You are on page 1of 8

30.08.2010.

Proizvodni program Radiodifuzne Ustanove Vojvodine

RUV je ustanova ija je osnovna delatnost proizvodnja, kupovina, obrada i emitovanje TV i radijskih programa. Programi koji se proizvode i emituju u okviru javnog radiodifuznog servisa obuhvataju: informativne, kulturne, umetnike, obrazovne, naune, deje, zabavne, sportske i druge sadraje, kojima se obezbeuje zadovoljavanje potreba irokog auditorijuma, na teritoriji Vojvodine, i ire. Osim proizvodnje i emitovanja programa, delatnost RUV obuhvata i marketinke aktivnosti, kao to je proizvodnja i emitovanje ekonomsko-propagandnog programa, proizvodnja i prodaja audiovizuelnih programa (emisija, filmova, serija, nosaa zvuka...), proizvodnja drugih programskih usluga (informisanje i reklamiranje preko WEB-site-a), organizovanje koncerata i drugih priredbi, kao i ostale marketinke aktivnosti.Uz ove, osnovne delatnosti, RUV prua usluge iz delatnosti konsalting i menadment poslova, kao i tehnikih ispitivanja i analiza, vezanih za obavljanje ispitivanje RTV instalacija, i izdavanje atesta. Sedite RUV je u Novom Sadu, ulica Ignjata Pavlasa broj 3. Poslovi iz delokruga registra obavljaju se u seditu ustanove. RUV nema poslovnih jedinica niti predstavnitava u inostranstvu i posluje kao jedinstveno pravno lice. RUV ne sastavlja konsolidovane finansijske izvetaje. 31.08.2010. Proizvodni program Televizije Novi Sad

Tokom prethodne godine ukupno je emitovano 1.059.352 minuta programa na oba kanala RTV, a od toga je 22,37 % vlastita proizvodnja, 10,10 % je strana produkcija, dok na reprizne programe otpada 62 %. Od ukupno emitovanog programa ostatak ine EPP (0,87%), ostali sadraji (2,93%) kao i preuzeti programi (1,60 %). Od ukupno realizovanog programa informativni sadraji su zastupljeni sa 275.793 minuta ili 4.596 sati to je ukupno 26,03%, a od toga: na srpskom jeziku 11,19% , na maarskom 5,07% , na slovakom 2,55%, rumunskom 2,27%, rusinskom 2,23% i na romskom 2,72%. Po poznatim podacima dobija se raunica da svaki novinar u srpskoj redakciji (52) godinje proizvede po 1.645 minuta programa ili neto vie od 27 sati informativnog programa. Od ukupno realizovanog informativnog programa na srpskom jeziku najvie snimljenog programa belee Dnevnik i Vesti (18,91%), Novosadske razglednice (11,22%) i Dobro jutro, Vojvodino (27,58%). Kulturno- umetniki program ini 38,04%, a zabavni 12,29% od ukupne strukture emitovanog programa. Iz produkcije kolsko- obrazovnog programa emitovano je 3,56% , dok je dokumentarno- nauna redakcija proizvela 4,11% programa. Iako je procentualno u dnevnom programu najvie zastupljen kulturno- umetniki program (38,04%), vano je napomenuti da na reprize ovog programa otpada najvei procenat 79,85%, pri emu se filmovi i serije repriziraju i po 4 puta. Pri tome je vlastita proizvodnja (premijerna) ove redakcije svega 3,6 % programa od ukupno realizovanih emisija kulturnoumetnikih programa. Veliki broj repriza 80,40 % belei i zabavni program (u ukupnoj programskoj emi je zastupljen sa 12,29%), s tim da se ovde radi o ponovljenom emitovanju autorskih emisija, pre svega 5kazanja koji je u ukupnom programu ove redakcije sa premijernim i repriznim emitovanjima zastupljen sa preko 12%. U okviru ove redakcije primetan je veoma mali postotak zastupljenosti stranog zabavnog programa (svega 0,48%), dok, recimo kulturno - umetniki emituje nekih 17 %. U redakciji zabavnog programa je zaposleno 13 novinara urednika koji godinje realizuju u proseku po 1.624

minuta programa ili 27 sati programa. Pri tom autor i voditelj 5kazanja Bora Oti znaajno podie taj prosek , jer on sam godinje premijerno emituje 3.502 minuta, odnosno 30,76 sati programa. Prostom raunicom dolazimo do poraavajueg podatka da proseno svaki od ovih novinara DNEVNO proizvede po svega 5 do 6 minuta programa, a pri tom, ako se ima u vidu da se svakodnevno emituje bar jedna autorska emisija u trajanju od minimum 30 minuta, dolazimo do zakljuka da pojedini novinari po nekoliko dana ne snime ni minut programa. 01.09.2010. Proizvodni program Radio Novog Sada

U periodu od 1. januara do 30. novembra 2009. godine ukupno je emitovano 1.442.880 minuta programa na srpskom i jezicima nacionalnih manjina, od ega prednjae programi na srpskom i maarskom jeziku sa po 480.960 minuta emitovanog programa. Od ukupno realizovanog programa informativni sadraji su zastupljeni sa 298.606 minuta sto je ukupno 20,66% a od toga : na srpskom jeziku 17,81%, na madjarskom 22.55%, slovackom 25.55%, rumunskom jeziku 23,42%, rusinskom 12,81%, ukrajinskom 53,61% i romskom jeziku 20,66%. Emisije o kulturi i nauci su zastupljene sa 4,36%, sportske emisije sa 4,13%, specijalizovane emisije zauzimaju prostor od 14,41%, obrazovno vaspitne emisije 8,53%. Meu najzastupljenijim su muzike emisije sa 568.091 minuta ili 39,37% emitovanog programa. Od ostalih emisija tu su i zabavne sa 4,18%, igrane i dramske emisije sa 1,71%, emisije bez preovlaujuih sadraja koje su zastupljene sa 2,03%, komercijalne emisije 0,16% i sadraji izvan emisija sa 0,43%. to se tie odnosa govornih i muzikih delova emisija Radio Novog Sada, govorni delovi zauzimaju 573.969 minuta ili 39,78% a muziki delovi 868.911 minuta ili 60,22%.

02.09.2010.

AKTUELNA ORGANIZACIONA STRUKTURA RUV

03.09.2010.

Makroorganizaciona shema RUV

6.9.2010.

Opis uoenih problema unutar RUV

Gledanost i sluanost programa RTV-a je u nekim trenucima bila na nivou statistike greke (oko 1 odsto). U isto vreme po devetomesenom obraunu RTV belei negativno poslovanje. Sve to odraava se i na meuljudske odnose i motivaciju zaposlenih u samoj kui. Pored negativne finansijske situacije rukovodstvo je stoga suoeno i sa drugim nagomilanim problemima: 1 - sloena finansijska situacija i mnogobrojna potraivanja; 2 - loa interna evidencija u vezi s obligaciono- pravnim, radnim ugovorima, kao i mnogim administrativnim stvarima; 3 - neusklaenost programskih i poslovnih potreba s normativnim aktima u smislu procesa rada. Drugim reima, nepostojanje optimalne organizacije poslova i radnih zadataka, odnosno, unutranje sistematizacije radnih mesta; 4 - nereeno imovinsko- pravno pitanje oko budueg objekta poslovne zgrade RUVa to dalje prouzrokuje objektivne probleme u radnom prostoru i uslovima rada zaposlenih; 5 - do kraja nedefinisan odnos sa republikim javnim servisom u vezi sa korienjem sredstava od pretplate; 6 - do kraja nedefinisan odnos sa republikim javnim servisom u vezi sa korienjem predajnika;

7 - kanjenje i nedostatak tehnolokog plana i programa u smislu uvoenja digitalne tehnologije, koja e u narednom periodu biti zakonska obaveza; 8 - loa i komplikovana poslovna komunikacija izmeu organizacionih jedinica u okviru poslovnog i programskog dela; 9 - nepovoljna starosna struktura zaposlenih (prosek godina je preko 50) i frustriranost jednog dela zaposlenih zbog mnogo nereenih problema, koji se kreu od uslova rada, preko organizacije, pa do vrednovanja rezultata rada; 1 - nedostatak kreativnosti i istraivakog duha kod jednog dela novinara i urednika radijskog i televizijskog programa; 2 - rad po nezanimljivoj i prevazienoj programskoj emi; 3 - prevazien vizuelni identitet i tehniki kvalitet slike i tona; 4 - postojanje takozvanih crnih rupa u prijemu televizijskog i radijskog programa; 5 - slab priliv sredstava po osnovu marketinkog posla; 6 - nedostatak oseaja odgovornosti za loe pozicioniranje pokrajinskog javnog servisa na listama gledanosti; 7 - ravnodunost prema nepotovanju disciplinskih, radnih i tehnolokih pravila i normi; 8 - nedostatak programa za racionalizaciju zaposlenih kojih, prema svim procenama, ima vie nego to je neophodno; 1 - izostajanje nagraivanja i stimulisanja pojedinaca koji odskau u izvravanju radnih i drugih obaveza; 2 - nedostatak interne finansijsko- normativne kontrole; 3 - veliki broj zakljuenih autorskih ugovora bez pravog uvida u njhove sadraje i obaveze prema autorima. 07.09.2010. Uloga ljudskih resursa u RUV

Ljudski resursi su od vitalnog znaaja za svaku iole ozbiljniju kuu, a posebno onu koja zaista eli da omogui prednost ljudskim potencijalima i zaposlene tretira kao linosti, a ne kao brojke. Iz tog razloga Radio difuzna ustanova Vojvodine mora da preuzme mnogo ozbiljnih i odgovornih stvari vezanih za kadrovsku situaciju. To podrazumeva izradu nove sistematizacije, racionalizaciju broja zaposlenih, unapreenje efikasnosti zaposlenih, socijalni programi odreenih struktura, adekvatnu stimulacija i motivaciju, procena i unapreivanje radnog uinka zaposlenih, utvrivanje tehnolokog vika i evidentiranje radno neuspenih u svim procesima rada, edukaciju, afirmaciju timskog rada i slino. Iz tog razloga je neophodno u narednom periodu oformiti Slubu za ljudske resurse koja bi mogla, ne samo da konstatuje probleme ve da ih ozbiljno i strateki reava i u zaetku prepozna, pri tom ne ekajui da se nagomilaju i neki drugi problemi. Uz to, zbog efikasnosti u radu, pored Slube za kadrove koja se logino (normativno) nadovezuje na slubu ljudskih resursa, vano je razmotriti mogunost uvoenja Slube interne kontrole koja e pomoi u unapreenju poslovanja, zatiti imovine i sredstava i doprineti pouzdanim finansijskim izvetajima i kontroli nabavke i plaanja dospelih potraivanja, ugovaranja i slino. Interna kontrola je deo evropskih meunarodnih standarda u poslovanju javnih servisa i to gotovo da predstavlja zakonsku obavezu. Interna kontrola bi trebalo da ima 3 lana - revizora, kontrolora za normativnu proceduru i kontrolora za radnu i tehnoloku disciplinu. Pored toga, zadatak svakog poslovnog menadmenta je da osmisli strateki plan

koji e da osigura poslovni uspeh. Zato mora biti samopouzdanja, vizije, kreativnosti i smernica koje vode ka uspehu, a ne pravdanju . Teoretski gledano, upravljanje ljudskim resursima moe se posmatrati kao skup mera i postupaka planiranih s ciljem da se povea organizaciona integracija, angaovanost zaposlenih, fleksibilnost i kvalitet u radu. Sutinski, to je koncept koji ustvari oznaava sav duhovni i materijalni potencijal i kapacitet zaposlenih s ciljem da isti bude: efikasan, racionalan i produktivan. 08.09.2010. Odravanje serverske sobe u Radio Novom Sadu (RNS)

Svaki raunar u RNS potrebno je periodino pregledati i oistiti od privremenih datoteka, kako se ne bi usporavao operativni sistem i stvarala guva na radnoj stanici. Ovaj postupak je u serverskoj sobi donekle komplikovaniji. Zbog toga to se povremeno dodaje nova oprema, kablovi mogu da predstavljaju veliki problem za brzo snalaenje u radu i odravanju servera, rutera, svieva itd. Takodje, restart servera dovodi do prekida programa pa u ovoj situaciji moramo biti veoma oprezni. Jedini nain da se posao zavri na adekvatan nain je zaustavljanje rada servera na unapred dogovoren vremenski period. U koordinaciji sa svim redakcijama, dogovorili smo vreme prestanka rada servera i vreme trajanja radova. Pre poetka remonta, svi potrebni tonski zapisi su prebaeni na lokalne radne stanice u reijama, to je izvoenju programa omoguilo nesmetan rad. Zatim smo pregledali sve mrene kablove, njihove pozicije i svrhu, te smo ih adekvatno obeleili, to olakava kasnije snalaenje. Kablovi se potom grupiu da bi se dobilo na prostoru i izbeglo zapinjanje za iste i prekid emitovanja programa. Serveri se potom pregledaju, ukoliko postoji potreba briu se nepotrebne datoteke i time je remont zavren. 09.09.2010. Rezervni serveri u Radio Novom Sadu

U RNS postoji 14 (etrnaest) servera razliitih namena: muziki, novinarski, striming, FTP, serveri za snimanje programa, itd. Uvoenjem rezervnih servera bezbednost podataka je podignuta na jo vei nivo, a u sluaju neke havarije prekid emitovanja programa je sveden na minimum. Poto sam sa kolegama prikljuio rezervne servere na kompujtersku mreu i pustio ih u rad, bilo je potrebno podesiti ta, gde, odakle i u kom intervalu se prave kopije. To smo uradili pomou programa za kopiranje podataka koji je specijalno pisan za potrebe RNS. Prvo smo odredili prioritete: novinarski server na kojem se nalaze prilozi i gotove emisije, muziki server i muzike play-liste. Zatim smo podesili program da sve podatke iz odreenih fascikli prekopira u odreene fascikle na rezervnim serverima, zadali komandu da kopiranje vri svakih 60 minuta te da iskopira samo novopristigle datoteke i one na kojima je vrena neka intervencija u poslednjih 60 minuta. Na kraju smo, pomou funkcije Map network drive, na svim raunarima gde postoji potreba, mapirali fascikle koje se nalaze na rezervnim serverima i time olakali pristup rezervnim podacima. Time smo dobili aurirane podatke na fiziki drugom mestu i pristup svim datotekama pomou jednog klika mia i u sluaju fizikog oteenja glavnih servera.

10.9.2010. Onemoguavanje pristupa neeljenim sadrajima na Internetu Mnoga preduzea imaju problem sa zaposlenima koji za vreme radnog vremena poseuju neke od mnogih drutvenih mrea koje postoje na Internetu. Tu ne mislim iskljuivo na utroak radnog vremena u privatne svrhe, nego i na bezbednost podataka u preduzeu i na veu mogunost zaraze kompujterskim virusima, malverima i neeljenim aplikacijama. Postoji vie naina kako onemoguiti raunar u preduzeu da pristupi neeljenim sadrajima. Jedan od naina je blokiranje domena na ruteru, preko kojeg se odvija celokupan mreni i internet saobraaj u preduzeu. Poto svaki moderniji ruter u sebi ima ugraenu ovu funkciju, potrebno je samo ukucati internet adrese koje su u preduzeu nepoeljne i podesiti vremenski period u kojem se tim adresama nee moi pristupiti. Ovaj metod ima jedan nedostatak, a to je da nijedan raunar nee moi pristupiti zabranjenim sadrajima tj nije mogue sprovesti zabranu selektivno. to se tie RNS, selekcija nije potrebna jer se blokada odreenih servisa (Facebook, MySpace, Twitter, Ogame, Rapidshare, Hotfile,...) odlukom Uprave sprovodi generalno. 13.9.2010. Instalacija mrenih tampaa u redakcijama Radio Novog Sada U mnogim preduzeima tampanje raznih materijala predstavlja veliki troak, kako u potronji papira tako i u potronji tonera za tampa. Takoe, prilikom tampanja vee koliine materijala, postoji i vea verovatnoa da e se tampa pokvariti. Kupovinom 5 mrenih tampaa za potrebe 5 veih redakcija (Srpska, Maarska, Rumunska, Slovaka, Rusinska) smanjena je potreba za manjim jedinicama, cena tampanja opada jer su toneri veeg kapaciteta a mogunost kvara je manja jer su ti ureaji veeg kvaliteta. Podeavanje i instalacija mrenog tampaa je jednostavna ali zahteva dosta vremena. Naime, tampa se postavi na adekvatno mesto u redakciji i ukljui u kompujtersku mreu. Potom je potrebno na svaki raunar u redakciji instalirati drajvere i kompujterski program za pomenuti tampa i podesiti ga da radi u mrenom okruenju. Ovaj postupak je ponovljen u svakoj od navedenih redakcija. 14.09.2010. Mreni antivirus u Radio Novom Sadu

Kada u preduzeu imate kompujtersku mreu koja pokriva vie od 150 raunara, morate imati i kvalitetnu antivirus zatitu. RNS se po tom pitanju opredelio za proizvod firme Sophos. Podeavanje ovog antivirus sistema nije jednostavno jer on, pored antivirus zatite nudi dosta mogunosti. Pogreno podeavanje moe dovesti do oteanog rada na raunarima, gubitka neophodnih datoteka i eventualno blokade dela mrenog okruenja. Zbog svega toga morali smo biti veoma oprezni. Kada smo kolege i ja definisali potrebe Radija, mogli smo pristupiti implementiranju antivirus zatite u sistem RNS. Prvo smo antivirus program instalirali na posebnu radnu stanicu koja e se svakodnevno aurirati preko Interneta. Potom smo podesili program da kontrolie odreene tipove datoteka i kompujterske programe koji su nepoeljni u radnom okruenju RNS. Usledilo je podeavanje antivirus zatite, tanije na koji e nain antivirus program da reaguje. Zatim smo pristupili odreenim operacijama na svakom raunaru u sistemu, da bi isti mogli da prihvate instalaciju antivirus programa. Kada je sve to uraeno dobili smo stabilno mreno

okruenje u kojem je mogue efikasno kontrolisati ceo sistem i brzo reagovati na upozorenja koje nam prosleuje antivirus zatita. 15.9.2010. Arhiviranje emitovanog programa u RNS

Po zakonu o Radiodifuziji, svaki elektronski medij u Republici Srbiji obavezan je da poseduje snimke kompletnog emitovanog programa u periodu od poslednjih 30 dana. U Radio Novom Sadu se to ranije radilo tako to se jedna maina sa audio trakom tonski vezivala za prijemnik koji reprodukuje program posle predajnika. Po isteku predvienih 30 dana trake su se brisale i ponovo koristile dok se ne bi izlizale. U ovom sluaju zakon je ispotovan, ali se sistem pokazao kao nepraktian poto je bilo komplikovano taj materijal iskoristiti za reemitovanje. Nabavkom kompujterske opreme u poslednje tri godine, stekli su se neophodni uslovi za realizaciju plana za praktino arhiviranje emitovanog programa. Novi sistem, popularno nazvan pijun, funkcionie na sledei nain: osposobljena su dva raunara na kojima su, podelom resursa (po dve mrene i muzike kartice), podignute virtuelne konfiguracije, to ukupno ini etiri maine spremne za snimanje audio signala. Poseban program snima te audio signale, automatski ih secka na datoteke u trajanju od tano jedan sat i arhivira ih na odreeno mesto u mp3 formatu dovoljnog kvaliteta za emitovanje. Ako na bilo kom raunaru u RNS ukucamo odreenu IP adresu u bilo koji web pretraiva (IE, Firefox, Chrome,...) dobijamo prilagoenu stranicu na kojoj lako moemo presluati sve arhivirane materijale programa na Srpskom, Maarskom, jezicima manjina i maarskog Radija Kosuth za kojim postoji potreba zbog eventualnog reemitovanja priloga na Maarskom jeziku. Takoe, sa pomenute stranice mogue je skinuti potrebnu datoteku na lokalnu radnu stanicu, obraditi je po potrebi i pripremiti je za reemitovanje. I na kraju, postoji mogunost sluanja uivo svih programa koji se emituju na RNS bez prikljuenja na Internet, znai u lokalnoj mrei.