1.

UVOD
Industrijska logistika je integracija dve ili više aktivnosti u cilju planiranja,
implementacije i kontrolisanja efikasnosti tokova sirovina, procesnih zaliha i
gotovih roba od početne tačke do tačke potršnje. Ove aktivnosti mogu da uključe,
ali nisu ograničene na, usluge korisniku, predviđanje potrošnje, distribucione
komunikacije, upravljanje zalihama, rukovanje materijalom, obradu narudžbina,
delove i podršku servisu, izbor lokacije pogona I stovarišta, snabdevanje -
nabavku, pakovanje, rukovanje vraćenim robama, otpis otpada, saobraćaj i
transport i skladištenje i zalihe.
Možemo zaključiti da u okviru sistema postoje razne oblasti (podsistemi) koji se
mogu razmatrati sa različitih aspekata. Takođe mogu se vršiti različiti proračuni
operacija (na primer, proizvodnja, snabdevanje materijalom, distribucija i sl.),
posredstvom različitih metoda izračunavanja.
1
2. POJAM LOGISTIKE I NJEN ZNAČAJ U INDUSTRIJI
Logistika predstavlja celokupan proces planiranja, obezbeđenja, kontrole I
evidencije snabdevanja i zbrinjavanja materijalnim sredstvima, organizacije
transporta, hospitalizacije ljudstva, rada i održavanja postrojenja oružanih snaga
(vojna industrija, ratna privreda).
Aktuelna definicija logistike kao poslovne funkcije ističu u prvi plan
problematiku upravljanja materijalnim tokovima u preduzeću.
Kao nauka poslovna logistika predstavlja ekonomsku disciplinu koja proučava
tokove i transformacije ekonomskog sadržaja u okviru preduzeća. Ona time stvara
naučno uopštena rešenja (modele, metode i tehnike) za prevazilaženje prostorne i
vremenske dimenzije ciklusa reprodukcije. Na šemi 2.1. prikazana logistika i njena
zastupljenost u industriji.
Slika 2.1. : Logistika u industriji
2
3. OBEZBEĐENJE MATERIJALA

3.1. MATERIJAL KAO ULAZNI ELEMENT U TRANSFORMACIONI PROCES
Materijal predstavlja jedan od osnovnih ulaznih elemenata u transformacioni
process poslovnog sistema, jer obavljanje proizvodnih operacija na radnim
mestima nije moguće bez obezbeđenja materijala propisanog kvaliteta i kvantiteta
u predviđeno vreme. Potrebna količina materijala zavisi od godišnjeg programa
proizvodnje, čija dinamika obuhvata kraće vremenske periode. Količine materijala
neophodne za izvršavanje takvih podprograma predstavljaju porudžbine[1].
Za utvrđivanje optimalnih količina materijala u jednoj porudžbini, biće
interpetiran modelski pristup dat na slici 3.1, gde upotrebljena simbolika ima
sledeće značenje:
a. b. c. d. e.
Slika 3.1 : Optimalna količina materijala u jednoj porudžbini [1]
MOP – modeli za optimizaciju porudžbina
PK – potražnja konstantna
PS – potražnja stohastička
a. MODEL 1. – Hitne nabavke nisu dozvoljene
b. MODEL 2. – Hitne nabavke jesu dozvoljene
c. MODEL 3. – Početne zalihe ne postoje
d. MODEL 4. – Početne zalihe mogu postojati
e. MODEL 5. – Zalihe mogu biti dovoljne i ne moraju biti dovoljne u jednom istom
periodu
3
M O P
1 P K P S
3.2. IZVODI IZ TEORIJE
Ovaj model obrađuje one probleme kod kojih je potražnja stohastička sa
poznatim zakonom verovatnoće. To su, najčešće, problemi koji obrađuju zalihe
rezervnih delova ili drugih proizvoda koji se poručuju jednom na početku perioda.
Na primer, u proizvodnom procesu kvarovi mašina se pojavljuju nenadano pa je
potražnja za rezervnim delovima, radi njihovog otklanjanja, stohastička sa
diskretnom raspodelom verovatnoća [2].
U intervalu (O, A) koji se sastoji od samo jednog perioda postoje dve
mogućnosti:
1. U svakoj vremenskoj jedinici postoje zalihe u visini
(y-x)
2. Delovi nedostaju, pa nedovoljnu količinu od
(x-y)
treba obezbediti hitnom nabavkom.
Postojanje zaliha tokom čitavog perioda izaziva troškove u iznosu:
(3.1)
Dok nedostatak delova izaziva troškove usled hitne nabavke i to:
(3.2)
Postojanje zaliha, odnosno nedostatak delova odigravaće se prema zakonu
verovatnoće p(x). Na osnovu (3.1), (3.2) i p(x), prosečni troškovi u toku perioda (O,
A), biće:
Funkcija (3.3) se sastoji iz dva dela i to:
Prvi deo , predstavlja monotonu rastuću funkciju koja ima najnižu
vrednost u tački y=0, a drugi deo F
1
(y) , je monotono opadajuća funkcija i postiže
najnižu vrednost za . Na osnovu iskazanih osobina ovih delova može se
zaključiti da funkcija (3.3) poseduje minimum u tački , pa mora biti
zadovoljen uslov:
(3.4)
4
1
( ) T y x −
2
( ) T x y −
( ) ( ) ( ) ( )
1 2
0 1
( )
y
x x y
F y T y x p x T x y p x

· · +
· − + −
∑ ∑
( ) ( )
1 1 2 2
0 1
( ) ( ) ( ) ( )
y
x x y
F y T y x p x i F y T x y p x

· · +
· − · −
∑ ∑
1
( ) F y
y · ∞
0
y y ·
0 0
( 1) ( ) 0 F y F y − − >
0 0
( 1) ( ) 0 F y F y + − >
x 0 1 2 3 4 5 6 7
p 0,00 0,10 0,30 0,40 0,10 0,05 0,00 0,00
Budući da je funkcija (3.3) diskretna, to se do vrednosti dolazi posebnim
postupkom, odnosno uspostavljanjem veze između funkcija F(y-1), F(y+1) i F(y).
Navodi se konačan rezultat tog postupka izražen u obliku uslova:
(3.5)
Dvojna nejednačina (3.5) omogućava da se pronađe vrednost promenljive y
za koju funkcija (3.3) dobija minimum, pa se može označiti simbolo y
0
, jer
predstavlja optimalan nivo zaliha. Uvođenjem koeficijenta:

uslov (3.5) dobija sledeći oblik:
(3.6)
Dakle, radi utvrđivanja optimalnog rešenja potrebno je pronaći iz uslova
(3.6). Samo na taj način pronađen nivo zaliha obezbeđuje minimalne troškove koji
se dobijaju zamenom u jednačini (3.3).
3.3. PROBLEM ZALIHA
Količina materijala koja se nalazi u skladištu preduzeća u posmatranom
trnutku predstavlja zalihu. Postojanje zaliha materijala je potrebno radi
obezbeđenja neprekidnog odvijanja procesa proizvodnje. Ukoliko su zalihe
materijala veće, utoliko je veća verovatnoća da neće doći do prekida procesa
proizvodnje zbog nedostatka materijala.
Svako preduzeće koje planira efikasno poslovanje treba da utvrdi optimalnu
količinu materijala. Međutim, utvrđivanje optimalnih količina finalnih proizvoda
sopstvene proizvodnje koje će se držati na zalihi može biti od značaja za efikasno
poslovanje samo za manji broj preuzeća. Reč je o onim preduzećima koja su
unapred ugovorila prodaju svojih finalnih proizvoda, sama odeređuju rokove
isporuke i ugovorom prihvataju da plate penale u slučaju zakašnjenja sa
isporukom. Drugim rečima, utvrđivanje optimalne količine gotovih proizvoda na
zalihi rešava dilemu: da li je povoljnije da preduzeće plati penale u slučaju
kašnjenja sa isporukom ili proizvesti proizvode za zalihu [2].
Kada je u pitanju klasifikacija zaliha, onda, pored navedenog, valja istaći i
sledeće:
• postoji više osnova za razvrstavanje zaliha u pojedine kategorije,
• najčešće se zalihe klasifikuju prema prirodi tražnje,
• zalihe se mogu formirati ili na početku nekog vremenskog perioda ili na
njegovom kraju, pa i to može biti osnov za klasifikaciju,
• prema ispunjenju zahteva potrošača zalihe se dele na one kada je tražnja
ispunjena u potpunosti i kada tražnja nije zadovoljena.
5
2
0 1 0
1 2
( ) ( )
T
p x y p x y
T T

≤ < < ≤
+
2
1 2
T
k
T T
·
+
0 1 0
( ) ( ) p x y k p x y

≤ < < ≤
0
y
0
y y ·
x 0 1 2 3 4 5 6 7
p 0,00 0,10 0,30 0,40 0,10 0,05 0,00 0,00
x 0 1 2 3 4 5 6 7
0,00 0,10 0,40 0,80 0,90 0,95 1,00 1,00
Zs
a b c d e
slika 3.2. : Klasifikacija zaliha [2]
S obzirom da se u ovom tekstu zalihe odnose, pre svega, na obezbeđenje
materijala za proizvodni process u preduzeću, to se u nastavku navodi njihova
klasifikacija prema šematskom prikazu na slici 3.2, gde pojedini simboli imaju
značenje:
Zs – zalihe sirovina,
POK – potražnja je određena i konstantna,
Ps – potražnja je stohastočka,
a – hitne nabavke nisu dozvoljene,
b – dozvoljene su hitne nabavke,
c – početne zalihe ne postoje,
d – početne zalihe mogu postojati,
e – zalihe mogu biti dovoljne i ne moraju biti dovoljne u jednom istom
periodu.
1.15. primer:
Poslovni system za pružanje logističkih usluga poseduje, pored ostalih, i
radionicu za održavanje viljuškara. Na osnovu statističkih podataka iz minulog
perioda analizom je ztvrđeno da je jedan deo, funkcionalno veoma važan,
podložan habanju i teško ga je nabaviti, pa je neophodna određena zaliha.
Distribucija kvarova, ovog dela data je u tabeli 1.
Tabela 1.
Troškovi držanja ovog dela na zalihe iznose 30,00 n.j., dok nedostatak zaliha
izaziva troškove od 50,00 n.j.
a) Utvrditi nivo zaliha neophodan za minimum troškova.
b) Izračunati troškove za utvrđeni nivi zaliha.
c) Analizirati dobijene rezulate.
6
x 0 1 2 3 4 5 6 7
p 0,00 0,10 0,30 0,40 0,10 0,05 0,00 0,00
x 0 1 2 3 4 5 6 7
0,00 0,10 0,40 0,80 0,90 0,95 1,00 1,00
1 POK 2 PS
a)
pa su odgovarajuće kumulativne verovatnoće date u tabeli 2.
Tabela 2.
Traženi nivo zaliha dobija se primenom dvostruke nejednakosti
Zamenom poznatih vrednosti nejednakost postaje

Što, konačno, upućuje na zaključak da je
0
3 y ·
, tj. Na zalihi treba imati 3 komada
ovog važnog dela da bi se obezbedilo korišćenje viljuškara uz minimum troškova.
b) ( ) ( )
0
0
0 1 0 2 0
0 1
( ) ( ) ( )
y
x x y
F y T y x p x T x y p x

· · +
· − ⋅ + − ⋅
∑ ∑
( ) ( ) ( ) ( ) ]
( ) ( ) ( ) ( ) ]
( ) ( )
(3) 30 3 0 0 3 1 0,1 3 2 0, 3 3 3 0, 4
50 4 3 0,1 5 3 0, 05 6 3 0, 05 7 1 0
30 0 0, 2 0, 3 0 50 0,1 0,1 0,15 0 30 0, 5 0, 35 32, 5 . .
F
n j
· − ⋅ + − ⋅ + − ⋅ + − ⋅ +
¸
+ − ⋅ + − ⋅ + − + − ⋅ ·
¸
· + + + + + + + · ⋅ + ·
c)Proračunom je utvrđeno da nivo zaliha iznosi 3 kom. Ovog vitalnog dela da bi
se održavanje viljuškara obavljalo uz minimalne troškove. Kao dokaz
tačnosti ovog rezultata može da posluži izračunavanje troškova održavanja
uz držanje bilo većih, bilo manjih zaliha ovog elementa, odnosno:
( ) ( ) ( )
2
0 1 2
0 3
( 1) 2 2 ( ) 2 ( )
x x
F y F T x p x T x p x

· ·
− · · − + −
∑ ∑
7
2
1 2
50
0, 625
30 50
T
k
T T
· · ·
+ +
x 0 1 2 3 4 5 6 7
0,00 0,10 0,40 0,80 0,90 0,95 1,00 1,00
0 1 0
( ) ( ) p x y k p x y

≤ < < ≤
( 2) 0, 625 ( 3) p x p x ≤ < < ≤
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( )
( ) ( ) ( )
4
0 1 2
0 5
(2) 30 2 0 0 2 1 1 2 2 2
50 3 2 3 4 2 4 5 2 5 6 2 6 7 2 7
(2) 30 2 0 1 0,1 0 0, 3 50 1 0, 4 2 0,1 3 0, 05 4 0, 05 5 0
(2) 30 0,1 50 0, 95
(2) 50.5 . .
( 1) 4 4 ( ) 4 ( )
x x
F p p p
p p p p p
F
F
F n j
F y F T x p x T x p x
F

· ·
· − ⋅ + − ⋅ + − ⋅ + 1
¸ ]
+ − ⋅ + − ⋅ + − ⋅ + − ⋅ + − ⋅ 1
¸ ]
· ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅
· ⋅ + ⋅
·
+ · · − + −
∑ ∑
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
(4) 30 4 0 0 4 1 1 4 2 2 4 3 3 4 4 4
50 5 4 5 6 4 6 7 4 7
(4) 30 4 0 3 0,1 2 0, 3 1 0, 4 0, 01 50 1 0, 05 2 0, 05 3 0
(4) 30 0 0, 03 0, 6 0, 4 0 50 0, 05 0,1 0 30 1, 3 50 0,15 50, 5 . .
p p p p p
p p p
F
F n j
· − + − + − + − + − + 1
¸ ]
+ − + − + − 1
¸ ]
· ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ + + ⋅ + ⋅ + ⋅
· ⋅ + + + + + ⋅ + + · ⋅ + ⋅ ·
Dakle, F(2)>F(3)<F(4)
4. MEĐUOPERACIJSKI TRANSPORT I TOK MATERIJALA
8
2.1. MEĐUOPERACIJSKI TRANSPORT
U proizvodnim pogonima, u toku proizvodnog procesa, predmet rada prelazi
izvestan put. Ako se pođe od toga da je tehnološki postupak poznat, onda oblik i
dužinu putanje predmeta rada diktira raspored radnih mesta na kojima se izvode
pojedine operacije. Sa logičkog aspekta poželjno je da pređeni put bude
pravolinijski i što je moguće kraći.
Problem se, dakle, svodi na utvrđivanje optimalnog rasporeda radnih mesta
pri čemu se za funkciju cilja odabira minimalni pređeni put materijala koji se
obrađuje [2].
U zavisnosti od načina raspoređivanja radnih mesta u okviru proizvodnih
radionica premenjuju se i različite metode.
a) Metoda karika
Pod karikom se podrazumeva veza između dve uzastopne operacije koje se
izvode na dva radna mesta(Slika 4.1).
slika 4.1. : prikaz karike [2]
I označavaju se na sledeći način:

b) Modifikovana metoda uslovnih nizova
Polazeći od predpostavke da svakoj vrsti operacije odgovara jedna vrsta
radnog mesta, u nastavku se navodi postupak primene ove metode u koracima od
1. do 7.
1. Formiraju se sledeći skupovi:
- - broj različitih proizvoda (elemenata) (2.2)
- } {
1, 2, 3,...,
i
O n ·
- broj vrsta operacija (2.3)
2. Na osnovu (2.2) i (2.3) utvrđuje se:
-ON:
i
RM
,
j
RM
,…,
n
RM
- opšti niz radnih mesta (2.4)
-
i
RO
:
1 2
...
n
O O O → → →
-redosled operacija za i-ti proizvod (2.5)
3. Koristeći (2.4) i (2.5) formira se uslovni niz radnih mesta za svaki proizvod
(element):
2
UN
- za proizvod -
1
P
9
i
O
i
R M
j
R M
1 i
O

1 i
O
+
i j
RM RM →
} {
1, 2, 3,...,
i
P m ·
2
UN
- za proizviod -
2
P
(2.6)
m
UN
- za proizvod -
m
P
4. Na osnovu (2.6) formira se tabela frekvencija u sledečem obliku (tabela 3)
Tabela 3.
Izračunavaju se modifikovane frekvencije uz primenu obrasaca:
(2.7)
5. Na k-tu poziciju raspoređuje se ono radon mesto kome odgovara najveća
modifikovana frekvencija za sva neraspoređena radna mesta. Kada više
neraspoređenih radnih mesta ima istu, najveću modifikovanu frekvenciju,
onda treba najpre rasporediti ono radon mesto čija je modifikovana
frekvencija za sledeću poziciju najmanja.
6. Raspoređena radna mesta isključiti iz daljeg razmatranja, a postupak
ponavljati do konačnog rešenja.
7. Šematski prikazati optimalni linijski raspored sa putanjama svih proizvoda
(elemenata), pa izračunati minimalnu vrednost funkcije cilja, koristeći
obrazac:
(2.8)
Gde je
i
L
- putanja i-tog proizvoda izražena u celini pozitivnim i
neimenovanim brojevima.
c) Metoda trouglova
10
i
RM
1
RM

11
f

12
f

13
f

1 j
f

1n
f
2
RM

21
f

22
f

23
f

2 j
f

2n
f
3
RM

31
f

32
f

33
f

3 j
f

3n
f
. .
. .
. .

i
RM

1 i
f

2 i
f

3 i
f

ii
f

in
f
.
.
.
n
RM

1 n
f

2 n
f

3 n
f

nj
f

n
f
ij
f
1 2
3
j
n ... ...
...
...
...
...
...
...
...
...
...
...
,
1
2 ( ) 1, ; 1,
n
ik ik ij
j
F f k j f i n k n
·
· + − ⋅ · ·

0
1
min
m
i
i
L L
·
·

Matematički model za utvrđivanje optimalne lokacije ima sledeći oblik:
gde su: (2.9)
r
A
- ciljna funkcija – minimizacija transportnog rada,
ij
Q
-intezitet transportnog toka između i-tog i j-tog radnog mesta,
ij
L
- rastojanje između i-te i j-te lokacije,
A – veličina stranice jednakostraničnog trougla.
Pri praktičnoj primeni postupak je sledeći:
- na osnovu poznatih transportnih putanja formira se matrica “od-do”,
- određuje se rang inteziteta veza između lokacija pojedinih radnih mesta,
- radna mesta se lociraju na temenima trouglaste mreže počinjići od radnog
mesta sa najvećim brojem veza, a zatim, oko njega, na ostalim čvornim
tačkama mreže lociraju se ostala radna mesta respektivno prema broju
veza.
4.2. TOK MATERIJALA
Količina materijala koja prolazi kroz proizvodni process u jedinici vremena
predstavlja tok materijala. Da bi se kvantitativno izrazio tok materijala potrebno je
da se utvrdi njegova količina koja se transportuje, dužina putanje i vremenska
jedinica. Za količinu materijala mogu se koristiti različite jedinice od kojih su
najčešće: kilogram, komad, kubni metar, transportna jedinica i dr. Koja će se
jedinica u konkretnom slučaju koristiti, zavisi od vrste materijala i vrste
transportnog sredstva. Kod međuoperacijskog transporta za jedinicu dužine
putanje najčešće se usvaja dužni metar. Za vremensku jedinicu, po pravilu se
koristi duži period vremena [1].
4.2.1. GRAFIČKI PRIKAZ TOKA MATERIJALA
Kada je potrebno grafički prikazati tok materijala važno je da se jasno
naznači:
- smer kretanja,
- količina protoka materijala za svaki smer.
Smer kretanja materijala označava se crtom, orjetisanom strelicom koja
pokazuje kretanje pojedinih vrsta materijala. Ako se želi prikazivanje i količine
materijala na određenom putu u određenom vremenskom intervalu, uz crtu toka
upisuje se taj podatak (npr. 240 t/god.). Moguć je i drugi način: debljina crte koja
prikazuje smer toka, srazmerna je količini materijala u posmatranom periodu.
11
1 1
min
m m
r ij ij
i j
ij
A Q L
L k a
· ·
· ⋅
· ⋅
∑∑
Grafički prikaz toka materijala može biti sasvim uopšten, kao na slici 4.2. gde
se material prati od odeljenja sa naznakama količine toka i dužine pojedinačnih
putanja. Kod ovakvog prikazivanja ne void se računa o razmeri i rasporedu
pojedinih odeljenja [1].
slika 4.2. : Tok materijala [1]
Pored ovako uopštenog, primenjuje se i grafički prikaz toka materijala u
stvarnom tlocrtu sa usvojenom razmerom. U potpunom prikazu layout-a, tj. u
tlocrtu zgrade proizvodnih pogona sa ucrtanim mašinama, stolovima, stalažama i
ostalom opremom, unose se tokovi materijala, pa se lako uočava opterećenost
transportnih puteva. Grafička ilustracija ovakvog načina data je na slici koja
predstavlja isti tok materijala sa slike 4.3.
12
slika 4.3. : Grafički prikaz toka materijala [1]
Osim kvatntitativnog izražavanja toka materijala potrebno je da se izvrši i
njegova indentifikacije, koja se uglavnom obavlja u dve etape. Najpre se utvrđuje
tok materijala između skladišta i proizvodnih pogona kao i između samih pogona.
Na taj način je obezbeđena podloga za projektovanje blok šeme sa
međuskladištima do finalizacije proizvoda ( šema na slici 4.4.).
Slika 4.4. : Blok šeme sa međuskladištima do finalizacije proizvoda [1]
13
SS - skladište sirovina
SGR - skladište gotove robe
SA - skladište ambalaže
P
1
, P
2
, P
3
- proizvodni pogoni
PM - pogon montaže
M
S
P
S
- međuskladište podsklopova
PM i PP - pogon montaže i pakovanje proizvoda
U poizvodnim pogonima, u toku proizvodnog procesa predmet rada (materijal
za obradu) prelazi izvestan put. Ako se pođe od toga da je tehnološki proces
poznat, onda oblik i dužinu putanje predmeta rada diktira raspored radnih mesta
na kojima se izvode pojedine operacije. Sa logističkog aspekta poželjno je da
pređeni put bude pravolinijski i što je moguće kraći. Porblem se dakle, svodi na
utvrđivanje optimalnog rasporeda radnih mesta pri čemu se za funkiciju cilja
odabira minimalni pređeni put materijala za obradu. Radna mesta u okviru
proizvodne radionice mogu biti raspeređena na jedan od sledećih načina:
• gupni,
• linijski,
• kombinovani.
2.4 primer:
Za proizvode P
1
, P
2
, P
3
, P
4
, prema tehnološkom postupku utvrđen je redosled
radnih mesta za obavljanje proizvodnih operacija i to:
1 1 2 3 4 5 6 7
2 2 3 1 6 7
3 2 4 5
4 3 2 1 5 6 4
P : RM RM RM RM RM RM RM
P : RM RM RM RM RM
P : RM RM RM
P : RM RM RM RM RM RM
→ → → → → →
→ → → →
→ →
→ → → → →
a) Odrediti optimalni linijski raspored radnih mesta za izradu proizvoda P
1
, P
2
,
P
3
, P
4
.
b) Šematski prikazati raspored radnih mesta utvrđen pod a), a zatim ucrtati
putanje svih proizvoda i izračunati vrednost funkcije cilja.
14
a) Prebrojavajući broj pojavljivanja radnih mesta (od RM
1
do RM
7
) u
redosledu radnih mesta za sva 1 proizvoda, dolazi se do tabelarnog
prikaza frekvencija:
Tabela 1.
Primenjujući obrazac izračunavamo modifikovanje frekvencije da bi se utvrdilo
radno mesto koje treba da zauzme prvu poziciju (k=1), pa će biti:
k=1
( )
7
il il ij
j 1
F f 2 1 j f ;

· + − ⋅
∑ i 1, 7 ·
Kada se pusti da (i) uzima svoje vrednosti dobijaju se sledeći rezultati za
modifikovane frekvencije:
11
F 7, · −

21
F 2 · −
,
31
F 5 · −
,
41
F 18 · −
,
51
F 18 · −
,
61
F 24 · −
,
71
F 20 · −
( ) ( )
il 11 21 31 41 51 61 71 21
max F max F , F , F , F , F , F , F max 7, 2, 5, 18, 18, 24, 20 2 F · · − − − − − − − · − ·
Možemo zaključiti da na prvu poziciju u liniji dolazi radno mesto RM
2
i ono se
isključuje iz konkurencije za drugu poziciju, a postupak se ponavlja za ostala
radna mesta.
K=2 ( )
7
i 2 i 2 ij
j 1
F f 2 1 j f ;

· + − ⋅

i 1, 3, 4, 5, 6, 7 ·

12
F 2, · −

32
F 1 ·
Lako je zaključiti da je
i 2
F 0 <
za
i 4, 5, 6, 7 ·
[ ] [ ]
i 2 12 32 32 3
i i
max F max F , F max 2,1 1 F RM · · − · · →
Na drugo mesto dolazi radno mesto RM
3
, pa se i ono isključuje iz daljeg rada.
15
K=3
( )
7
i3 i3 ij
j 1
F f 2 3 j f ;

· + − ⋅

i 1, 4, 5, 6, 7 ·

13
F 6; ·

43
F 6 · −
Očigledno da je
i3
F 0 <
za
j 5, 6, 7 ·
[ ]
13 13 1
i i
max F max 6, 6 6 F RM · − · · →
Treću poziciju zauzima RM
1
.
K=4
( )
7
i 4 i 4 ij
j 1
F f 2 4 j f ;

· + − ⋅

i 4, 5, 6, 7 ·

44
F 1, ·

54
F 1, ·

i 4
F 0 <
za
i 6, 7 ·

[ ]
i 4 44 54
i i
max F max 1,1, 0, 0 1 F F · · < < · · ·
S obzirom da se pozciju 4 na proizvodnoj liniji konkurišu dva radna mesta RM
4
i
RM
5
ravnopravno, potrebno je utvrditi modifikovanej frekvenicije za ova radna
mesta za poziciju 5 (k=5).
Za k=5 i i=4,5 biće:
45 55
F 6; F 7 · ·
( ) [ ]
45 55 45 4
i i
min F , F min 6, 7 6 F RM · · · →
Na četvrtu poziciju treba rasporediti radno mesto RM
4
i isključiti ga iz daljeg rada.
K=5
( )
7
i5 i5 ij
j 1
F f 2 5 j f ,

· + − ⋅

i 5, 6, 7 ·

55 65 75
F 7, F 1, F 3 · · · −

[ ] [ ]
i5 55 65 75 55 5
i i i
max F max F , F , F max 7,1, 3 7 F RM · · · − · · →
Na petoj poziciji treba da bude radno mesto RM
5
.
K=6 ( )
7
i6 i6 ij
j 1
F f 2 6 j f ,

· + − ⋅

i 6, 7 ·

66
F 7; ·

76
F 0 ·
.
[ ] [ ]
i 6 66 76 66 6
i i i
max F max F , F max 7, 0 7 F RM · · · · · →
Na šestoj poziciji naći će se radno mesto RM
6
, a na poslednoj, sedmoj, radno
mesto RM
7
, pa je konačno, optimalni raspored radnih mesta:
16
2 3 1 4 5 6 7
RM RM RM RM RM RM RM → → → → → →
b) Šematski prikaz rasporeda radnih mesta sa putanjama proizvoda (slika
5.5.)
slika 5.5. : Raspored radnih mesta [2]

L1=8, L2=6, L3=4, L4=8
4
0 i 1 2 3 4
i 1
min L L L L L L 8 6 4 8 26
·
· · + + + · + + + ·

5. DISTRIBUCIJA SIROVINA I FINALNIH PROIZVODA
17
Mnogi problemi, u kojima se radi o prevozu gotovih proizvoda i sirovina, mogu
na optimalan način da budu rešeni primenom trasportne metode. U
proceduralnom rešavanju problema primenom ove metode postoji viđe algoritama.
Kod nekih od njih je neophodno najpre formirati početno rešenje, pa zatim
njegovim poboljšavanjem doći do optimalnog. Kod drugih, nije neophodan polazak
od početnog rešenja. Praktični primeri sadržni u ovom odeljku biće rešavani
primenom samo dva algoritma: „Stepping stone“ i modifikovana medota. Oba
zahtevaju start sa početnim rešenjem [2].
Početno rešenje problema pri primeni „Stepping stone“ algoritma ili
modifikovane metode je pronaći na tri načina:
• Dijagonalni kriterijum ili „levi gornji ugao“,
• Najmanji (najveći) jedinični koeficijent,
• Najveća razlika između dva najmanja (najveća) koeficijenta.
Primena „Stepping stone“ algoritma zahteva utvrđivanje svih mogućih predloga
radi promene početnog ( kao i potonjih) rešenja, a zatim izbor onog koji je
najpovolniji. Optimalno rešenje je pronađeno nog momenta kada više ne postoji ni
jedan jedini predlog koji može poboljšati rešenje.
Do optimalnog rešenja po modifikovanoj metod i dolazi se na isti način kao i pri
primeni „Stepping stone“ algoritma, ali postoji jednostavniji način za utvrđivanje
predloga koji poboljšavaju posmatrano rešenje, uvođenjem dualnih promenjljivih.
5.1. UNUTRAŠNJI RASPORED FINALNIH PROIZVODA
Raspoređivanje finalnih proizvoda u skladištu valja vršiti tako da bi se
obezvedilo najpovoljnije korišćenje smeštajnog prostora, ali uz efikasno rukovanje
proizvodima i trasportnim sredstivima.
Važnost skladištenja finalnih proizvoda ćesto se potcenjuje, pa se koriste
nenamenske zgrade a roba se smešta direktno na pod. Pravo rešenje je da
projektovanje zgrada za skladištenje finalnih proizvoda mora biti bazirano na
dobro isplaniranom u nutrašnjem prostoru zasnovanom na naučnim principima.
Iste metode naučnog upravljanja proizvodinim procesom važe i za skladištenje i
otpremu dinalnih proizvoda, ako se želi da skladište radi efikasno [1].
3.4. primer:
Kompanija „CoY“ poseduje četiri fabrike (F
1
, F
2
, F
3
, F
4
) u kojima proizvodi, pored
ostalih, i proizvod P. Presednik kompanije je, uz saradnju sa komercijalnom
18
službom, potpisao ugovor o izvozu proizvoda P u četiri inostrae zemlje u sledećim
količinama:
- u zemlju I
1
– 5000 kom.
- u zemlju I
2
– 15000 kom.
- u zemlju I
3
– 25000 kom.
- u zemlju I
4
– 35000 kom.
Na sastanku sa direktorom fabrika dogovoreno je da svaka fabrika proizvede po
20000 kom. poizvoda P za izvoz. Moguća dobit po jedinici izvezenog proizvoda
data je tabelarnim prikazom (tabela 2).
Tabela 2.
Proizvođači
Inostrane zemlje
I I I I
F 6 8 4 3
F 5 10 8 6
F 9 8 6 2
F 5 6 4 3
a) Utvrditi plan raspodele izvoza koji kompaniji obezbeđuje maksimalnu dobit.
b) Izračunati ostvarene dobiti za svaku fabrikupri optimalnom rešenju.
c) Koje fabrike treba da izvezu svoje proizvode u zemlju I4 i u kojim
količinama, prema rešenju pod a).
a) Pošto se radi o maksimalnoj vrednosti funkcije cilja to se primenom kriterijuma –
najveći koeficijen dolazi do početnog rešenja prikazanog u tabeli 2.1.
Tabela 2.1.
Optimalno rešenje će se potražiti primenom modifikovane metode, pa se u tom
cilju određuju dualne promenljive. Vrednosti ovih promenljivih omogućavaju da se
na jednostavan način pronađui razlike dij za sve promenljive xij=0. Tako se dolazi
do rešenja prikazanog u tabeli 2.2.
19
Tabela 2.2.
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
11 11 1 1
12 12 1 2
13 13 1 3
21 21 2 1
24 24 2 4
32 32 3 2
34 34 3 4
41 41 4 1
42 42 4 2
d c r k 6 0 7 1
d c r k 8 0 6 2
d c r k 4 0 4 0
d c r k 5 4 7 6
d c r k 6 4 3 1
d c r k 8 2 6 0
d c r k 2 2 3 3
d c r k 5 0 7 2
d c r k 6 0 6 0
· − + · − + · −
· − + · − + · ←
· − + · − + ·
· − + · − + · −
· − + · − + · −
· − + · − + ·
· − + · − + · −
· − + · − + · −
· − + · − + ·
Optimalno rešenje nije pronađeno, pa se sprovodi procedura za nalaženje novog
rešenja koje je dato u tabeli 2.3.
Tabela 2.3.
20
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
11 11 1 1
13 13 1 3
21 21 2 3
21 21 2 1
24 24 2 4
32 32 3 2
34 34 3 4
41 41 4 1
42 42 4 2
43
d c r k 6 0 9 3
d c r k 4 0 6 2
d c r k 4 0 4 0
d c r k 5 2 9 6
d c r k 6 2 3 1
d c r k 8 2 6 0
d c r k 2 0 3 1
d c r k 5 0 9 4
d c r k 6 0 8 2
d
· − + · − + ·−
· − + · − + ·−
· − + · − + ·
· − + · − + ·−
· − + · − + ·− ←
· − + · − + ·
· − + · − + ·−
· − + · − + ·−
· − + · − + ·−
( ) ( )
43 4 3
c r k 4 0 6 2 · − + · − + ·−
Još uvek nije pronađeno optimalno rešenje, pa se u sledećoj iteraciji dobija još
povoljnije rešenje prikazano u tabeli 2.4.
Tabela 2.4.
Sprovodeći postupak za pronalaženje razlike dij i primenjujući, zatim, kriterijum na
dobijene vrednosti lako se zaključuje da je pronađeno optimalno rešenje jer je
svaka razlik dij<0. Isto tako se zaključuje da postoji samo jedno jedino rešenje jer
nema ni jedne razlike dij da je jednaka nuli.
Optimalno rešenje:
Fabrika F1, treba da izveze proizvod P:
- u zemlju I2 – 15000 kom.
- u zemlju I4 – 5000 kom.
Fabrika F2, treba da izveze proizvod P:
- u zemlju I3 – 10000 kom.
- U zemlju I4 -10000 kom.
21
Fabrika F3, treba da izveze proizvod P:
- u zemlju I1 – 5000 kom.
- U zemlju I3 – 15000 kom.
Ovako raspoređen izvoz obezbediće kompaniji maksimalnu dobit u iznosu:
max 12 12 14 14 23 23 24 24 31 31 33 33 34 34
max
6
max
d c x c x c x c x c x c x c x
d 8 15000 8 10000 6 10000 9 5000 6 15000 3 20000
d 470 10 n.j.
· ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅
· ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅
· ⋅
b)
1 1 12 12 14 14
2 2 23 23 24 24
3 3 31 31 33 33
4 4 12 44
F : d c x d x 8 15000 3 5000 12000 15000 135000n. j.
F : d c x d x 8 10000 6 10000 80000 60000 140000n. j.
F : d c x d x 9 5000 6 15000 45000 90000 135000n. j.
F : d c x 3 20000
· ⋅ + ⋅ · ⋅ + ⋅ · + ·
· ⋅ + ⋅ · ⋅ + ⋅ · + ·
· ⋅ + ⋅ · ⋅ + ⋅ · + ·
· ⋅ · ⋅ · 60000n. j.
c)
U zemlju I4 treba da izvezu: fabriku F1, fabrika F2, i to: f1 – 5000 kom., F2 –
10000 kom., F3 - 20000 kom. Na taj način biće podmirena tražnja zemlje I4 od
35000 kom. Proizvoda P.

22
6. INFORMACIONI SISTEM I AKTIVNOSTI LOGISTIČKOG
SISTAMA
6.1. TOK INFORMACIJE
Da bi se fizički tok materijala oživotvorio potrebno je razmotriti protok skupa
ulaznih, trasformacionih i izlaznih podataka i informacija, od trenutka nabavke
sirovina i njihovog skladištenja do trenutka isporuke finalnih proizvoda kupcu (slika
6.1. ).
slika 6.1. : Tok informacija i materijala
Treba istaći da između informaciong sistema i fizičkih objekata postoji niz
povratnih informacija. Jedan deo svake povratne informacije odnosi se na zahtev
za određenu aktivnost. Na primer, porudžbina materijala: od informacionog
sistema, preko nabavke (N
b
) do dobavljača. Drugi deo se odnosi na vraćanje u
informacioni sistem: od skladišta materijala (SM), preko nabavke (N
b
) do
informacionog sistema. Naravno, da u informacionom sistemu sledi kontrola
izvršenja aktivnosti koja se posmatra.
Kompjuterska obrada porudžbina odnosi se na utvrđivanje količine i roka
isporuke prema ugovor, kao i na kontrolu prosuđivanja da li se zahtevi porudžbina
nalaze u mogućnosti fabrikovanja proizvoda.
Pri porudžbini materijala u informacionom sistemu se izračunavaju
optimalne kolličine koje treba da se nabave u jednoj porudžbini (model bez hitnih
nabavki ili model uz hitne nabavke). Logistički aspekt se bazira na sledećim
osnovnim pitanjima:
• U kojim količinama će se materijal nabaviti i u kom intervalu,
• U koliko porudžbina treba nabaviti ukupnu količinu materijala i koliko iznosi
vreme od jedne porudžbine do naredne,
• Da li su dozvoljene hitne nabavke i pod kojim uslovima,
• Kojim prevoznim sredstvima će se izvršiti prevoz materijala,
• Koliko iznose maksimalne zalihe i koliki su minimalni troškovi pri tome.
23
Kada materijal i gotovi delovi koji ulaze u sastav finalnog porizvoda stignu u
gavriku izvrši se kvalitetni i kvantitetni prijem i sačini dokument o ulazu u skladište
sirovina (SM). Fizički, jedan deo materijala se prevozi direktno u fabriku a drugi
deo u skladište.
U fabrici se obavlja transformacioni proces materijala koji je stigao direktno od
dobavljača i materijala koji je istrbovan iz skladišta. Konačan rezultat
transformacionog procesa jeste izrada ugovorene količine kvalitetnih finalnih
proizvoda. Jedan deo finalnih proizvoda se transportuje do kupaca, dok se drugi
prevozi direktno u fabriku a drugi deo u skladište.
Pored toga ispituje se mogućnost izvršenja porudžbine iz postojećih zaliha
proizvoda na skladištu. Ako je stanje takvo da je moguće zadovoljiti potrebe
navedene u porudžbini, u informacionom sistemu se priprema dokumentacija za
isporuku, transport i naplatu prema ugovorenoj ceni i ažurira se novo stanje zaliha.
Ako je pak, stanje takvo da ne može da se udovolji porudžbini, daje se zahtev
fabrici za izradu finalnih proizvoda. Fabrika potrvrđuje da je prihvatila porudžbinu
(povratna informacija), a informacioni sistem preko prodaje (P
r
) obaveštava kupca.
6.2. IZVODI IZ TEORIJE
6.2.1. SISTEM SA JEDNOM STANICOM I NEOGRANIČENIM BROJEM
KLIJENATA – MO1
S =1, samo jedna stanica u sistemu
m =

, neograničen broj klijenata
• Dolazak klijenata – Poasonov (Poisson-ov) process
• Trajanje usluge – eksponencijlani zakon verovatnoće
λ
- intenzitet dolazaka klijenata u system. Koeficijent koji označava broj
klijenata koji mogu doći u sistem u toku posmatranog intervala vremena (0, t).
µ
- prosečan broj opsluživanja u jedinici vremena. Koeficijent koji označava
broj kllijenata koje stanica može da usluži u jedinici vremena.
; λ<µ

1
λ
ψ · <
µ
1.1. Verovatnoća da u sistemu neče biti klijenata
0
p 1 · −ψ (1.1.)
1.2. Verovatnoća da će u sistemu biti n klijenata
( )
n
n
p 1 · ψ − ψ (1.2.)
24
1.3. Maksimalna verovatnoća da će u sistemu biti n klijenata
( )
n
n
1 n
max p ,
n 1 n 1
¸ _
ψ ·

+ +
¸ ,
za
n 1 ≥
(1.3.)
1.4. Verovatnoća da u sistemu neće biti više od n klijenata
( )
n 1
p x n 1
+
≤ · − ψ (1.4.)
1.5. Prosečan broj klijenata u sistemu
n
1
ψ
·
−ψ
(1.5.)
1.6. Prosečan broj klijenata koji čekaju u redu
2
r
1
ψ
·
−ψ
(1.6.)
1.7. Prosečan broj slobodnih stanica

0
s p · (1.7.)
1.8. Prosečno vreme čekanja jednog klijenta u redu
n
1
t
1
ψ
· ⋅
µ − ψ
(1.8.)
r
r
t ·
λ
(1.8.’)
25
7. ZAKLJUČAK
Sistem obuhvata aktivnosti i zanimanja ljudskog bića u toku svih etapa
njegovog života. Fenomen sistema u užem smislu obuhvata specifičnosti
sadržane u oblasti društveno – ekonomskog i političkog života.
Opšte karakteristike sistema su: skup funkcionalno međuzavisnih jedinica
(podsistema), međuzavisnost jedinica u okviru posmatranog sistema ali I pozanost
sa jedinicama drugih sistema, mogućnost optimizacije, posmatrani sistem koji se
istražuje uvek je deo sistema višeg reda i drugo.
8. LITERATURA
[1] Pantelić T., Industrijska logistika, ICIM Kruševac, Kruševac, 2001
[2] Pantelić T., Industrijska logistika ( zbirka rešenih zadataka sa izvodima iz
teroije), ICIM Kruševac, Kruševac, 2005
26

2. POJAM LOGISTIKE I NJEN ZNAČAJ U INDUSTRIJI
Logistika predstavlja celokupan proces planiranja, obezbeđenja, kontrole I evidencije snabdevanja i zbrinjavanja materijalnim sredstvima, organizacije transporta, hospitalizacije ljudstva, rada i održavanja postrojenja oružanih snaga (vojna industrija, ratna privreda). Aktuelna definicija logistike kao poslovne funkcije ističu u prvi plan problematiku upravljanja materijalnim tokovima u preduzeću. Kao nauka poslovna logistika predstavlja ekonomsku disciplinu koja proučava tokove i transformacije ekonomskog sadržaja u okviru preduzeća. Ona time stvara naučno uopštena rešenja (modele, metode i tehnike) za prevazilaženje prostorne i vremenske dimenzije ciklusa reprodukcije. Na šemi 2.1. prikazana logistika i njena zastupljenost u industriji.

Slika 2.1. : Logistika u industriji

2

biće interpetiran modelski pristup dat na slici 3. MODEL 2. OBEZBEĐENJE MATERIJALA 3. d. MODEL 3. – Početne zalihe mogu postojati e. PS c. MODEL 4.1. – Hitne nabavke nisu dozvoljene b. – Hitne nabavke jesu dozvoljene c.1. jer obavljanje proizvodnih operacija na radnim mestima nije moguće bez obezbeđenja materijala propisanog kvaliteta i kvantiteta u predviđeno vreme. MATERIJAL KAO ULAZNI ELEMENT U TRANSFORMACIONI PROCES Materijal predstavlja jedan od osnovnih ulaznih elemenata u transformacioni process poslovnog sistema. Količine materijala neophodne za izvršavanje takvih podprograma predstavljaju porudžbine[1]. e. – Zalihe mogu biti dovoljne i ne moraju biti dovoljne u jednom istom periodu 3 . gde upotrebljena simbolika ima sledeće značenje: MOP 1 PK a. MODEL 5.3. Za utvrđivanje optimalnih količina materijala u jednoj porudžbini. Potrebna količina materijala zavisi od godišnjeg programa proizvodnje. čija dinamika obuhvata kraće vremenske periode. b. Slika 3.1 : Optimalna količina materijala u jednoj porudžbini [1] MOP – modeli za optimizaciju porudžbina PK – potražnja konstantna PS – potražnja stohastička a. – Početne zalihe ne postoje d. MODEL 1.

1) (3. a drugi deo F1(y) . pa nedovoljnu količinu od (x-y) treba obezbediti hitnom nabavkom.2) T2 ( x − y ) Postojanje zaliha. Postojanje zaliha tokom čitavog perioda izaziva troškove u iznosu: T1 ( y − x) Dok nedostatak delova izaziva troškove usled hitne nabavke i to: (3. stohastička sa diskretnom raspodelom verovatnoća [2]. A) koji se sastoji od samo jednog perioda postoje dve mogućnosti: 1. najčešće. (3. Delovi nedostaju. U svakoj vremenskoj jedinici postoje zalihe u visini (y-x) 2. problemi koji obrađuju zalihe rezervnih delova ili drugih proizvoda koji se poručuju jednom na početku perioda. je monotono opadajuća funkcija i postiže najnižu vrednost za y = ∞ .1). u proizvodnom procesu kvarovi mašina se pojavljuju nenadano pa je potražnja za rezervnim delovima. A). IZVODI IZ TEORIJE Ovaj model obrađuje one probleme kod kojih je potražnja stohastička sa poznatim zakonom verovatnoće. Na primer. U intervalu (O. To su.3) se sastoji iz dva dela i to: F1 ( y ) = T1 ∑ ( y − x ) p ( x ) i F2 ( y ) = T2 x =0 y x =y + 1 ∑ ( x − y) ∞ p( x) Prvi deo F1 ( y ) .3.2) i p(x). biće: F ( y ) = T1 ∑ ( y − x ) p ( x ) + T2 x=0 y x =y + 1 ∑ ( x − y ) p ( x) ∞ Funkcija (3. Na osnovu iskazanih osobina ovih delova može se zaključiti da funkcija (3. Na osnovu (3. prosečni troškovi u toku perioda (O. radi njihovog otklanjanja. pa mora biti 0 zadovoljen uslov: F ( y0 − 1) − F ( y0 ) > 0 F ( y0 + 1) − F ( y0 ) > 0 (3. predstavlja monotonu rastuću funkciju koja ima najnižu vrednost u tački y=0.3) poseduje minimum u tački y = y . odnosno nedostatak delova odigravaće se prema zakonu verovatnoće p(x).2.4) 4 .

PROBLEM ZALIHA Količina materijala koja se nalazi u skladištu preduzeća u posmatranom trnutku predstavlja zalihu. pored navedenog. Ukoliko su zalihe materijala veće. • prema ispunjenju zahteva potrošača zalihe se dele na one kada je tražnja ispunjena u potpunosti i kada tražnja nije zadovoljena. pa se može označiti simbolo y0 . Kada je u pitanju klasifikacija zaliha.3) diskretna.3.5) dobija sledeći oblik: p ( x ≤ y0−1 ) < k < p ( x ≤ y0 ) (3. Navodi se konačan rezultat tog postupka izražen u obliku uslova: p ( x ≤ y0−1 ) < T2 < p ( x ≤ y0 ) T1 + T2 (3. jer predstavlja optimalan nivo zaliha. Svako preduzeće koje planira efikasno poslovanje treba da utvrdi optimalnu količinu materijala. utvrđivanje optimalne količine gotovih proizvoda na zalihi rešava dilemu: da li je povoljnije da preduzeće plati penale u slučaju kašnjenja sa isporukom ili proizvesti proizvode za zalihu [2]. Samo na taj način pronađen nivo zaliha obezbeđuje minimalne troškove koji se dobijaju zamenom y = y0 u jednačini (3. pa i to može biti osnov za klasifikaciju. utvrđivanje optimalnih količina finalnih proizvoda sopstvene proizvodnje koje će se držati na zalihi može biti od značaja za efikasno poslovanje samo za manji broj preuzeća. • najčešće se zalihe klasifikuju prema prirodi tražnje. odnosno uspostavljanjem veze između funkcija F(y-1).6) Dakle.3).Budući da je funkcija (3. 3. to se do vrednosti dolazi posebnim postupkom. utoliko je veća verovatnoća da neće doći do prekida procesa proizvodnje zbog nedostatka materijala.3) dobija minimum.5) omogućava da se pronađe vrednost promenljive y za koju funkcija (3. Uvođenjem koeficijenta: k= T2 T1 + T2 uslov (3. Međutim. • zalihe se mogu formirati ili na početku nekog vremenskog perioda ili na njegovom kraju. 5 . radi utvrđivanja optimalnog rešenja potrebno je pronaći y0 iz uslova (3. F(y+1) i F(y). Reč je o onim preduzećima koja su unapred ugovorila prodaju svojih finalnih proizvoda. Drugim rečima. Postojanje zaliha materijala je potrebno radi obezbeđenja neprekidnog odvijanja procesa proizvodnje.5) Dvojna nejednačina (3. sama odeređuju rokove isporuke i ugovorom prihvataju da plate penale u slučaju zakašnjenja sa isporukom. onda.6). valja istaći i sledeće: • postoji više osnova za razvrstavanje zaliha u pojedine kategorije.

Tabela 1. podložan habanju i teško ga je nabaviti.10 2 0. 1. – početne zalihe mogu postojati. – potražnja je stohastočka. b) Izračunati troškove za utvrđeni nivi zaliha. gde pojedini simboli imaju značenje: Zs Ps a b c d – zalihe sirovina.00 n.2.00 n. : Klasifikacija zaliha [2] 2 c PS d e S obzirom da se u ovom tekstu zalihe odnose. pre svega. Distribucija kvarova. 6 .j. primer: Poslovni system za pružanje logističkih usluga poseduje. ovog dela data je u tabeli 1. – hitne nabavke nisu dozvoljene. funkcionalno veoma važan. i radionicu za održavanje viljuškara.Zs 1 a POK b slika 3. pa je neophodna određena zaliha. POK – potražnja je određena i konstantna.10 5 0. na obezbeđenje materijala za proizvodni process u preduzeću.40 4 0. c) Analizirati dobijene rezulate. x p 0 0. – dozvoljene su hitne nabavke.2.05 6 0. pored ostalih. – početne zalihe ne postoje.15. dok nedostatak zaliha izaziva troškove od 50. Na osnovu statističkih podataka iz minulog perioda analizom je ztvrđeno da je jedan deo. to se u nastavku navodi njihova klasifikacija prema šematskom prikazu na slici 3.. e – zalihe mogu biti dovoljne i ne moraju biti dovoljne u jednom istom periodu.j.00 Troškovi držanja ovog dela na zalihe iznose 30.30 3 0.00 7 0. a) Utvrditi nivo zaliha neophodan za minimum troškova.00 1 0.

3 + 0 ) + 50 ( 0.1+ 0. Tabela 2. 2 + 0.1+ ( 3 − 2 ) ⋅ 0. upućuje na zaključak da je y0 = 3 . 625 < p ( x ≤ 3) Što.90 4 0.a) k= T2 50 = = 0.95 5 1.00 0 0.35= 32.3+ ( 3− 3) ⋅ 0.5+ 0. 05+ ( 7 − 1) ⋅ 0] =  F (3) = 30 ( 3 − 0 ) ⋅ 0 + ( 3 − 1) ⋅ 0. c)Proračunom je utvrđeno da nivo zaliha iznosi 3 kom.5n.1+ 0. 625 T1 + T2 30 + 50 pa su odgovarajuće kumulativne verovatnoće date u tabeli 2. Na zalihi treba imati 3 komada ovog važnog dela da bi se obezbedilo korišćenje viljuškara uz minimum troškova.80 3 0.00 7 Traženi nivo zaliha dobija se primenom dvostruke nejednakosti p ( x ≤ y0−1 ) < k < p ( x ≤ y0 ) Zamenom poznatih vrednosti nejednakost postaje p( x ≤ 2) < 0. konačno. x 0. odnosno: F ( y0 − 1) = F ( 2 ) = T1 ∑ ( 2 − x ) p ( x ) +T2 ∑ ( x − 2 ) p ( x ) x =0 x= 3 2 ∞ 7 . 4] +  = 30 ( 0 + 0. Ovog vitalnog dela da bi se održavanje viljuškara obavljalo uz minimalne troškove. Kao dokaz tačnosti ovog rezultata može da posluži izračunavanje troškova održavanja uz držanje bilo većih. bilo manjih zaliha ovog elementa.40 2 0.10 1 0. 05 + ( 6 − 3 ) 0. tj.15+ 0 ) = 30⋅ 0.00 6 1.1+ ( 5 − 3) ⋅ 0. j. y0 ∞ b) F ( y0 ) = T1 ∑( y x =0 0 − x ) ⋅ p ( x) +T2 x= y0+ 1 ∑ ( x − y ) ⋅ p( x) 0 +50 ( 4 − 3) ⋅ 0.

05 + 3 ⋅ 0) F (4) = 30 ⋅ ( 0 + 0. F(2)>F(3)<F(4) 4.15 = 50.3 + 1⋅ 0.5n.5 n. 4 + 0) + 50 ⋅( 0. 05 + 0. 03 + 0. j. 05 + 5 ⋅ 0) F (2) = 30 ⋅ 0.3 + 50 ⋅ 0. 4 + 2 ⋅ 0. 05 + 2 ⋅ 0.3) + 50 ( 1⋅ 0. 6 + 0. j.1 + 50 ⋅ 0.1 + 0 ⋅ 0.1 + 2 ⋅ 0.1 + 0) = 30 ⋅1. Dakle.1 + 3 ⋅ 0. 4 + 0. 05 + 4 ⋅ 0.F (2) = 30 ( 2 − 0) ⋅ p ( 0) + ( 2 − 1) ⋅ p ( 1) + ( 2 − 2) ⋅ p ( 2)  +   +50 ( 3 − 2 ) ⋅ p ( 3) + ( 4 − 2) ⋅ p ( 4) + ( 5 − 2) ⋅ p ( 5) + ( 6 − 2) ⋅ p ( 6) + ( 7 − 2) ⋅ p( 7)    F (2) = 30 ( 2 ⋅ 0 + 1⋅ 0. F ( y0 + 1) = F ( 4 ) = T1 ∑ ( 4 − x ) p ( x) +T2∑ ( x − 4) p ( x ) x =0 x =5 4 ∞ F (4) = 30 ( 4 − 0) p ( 0) + ( 4 − 1) p ( 1) + ( 4 − 2) p ( 2) + ( 4 − 3) p ( 3) + ( 4 − 4) p( 4)  +   +50 ( 5 − 4 ) p ( 5) + ( 6 − 4) p ( 6) + ( 7 − 4) p ( 7)    F (4) = 30 ( 4 ⋅ 0 + 3 ⋅ 0.95 F (2) = 50. 01) + 50( 1⋅ 0. MEĐUOPERACIJSKI TRANSPORT I TOK MATERIJALA 8 .

u nastavku se navodi postupak primene ove metode u koracima od 1.4) (2.3..2) (2. Formiraju se sledeći skupovi: .. do 7.5) formira se uslovni niz radnih mesta za svaki proizvod (element): UN 2 .….1). RM n .3. svodi na utvrđivanje optimalnog rasporeda radnih mesta pri čemu se za funkciju cilja odabira minimalni pređeni put materijala koji se obrađuje [2].opšti niz radnih mesta . 2.. Koristeći (2. Sa logičkog aspekta poželjno je da pređeni put bude pravolinijski i što je moguće kraći.broj vrsta operacija 2. RM j .broj različitih proizvoda (elemenata) .Pi = { 1.1.za proizvod . Ako se pođe od toga da je tehnološki postupak poznat.5) 3.4) i (2.. Oi −1 R iM Oi Oi +1 slika 4. n} . u toku proizvodnog procesa. → On -redosled operacija za i-ti proizvod (2.3) utvrđuje se: -ON: RM i .P 1 9 . : prikaz karike [2] R j I označavaju se na sledeći način: RM i → RM j b) Modifikovana metoda uslovnih nizova Polazeći od predpostavke da svakoj vrsti operacije odgovara jedna vrsta radnog mesta.1.. 2.3) (2. Problem se. predmet rada prelazi izvestan put...Oi = { 1..ROi : O1 → O2 → . U zavisnosti od načina raspoređivanja radnih mesta u okviru proizvodnih radionica premenjuju se i različite metode. dakle.. Na osnovu (2. MEĐUOPERACIJSKI TRANSPORT U proizvodnim pogonima.2. 1..2) i (2. onda oblik i dužinu putanje predmeta rada diktira raspored radnih mesta na kojima se izvode pojedine operacije. a) Metoda karika Pod karikom se podrazumeva veza između dve uzastopne operacije koje se izvode na dva radna mesta(Slika 4. m} .

.Pm (2...6) 4. . koristeći obrazac: min L0 = ∑ Li i =1 m (2... j f1 j f2 j f3 j fii f nj . . Raspoređena radna mesta isključiti iz daljeg razmatranja. 7. Šematski prikazati optimalni linijski raspored sa putanjama svih proizvoda (elemenata). n . . najveću modifikovanu frekvenciju.... .za proizvod ..7) 5.. pa izračunati minimalnu vrednost funkcije cilja.. n f1n f 2n f 3n f in fn f i1 . f n1 Izračunavaju se modifikovane frekvencije uz primenu obrasaca: Fik = fik + 2∑ ( k − j ) ⋅ fij. ... a postupak ponavljati do konačnog rešenja.. ..6) formira se tabela frekvencija u sledečem obliku (tabela 3) Tabela 3.. Kada više neraspoređenih radnih mesta ima istu. .. .. 6.. . i = 1. Na osnovu (2..UN 2 ..P2 UN m .... c) Metoda trouglova 10 . onda treba najpre rasporediti ono radon mesto čija je modifikovana frekvencija za sledeću poziciju najmanja. n j =1 n (2.. Na k-tu poziciju raspoređuje se ono radon mesto kome odgovara najveća modifikovana frekvencija za sva neraspoređena radna mesta.. .. .8) Gde je Li . k =1. .. RM i RM 1 RM 2 RM 3 RM i RM n f ij 1 f11 f 21 f 31 2 f12 f 22 f 32 fi 2 fn2 3 f13 f 23 f 33 fi3 f n3 .putanja i-tog proizvoda izražena u celini pozitivnim i neimenovanim brojevima. . .za proizviod .

Qij -intezitet transportnog toka između i-tog i j-tog radnog mesta. dužina putanje i vremenska jedinica. Lij . Moguć je i drugi način: debljina crte koja prikazuje smer toka. oko njega. Ako se želi prikazivanje i količine materijala na određenom putu u određenom vremenskom intervalu.ciljna funkcija – minimizacija transportnog rada.1. TOK MATERIJALA Količina materijala koja prolazi kroz proizvodni process u jedinici vremena predstavlja tok materijala. Pri praktičnoj primeni postupak je sledeći: na osnovu poznatih transportnih putanja formira se matrica “od-do”. uz crtu toka upisuje se taj podatak (npr.2. 4. srazmerna je količini materijala u posmatranom periodu. na ostalim čvornim tačkama mreže lociraju se ostala radna mesta respektivno prema broju veza. 11 .9) Ar . transportna jedinica i dr. Koja će se jedinica u konkretnom slučaju koristiti. Da bi se kvantitativno izrazio tok materijala potrebno je da se utvrdi njegova količina koja se transportuje. količina protoka materijala za svaki smer. Za količinu materijala mogu se koristiti različite jedinice od kojih su najčešće: kilogram.). Kod međuoperacijskog transporta za jedinicu dužine putanje najčešće se usvaja dužni metar. A – veličina stranice jednakostraničnog trougla. po pravilu se koristi duži period vremena [1].rastojanje između i-te i j-te lokacije. kubni metar. zavisi od vrste materijala i vrste transportnog sredstva. orjetisanom strelicom koja pokazuje kretanje pojedinih vrsta materijala. 4. Za vremensku jedinicu. 240 t/god. radna mesta se lociraju na temenima trouglaste mreže počinjići od radnog mesta sa najvećim brojem veza.Matematički model za utvrđivanje optimalne lokacije ima sledeći oblik: min Ar = ∑∑ Qij ⋅ Lij i =1 j =1 m m gde su: ij L = k ⋅a (2. komad. Smer kretanja materijala označava se crtom.2. a zatim. određuje se rang inteziteta veza između lokacija pojedinih radnih mesta. GRAFIČKI PRIKAZ TOKA MATERIJALA Kada je potrebno grafički prikazati tok materijala važno je da se jasno naznači: smer kretanja.

U potpunom prikazu layout-a. Kod ovakvog prikazivanja ne void se računa o razmeri i rasporedu pojedinih odeljenja [1]. u tlocrtu zgrade proizvodnih pogona sa ucrtanim mašinama. 12 . primenjuje se i grafički prikaz toka materijala u stvarnom tlocrtu sa usvojenom razmerom.2. pa se lako uočava opterećenost transportnih puteva. : Tok materijala [1] Pored ovako uopštenog. kao na slici 4. slika 4. unose se tokovi materijala. Grafička ilustracija ovakvog načina data je na slici koja predstavlja isti tok materijala sa slike 4. stolovima. stalažama i ostalom opremom.2.Grafički prikaz toka materijala može biti sasvim uopšten.3. gde se material prati od odeljenja sa naznakama količine toka i dužine pojedinačnih putanja. tj.

4. : Blok šeme sa međuskladištima do finalizacije proizvoda [1] 13 . Na taj način je obezbeđena podloga za projektovanje blok šeme sa međuskladištima do finalizacije proizvoda ( šema na slici 4.4.slika 4. : Grafički prikaz toka materijala [1] Osim kvatntitativnog izražavanja toka materijala potrebno je da se izvrši i njegova indentifikacije. Slika 4. koja se uglavnom obavlja u dve etape. Najpre se utvrđuje tok materijala između skladišta i proizvodnih pogona kao i između samih pogona.).3.

pogon montaže i pakovanje proizvoda U poizvodnim pogonima.međuskladište podsklopova .skladište gotove robe . a zatim ucrtati putanje svih proizvoda i izračunati vrednost funkcije cilja. linijski. onda oblik i dužinu putanje predmeta rada diktira raspored radnih mesta na kojima se izvode pojedine operacije. prema tehnološkom postupku utvrđen je redosled radnih mesta za obavljanje proizvodnih operacija i to: P1 : RM1 → RM2 → RM3 → RM4 → RM5 → RM6 → RM7 P2 : RM 2 → RM3 → RM1 → RM6 → RM7 P3 : RM 2 → RM 4 → RM5 P4 : RM3 → RM 2 → RM1 → RM5 → RM6 → RM4 a) Odrediti optimalni linijski raspored radnih mesta za izradu proizvoda P1. 14 . u toku proizvodnog procesa predmet rada (materijal za obradu) prelazi izvestan put. P3 PM MSPS PM i PP . P2. P3. kombinovani.skladište ambalaže . svodi na utvrđivanje optimalnog rasporeda radnih mesta pri čemu se za funkiciju cilja odabira minimalni pređeni put materijala za obradu. 2. P4.proizvodni pogoni . P2. P3. Ako se pođe od toga da je tehnološki proces poznat.pogon montaže . P2.skladište sirovina . Radna mesta u okviru proizvodne radionice mogu biti raspeređena na jedan od sledećih načina: • • • gupni. P4. Sa logističkog aspekta poželjno je da pređeni put bude pravolinijski i što je moguće kraći. b) Šematski prikazati raspored radnih mesta utvrđen pod a). Porblem se dakle.SS SGR SA P1.4 primer: Za proizvode P1.

20 − F Možemo zaključiti da na prvu poziciju u liniji dolazi radno mesto RM 2 i ono se isključuje iz konkurencije za drugu poziciju. 18. a postupak se ponavlja za ostala radna mesta. 4. 24. pa će biti: k=1 Fil = f il + 2∑ ( 1 − j) ⋅ fij . dolazi se do tabelarnog prikaza frekvencija: Tabela 1. F32 ] = max[ −2.1] = 1 = F32 → RM3 i i Na drugo mesto dolazi radno mesto RM3. 5. F41 .5. F61.5. F31 = −5 . F32 = 1 Lako je zaključiti da je Fi2 < 0 za i = 4. j−1 7 i = 1. F41 = −18 . F31 . F71 = −20 max Fil = max ( F11 . F51. 6. 15 . F21 . 7 max Fi2 = max [ F12 . j−1 7 i = 1. F61 = −24 . K=2 Fi2 = fi2 + 2∑ ( 1 − j) ⋅ fij .a) Prebrojavajući broj pojavljivanja radnih mesta (od RM1 do RM7) u redosledu radnih mesta za sva 1 proizvoda. 6. F21 = −2 .7 Kada se pusti da (i) uzima svoje vrednosti dobijaju se sledeći rezultati za modifikovane frekvencije: F11 = −7. 7 F12 = −2. 18. Primenjujući obrazac izračunavamo modifikovanje frekvencije da bi se utvrdilo radno mesto koje treba da zauzme prvu poziciju (k=1).3. pa se i ono isključuje iz daljeg rada. F51 = −18 . F71) = max ( − − − − − − − ) = 2 = 21 7. 2.

K=6 Fi6 = fi6 + 2∑ ( 6 − j) ⋅ fij . 4. j−1 7 i = 4. Fi4 < 0 za i = 6. 7 max F13 = max [ 6. a na poslednoj. Na šestoj poziciji naći će se radno mesto RM6. 6. Za k=5 i i=4. F76 ] = max [ 7. K=5 Fi5 = fi5 + 2∑ ( 5 − j) ⋅ fij . F55 ) = min [6. pa je konačno. −6] = 6 = F13 → RM1 i i Treću poziciju zauzima RM1.7 ] = 6 = F 45 → RM 4 i i Na četvrtu poziciju treba rasporediti radno mesto RM4 i isključiti ga iz daljeg rada.K=3 Fi3 = fi3 + 2∑ ( 3 − j) ⋅ fij . 7 F13 = 6. F75 = −3 max = F = max[ F55 . F43 = −6 Očigledno da je Fi3 < 0 za j = 5.5.1. F65 . F65 = 1. potrebno je utvrditi modifikovanej frekvenicije za ova radna mesta za poziciju 5 (k=5). j−1 7 i = 1. optimalni raspored radnih mesta: 16 . radno mesto RM7. 0] = 7 = F66 → RM 6 i i i F66 = 7. F76 = 0 . − =7 =F55 →RM5 3 [ ] i5 i i i Na petoj poziciji treba da bude radno mesto RM5. 6. 7 F55 = 7.5. sedmoj. 6. F55 = 7 min ( F45. < 0] = 1 = F44 = F54 i i S obzirom da se pozciju 4 na proizvodnoj liniji konkurišu dva radna mesta RM 4 i RM5 ravnopravno. K=4 Fi4 = fi4 + 2∑ ( 4 − j) ⋅ fij . j−1 7 i = 5. < 0. 7 max = Fi6 = max [ F66 . 7 max = Fi4 = max [ 1. 6.1. F54 = 1. 7 F44 = 1.5 biće: F45 = 6. F75] = max 7. j−1 7 i = 6.

DISTRIBUCIJA SIROVINA I FINALNIH PROIZVODA 17 . L2=6. L4=8 min L 0 = ∑L i = L 1 + L 2 + L 3+ L 4= 8+ 6+ 4+ 8= 26 i =1 5. 4 L3=4.5. : Raspored radnih mesta [2] L1=8.5.RM 2 → RM 3 → RM 1 → RM 4 → RM 5 → RM 6 → RM 7 b) Šematski prikaz rasporeda radnih mesta sa putanjama proizvoda (slika 5.) slika 5.

Do optimalnog rešenja po modifikovanoj metod i dolazi se na isti način kao i pri primeni „Stepping stone“ algoritma. Praktični primeri sadržni u ovom odeljku biće rešavani primenom samo dva algoritma: „Stepping stone“ i modifikovana medota. F3. Presednik kompanije je. pa se koriste nenamenske zgrade a roba se smešta direktno na pod. ali postoji jednostavniji način za utvrđivanje predloga koji poboljšavaju posmatrano rešenje. uz saradnju sa komercijalnom 18 . Iste metode naučnog upravljanja proizvodinim procesom važe i za skladištenje i otpremu dinalnih proizvoda. Početno rešenje problema pri primeni „Stepping stone“ algoritma ili modifikovane metode je pronaći na tri načina: • Dijagonalni kriterijum ili „levi gornji ugao“. ako se želi da skladište radi efikasno [1]. 5. Optimalno rešenje je pronađeno nog momenta kada više ne postoji ni jedan jedini predlog koji može poboljšati rešenje. pored ostalih. a zatim izbor onog koji je najpovolniji. F4) u kojima proizvodi. F2. nije neophodan polazak od početnog rešenja.4. Primena „Stepping stone“ algoritma zahteva utvrđivanje svih mogućih predloga radi promene početnog ( kao i potonjih) rešenja. ali uz efikasno rukovanje proizvodima i trasportnim sredstivima. u kojima se radi o prevozu gotovih proizvoda i sirovina. • Najveća razlika između dva najmanja (najveća) koeficijenta.Mnogi problemi. • Najmanji (najveći) jedinični koeficijent. mogu na optimalan način da budu rešeni primenom trasportne metode. UNUTRAŠNJI RASPORED FINALNIH PROIZVODA Raspoređivanje finalnih proizvoda u skladištu valja vršiti tako da bi se obezvedilo najpovoljnije korišćenje smeštajnog prostora. primer: Kompanija „CoY“ poseduje četiri fabrike (F1. 3. Pravo rešenje je da projektovanje zgrada za skladištenje finalnih proizvoda mora biti bazirano na dobro isplaniranom u nutrašnjem prostoru zasnovanom na naučnim principima. U proceduralnom rešavanju problema primenom ove metode postoji viđe algoritama. i proizvod P.1. uvođenjem dualnih promenjljivih. Kod drugih. Važnost skladištenja finalnih proizvoda ćesto se potcenjuje. Kod nekih od njih je neophodno najpre formirati početno rešenje. pa zatim njegovim poboljšavanjem doći do optimalnog. Oba zahtevaju start sa početnim rešenjem [2].

a) Pošto se radi o maksimalnoj vrednosti funkcije cilja to se primenom kriterijuma – najveći koeficijen dolazi do početnog rešenja prikazanog u tabeli 2. Tako se dolazi do rešenja prikazanog u tabeli 2. u zemlju I4 – 35000 kom. Optimalno rešenje će se potražiti primenom modifikovane metode. potpisao ugovor o izvozu proizvoda P u četiri inostrae zemlje u sledećim količinama: u zemlju I1 – 5000 kom. poizvoda P za izvoz.1. pa se u tom cilju određuju dualne promenljive. Tabela 2. Moguća dobit po jedinici izvezenog proizvoda data je tabelarnim prikazom (tabela 2).1. Na sastanku sa direktorom fabrika dogovoreno je da svaka fabrika proizvede po 20000 kom. b) Izračunati ostvarene dobiti za svaku fabrikupri optimalnom rešenju.službom.2. c) Koje fabrike treba da izvezu svoje proizvode u zemlju I4 i u kojim količinama. u zemlju I2 – 15000 kom. Tabela 2. Proizvođači F F F F Inostrane zemlje I I 6 8 5 10 9 8 5 6 I 4 8 6 4 I 3 6 2 3 a) Utvrditi plan raspodele izvoza koji kompaniji obezbeđuje maksimalnu dobit. Vrednosti ovih promenljivih omogućavaju da se na jednostavan način pronađui razlike dij za sve promenljive xij=0. 19 . u zemlju I3 – 25000 kom. prema rešenju pod a).

2.Tabela 2. Tabela 2.3.3. d11 = c11 − ( r1 + k 1 ) = 6 − ( 0 + 7 ) = −1 d13 = c13 − ( r1 + k 3 ) = 4 − ( 0 + 4 ) = 0 d12 = c12 − ( r1 + k 2 ) = 8 − ( 0 + 6 ) = 2 ← d 21 = c 21 − ( r2 + k 1 ) = 5 − ( 4 + 7 ) = −6 d 32 = c32 − ( r3 + k 2 ) = 8 − ( 2 + 6 ) = 0 d 24 = c 24 − ( r2 + k 4 ) = 6 − ( 4 + 3) = −1 d 34 = c34 − ( r3 + k 4 ) = 2 − ( 2 + 3) = −3 d 41 = c 41 − ( r4 + k 1 ) = 5 − ( 0 + 7 ) = −2 d 42 = c 42 − ( r4 + k 2 ) = 6 − ( 0 + 6 ) = 0 Optimalno rešenje nije pronađeno. pa se sprovodi procedura za nalaženje novog rešenja koje je dato u tabeli 2. 20 .

Optimalno rešenje: Fabrika F1. zatim. . treba da izveze proizvod P: . Isto tako se zaključuje da postoji samo jedno jedino rešenje jer nema ni jedne razlike dij da je jednaka nuli.u zemlju I4 – 5000 kom. pa se u sledećoj iteraciji dobija još povoljnije rešenje prikazano u tabeli 2. Fabrika F2. 21 .u zemlju I3 – 10000 kom. kriterijum na dobijene vrednosti lako se zaključuje da je pronađeno optimalno rešenje jer je svaka razlik dij<0.4.d11 =c11 − r1+ k1 =) 6 + ( 9 ) 3 − 0 =− ( d 21 =c 21 − r2+ k 3 =) 4 + ( 4 − 0 = ( 0 ) d13 =c13 − r1+ k 3 =) 4 + ( 6 ) 2 − 0 =− ( d 21 =c 21 − r2+ k1 =) 5 + ( 9 ) 6 − 2 =− ( d 32 =c32 − r3+ k 2 = ) 8 + ( 6 − 2 = ( 0 ) d 24 =c 24 − r2+ k 4 = ) 6 + ( 3 ← − 2 =− ) 1 ( d 34 =c34 − r3+ k 4 = ) 2 + ( 3 ) 1 − 0 =− ( d 41 =c 41 − r4+ k1 =) 5 + ( 9 ) 4 − 0 =− ( d 43 = c 43− (r4 k 3= ) − + ( =− + 4 0 6 d 42 =c 42 − r4+ k 2 = ) 6 + ( 8 ) 2 − 0 =− ( ) 2 Još uvek nije pronađeno optimalno rešenje. Sprovodeći postupak za pronalaženje razlike dij i primenjujući. treba da izveze proizvod P: .4.U zemlju I4 -10000 kom. Tabela 2.u zemlju I2 – 15000 kom. .

Proizvoda P. F3 .j. treba da izveze proizvod P: . 22 . Na taj način biće podmirena tražnja zemlje I4 od 35000 kom. b) F1 : d1 = c12 ⋅ x 12 + d 14 ⋅x 14 =8 15000 3 5000 12000 15000 135000n. fabrika F2.j. F2 – 10000 kom.j. .. Ovako raspoređen izvoz obezbediće kompaniji maksimalnu dobit u iznosu: d max = c12 ⋅ x 12 + c14 ⋅ x 14 + c 23 ⋅ x 23 + c 24 ⋅ x 24 + c 31 ⋅ x 31 + c 33 ⋅ x 33 + c 34 ⋅ x 34 d max = 8 ⋅15000 + 8 ⋅10000 + 6 ⋅10000 + 9 ⋅ 5000 + 6 ⋅15000 + 3 ⋅ 20000 d max = 470 ⋅106 n.Fabrika F3.u zemlju I1 – 5000 kom. ⋅ + ⋅ = + = F3 : d 3 = c31 ⋅ x 31 + d 33 ⋅x 33 =9 5000 6 15000 ⋅ + ⋅ F4 : d 4 = c12 ⋅ x 44 = 3 ⋅20000 60000n. = 45000 90000 135000n. ⋅ + ⋅ = + = F2 : d 2 = c 23 ⋅ x 23 + d 24 ⋅x 24 =8 10000 6 10000 80000 60000 140000n.20000 kom.j.j..U zemlju I3 – 15000 kom. i to: f1 – 5000 kom. = + = c) U zemlju I4 treba da izvezu: fabriku F1.

• Kojim prevoznim sredstvima će se izvršiti prevoz materijala. ). TOK INFORMACIJE SISTEM I AKTIVNOSTI LOGISTIČKOG Da bi se fizički tok materijala oživotvorio potrebno je razmotriti protok skupa ulaznih. 23 . • U koliko porudžbina treba nabaviti ukupnu količinu materijala i koliko iznosi vreme od jedne porudžbine do naredne.1. • Da li su dozvoljene hitne nabavke i pod kojim uslovima. INFORMACIONI SISTAMA 6. : Tok informacija i materijala Treba istaći da između informaciong sistema i fizičkih objekata postoji niz povratnih informacija. porudžbina materijala: od informacionog sistema.1. Jedan deo svake povratne informacije odnosi se na zahtev za određenu aktivnost. preko nabavke (Nb) do dobavljača.6. • Koliko iznose maksimalne zalihe i koliki su minimalni troškovi pri tome. Logistički aspekt se bazira na sledećim osnovnim pitanjima: • U kojim količinama će se materijal nabaviti i u kom intervalu. trasformacionih i izlaznih podataka i informacija. slika 6. Naravno. od trenutka nabavke sirovina i njihovog skladištenja do trenutka isporuke finalnih proizvoda kupcu (slika 6. Na primer. preko nabavke (Nb) do informacionog sistema. kao i na kontrolu prosuđivanja da li se zahtevi porudžbina nalaze u mogućnosti fabrikovanja proizvoda. da u informacionom sistemu sledi kontrola izvršenja aktivnosti koja se posmatra. Drugi deo se odnosi na vraćanje u informacioni sistem: od skladišta materijala (SM).1. Pri porudžbini materijala u informacionom sistemu se izračunavaju optimalne kolličine koje treba da se nabave u jednoj porudžbini (model bez hitnih nabavki ili model uz hitne nabavke). Kompjuterska obrada porudžbina odnosi se na utvrđivanje količine i roka isporuke prema ugovor.

intenzitet dolazaka klijenata u system. Koeficijent koji označava broj klijenata koji mogu doći u sistem u toku posmatranog intervala vremena (0. stanje takvo da ne može da se udovolji porudžbini. U fabrici se obavlja transformacioni proces materijala koji je stigao direktno od dobavljača i materijala koji je istrbovan iz skladišta. λ µ λ<µ .) 1. Jedan deo finalnih proizvoda se transportuje do kupaca.1. IZVODI IZ TEORIJE 6. .1.prosečan broj opsluživanja u jedinici vremena.1. dok se drugi prevozi direktno u fabriku a drugi deo u skladište. SISTEM SA JEDNOM STANICOM I NEOGRANIČENIM BROJEM KLIJENATA – MO1 S =1. Fabrika potrvrđuje da je prihvatila porudžbinu (povratna informacija). Koeficijent koji označava broj kllijenata koje stanica može da usluži u jedinici vremena. ψ= λ <1 µ p0 = 1 − ψ Verovatnoća da u sistemu neče biti klijenata (1.Kada materijal i gotovi delovi koji ulaze u sastav finalnog porizvoda stignu u gavriku izvrši se kvalitetni i kvantitetni prijem i sačini dokument o ulazu u skladište sirovina (SM).2. t).2.2. 1. 6. u informacionom sistemu se priprema dokumentacija za isporuku. neograničen broj klijenata • Dolazak klijenata – Poasonov (Poisson-ov) process • Trajanje usluge – eksponencijlani zakon verovatnoće . Ako je stanje takvo da je moguće zadovoljiti potrebe navedene u porudžbini. Konačan rezultat transformacionog procesa jeste izrada ugovorene količine kvalitetnih finalnih proizvoda. Pored toga ispituje se mogućnost izvršenja porudžbine iz postojećih zaliha proizvoda na skladištu. transport i naplatu prema ugovorenoj ceni i ažurira se novo stanje zaliha. a informacioni sistem preko prodaje (Pr) obaveštava kupca. samo jedna stanica u sistemu m = ∞ . Fizički.) 24 . jedan deo materijala se prevozi direktno u fabriku a drugi deo u skladište.2. Ako je pak. daje se zahtev fabrici za izradu finalnih proizvoda. pn = ψ n ( 1 − ψ) Verovatnoća da će u sistemu biti n klijenata (1.

8. za n ≥1 n +1  n + 1  1. tn = 1 ψ ⋅ µ 1− ψ Prosečno vreme čekanja jednog klijenta u redu (1.7.) n= 1.’) 25 . (1. Prosečan broj klijenata koji čekaju u redu (1.) 1.6.) ψ2 r= 1− ψ 1.6.3.1. Prosečan broj klijenata u sistemu (1.4. s = p0 Prosečan broj slobodnih stanica (1.5.) tr = r λ (1.8.5.4. Maksimalna verovatnoća da će u sistemu biti n klijenata n 1  n  max p n ( ψ ) =   .) 1.) p ( x ≤ n ) = 1 − ψn +1 ψ 1− ψ Verovatnoća da u sistemu neće biti više od n klijenata (1.8.7.3.

. ZAKLJUČAK Sistem obuhvata aktivnosti i zanimanja ljudskog bića u toku svih etapa njegovog života. 2005 26 . Kruševac. ICIM Kruševac. mogućnost optimizacije. međuzavisnost jedinica u okviru posmatranog sistema ali I pozanost sa jedinicama drugih sistema. ICIM Kruševac. LITERATURA [1] Pantelić T. Fenomen sistema u užem smislu obuhvata specifičnosti sadržane u oblasti društveno – ekonomskog i političkog života. Industrijska logistika.7. 8. posmatrani sistem koji se istražuje uvek je deo sistema višeg reda i drugo.. Industrijska logistika ( zbirka rešenih zadataka sa izvodima iz teroije). Opšte karakteristike sistema su: skup funkcionalno međuzavisnih jedinica (podsistema). Kruševac. 2001 [2] Pantelić T.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful