ALFA UNIVERZITET FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO BEOGRAD

LOGISTIKA SKLADIŠTENJA
(SEMINARSKI RAD)

Mentor: Doc. Dr. Goran Đoković

Student: Arpad Černai 316/08

Beograd, 2012

............ 7 IV........................................................................................................................................... Funkcija izravnavanja ili kompenzacije.... 14 Literatura ...................Arpad Černai.............................................................................................................................................. Sistemi skladišta......................... 12 Zaključak..................................................................................... Funkcije skladišta........................... 11 V........... Definicija skladišta ................................................ 10 6................................................................. 6 3.... 7 4........................................................................................................................................................................................ Tehnički sistem skladišta ................................... 15 .............. 8 5........................... Upravljanje skladištem............................ Strategija skladišta .......... 4 I........... Seminarski Rad Logistika Skladištenja Sadržaj Uvod............ 6 2............................. Specijalna robno-poslovna ili špekulativna funkcija ............................................................... Funkcija dorade (oplemenjivanja) robe ........................... 5 III............................................................................................ 12 VI.................................................................... Vrste skladišta prema tokovima materijala i roba. Funkcija bezbednosti .................................................... Stepeni skladišta................................ 5 II........ 5 1............... Troškovi skladišta ........................................................................... 10 7..............................................................................................................................................

K l j u č n e r e č i : Logistika. tehnički. upravljanje. troškovi. špekulativna. sistem. definicija. Seminarski Rad Logistika Skladištenja R e z i m e : Cilj ovog seminarskog rada je da se sa teorijskom istraživanjem ustanove najvažniji aspekti logistike skladištenja. skladište. 3 . strategija. funkcija.Arpad Černai.

Stacionarno stanje označava robu na raspolaganju. Po definiciji. 4 .Arpad Černai. pa je potrebno naći optimalno rješenje za lokaciju. kao i transportovanja roba od ulaska robe u skladište preko svih reprodukcija. odnosno zadržavanja do izlaska robe iz skladišta. skladište je logistički prostor u kome roba ima stacionarno stanje. Seminarski Rad Logistika Skladištenja Uvod Logistika skladišta ima zadatak da dizajnira i optimizira sisteme za sve vrste skladištenja. Najčešće su skladišta koja imaju povoljnu lokaciju skuplja. jer ne učestvuje direktno u procesu proizvodnje ili pružanja usluga. Optimizacija sistema obuhvata i hardverske i softverske logističke instrumente. komisioniranja. koja se tek kasnije uključuje u proces proizvodnje novih vrsta roba ili u pružanje usluga korisnicima koji imaju potrebu za robom.

a time i za zadovoljavanje potreba kupaca. Najvažnije pojedinačne funkcije skladišta date su na sledećoj slici (vidi sliku 1.2). Definicija skladišta Iz definicija pojmova skladište i skladištenje proističe njihova direktna povezanost sa nabavkom i prodajom. III. kretanje robe ka. tokovi materijala. 5 . Skladišta imaju veliki značaj za organizaciju proizvodnje. relevantni pojmovi koji se odnose na skladišta su:       strategije skladišta. troškovi skladištenja i upravljanje skladištem II. nabavke i prodaje. Seminarski Rad Logistika Skladištenja I. iz i u skladištu praćeno sa infromacionim i vrednosnim tokovima. odnosno za održavanje eksploatacione gotovosti (ili spremnosti za proizvodnju). Funkcije skladišta Funkcije skladišta vezane su za fizičku distribuciju naterijala i roba čiji su tokovi usmereni ka. funkcije skladišta. Strategija skladišta Strategije skladišta su osnovne logističke odluke koje velikim delotvornim uticajem daju pečat organizacionim tokovima. razvile su se i specijalne strategije skladišta. One utiču na sve važne. Zato marketing-logistika koristi značajnu ulogu skladišta u nabavci materijala s ciljem optimizacije uslova kupovine ili prodaje robe i usluga. koje utiču na ukupnu funkciju skladišta. iz i u skladište. glavne komplekse organizacionih funkcija. Pored osnovnih organizacionih strategija.Arpad Černai. Najvažniji.

i ugovorne obaveze o kupovini minimalnih količina mogu prouzrokovati količinsku disonantnost. Količinska disonantnost postoji kada određeni stepen (nivo) proizvodnje iz tehničkih razloga omogućava proizvodnju samo određene minimalne količine. 2.Arpad Černai. nastale disonantnosti se moraju kompenzovati putem skladišta. brzine i pouzdanosti nabavke materijala i drugih resursa. Seminarski Rad Logistika Skladištenja Funkcija skladišta Kompenzaciona funkcija ili funkcija izravnanja Funkcija bezbednosti Specijalna robno – poslovna funkcija (Špekulativna) funkcija Funkcija dorade ili oplemenjivanja Slika 1 Funkcija skladišta 1. (Na primer kod prerade voća čiji se tehnološki procesi odvijaju tokom cele godine. Pošto se minimalna količina. konsekventnosti. Zahtevi za egzaktnom količinom potreba 6 . potreba za sladištenjem sirovog voća je neizbežna). koja se proizvodi na nekom nivou (stepenu). Funkcija izravnavanja ili kompenzacije Ona rešava problem disonantnosti između potreba za materijalom i stvarnog dotoka materijala u skladište. često ne podudara sa potrebnom količinom. Vremenska disonantnost postoji kada su određeni materijali potrebni tokom cele godine. Disonantnost može biti vremenski i količinski dimenzionirana. kao i isporuke gotove robe kupcima ili krajnjim korisnicima. Funkcija bezbednosti Bezbednosna funkcija skladišta rešava probleme blagovremenosti. a sirovina se može nabavljati samo za vreme branja. a nabavka ih može obezbediti samo u nekom odredenom terminu ili samo u nekom ograničenom vremenskom periodu. Sa marketinškog aspekta.

Primer su konjak. 4. drvo. Specijalna robno-poslovna ili špekulativna funkcija Specijalna robno-poslovna ili špekulativna funkcija skladišta omogućava nabavku veće količine robe po prihvatljivim cenama na tržištu nabavke robe koja u promptno vreme nije aktuelna. sušenje. Dakle. sazrevanje ili vrenje (previranje). Dorada ili oplemenjivanje je proizvodna funkcija koja se obavlja u skladištu. količine isporuke ili precizno termini rani rokovi isporuke i drugi uticaji mogu ugroziti pouzdanost poslovanja ako organizacija nema skladište. Funkcija dorade (oplemenjivanja) robe Pojedini tržišni faktori utiču na pojedine vrste robe da nakon protoka određenog vremenskog perioda menjaju svoje fizičko stanje. povišenje cene ranije nabavjene robe prouzrokuje potrebu skladištenja robe.Arpad Černai. Opreznost od mogućeg pogoršanja kvaliteta takođe je opravdan razlog za posedovanje skladišta koje omogućava iskorišćenje posebno povoljne ponude u datom momentu nabavke. 7 . Primeri su starenje. Te promene stanja robe iziskuju potrebu njene dorade ili oplemenjivanja. 3. Njihova prodaja se planira za neke buduće termine i po povišenim cenama. razna vina. Seminarski Rad Logistika Skladištenja materijala ili robe za naredni (budući) period. sir.

c) stepen centralizacije. automatizacije i tehničke manipulacije. Vrste skladišta prema tokovima materijala i roba Pojedine funkcije skladišta omogućavaju njihovu klasif1kaciju prema raznim kriterijumima. Seminarski Rad Logistika Skladištenja IV.Arpad Černai. f) način gradnje i izbor lokacije skladišta. e) proces uvećanja vrednosti skladištene robe i njena pozicija za vreme dok je uskladištena. d) sredstva transporta i oprema skladišta. b) tržišni odnosi i značaj sa poslovnom delatnošću. Ispod su predstavljeni osnovni kriterijumi klasifikacije skladišta. Slika 2 Kriterijumi za klasifikaciju skladišta 8 . h) stepen automatizacije i tehničke manipulacije Izbor mesta lokacije skladište je logistički relevantan ako uvažava princip minimiacije transportnih puteva do mesta proizvodnje ili do kupca Primenjuju se koncepti: -Logistike nabavke -Logistike proizvodnje – Sopstveno ili vlastito -Javno skladište -Nabavno -Prodajno Skladište: -Glavno -Marketing-logistike -Organizaciono i strategije skladišta -Tržišta konkurencija i pravna regulativa Skladište: -Materijala -Gotovih proizvoda -Trgovačke robe -Alata i sredstava -Rezervnih delova Vrste skladišta prema šest najvažnijih kriterijuma Skladište sa: -Regalima -Paletama -Rezervoarima (kontejnerima) -Ormanima -Vitrinama -Sporedno Tehnička manipulacija skladišta -Kompjuterizovano ( on line vođenje) sa povezanim materijalnim i informacionim tokovima -Automatizovana tehnička manipulacija -Mehanizovano ili poluautomatizovano skladište. a) vlasnički status (vlastitio ili javno skladište). g) pozicija robe dok je uskladištena.

za rezervne delove .vreme potrebno za uskladištenje. 3.vrsta dopreme u skladištoma .učestalost dopremanja .za alat .za kancelarijske potrebe poslova Interni faktori Eksterni faktori . propisi o zaštiti od buke i drugim obavezama . nadzor i briga o zalihama . a što je uslovljeno proizvodima ( železnica. kao što su građevinski propisi.orijentisanje ka odredjenim putevima transporta.Arpad Černai. onečiščenje robe idr.mogućnost uklanjanja( npr.za trgovačku robu .Država pravna regulativa.broj uskladištenja u jedinici vremena . voda) . što proizilazi iz brige o robi) Slika 3 Logički aspekt izbora mjesta lokacije skladišta 1 (Izvor: Ehrmann. odredbe za opasne vrste robe.naročiti zahtevi vezani za uskladištenu robu . 1999) 9 . drum.za materijal . Seminarski Rad Logistika Skladištenja Faktori određivanja mesta lokacije sladišta koji su naročito bitni sa logističkog aspekta dati su u tabeli na sl.vrsta skladišnih jedinica .za gotove proizvode .broj artikala .mogućnosti snabdevanja energijom .težina i visina skladišnih jedinica .vrsta robe uzete sa skladišta . propisi u vezi sa čovekovom okolinom.maksimalni volumen skladišta . hemikalija.1 Faktori određivanja izbora mesta lokacije skladišta Vrste skladište po kriterijumu skladištenje robe .

Stepena. U praksi se pominje i peti stepen skladišta. Postoje četri nivoa upravljanja ili četiri stepena skladišta. Seminarski Rad Logistika Skladištenja 5. Sistem skladišta je identičan sa tehnikom skladišta (automatizovano ili poluautomatizovano skladište). Skladišta 4. Stepena. Osim toga. Skladišta 2. Sistem skladišta je identičan sa vrstom skladišta (sistematično ili haotično skladištenje). ova skladišta prihvataju (uzimaju) i specijalno nabavljen materijal. Stepeni skladišta Proces proizvodnje robe ili usluga u nekoj proizvodnoj organizaciji može da se prikaže raznim stepenima ili nivoima upravljanja protokom materijala. Skladišta 3. 10 . Zovu se još i skladišta za prodaju. Stepena. Stepena.Arpad Černai.To su skladišta na kraju procesa proizvodnje. koji je ograničen na posebne interese menadžmenta organizacije. Potrebna su za amortizaciju oscilacija na tržištu prodaje.Ovaj stepen. čiji je zadatak da permanentno obezbeđuju potreban materijal za proizvodnju i imaju na raspolaganju garantovane zalihe potrebnih materijala. 6.To su i međuskladišta ili paralelna skladišta namenjena za proizvdne oblasti. I u literaturi i u praksi vladaju različita shvatanja o tome šta čini sadržaj jednog sistema skladišta. odnosno finalna (konačna) skladišta. Proizvodna skladišta obavljaju sve funkcije skladišta. . . . Skladišta 1.To su dolazna ili ulazna skladišta. Najčešće su zastupljena sledeća mišljenja. ima funkciju skladištenja trgovačke robe. Sistemi skladišta Pojam sistem skladišta nema jednoznačne interpretacije. koji je mnogo obrađivan u literaturi. .

od ulaska do izlaska robe.sposobnost prilagođavanja raznim skladišnim vrstama robe. . Tehnički sistem skladišta Izbor određenog sistema skladišta koji sadrži određenu tehniku skladišta obavlja se prema određenim kriterijumirna. i mogućnosti iskorišćenja prostora za izgradnju . 11 .stepen automatizacije.smetnje (ili remetljivosti) tokom postupaka.mogućnosti da se realizuje fifo-princip "first in -first out" princip koji označava prvi u skladište. odnosno mogući nivo automatizovanosti. Seminarski Rad Logistika Skladištenja U suštini treba razgraničiti pojam skladišta kao funkcionalnog prostora od celokupnog sistema skladišta koji obuhvata sve procese u skladištu.vođenje kontrole zaliha.utrošak investicija (ulaganje). uzimajući u obzir tehniku i uređaje (postrojenja) pomoću kojih se obavlja protok materijala u skladištu. .mogućnosti dohvatanja pojedinih pozicija u skladištu.preglednost skladišta i skladišnih tokova. . . .zahteve (potrebe) za objektima skladišta. . .opasnosti od štete (oštećenja). 7. . prvi iz skladišta) . odnosno tehnički sistem skladišta. . Radi toga je potrebno posebno sagledati tehničku stranu skladišta.Arpad Černai.mogućnosti komisioniranja i . .mogućnosti funkcionisanja sistema zaštite skladišta. Kod odlučivanja o vrsti objekata (materijali ili robe) koje treba skladištiti koristi se niz kriterijuma koji uvažavaju: .zahteve za organizaciju skladišta.potrebe za personalom (zaposlenima u skladištu).mogućnosti pakovanja i prepakivanja. . .troškove skladišta.

12 . . kao i transportovanje u skladištu i iz skladišta do odredišta. Drugim rečima. Seminarski Rad Logistika Skladištenja V. Osnovne vrste sistema proračuna su: proračun robnih zaliha u skladištu. procene ulaza. informacioni tokovi kod svih drugih dispozicija materijala i robe. zaliha i prodaje robe vezane za skladište i inventura skladišta Na izbor sistema proračuna utiču: tokovi informacija u sistemu menadžmenta skaladišta.kontrolu tokova u skladištu po vrsti. potrebni su efikasan sistem upravljanja i odgovorno rukovođenje skladištem.nadzornu funkcija nad zalihama i . tačno po terminima.procese i operacije skladištenja materijala. . količini i vrednostima. Ti sistemi obuhvataju objektno orijentisane aktivnosti u različitim skladišnim proračunima. upravljanje skladištem podrazumeva aktivnosti planiranja. računovodstveni tokovi. Upravljanje skladištem Da bi se osiguralo besprekorno funkcionisanje u skladišta. VI. Ti sistemi imaju zadatak da optimalno organizuju: . obračun troškova u skladišnim funkcijama. Troškovi skladišta Utvrđuju se preko sistema proračuna u skladištu koji nisu specifično-logistički zadaci. i da se mogu planirati i izršiti po što je moguće nižim troškovima.Arpad Černai.proces upravljanja skladištem materijala. organizacije kontrole i rukovođenja navedenim procesima da bi se procesi i operacije odvijali bez smetnji.

.identifikacija i kontrola uskladištenja i iskladištenja pomoćnih skladišnih sredstava.dodeljivanje narudžbi za uskladištenje praznim fahovima.regulisanje tokova angažovanja ljudi i tehnike 13 . .vođenje evidencija svih količina artikala koji se uskladište i iskladište. .dodeljivanje narudžbi za iskladištenje utovarnim (skladišnim) jedinicama.Arpad Černai. .regulisanje celokupnih tokova u procesu transporta.primene uputstava za vožnju za regalne transporte. Seminarski Rad Logistika Skladištenja Kao pojedinačne (ili samostalne) funkcije sistema upravljanja i rukovođenja skladištem Kampf / Kuhnle navode sledeće ciljeve: .optimizacija redosleda narudžbi za uskladištenje i iskladištenje. . . .

Arpad Černai. Njihove troškove utvrđujemo preko sistema proračuna u skladištu. 14 . Ti sistemi obuhvataju objektno orjentisane aktivnosti u različitim skladišnim proračunima. Seminarski Rad Logistika Skladištenja Zaključak Iz predhodnog se vidi da je skladištenje robe povezano sa nabavkom i prodajom i da imaju veliki značaj za organizaciju proizvodnje. nabavke i prodaje. odnosno jednom riječju spremnost za proizvodnju.

wikipedia. mr Snežana Tadić „City logistika”. Izvor: http://hr. Korišćeni sajtovi: 1. Izvor: http://bestlogistika.2006. Ivović.Dr 3. Izvor: http://en.Beograd. Slobodan M.skripta”.2008. Izvor: http://hu.wikipedia. 2008. 2.com/2008/07/skladitenje. Poznavanje robe za menadžere u robnom prometu. Poslovno pravo. Seminarski Rad Logistika Skladištenja Literatura 1. Univerzitet BK. 4.blogspot. Fakultet Doboj.doc.html. Beograd. Slobodan Zečević. Univerzitet BK. Grujić R.wikipedia. Saob.org/wiki/Rakt%C3%A1roz%C3%A1s 4.org/wiki/Warehouse 3.org/wiki/Skladi%C5%A1te 15 . 2. Dr Vasiljević M. 1999.„Logistika u saobraćaju .Arpad Černai.. Beograd.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful