Ispitna pitanja za drugi kolokvijum: 1. Šta je računarska mreža i za šta se koristi?

Računarska mreža u svojoj osnovi je skup dva ili više računara, koji su povezani medijumom za povezivanje i koji međusobno mogu da komuniciraju i dele resurse. Koristi se za prenos kako digitalnih tako i analognih podataka, koji moraju biti prilagođeni odgovarajućim sistemima za prenos.

2. Koji su osnovni razlozi umrežavanja računara? • •
Mogućnost brzog i jeftinog zajedničkog korišćenja informacija jedna je od najpopularnijih upotreba mrežne tehnologije. Osnovni razlozi za umrežavanje su: – zajedničko korišćenje informacija – efikasno komuniciranje učesnika, zajedničko korišćenje hardvera i softvera. Kadapostoji zajedničko korišćenje podataka,smanjuje se korišćenje papira, povećava efikasnost, a skoro svaka vrsta podataka je istovremeno na raspolaganju svima kojima je potrebna.

3. Šta čini hardversku, a šta softversku celinu mreže? Svaka mreža se može svesti na sledeće dve osnovne celine: hardversku i softversku. Hardversku celinu sačinjavaju mrežni čvorovi (nods) koji predstavljaju delove mreže u kojima dolazi do obrade podataka. Postoje dve vrste čvorova: čvorovi u kojima se vrši stvarna obrada i oni predstavljaju ciljne čvorove (hosts), i čvorovi kojima je uloga da usmeravaju informacije (routers). Softversku celinu mreže čine protokoli – pravila po kojima se vrši komuniciranje (razmena podataka) u mreži ioperativni sistemi koji su u direktnoj komunikaciji sa hardverom računara i imaju podršku za mrežni hardver i mrežne protokole.

4. Navesti primere hardverskih i softverskih deljenih resursa. Deljeni resursi su:

prvo se informacija koja se razmenjuje deli u pakete. Odredište (destination) – prihvata prenete podatke 6. faks mašine. Na . 8.a. Koji način prenosa podataka je karakterističan za Internet? 7. aukupna informacija se prenosi putanjom koja je utvrđena u toku uspostave veze. 5. d. Paketi se upućuju do prvog čvora u mreži (rutera).Izbor putanje u ruterima se vrši na osnovu više kriterijuma koji važe u datom trenutku. ili b. aplikacije i sl. prioritet i sl. Prenos podataka sa komutacijom veza. odgovarajuće strukture (dužina paketa. Kod ovog načina prenosa podataka između dva učesnika. U ovom tipu prenosa podataka između dva učesnika u komunikaciji uspostavlja se čvrsta direktna veza. redni broj. softverski elementi (datoteke.). a u svakom ruteru se vrši nezavisno usmeravanje paketa. Koji su osnovni elementi komunikacionog sistema? Osnovni elementi komunikacionog sistema su: a. Paketi prolaze različite putanje od izvorišta do odredišta. Prenos podataka sa komutacijom paketa. hardverski (štampači. baze. ploteri. diskovi i sl. adresa odredišta. Prijemnik (receiver) – prihvata signal iz prenosnog sistema i transformiše ga u oblik pogodan za prijem e.).). Izvor (source) – generisanje podataka za prenos b. Prenosni sistem (transmission system) – može biti jednostavna linija ili kompleksna mreža koja spaja izvor i odredište. modem digitalne podatke iz PC računara transformiše u analogni signal) c. Predajnik (transmitter) – transformiše generisane podatke u oblik pogodan za prenos (npr.

Ovo je daleko žilaviji način prenosa. Kako se računarske mreže dele prema prostoru koji obuhvataju? Prema prostoru koji obuhvataju. 9. 13.Šta čini regionalnu računarsku mrežu? Regionalnu računarsku mrežu čini veliki broj povezanih lokalnih mreža. Suština ovakvog načina prenosa podataka je da se u praznim prostorima mogu slati paketi koje šalje neki treći učesnik.Koje je osnovno obeležje LAN-a? Osnovno obeležje lokalne računarske mreže je to što je ona prostorno ograničena. 11. lokalne (LAN) b.Šta označava skraćenica LAN? • Local Area Network – Lokalna racunarska mreza Ona može biti jednostavna kada imamo dva računara povezana kablom. regionalne računarske mreže (WAN) –mreže šireg područja 10. Mana je što je efektivna brzina slanja podatakana ovaj način manja od maksimalne koju dozvoljava propusni opseg kanala. zato što paketi najčešće mogu da nađu bar jedan slobodan spojni put.odredištu se vrši slaganje paketa u prvobitan redosled da bi se dobila potpuna informacija.Šta označava skraćenica WAN? Wide Area Network . ili složena kada su povezani na stotine računara i periferijskih uređaja u jednoj velikoj organizaciji. Ovakav način prenosa podataka je karakterističan za računarske mreže gde većinu mrežnog saobraćaja čine kratki naleti podataka sa praznim prostorom između i koji su obično vremenski duži od “popunjenih”.Regionalna računarska mreža 12. računarske mrežese mogu podeliti na: a. zato što ga koriste više učesnika u komunikaciji. Podaci od različitih izvorišta mogu prolaziti istim spojnim putem. .

Takve mreže su relativno jednostavne. Nude jednostavan pristup povezivanju računara radi zajedničkog korišćenja resursa i međusobne komunikacije. . Stoga su ove mreže jeftinije od serverskih mreža. ali ne postoje specijalizovaniserveri. 15. d.Ukoliko je bezbednost bitan faktor. Korisnik svakog računara sam određuje koji se podaci sa njegovog računara mogu deliti preko mreže • Ove mreže su dobar izbor u sledećim situacijama: – – – – Na lokaciji ima manje od 10 korisnika Korisnici dele zajedničke resurse. Svaki računar funkcioniše i kao klijent i kao server. Ne zahteva se kupovina posebnog softvera za umrežavanje c. Ispad nekog računara iz mreže ima uticaj samo na eventualno deljene resurse na datom računaru. (esejsko pitanje) Kod mreža ravnopravnih računara (peer‐ to‐ peer mreže) ne postoje namenski serveri niti hijerarhija računara. Korisnici su sami sebi administratori i sami planiraju bezbednost. U doglednoj budućnosti organizacija i mreža se neće previše širiti.Peer‐to‐peer mreže. pa ne postoji administrator koji bi bio odgovoran za celu mrežu. ili drugim karakterističnim komponentama mreža velikog kapaciteta. Mreže ravnopravnih računara se često nazivaju i radne grupe. U situaciji kada svaki računar funkcioniše i kao klijent i kao server. odnosno ravnopravni. Pitanje bezbednosti nije značajno.Koje su prednosti mreže ravnopravnih računara? U tipičnom mrežnom okruženju. Ostali računari mogu da nastave rad. ne postoji potreba za moćnim centralnim serverom. ova vrsta mreža pruža sledeće prednosti: a.14. Umrežavanje je jednostavno b. svaki korisnik sam podešava sopstvenu bezbednost. pa je zato teško sprovesti centralnu kontrolu. kao što su datoteke i štampači. Svi računari su jednaki. bolje rešenje predstavlja serverska mreža. U mreži ravnopravnih korisnika. Ovakvu mrežu najčešće čini do 10 računara.

Ovako se resursi lakše pronalaze i čine dostupnijim nego kod mreža ravnopravnih korisnika. baza podataka ostaje na serveru. ukoliko nam je iz baze podataka radnika potrebno da izdvojimo one koji su rođeni u novembru. kod servera za aplikacije. U većini slučajeva.16. Serverske mreže mogu imati hiljade korisnika.Koje su prednosti serverskih mreža? Iako su instaliranje. neće odgovoriti učitavanjem čitave baze podataka. one imaju brojne prednosti. važi za svakog korisnika mreže. serveri elektronske pošte slični su serverima aplikacija.Kako su najhitniji podaci centralizovani na jednom ili nekoliko servera. Na lokalni računar će biti poslat samo odgovor na postavljeni zahtev. ovaj proces je vrlo jednostavan. konfigurisanje i upravljanje kod serverskih mreža znatno složeniji nego kod mreža ravnopravnih korisnika.Međutim. Razlika između servera za datoteke i štampanje i servera za aplikacije nalazi se u načinu odgovora na zahtev računara koji je zatražio podatke. podaci ili datoteke se učitavaju u računar koji ih zatraži. 18. učitavaju se samo rezultati koji se dobijaju kao odgovor na upit. moguće je praviti rezervne kopije više puta dnevno ili nedeljno. jer poruke e‐pošte obično ostaju na serveru.Šta je LAN topologija i koje vrste postoje? LAN topologija definiše način povezivanja računara i ostalih uređaja u mreži. od serverskih mreža je moguće administriranje i kontrolisanje zajedničkog korišćenja resursa iz jednog centra.U ovakvom okruženju jedan administrator može da definiše bezbednost i to. ali savremeni alati za nadgledanje i upravljanje mrežama omogućavaju da serverska mreža normalno funkcioniše i sa ogromnim brojem korisnika 19.Takvom mrežom se ne bi moglo upravljati kada bi se primenio princip ravnopravnih korisnika. . Na primer. U slučaju servera za datoteke i štampanje. U zavisnosti od važnosti podataka. a u računar koji je zatražio podatke učitavaju se samo rezultati zahteva.ezbednost je najčešće osnovni razlog opredeljivanja za serversku mrežu. 17. onda.Koja je funkcija servera e‐pošte? Serveri e‐ pošte upravljaju razmenom poruka između korisnika na mreži. server za aplikacije nam. na naš zahtev. uz odgovarajuće performanse i bezbednost.Objasniti razliku između servera za datoteke i štampanje i servera za aplikacije.Server je napravljen tako da omogući pristup brojnim datotekama i štampačima. Umesto da se u lokalni računar učitava čitava baza podataka.

Mana je što cela mreža može biti u prekidu ako negde postoji prekid na glavnom kablu. kanalice za vođenje kabla. Mane ove topologije: podložna je zagušenjima saobraćaja.magistrala (bus). nema prekida u mreži pri dodavanju novog uređaja ili uklanjanja. itd. 22.Nabrojati pasivne komponente mreže. Star topologija ili topologija zvezde predstavlja takav oblik arhitekture gde su krajnji čvorovi na mreži povezani preko posebne veze na centralni hub ili switch. kablovi za prespajanje (patch cabel). lako je otkriti greške i zameniti delove i sl. kod koje se prenos podataka obavlja celom dužinomfizičkog medijuma. ako se hub ili switch pokvari svi čvorovi su ugašeni. zahteva više kabla nego linearna topologija. 21.• Postoje tri glavne LAN topologije: . bus topologije.Koje vrste kablova većina današnjih mreža koristi? Većina današnjih mreža koristi tri osnovne vrste kablova: . b. Kod ove toplogije lako je dodati novi mrežni uređaj i zahteva daleko manje kabla nego ostale topologije. Logičke bus ili ring topologije su često fizički implementirane kao star topologije. Topologija magistrale je linearna LAN arhitektura. e. Ove topologije predstavljaju logičku arhitekturu mreže. Eventualni problemi se teško otkrivaju. rek ormani. Utičnice. c. uređaji ne moraju da budu stvarno raspoređeni u ovom obliku. (patch panel). paneli za prespajanje i za završavanje kablova d. mnogo skuplja topologija od npr. 23. ali fizički. 20.Topologija magistrale. Pasivne komponente mreže čine: a. . Kablovi. Prednosti ove topologije: lako se instalira i povezuje.Topologija zvezde.prsten (ring) i zvezda (star).

Svako optičko vlakno se sastoji iz jezgra koga čini staklo određenog indeksa prelamanja i omotača presvučenog preko jezgra.Kablovi od optičkih vlakana ne podležu električnim smetnjama. koaksijalni kablovi b. Kod računarskih mreža svaki link (veza) zahteva dvavlakna – jedan za predaju. kablovi sa upredenim paricama (twisted pair) c.Od čega zavisi izbor kabla za konkretnu mrežu? Izbor kabla za konkretnu mrežu zavisi od više a. u slučajevima kadase predviđa veliki mrežni saobraćaj između spratnih razvoda u odnosu na centar mreže. Optički kablovi. i omogućavaju parametara: multimodna (multimode) koja su deblja i omogućavaju istovremeno prostiranje više zraka odviše različitih izvora. optički kablovi 24.Koriste se i u slučajevima kada LAN mreža treba dapoveže više objekata. maksimalnog rastojanja između čvorova d. • Kod optičkih kablova. itd. tolerancije u otežanim uslovima rada f. binarnog protoka b. imaju najmanje slabljenje signala duž kablai podržavaju izuzetno velike brzine prenosa podataka. zbog koje se svetlosni zrak neprestalno odbija od granične površine jezgro/omotač putujući tako kroz vlakno do prijemnika. a drugi za prijem . Ovaj omotač je takođe od stakla.Često se postavljaju u objektima.a. ali ono ima drugu vrednost indeksa prelamanja. 25. pouzdanosti kabla c. cene i opšte dostupnosti kabla lakoće povezivanja i troškova održavanja. električnih smetnji e. Svetlost se ubacuje u jezgro pod određenim uglom potrebnim da dođe do totalne refleksije. Optička vlakna se mogu podeliti u dve osnovne grupe: – – monomodna (singlemode) koja su tanja i prostiranje samo jednog svetlosnog zraka. optička vlakna prenose digitalnesignale u obliku modulisanih svetlosnih impulsa. gde se sa bakarnim kablovimamogu očekivati problemi sa uzemljenjem i atmosferskim pražnjenjima.

Bezbednosna barijera (firewall) .Šta je ruter i koja mu je uloga? Ruteri rade na trećem nivou. mrežni most ga samo prosleđuje i ne pamti MAC adresu iz njegovog zaglavlja.Bezbednosna barijera (firewall).26. itd. u sloju veze podataka. tj. To je uređaj koji povezuje udaljene mrežne segmente. Radi u drugom sloju OSI modela. obrada kontrolnih paketa. Most proverava sadržaj zaglavlja primljenog paketa da bi saznao MAC (fizičku) adresu izvora i odredišta. Na osnovu toga.Pored ovih osnovnih funkcija ruteri vrše i druge funkcije kao npr. čija je namena da štiti podatke u mreži od neautorizovanih korisnika (blokiranjem i zabranom pristupa po pravilima koje definiše usvojena bezbednosna politika).Mrežni most. Vrlo često ne moraju svi korisnici u LAN‐u da . Informacija koja se koristi za ovu funkciju je odredišna adresa smeštena u paketu. odnosno mrežnomsloju.Habovi (Hub) . Spolja je sličan ripiteru.Šta čini aktivnu mrežnu opremu? Ripiteri (Repeater).Pojedini segmenti mreže se nazivaju kolizioni domeni.Šta je hab? Hab je mrežni uređaj koji takođe funkcioniše na prvom OSI nivou (fizičkom nivou). 28. kvalitet servisa i sl. Kada dobije broadcast paket (paket za sve računare u mreži). 29.Svič – skretnica (Switch).Mrežni most (Bridge) . provera ispravnosti paketa.Ruter – usmerivač (Router) . Mrežnim mostom se može izvršti segmentacija mreže. najčešće smešten između lokalne mreže i javne mreže (Interneta).Mrežna kartica. 30. on formira tabelu MAC adresa za svaki port.Mrežni prolaz (gateway). Funkcije.Modem 27. Najnoviji trendovi su da ruteri treba da obavljaju i dodatne funkcije kao npr. a funkciono ima sve njegove osobine uz dodatak nekoliko novih koje su veoma značajne. • Firewall je bezbednosni hardverski ili softverski uređaj. Glavna uloga rutera u mreži je da rutiraju (usmeravaju) pakete kako bi oni stigli do svog odredišta. protokoli zaštite.

Često se naziva: mrežni adapter.. Mrežne kartice su se ranije u računarima mogle naći najčešće u vidu zasebnih kartica. bilo u vidu zasebnih kartica. sistem za emitovanje i mehanizam za širenje informacija. mrežni interfejs NIC.Šta je Internet? Internet je danas: – – – – • osnova za razmenu podataka svih vrsta. U tom slučaju kartice mogu funkcionisati zasebno ili udruženo. Intel.. bilo na matičnoj ploči. Marvell. 32.. Firewall je odgovoran za više važnih stvari u okviru jednog informacionog sistema: – – – – implementira bezbednosnu politiku beleži sumnjive događaje upozorava administratora na pokušaje napada i pokušaje kompromitovanja bezbednosne politike u nekim slučajevima obezbeđuje statistiku korišćenja. Izgrađen je na otvorenoj arhitekturi i ne zavisi od mrežne tehnologije pojedinih korisnika.Glavni proizvođači mrežnih kartica su 3Com.Postavljanjem firewall uređaja između dva ili više mrežnih segmenata mogu se kontrolisati i prava pristupa pojedinih korisnika pojedinim delovima mreže. On moduliše noseći signal da bi kodirao digitalnu informacju i demoduliše noseći signal da bi dekodirao prenešene podatke.Šta je mrežna kartica? Mrežna kartica je uređaj koji povezuje računar sa računarskom mrežom. Realtek. Kod PC računara se mogu naći kao interni ili eksterni uređaji. VIA.imaju jednaka prava pristupa mreži. 31. dok se danas uglavnom integrišu u matične ploče računara. 33. U jednom računaru se može naći i više mrežnih kartica. . Najčešće se koristi za pristup Internetu putem telefonskih linija ‐ POTS (Post Office Telephone Service).. medijum za saradnju između ljudi i njihovih računara bez obzira na geografsku lokaciju i jedan od najuspešnijih primera investiranja.Šta je modem? Modem je uređaj koji omogućava prenos digitalnih podataka analognim linijama.

Internet – skup međusobno povezanih mreža provajdera (Internet posrednika) i njihovih korisnika.Internet protokol 37. instaliran TCP/IP na računaru (u slučaju instalacije OS Windows – automatski) c. LAN sa izlaskom na Internet. da komuniciraju.1 Šta označava skraćenica IP? Internet Protocol . To je njegova ključna karakteristika.. kompjutera sa modemom ili mrežnom karticom (NIC) telefonskim putem. Google Chrome . korisničko ime (username) i šifra (password) d. . različitih proizvođača.) – program pomoću koga se vrši komunikacija sa Web serverima i prikaz stranica 35. Internet – globalna računarska mreža koja se sastoji iz hiljada međusobno povezanih mreža koje za međusobno komuniciranje koriste internet protokol (IP – Internet Protocol).. Opera. b.Šta su protokoli? Protokoli su skupovi pravila za mrezno komuniciranje izmedju racunara 36. WLAN. TCP/IP skup protokola (dva osnovna su IP i TCP) omogućava računarima svih veličina.• • • Internet – mreža svih mreža* koja jedinstveno radi na globalnom nivou.Šta je potrebno za povezivanje na Internet? a. Internet Servis Provajdera (ISP) – otvaranje internet računa (account)..Protokol za kontrolu prenosa 36.. Instaliran web browser (Internet Explorer.TCP/IP protokoli. sa različitim operativnim sistemima. TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol) (Protokol za kontrolu prenosa/Internet protokol) – protokol na kome je zasnovan Internet. 34.Šta označava skraćenica TCP? Transmission Control Protocol . Netscape Navigator. Mozzila Firefox. GPRS (pristup mobilnim telefonom) .

kao i za različite kontrolne funkcije. 40. broadcast – određuje celu lokalnu mrežu.poruku.drenik.a. najbližem DNS serveru se postavlja pitanje: “Koja numerička adresa odgovara ovom imenu?”. TCP je na transportnom nivou zadužen za uspostavljanje i raskidanje veze.Simboličke adrese. npr. Simboličke adrese koje su uglavnom sastavljene od prefixa servisa koji se koristi. IP je na mrežnom nivou (slika 1) zadužen da obezbedi jednoznačno adresiranje računara u mreži i usmeravanje paketa od polazne do odredišne adrese.Ovaj servis radi na sledeći način: čim napišete neku simboličku adresu. . DNS servis se izvršava na posebnim računarima.net (ovo je internet adresa našeg web servera) 41. b. DNS server “odgovara” slanjem numeričke adrese koja se upisuje u zaglavlje paketa koji zatim mrežom putuju do te odredišne adrese.Takođe i ovde su delovi razdvojeni tačkom. zatim imena i sufixa koji može biti različit u odnosu na to šta ta adresa predstavlja. 39. 38. TCP na drugom kraju mora primljene pakete da ponovo složi u jedinstveni paket . koji se u internet terminologiji nazivaju DNS serverima. multicast – određuje grupu računara. www.Koje vrste IP adresa postoje? Postoje tri vrste IP adresa: – – – unicast – određuje tačno jedan računar.Koje verzije IP adresa postoje? Postoje dve verzije IP adresa: još uvek aktuelna IP verzija 4 (IPv4) i novija IP verzija 6 (IPv6).Šta je DNS i koju funkciju ima? Konvertovanje numeričke u simboličku adresu (i obrnuto) se vrši putem posebnog servisa DNS (Domain Name Server).

sigurnosni i sistemski.Elektronska pošta (esejsko pitanje) Servis elektronske pošte (e‐mail servis) je jedan od najčešće korišćenih servisa na Internetu.Šta je HTTP? HyperText Transfer Protocol (HTTP) je osnovni protokol za distribuciju sadržaja (veb stranica) na Web‐u. Elektronska pošta omogućava razmenu privatnih poruka sa bilo kojim korisnikom Interneta bez obzira na zemlju ili deo sveta u kojem se nalazi. kao da je korisnik fizički prisutan na udaljenoj lokaciji. godine se pojavljuje simbol "@" za razdvajanje korisnika od mašine (korisnik@računar.konferencijski. Predstavlja najjeftiniji i istovremeno najefikasniji način komuniciranja. mogućnost razmene poruka između korisnika na različitim računarima.Uloga jezika za označavanje je da označe delovedokumenta. E–pošta je tip asihronog prenosa podataka. 1969. za međusobnu komunikaciju korisnika na mainframe računarima. 43.HTTP je protokol aplikativnog nivoa. 44.Šta omogućava telnet servis? Telnet servis omogućava pristup udaljenom računaru i interaktivni rad na njemu.Šta je uniformni lokator resursa? Svaki dokument na Internetu ima adresu koja se zove jedinstvena lokacija izvora – URL. Pomoću DNS (Internet Domain Name System) URL‐ovise prevode u numeričke adrese.javni.Šta je HTML? HTML (Hyper Text Markup Language) je jezik iz porodice jezika za označavanje (Markup Language).servisi za pretrazivanje.Korisnik može obavljati operacije na udaljenom računaru na isti način kao da sedi direktno ispred računara i koristi lokalnu tastaturu i monitor. Osnovni. Prvi put je predstavljen 1965.Nabrojati servise Interneta.U porukama savremene e–pošte često se nalaze priloženi . god.mreža). 45. 47. Osnovna funkcionalnost ovog protokola je prenos zahteva za HTML dokumentima (od strane klijenta ka serveru) i prenos sadržaja HTML dokumenata (od strane servera ka klijentu). Ubrzo je dobio mogućnost rada i u mrežama tj.diskusioni. Ovaj servis postoji duže od samog Interneta. URL (Uniform Resource Locator) omogućava da se pronađu željene Web strane.42. 46.

tekst u HTML formatu ili slike. takošto će ih jednostavno priložiti uz poruku. "upload". 48. FTP se koristi i za tzv. Da bi se mogao poslati različit e‐mail i dobiti informacijekoje nisu standardne ASCII tekst e‐mail poruke. hiperveze. MIME osigurava da se netekstualni fajl prvo transformiše u tekstualni. diskusione grupe su odličan način za dobijanje povratnih informacija o kvalitetu proizvoda ili usluga.Šta su diskusione grupe? Diskusione grupe (Newsgroups) su grupe za diskusiju preko mreže na kojima se okupljaju osobe sličnih interesovanja da bi razmenili mišljenja.Takođe. kada se kreiraju sopstvene web stranice. Ovaj standard se zove MIME (Multipurpose Internet Mail Extension) višenamenska Internetova proširenja zaelektronsku poštu. da bi se pristupilo potrebna je lozinka i user name. da bi svima bile dostupne moraju se preneti na hostujući server. za pristup zahteva user name (koristi se reč "anonymous“). mreže posebnih serverskih računara sa specijalizovanim softverom potrebnim za obradu poruka.Šta je FTP? FTP (File Transfer Protocol) je protokol za prenos podataka sa računara na računar nastao još na samom početku Interneta. b. Druga vrsta servera tzv. važno je da postoji standardan način predstavljanja strukture ovih poruka.Pored običnog teksta. tj. Na primer.E‐mail sistem je dizajniran tako da omogućava slanje i prijem raznih dokumenata u obliku dodatka. članovi grupe mogu da razmenjuju slike i datoteke s drugim sadržajem. 49.dokumenti. Prvima. čak i kada oni koriste potpuno drugačiji program za elektronsku poštu. MIME je u stvari pokušaj da se različiti formati porukaprenose na isti način.Najrašireniji protokol za slanje e‐pošte je SMTP (Simple Mail Transfer Protocol). anonimni (anonymous). Iako može da se iskoristi za prenos govornih i video poruka. Postoji na hiljade diskusionih grupa koje se bave gotovo svakom temom koja se može zamislite. Većina diskusionih grupa se povezuje preko Usenet‐ a.a kao lozinka se koristi sopstvena e‐ mail adresa. kako bi se moglo komuniciratis drugim ljudima. slanje fajlova do servera. Postoje dve različite vrste FTP servera: a. priveska (attachment). . e–pošta se još uvek najviše koristi za razmenu klasičnih tekstualnih poruka. a za preuzimanje poruka POP3 (Post OfficeProtocol version 3) protokol. Za vlasnike preduzeća.

Taj protokol se zove HTTP (Hyper Text Transport Protocol).. .50. Za pojedince WWW je jeftin i brz način dođu do željenih informacija.Za računarske stručnjake WWW je prilika da novu tehnologiju iskoriste da ponude svoje usluge. Link izgleda poput normalnog teksta samo što je podvučen i što prelaskom kursora preko njega kursor menja izgled u šaku s ispruženim kažiprstom. ali je bilo potrebno da prođu dve godine dok se nisu pojavili prvi grafički čitači Weba. Za firme WWW je jeftin način da svoje proizvode i usluge predstave javnosti. Nastao je na osnovu idejnog projekta koji je napravioTim Berners–Lee iz CERN‐a ‐ laboratorije za atomsku fiziku u Švajcarskoj. naprave i prodaju puno novih proizvoda. video) na Internetu povezuju linkovima. Svi učesnici video‐konferencija su opremljeni displejima sa zvučnicima za reprezentovanje materijala koji drugastrana šalje kao i kamerama sa mikofonima za slanjeporuka drugoj strani. Tema projekta bila je sistem za hipertekst. Klikom na takav tekst ostvaruje se veza sa tim drugim dokumentom. zvuk. a veliki broj starih prilagode novom medijumu. napredno obezbeđenje za poslovne transakcije koje se zasnivajuna Webu i još mnogo toga. Servis video‐ konferencija omogućava prenos audio i video materijala u realnom vremenu sa ciljem omogućavanja održavanja sastanaka između osoba kojese nalaze na dve ili više udaljenih lokacija. Odlikovao se dobrim grafičkim korisničkim interfejsom. god.World Wide Web (esejsko pitanje) • World Wide Web je najpristupačniji i najzastupljeniji Internet servis. koji predstavlja vezu sa drugim delom istog ili nekog drugog dokumenta. Učesnici video‐ konferencija mogu biti pojedinci sa ličnom opremom ali i grupe u specijalno opremljenim salama. Dokument napisan u hipertekstu može u sebi sadržati link (hiperlink ili hipervezu). Komunikacija između web čitača i web servera se odvija preko Interneta (ili lokalnog intraneta) unapred dogovorenim i standardizovanim protokolom. Web se zasniva na hipertekstu kao obliku prikaza dokumenta. slike. Web je počeo sa probnim radom 1991. Najveću korist od video‐konferencija imaju poslovne organizacije koje na ovaj način mogu ostvariti značajnuuštedu štedeći novac i vreme potrebno za putovanje na lokaciju na kojoj bi se održala standardna konferencija. 51. što znači da se otvara novi dokument ili se ’skače’ na novu poziciju tog istog dokumenta.Video konferencija. Mosaic je bio čitač koji je učinio da Web postane popularan i dostupan svima. odnosno metoda pronalaženja dokumenata na Internetu pomoću hiperveza koje upućuju na mestagde se dokumenti nalaze. Netscape Navigator nastaje nakon Mosaica koji je imao dodatnu podršku za prikaz grafičkih slika. Web servisi funkcionišu na zahtev. WWW je sistem kojim se različiti dokumenti (tekst.

To znači. • Bookmark list (liste adresa)  Ukoliko korisnik browsera naiđe na neku Web stranicukoja je za njega interesantna. forward (strelica unapred – odlazak na sledeći dokument) c.Funkcije osnovnih komandi za kretanje po Web stranicama koje se nalaze na Toolbar‐u su sledeće: a. reload (kružna strelica – ponovo učitava dokument) e. home (ikona kuće) d. Ovim i drugim multimedijalnim sadržajima pristupa se takođe na zahtev. JavaScript kao i mnoge druge komponente omogućavaju interakciju sa Web stranama i Web lokacijama. da to žele. . 53. back (strelica unazad – odlazak na prethodni dokument b. stop (prekida učitavanje) Čitači standardno poseduje brojne olakšice u radu kao što su: • History list (lista pregledanih dokumenata)  Browser memoriše sve adrese (sajtove) koje je korisnik obišao u toku rada i po potrebi jednostavnimpritiskom na miša. on njenu adresu može upisati u bookmark listu.  52. Web ima i mnoge druge izuzetne funkcije koje su ga učinile veoma popularnim:   Hiperveze i pretraživači olakšavaju navigaciju kroz Web lokacije. Obrasci. • korisnici primaju one informacije koje žele i onda kada Pored toga što funkcioniše na zahtev. Ovim se izbegava dugotrajno pritiskanje strelice unazad kada se želi vratiti na neku ranije posećenuWeb stranicu.Web pretraživači.Šta su web brauzeri? Web čitači (browsers) su računarski programi koji omogućavaju čitanje HTML dokumenata koji čine Web. Web obezbeđuje interfejs za pristup ogromnim količinama zvučnog i video materijala koji se čuva na Internetu.zajedno sa grafičkim i drugim multimedijskim datotekama koje su pridružene tim stranicama. korisnik se vraća na željenu adresu.

koji suu potpunosti neorganizovani.Šta je intranet? Intranet je privatna mreža unutar preduzeća (računarskamreža jedne kompanije) koja koristi Internet tehnologijeza povezivanje računara. Pretraživači za cilj imaju minimiziranje vremena koje je potrebno da bi se neka informacija pronašla.Web pretraživač (Web search engine) predstavlja Internet servis čija svrha je traženje informacija na Internetu i to uglavnom zadavanjem ključnih reči (njihova kombinacija). b. Porast popularnosti i broja dostupnih sadržaja. razvija niz alata. odnosno promocije kompanije ili proizvoda. organizaciju podataka i pristup podacima. g. a mnogo ređe izborom ponuđene stavke. ruši osnovni koncept Web‐a‐ jednostavno pronalaženje informacija. čiji je osnovni zadatak pronalaženje željenih sadržaja na Web‐u. Web sajt je najjednostavniji način predstavljanja. Web pretraživači su u osnovi ekspertski sistemi. 54. Internet tehnologije postaju od izuzetnog značaja zato što nalaze široku primenu i u rešavanju problema kojinisu striktno vezani za Internet: a. Zbog toga se počevši od 1994. Ishod pretrage se najčešće prikazuje kao spisak Internetstranica kao i spisak Internet sajtova koji sadrže traženuinformaciju. Pretraživači su sistemi sa povratnim informacijama dizajnirani da pomognu u pronalasku informacija kojesu sačuvane negde na Web‐u. . mnogi proizvođači distribuiraju tehničku dokumentaciju u elektronskom obliku čitljivom za Internet čitače.

uz pomoć Internet tehnologije. intranet je pojavno i funkcionalno identičanInternetu – informacije se mogu razmenjivati putem e‐maila. Dok na Internet ima pravo pristupa svako ko ima tehničke mogućnosti za to. Ekstranet može da dozvoli pristup svim lokacijama na intranetu. koristiti i udžbenik Informacione tehnologije. klijente. Da bi se osiguralo da ne dođe do neovlašćenog pristupapoverljivim informacijama kompanije izvan preduzeća. na intranet imaju pristup samo osobe koje su za to ovlašćene. Firewall je posebna softverska aplikacija smeštenana serveru kompanije ili hardverski uređaj na mestu veze sa Internetom.Za korisnika. 55. Njime se osobama izvan kompanije daje pristup intranetu te kompanije. uštede vreme. Odgovori na postavljena pitanja se nalaze na slajdovima sa četvrtog i petog predavanja na sajtu škole. . povećavaju prihod.Ekstranetovi pomažu firmama da poboljšaju usluge koje pružaju klijentima. Takođe. neophodno je prilikom kreiranja intraneta i ekstraneta dizajnirati i firewall.Šta je ekstranet? Ekstranet je prošireni intranet koji može da obuhvatapotrošače. novac i resurse. snabdevače i skoro svakog drugogko ima potrebu da svakodnevno kontaktira željenu firmu. a osnovni program za gledanje sadržaja na intranetu je Internet čitač (browser). ili da ograniči korisnike samo na određena područja. Njegova svrha je da spreči neovlašćeni pristup u računarsku mrežu kompanije iz okruženja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful