obima) opasnosti ___________ 317 . l. s. q. f. h. odnos sa građanima (odziv. 5 – najviša ocena) – na državnom nivou a. 5 – najviša ocena): a. Ocenite saradnju sa insitucijama u toku vanrednih situacijama (tokom redovnih aktivnosti. e. n. humanitarne) ___________ Škole ___________ Mediji ___________ Centar za socijalni rad ___________ Centar za osmatranje. Ministarstvo odbrane ___________ Ministarstvo unutrašnjih poslova ___________ Ministarstvo poljoprivrede ___________ Ministarstvo zdravlja ___________ Ministarstvo za kapitalne investicije ___________ Ministarstvo finansija ___________ _____________________________________________ ocena ___________ _____________________________________________ ocena ___________ _____________________________________________ ocena ___________ – na lokalnom nivou j.6. g. Dom zdravlja ___________ Crveni krst ___________ Nevladine organizacije (npr. t. bezbednosna kultura i svest) ___________ b. u. Bezbednost u lokalnoj zajednici 16. c. Identifikujte elemente u funkcionisanju štaba i vrednujte ih ocenom od 1 do 5 (1 – najniža ocena. m. p. dobrovoljnost. d.

Da b. nepravovremeno obaveštavanje. Ako ste vršili zbrinjavanje ugroženih ljudi (evakuaciju i slične operacije). izrazite je u procentima u odnosu na ukupnu štetu)? ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ 20. posledice po životnu sredinu. godine u opštini 18. materijalna šteta)? a. kojeg su najčešće oblika (npr. – – – – koordinacija sa spoljnim subjektima ___________ __________________________________________ ocena _________ __________________________________________ ocena _________ __________________________________________ ocena _________ III Vanredne situacije (elementarne nepogode i druge nesreće) tokom 2005/2006. Da b. Ne Ako je procena izvršena. Da b. godine (posledice po zdravlje ljudi. kao posledice vanrednih situacija tokom 2005/06. Da li je izvršena nadoknada štete? a.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. neadekvatna pomoć i drugi propusti)? ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ 21. koja rešenja su primenjena? ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ 318 . molim Vas da upišete podatke: ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ 19. Da li je u opštini izvršena procena štete. Ne U kojem obimu (ako je moguće. Da li je bilo pritužbi građana na rad štaba? a. Ne Ako je bilo pritužbi.

Da b. zemljotres d. Da li su i koje elementarne nepogode zadesile vašu opštinu u 2005. Bezbednost u lokalnoj zajednici 22. kakve su posledice: ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ 25. Da li su i koji najveći zagađivači životne sredine bili ugroženi? a. nešto drugo: ___________ ___________________________________________________ Ako jesu. klizišta c. Ocenite kakva je opremljenost štaba za upravljanje vanrednim situacijama (ocenom od 1 do 5: 1 – najniža ocena.6. Ne 26. Ne Ako jeste. godini? a. Da li je urađena hemijska analiza poljoprivrednog zemljišta posle poplava? a. Ne Ako jesu. i 2006. kakve su posledice? ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ 319 . poplave b. da li su rezultati poznati i dostupni? a. Da b. Ne Ako jesu. 5 – najviša ocena)? Ocena: ___________ Nabrojte nedostatke u opremljenosti štaba: ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ IV Zaštita životne sredine 23. Da b. Da li su odlagališta komunalnog otpada bila poplavljena? a. kakve su posledice: ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ 24. Da b.

štab: Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda (nikada se nije sastajao) Formirao ga organ: Izvršni odbor opštine Bački Petrovac Štab CZ Drugi oper.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. klizišta i elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Predsednik opštine Batočina Štab CZ 320 . štab: Operativni štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: SO Ada Aleksandrovac Drugi oper. štab: Operativni štab za zaštitu od elementarnih i drugih većih nepogoda Formirao ga organ: SO Alibunar Drugi oper. Bačka Topola Štab CZ Drugi oper. štab: Krizni štab za prihvat i smeštaj izbeglih i raseljenih lica (postojao) Formirao ga organ: Skupština opštine Arilje Bač Bačka Palanka Štab CZ Štab CZ Štab CZ Drugi oper. Štab za odbranu od elementarnih nepogoda. Prilog II – Pregled operativnih snaga CZ (štabova CZ i štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nepogoda) po opštinama RS OPŠTINA Ada Štab CZ Drugi oper. Štab za odbranu od poplava Štab CZ Štab CZ Drugi oper. P. štab: Opštinski štab za zaštitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: SO B. štab: Štab CZ Štab za sanaciju posledica izazvanih elementarnim nepogodama na području opštine Aleksandrovac Štab CZ VRSTE ŠTABOVA I PRAVNI OKVIR Formirao ga organ: SO Aleksandrovac Aleksinac Drugi oper. štab: Opštinski štab civilne zaštite Bački Petrovac Formirao ga organ: MO i SO B. štab: Štab CZ Štab CZ. Petrovac Bajina Bašta Barajevo Štab CZ Štab CZ Formirao ga organ: Predsednik opštine Alibunar Apatin Aranđelovac Drugi oper. štab: Štab za odbranu od poplava.

štab: Štab za elementarne nepogode Formirao ga organ: Predsednik opštine Čoka Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: SO Bečej Bela Palanka Štab CZ Drugi oper. štab: Opštinski štab za odbranu od poplava opštine Čoka Formirao ga organ: SO Crna Trava Čukarica Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za odbranu od poplava i drugih elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Stručni kolegijum opštinske uprave Beočin Blace Bogatić Štab CZ Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za zaštitu od elementarnih i drugih nepogoda Formirao ga organ: SO Dimitrovgrad Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za vanredne prilike opštine Ćuprija Formirao ga organ: Predsednik opštine Despotovac Štab CZ Drugi oper. štab: Štab/komisija za elementarne nepogode Formirao ga organ: VO 321 .6. štab: Štab za elementarne nepogode Formirao ga organ: SO Bojnik Boljevac Bor Bosilegrad Brus Bujanovac Čačak Čajetina Ćićevac Štab CZ Štab CZ Štab CZ Štab CZ Štab CZ Štab CZ Štab CZ Štab CZ Štab CZ VRSTE ŠTABOVA I PRAVNI OKVIR Drugi oper. štab: Komisija za odbranu od poplava Formirao ga organ: opština Ćuprija Štab CZ Drugi oper. Bezbednost u lokalnoj zajednici OPŠTINA Bečej Štab CZ Drugi oper.

štab: Opštinski štab za zaštitu od štetnog dejstva voda. štab: Štab CZ Štab CZ Štab CZ Štab CZ Operativni štab za odbranu od poplava i elementarnih nepogoda na području opštine Ivanjica Štab CZ Formirao ga organ: Skupština opštine 9. Drugi oper. 2002. štab: Štab za elementarne nepogode 322 . Štab za praćenje ptičjeg gripa Formirao ga organ: Predsednik opštine Knić Knjaževac Koceljeva Štab CZ Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za zaštitu od poplava Formirao ga organ: Grad Beograd Grad Kragujevac Grad Niš Štab CZ Štab CZ Drugi oper. više ne funkcioniše Jagodina Drugi oper. 5. štab: Štab za odbranu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: SO Jagodina Kanjiža Kikinda Štab CZ Štab CZ Drugi oper. sa mandatom od 4 godine.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji OPŠTINA Doljevac Gadžin Han Golubac Štab CZ Štab CZ Štab CZ VRSTE ŠTABOVA I PRAVNI OKVIR 2005–2006. štab: Krizni štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Predsednik opštine Kladovo Štab CZ Drugi oper. štab: Opštinski štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: SO Gornji Milanovac Grad Beograd Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Gradski štab za upravljanje kriznim situacijama Formirao ga organ: Skupština grada Grad Novi Sad Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za odbranu od poplave Formirao ga organ: Gradonačelnik Grocka Inđija Irig Ivanjica Drugi oper.

Bezbednost u lokalnoj zajednici OPŠTINA VRSTE ŠTABOVA I PRAVNI OKVIR Formirao ga organ: Predsednik SO Koceljeva Kosjerić Kovačica Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Operativni štab za elementarne nepogode i druge veće nesreće Formirao ga organ: SO Lajkovac Lapovo Štab CZ Drugi oper. štab: Krizni štab Formirao ga organ: Predsednik opštine Lebane Leskovac Loznica Štab CZ Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za odbranu od poplava i elementarnih nepogoda Formirao ga organ: SO Kučevo Kula Kuršumlija Lajkovac Štab CZ Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za elementarne nepogode opštine Krupanj Formirao ga organ: Predsednik opštine Kruševac Štab CZ Drugi oper. štab: Opštinski štab za odbranu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: opština Lazarevac Štab CZ Drugi oper. štab: Povremeno se formira komisija za procenu šteta od elementarnih nepogoda. štab: Štab za elementarne nepogode Formirao ga organ: SO Loznica – Izvršni odbor Lučani Štab CZ 323 . štab: Opštinski štab za odbranu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Predsednik opštine Kovin Štab CZ Drugi oper.6. štab: Operativni štab za odbranu od poplava na teritoriji opštine Kruševac Formirao ga organ: SO Kruševac Kučevo Štab CZ Drugi oper. Formirao ga organ: Kraljevo Krupanj Štab CZ Štab CZ Drugi oper.

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji OPŠTINA VRSTE ŠTABOVA I PRAVNI OKVIR 2005–2006. štab: Štab za odbranu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: SO Mali Iđoš Štab CZ Drugi oper. štab: Krizni štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Opštinsko veće Mionica Drugi oper. štab: Operativni štab za zaštitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Skupština opštine Nova Crnja Nova Varoš Novi Bečej Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Opštinski štab za zaštitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: SO Medveđa Merošina Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za spasavanje od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Opština Mladenovac Negotin Nova Crnja Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Operativni štab za zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih većih nesreća Formirao ga organ: SO Ljig Ljubovija Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za intervencije u vanrednim uslovima Formirao ga organ: Izvršni odbor SO Lučani Ljig Štab CZ Drugi oper. štab: Štab CZ Operativni štab za zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nesreća SO Mionica Štab CZ Formirao ga organ: SO Mladenovac Drugi oper. štab: Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Predsednik opštine Novi Bečej (na osnovu odluke SO i Zakona o vodama) 324 . Drugi oper. štab: Štab za elementarne nepogode Formirao ga organ: Predsednik SO Mali Zvornik Malo Crniće Štab CZ Drugi oper. štab: Krizni štab za elementarne nepogode Formirao ga organ: SO Mali Zvornik Štab CZ Drugi oper.

6. štab: Štab za upravljanje u kriznim situacijama Formirao ga organ: Opštinsko veće 325 . štab: Operativni štab za zaštitu od poplava i zaštitu od erozije Formirao ga organ: SO (nadležnost IO SO) Novi Kneževac Štab CZ Drugi oper. štab: Opštinski štab za odbranu od elementarnih i drugih nepogoda Formirao ga organ: Skupština opština Petrovac Pirot Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za zaštitu od elementarnih i drugih većih nepogoda Formirao ga organ: Opština Pančevo Štab CZ Drugi oper. štab: Operativni štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Opštinski štab civilne zaštite Obrenovac Štab CZ Drugi oper. štab: Operativni štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: SO Novi Pazar Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za sprovođenje mera zaštite od požara Formirao ga organ: Predsednik opštine Paraćin Štab CZ Drugi oper. štab: Opštinski štab za elementarne nepogode Formirao ga organ: Skupština opštine Pećinci Štab CZ Drugi oper. Bezbednost u lokalnoj zajednici OPŠTINA Novi Beograd Štab CZ VRSTE ŠTABOVA I PRAVNI OKVIR Drugi oper. štab: Opštinski štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: SO Plandište Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Opština Pećinci Petrovac Štab CZ Drugi oper. štab: Operativni štab za odbranu od poplava i zaštitu od erozije Formirao ga organ: OV Odžaci Osečina Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Operativni štab za zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih većih nesreća Formirao ga organ: SO Palilula Štab CZ Drugi oper.

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji OPŠTINA Požarevac Štab CZ VRSTE ŠTABOVA I PRAVNI OKVIR 2005–2006. štab: Štab za odbranu od poplava i zaštitu od erozije Formirao ga organ: Grad Beograd. i 30/04. štab: Opštinski štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: SO Smederevo Štab CZ 326 . štab: Opštinski štab za upravljanje u kriznim situacijama Formirao ga organ: SO Ražanj Rekovac Ruma Štab CZ Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Opštinski štab za zaštitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Predsednik opštine Sečanj Senta Štab CZ Drugi oper. rešenje u: Sl. štab: Štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: SO Sečanj Štab CZ Drugi oper. list grada Beograda. Raška Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Predsednik opštine Požega Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Opština Ruma Savski Venac Štab CZ Drugi oper. štab: Operativni štab za odbranu od poplava opštine Senta Formirao ga organ: SO Sjenica Smederevska Palanka Štab CZ Štab CZ Drugi oper. 14/04. Drugi oper. štab: Štab za elementarne nepogode Formirao ga organ: Opštinski štab CZ Preševo Priboj Prijepolje Prokuplje Rača Rakovica Štab CZ Štab CZ Štab CZ Štab CZ Štab CZ Štab CZ Drugi oper. br.

štab: Štab za odbranu od poplava SO Srbobran Formirao ga organ: SO Srbobran Sremska Mitrovica Štab CZ Drugi oper. štab: Opštinski štab za odbranu od poplava i leda Formirao ga organ: Predsednik opštine Sokobanja Sombor Sopot Štab CZ Štab CZ Štab CZ Drugi oper. Opština Sremska Mitrovica Sremski Karlovci Stara Pazova Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Operativni štab za odbranu od poplava i zaštitu od erozija Formirao ga organ: Opštinsko veće Subotica Drugi oper. štab: Štab CZ Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda. štab: Štab za elementarne nepogode Formirao ga organ: SO Temerin Titel Štab CZ Štab CZ 327 . Opštinski štab za žetvu i protivpožarnu zaštitu Štab CZ Štab CZ Formirao ga organ: Predsednik opštine Surdulica Svilajnac Drugi oper. Bezbednost u lokalnoj zajednici OPŠTINA VRSTE ŠTABOVA I PRAVNI OKVIR Drugi oper. štab: Krizni štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: SO Šabac Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Sremski okrug. štab: Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Skupština opštine Svrljig Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Predsednik opštine Stari Grad Štab CZ Drugi oper.6. štab: Operativni štab za odbranu od poplava i zaštitu od erozije opštine Sopot Formirao ga organ: Izvršni odbor SO Srbobran Štab CZ Drugi oper.

objedinjen sa Štabom CZ Vračar Vranje Štab CZ Štab CZ 328 . štab: Štab CZ Operativni štab za zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nesreća opštine Valjevo Štab CZ Štab CZ Formirao ga organ: SO Valjevo Varvarin Velika Plana Drugi oper. štab: Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: OV Voždovac Štab CZ Drugi oper. štab: Opštinski štab za odbranu od poplava i leda Formirao ga organ: Izvršni savet SO Vladičin Han Štab CZ Drugi oper. štab: Štab CZ VRSTE ŠTABOVA I PRAVNI OKVIR 2005–2006. štab: Štab za zaštitu od elementarnih i drugih nepogoda. Operativni štab za zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nesreća opštine Ub Štab CZ Formirao ga organ: SO Užice Drugi oper. štab: Štab za elementarne nepogode Formirao ga organ: SO Vladimirci Vlasotince Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Opštinski štab za upravljanje u kriznim situacijama Formirao ga organ: SO Tutin Ub Drugi oper. štab: Operativni štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Predsednik opštine Veliko Gradište Štab CZ Drugi oper. štab: opštinski štab za odbranu od bujičnih poplava i klizišta Formirao ga organ: Opština Užice Valjevo Drugi oper. Krizni štab Formirao ga organ: Opština Voždovac.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji OPŠTINA Topola Trgovište Trstenik Tutin Štab CZ Štab CZ Štab CZ Štab CZ Drugi oper.

štab: Štab za zaštitu od elementarnih i drugih nepogoda Formirao ga organ: SO Zemun Drugi oper. Bezbednost u lokalnoj zajednici OPŠTINA VRSTE ŠTABOVA I PRAVNI OKVIR Drugi oper. štab: Štab za otklanjanje elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Predsednik opštine Vrnjačka Banja Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za zaštitu od elementarnih i drugih većih nepogoda Formirao ga organ: SO Vršac Štab CZ Drugi oper. štab: Štab CZ Operativni štab za zaštitu od poplava i erozija na području gradske opštine Zemun Štab CZ Formirao ga organ: Opština Zrenjanin Drugi oper. štab: Opštinski štab za zaštitu od poplava Formirao ga organ: SO Zaječar Štab CZ Drugi oper. štab: Opštinski štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Opštinsko veće SO Žitište Žitorađa Štab CZ Štab CZ 329 . štab: Štab CZ za teritoriju opštine Vranje Formirao ga organ: Predsednik SO Vrbas Štab CZ Drugi oper. štab: Opštinski štab za zaštitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Predsednik opštine Zrenjanin Zvezdara Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za odbranu od poplava i zaštitu od erozije Formirao ga organ: Predsednik opštine Žabalj Štab CZ Drugi oper. štab: Opštinski štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Skupština opštine Žabari Žagubica Štab CZ Drugi oper.6. štab: Štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Skupština opštine Žabalj Žabari Štab CZ Drugi oper.

br. 20. Fakultet civilne odbrane Univerziteta u Beogradu. Zakon o policiji. Zbornik tekstova 1. Renesansa lokalne vlasti: uporedni modeli. br. rekonstrukcije i održavanja vodoprivrednih objekata za 2003. Beograd. priredila Dragana Dulić. Fond za otvoreno društvo. Sistem civilne odbrane. Službeni glasnik Republike Srbije. Ljudska bezbednost. godinu. 2004. Nacrt Zakona o zaštiti i spasavanju 2. Indikatori ljudske bezbednosti – Izveštaj za 2004. Uredba o organizovanju i osposobljavanju jedinica civilne zaštite i o merama zaštite i spasavanja civilnog stanovništva i materijalnih dobara. Sarajevo. Zakon o odbrani. br. Lokalna samouprava. 2002. 83/06. Fakultet civilne odbrane Univerziteta u Beogradu. Službeni glasnik Republike Srbije. Službeni glasnik Republike Srbije. Uredba o utvrđivanju programa izgradnje. 6. Službeni glasnik RS. 18. 7. 15/03. 8.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. 13.. 28/96. Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu. 44/99. Vladimir Jakovljević. 2006. Zakon o odbrani Republike Srbije. 54/94. 21. 16. Snežana Đorđević. 9/02. Kancelarija za saradnju s medijima Vlade Republike Srbije. Dokument vizije za reformu MUP-a Srbije 3. Lokalna uprava u Srbiji i Crnoj Gori. Jack Kuykendal. 10. Policija i društvo. 45 i 85/91. 9. 15. 2002. John Crank. Beograd. CeSIDova Mala biblioteka. Beograd. Snežana Đorđević. Zakon o lokalnoj samoupravi. 14. 19. Službeni list SRJ. Literatura 1. 5. 2005. br. 2006. 12. br. Živka Đurić. Fond za otvoreno društvo. Službeni glasnik RS. Službeni list SRJ. Beograd. 74/99. br. br. br. Službeni list SRJ. 4. Roy Roberg. oktobar 2006. br. Beograd. Čigoja. Office of Public Affairs Embassy of The United States of America. 54/94. 17. 43/94. Uputstvo – osnovni standardi u postupanju sa medijima. Zbornik tekstova 2.13. 43/94. 2006. Beograd. Ljudska bezbednost. Biro za saradnju sa medijima. 2005. Ustav Republike Srbije. priredila Dragana Dulić. 330 . Službeni glasnik. Zakon o Vojsci Jugoslavije. 11. Beograd. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije. Ustav Republike Srbije. Službeni list SRJ. 101/05. 6. Uredba o organizovanju i osposobljavanju jedinica CZ i o merama zaštite i spasavanja civilnog stanovništva i materijalnih dobara. Beograd.

6. 2001. Internet-adrese: 1. VIZ.sr. Beograd. časopis Stalne konferencije gradova i opština.yu 5. Službeni glasnik Republike Srbije. www. 25. 26. 27. Završni izveštaj prve faze projekta „Unapređenje komunikacije između medija i policije“. Beograd. Dave Mellish. 4.org/hcnm 4. www. www. bezbednost. 215–236. 2–3. 2004. IX. 2005.yu 6. Reforma policije – najnovija događanja u Srbiji i Crnoj Gori. 345. Gostović D.gov. Beograd.yu 2. „Rezultati evaluacije projekta Policija u lokalnoj zajednici i bezbedna zajednica u Srbiji“.cdcs. policija. Todorić S.mreza-lokalni-razvoj. godine. Bezbednost u lokalnoj zajednici 22. Opšti plan za odbranu od poplava za period 2003–2008. OSCE.. Mladenović M.sr. 24. Novi Sad. Lokalna samouprava. Nauka. www.org. Politički sistem.. Beograd.osce. str.mup.mod. vol.gov. Misija OEBS-a. 23. decembar 2005.yu 331 .net/pages/pojmovnik 3. www. 34/03. Zoran Đurđević. br.co.. No. br. www.danas.

– Bibliografija uz svako poglavlje. – 331 str. – Beograd : Fond za otvoreno društvo. – Napomene i bibliografske reference uz tekst.11)”2005/2006” STANJE ljudske bezbednosti u Srbiji : izveštaj za 2005–2006. .37(497. ISBN 978-86-82303-21-3 a) Људска безбедност – Србија – 2005–2006 COBISS. : graf.2::316. 11.. urednik Tamara Lukšić-Orlandić]. 2007 (Beograd : Dosije).CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије. – Predgovor: str. godinu / [učesnici na projektu Dragana Dulić . prikazi.. 24 cm Tiraž 400. et al.SR-ID 139898380 . Београд 364. tabele .

.

ISBN 978-86-82303-21-3 9 788682 303213 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful