JAN MEKDONALD BESPUĆE

1. Tri dana je Doktor Alimanando pratio zelenka kroz pustinju. Pozvan prstom sačinjenim od aranžiranih zrna pasulja-pričanika, jedrio je pustinjom crvenog šljunka, pustinjom crvenog kamena i pustinjom crvenog peska u poteri za njim. I svake noći, dok je sedeo kraj vatre naložene ostacima mumificiranog drveta i unosio zapise u dnevnike, podizao se mesec-prsten, ta zakovitlana blistava struja veštačkih satelita, prizivajući zelenka iz dubina pustinje. Prve noći, meteori su svetlucali visoko u stratosferi kada je zelenko došao Doktoru Alimantandu. "Pusti me blizu svoje vatre, prijatelju, dopusti mi da se zagrejem, zakloni me, jer ja potičem iz toplijeg doba nego što je ovo." Doktor Alimantando mahnu zelenku da priñe bliže. Posmatrajući neobičnu, golu priliku, Doktor Alimantando je morao da upita: "Kakav si ti stvor?" "Ja sam čovek", reče zelenko. Njegova usta, usne, jezik bili su zeleni kao lišće dok je govorio. Zubi su mu bili sitni i žuti kao zrna kukuruza. "A šta si ti?" "I ja sam čovek." "Onda smo isti. Podloži malo tu vatru, prijatelju, daj da osetim plamen." Doktor Alimantando šutnu čvor sivog drveta i iskre umakoše visoko u noć. Nešto kasnije, zelenko reče: "Imaš li vode, prijatelju?" "Imam, ali pazim na nju. Ne znam koliko ću dugo prelaziti preko ove pustinje, niti hoću li pronaći vode bilo gde tokom putovanja." "Sutra ću te povesti do vode, prijatelju, ako mi večeras daš svoju čuturicu." Doktor Alimantando je dugo ostao nepomičan pod zatumbanim svetlima mesecprstena. Onda je otkačio jednu čuturicu sa ranca i dodao je zelenku preko

plamena. Zelenko je čuturicu iskapio. Vazduh oko njega svetlucao je, sa aromom zelenila, poput šume posle prolećne kiše. Onda je Doktor Alimantando zaspao i ništa nije sanjao. Sledećeg jutra, tamo gde je sedeo zelenko bio je samo crveni kamen kraj žara vatre. Druge noći, Doktor Alimantando se ulogorio, večerao i uneo zapis u dnevnik. Onda je sedeo, samo sedeo, ispunjen ushićenjem zbog kamene pustinje. Jedrio je, jedrio i jedrio, dalje od brda Deuteronomije, dalje od pustinje crvenog šljunka, pustinjom crvenog kamena, preko zemlje ponora i pukotina, nalik na okamenjeni mozak, preko pločnika od uglačanog kamena, izmeñu erodiranih tornjeva od tamnog vulkanskog stakla, kroz šume okamenjene već milijardu godina, niz vodene tokove suve već milijardu godina, kroz vetrom izvajane palisade od drevnog crvenog peščanog kamena, preko ukletih pljosnatih uzvisina, survavajući se preko tankih granitnih rubova u beskrajne odjekujuće kanjone, držeći se, razrogačen od strave, za svaki rukohvat dok su se promagneni levitatori upinjali da dasku za vetar održe u vazduhu. Bežao je pred dugim vetrom, jedrio je, jedrio i jedrio sve dok prve čiode večernjih zvezda ne bi probole nebo. Dok je sedeo tako i dok su laseri plavog usijanja grčevito trepereli u luku iznad njega, zelenko mu je ponovo došao. "Gde je voda koju si obećao?" upitao je Doktor Alimantando. "Posvuda je nekada bilo vode, i biće je ponovo", reče zelenko. "Ovaj kamen je nekada bio pesak, i biće ponovo pesak na plaži, za milion godina." "Gde je voda koju si obećao?" povika Doktor Alimantando. "Hodi sa mnom, prijatelju." Zelenko ga povede do ureza u crvenoj litici i tamo, u najdubljoj tami, žuborila je samotna, bistra voda koja je curkala iz pukotine u kamenu i padala u mali, tamni basen. Doktor Alimantando napuni čuturice, ali ne otpi. Plašio se da ne zagadi drevnu samotnu vodu. Tamo gde je stajao

zelenko, bledozeleni izdanci sada su izbijali iz otisaka njegovih stopala. Tada je Doktor Alimantando zaspao i te noći baš ništa nije sanjao. Sledećeg jutra, kraj žara vatre, tamo gde je sedeo zelenko, nalazilo se sparušeno sivo drvo. Treće večeri posle trećeg dana, kada je projedrio pustinjom crvenog peska, Doktor Alimantando je naložio vatru, ulogorio se i zapisao svoja zapažanja i razmišljanja u kožom uvezane dnevnike finim, delikatnim rukopisom, koji je sav bio u petljama i vijugama. Te večeri je bio umoran; prolazak pustinjom peska iscrpeo ga je i isušio. Isprva je osećao trnce ushićenja i peska nošenog vetrom dok je jahao na dasci za vetar naviše i preko, naviše i preko, naviše i preko nepreglednih talasa peska. Jahao je nad crvenim peskom i plavim peskom, žutim peskom i zelenim peskom, belim peskom i crnim peskom, talas za talasom za talasom sve dok ga talasi nisu slomili, iscrpeli i isušili, ostavivši ga izmoždenog da se suoči sa pustinjom sode, pustinjom soli i pustinjom kiseline. A iza tih pustinja, na mestu iza iscrpljenosti, nalazila se pustinja nepomičnosti, kao da je nastala iz tornjeva gradova sahranjenih milijardu godina pod peskom, ili iz tornjeva gradova koji će se roditi i stajati tu tek za milijardu godina. Tamo, u srcu pustinje, Doktor Alimantando se zaustavio, i pod nebom ogromnim i ispunjenim signalnim svetlima Jedrenjaka koji je pristizao do ruba sveta, zelenko mu je došao treći put. Čučnuo je na pete iza ruba svetlosti vatre, crtajući prilike kažiprstom u pesku. "Ko si ti?" upita Doktor Alimantando. "Zašto me pohodiš noću?" "Mada putujemo različitim dimenzijama, i ja sam, kao i ti, putnik u ovom suvom i bezvodnom mestu", reče zelenko. "Objasni to o 'različitim dimenzijama'." "Vreme i prostor. Ti prostor, ja vreme." "Kako je to moguće?" uzviknu Doktor Alimantando, koji se strasno zanimao za vreme i temporalnost. Zbog vremena je i bio oteran iz svog doma na zelenim obroncima Deuteronomije. Susedi koji nisu mogli da trpe njegovu bezazlenu i

kreativnu ekscentričnost u svom tesno definisanom svetu krava, daščanih kuća, ovaca, utrapljene stočne hrane i belih plotova, obeležili su ga kao 'demona', 'čarobnjaka' i 'decoždera'. "Kako možeš da putuješ kroz vreme, da činiš ono što ja već godinama težim da postignem?" "Vreme je deo mene", reče zelenko, uspravivši se i otresavši telo vršcima prstiju. "Tako sam naučio da ga kontrolišem kao što sam naučio da kontrolišem i bilo koji drugi deo svog tela." "Možeš li toj veštini naučiti drugoga?" "Tebe? Ne. Tvoja boja je pogrešna. Ali mislim da ćeš jednog dana dokučiti i drugačiji put." Srce poskoči Doktoru Alimantandu u grudima. "Kako to misliš?" "To ti treba da zaključiš. Ja sam ovde samo zato što budućnost tako zahteva." "Suviše dobro postavljaš zagonetke za mene. Reci šta misliš. Ne mogu da trpim sopstvenu glupost." "Ovde sam da bih te poveo tvojoj sudbini." "O? Tako?" "Ako me ne bude ovde, odreñeni nizovi dogañaja neće se zbiti; to su zaključili moji drugovi, jer oni mogu potpuno da manipulišu vremenom i prostorom, i oni su me poslali da te povedem tvojoj sudbini." "Budi odreñeniji, čoveče!" uzviknu Doktor Alimantando, prasnuvši onako prek. Ali svetlost vatre zatreperi, jedra lañe 'Prezidijum' koja su ispunjavala nebo zasvetlucaše na sjaju iščezlog sunca, i zelenko nestade. Doktor Alimantando ostade da čeka zaklonjen svojom daskom za vetar, da čeka sve dok mu vatra nije zgasnula u jarki crveni žar. Onda, kada je shvatio da se zelenko te noći neće vratiti, on zaspa i usnu čelični san. U tom snu titanske mašine boje rñe gulile su kožu pustinje i polagale gvozdena jaja u njeno osetljivo meso. Iz jaja su se izlegale koprcave metalne larve, gladne hematita, magnetita i nefrita. Čelični crvi sazdali su sebi visoko gnezdo od dimnjaka i peći, grad izbljuvanog dima i

šištave pare, zvonkih čekića i letećih varnica, reka belog istopljenog čelika i pulpastih belih trutova koji su služili crvima. Sledećeg jutra, Doktor Alimantando se probudio i video da se vetar tokom noći pojačao i prekrio dasku peskom. Tamo gde je zelenko čučao na rubu svetlosti vatre, nalazio se napukli kamen zelenog malahita. Vetar je ojačao i poneo Doktora Alimantanda dalje iz srca pustinje. Udisao je vazduh oštar poput vina i osluškivao prasak vetra u jedrima i šapat vetrom nošenog peska koji je tekao dalje od njega i bežao mu. Osećao je kako mu se znoj suši na koži, a so ga je pekla i usecala mu se u lice i šake. Jedrio je, jedrio i jedrio, čitavo jutro. Sunce samo što je stiglo do zenita, kada je Doktor Alimantando ugledao svoju prvu i poslednju fatamorganu. Linija čistog, sjajnog srebra protezala se pravo kroz razmišljanja o vremenu i njegovim putnicima; najčistije srebro jarkog sjaja protezalo se pravcem istok-zapad iznad linije niskih brežuljaka koja kao da je obeležavala kraj pustinje peska. Prilazeći bliže, Doktor Alimantando je razabrao tamne senke u srebrnom sjaju i zeleni odsjaj, kao od nekih zelenih stvari koje tamo možda rastu. Varka suvog uma, rekao je sebi, podigavši lebdeću dasku za vetar naviše, kroz jedva vidljiv prolaz izmeñu litica punih pećina, ali dok se približavao vrhu uspona uvideo je da to nije bila varka suvog uma, niti bilo kakva fatamorgana. Sjaj zelenila zaista je bio sjaj zelenog rastinja, senka je bila tamna silueta neobične kamene izbočine koja je na vrhu nosila mikrotalasni relejni toranj načičkan antenama kao perjem, a linija srebra bila je upravo to: dva železnička koloseka od šina standardnog promera, koje su blistale na suncu. Doktor Alimantando je neko vreme hodao po zelenoj oazi prisećajući se mirisa zelenila, izgleda zelenila, osećaja zelenila pod tabanima. Sedeo je i slušao žubor vode koja je tekla kroz kaskadni sistem malih kanala za navodnjavanje, kao i strpljivo kloparanje, škripu pumpi na vetar koje su je izvlačile iz nekog sloja podzemne vode. Doktor Alimantando se poslužio bananama, smokvama i narom i ručao je smrknuto u senci pamukovog drveta. Bilo mu je drago što je došao do

kraja surove pustinjske zemlje, a opet, duhovni vetar koji ga je nosio tim izdvojenim krajevima zamro je u njemu. Sunce je sijalo na oazu ispunjenu zujanjem pčela, a Doktor Alimantando je utonuo u lenji, udobni dremež. Posle ko zna koliko vremena, probudi ga ubod krupnog peska na obrazu. U jednom lenjom trenutku, zatvorenih očiju, značenje toga mu je izmicalo. Onda ga uviñanje tresnu kao čekić meñu oči. On se naglo uspravi, uzdrhtavši do dna duše od naleta čistog užasa. U svojoj žurbi, zaboravio je da priveže dasku za vetar. Nošena sve jačim vetrom, neprivezana daska poskakivala je i nadletala suvu ravnicu. Bespomoćan, Doktor Alimantando je posmatrao kako njegovo jedino sredstvo izbavljenja jedri dalje od njega preko Visoravni. Posmatrao je svetlozeleno jedro sve dok nije nestalo kao mrlja na horizontu. Onda je dugo i glupavo stajao i pokušavao da smisli šta da radi, ali nije mogao da misli ni na šta osim na tu podrugljivu, skakutavu dasku za vetar. Izgubio je svoju sudbinu, pustio je da odjedri od njega na vetru. Te noći, zelenko će istupiti iz vremena da bi razgovarao sa njim, ali njega neće biti tamo zato što je propustio sudbinu i svi ti nizovi dogañaja koje su veliki umovi zelenaka predvideli nikada se neće zbiti. Sve je nestalo. Zgañen glupošću i mučninom, Doktor Alimantando je spustio ranac i ponadao se izbavljenju. Možda će prugom naići neki voz. Možda će moći da prepravi neki mehanizam u relejnom tornju kako bi poslao svoj poziv za pomoć preko vazdušnih talasa. Možda bi vlasnik ovog plodnog, zelenog, varljivo blagog mesta mogao da mu pomogne. Možda... Možda. Možda je sve to samo san, dremež iz koga bi mogao da se probudi i zatekne svoju izlupanu dasku za vetar kako lebdi kraj njega. Posle 'možda' sledilo je 'samo da'. Samo da nije zaspao, samo da je privezao to uže... Samo da. Podzvučna tutnjava od koje škripe kutnjaci zatrese oazu. Vazduh zatreperi. Voda zadrhta i prosu se u kapljicama sa lišća biljaka. Metalni relejni toranj se zatrese i Doktor Alimantando preneraženo skoči na noge. Kao da je došlo do

nekog poremećaja ispod pustinje jer je površina ključala i napinjala se kao da se neki ogromni predmet tumba i okreće duboko ispod nje. Pesak se nadu u veliki crveni plik i prsnu, u bujicama iskliznulih krupnih zrna, da bi otkrio ogroman predmet nalik na kutiju, jarkonarandžastu, sa blago zaobljenim ivicama, koja se pomaljala ispod Velike Pustinje. Na njenim kao planina visokim bokovima nalazila se reč ROTEH, ispisana crnom bojom. Privučen kobnom ljubopitljivošću, Doktor Alimantando priñe bliže rubu litica. Narandžasta kutija, velika kao kuća, nalazila se na pustinjskom tlu i moćno je zujala. "Orf", šapnu Doktor Alimantando, dok mu je srce lupalo od strahopoštovanja. - Dobar dan, čoveče! reče iznenadni glas u glavi Doktora Alimantanda. "Šta?" zaskiča Doktor Alimantando. - Dobar dan, čoveče. Izvinjavam se što te nisam spremnije dočekao, ali, vidiš, na umoru sam, i taj proces mi zadaje velike muke. "Molim?" - Ja umirem; moji sistemi otkazuju, kidaju se kao konci, moj nekada titanski intelekt hrli prema idiotluku. Pogledaj me, čoveče, moje divno telo je puno ožiljaka, plikova i mrlja. Umirem, napušten od svoje braće, koja su me ostavila da umrem u ovoj groznoj pustinji umesto na rubu neba kako priliči jednom orfu, štitova spuštenih tako da plamtim u kratkoj zvezdanoj slavi u gornjem sloju atmosfere. Neka su prokleta ta neverna braća! Kažem ti, čoveče, ako je to ono do čega je došao mlañi naraštaj, onda mi je drago što napuštam ovo postojanje. Samo da to nije tako nedostojanstveno. Možda mi ti možeš pomoći da umrem dostojanstveno. "Da ti pomognem? Tebi? Pa ti si orf, sluga Blažene Gospe, ti bi trebalo da pomogneš meni! Kao ti, i ja sam napušten ovde, i ako mi neko ne pomogne, moja propast uslediće ubrzo posle tvoje. Ovde me je ostavila ćudljiva sudbina, izdalo me je sopstveno prevozno sredstvo." - Imaš noge. "Sigurno se šališ."

čoveče.. a onda više neću odgovarati. ne gnjavi me svojim sitnim potrebama. a još manje zvanično. čoveče. okruženje koje sam pripremio teško je i surovo.Kakva god da ti je sudbina.. Prodorno zujanje naglo prestade. "Čuvar komunikacionih sistema: postoje veliki dogañaji koje moram pokrenuti drugde!" . ali ti možeš ostati ovde dok ne naiñe voz i ne odveze te nekuda. ali mi nismo ništa manje smrtni od tebe. da umre?" . Ne mogu te otpremiti sa ovog mesta. a posle moje smrti imaćeš pristup svoj opremi koja se u meni nalazi. tvoje prisustvo je ovde neplanirano. ona se mora od sada odvijati odavde. jedan ROTEH-ov modul za inženjering životne sredine. E sad.Odgovoriću još na to pitanje. "Da umreš? Umreš? Kako može jedna mašina.Čuvar komunikacionih sistema." . budi ljubazan. to što ti hoćeš da budem.Žao mi je. "Dvadeset osam meseci?" . Priznajem.. smem li ja da obratim pažnju na svoje? "Ali. ali održaće te i pomoći da preživiš. Život jednog orfa je dug. Petstogodišnji Plan ne dopušta stanište u ovom mikrookruženju za još šest godina. ako si sasvim završio sa gnjavažom i sopstvenim mukama. na mestu koje sam ja stvorio. "A kada će to biti?" . ja sam star skoro sedam stotina godina. I ti i ja ćemo ostati ovde. Doktor Alimantando zadrža dah u iščekivanju sve dok to nije počelo da mu smeta.Za dvadeset osam meseci.Čoveče. poštedi me cviljenja i dopusti da umrem dostojanstveno. A sad.. ti me moraš odvesti odavde! Moja sudbina nije da budem. jedan orf. Istina. ali orf je ležao i dalje nepromenljiv i .. daj mi mira i predaj moju dušu u ruke Naše Gospe od Tarzisa. ali to je prognoza Petstogodišnjeg Plana. ne mogu otpremiti ni sebe. Ja ti više ne mogu pomoći. A sad.

jer ovo sporo onesposobljavanje. njihov brat na samrti bacao je džinovske ljubičaste senke na pesak." . Doktor Alimantando istraživao je malo kraljevstvo. Tamo gore. On požuri preko još toplog peska prema zujećem licu grdosije. otprilike veličine novčića od jednog centavosa. Pronašao je izuzetno lepe pećine kojima je bila prošarana kamenita izbočina sa mikrotalasnim relejom. a delovi moćnog tela orfa izbijali su napolje i uvlačili se unutra. a da to nije ni znao. . pomozi mi. . bezosećajni orfovi kotrljali su se i tumbali. čoveče! Ovo sa umiranjem nije tako lako kao što sam zamišljao. zaklonivši oči pred sjajem reflektora. Odmotao je vreću za spavanje da bi se izvetrela i otišao da nabere večeru. ne da se istrpeti. Prvi dragulji meseca-prstena sijali su na nebu.povikao je. "Ljudska bića vrlo lako umiru. Doktor Alimantando je večerao bez apetita i otišao na spavanje. Siñi do mene. a ne ljudsko biće". probudi ga snažan glas.Zašto neko ne može da umre onda kada to poželi? Pomozi mi. "To je zato što si mašina.Dabogda istruleo ROTEH! . čoveče. rukotvorinu koju mu je orf zaveštao. Doktor Alimantando požuri kroz mrkli mrak pećina da bi video šta se dešava. njih je Doktor Alimantando odabrao za svoj dom. U tišini punoj poštovanja. viknu Doktor Alimantando. otvarali i zatvarali. Njegova oskudna imovina izgledala je trivijalno u velikim okruglim pećinama. Čudne stvari.Pomozi mi. U zamci zemlje i gravitacije. zauvek uhvaćeni u činu padanja. zraci reflektora-tragača probadali su tamu. Noćni vazduh zujao je od energije. Pomozi mi! I tako se Doktor Alimantando smandrljao bosonog niz tešku stazu koju je načinio tog jutra.nepromenjen na crvenom pesku. Tamna tačka pojavila se na glatkom metalu. . Spuštao se mrak. Shvatio je da mora da je prejedrio preko zakopanog orfa. U dva minuta do dva. čudne stvari. siñi do mene i ja ću ti pokazati kako mi se možeš smilostiviti. čoveče. ovo mehaničko propadanje. Orf oseti Doktora Alimantanda koji je drhtao u svojoj spavaćici i prostreli ga reflektorima kao sveca-mučenika.

zar starost više ne izaziva poštovanje meñu vama.. čoveče. životno zujanje orfa poče da jenjava i zamire. Dok se velika mašina opuštala u smrti. na uzdignute skele pumpe na vetar. veoma sporo. Dodirni tačku. a zatim na odeljke dok je Doktor Alimantando gradio nove solarne kolektore. Ujutro je otišao da očerupa telo orfa koga je ubio. Dan za danom. star koliko i ova zemlja po kojoj hodaš. Doktor Alimantando je obožavao domišljatost. pumpe za navodnjavanje. naročito sopstvenu. ne želim ništa drugo do da me nema. poletom ispunjenog i krajnje prijatnog rada. prešao je na probijanje prozora u zidovima pećina i zastaklio neuporedivi pogled na Veliku Pustinju plastikom iz orfove fabrike za polimerizaciju. star sam sedam stotina godina. varioci metana.. Onda. posle pet dana mahnitog. Uradi to. Kada je bio potpuno siguran da je orf mrtav. da bi prestalo i nestalo u tišini Velike Pustinje. Svaka nova poboljšana sprava oduševljavala ga je danima. Pročeprkao je po utrobi mašine da bi isekao komade mašinerije od kojih su se mogli napraviti dobri automatski kultivatori. čoveče. sistemi prskalica.Ovo je aktivator uništenja mojih sistema. ljudima." . . Pomozi mi. sve dok na kraju ne bi načinio novu. veoma postepeno. uz izvesne poteškoće. Uradi to. električne grejne ploče.Čoveče. Svi moji sistemi će se pogasiti. u ovo degenerisano doba? Poštuj moje želje. sve sa malo rada i domišljatosti. sva moja kola stopiće se i ja ću umreti. Raščerečio je leš i odneo ga komad po komad uz litice do svog novog doma. zabrinut i sa osećanjem krivice zbog onoga što je učinio. "Ne znam. Dodirni ga i ja ću prestati da postojim. komore i odeljci otvarali su se i otkrivali čudesne mehanizme njene unutrašnjosti.. njeni mnogobrojni paneli. Obezbedivši energiju i toplu vodu. Doktor Alimantando se odvukao natrag u krevet. paneli za osvetljenje. Doktor Alimantando dodirnu tamnu tačku i ona smesta izblede u topao narandžasti metal. Od toga je sačinio. solarni kolektor u obliku romba pet puta viši od njega i postavio ga. orf je bio svoñen na jadnu ljušturu.

I tako. zahvaljujući svom proučavanju znao je da mnogo staza vodi kroz predele vremena i paradoksa kojima se može doseći njeno odredište. da živi životom plodne usamljenosti na vrhu pustinjskog tornja. kako bi ostala izuzetna. da bi sa poslednjom kapi iz boce podigao čašu i nadenuo ime svemu što je mogao da vidi. Jer shvatio je da je sudbina nešto nedokučivo. i seo da posmatra veliku pustinju sve dok voz nije prešao preko istočnog horizonta. tako jako da je Doktor Alimantando. tehnološko skrovište pustinjaka. Onda je nasuo sebi čašu graškovog vina. zapisao je svoja razmatranja na zidovima pećina crnim ugljenom. i još jednu. pa još jednu. Sve je to Doktor Alimantando učinio. a onda je jedne noći olujni vetar dunuo zaista jako. jednog jutra. na svom krevetu domaće izrade. Gledao je dugo kroz svaki prozor. Sačekao je da voz bude dovoljno blizu da može da pročita naziv Železnica Vitlejem Ares. i to sedam meseci ranije. ubrzo pošto je prvi voz u istoriji prošao kroz Vaseljenu Doktora Alimantanda. sa četiri prozora koji su gledali u sva četiri smera kompasa. i pošto je oskudevao u hartiji. a onda se popeo u najvišu odaju svoje kuće. u sobu za osmatranje vremenskih prilika. i još jednu. jer zar nisu sudbina i odredište ista reč pisana drugim slovima? Ovo je bila njegova sudbina. Mogao je da se seti i gorih stvari. Doktor Alimantando je preobrazio oazu u iščekivanju u pravo. o vremenu. u privatni svet nepoznat čak i onima koji su sazdali svet.potom na ploče. kao od žive. Ali kroz njenu smrt. prekrivao je zid algebarskim izrazima i teoremama simbolične logike. bila je za njega toliko opčinjavajuća da ju je posećivao veoma retko. kosti mrtve mašine nestale su kao neki drevni grad ispod nanosa peska. prostoru i smislu života. a onda je jednog popodneva ugledao paru voza na zapadnom horizontu i shvatio da je orfovo obećanje ispunjeno. Ujutro. drhtao sklupčan u vreći za spavanje. gde čovek može dugo i duboko da razmišlja o sudbini i gustini. popeo se sa bocom graškovog vina do sobe za osmatranje vremenskih prilika. Godinu i jedan dan. Najviša pećina. . udobno.

zapleo je jezikom. pronašli su ga u Ksipotlu. Pronašli su ga u Telfersonu. ali on je i dalje pumpao pumpao pumpao tu smešnu ručnu dresinu kilometrima i kilometrima i kilometrima kamena i plamtećeg crvenog peska. A možda i nije. bolno. Na šakama je imao plikove od vrele ručke i zaliha vode mu se smanjivala."Bespuće". Gospodin Jerihon pumpao je ručku dresine kroz šume i ravnice. pronašli su ga u Namanga Petlji. Pumpao je kroz doline i metropole. Možda je igla ubice bila prikladnija. pokrenuo dresinu. uključujući i njegovog ožaljenog . Gospodin Jerihon je zgrabio ručku još jednom i polako. Pumpao je kroz pirinčana polja i voćnjake. privukavši sve poglede na sebe. On je bio najmlañi Paternoster ponikao iz Egzaltirane Loze i bila mu je potrebna uskladištena mudrost njegovih predaka. Tako nije trebalo da umre jedan Paternoster Egzaltiranih Porodica. Pumpao bi to ručno vozilo do ivice sveta i preko ako bi ga to sakrilo od ljudi koji su želeli da ga ubiju." I to ostade Bespuće. iskapivši poslednju čašu graškovog vina. a čak je i on imao poteškoća da pronañe Ksipotl. ali očajanje i pustinja bili su jedino što je preostalo gospodinu Jerihonu. tvrd i crn kao uglačani koren nekog pustinjskog drveta. a onda šestog dana to više nije bilo neophodno. zadrti čovek. iako je Doktor Alimantando shvatio kada se otreznio da uopšte nije mislio na Bespuće. Nije se radovao umiranju na kamenju i plamtećem crvenom pesku. Bio je tvrdokoran. "Ti si Bespuće. Tako je kazao Džim Jerihon. Pet dana je gledao preko ramena. Tako je kazivala i sveukupna mudrost njegovih Egzaltiranih Predaka koji su se tumbali u limbočipu usañenom u njegov hipotalamus. močvare i planine. Bio je strpljiv. Sada je pumpao kroz Veliku Pustinju. 2. već na Odredište. Bio je to očajnički potez. On je bio mali. a gospodin Jerihon je istog sata otišao odatle. da se otisne preko Velike Pustinje. pošto su ubice u gradskoj odeći sišle sa voza. bezvremen i nepokolebljiv.

Gospodin Jerihon nije bio prvi. . ucena. ropstvo: hiljadu i jedna privredna mogućnost. Zatvorio je oči pred jarkim sjajem sunca i usredsredio se. On usmeri vid onako kako ga je učio Paternoster Avgustin. rečima saveta. Glasovi Egzaltiranih Predaka bučali su u njemu kao vrane u katedrali. ali je takoñe izazvala njegove rivale da odustanu od sitnih trvenja i udruže se kako bi uništili njega i njegovu Porodicu. I on ih je zaista iskoristio. Stanište. da bi preživeo prvih nekoliko meseci na svojoj funkciji. mogao je da razabere majušne čiode svetla. sunčeva svetlost u odsjaju na solarnim pločama. pokušavajući da iz nadbubrežne žlezde istisne noradrenalinski nalet koji bi mu dao snagu da nastavi dalje. iznuñivanje. zaključila je nagomilana mudrost Egzaltiranih Predaka. moći će da nastave meñusobne sukobe. Ručka se podiže. Ručka se spusti. narkotici. rečima ohrabrenja. Zeleno na crvenom i solarne ploče. Gospodin Jerihon zastade da obriše slani znoj sa čela.neposrednog prethodnika. Paternostera Vilema. rekli su. kocka. snaga mu je bila na izmaku. Drskost njegove kriminalne smelosti možda je nagonila javnost na zastajanje daha od izbezumljenog divljenja. gospodin Jerihon ugleda načas zeleni treptaj na bliskom horizontu.Privreda u razvoju. rečima prezira. Time potpomognut. Komplementarno zeleno na crvenom. Kada se ponovo uspostavi mir. Žmirnu. gospodin Jerihon još jednom zgrabi ručku. Dresina se pokrenu uz škripu. rečima prekora. Zeleno. I nastade muk. "Umuknite!" zaurla on na jonski plavo nebo. obrisa znoj koji mu je pekao oči. ali je bio najbolji. hiljadu i jedna mogućnost za posao koja se da iskoristiti. zagleda se podrobnije. Dok se podizala. Ručka se spusti. Egzaltirani Preci nagnali su ga da se preseli iz Metropolisa u Novi Svet. Osnažen svojim poricanjem. Čak i uz pomoć Damanskih Disciplina. jer iskorišćavanje je i bilo svrha postojanja Egzaltiranih Porodica: zločin. Ručka se podiže. porok. . fokusirajući ga na granice izmeñu predmeta gde razlike postaju očigledne. kompjuterske prevare. Gospodin Jerihon zgrabi ručku sa obnovljenim poletom. korupcija.

Ta dva predmeta. svuda. dobro. Džejmson Jerihon je za sobom ostavio dom. Još dok se njegovo carstvo rušilo oko njega u orgiji bombardovanja. Sledeći put znaće da tako ne postupi. U njega je bio umotan pištolj na igle sa rukohvatom od ljudske kosti. sve što je ikada voleo i sve što je ikada stvorio. Džejmson Jerihon je imao novi identitet. tradicionalno oružje časti meñu Egzaltiranim Porodicama. bila su jedine stvari koje je gospodin Jerihon uspeo da ponese sa sobom u Noći Uništenja. A oni su sa svoje strane potcenili Džejmsona Jerihona. ako su mislili da će on pred njima pasti. ženu. Žalosno ih je potcenio: oni nisu bili tupani i sitni parohijski kriminalci kakvim ih je smatrao. Drugi je bila varljivo mala kožna torba. U njoj se nalazilo tri miliona dve stotine pedeset hiljada Novih dolara u hartijama od vrednosti Ujedinjene Banke iz Ravnodnevice. Jedan je bio svileni šal sa kockastim šarama. Njegovo osoblje umiralo je svuda unaokolo. onda. Podigao je samo ono što je sada ležalo u njegovoj crnoj 'Gledston' torbi kada su Paternosteri provalili da je njegova smrt bila falsifikovana (neki jadni dvojnik. U deliću trenutka pre nego što su virusni programi razorili njegovu mrežu podataka i pretvorili je u proteinsku supu. decu. radiće sam. Aktivirao je plan za slučaj bekstva. Džejmson Jerihon je preneo sedam miliona dolara na depozitne račune lažnih kompanija u bankarskim filijalama pedeset gradića širom severne polulopte planete. paljevina i ubistava. u krupnim apoenima. U deliću-delića-delića sekunde pre nego što su državni revizorski programi upali u njegovu kreditnu matricu. . Tako mu je nalagala čast. Sada je bežao preko Velike Pustinje na ukradenoj dresini Železnice Vitlejem Ares u potrazi za poslednjim mestom na svetu gde bi iko pomislio da ga potraži.Meñu nogama su mu se nalazila dva predmeta. od onih koje su nekada zvali 'Gledston'. gospodin Jerihon je zastao na trenutak kako bi se divio delotvornosti svojih protivnika. ali posao je posao) i poslali ubice i tragačke programe za njim. Njegovi neprijatelji udarili su svi odjednom. zajedno sa odećom na leñima i cipelama na nogama.

pa su smatrali da je čitava planeta njihova i bili su prilično netrpeljivi prema pridošlicama." "Alimantando". veoma mrk. ali treba mi neko . krompir. "Čujte. reče gospodin Jerihon. razno bilje.. Kukuruz. Meñu samim prvim naseljenicima. pasulj. u želji da stekne prednost. izuvijane brkove. Nije bilo impresivno. Imao je dugačke. Alimantando je bilo ime iz Deuteronomije: osetljivi ljudi. "Alo!" viknu gospodin Jerihon iz sveg glasa. matoka. Jedan pustinjski soko zakrešta sa vrha mikrotalasnog tornja. Egzaltirani Preci se saglasiše. mršav čovek. najmoćnijem gradu od svih. šargarepa. Tu ga niko nikada neće tražiti. "Drago mi je što smo se sreli". reče gospodin Jerihon svima u sebi. "Aloooo.." Nešto kasnije. beo i sladak. Izgledao je podozrivo. A opet. spanać. reče visoki.. straćara od grubog ćerpiča oslonjena uz visoku crvenu stenu istačkanu prozorima." Dva muškarca se nakloniše jedan drugom prilično kruto. luk. visok. reče gospodin Jerihon. Tu je bila jedna kuća.Bližilo se veče kada je gospodin Jerihon stigao do staništa.. "Doktor. "Aloooooo. On siñe sa škripave dresine da bi natopio plikove vodom u valovu kraj kuće. izuzev crvenih brda na južnom horiozontu. Nije postojalo ništa od čega bi mu se glas odbio. sama izolovanost tog mesta veoma je impresionirala gospodina Jerihona." Nije bilo odjeka. samo sam u prolazu. jam. Voda je tekla crvenkasta kroz kanale za navodnjavanje izmeñu parecela. ti Deuteronomaši. "Lepo će poslužiti". pregršti solarnih kolektora i pumpi na vetar. mršavi kožni čovek. sa jednim mikrotalasnim relejnim tornjem. "Zovem se Jerihon". kao koža. gradu-prstenu. Ovlažio je crvenu maramicu i nakvasio vrat toplom vodom dok je u mislima nabrajao proizvode iz bašte. koji je odrastao u Metropolisu. neka prilika pojavi se iz niske straćare od ćerpiča. kao i sa mnoštvom blago zapuštenih zelenih bašti. ne za čoveka koji je navikao na velike arhitektonske vidike drevnih gradova Velike Doline. prilično nesigurno.

Slegnuo je ramenima." "Šta to istražujete?" "Pravim zbirku hronodinamičkih teorija. tako da je sada bilo toliko blizu pionira da je čak i Rael Mandela. "Stiže prljavo vreme". proklet darom pragmatizma.mesto gde bih prespavao. prema zapadnom horizontu i primetio prljavožutu boju neba. Nalazim se usred veoma važnog istraživanja i voleo bih da me ne uznemiravate u razmišljanju." Egzaltirani Preci izbaciše prikladan odgovor na površinu uma gospodina Jerihona. "Koliko mislite da se zadržite?" "Samo jednu noć." U podozrivom pogledu doktora Alimandanda zaiskri poštovanje. malo vode." I gospodin Jerihon ostade tu samo jednu noć. Samo sam u prolazu. tri dana od jutra kada je Deda Haran okrenuo levo oko. "Vidite. ali ona je potrajala dvadeset godina. i Čen Cuovog trostrukog paradoksa. Samo jednu noć. krov nad glavom. poput Vebenerovih postulata o sinhronosti. ja sam veoma zauzet čovek. 3." "Sigurno?" "Prilično sigurno. Možete li mi pomoći?" Doktor Alimantando je zagledao nezvanog gosta. Tri dana je bežala pred olujom. svoje oko za vremenske prilike. "A. shvatio da ne postoji mugućnost da mu izmaknu i da je jedina nada za njegovu porodicu da pronañe neko sklonište pre nego što ih ne proguta prašina. malo hrane. i prljavo vreme je stiglo i približavalo se neprestano. rekao je on. Oluja je sada bila blizu i šinska laña bežala je pred njom punim jedrima ne bi li ukrala svaki kilometar udaljenosti od ključanja mrkog oblaka prašine. .

povešaše i poslednju maramicu jedra tako da je šinska laña zujala i pevala po pravim čeličnim šinama. bila kazna za to. Onda naredi da se jedra skupe. dakle. šta možeš da vidiš?" Deda Haran uperi svoje oko za vremenske prilike duž geometrijski savršene linije i u vrtlogu prašine i jari koja je nagoveštavala oluju. povodeći se. Tada nije oklevao. Šinska laña zadrhta i izgubi nešto od svoje strmoglave brzine. dok se vozilo na vetar ljuljalo i njihalo. koze i lame preplašeno su meketale. "Osećam miris. "Tamo ima nečega". dok bi je pomeranje na drugu poslalo preko Velike Pustinje do praznih prostora Severne Argire i Transpolarisa. Pre četiri dana. a nozdrve bile raširene kao u preplašene srne. što raste. U prikolici sa opremom. Rael Mandela je zurio zaprepašćeno u lepetanje rita od tkanine jedra. reče ona glasom koji se podvuče ispod krika vetra i žica. Prasak vetra dohvati glavno jedro i pocepa ga po sredini. Njegove mape i karte bile su neumoljive. ali oči su joj izgledale odsutno. sve bliža i bliža. grabeći palamar koji je zujao. a Deda Haran i mila. Pri tom se još tri jedra pocepaše sa praskom nalik na pucnjeve iz puške. Bio je gord. izbor je bio jednostavan. prelepa Eva Mandela. u Marčison Fletsu. Ovo je. Onda Eva Mandela ustade. ti imaš oko za to. Iza. tamo ima nečega zelenog. Stomak joj se nadimao u trudovima. gradi novu zemlju sopstvenim rukama. još brže!" povika on. Harane. oca i neroñeno dete preko Velike Pustinje. Rael Mandela ponovo ošamari u mislima sam sebe zbog preke odluke da povede ženu. palamari odapinjali i vrištali. ROTEH-ovi kartografi nisu označili nikakvo stanište hiljadu kilometara duž ove pruge."Još brže. u naseljene zemlje Deuteronomije i Velikog Oksusa. Osećao je zadovoljstvo pri pomisli o sebi kao o smelom pioniru koji osvaja nove prostore. sušto oličenje supruge. Grede su krckale. zakotrljana mrka prašina kuljala je po tlu. a svinje grebale po rešetkama svojih kaveza. u poodmakloj trudnoći. Pomeranje poluge skretnice na jednu stranu poslalo bi njegovu porodicu južno. .

pre nalik na putujući karneval zahvaćen provalom oblaka nego na pionire koji osvajaju nove zemlje. i još toga. nosi i spusti. "Još jedara!" Deda Haran je žrtvovao drevni porodični barjak od najfinije svile iz Novog Merioneda kojim je nameravao da ponosito proglasi sinovljevo kraljevstvo u zemlji iza pustinje. štofovi. Doktor Alimantando i gospodin Jerihon potrčaše da pomognu pri istovaru provijanta. Dok je šinska laña mahnito kočila u mlazu krikova. Dok su radili.on ugleda ono što je Eva Mandela namirisala: mehur zelenog rastinja. visoku metalnu kulu i nekoliko solarnih kolektora u obliku romba. ekseri. škripe i varnica. Vetar dohvati šinsku lañu koja malo zadrhta i malo poskoči pa. mašine. . dok su mu krpe jedara lepetale oko ušiju. vetar je narastao u prkosni krik i ispunio vazduh letećim iglama prašine. "Naseobina!" viknu on. i sve je to bilo zajedno podignuto na katarku. nosi i spusti. porodica Mandela jurnu po šinama prema utočištu. a Eva Mandela svoju venčanicu od krem organdina i najfinije podsuknje. Rael Mandela je žrtvovao šest listova nezamenljive plastične solarne oplate. alati. Doktor Alimantando ih pozva prstom umotanim u tkaninu i povede u toplu. sve bez ijedne izgovorene reči. korenje. "Naseobina! Spaseni smo!" "Još jedara!" zaurla Rael Mandela. predmeti za domaćinstvo. Doktor Alimantando i gospodin Jerihon ugledali su šinsku lañu još dok je bila daleko. mehaničko dizanje i nošenje bilo je prilično zastrašujuće: stoka. "Gde možemo to da stavimo?" vrisnu Rael Mandela. glava i šaka umotanih u debele krpene turbane. semenje. čiode i boje. zavrtnji. Oni su se suprotstavili prvim naletima i udarima uskovitlane prašine da bi svili nežne latice solarnih kolektora u čvrste pupoljke i uvukli pernate antene i tanjire u relejni toranj. lišenoj ličnih posebnosti. suvu pećinu. tipičnoj za ljude koji su zajedno proveli mnogo vremena u usamljenosti. parče raznobojne tkanine koja leti pred frontom oluje. materijali. Radili su u nemoj sinhronizaciji. Za Evu Mandelu njihovo neumorno.

tumarala. Tu rupu delio je sa mnogo drugih ljudi. U istom trenutku Eva Mandela je počela da se poraña. tako da je njegova desnoruka racionalnost prešla u sina. Oni su bili prvi prirodni grañani Bespuća. njene podsuknje. rekao je detetu u levoj. nošeni vetrom koji bi čoveku strgnuo meso sa kostiju. naučnici Univerzuma Života. istiskivala i istiskivala i istiskivala i istiskivala sve dok nije istisnula dve uplakane bebe u svet. Radžandra Das živeo je u rupi ispod Platforme 19 Glavne Stanice Meridijan. suvoj pećini pri svetlosti lojanica. Putnici su ih zvali nevoljnici. Dok su njena venčanica. pale duše i vitezovi zle sudbe. zahvaljujući naročitim kontaktnim sočivima za kataraktu koje je proizvodila . poznavaoci slobode. prosjaci. skitnice. i otvarali su im svoje novčanike dok su ovi čučali na stepenicama stanice. očiju koje su zurile mlečno-slepe."Ova za vas. i njihov status grañana uspostavio je status grañana i za njihove roditelje i dedu. rekao je detetu u desnoj ruci. Vriska njihovog prispeća izgubila se u jačem vrisku oluje. jer oni nisu mogli da nastave dalje iza pustinje dok su bebe na sisi. "Tasmin". "Limal". treperavoj svetlosti sveća Rael Mandela je podigao sina i kćerku. Malo crvenog peska procurelo je u ulaz pećine. Veseli Duhovi. susedna za vašu opremu. jer zna da je Bespuće uvek na jedan korak od raja i da on time ne može biti zadovoljan. porodični barjak i šest listova vredne solarne oplate hujali u vrtlogu naviše u atmosferu. nesrećnici. I tako su ostali zauvek i nikada nisu pronašli zemlju iza planina za kojom svaki Mandela od tada večno traga. a ispod Glavne Stanice Meridijan bilo je mnogo rupa. gunde i propalice. tako da je tamo bilo mnogo ljudi. U žutoj. ruku ispruženih da prime kišu centavosa." U sedamnaest sati i sedamnaest minuta naletela je oluja prašine. ona je istiskivala i istiskivala i stenjala i dahtala i istiskivala i istiskivala u toploj. i time ih prokleo svojom kletvom. Sebe su nazivali dokona gospoda. 4. Upravnici železnice zvali su ih ljudi iz slivnika. a levoruka mistika njegove žene prešla u kćerku.

i kad bi se povremeno dogodilo da se neka pred-fuziona cediljka naprosto ne smiruje kako treba. Mašine bi pevale za njega. ponovo ih sastavlja i čini ih boljim nego pre. elektronskog ili podmolekularnog što ne bi proradilo za Radžandru Dasa. mašine bi prele za njega. električnog. meñutim. Umeo je da izmami dve godine života iz četvoromesečnih sijalica. rastavio spravu i za pet minuta je popravio tako da bi radila bolje nego ranije. On je postojao u potpunosti samo unutar podzemne zajednice Glavne stanice i živeo od onoga što su prosjaci mogli da prikupe kako bi plaćali za njegove usluge.'Istočna kompanija za svetlost. (mada. Radžandra Das je bio obdaren sposobnošću opčinjavanja mašina. pitanje je šta ugled uopšte može da znači u kraljevstvu skitnica). Radžandra Das. voleo je da ih rastavlja. Takve sposobnosti nisu prošle nezapaženo kod zvaničnika stanice. Kad god bi se neka sprava pokvarila u rupama pod Glavnom stanicom Meridijan. . spretne prste koji su im mazili unutrašnjost i izvijali njihove osetljive komponente. zato što je bio nadaren. bio je iznad darova ljudi Meridijana koji su putovali vozom. mašine bi za njega učinile sve. išla bi pravo Radžandri Dasu. naočari i optiku' iz Istočne hlebne ulice. a mašine su volele na sebi njegove dugačke. On je voleo mašine. Mašine su ga ludo volele. A Radžandra Das bi ispravio štipaljku i podesio neispravnu cediljku i sve bi ponovo bilo baš kao što treba. zamrmljao i pogladio svoju urednu smeñu bradu. čačka po njima. Nije bilo ničeg mehaničkog. Onda bi izvadio odvrtke iz jakne sa mnoštvom džepova. koji bi zapevušio. pa mašinovoñe iznervirano treskaju svoje alatke sa indukcijom E-M polja o beton. Mogao je da preveže protetičke ruke i noge (kojih nije nedostajalo u Glavnoj stanici Meridijan) tako da budu jače i brže od mesnatih delova koje su zamenjivale. ako ne i bolje. Uživao je izvestan ugled. ili da štipaljka broj 3 neprestano spada. Mogao je da podesi radio-aparate tako fino da hvataju kosmičko čavrljanje izmeñu ROTEH-ovih staništa na visokoj orbiti. tada bi najmlañi podšegrt bio odaslan u lavirint prolaza i tunela pun izmeta da dovede Radžandru Dasa.

Pošto je bio Star i Mudar.D. odlazi večeras. po legendi). a evo kako je dejstvovalo. ime svakog podzemnjaka ispod Glavne stanice Meridijan ulazilo je u veliki bubanj. Bilo je to lukavo delo socijalnog inženjeringa koje je smislila legendarna skitnica poznata samo kao Stari Mudrac. mogla je to biti i čista želja mašine sa bubnjem da ga zadovolji. Kako god bilo. voljen i udobno po strani.. Oduvek sam želeo da vidim Mudrost. To je mogla biti čista sreća. "Ne znam. Radžandra Das je pobedio i dok je pakovao svoje malobrojne stvari u platnenu vreću. upravnika stanice: "Radžandra Das je dobio na lotou. više od stotinu ljudi stajalo kraj pruge da bi ga ispratilo. Jer Stari Mudrac je prozreo zamku koju je predstavljala Glavna stanica Meridijan. poštovan.. zaista? Da." . tako i ispod tla. kako iznad. Bio je to prijatan zatvor. tako da je u vreme kada je ponoć došla i kada je Radžandra Das čučao u jami za ispitivanja kraj Glavnog koloseka broj dva i čekao da se promeni signal. Na kraju. (star koliko i svet. mislim. "Kuda ideš?" upitao je ðong Pot Huan. A onda je Radžandra Das jednog dana osvojio Veliki Železnički Loto. Stari Mudrac doneo je dva zakona koja su važila za njegovu igru. Drugi je bio da nijedan pobednik nikada ne sme da odbije nagradu. imun na periodična čišćenja tunela koja je vršila transportna policija. poziv za večnost zadovoljnog prosjačenja i samouniženosti.. vest se proširila Glavnom stanicom Meridijan. kašljucnuo i iskašljao ime Radžandre Dasa. od Bočnog koloseka za teretnjake u aveniji Esterhazi do kancelarije gospodina Populeskua. Bilo je to poricanje svakog potencijala u jednom ljudskom biću.. suvu rupu. I onda je bubanj u sobičku sa razglednicama ranijih pobednika na zidovima tiho zazujao. toplu.. u Mudrost. udobnu. Prvi je bio da svako ime bez izuzetka mora ući u bubanj. jeste li čuli? Radžandra Das je dobio na lotou.. Jednom mesečno. R. A opet. drugar iz rupe i verni isporučilac.I tako je Radžandra Das imao čaroban život." "Ali to je na sasvim drugoj strani sveta. Izvlačeno je jedno ime i pobedniku je nuñeno da napusti Glavnu stanicu Meridijan iste te noći vozom po sopstvenom izboru. dobio je na lotou".

jeknuo je i pokušao da udahne. Zvezde su mu buknule pred očima. klicanje i pljesak dopreše do njega iz mraka. Čarolija ga nije napustila. Bila su otključana. Voz je lagano ubrzavao. oznojeno lice zapahnu ga ogavnim zadahom. ukradenim iz 'Krišnamurtijeve prodavnice posebnih alata' u Vodenoj ulici. . Radžandru Dasa je probudila mala eksplozija u podnožju kičme. Radžandra Das je sada bio dovoljno budan da to prepozna kao udarce u bubrege."Time je vrednije kao cilj. Eskplozija se ponovi. U grčevitom. Raskomoti se na gomili kutija sa mangom. Radžandra Das odabra svoj vagon i naskoči na spojnicu. Povici. Dok je trčao izmeñu voza i redova dobronamernika. Radžandra Das se osmehivao i mahao im dok je trčao. Radžandra Das izbrojao je dvanaest. On krenu po rubu vagona i pokuša da otvori vrata. Voz nastavi da tutnji u noć. isprekidanom snu. ruke su se pružale da ga pljesnu po leñima a glasovi izvikivali ohrabrenja. Otvorio je vrata i seo oklembesivši noge izna šina. svoj srećni broj." Onda je signal postao zelen i duž koloseka u jarkom sjaju Glavne stanice Meridijan začulo se huktanje i dahtanje fuzijom zagrejane pare. i skočio. prevrnuo se i neko čekinjavo. brži vozovi vrištali u prolazu. Teretni vagoni nezgrapno su se zakotrljali kraj skrovišta Radžandre Dasa. neizdrživo spori i teški. Iz bleska i pare pojavio se voz. u agoniji. Radžandra Das otvori vrata i ukotrlja se unutra. U zoru se probudio i doručkovao mango. jednom. bez vazduha. Radžandri Dasu se činilo da je voz stajao dugo na bezimenim ukrštanjima dok su svetliji. U dvanaest sati i dvanaest minuta. dvaput. posmatrajući kako se sunce diže iza ogromne crvene pustinje. Pošto nije bilo ničega za gledanje osim crvene pustinje u velikim količinama. Bez daha toliko da ne može čak ni da zaurla. obedujući režnjeve mangoa koje je isekao svojim nožem Odbrambenih snaga sa mnoštvom sečiva. ponovo je zaspao i sanjao tornjeve Mudrosti kako blistaju u svetlu osvita dok se sunce dizalo iza Sirtijskog mora. hiljadu i po tona kloparajućeg i zveckavog čelika Vitlejem Aresa.

trepćući. "Prokleti. trule zube. pronašavši vazduha u nekom džepu svojih pluća da bi molio. šta je ovo?" upita Radžandra Das. "Ne ne ne ne ne"." Radžandra Das oćuta. reče lice dok je vuklo Radžandru Dasa prema vratima."Prokleti.pomisli on. Krv! . Vrela tečnost curkala je Radžandri Dasu po licu i pekla ga. zavapi Radžandra Das. Platnena vreća tresnu ga bolno po grudima. "Čim sledeći put iole usporimo. ništavilo švercersko". zareža masno lice. Noga se podiže za novi šut. ponovo bez vazduha. "Gde smo. Voz se oglasi sirenom i krenu dalje. zašišta para. jer on spusti Radžandru Dasa na hrpu kutija sa mangom i sede da ga pogleda. molio je Radžandra Das. ništavilo švercersko". Stražar je mokrio po njemu i smejao se grohotom dok je trpao bradavičavi ud natrag u užegle pantalone. silaziš. Crvena pustinja jurila je pod točkovima. otkrivši rasklimatane. uspravi se. "Ideš preko". Ruka zgrabi izlizani kaput Radžandre Dasa i podiže ga. lupkajući palicom po butini. lenji propalitet i skitnica. Posle pola sata. zaslepljen. Začu se pisak. ne ne ne šutiraj". to je ubistvo!" "Baš me briga". voz se zaustavi. ali neki ostatak pristojnosti koji Železnica Vitlejem Ares još nije dodirnula mora da je reagovao. pljunu. a onda trepnu. lenji propalitet i skitnica. ponovi čekinjavi smrad radi efekta i šutim izbi Radžandri Dasu vazduh. Onda se nañe na tvrdoj zemlji. Uz grubu škripu kočnica. vagon se trže. . progunña oznojeno lice. hej? Na nekom civilizovanom mestu?" Stražar se osmehnu. Stražar otvori vrata i pusti unutra buktanje blistavog sunca. "Hej hej hej. ne u pustinji. Osećao je kako mu modrice postaju ljubičaste uzduž i popreko po leñima. Radžandra Das oseti po pritisku na ljubičaste modrice da voz usporava. Voz je usporavao. ruku podignutih u zaludnoj odbrani. "Ne ne ne ne ne ne ne ne ne. "Ne ovde. zabućkaše klipovi.

vozovi i teretni vagoni. "postoje li možda razglednice sa slikama ovog mesta?" 5. ali ne i stražari. nikada stražari Železnice Vitlejem Ares. reče Radžandra Das. njihovih cevi i mogućnosti da njihovi tokamaci eksplodiraju i raznesu je u slobodne atome u višim delovima atmosfere. minerolog. industrijski hemičar. Zabrinjavala ju je njihova brzina. nerazaznatljive u podnevnoj jari. Niske kuće od ćerpiča. a zvuk njihovih točkova bio je zvuk nailaska sudnjeg dana. "Miša. Naročito vozove koji su morali da prolaze kroz grozne crvene pustinje. reče Radžandra Das železničkoj kompaniji uopšte. nešto drveća. Mokraća je načinila tamnocrvenu mrlju u prašini. Obrisa lice rukavom. "Poslužiće". a onda ćemo biti u Rajskoj Dolini. koga su obožavale tombole. staroj majci: "Proći ćemo kroz pustinju kad budemo prošli kroz pustinju. škrte i divne zbog svog geološkog potencijala. Mogla je to isto tako biti i krv. nešto pumpi na vetar. Čak i ovaj. gde. moraš da ustukneš da te izdanak ne bi udario u bradu. Plašila se njihove pare. koliko još treba da proñe dok ne siñemo iz ove užasne mašine?" Mikal Margolis."Gadovi". odvrati pogled od hipnotičke crvene pustinje. reče on. nešto zelenila. Neke prilike su mu prilazile. beli zid ili dva. Radžandra Das ustade i poñe u susret svojim novim domaćinima. poslušni sin i mladi pionir. Mrzela je vozove. koji je prolazio kroz groznu crvenu pustinju. Zgromljavala ju je njihova težina. Radžandra Das se zagleda iz sedećeg položaja u mesto na kome se našao. gde kiša pada samo u dva ujutro. gde pitome ptice pevačice doleću i pevaju ti na . Babuška nije volela vozove. čiste. pregršt velikih solarnih kolektora u obliku rombova i zdepasti mikrotalasni relejni toranj na vrhu gomile stena koje su izgledale kao da neko u njima živi. pa reče sitnoj. oni su prema Babuški bili uglavnom ravnodušni. Što se vozova tiče. Miša. "Hej". Plašila ju je njihova glomaznost. kada posadiš seme.

tamo su biljke nicale preko noći zbog etilena u tlu. Utonuo u takvo sanjarenje. tamo je kiša padala samo u dva ujutro zato što su rafinerije tada ispuštale otpadne gasove u atmosferu. jer to je bio raj jedino za nekog industrijskog hemičara. Iza polarizovanog prozora nalazila se uzbudljiva crvena pustinja. Uopšte ih ne volim. Miša?" "Do sledeće stanice." Mikal Margolis pozvoni stjuartu. majko. muški predeo." "Ništa ne brini. ubrzo je zaspao zbog blagog ljuljanja voza. To mi se ne sviña. Brinuće o tome kada doñe vreme. menjamo vozove. U ovoj pustinji nema gradova. Miša. Jedine ptice u Novom Kosmobadu bile su promukle crne vrane. da bi onda umrle." Babuški je prijala jednostavna čudesna priča njenog sina." "O. koliko još. želiš li malo nane da ti smiri živce?" "To bi bilo stvarno veoma lepo. Na sledećoj stanici prelazimo na planinski voz koji će nas odvesti do Rajske Doline. Zamišljao je kako jaše tuda na konju.prstu i gde ćemo se ti i ja. Ne volim vozove. ja sam tu. kao deo programa Kompanije za odnose sa javnošću. Babuška je pijuckala čaj i osmehivala se sinu izmeñu gutljaja. da bi onda svenule. "Ali. . dok mu kožna kutija za uzorke lupka po leñima. Hvala ti. Dopadalo joj se ono o pitomim pticama pevačicama koje će joj sedeti na prstima. Miša. A sad. koji donese čaj od nane u malom čajniku ukrašenom crnozlatnim znakom Železnice Vitlejem Ares. šljunkovita zemlja čuda sirovog stenja i minerala. Majko. umotan u veliki šal i turban. Mikal Margolis joj je uzvraćao osmehom i pitao se šta će reći majci kada stignu u Rajsku Dolinu. a one koje sede na prstima bile su vešto napravljeni mehanički duplikati. zdravlju i sreći. obogatiti i provesti svoje dane u izobilju. majko. tako da se nećemo zaustaviti sve dok ne stignemo tamo. i tamo su sve ptice odavno podlegle otrovnim isparenjima.

toliko se smejao. Lice joj je bilo kao lice lutke." "Ma nemoj? A gde te je onda to dovela tvoja jadna. ni manje ni više. gospodine. gospodine. Skoči dok je vagon prolazio kraj završetka priručne platforme. "Gospodine. draga majka?" Mikal Margolis pokaza na neke reči ispisane lepim. Babuška se obrnu na platformi u oluji male uvreñenosti. "Miša! Hodi! Ne smemo gubiti vreme. "Ovo nije ta stanica!" Ali njegove reči izgubile su se u naletu pare i grmljavini tokamaka koji su se zagrevali." "Majko. "Majko!" zagrme on. vaša majka. možeš da vidiš preko zgrada. majušna. metal zveketao o metal. Moramo pronaći tu drugu stanicu. vaša majka. probudite se. belim oblucima kraj samih šina. kakav si šok to priredio meni. vaša majka. propustićemo planinski voz. "Gospodine. "Majko. strašnijem. a neko mu je drmao rame i vikao: "Gospodine. terajući rukom napred nekog vitkog. gospodine. gospodine!" povika uzmlatarali stjuart." On se usredsredi na bledo stjuartovo lice. ovo nije ta stanica. toliko su niske. Ventili su šištali. glasovi vikali.Probudio se u pandemonijumu." Babuška nije bila na svom sedištu. Mikal Margolis ga gurnu ispruženom rukom na prazno sedište i jurnu prema vratima." "Majko!" zaurla Mikal Margolis. gospodine. "Majko!" Babuška diže pogled i mahnu. gospodine. Sav prtljag je nestao. kako je glasilo ime stanice gde se prelazilo na liniju za Rajsku Dolinu. dragoj majci! Zaspao u vozu. gospodine." Drski nosač je morao da spusti torbe. a gde su planine?" "Iza zgrada. vremešni voz poče da se kotrlja. . već u onom drugom. Uz škripu. svojoj jadnoj. Ne u Pandemonijumu. bradatog mladića koji se cerio ispod gomile paketa i torbi. Hajde. Majko. srećna porcelanska lutka od žene. Mikal Margolis jurnu prema prozoru i vide kako njegova majka zadovoljno klizi niz šinski nasip. "Miša.

čija je kuća bila sazidana za porodicu. ali svakako ne toliko moćna. Nije imala nameru da spava u nekoj prljavoj pećini sa izmetom šišmiša na podu i gušterima koji bi joj pravili društvo. sa ono malo uljudnosti koliko je mogao da prizove u sebi. 'na korak od Raja' došao je da smiri raspravu kako bi mogao da se vrati svojim hronokinetičkim proučavanjima u miru. ne. mašinovoñe. Svejedno. a onda naložio Mandelama. krivi grad. Kruta od uvreñenosti. stanov. zar ne?" "Trebalo je da siñemo u Pandemonijumu. on je prizvao Babušku i njenog sina u postojanje. 1250 m. Doktor Alimantando. Kao da je bio namamljen zlobno saosećajnom magijom. Samo dan ranije naručio je od Radžandre Dasa. vagone. vozače."U Bespuće. čoveka za sitne poslove i staničnog nosača. klela i uglavnom psovala železničku kompaniju. belim oblucima tako da svaki voz u prolazu zna da se ljudi Bespuća ponose svojim gradom. i Doktor Alimantando je sada morao da odluči šta da radi sa njima. vis. signale. svojoj jadnoj. nominalni voña Bespuća. voz koji je nosio Babušku i Mikala Margolisa došao je sa horizonta i zastao da baci pogled. momka za sve. Doktor Alimantando ju je saslušao. nevernim raspikućom koji ne zna kako treba da se ponaša prema jednoj staroj dami." "I to je sledeća stanica. otprilike dvadeset minuta. 7. dragu majku!" pušila se Babuška." "Onda krivi za to železničku kompaniju. majko. čarobnjakovog šegrta. da prime ženu. ali ne i tvoju jadnu. niti je želela da to deli sa sinom. šine. Mikal Margolis je . njene vozove. Konačno. Čarolija Radžandre Dasa nad mašinama bila je moćna. Babuška je odbila ponudu utočišta. dragoj majci. stražare i sve što je imalo i najmanje veze sa Železnicom Vitlejem Ares sve do onog najgoreg čistača klozeta u trećoj klasi. da ispiše ime grada gordim. Voz nije trebalo da se zaustavlja ovde. histerisala i grdila. Ovaj grad ne bi trebalo ni da se nalazi ovde. Ponudio im je utočište u jednoj od toplih suvih pećina kojima su brda bila prošarana sve dok ne odluče da odu ili da sagrade neko trajnije stanište.

zabavio slatkorečivim laskanjem i zatražio od sina da sazida dodatnu sobu u inače razbaškarenoj kući Mandela. a onda tiho uzdahnula i zaljubila se u njega. iskrzano vremenom poput porcelanskog boga. posebno za Babušku. Vremenom. reče ona. Jedne takve večeri. Svake večeri pijuckali bi vino. kako mi ono kažemo u Starom Novom Kosmobadu. tako da pećina i nije bila odveć loša. u ranu jesen. ako bi napustio nju. Babuška je prvi put primetila njegovu izuzetnu sedu kosu i fino uspravno telo. Tamo je bilo izmeta šišmiša i bilo je guštera. ona se rafinisala u čisti oblik: da bi pronašao svoju sreću. ali snažno i neistrošeno. ti si mnogo mnogo džentlmen". To je bila suština prečišćene dileme Mikala Margolisa. Njeno rastavljanje na upotrebljive sastojke i njegova potraga za ličnom protivmajčinskom hrabrošću provešće ga kroz preljubu. napustio bi rod najroñeniji. "Anastasja Tjuriščeva Margolis. ti si mnogo mnogo dama". sve do uništenja Bespuća. Venčanje je zakazano za sledeće proleće. U domaćinstvu Mandela. kako mi ono kažemo u Bespuću. ali ono što jeste pronašao bili su kristali sulfata dileme. 6. reče Deda Haran. koji ju je poslužio vinom od graškove mahune. prisećali se dana kada su i oni i svet bili mladi i igrali igre rečima koje je Babuška toliko volela. morao bi da napusti Bespuće i majku. "Harane Mandela. Babuška je našla vršnjaka u Dedi Haranu. Nikada nije pronašao svoju sreću u stenju Bespuća.prihvatio pećinu. a on za to nije imao hrabrosti. dok je Deda Haran ispisivao 'boksit' na mestu za dvosložne reči. Dozvolila je svojim očima da se zadrže na gvozdeno čvrstoj bradi i ljupkim sitnim očima sjajnim poput dugmadi. ali nije bilo majke. ubistvo i izgon. Mikal Margolis je u svojoj pećini sanjao o mineralnim izvorima Rajske Doline. Ali ne još. .

reče Radžandra Das. avion se odvoji od sunca i zagrme iznad Bespuća. gledajte!" Zavijajući kao veliki roj pčela-ubica. već za izvoñenje vratolomija. "Zvuči kao neka velika pčela". dok su ljudi još nezvanično žmirkali. "Pre će biti dvomotorac". "Jednomotorac?" oglasi se Doktor Alimantando." U najvišoj tački zaokreta svi jasno razabraše avion koji ih je razbudio. Sada su se već gegali i bili u uzrastu kada su neprestano padali napred. istezali se i zevali budeći se iz znojavog sna. sa krilima pod uglom i naniže zakošenim repom. ali ne za zaprašivanje. "Dvomotorac. napinjući svoj podešeni sluh. dvosed. "Eno ga. Pčele-ubice ne bi ih nimalo potresle. bili su smeli. ubrzo posle zvaničnog završetka sieste. reče Babuška. koji ga ispratiše glavama i preturiše se. "Pre je kao avionski motor". "Jednomotorac i jednosed za zaprašivanje?" Takve stvari su se često viñale u Deuteronomiji. reče Deda Haran. "Ili kao veliki roj velikih pčela". u Bespuću se začula buka kakvu niko nikada ranije nije čuo.Jednog popodneva. "Ili kao roj pčela"." Kakav god bio izvor. neustrašivi pustolovi. reče Mikal Margolis. nosnim i repnim. reče gospodin Jerihon.. okreće se. Niko nije propustio da primeti . "Šta to bi?" "Gledajte. Bila je to izdužena stvar u obliku morskog psa sa dva propelera. reče Rael Mandela. zvuk je postajao sve bučniji i bučniji. "Ne postoje pčele-ubice". Svi se sagnuše izuzev Limala i Tasmin. ako ne grešim.. 'Jamaguči i Džons'. Pred njima se nisu mogla zatvoriti nijedna vrata u gradu. sa dva 'Majbah/Virtel' motora u dvosmernoj konfiguraciji. izgubivši ravnotežu. vraća se. "Pčela-ubica?" upita Eva Mandela. Blizanci zagrgoljiše. Tada gospodin Jerihon ugleda crnu mrljicu na sunčevom licu.

suviše tupi da znate da ne treba da trčite pred avion! Gledajte šta ste uradili. komercijalnih pilota. pilot nam uzvraća mahanjem!" Ljudi još više zamahaše. a u nervima vetar. Avion prolete i poslednji put. gledajte samo!" I pilot briznu u plač. "Sleće!" Oprema za prizemljenje izbijala je iz krajeva krila. polomi krilni točak na kamenu i sruči se na bok.jarke tigraste pruge naslikane na njegovom trupu i režeći. Naiñoše na avion koji je jurio nosom prema njima. Avion na trenutak zastade u zaokretu i popodnevno sunce blesnu sa poliranog metala. u venama je imala avionski tečni vodonik. gotovo u visini glava. "Neće mu uspeti!" reče Doktor Alimantando. ustao i vrisnuo: "Bitange jedne glupe! Bitange jedne tupe glupe! Zašto ste to uradili? A? Upropašćen je. zaoravši dugu zaokrenutu brazdu u prašini. Bila je roñena sa krilima. "Mislim da sleće!" viknu gospodin Jerihon. ali svejedno potrča sa ostalim ljudima prema velikom oblaku prašine koji se dizao iza koloseka. "Gledajte. povukavši poklopac kabine unazad. Sa očeve strane. Avion još jednom nadlete Bespuće. tu je bilo tri pokolenja Letećeg cirkusa Rakete Morgana. Avion se ponovo obruši prema gradu. nosa i zakošenog repa. Grañani Bespuća požuriše da pomognu pilotu i putniku. čarter-letača i neustrašivih kaskadera sve do čukunbabe Indire. koja je navodno pilotirala Jedrenjacima . jedva izbegavši vrh relejne kule. bitange glupe. Treći put avion nadlete kuće od ćerpiča u Bespuću. Ime joj je bilo Persis Taterdemalion. avion se zanese. zubati kez na nosu. nikada više neće poleteti. pa se obruši prema praznom mestu sa druge strane železničkih šina. Glave se ponovo sagnuše. ali pilot se oslobodio i. Treći put se izvuče u tesnom zaokretu. upropašćen. Ljudi Bespuća zamahaše. sa majčine loza zaprašivača. Ljudi se razbežaše. samo zato što ste vi.

već ju je takoñe obrazovala. ovo poslednje bilo je sasvim tačno. to je bilo očigledno. leteći cirkus sa jednom ženom i jednom arenom. voljene osobe ili života. "Pogledajte Veliku Pustinju". Proverila je opremu za radio-lociranje. omogućavajući onima koji plate skromnu naknadu da iz vazduha vide svoje farme. usmereni u 'Vazdušni bazar zapanjujuće Taterdemalion'. Čitava istorija zemlje leži u kamenu ispod vas: jemčim za jedan dolar i pedeset centavosa. ili da razgledaju lokalne znamenitosti. nebesku atrakciju koja ne samo da je zaprepašćivala publiku vazdušnom akrobatikom i vratolomijama što su prkosile smrti. Crveni indikatori na displeju zatrepereli su i sunovratili se prema oznaci za prazno. bez ijednog kanjona." Za Džunijusa Lambea. Sve njeno vreme. pevala je ovčarima iz Stanice Volamura. a ROTEH-ove mape nisu je nimalo utešile. omamljenog od jarosti na zadnjem sedištu. Indikatori su ostali tamo gde su bili. Za nju je gubitak aviona bio ništa manje bolan od gubitka uda. vremenske prilike izbliza. energija i ljubav bili su. zapanjujućeg luka ili visokog stuba na stotinu kilometara udaljenosti. "čudite se vrtoglavim dubinama moćnih kanjona.Prezidijuma dok su izmišljali svet. Posle dvadeset minuta leta od Stanice Volamura. Ponovo je kucnula. sranje". divite se silama Prirode koje su izvajale zapanjujuće prirodne lukove i visoke kamene stubove. Persis Taterdemalion je primetila da joj se pokazivač goriva nije pomerio. išla je prema istoku preko gornje polovine sveta sve dok nije došla do ravničarskog grada po imenu Stanica Volamura. vinuta. Ukazala je na curkanje mikrotalasnog . od desete godine. ovo je putovanje koje nikada nećete zaboraviti. razmahnuta ptica. Persis Taterdemalion bila je roñena da leti. "O. Kucnula ga je. Tako angažovana. Uključila je na traku snimljen komentar o čudima Velike Pustinje ne bi li primirila Džulijusa Lambea i potražila na kartama obližnje naselje gde bi mogla da prisilno sleti. novac. Bila je velika. Nije mogla da se vrati u Stanicu Volamura. rekla je.

ipak". čisti. Mikal Margolis predložio joj je dve stvari. ali ona nije mogla da bude srećna jer je imala nebo pred očima. Za jedinu preživelu iz 'Vazdušnog bazara zapanjujuće Taterdemalion' najmrskije je bilo to što je aparat za zavarivanje Raela Mandele radio ni manje ni više nego na stopostotni. i dvadeset sledećih noći. ali njegova moć. Mogla je da razabere crvene crepove na krovovima kuća. za koga je to bila prva naznaka da nešto možda nije u redu. nije bila dovoljna da avion ponovo bude doveden u ispravno stanje. pa ću i odleteti". Pronašla je maleno naselje tamo gde nikakvog naselja nije trebalo da bude. Stajala je na ivicama visokih stena. prihvatila je obe. "Slećemo. I tako je Doktor Alimantando pronašao kuću za Persis Taterdemalion. posmatrala kako ptice s večeri jašu naviše na toplim strujama i pitala se koliko bi morala da raširi ruke da bi se digla poput njih i bila povučena naviše u spiralu vazduha sve dok ne nestane iz vidokruga. pa čak ni moć aparata za zavarivanje Raela Mandele. Bili su tu uredni kvadrati zelenila. rekla je Džunijusu Lambeu. i pošto je znala da će moći da zaboravi nebo samo ako se izgubi u njima. "Da pogledamo. "Drži se"." Radžandra Das je pokušao da svojom čarolijom vrati točak na kraj krila. od one vrste osobene za releje u planetnoj komunikacionoj mreži. rekla je i podvrgla sebe. Te noći. i šta se onda desilo? Toliko je bila zgañena da je odbila da ode iz Bespuća sa Džunijusom Lambeom Ares Eskpresom Ljagoned-Svetkovina u 14:14. avion i putnika svojoj odluci. mir grañana remetila je čudna buka iz Margolisovog . Gledala je kako se mršave pustinjske ptice okupljaju na antenama relejnog tornja. "Doletela sam." Poslednjom suzom goriva spustila je svoju voljenu pticu. objavila je. A bilo je i ljudi.zračenja samo dvadeset kilometara dalje. Jedne noći. i vrt kako ne bi gladovala. ogorčena zbog toga što su njena krila slomile budale. "Otići ću odavde samo na krilima. nerazblaženi avionski tečni vodonik. a svetlost je bleštala sa solarnik-kolektora i kanala za navodnjavanje.

Deda Haran i Babuška ostali su da čuvaju malog Limala i Tasmin. odn.staništa. Tamo je pisalo: HOTEL/ŽELEZNICA VITLEJEM ARES JELO * PIĆE * SMEŠTAJ VLASNICI: M. sve je postalo očigledno. Odričem ga se. . Deo te buke bilo je i zavijanje i rika snošaja. prev. Deda Haran bi rado otišao. Te noći. on mi više nije sin. sa onoliko kukuruznog piva koliko je svako mogao da popije. "Kad može da zanemarisvoju dragu majku da bi se upustio sa nekom jevtinom strankinjom i ispunio mirne noći zvucima kakve ne želim ni da opišem. izjavila je preneražena Babuška. prim. Čak je i Doktor Alimantando bio primoran da napusti svoja izučavanja da bi te večeri bio na proslavi.. Ostalo je zvučalo kao unutrašnja dekoracija. kakva sramota! A sada. što nije bilo naročito mnogo." Pljunula je u izveštačenom ogorčenju na tle ispred Hotela/Železnice Vitlejem Ares.R. TATERDEMALION "To nije moj sin".A. "niti jednom nogom nećemo stupiti tamo.R. ta jazbina greha i sodomije! Hotel/B. jer je bilo samo pet gostiju. skraćeno B. gospodina Jerihona i Raela Mandelu preko železničkih šina i trojica muškaraca rasklopili su peskom izgreban kaskaderski avion i spakovali ga u petnaest sanduka za čaj. pa ga je Babuška s prekorom gledala svaki put kada bi ga uhvatila da čežnjivo baca pogled napolje.R.> Harane". rekla je svom budućem mužu.A. Njena potpuna zabrana prelaska praga B. Persis Taterdemalion i Mikal Margolis priredili su svečano otvaranje. a?<$FU originalu: Bethlehem Ares Railroad. Od sad.-a obavezno se odnosila i na njenog muža. prema svetlosti i buci. MARGOLIS. Kada se pojavila tabla.A. Persis Taterdemalion odvela je Radžandru Dasa. ha! Kao da njegova draga majka ne zna šta to znači! Misli da njegova draga majka ne ume da čita. P. Dan posle proslave.

eto. Treće je bilo da su Galačelijevi dečaci razmenili identitete makar jednom od najranijeg detinjstva tako da je Lui odrastao ili u Eda ili u Umberta. sa srcem od tople mlečne čokolade. uz sve moguće permutacije daljih trampi. Čak ni sami momci nisu bili sigurni koji je Ed. znate. a koji Umberto. Zaključala je delova svog aviona u najdublju. a koji Umberto. znaš li šta nam treba? Šta nam zaista treba da sve bude savršeno?" Mikal Margolis je zadržao dah. Nikada nije uspela da natera sebe da sasvim zaboravi gde se ta tegla nalazi. koji Lui. ta reč koju ne smete pominjati pred njihovim roditeljima): ili tako ñavolski zgodne. Ed. Bila su tri brata Galačeli: Ed. dece. koji Lui. rečeno je. mršav i tanak kao motka." 7. Lui i Umberto bili su tamnooki.R. Agneta Galačeli bila je zdepasta žaba od žene. gde su grañani o njima imali tri zajednička mišljenja. Jednog jutra. Drugo je bilo da su oni nešto više od trojki. o majku mu. A . Umberto u Luija ili Eda. "Bilijarski sto.a i stavila ključ u jednu teglu. prosto je izletela. u očekivanju burmi. prevrnula se preko Mikala Margolisa i šapnula mu u uho: "Dragi. ðovan' Galačeli bio je visok. najmračniju pećinu Hotel/B. Lui i Umberto.Persis Taterdemalion nije prozborila ni reč za vreme operacije rasklapanja. pošto su bili trojke potpuno istovetne poput zrna graška u mahuni ili dana u zatvoru.A. a Ed u Umberta ili Luija. nasmejani bogovi ljubavi. malih perverzija sa kožom i gumom. u dva sata i dva minuta. Prvo je bilo da su pronañeni napušteni u jednoj kartonskoj kutiji na ivici kukuruzne njive ðovan' Galačelija. Odrasli su u poljoprivrednoj zajednici Burma Šejv. ali meñu ljudima Burma Šejva bilo je sigurno da oni nikada nisu videli tako istovetne trojke ('klonove'. iz straha da ne uvredi bezgrešnu gospoñu Galačeli. kovrdžavi. Niko nije znao koji je Ed. I znali su to. mada niko nije bio spreman da kaže šta je to više.

od onih koje flertuju. skraćeno Magz. Za Magz je trenutak uviñanja nastupio dve nedelje posle njene vožnje po zabačenijim njivama u zadnjem delu kamiona Galačelijevih. a Burma Šejv je bio Burma Šejv. prava i mašinstva iz univerzuuma u obliku rupe u zidu. Zbog čega su braća Galačeli i morala da napuste Burma Šejv u sitne sate jednog utorka ujutro. "Pa. il' se ženite. Odbili su da kažu sa kojim od njih je Magdala Majagez zatrudnela. Uvek postoji neka takva devojka. ipak. šta ćete onda? Pričajte. samo u Ulici Tomobolova moglo se izbrojati četrdeset osam salona za pobačaj i dvanaest biroa za usvajanje transplanta za glupe devojčice upravo u njenoj situaciji. pijanim utovarivačem šatlova i devojkom u baru u ulici . igraju se. Bilo je sasvim moguće da to ni sami nisu znali. Za Eda. ni najmanje. gde su išli da se raspitaju zašto Magz nije tako dugo došla da ih poseti. bila Beladona. sve dok momci ne postanu momci i tada. motorizovanim železničkim vagonom koji su sami napravili od kamiona sa farme. ili ćete svi da se oženite njome". Njegova žena potkrepila je taj zahtev sačmaricom. Zvali su je Magdala. niti drugo. Bilo gde u svetu niko ne bi izgubio ni tren sna zbog glupe devojčice kao što je Magz Majagez. Nije se pokolebala suočena sa rezigniranim ocem i jarosnim komšijom. "Ili će jedan od vas da prizna. Bratska solidarnost bila je stožer života braće Galačeli. Luija i Umberta on je nastupio kada je kamion bio zasut sačmom posle zaustavljanja ispred kuće Majagezovih.isto tako i sve devojke u Burma Šejvu. pa su braća Galačeli stoga odabrala Beladonu umesto Burma Šejv. U obližnjoj Beladoni. baš kao i ona. ne shvate da ona ni najmanje nije jedna od njih. Bila je tu ta devojka. Tamo bi živeli zadovoljno sve do kraja života da nije došlo do jednog žalosnog nesporazuma sa nožem. Beladona je. rekao je Soni Majagez. petljaju okolo i ne ostavljaju mesta sumnji da je i ona jedna od momaka. Tamo su stekli diplome od deset dolara iz oblasti poljoprivrednih nauka." Braća Galačeli nisu odabrala niti jedno.

braća Galačeli otišla su u posetu Doktoru Alimantandu pošto su se tu trajno nastanila. jer svet je još bio dovoljno mlad da za svaku ruku postoji više nego dovoljno posla. Vidite. zapravo. Sa takvim kvalifikacijama." reče Ed. Sledećeg jutra. koja su bila jedna ista osoba pomnožena tri puta. "Da?" upita ona. Lui i." reče Lui. ima jedna teorija koja tvrdi da za svakoga postoji jedna osoba koja će mu ispuniti ljubav savršeno i potpuno. Edu je dao radionicu u kojoj će moći da popravlja mašine. i odjednom. Lui i Umberto". mogli su da uspeju bilo gde u svetu. Persis Taterdemalion pojavi se iz pivskog podruma. jedinstvenu ljubav. "Ed. On je Umbertu dao veliko parče zemlje. objasni drugi. "Čistu postelju... Umberto farmer. ali i dalje ñavolski zgodni. Lui pravnik. jer još je postojao nekakav zakon u Beladoni. Tresnuli su po zvonu na recepciji jedan za drugim. "Tražimo. mehaničar. istog trenutka.Primavera.. oni se strahovito. a pošto Luiju nije mogao da dâ . očajnički i strasno zaljubiše u nju. "Čistu postelju. pravnik. i upali u Hotel/Železnicu Vitlejem Ares." reče Umberto.. vruće kupatilo i vruću večeru". gde je najpribližnija stvar potpuno poštenoj policiji ona potpuno korumpirana. predstavi ih jedan od njih. Privukla ih je mreža blistavih čeličnih šina koje su prekrivale svet kao paučina: farmer. došli bilo je Bespuće. naravno da su delila tu zajedničku. reče treći. Glave su se okrenule da ih pogledaju. Skočili su sa svog vagona smrknuti i znojavi.. "Tražimo mesto gde ćemo prespavati". Braća Galačeli.. gde je postavljala novu bačvu. vruću. Braća Galačeli osmehnula su se i mahnula. Ed je bio mehaničar. Ali mesto do koga su. a potpuno ispunjenje te zajedničke ljubavi bila je Persis Taterdemalion. "Ed. I tako su ponovo pobegli.

Ali ta samoljubav bila je brušena kao dijamant sa mnogo sjajnih površina tako da su se zraci te samoljubavi odbijali od Marje Kvinsane na one oko nje i navodili ih na pomisao da ona voli njih. uz vrisku zbog zubobolje. okružni sud ili makar ugao šanka gde bi ovaj upražnjavao svoju veštinu. čim je toliko ljudi za nju znalo. I što je duže izgarao. Tada i tamo. nagnati ih na stenjanje. takoñe je imala problem. pošto je to bilo nešto najsličnije pravosuñu što je Bespuće moglo da ponudi. Ali ona ga nije volela. Veterinarka u Kući Dvanaest. Jedina osoba koju je volela bila je ona sama. Mikal Margolis imao je problem. Ali poštovanje i posesivnost Mortona Kvinsane bili su takvi da nije mogao ni prstom da pipne svoju sestru. kao i oni nju. kao što nije volela ni Mikala Margolisa. oteraće ih bez razmišljanja. Jedan od takvih bio je njen brat Morton Kvinsana. Bio je bolno zaljubljen u veterinarku koja je stanovala preko puta u Kući Dvanaest. smeje se njihovom sirovom seljačkom humoru. Svi su znali da on u potaji žudi za njom. čije je ime bilo Marja Kvinsana. ne. dodiruje njihove grube i ružne šake. tako da ta žudnja i nije bila potajna. oteraće ih. zakleo se da nikada neće lečiti nijednog Galačelija. čak ni kao brata. Ali predmet i zadovoljenje njegove požude bila je Persis Taterdemalion. njegova partnerka u postelji i poslu. dao mu je komad zemlje gotovo podjednako velik kao i Umbertov i posavetovao ga da se lati uzgajanja životinja. trpljenje i . I tako je izgarao nadohvat nje u paklu osujećenosti. zubar sa neobičnim opsesijama. čak ni ako mu doñe molećivo. čak ni ako agonija trulog zuba oslobodi životinju u njima i natera ih da udaraju glavom o zidove. pije njihovo piće. 8. Jedne večeri je uhvatio sestru kako flertuje sa braćom Galačeli. to su vrelije gorele vatre opsesije. Problem je bio u tome što je ona bila predmet požude svog brata Mortona.kancelariju. čija posesivnost prema sestri nikoga nije mogla da prevari.

pohotnom. nikada nije bio srećan u ljubavi. kada je ugledao visoku. oboma im je dao po činiju vrućeg jagnjećeg pilava i onoliko besplatnog piva koliko su mogli da popiju. u debelo crno staklo. Onda su Morton i Marja Kvinsana sišli sa nedeljnog voza sa namirnicama iz Meridijana. Kada je Doktor Alimantando Kvinsanama dao zemljište. Mikal Margolis je osetio kako mu šok kičmenog elektriciteta topi podnožje srca. Mikal Margolis nije bio srećan. ali u treptaju kontakta. a čišćenje. Mikal Margolis je došao da kopa jarak. pranje čaša?" upitala je Persis Taterdemalion. Persis . Mnogo se Margolisovih i Taterdemalioninih životinja porazboljevalo te jeseni. koja bi ga bockala i pipkala veštim prstima dok bi Mikal Margolis zamišljao kako ti prsti to isto rade njemu. Kada je njegova majka objavila veridbu. snažnu ženu kako hoda platformom sa prirodnom gracioznošću i nagoveštenom snagom mačke-lovca. kao mali kvarcni kristal koji otkucava vreme. nasip i branu sve dok mesec-prsten nije zablistao poput dijamanata. Zbog svoje majke. A opet. "Šta je sa spremanjem večere za ove gladne ljude?" A kada su Morton Kvinsana i njegova sestra došli u Hotel/Železnicu Vitlejem Ares. a zatim razdvojile. Voleo je nju. Oscilirao je izmeñu ljubavi dobre žene i ljubavi loše žene. Oči su im se srele. Nije mogao da pomisli ništa drugo osim da voli nju. "A šta je sa služenjem pića?" rekla je Persis Taterdemalion. makar bilo namenjeno i za večernji kazan. Druga takva budala bio je Mikal Margolis. a onda se šalio sa njima i ćeretao sve do zatvaranja. "Hej. poletom ispunjenom Persis Teterdemalion. srećan sa živom. mesto gde leži svo poštenje i pristojnost.škrgutanje zubima zbog toga što su bacili mrežu svojih žarkih želja na njegovu sestru Marju. požurio je da im pomogne da sagrade dom. Mikal Margolis je uzimao na stanici bačve sa pivom i sanduke sa alkoholnim pićima. Mikal Margolis je odmahnuo i otišao. Kada im je Doktor Alimantando Kvinsanama dao pećinu. Kada bi se u hotelu razbolelo neko pile. svejedno je nošeno Marji Kvinsani. postao je srećan u ljubavi.

"Možda bi trebalo da odeš kod nekoga. priprosta i nedužna poput orla na nebu. staraj se o Mortonu. gubitnike je još više prezirala." Staraj se o Mortonu. Jednim nadahnutim gambitom mogla je da trijumfuje i nad Mikalom Margolisom i nad svojim prokletim bratom. već je pet godina verno postupala po majčinoj volji. dok je Mortonova zaljubljenost sve više jačala. rekla je njena gvozdena mati na samrti. sačuvale joj razum u tih pet godina. ona nije marila. Marja. Onda bi makar mogla da mu se otme i omogući svom imenu da svet čuje za njega. "Staraj se o Mortonu". davale joj nadu da će zahvaljujući njima biti dovoljno snažna da stupi na taj jutarnji voz za Mudrost. Baš tako." Mikal Margolis se okrenu da pogleda Persis Taterdemalion. proteklih nekoliko dana uopšte ne misliš na posao. a istog jutra ona će uhvatiti prvi voz za Mudrost. Mikal Margolis je zastenjao i oglasio se zvukom čiste osujećene požude. ono što je važno jeste um koji ih pomera. pazi ga. Pošla je sa njim u pustinju posle one afere sa devojčicom u parku. a? Mislim. pusti ga da misli da on odlučuje o svemu. nije mogla da se odupre izazovu. Prezirala je svog budalastog brata. A opet. Što se tiče Marje Kvinsane. ljubavi.Taterdemalion. igra. pitala ga je da li je bolestan. Ozbiljno. to. figure u igri nisu važne. kada će Morton ostati sam. majko. Zbog toga su tu bile igre. ali mora doći vreme. jer dok je pobeñivala. One su je zabavljale. osećala je samo prezir prema svima dovoljno slabim da je vole. . prezirala je tog glupog momka koji je imao kafanu." Mikal Margolis još glasnije zastenja. ljudi su samo još jedna vrsta životinja. A šta je sa onom veterinarkom. i pobeñivanje. "staraj se o njemu. Zapovedam ti. zar ne? Možda bi ona mogla da ti pomogne. da. ali pobrini se da ne odluči ni o čemu. nije marila. Preoteće glupog momka od te pegave i benave žene sa kojom je živeo i vodio ljubav. "Šališ se. zar ne?" "Ne. U pitanju je bila igra.

rekao je Mikal Margolis. u zadnjem dvorištu Hotela/B. Anensiju. imao . uzrasta nepune četiri godine. P. gospoñice".-a hranio svoje. Prve noći. zatim na seks. sa stajanjem u Severnom Benovom Gradu." Marja Kvinsana se osmehnula. Venkatačalum. Igra se odvijala valjano. Nijedna porodica nije htela da popusti onoj drugoj. sa prtljagom za petoro. Igra ju je nagnala da ga zamoli da doñe i pogleda njen sud za metan ne bi li ustanovio zbog čega ne radi kako treba. I u tom krevetu proliveno je seme uništenja Bespuća. nekadašnji agent za prodaju nekretnina u Venkatačalumovom birou za imigraciju i naseljavanje. Ona je koliko jutros nasula tri boce hirurške tečnosti za sterilizaciju u rezervoar. "Hemijski problemi. I zato je smislila da izlazi da hrani piliće svakog dana u isto vreme kada je i Mikal Margolis preko puta. Merčisonvilu. zatim na razgovor. P. igre su joj sačuvale razum. koji je upravo sedeo u jednoj beloj sobi suočen sa pitanjima inspektora ðijen Ksao-Pina iz policijske ispostave u Bleriotu koja su se ticala prevarnih radnji. pokušavalo je da spava u kupeu za troje ljudi. Petoro ljudi. Niko nije uspeo mnogo da odspava u vagonu 36 Noćnog voza za Ravnodnevicu. mada bi Radžandra Das taj posao bolje obavio.O. Iz zahvalnosti.R. već su im takoñe bile izdate duplirane karte za isti kupe u spavaćim kolima Noćnog voza za Ravnodnevicu u 19:19. Stanici Volamura i Bespuću. pozvala ga je unutra na piće. Poslužitelj spavaćih kola zaključao se u svoju kabinu i odvrnuo radio. samo je mali Džoni Staljin. zatim u krevet (a Mikal Margolis je sve vreme drhtao kao trska). Novom Poduhvatu. Ne samo da su porodice Staljin i Tenebre kupili isto parče zemlje (koje gospodin E. rajskom gradu Bespuće. da. Venkatačalum uopšte nije imao pravo ni da prodaje). 9.A. "neko je sasuo tovar korišćenog sredstva za sterilisanje unutra i inhibirao bakteriofage. a to je učinio gospodin E. Morali su sami da reše svoje sporove. sa prostorom za prtljag za troje. Problem izmeñu porodica Staljin i Tenebre započeo je kada su ustanovile da im je prodato isto parče zemlje i idiličnom.

Kuc kuc kuc.krevet za sebe. Jedan krevet je morao da se preklopi kako bi se napravila sedišta za dvoje. ljubavne svañe. uz to i narkos. Ženevjev. Gospodin i gospoña Staljin bacakali su se i gunñali na skučenom krevetu. ako Staljinovi budu probdeli ceo dan i prespavali celu noć. Gospoña Staljin optužila je gospoñu Tenebre da je varala na kartama. veoma nervozan mali i debeli dečak. tako da su preostala tri tela na dva kreveta. Džoni Staljin bio je razmažen. Ženevjev Tenebre je optužila mladog Džonija Staljina da je pokušao da joj zaviri pod suknju dok se pela na gornji ležaj. On i njegova žena. Prilikom bauljanja radi prelaska sa sedišta na krevet trećeg jutra došlo je do formalnog početka neprijateljstava. mali Džoni je astmatično hrkao. Gospodin Staljin je optužio Gastona Tenebrea da mu je preturao po prtljagu dok je njegova porodica tobože spavala. . neumoljiva logistika kupea za spavanje preuzela kontrolu. Taj aranžman isprva je izgledao pravično. Potom bi troje sedelo. a dvoje udobno spavalo. a Gaston i Ženevjev Tenebre imali su svoje male privatne. agresivnih gestova rukama dok je voz zveketao i kloparao. i došao je četvrti dan i četvrta noć. išao unazad i cepao se da bi formirao nove vozove. Onda je prosta. Sledeći dan protekao je u krtoj tišini sve dok se Gaston Tenebre nije nakašljao tačno u četrnaest sati i rekao da bi možda bilo dobro da svi spavaju po smenama. Zvocanje je izbijalo u naletima. Njegova majka se prećutno složila i dala mu tri ili četiri pilule za spavanje namenjene odraslima da bi ga ućutkala i umirila. probdeće celu noć i prespavaće ceo dan. sa mnogo besnog šapata i malih. približavajući se u takvim grčevima i cimanjima sve više Bespuću. Gaston Tenebre je optužio gospodina Staljina da je nepristojno navaljivao na njegovu lepu ženu u redu za klozet druge klase. "Bespuće! Tri minuta!" Kuc kuc kuc. To je bilo stoga što je on bio veoma nervozan mali i debeli dečak koji je vrištao i vrištao i razboleo se od vrištanja sve dok nije dobio krevet za sebe. "Bespuće!" viknu kondukter koji je izišao iz skrovišta i zakucao na vrata srebrnom olovkom. nalik na nalete snega koji predskazuju jaku zimu.

spokojan raj na zemlji". On još besnije zakuka. što posluži kao znak porodicama Staljin i Tenebre da jedna drugu zaspu baražnom vatrom opakih pogrda koje su ostavile tragove na obližnjim zidovima. reče Džoni Staljin. pa samim tim i nevoljen. obore gde Rael Mandela drži male životinje roñene . vodene pumpe." reče gospodin Staljin. vitka deteta povedoše bledog i slinavog Džonija Staljina za ruku da mu pokažu divnu kaljugu za krmače. "Džoni Staljin". i dva brza. što je bilo baš šteta. neprimećen. četrdeset osam sekundi starija od brata. Onda skupi lice kao vlažan sunñer koji se upravo cedi i pripremi se na vrišteće histerisanje. Ali kada su pogledali.. kanale za navodnjavanje gde možeš da puštaš male jedrenjake. "Vazduh blag od mirisa miliona pupoljaka". spremna za plug". "Ja neću. "Mama!" zavapi.. reče gospoña Staljin. široku sunčevu svetlost sedmog jutarnjeg sata. reče Ženevjev Tenebre." "Onda ćemo ti mi pokazati gde ovde može da se igra"." Gospoña Staljin ga žestoko zviznu po levom uhu. "Ti si nov. Džoni Staljin se udalji kako bi se osamio sa svojim jadom. "Bogata zemlja. reče Tasmin. "Zdravo". Sve to da nijednom nisu pogledali kroz prozore gde se nalaze... reče Limal. videli su: "Zelene doline. "Bićeš dugo ovde?" "Mislim da hoću." "Kako se zoveš?" upita Tasmin. Limal i Tasmin Mandela pronašli su ga kako nabusito sedi kraj glavnog metanskog suda dok su tražili nešto novo čime bi se poigrali u novom danu. reče je Gaston Tenebre. Džoni Staljin pogleda bleštavi beli ćerpič i sprženu crvenu zemlju. možda ne bi ni sišli sa voza. "Miran.Anarhija je paradoksalno vladala dva minuta i trideset sekundi dok su porodice Staljin i Tenebre ustale umile se odenule sakupile torbe knjige dragocenosti debele sinove i nabile se tresnule zaglavile u uskim hodnicima da bi ispale kroz uska vrata na tanušnu. jer da jesu. jarke treptaje solarnih kolektora i gole kosture nosača pumpi.

nakaza. Bespuće je bilo premalo da sebi priušti takav luksuz velikih gradova kao što su zaraćene porodice. pa su zajedno. uz pomoć Egzaltiranih Predaka gospodina Jerihona. zbog čega bi te kažnjavali? Zar ja nisam tvoja kćer. gospodina Jerihona. veštački eksperiment. i proglasio ih stanovnicima Bespuća. Zadovoljan svojim solomonskim rešenjem. koji je bio veoma visok. Raela Mandelu i Radžandru Dasa. od ljudi koji žele da te odvedu od mene. moja malena ptičice. a Doktor Alimantando je odveo dečaka umazanog blatom. vodom i bobicama roditeljima koji su se još svañali. zašto idemo tamo?" "Da bismo umakli lošim ljudima koji pričaju loše stvari o tebi i meni. govnima. Zato što kažu da si roñena suprotno zakonu. Staljinovi i Tenebreovi moraće da nauče da žive zajedno." "Kaži mi ponovo. Konačno je pozvao svoje najpouzdanije prijatelje i savetnike. i ja zbog toga moram biti kažnjen.zahvaljujući njegovom kompletu sa klicama. kao i samog Doktora Alimantanda. a da niko ne mari. Pokazali su mu kuću Doktora Alimantanda. gde možeš da jedeš sve dok ti ne pozli. veoma star i veoma ljubazan na prilično zastrašujući način.<% 10. Prve dve noći proveli su u Hotelu/Železnici Vitlejem Ares dok je Doktor Alimantando razmišljao šta da radi sa njima. Zato što kažu da si neprirodna. i žbunje sa bobicama. ni malčice. zašto ti ljudi žele da me odvedu od tebe?" "Zato što si ti moja kćer. oče. Zato im je Doktor Alimantando dao kuće jednu do druge i zemljište sa zajedničkom meñom i samo jednom pumpom na vetar. tvoja malena ptičica?" . Doktor Alimantando se vratio sobi za osmatranje vremenskih prilika i izučavanju vremena. oče. došli do zapanjujuće jednostavnog zaključka. oče. prostora i svega ostalog. kaži mi ponovo. "Kaži mi ponovo." "Ali.

čak ni Radžandra Das. Ne bih mogla da te nemam. a takvi ljudi smatraju da je protivzakonito da čovek ima takvu kćer. u epicentru sjaja. ili mašine. bili su nevidljivi pod gomilama tuñeg prtljaga.. a? Uvek. Bili su jednostavni. U to Bespuće. neprimetni ljudi. tuñe dece i drugih ljudi. niko nije pitao sme li da sedne kraj njih ili ostavi gomilu prtljaga živine dece sebe preko njih. gde to idemo?" "To se mesto zove Bespuće. niko nije primetio da ulaze u Hotel/Železnicu Vitlejem Ares u dvadeset i dvadeset. Kada su sišli na maloj pustinjskoj stanici. na poslednje mesto na svetu. bili su tihi ljudi. oče. tuñe živine. jer oni bi da me odvedu od tebe." Meredit Modra Gora i njegova kćer. niko nije primetio duže od jednog sata da ih nema. a čak ni tada niko nije mogao da se seti kako su ti saputnici izgledali. kaži mi ponovo. mačkice moja. Ali. Niko im se nije obraćao. nalazila se najlepša žena koju je iko od njih ikada video. samoprozvani upravnik stanice. lutke. a ja to ne bih mogao da podnesem. iako je on voli više od samog života. Onda je nešto veoma nalik na kontrolisanu eksploziju svetlosti ispunilo hotel i tamo. ali oni kažu da nisi ništa više od. ili bilo koje druge tvorevine. U kupeu treće klase sporog putničkog voza koji je prolazio pustinjom izmeñu Meridijana i Beladone. i toliko je maleno i daleko da se za njega zna samo zbog priča koje se o njemu ispredaju."Ti jesi moja malena ptičica i jesi moja kćer." "I tamo idemo?" "Da. kćer koju je sačinio za sebe." "Ni ja.. oče. oče?" "Volim te. i upravo zbog toga bežimo od tih loših ljudi. Svaki muškarac u prostoriji bio je primoran da proguta knedlu." "A da li me ti voliš više od samog života. koji je dočekivao svaki voz što je stizao u njegovu sklepanu stanicu. niko ih nije video da stižu u Bespuće. bićemo zajedno. trešnjice moja malena. Ruti. Svaka žena borila se sa . neupadljivi. Niko nije primetio da silaze iz voza." "Da." "Znači.

ostavivši za sobom u srcu sliku neizrecivog gubitka. najbezličnije stvorenje koje su ikada videli. Stoga tražim sklonište za sebe i svoju jadnu kćer. devojčice zapanjujuće običnosti. opsednute prošlošću. očajnike. Veliki čovek je radio u svojoj sobi za osmatranje vremenskih prilika i prekrivao zid nečitkim algebarskim simbolima u crnom ugljenu.A. progonjene. Jer takva je bila priroda Ruti Modre Gore. nalik na blesak svetiljke silovite lepote.-u još su bila predmet razgovora kada su se Meredit Modra Gora i njegova kćer popeli da posete Doktora Alimantanda.R. Za sve siromahe. avaj. gladne. veoma običnog čoveka i devojčicu od nekih osam godina koja je bila u potpunosti najobičnije." Tako je molio Meredit Modra Gora. Izuzetna dešavanja u B. Druga je bila da ju je njen otac načinio takvom u svojoj boci postanka. "Dragi moj gospodine. moja kćer (tu se Ruti naklonila i osmehnula kao što je strpljivo uvežbavala u njihovoj hotelskoj sobi). Doktor Alimantando je obrisao naočari. a ovo je Ruti. beskućnike. "Ja sam Meredit Modra Gora. zarobljeno u mentalnom uzrastu petogodišnjakinje. sve odjednom. Kćer mi znači više od svega.neizrecivom potrebom da uzdahne. za sve njih ovde ima mesta. da apsorbuje poput sunčeve svetlosti lepotu svega oko sebe i čuva je sve dok ne odluči da je otpusti. Onda je božja svetlost nestala i ustupila mesto tami za žmirkanje i trljanje očiju. Onda bi se ponovo vratila aljkavoj anonimnosti. krivce. potrebna joj je zaštita od surovih i zlonamernih ljudi." On pogleda . jer. koga njegova zajednica nažalost nije umela da shvati. Bilo je to kao da je Bog Lično ušao u prostoriju. svi su ispred sebe ugledali nekog sitnog. Ja sam odgajivač stoke iz Marsarita. Kada su ponovo mogli da vide. Desetak srca prelomilo se po sredini i sva ljubav izletela je iz njih poput lasti da bi počela da kruži oko neverovatnog stvorenja. To je bila prva tajna Ruti Modre Gore. savršeno razumem kako to izgleda biti neshvaćen u sopstvenoj zajednici i mogu vas uveriti da niko nikada nije oteran iz Bespuća. moja kćer je jadno i jednostavno stvorenje. prikraćene. lišene ljubavi. ali njoj je potrebno sklonište.

voleo je njena glupa pitanja. ali ponekad bi poželeo da ju je stvorio sa višim koeficijentom inteligencije. Pravilo broj dva jeste da nema vike u vreme sieste. koze. ali šta je Meredit Modra Gora mogao da očekuje od devojčice mentalnog uzrasta petogodišnjakinje? U svakom slučaju. budak. sadilicu i raznovrsno seme. 11. Pravilo broj jedan jeste da kucate pre nego što uñete. je li ovo mesto u kome ćemo ostati zauvek?" "Jeste. Prvog dana proleća godine Druge. <%-2>i Raela Mandelu. jasan i plav. Ali. zar ne?" "Baš tako. tako je. Babuška i Deda Haran venčali su se pod pamukovim drvetom u vrtu Doktora Alimantanda. rizome. mada malo suvo. piliće i lame iz svoje zalihe ćelija. sa vodom." I tako je Meredit Modra Gora poveo svoju kćer i posetio gospodina Jerihona. kaleme i korenje.glavni Petstogodišnji plan na zidu sobe za osmatranje vremenskih prilika. koji im je pozajmio motiku. ašov. Dan je bio vedar. ugrožen primicanjem matematike. koji mu je obećao kuću za nedelju dana. mačkice moja." Ruti je ponekad govorila glupe i očigledne stvari. Idite kod Raela Mandele po oruña za obradu zemlje. možete besplatno boraviti u gradskom hotelu. "Dokumenta o statusu grañanina. Poštujte ta pravila i bićete ovde srećni. Pećina 9. lukovice." On pruži Mereditu Modroj Gori svitak. Takoñe im je dao malo kultura ubrzanog rasta za svinje. Voleo je njenu odanu zavisnost i krajnje obožavanje. . Popunite ih kada stignete i vratite ih meni ili Persis Taterdemalion. u Bespuću su dani većinom bili vedri. upamtite dva pravila." "Lepo je.<%0> "Oče. Sve dok ne bude sagrañena. kaži mi. A sada. kako i priliči prvom danu proleća. a kod gospodina Jerihona u vezi sa zidanjem kuće. gasom iz zajedničke fabrike metana i električnom strujom iz zajedničkog solarnog pogona. "A vaše mesto je Parcela 17.

Kada su prve zvezde probile kupolu noći. i deca su skakala i skidala ih. Slatkiši su bili vezani trakama za granje pamukovog drveta. Smatrao je da veoma dobro zvuči. Eva Mandela i mala Tasmin bile su deveruše. uprkos prednosti u godinama. "Moraš predati svoju dragu majku". "O. i bilo je to kao da je galaksija .jasni i plavi. Bucmasti Džoni Staljin." Mikal Margolis nikada majci nije umeo da kaže ne. vitki majmuni od dece. poslužavnici lokuma i punjenih urmi kružili su okolo za one koji vole da grickaju. a mali kavezi sa živim svicima pokačeni o grane. razumeš li?" I tako je Persis Taterdemalion zadržana dobrano pozadi dok je Doktor Alimantando obavljao ceremoniju. ubrzo su se toliko najeli mlečnih anñela da im je bilo muka. uprkos prekoru Persis Taterdemalion zbog njegove slabosti i rečima sa kojima se majka rastala od njega. Rael Mandela je bio kum. ostarelu majku na venčanju. Sam je to napisao. Jagnjad su pečena iscela nad jamama ispunjenim užarenim ugljevljem. a Mikal Margolis je drage volje predao mladu. papirni fenjeri popaljeni su u krošnjama. cvrkutala je Babuška jedini put kada su se sreli po dolasku u Bespuće. Deca su dugačkim slamkama gurkala insekte kako bi se aktivirali. ostaće i najbolja. i ne zaboravi. Miška. pokušala. a čaše hladnog voćnog punča kvasile su grla svatova. Miška. prireñena je proslava. mali. i zbog toga. Posle sveg čitanja i pevanja. nije skinuo nijedan kolač i cvileo je sa gañenjem pod stolom do kraja popodneva. ovo je izuzetan dan za tvoju majku i ne želim da je pokvari prisustvo te jevtine žene lakog morala. Doktor Alimantando je obavio ceremoniju. "Ja. Doktor Alimantando je rado mislio da ume lepo da čita. razmene prstenja i krunisanja glava. majko? Svakako bi mogla da nañeš nekog boljeg?" "Pokušala sam. ali bilo bi ispod časti da bilo ko osim sina preda svoju dragu. Bila je to prva proslava u istoriji Bespuća. Pristao je. Zato me moraš ti predati. velike posude matoke i kuskusa pušile su se. Limal i Tasmin.

Persis Taterdemalion igrala je sa svakim bratom Galačeli naizmenično i videla isto lice toliko puta da se osećala kao da je cele noći igrala sa istim čovekom. Radžandra Das se duboko poklonio i objavio: "Dame i gospodo. Neprestano preplašen zbog majčine cenzure. srećni mladenci. dragi prijatelji.zvezda mekog zelenog sjaja pala iz meseca-prstena i uhvatila se u granje drveća. i napolje je pokuljala muzika. Limal i Tasmin Mandela ñipali su zajedno okolo sa nesmanjenom energijom. svečanom narodnom plesu njegove rodne Deuteronomije. a Džoni Staljin se šunjao i služio ostacima hrane. Doktor Alimantando je vodio Evu Mandelu u nezgrapnom. loše podešena. radio se oglasio čujnim uzdahom ekstaze. Začu se klicanje. od jednog sanduka Raela Mandele. ali ipak muzika. obrtali su se u talasima podsuknji i rukom izvezene svile po utabanoj zemlji.i u trenu. koja se osmehivala i pomerala svoje telo uz njegovo na takav način da je on ostatak noći proveo plešući sa bolnom erekcijom. neka počne igranka! Neka zasvira muzika!" Ed Galačeli je zapetljao oko dugmeta za traženje stanica i začula se muzika grebuckava. "Da zaigramo?" predloži Deda Haran svojoj nevesti. . koga je smatrala izvanredno hitronogim. Mikal Margolis je igrao sa Marjom Kvinsanom. muzika od koje se pocupkuje. Radžandra Das i Ed Galačeli dokotrljali su na kolicima veliki radio koji su napravili u potaji za venčanje. Onda je deda Haran zgrabi . Radžandra Das je svojim čarobnim prstima dodirnuo dugme za podešavanje. poletnu muziku Sletišta Zapadne Ravnodnevice. Nadahnuti njihovim primerom. Bračni parovi Staljin i Tenebre plesali su i komentarisali koliko su njihovi neprijatelji nespretni i neugledni. Začu se pljesak. Tada se zbio najčudesniji dogañaj te večeri. svi su pronašli parove i igrali igrali igrali uz svetovnu. Babuški se pojaviše jamice na obrazima kada mu se osmehnula i naklonila. snažna. daleka. ubedljiva. mada je Ženevjev Tenebre odigrala jednu brzu igru sa gospodinom Jerihonom. Ostavljena za tu noć. Svatovi su zadržali dah u iščekivanju.

A svi Egzaltirani Preci saglasili su se sa time.. čoveče moj. "Harane. biti supruga jeste divno. hoćeš li pristati da imamo dete? Hoćeš li?" Pomislivši. radost tog para nije bila potpuna. svi koji su ih videli osetili su auru ljubavi koja ih je okruživala dok su bili zajedno i to ih je obradovalo. čuda se svakog dana dešavaju. "Šta?" "Zbog čega ne možemo imati dete. . želiš li dete?" "Pa. igrali i igrali pod užurbanim mesecima sve dok spiker na radiju nije rekao da stanica sada prestaje emitovanje programa i svima poželeo laku noć." Ubrzo je zaspao. da je to samo prolazni hir nedavno venčane žene. pa je onda i to moguće za nas. preturio se na krevet i zarežao: "Naravno. svaki prema svom krevetu.. budi ozbiljna. zar ne? Reci mi. najdraža.." "Mužu. "Laku noć!" rekoše svi.." Deda Haran se zagrcnuo vrućom čokoladom. Suviše smo stari za decu. Tu senku je u svet izgovorila Babuška jedne noći. ali biti i majka! Harane. ovo je Dvanaesta Dekada. Ovo je doba mogućeg. rekao je Radžandra Das gospodinu Jerihonu dok su se pijano teturali. Harane. pogrešno. tako nam govore. "Piiiiiiiiiiiiiiiiii". I svi su lepo proveli noć. naravno. A opet. ali. jer u njegovom srcu nalazila se senka." "Ali. reče radio. reci mi. savršeno dete." "Ženo. umotana zbog hladne večeri u skerletnu flanelsku pižamu. Venčanje je bilo divno za Babušku i Deda Harana. Oči su joj bile ozarene i svetlucale su kao granat. želim da rodim dete.Igrali su. mužu dragi? Malo. ako budem pronašla način da rañamo. "Najbolja noć". Deda Haran je spustio šolju. Babuška je sedela u krevetu sve dok nije svanulo. to bi bilo divno. to je ono za šta živim! Ah.

obuzet algebrom u svojoj sobi za osmatranje vremenskih prilika. deda pomalo nalik na čaronjaka. "Alimantando. Deca ga uzeše za ruke. Pre nego što je i sam Doktor Alimantando. reče Doktor Alimantando. Limal za desnu. poklonivši se po propisu.12. Baš je uživao u ulozi dede. ali donekle zastrašujući. ljubazan. podjednako prokleta misterijom." . oblak prašine poprimio je oblik šarene gusenice. Ogromna obla žena sa licem nalik na krompir pružala im je posetnice. Malo je toga u Bespuću izmicalo pažnji Limala i Tasmin Mandele. pomalo u strahopoštovanju zbog reči ROTEH na prednjoj strani šarenog traktora. Kroz optikon. Ostali stanovnici stigli su pre njih. Tasmin za levu. "Da poñemo i susretnemo to Lotjanino Srce. "Dobrodošli u Bespuće". "Šta tamo piše?" "ROTEH". Doktor Alimandanto je postao daleko pogodnija dedovska pojava. koja se posle uvećanja pretvorila u kamion i dve prikolice. okrenuo tamo optikon. Deca su oponašala njegov postupak. Pohrlili su da jave Doktoru Alimantandu. blizanci su spazili oblak dima na rubu druge polovine sveta iza šina. pa napolje na vrelo sunce u četrnaest i četrnaest. "Gledajte". pokazavši na ekran displeja. u kome su klijale klice racionalnosti. reče Limal. Doktor Alimantando je čuo kako Limal i Tasmin kloparaju uz zavojito stepenište i bio je zadovoljan. i povukoše niz strme. u veoma brzoj vožnji preko suve ravnice. pa su stajali nesigurno u blizini. zavojite stepenice. "Lotjanino Srce: Genetsko obrazovanje". reče Tasmin. Posle venčanja njihovog prirodnog dede. važi?" predloži Doktor Alimantando. ali bez svog počasnog poglavara nisu znali šta da rade. reče Doktor Alimantando.

. Svi su bili veoma uzbuñeni. "onda ću vam pokazati kako ga pravim. Vrata se otvaraju u dvadeset sati. a svako dobija besplatno čašu vina. dodade ona. uz čašu vina. reče ona. Šešire za dečicu. sa sjajem u oku. ne zbog moguće koristi za njihova mala imanja (Rael Mandela je bio sve zabrinutiji zbog pražnjenja njegove banke klica i time izazvanog meñusobnog ukrštanja stoke u gradu). sve u Velikoj šarenoj predstavi biotehnologije. konsultant za hibridizaciju. Evo. "ovaj. pa Tasmin. Putujućoj genetsko-obrazovnoj predstavi Lotjaninog Srca: sva čuda današnje biotehnologije na raspolaganju su vam. reče Doktor Alimantando. doñite.. sigurni ste da ste registrovani u Birou za razvoj?" "Pa". hodite svi da vidite kako ROTEH može da pomogne vašoj plantaži. vrtu... domaćim životinjama i rastinju. Doñite. pašnjacima. "Lotjanino Srce: genetski inženjer. "Stalno nailazim na to. žena i dete u Bespuću stajali su u redu ispred putujuće predstave Lotjaninog Srca. Srediću to sa momcima u Porcelanskoj Planini kada se vratim." Ona nakloni glomazno telo Doktoru Alimantandu. nalepnice i plakate. stari i mladi. Limalu. "Jedna stvar". Onda". veliki i mali." "Nije važno". ali nije to moja stvar. Govorila je sa neobičnim naglaskom koji niko nije mogao sa sigurnošću da prepozna. ROTEH-ov službenik za eugenično obrazovanje. Privezan helijumski balon lebdeo je stotinu metara visoko i vukao dugi barjak na kome su bila ispisana čudesa Putujuće genetsko-obrazovne predstave Lotjaninog Srca. reče krupna žena.. povedite porodicu." Ona svakome pruži po posetnicu i povika glasom nalik na grmljavinu: "Kartice koje imate daju vam pravo na jednu besplatnu posetu. Traktor i dve prikolice nekako su se rasklopili u pupoljak šarenog platna i blistavih neonskih svetiljki."Drago mi je što smo se upoznali". Stalno se dešava. zahvaljujući velikodušnosti ROTEH-ovog Veća za oblasni razvoj. Prvih deset dobijaju besplatne ROTEH-ove značke. stoci." U dvadeset sati. Iz zvučnika je navirala brza muzika od koje su stopala sama cupkala. besplatno. grmnu Lotjanino Srce. svaki muškarac. već zbog toga što je u mestu od deset . Hvala. voćnjaku. živini.. "ovo mesto ne vidi se ni na jednoj karti.

zadirkujući agapante da škljocaju čeljustima širokim čitav metar i zmajeve da izbacuju male kugle veštičje vatre. stvaraju gas metana i proizvode gvožñe od peska. imajući u vidu malobrojno stanovništvo Bespuća. govorili 'oh' i 'ah' pred ubrzivačima rasta koji mogu da dovedu svako živo stvorenje. dizali puna naručja besplatne literature koje je bilo u izobilju. veliki džak od plavog veštačkog mesa koji je vario sve oblike otpadaka domaćinstva i krvario iz bradavica crnim. Limal. Svi su dobili po torbu mešanih ROTEHovih sitnica. Opremljeni narandžastim papirnim kapama sa rečju ROTEH i crnim simbolom ognjenog točka sa devet žbica. ljudi su gledali čudesa ROTEH-ove genetske nauke. Konačno je Lotjanino Srce lično morala da ih izbaci kada je zatekla Limala i Tasmin kako pokušavaju da proguraju Džonija Staljina kroz gasnu komoru u rashlañeni kavez pirana-šišmiša. gde je čak i dolazak nedeljnog voza dogañaj. biljku ili životinju (čak i ljudsko biće. Sa čašom vina u ruci. leče biljne bolesti. Pitali su. Lotjanino Srce otvorila je širom vrata i ljudi su pokuljali unutra u masi koja se gurala i laktala. rekla je Lotjanino Srce) do pune zrelosti za nekoliko dana. kolačili oči u aparaturu za vrenje Lotjaninog Srca. prave plastiku. čudili se kompletima za kloniranje pomoću kojih su se živi pilići odgajali iz običnihi ljuski jaja i perja. Bili su zapanjeni hormonima plodnosti koji su omogućavali kozi da okoti čak i do osam jarića odjednom. ograničenje na prvih deset bilo bi nepravedno.kuća. belog vina i ružice Lotjaninog . s nevericom gledali veštački stvorene bakterije koje mogu da jedu kamen. U dvadeset i dvadeset. po želji. naručivali. tobože preneraženi genetskim mešavinama koje su vrebale. pripeće putujuće predstave. veoma kasno za seljane koji ustaju i ležu sa suncem. Ljudi su ostali do kasno. i ispijali čašu za čašom izvrsnog crnog. rikale ili puzale u svojoj zaštićenoj sredini. i bojažljivo su i obazrivo ulazili u zamračenu sobu sa oznakom Čudovišne mešavine. bilo samo nešto manje vredno strahopoštovanja od mogućnosti da Panarh i svi anñeli Pet Nebesa promarširaju iznad Bespuća uz zvuke flauta i doboša. Tasmin i Džoni Staljin ostali su tamo satima. belim vinom ili ružicom.

"Gospo. verovatno. sve je to zaista divotno i čudesno. rekla je Lotjanino Srce) da bi popunio zalihe na izmaku. Lotjanino Srce ih je izbacila sa smehom iz svoje kancelarije. porodice Tenebre i Staljin pribavili su raznovrsne sojeve ogromnih i gnusnih puževa koje će pustiti jedni drugima u baštu. da li je moguće da mi sva ta nauka i tehnologija daju ono što najviše želim na celom svetu. videla sam vaše divote i čudesa. ali pitam se. krave su se obično koristile za surogate ljudskih beba. sitnu. a poslednja od svih došla je Babuška. i to bih mogla da izvedem podešavanjem jedne od posteljica koje držim u zalihama. mogli biste to čak i sami. Braća Galačeli. Svi neoni su se pogasili. i da. savršenu u svakom fizičkom detalju. šta sve danas može da se uradi." Lotjanino Srce. pitali su Lotjanino Srce da li bi za svu trojicu mogla da stvori istu ženu.Srca. sa previše crnog. Moraće da se začne izvan tela. Rael Mandela je kupio čitavo pakovanje plazme za klice ('zajemčeno snažnije i zdravije'. ali rekla im je da se vrate posle predstave ukoliko požele da probaju koliko je savršeno njeno obilato meso. a zvezde snažno sijale kada je Babuška došla Lotjaninom Srcu. Gospodin Jerihon i njegovi Egzaltirani Preci upustili su se s njom u podsticajan. madam. ne postoji nikakav način da rodite dete. to je elementarna stvar. goveñe. Meredit Modra Gora kupio je malo bakterijskih tretmana za svoj krompir. zagleda se u Babušku. belog i ružice u sebi. braća Galačeli nepotrebno su se motala pod jednom pumpom na vetar. "Madam. nadstrešnica i šareni šatori sklapali su se natrag u prikolice. Nikakav. uzvišen razgovor duži od jednog sata. žilavu poput pustinjskog vrapca. znate li to? Mogla bih da oplodim jaje in vitro. trebalo . velika majka-zemlja od žene. Persis Taterdemalion je poručila kućnu vinariju koja proždire otpatke (iako ju je Velika šarena biotehnološka predstava žalosno podsećala na Vazdušni bazar zapanjujuće Taterdemalion). a to je dete. Ali to ne znači da ne možete da ga dobijete.

Tenebreovi . Ako želite da to učinite. Štap mu je drhtao u ruci. taj. u devetnaest..." "Samo radim svoj posao. "Mužu Harane. Na prozoru. "Taj. Genetski. posteljica je podrigivala i pulsirala. ulepšaće svet svojom lepotom. ovo je moje dete. Smirila ga je pevušenjem. mala i prkosna kao kos. naša kćer. koje mi je draže od svega na ovom svetu. pravo ste blago.. imamo naše dete!" uzdahnula je i skinula diskretni pokrov da bi otkrila crvenu pulsirajuću stvar u staklenoj tegli. pobačaj. taj. ukoliko ne uspem. Ali recite mi. je li moguće da dobijem dete?" "Sasvim. ono će biti vaše. i ako samo pipneš ovu teglu bez mog pristanka. ta naša kćer. otići ću i nikad se neću vratiti. niko nije tri dana kasnije video kako Babuška nosi kući posteljicu u Beldenovoj tegli. Pošto su čuli da Staljinovi od Lotjaninog Srca poručuju ogromne i gnusne puževe. Babuška je stajala pred njim. Ali Babuškino ponoćno šunjanje nije prošlo sasvim neprimećeno. gospo?" "To mora on da kaže. Niko nije primetio dolazak i odlazak. iako nipošto nećete moći da ga nosite u sebi. dete Harana i Nastasje Tjuriščeve Mandele. a braća Galačeli su se iskrala iz noći. usisavajuće veštačke materice. "Biće prelepa.bi da budem u stanju da pronañem negde u vama jaje. Babuška se ispreči izmeñu razjarenog muža i vlažne." Babuška se iskrala u noć. gde je svetlost svitanja mogla da je hrani.. sa mužem. doñite sutra kod mene. da li je vaš muž još potentan?" "Molim?" "Da li bih od njega mogla da dobijem uzorak sperme. Isto tako. posegnuvši za stamenim štapom da razbije tu nečistu stvar. plesaće. mogla bih da uzmema malo ćelijskih uzoraka. jeste naše dete?" grmnu Haran Mandela." Odlučnost Dede Harana bila je pokolebana. "Harane Mandela." Deda Haran vrati štap na njegov držač i ode u krevet. mužu. pevaće." "Madam.

matora. sebičnost. A njeno roñeno srce poludelo i je prepuklo od zavisti. nimalo. loše naravi i toliko razmažen da je bio gotovo upropašćen? Dete bi pružilo Ženevjev Tenebre sve što je želela. Iz torbe je izvukla teglu za biološko održavanje koju je njenom mužu dao Rael Mandela. gde će njihovom gradu isposlovati zvaničan ROTEH-ov blagoslov. tanak papir izmišljotina koje su se svodile na sebičnost. Posteljica je drhturila i pulsirala na prozorskom pragu. strašna divna zamisao. pravu prirodu Babuškinog posla sa Lotjaninim Srcem. Nekoliko minuta prljavog posla u ribljem smradu i ponovo je nestala u oblaku prašine i krivice. Nije mu verovala zato što je odbijao da joj dâ dete. Sledećeg jutra. ima dete koje fizički ne može da nosi. dok je čitavo naselje mahalo Lotjaninom Srcu i pratilo je pri polasku natrag prema Porcelanskoj Planini. želim samo dete. U noći kada je Babuška došla u posed blastocita. dete koje bi vezalo porodicu u čvrst Gordijev čvor bliskosti. starmali govnar. to nije bilo pošteno. da. "Dete.su neprestano bili na straži zbog mogućih puževskih pohoda njihovih neprijatelja. sa matericom plodnom poput Crnice Oksusa. a sada ova babuskera. Ženevjev je pazila na puževe. i na šta su uopšte imali da budu tako prokleto ponosni kada im je sin jedinac bio samo debeli. ne. sasušene materice. dok se majušni blastocit unutra . zamisao. Videla je staricu i zavežljaj u njenom naručju i shvatila. a ona. udata Mandela. Prišla joj je sa gañenjem i odlučno. a onda joj se javi zamisao. zašto nećeš da mi ga daš?" zvocala je svakodnevno i svakodnevno je Gaston Tenebre pronalazio neki slab izgovor. dok se krila u patuljastom žbunju matoke i pazila na puževe. Ženevjev Tenebre je klisnula u dograñeni deo kuće Mandela u kome su stanovali Babuška i Deda Haran. ali Gaston Tenebre joj ga nikada ne bi dao. sa teglom stitnutom uz srce. Ženevjev Tenebre nije verovala svom mužu. dete koje bi je izjednačilo sa tim prokletim snobovima Staljinovima. zahvaljujući sigurnom i neporecivom uviñanju. dete. čistu i prostu. nema seme koje bi u njoj proklijalo.

Biće zanimljivo posmatrati izraz na njegovom licu. mali i udoban kao jorgan na krevetu. U džepu njene suknje zveckala je tegla imunopotiskivača koji će joj pomoći da ne odbaci fetus. blizancima nikada nije palo na pamet. Rael Mandela se plašio da će mu deca izrasti u divljake. sve to puno ljudi i istorije. Da postoji neki svet i nebo. i obuhvatao je žrtvovanje čitavih prepodneva koja su mogla mnogo korisnije da . Nije imala vremena da mi ga sama usadi. u krug.slepo i bledo prevrtao. Bio je to jedini svet koji su poznavali. Ženevjev Tenebre je šmugnula kući svom uobraženom i sitničavom mužu. Ona stavi teglu za održavanje na operacioni sto. 13. A ipak je Rael Mandela insistirao da saznaju stvari o tim drugim svetovima." Operacija je potrajala deset minuta. plastičnom kombinezonu. 'Obrazovanje'. po malenom gradu Bespuću. zamišljala je da oseća kako se u materici ukradeno dete već rita i proteže. ali od pomisli na to nekud. odagnano zgodnim instrumentima Marje Kvinsane. pa čak i svet izvan neba. ali rekla je da biste vi bili kadri za to. širok poput neba. Vozovi koji su zahuktalo dolazili i odlazili u neredovnim razmacima dolazili su odnekud i odlazili nekud. Da nedostatak fetusa ne bi bio primećen. tako se zvao taj proces. "Dobro jutro. Volela su svoj svet. a opet tako tesno omeñen da je jedan trogodišnjak mogao da ga čitavog optrči za manje od deset minuta. Tri godine su trčala nedužna i bez ikakvog znanja poput pilića. Osećanje krivice sasvim je nestalo. Kada su završile čaj i karamele. "Posao ili zadovoljstvo?" "Posao". Ženevjev Tenebre je pokucala na vrata Marje Kvinsane. reče Ženevjev Tenebre. zavukla je nedozreli mango u veštačku matericu. reče Marja Kvinsana. Čim se slegla prašina od odlaska Lotjaninog Srca. oštra i profesionalna u zelenom. deca su osećala uznemirenost i nelagodnost. Nadala se da će biti devojčica. gospoño Tenebre". Pitala se kako da saopšti mužu. "Ovo je dete koje je za mene napravila Lotjanino Srce.

jedinstveni. Muzika je i dalje svirala. ili za učenje čitanja iz majčinih divnih ilustrovanih slikovnica koje su pripovedale o danima kada su ROTEH i Sv. Radžandra Das. U noći pre dolaska velikog zabavljača. "Dame i gospodo. Katarina sazdali svet. ili gospodina Jerihona. Iz vagona se spustiše stepenice. U Bespuću nije ostalo mesta nikakvoj sumnji da mu se sprema veliki trenutak. Adam Blek!" zaurla glas koji je zazvučao neobično mehanički. Ženevjev Tenebre se umalo nije onesvestila. Neki visoki. Imaće sve ono što on nije mogao da ima. ali njih je čak i genetsko-obrazovna predstava Lotjaninog Srca ostavila hladne. pročitao je Radžandra Das upadljiva oglasna slova ispisana crvenom i zlatnom bojom na lokomotivi i vagonima. Vreme je prolazilo. . tupa poput starih čizama.se upotrebe za slušanje Doktora Alimantanda. od čega svi poskočiše. Ljude je počelo da zamara čekanje na vrućini. Pljunuo je u prašinu. Sledećeg jutra. Ipak. Stajao je tamo. To jest. ali ne i naročito vičan komunikaciji. "Putujuće vrelo znanja i obrazovna atrakcija Adama Bleka". koji je tako mnogo znao o svetu da je to bilo zastrašujuće. Daleko su više voleli da provode dane zagorčavajući život debelom Džoniju Staljinu blatom. sve do dana kada je u grad stiglo Putujuće vrelo znanja i obrazovna atrakcija Adama Bleka. na istočnom horizontu pucketao je i svetlucao srebrni i zlatni vatromet. vodom. momci i devojke. Pokušao je da u njima podstakne uzbuñenje zbog učenja. koji je bio ljubazan. Rael Mandela je nepokolebljivo tvrdio da njegova deca neće izrasti u pogrbljene robove lopate. mahanjem ga je uputio na bočni kolosek. izbacivao oblake pare i treštao živahnom muzikom iz zvučnika postavljenih na lokomotivi dok su se ljudi okupljali da vide šta je sad to došlo. Svet će biti njihova igračka. izmetom i neponovljivim akrobatskim podvizima na skelama pumpi za vodu. Vazduh se zagrevao. Limal i Tasmin ostali su poletni divljaci. voz bez voznog reda ušao je u sklepanu stanicu Bespuća i nezvanični šef stanice... Iznenada se istovremeno začuše fanfare i nalet pare.

počujte priče misterije i mašte Adama Bleka. umetnosti i prirode. sve to može biti vaše. jedan unutar drugog. hemije. vaša za samo pedeset centavosa. pola ljude. Oko vrata bila mu je vezana crna. pola mašine. Onda je povikao: "Dame i gospodo. Nosio je tamni frak i pantalone sa pravom zlatnom trakom. Adam Blek otvori vrata svoje zemlje čudesa saznanja i Rael Mandela i njegova bandoglava deca umalo ga ne počistiše s puta na čelu pohoda na obrazovanje. Pogledajte moćna dela ROTEH-a iz prve ruke kroz Optikon po patentu Adama Bleka. a lokomotiva izbaci pet prstenova pare. Postarao se da ga svi dobro pogledaju. pedeset centavosa. umetnosti i prirode nisu uzbuñivale Limala i Tasmin Mandelu. sve je to unutra. momci i devojke. Istorija. da. Bilo je teško zamisliti ikoga ko bi više ličio na Adama Bleka. čudite se najnovijim dostignućima nauke i tehnologije. ili za robu koju sami odaberete u istoj vrednosti. pričali i kikotali se za vreme ilustrovanog predavanja Adama . pred sobom vidite najveću riznicu ljudskog znanja: Putujuće vrelo i obrazovnu atrakciju Adama Bleka. naravno. divote nauke i tehnologije. sa sve četiri strane globusa. divite se vozu. učite o tajnama fizike. čudesa zemlje i neba. sopstvenim umom. a na glavi je imao ogroman okrugao šešir. imao je brkove tanke poput linije povučene olovkom. priče o čudnim mestima i dalekim zemljama. priroda. dame i gospodo. koji sâm sobom upravlja. dame i gospodo. da. pola ljude. I. filozofije. Nosio je pozlaćeni štap.elegantni muškarac stupi napred. i zasvira marševsku muziku zaglušujućom snagom. hemije. bečite oči na Tupsonijance. Tajne fizike. vrpoljili se od dosade dok je kompjuterizovani voz sa sopstvenim umom pokušavao da ih uvuče u razgovor. umetnost. ova riznica drevne mudrosti. nauka. pola mašine. tanka kravata. a oči su mu svetlucale kao crna smola. gde se čuda svakodnevno zbivaju. Adam Blek vam predstavlja svoje Putujuće vrelo znanja i obrazovnu atrakciju!" Živahni kicoš vešto kucnu štapom po crvenom. Oni su zijali u Tupsonijance. teologije. da. upravo ovom vozu. zlatnom i zelenom vagonu. filozofije.

najmoćnijeg od svih svetova. On posegnu da je zgrabi. ali najpre da načas posetimo blistavu Afroditu i majušni Hermes. iza gomile stenovitih asteroida. Hronos takoñe sa svojim prstenovima. i upravo je to radio kada se prostorija najednom nañe u tami crnoj kao smrt. sa mlečnim mrljama nalik na mermer. beli svet-lobanja projuri kraj posmatrača u zvezdanu . koga sada vidite.Bleka o prirodnim čudima sveta. vratićemo mu se za trenutak. beživotna lobanja.. ako bi naš svet. "Približavamo se svom sunčevom sistemu simuliranom brzinom dvadeset hiljada puta većom od brzine svetlosti. bela. ali ona izlete kroz zadnju stranu vagona. Limal je ustanovio da mu stolica škripi ako se ljulja napred-nazad.." Zvezda je sada bila daleko sunce. bio oljušten kao pomorandža i smešten na površinu moćnog Jupitera. Sedeli su u vagonu na tvrdim plastičnim stolicama. nateraše ih da iskolače oči. najbliži Suncu.. tamo gde su braća Galačeli sedela iza Persis Taterdemalion. ovo je naš svet. Uskomešana spiralna maglina proñe pravo kroz Limalove grudi. ali svetle mrljice prolazile su im kroz prste. Mrtvi. "Naše sunce". Ali moćna dela ROTEH-a. to je Uran sa prstenom. usporićemo kako biste mogli da osmotrite veličanstvene planete.. Planete su klizile u svečanom mimohodu kugli i prstenova. drugi kugla plava kao opal. oblaka kometa koji okružuje naš sistem. naš dom. Posejdon. reče Adam Blek. slabašnu družbenicu našeg sunca. i vagon najednom ispuniše lebdeće iskre svetlosti. Jedna zvezda odvoji se od svetlucave galaktičke mreže i naraste u veličini i sjaju sve dok ne ocrta jasne senke na zidovima vagona. ne bi izgledao veći od novčića od pedeset centavosa. Tada neki glas reče: "Svemir: poslednja granica". pre nego što budemo obratili pažnju na Matični svet na kome su nikli ljudi naše zemlje. evo Jupitera. tu je Avernus. ovde Haron. Pozadi se začuše krici. tamo vidite daleku Nemezis. daleku." Tačka svetla na rubu prostorije eksplodira u sistem dva velika sveta. koja su videli kroz Optikon po patentu Adama Bleka. Blizanci pokušaše da ih uhvate i zadrže u rukama. jedan je bio mutna. "Prolazimo kraj spoljnih svetova. Dok budemo ulazili u sistem svetova.

Zastrašujuće stvari na nebu toliko su ih potresle da nisu mogli ni da se pomere. "Stari. Mogao je da vidi sve te gole. Malu. Adam Blek nastavi predavanje. "Pred sobom vidite Matični svet. Tu su ljude gurali do pojasa u masnu vodu. nalik na žbice točka bicikla. Dok su njegovi oblacima zastrti predeli zamicali u noć. orbitalnim liftovima." . Ne možete zamisliti koliko je pretrpan. ali na Matičnom svetu postoje civilizacije stare hiljade i hiljade godina. većina je došla pošto je njegovo prilagoñavanje čoveku dovršeno pre manje od jednog veka. "star i istrošen. oživljavali su desetinama miliona miliona svetala gradova koji su se prostirali preko čitavih kontinenata. Ljudi nastanjuju naš svet samo sedam stotina godina. kako bi živeli u gradu-prstenu koji su sačinili oko svog sveta. Veoma pretrpan. pevušio je Adam Blek publici koju je hipnotisao plesom reči. gurala ih je sve dublje i dublje maltuzijanska masa u neprestanom rastu. mračnu prostoriju ispuni strahopoštovanje. I pretrpan. a čak ni u velikim gradovima koji plove okeanima tog sveta više nema mesta. Blizanci su sedeli nemi i mirni. jer mogao je to isuviše dobro da zamisli. Videli su da je taj zahuktali plavi svet ovenčan srebrnim prstenom. sve do obale mora. gde energije i resursa ima u izobilju. ćelave ljude nagurane rame uz rame. Zato su ljudi primorani da se popnu tim žbicama. stari svet". Zamišljao je kako taj glomazan globus mesa u eksploziji pada sa neba povučen sopstvenom težinom i mrvi ga svojim masama. neverovatno star. živi tepih mesa koji diše prebačen preko brda i dolina." Limal Mandela se držao za oca iz straha. čije dimenzije nisu mogli ni da zamisle. a blizanci shvatiše da lebde iznad plavog sveta-materice kao dva musava Panarhova serafima. sve dok im voda ne bi prekrila glave. koje su vezivale svet-prsten sa svetom-sferom. planina i ravnica. To je vrlo star svet. "Stanovništva ima tako mnogo da su kopnene mase odavno popunjene." Plavi Matični svet okretao se pod sveznajućim pogledom blizanaca. planetu na kojoj je nikla naša rasa. Žiža holograma ponovo se pomeri i svi jasno videše tanke prečke.daljinu.

"Ovaj grad zove se Metropolis". ugledali su blistavi mesec-prsten. zgromljen znanjem." Sada zemlja naraste pred blizancima i oni ugledaše snežne polove koji su im bili poznati iz atlasa. Sada ćemo reći zbogom Matičnom svetu". Dok se njihova planeta približavala. i plavi opalni svet.Žiža projekcije bila je usmerena na srebrni prsten i rastvorila se u uznemirujuću hrpu geometrijskih oblika koji su rasli jedan iz drugog poput kristala. Gledali su odozgo na Olimp. Najbliže od svih. tako da su strelovito letela meñu posmatračim obuzeta svojim malim poslovima. kocke i iskrivljeni trapezoidi. satelit-lobanja i natiskani trilioni smanjiše se u daleku tačku. njegov prsten. Još bliže. Oči Tasmin Mandele bile su čvrsto zatvorene i skrivene iza stisnutih prstiju. zelene šume. a ispod njih gurale su se i laktale prilike male poput bakterija. "Gledajte. "Uprkos njegovoj veličini. sve sami sveti . pune varoši i gradova. Limal Mandela sedeo je širom otvorenih usta. neka majušna i zatumbana. lepezaste formacije i čudni izraštaji. Plašio se donekle da bi mogao da ugleda sebe ispod tog velikog providnog krova. jasno su se videli providni krovovi. Sa druge strane njihovog oca. neka užurbana poput insekata. "i obratiti pažnju na ono što nam je bliže. i pojaviše se detalji geometrijskih oblika. neki pametni ljudi. Neka su bila toliko ogromna da su im trebali čitavi minuti da proñu prostorijom. koje je prostoriju ispunilo nerazaznatljivim lebdećim obličjima. reče Adam Blek. na svima njima negde je pisalo ROTEH. Pre hiljadu godina. kako sedi pod nogama Paternostera Avgustina. toliko se njegov vrh visoko izdizao iznad najviših snegova. plava mora opkoljena kopnom. i tu je počivalo proročko oko. sfere. i načičkane zemlje Velike Doline. žute ravnice i široke crvene pustinje. sile koje su oblikovale naš svet i stvorile od njega mesto na kome čovek može da živi. Gospodin Jerihon je u istom trenutku nemo izgovorio ime 'Metropolis'. stanovništvo tamo raste tako brzo da mašine koje ga dograñuju svakog sata u svakom danu ne mogu da održe korak sa povećanjem. cevi. ogromnih poput čitavih gradova.

Limal Mandela je skakao gore-dole na stolici uzbuñen obličjima na nebu. Majušne mušice zujale su oko toga i mahnito radile.> i potpuno naoružani naukom i tehnologijom tog doba radili sedam stotina godina kako bi od ove zemlje stvorili pogodno mesto za čoveka. prošišta njegov otac. koje infracrvenim laserima greju oblasti površine planete kako bi generisale razlike u pritisku. Treći su 'vane'. "Ono što sada vidite jeste nekoliko orbitalnih ureñaja pomoću kojih ROTEH održava delikatnu ravnotežu životne sredine našeg sveta. Ipak. sa svetim imenom ispisanim slovima koja su. čak i ovaj. ali na licu Eve Mandela bio je izraz nerazumevanja. i koliko sada seju život na jalovim mestima zemlje. prev.mudraci." Prostorijom kliznu neki ogroman. asimetričan predmet. koji rade direktno na svetu. blistavim prozorima. "Smiri se". u prirodnoj veličini. Drugi su magnetna super-jezgra. Neki od njih su mašine za kontrolu vremenskih prilika. ali svi svetovi na dohvat ruke bili su mrtvi i beživotni. neki su orfovi. 'magnetosi'. Moraju se naći drugi svetovi. načičkan malim. bez sumnje. neki su odbojnici koji premeštaju kometni led iz oblaka koji . ti su mudraci znali da se on može preinačiti tako da život na njemu opstane. On potraži majku ne bi li u njoj našao nekoga sa kime bi mogao da podeli toliko uzbuñenje. sigurno bila visoka dve stotine metara. da Matični svet neće moći da izdrži sve te ljude koji će na njemu živeti. Obrativši se različitim vladama država Matičnog sveta. pa time i vetrove. naša je zemlja bila mrtva i beživotna poput one bele lobanje od sveta koji ste videli pre par minuta. Orbitalni štab za daljinsko teraformiranje i kontrolu životne sredine. koji generišu snažno polje što štiti naš svet od bombardovanja naelektrisanih solarnih čestica i kosmičkog zračenja. prim. osnovali su ROTEH. orbitalna ogledala koja osvetljavaju mračne noći u nedostatku meseca. Da. u originalu: Remote Orbital Terraforming and Environmental Control Headquarters. Njegova sestra bila je razrogačena i bezizražajna poput ikone neke svetice. predvideli su ovo što ste vi upravo videli.

. zastrašujuće oružje silnog uništenja kojim ROTEH može da brani ovaj krhki svet od napada." Deci se činilo da lete kao velika svemirska ptica oko ramena sveta i vide daleko iza kaskadnog meseca-prstena kako nešto ogromno prilazi svetu. neki će propasti i potonuti do društvenog dna. i blizanci i svi oko njih glasno uzdahnuše kada je jedro od tri miliona kvadratnih kilometara najednom bilo obasjano. neki će se vratiti kući. i donose ga našem svetu kako bi se održala hidrostatička ravnoteža. Blerio i Beladona. nešto nalik na leptira širokog kilometrima i kilometrima i kilometrima. Svetla se ponovo popališe. da ozelene bezvazdušni mesec Matičnog sveta. Stigli su na naš svet.. A sada. dok se Limalu i Tasmin nije učinilo da će se razbiti u paramparčad na tvrdom tlu. Neki će umreti. i njihovo je putovanje sada okončano." Bestelesna tačka posmatranja obruši se prema zemlji. zbunjujuće mesto. baš kao i za očeve očeva naših očeva i majke majki naših majki. nešto tako ogromno i složeno da prkosi mašti. Okretalo se nezgrapno tako da ga je sunce uhvatilo.. naopako. kada stigne u prijemne gradove čija su imena Sletište.. Zglavci na rukama pobeleše i Babuška vrisnu. spolja. Adam Blek stupi u svetlo i reče: "Time je okončan naš obilazak čudesa zemlje i neba. a onda diže glas do dramatične visine. "Jedra dovoljno široka da u njih umotate svet". na samom rubu Sunčevog sistema. da ukrote pakleni svet koji zovemo Afrodita.smo maločas videli. ali oni su zajedno sa ROTEH-om krenuli prema većim izazovima. šapnu Adam Blek. dok je deklamovao: "Jedrenjak Prezidijuma. Za njih će to biti neobično. i sada se još jednom bezbedno vraćamo poznatom. Nekada je njih bilo mnogo više." Vrata se otvoriše na kraju vagona. dole dole. čvrstom tlu. ali bolje bi bilo da nosi svoje staro ime. a neki su 'partaci'. ali većina. pogledajte ovo. Zrnca prašine lebdela su u zracima svetiljki. ponirući sve brže. Lucifer. Pre jedne godine i jednog dana otisnuo se iz Metropolisa sa milion i tri četvrti kolonista usnulih u stanju zastoja u teretnim mahunama. odmeriće svet dugim pogledom i pomisliti da su stigli u raj. koji stiže na ROTEH-ovo orbitalno pristanište..

Shvatio je da i ljudska i materijalna Vaseljena dejstvuju u skladu sa osnovnim načelima i da. opet. Sve je pokazivalo napolje i naviše. Sve se moglo shvatiti. Glava Limala Mandele bila je puna planeta u padu. nije bilo više misterija. Ako se korenje učenja primilo u njima. Bili su zagnjureni u sopstvene misli. točkova svetlosti širokim hiljadama kilometara.propustivši navalu prašnjave sunčeve svetlosti. Ne odgovoriše mu. bilo zahvaljujući klijanju tog ukletog semena u Holografijumu Adama Bleka. ukoliko se ta načela mogu dooznati. kada ih je prokleo svojom porodičnom kletvom. . ali radije je odabrala stazu misticizma. sve se moglo objasniti. Videla je da svaki organizacioni poredak poštuje više poretke. naizgled anarhičnih gomila obličja koja svejedno pokreću svet kao podmazani časovnik. bilo u trenutku njihovog roñenja. Rael Mandela nije mogao da zna šta je učinio svojoj deci. poštuju poretke daleko veće i izuzetnije inteligencije u uzlaznoj spirali svesti na čijem vrhu sedi Bog Panarh Nedokučivi: Neizgovoriv i Nečujan kao Svetlost. onda se dooznati mogu i čitave Vaseljene materije i uma. sve je pokazivalo unutra. i njegov racionalni deo posegnuo je napolje i prigrlio sve što je video. 14. Ljudi su vrlo tiho izlazili u koloni na popodnevno sunce. nabreklih od čovečanstva. čiji se planovi samo mogu nagañati u Njegovim otkrovenjima koja padaju kao neki slatki destilat niz zavoje helikoide svesti. Blizanci su izgledali očarano. Prigrlio je Veliki Plan i video ga u minijaturnim kopijama gde god bi mu se pogled zaustavio. "Pa. dok oni. Tasmin Mandela isto je tako posmatrala čudesa zemlje i neba. Možda su naučili nešto vredno. onda je dobro uložio dve bačve jagoda i pile koje je potrošio na obrazovanje svoje dece. šta mislite o tome?" upita Rael Mandela svojoj deci.

Kucnu po tegli. a onda se pokida po sredini i lipsa. rasprši ogavnu sivu sluz u vazduhu. Posteljica se zgrči i. Pronašao je nekakve trule . Harane! Mužu. 7520 sati.. Harane. "Vreme je!" zablebeta Babuška. naše dete! Ja. Srce mu se steže od slutnje velikog zla. Nije bilo nikakvog znaka da je unutra ikada bilo deteta. Veštačka materica je podrhtavala i grčila se. Potočić crnog fluida bio je istisnut iz posteljice i uprljao je hranljivu tečnost. Mehurići proključaše na površini Beldenove tegle i rasprsnuše se.Uveče u petak. dve stotine i osamdeset dana. sa zvukom cepanja. majka. Deda Haran poče da čačka olovkom po ostacima u raspadanju. "Šta je bilo. "Napolje". "U čemu je stvar?" Ne dobivši odgovor. okrenu je oko ose i izgura kroz vrata. zapovedi on Babuški. "Ali. pa bocnu matericu olovkom. 21. pumpala i nadimala se dan za danom. zapovedam to!" Deda Haran zgrabi svoju ženu za ramena. zapahnuvši sobu zagušljivim smradom. tvoj muž. cvete srca moga?" uzviknu Deda Haran. avgustembra. a soba je bila puna gnusnog zadaha raspadanja. Užasno podrigivanje sada je u erupcijama dopiralo iz posteljice koja se grčila. Babuška je skočila usred jedne od njihovih beskrajnih igara rečima baš kada je Deda Haran hteo da stavi 'zoomorf' kao trostruku reč." Ona pruži ruke prema mesnatoj gnusobi na prozorskom pragu. Deda Haran prekri usta i nos maramicom. u veliku loptu modrocrvenog mesa. "Napolje. moram biti sa svojim detetom. Ja. "Moja beba je stigla! Naša beba! O. Deda Haran joj priñe sa strepnjom. u dvadeset i dvadeset. sat za satom. Zadržavajući vazduh da ne bi povratio. Posteljica se oglasi žalosnim cviljenjem poput gasa koji kulja pod visokim pritiskom." Deda Haran onjuši smrdljivi vazduh. on požuri u sobu i zateče svoju ženu kako stoji sa rukama na ustima i zuri u posteljicu. da bi ih zabravio za sobom. i uskliknula: "Vreme je! Vreme je! Moja beba. Ispljunu bujicu gnusnog crnog fluida isprekidanu zagušljivim prdežima. o moja beba!" I jurnula je u sobu gde je posteljica pulsirala.. podrigivanja.

"Strašna. visok i beskoristan poput vlažne trske. mužu. "Je li. "Vodi me Kvinsani.R.. "Tvoje dete.crne komade nečega što je ličilo na ljusku mangoa.. Materica je bila prazna. moje dete. da se uvošti od pića. uskraćivao si mi. Harane.. čekam.." Tu i tada on prekrši zavet koji mu je žena nametnula i ode u Taterdemalionin B. niko neće ponovo ući u tu sobu. "Prešao si se. "Dolazi.." On priñe ulaznim vratima i baci ključ u noć što je dalje mogao." Ona glasno uzdahnu kada je prože novi bol. jadna ptica u staklenoj bašti. svetogrdna stvar dogodila se ovde večeras". Ženevjev Tenebre osetila je u sebi neizdrživ bol.. gde je sedeo uveče.. Tačno u trenutku kada je Babuška skočila i ostavila igru. reče Deda Haran. čekanju je kraj. "Dete". reče Gaston Tenebre. šapnu ona. "Tvoje dete". da. Gaston Tenebre uzvrteo se i uzmahao kao mala.. šapnu ona. uskraćivao i ostavljao me.A.. Ženevjev Tenebre se presamiti od nove kontrakcije. "Moje dete. pušio huka-lulu i sanjario o slatkoj preljubi. Tvoje dete. zagledan pravo ispred sebe. "Lotjanino Srce nas je prevarila. idiote uobraženi. "Kakvo dete?" Ženevjev Tenebre se osmehnu uprkos bolu.. je li mrtvo?" Babuška proguta knedlu. ni živog ni mrtvog. "Najmilija. reče on svojoj ženi. hiljadu kilometara odatle.. Zadovoljan što deteta nije bilo. Oglasila se prigušenim jecanjem i stenjanjem.. "Dok god budem živ. Namerno je krila trudnoću devet meseci. on iziñe iz sobe i zaključa je za sobom. pa sam tako i ja tebe ostavila da čekaš i sada." "Dete". nešto nije u redu?" upita Gaston Tenebre iz svoje stolice kraj vatre.. znajući da je došlo vreme." . je li živo." "Šta?" grmnu Gaston Tenebre. Marji Kvinsani.. ljudsko biće?" "Nikada nije bilo nikakvog deteta". Potpuno prazna. u iščekivanju ovog izuzetnog trenutka.

nosila ga u sebi devet meseci. reče Marja Kvinsana. "Pomozi mi. Persis Taterdemalion je objavila da kuća časti pićem. "Nije mnogo teže od pomaganja pri poroñaju koze". dok se noć pretvarala u jutro. Važno je bilo da je u njenom naručju dete." Kada je u Hotelu/Železnici Vitlejem Ares pukao glas o iznenadnom roñenju trećeg prirodnog grañanina Bespuća. čije je lice lame bilo ozareno osmehom. gde je Gaston?" upita Ženevjev Tenebre. učinila ga delom sebe skoro pola godine? "Arni Nikolodea". a onda se svega setila. Ženevjev Tenebre se osmehnu odsutno. Tada je protrese najžešći niz kontrakcija. Takoñe je shvatio da ništa ne bi mogao da dokaže. "Razgovaraćemo kada budemo nasamo". "da bebu nije dobio par koji ju je želeo. govorljiv zahvaljujući kukuruznom pivu i vinu iz hotelske mešine za vrenje. Ženevjev Tenebre pomisli da lice Marje Kvinsane koje se nadnosilo iz postanestetičke umrtvljenosti prilično liči na lice lame. njen muž je bio važan koliko i obična muva zunzara. "Nije li čudno". Kozje lice njenog muža nagnu se blizu njenog." "Gaston. šta mu je učinjeno. Ta zaglušujuća misao kružila je u superprovodničkom kolu njenog uma sve dok joj se beba spakovana kao poklon nije našla u naručju. bilo je zdravica i veselja za sve osim za Dedu Harana. reče joj poverljivim šapatom. svinjo beskorisna". njeno dete. šapnu ona. "Mala Arni. zar ga nije sama rodila. tamnoj noći doñe do zubne i veterinarske klinike Kvinsana. koji je potpuno shvatio. a dobio ju je par koji je nije želeo?" Svi su to smatrali zgodnim rezimeom. prokomentarisao je Radžandra Das.Prikupila je onoliko dostojanstva koliko joj je preostalo i prišla vratima. zastenja ona i Gaston Tenebre priñe i pomože joj da po hladnoj. . "Ali mislila sam da je ipak najbolje da te uspavam.

tumarala.15. stopostotnog anñela!" (tras tras) "Da. Anñela iz Kraljevstava Slave! Zarobljenog u Nebeskom Cirkusu. skitnica. U napadu nostalgije. Ostaće ipak još malo. Adam Blek se vratio u Bespuće. naporan rad koji bi ga čekao na takvom putovanju. I dalje je bio princ ljudi iz slivnika. Kao da se vratio u stare dane. dame" (tras) "gospodo" (tras) "momci" (tras) "i devojke. Jednom je popravio lokomotivu Železnice Vitlejem Ares: Klase 19. Njegov dolazak su zemljoradnici umorni od zime dočekali sa dobrodošlicom kao da je stiglo proleće. skitnica. drao se on. neviñeni novitet. sećao se. pravog. O zimskoj ravnodnevici. za vaše zadovoljstvo i uživanje. dohramala je u Bespuće sa loše podešenim tokamakom. magijski ulivao obnovljenu čilost u njihove pokvarene kultivatore i nepouzdane aparate za praćenje sunca. gundi i propalica. istinskog. blistavi san njegovog srca. Radžandra Das je nekada živeo u rupi ispod Glavne stanice Meridijan. "Putujuće vrelo znanja i obrazovna atrakcija Adama Bleka još jednom" (i tu je udario pozlaćenim štapom po malom kamenom bloku da bi naglasio značaj rečenog) "predstavlja vam čudesa sa sve četiri strane sveta u sasvim novoj" (tras tras) "predstavi! Uključujući. Bespuće je bilo izolovano. Radžandra Das je nekada bio princ ljudi iz slivnika. gundi i propalica. dok je sunce stajalo nisko nad horizontom. . Niko drugi nije mogao da mu konkuriše za tu čast. tumarala. priñite. živeo je zahvaljujući svojim vijugama i milostinji suseda. ali Bespuće je bilo udobno i tu se plod mogao ubrati sa drveta. priñite. Previše lenj za zemljoradnju. na nedaće. Onda je pomislio na stražara koji ga je izbacio iz voza. pomagao Edu Galačeliju u konstrukciji mehaničkih aparata od male praktične vrednosti izuzev kada je u pitanju trošenje vremena koga je bilo na pretek. dok se crvena prašina presijavala mrazom. bolne udarce i rad. priñite". I dalje je živeo u rupi: u Velikoj Pustinji. prosjaka. "Priñite. prosjaka. Bespuće je bilo mirno. umalo nije zamolio mašinovoñe da ga povezu: u Mudrost.

Teleskopski je poprimio ljudsku visinu i pribio lice uz rešetke. "Samo jedan?" upita Adam Blek. "Ne vidim nikog drugog. Imalo je lice i telo izuzetno lepog mladića. Radžandra Das nije znao koliko je dugo stajao i zurio pre nego što je anñeo izdužio mehaničke noge u dugačke štule i sišao sa trapeza." U vagonu je bilo toplo." "Nemam pedeset centavosa. Na trapezu koji je visio sa tavanice kaveza sedelo je melanholično stvorenje za koje je Radžandra Das trebalo da poveruje da je anñeo. pomerane vrelim vazduhom iz ventilatora. oči u oči sa izbuljenim Radžandrom Dasom. Pet minuta. pokojna majka. pedeset centavosa. bez vrata ili brava." "Onda. iako nije bilo ni nalik anñelima o kojima ga je na svom pobožnom kolenu učila njegova draga." Radžandra je zakasnio na predstavu. meso je bilo stopljeno sa metalom. toplom vagonu. možete li zaista dopustiti sebi da ne prisustvujete ovom jedinstvenom fenomenu?" (tras tras?) "Ako biste bili tako ljubazni da formirate red. Ovo je bilo nešto potpuno drugačije. Sjajna plava aura ocrtavala je anñela i predstavljala jedino osvetljenje u crnom. Crne draperije prekrivale su prozore i šaputale. . Ruke i noge bile su mu od metala spojenog zakivcima. i zahvaljujući tome morao je da stoji na hladnoći duže od jednog sata pre nego što je došao na red. Nije bilo vidljivih granica izmeñu kože i čelika. Udobno je spavao kraj svoje vatre kada je voz Vrela stigao. pedeset centavosa. vremena ima dovoljno za svakoga. U središtu vagona nalazio se veliki i težak čelični kavez.dobri grañani. krajnje čvrst. Kod ramena i bokova. može. Primate dva saća?" "Dva saća. dobri ljudi. samo pedeset centavosa za pet minuta sa ovim čudom našeg doba. Radžandra Das je video da to nije puki spoj čoveka sa veštačkim protezama.

E. jer mene su uvek učili da su anñeli kao gospe sa dugačkom kosom. da li želiš da zamolim Našu Gospu nešto za sebe ili za druge. ne dok si u tom kavezu i dok nastupaš za gospodina Adama Bleka. "Auu!" reče Radžandra Das. ili da prenesem tvoju poruku dragim pokojnicima s one strane vela smrti? To je obično drugo pitanje. sluga Blažene Gospe od Tarzisa. reče tobožnji anñeo. "Gledaj. do ñavola. Crte lica stopiše mu se i potekoše kao kišnica sa krova. sjajnim odorama i tako to." Anñeo napući usta zbog te sitne uvrede. kakva si ti to vrsta anñela." Iz njegovih leña rasklopiše se dve sklopive helikopterske elise. to je treće pitanje koje postavlja većina smrtnika. lepim krilima. pošto si propustio pitanje broj dva. U svakom slučaju. Čarolija zurenja bila je razbijena. gos'n. "Kakvo si ti to stvorenje?" "To je obično prvo pitanje". "Ja sam anñeo. Neobična nabreknuća pojaviše se i počeše da mu se pomeraju pod mesnatim delovima. Radžandra Das tiho zviznu u divljenju. Potkožne izbočine spojiše se." Oreol anñela zatrepere. smrtniče. i anñeo je sa oklembešenim elisama izgledao još jadnije i beskorisnije. sad. Znači."Ako imaš samo pet minuta. "Danas više nema prokletog dostojanstva. reče anñeo uzbudljivim kontraaltom. Kavez je bio premali da bi dozvolio rotorima da se potpuno otvore." "Pa. Od tebe sam očekivao više. "Krila. serafim Petog Reda Nebeske Vojske Anñela. kako bi onda bilo da odgovoriš na pitanje broj tri?" Anñeo uzdahnu. pa. "Svaka budala može da vidi da nećeš nigde prenositi nikakve poruke." . očvrsnuše i stvoriše novi telesni predeo. "Lepe sise. umoran od davno uspostavljene rutine." "E. moje nije". ono što ja hoću da znam jeste. ti si i jedno i drugo. reče Radžandra Das. Ne. predlažem da me nešto pitaš". A što se tiče pola.

Sada zavreñujući svoju zamenicu. Petog Reda Nebeske Vojske. najveći deo snage kanališe mi se kroz rotore." "Čekaj malo. kažeš da su te napravili?" "Sve nas prave. Znao je kako izgleda kada se život popiša na nekoga. "Opet ih zadržavaš razgovorom? Rekao sam ti da skratiš priču. dakle. ali bilo bi potrebno oko tri nedelje neprekidne sunčeve svetlosti da povratim svoju punu anñeosku moć. čovek." Anñeo se nasloni na rešetke svog kaveza o reče poverljivo: "Ja sam samo običan anñeo. "Još nešto. Na tvojoj sam strani. oni mogu da urade praktično sve. Prvog Reda. Ipak". "mi anñeli prevashodno smo projektovani za letenje. inače bih mogao da upijem dovoljno sunčeve energije da razvalim ove rešetke. nemo' da si tako osetljiv. Znao je kako je to kada se neko nalazi na mestu koje nije sam odabrao. desilo kada bih otvorio sve zavese?" "Adam Blek doñe i sve ih ponovo navuče. čekaj malo. oni su najnoviji modeli. Hvala ti za tu pomisao. Ono što hoću da kažem jeste da smo mi anñeli projektovani tako da radimo na solarnu energiju. ovako ili onako. dodade anñeo žalosno. mi smo bili prvi. Radžandra Das oseti kako mu se igla saučešća zabada u srce. smrtniče. bili smo prototipovi Blažene Gospe. Arhangelska. zbog toga Adam Blek drži ovaj kavez u mraku." "Šta bi se." ." Adam Blek zaviri kroz vrata i reče: "Vreme je isteklo."Ili ni jedno ni drugo". a ne jedan od onih glavonja poput FARIOSTERA ili TELEMEGONA. stvarno. Kerafa. smrtniče?" upita anñeo umorno. ne za borbu. ali mi anñeli. smrtniče. pretvorivši se u izuzetno lepu mladu osobu neodreñenog pola. Iziñi." Pogleda strogo anñela. Lorarha. a ona je poboljšavala dizajn kod svakog sledećeg modela: kod Avataha. Reci mi. to uvuče elise rotora u leña i osmehnu se neutešnim osmehom. kako to da ne možeš da razvališ ovaj kavez malim prstom? Učili su me da su anñeli prilično moćna bića. "Hej hej he. reče anñeo i ponovi trik sa facijalnim stapanjem. Arhangelsci.

pa su me strpali u ovaj kavez i u podrum. Dok sam se opepelio. tako da je prošao dobar deo dana dok svi nismo prošli. u redu?" "O. jer kada sam povratio snagu i kada su mi izrasla nova kola. To me je omamilo. Ja sam bio u poslednjem talasu. kako si se uopšte našao u ovom kavezu?" "Puka neopreznost. Iskočili su mi osigurači. ali oni to nisu mogli da shvate." "Pa. "Iza mene nema nikoga. Bio sam u Velikoj Pratnji Blažene Gospe. Imaš li pojma kako izgleda biti anñeo-alkoholičar? Stalno sam im govorio da radim na solarnu energiju. Još minut. zavario je vrata." . Smrtnici su se pitali šta da rade sa jednim anñelom iz Nebeske Vojske. "Nema brave. šta je sa pokušajem bekstva?" predložio je Radžandra Das. Dominionima. sa zlim mislima u glavi. svaku bravu na kavezu mogao bih da obijem." Adam Blek se povuče da prebroji zaradu: šest dolara i pedeset centavosa. Mi umemo sa mašinama. sa sve Velikim Silama. "Kao. kako bi smrtnici i dalje mislili na više stvari. čovek. a baš smo došli do zanimljivog dela razgovora. gde su me hranili projom i pivom."Hej hej hej. toliko mogu da kažem za nas. kao na to ko je stvorio svet. Jahačem na Mnogoglavoj Zveri i tako to. Smrtnici su me spustili tako što su isekli kablove. Pa. reče Radžandra Das. pravimo veliku cirkusku paradu. "Dobro. Pandrknuo sam. ali Adam Blek poznaje hagiografiju. i prilično sam se dosañivao zbog čekanja. tri boce graškovog vina i dva saća. Blažena Gospa ima tu novu politiku o neposrednom uplivu kod organskih bića. Velikim Plavim Plimutom. čemu žurba?" usprotivi se Radžandra Das. važi. Duhovnom Menažerijom. paradirao iznad nekog sirotog grada zvanog Francuz u Velikoj Ravnici . pile. kada je naišao Adam Blek i kupio mene i moj kavez za petnaest zlatnih dolara. uleteo sam pravo u visokonaponski deo Francuzovog mikrotalasnog linka. pričaj mi još". a anñeli kojima je dosadno postanu neoprezni.radimo to s vremena na vreme. bila je to prilično velika predstava.

"Sakrij to". "Ti možeš da me izbaviš. "Niko ne bi trebalo da se nalazi u kavezu zbog greške. ne vraćaj se. setivši se rupa ispod Glavne stanice Meridijan. Vreme je isteklo. da je buka stvarna. Napolje. "Bogami. Nikad. Zatvaram za ovu noć. Probudio je sve iz sna i tada su shvatili da ne dele isti zajednički košmar. napomenu mu Radžandra Das. šapnu anñeo očajnički. šapnu. Prvo." Dlan se okrenu da mahne u znak pozdrava. ukraden u Krišnamurtijevoj specijalizovanoj gvožñari. Drugo. a?" On namignu vlasniku predstave. čitam ti to u srcu. zato što me je ona učinila takvim da budem dobar sa mašinama. Adam Blek ponovo zaviri kroz vrata." Anñeo rečito slegnu ramenima. i sad to stvarno mislim. nabacujući na sebe dnevnu odeću. "Dobro. Pomisli da već može da čuje struganje metala po metalu. reče Radžandra Das i okrenu se da napusti zamračeni vagon. nuklearnom . Ali iz džepa izvadi nož Odbrambenih Snaga sa mnogostrukim oštricama. "Šta je to. i da mašine budu dobre sa mnom. šta je to?" pitali su ljudi jedni druge."To ne valja". predstava i po". to će biti teško nadmašiti. pa ga stavi anñelu na dlan. objektivna pojava. toliko stvarna i objektivna da je svaki nepričvršćeni predmet u kući zvečao. Armagedonu. zbacujući košmarna sujeverja o Apokalipsi. a iskrao se iz njih kao teško pulsiranje. "Pravo da velim." "Pomozi mi". ne pomerajući usne. znam to. ROTEH je ušao u svet kao tupo zujanje u snovima ljudi. 16. Tog jutra kada je došao. reče Radžandra Das." "To je verovatno samo pitanje broj pet". Šta nam sledeće spremate? Svetu Katarinu u kavezu. pomeni me Blaženoj Gospi kada je vidiš. a tanjiri padali sa polica i razbijali se na podu. Adam Blek je čekao da zaključa vrata. ščepavši rešetke debljine prsta. "I obećaj mi da ćeš učiniti dve stvari kada iziñeš.

tačno na onom mestu gde se Persis Taterdemalion srušila u Bespuće. dvadeset dve lañe podigle su se visoko u vazduh. svaka je imala sveto ime ROTEH zajedno sa serijskim brojem i zapisom ispod toga. pošast jalovosti. Elise lañe nagnule su se naviše pri sletanju i digle zagušljive oblake prašine u vazduh. dok su reflektori ostavljali dugačke grabuljaste mrlje na nebu. nagnule se i odletele na zapad. Iznad Bespuća lebdelo je hiljadu srebrnih tanjira. treslo nebo i zemlju. Treslo je kamen pod njihovim nogama. shvatili su da ih nema hiljadu. Piloti su im uzvratili mahanjem i zablesnuli ih reflektorima. treslo im kosti pod kožom.uništenju. laña je počivala na stajnim trapovima i iz njene blistavo osvetljene unutrašnjosti spuštalo se stepenište. Deca Bespuća mahala su posadama u isturenim kontrolnim kabinama. i dalje veoma upečatljive za prvi jutarnji prizor. u potrazi za grañanima koji su stajali zapanjeni na svojim terasama i verandama. Dvadeset tri lañe ispunile su nebo i zemlju motorima koji su tutnjali tutnjali. Obasjana sa visina. treslo ljude koji su se peli uz stepenice i izlazili na vrata kuće da vide šta se dešava. masnim crnim slovima: 'Planetno odeljenje za održavanje'. ROTEH-ovo sletanje bilo je potpuno kontrolisano i izvedeno sa nadmenom lakoćom. Jedan preostali dirižabl spustio se niže i prizemljio sa suprotne strane železničke pruge. niti stotinu. već dvadeset tri. čak ni pedeset. Kada je kašalj prestao. pošast mutiranih koza-sveždera) mimoiñe. Kada su se ljudi privikli na zamisao da se ROTEH-ove letelice nalaze u vazduhu iznad njihovog grada. . tako sjajno blistavih na suncu zore da su bili zaslepljujući za oči: hiljadu srebrnih nebeskih letelica treslo je zemlju i nebo treštanjem svojih motora. Pulsiranje je narastalo sve dok nije ispunilo čak i prostor u unutrašnjosti njihovih lobanja. meñuplanetnom ratu ili nebu koje im se ruši na glave. Uz riku toliko snažnu da je od nje pucao kamen. pošast gladi i žeñi. Reflektori blesnuše i prošpartaše gradom. Svaka je bila promera punih pedeset metara. Babuška pade na kolena i pomoli se da je Anñeo Pet Bočica Uništenja (pošast tame. pošast sarkazma. Sa stepenicama je došao i miris doručka koji se priprema.

učtivo se nakloni. jevtino. brzine pet kilometara u sekundi. u šesnaest sati i dvadeset četiri minuta. "Ti si šef. Dobro došli u naš grad. ROTEH-ovo planetno odeljenje za održavanje. "Dominik Frontera. A Doktor Alimantando smesta sazva sastanak svih stanovnika kako bi Dominik Frontera mogao i njima da kaže ono što je rekao njemu. nadam se da ćete uživati u svom boravku. do lañe. Neki izuzetno uredan muškarac u divnom belom odelu sa visokim okovratnikom siñe niz stepenice lañe i zagleda se u Doktora Alimantanda. "U utorak šesnaestog maja. za tri dana." I tako mu Dominik Frontera reče. Niko se nije oglasio povikom ohrabrenja u znak podstreka. krajnje prijatno. "Ja bih to isto mogao vas da pitam. službenik za naselja i razvoj. sa Porcelanske Planine. jer lañe su mogli slobodno da lete. Doktor Alimantando. I evo šta im je Dominik Frontera rekao. imamo veoma dobar hotel u kome će vam biti zgodno i udobno.Svi grañani Bespuća okupili su se na gradskoj strani pruge. visina hiljadu dvesta pedeset. a ona nije." Doktor Alimantando otrese malo prašine sa svoje stalno prašnjave odeće i preñe stotinu metara sa druge strane pruge. gospodine." Nepoznati. koji je i dalje zurio (što je bilo krajnje nepristojno po merilima sramežljivog Deuteronomijanca). "Ja sam Doktor Alimantando. prašnjav i ponizan. Ovo su mogli biti najbolji posetioci do sada. reče gospodin Jerihon Doktoru Alimantandu. "Samo napred". oko trideset četiri kilometra odavde. privremeni predsednik zajednice zvane Bespuće." . svi osim Persis Taterdemalion. koja je pobegla kada je osetila prvi dodir reflektora na koži. koga ñavola vi to radite ovde?" Preki Doktor Alimantando prasnu. stanovnika dvadeset dva. 'na korak od raja'. klimnu glavom jedva poklonivši pažnju formalnostima. Bespuće će ispariti u udaru kometnog jezgra teškog negde oko dve stotine megatona. Ljudi su posmatrali dešavanja oko vazdušnog broda sa mešavinom strepnje i uzbuñenja. čisto.

besneli i mahali najboljim stolicama Persis Taterdemalion u vazduhu. i sada bi bio kod kuće. potom je promukao od vike. Ništa od toga nije trebalo da mu se dogodi. bio je suočen sa podivljalom ruljom željnom da ga ubije od batina barskim stolicama od borovine . mora da je napunila svih četrdeset. Reaktivni naboji šištali su i pušili se meñu crepovima. objasnio je zbog čega Bespuće mora biti uništeno. Doktor Alimantando stade da udara čekićem privremenog predsednika sve dok nije slomio blok. Igrao bi bekgemon u svom omiljenom uglu Čen Cuove čajdžinice. u oblasnom štabu u Meridijanu. poput orbitalnih magnetnih superprovodnika koji su ispleli zaštitnu mrežu oko planete. Sa jedne strane jednačine bila je stvorena životna sredina zemlje: vazduh.Nastade haos. Trenutna preneražena tišina prijala mu je. Svet je održavao niz ekoloških jednačina koje uvek moraju biti u ravnoteži. stabilna jednačina. ali ljudi su i dalje urlali. u oazi koja je bila predviñena za ekološki inženjering tek dve godine posle udara. i orbitalnih nebeskih ogledala.gledaj samo onu matoru. Nje nije bilo dovoljno. Umesto toga.sve zato što je pronašao popišani mali grad tamo gde nikakav popišani mali grad nije trebalo da se nalazi. Pošto je mir ponovo uspostavljen. srkutao rakiju iz Beladone i posmatrao pupoljke kajsije. odagnavši zračenje i oluju solarnih čestica koja bi inače sterilisala površinu zemlje. vremenske prilike i oni manje opipljivi agensi. Vana. ili sloja metalnih jona koji je počivao visoko iznad tropopauze i pojačavao ambijentalnu svetlost sunca. ali ništa joj ne bi bilo slañe nego da oliže moju krv sa poda . Dominik Frontera uzdahnu. Sve je to imalo veze s vodom. koja su peglala lokalne diferencijale temperature i pritiska. Dominik Frontera je teško mogao da pretpostavi da je dvadeset dvoje ljudi kadro da stvori takav džumbus. ali krhka. Sa druge strane znaka jednakosti stajali su . voda. Izvuče zatupasti Presnijev reaktivni pištolj iz pilotske futrole i opali tri brza hica u tavanicu Hotela/Železnice Vitlejem Ares. Trebalo je da dovrši ispitivanje mesta udara za jedno prepodne.

E. odabrali smo ciljnu oblast. I ta jednačina uvek mora biti u ravnoteži! U slučaju aritmetičkog. "Vas.narodi zemlje. pa se ražesti. koga ñavola. jednačina uvek mora biti u ravnoteži (tu Dominik Frontera uperi cev svog pilotskog pištolja u publiku da bi naglasio rečeno). Šta vi. "U prošlosti". radite ovde? Ovde ne bi trebalo da bude ni oaza. a time i kišu. sve je teže pronaći mesta na koje se može oboriti led. hteli-ne hteli. Dominik Frontera mu mahnu da sedne. usamljeni voz. ." Dominik Frontera se seti da ne drži predavanje nekom gimnazijskom razredu na času geografije. I šta smo zatekli? Šta smo zatekli?" Glas Dominika Frontere podigao se toliko da je postao piskutav. jer to je daleko najjevtiniji način stvaranja vodene pare. ali njih možemo da upozorimo da napuste tu oblast pre udara. sa sve većom populacijom i sve većim zahtevima od sveta i njegovih resursa. sad. usamljena nebeska laña. domaći i doseljeni. a potom možemo da doñemo. "Kao što možete da zamislite. tada nisu imale na koga da padnu. logaritamskog prirodnog priraštaja. Naravno. U rano doba. onda će voda stizati. To je plan. na površini sveta: ono leda što ne bi isparilo pri ulasku u atmosferu učinilo bi to pri udaru. objasnio je Dominik Frontera redovima otvorenih usta. 'odnekud' se odnosilo na gigatone kometnog leda koji čeka sa strane u sunčevom sistemu na svoj gravitacioni šlagvort). komete su padale stopom od najviše tri nedeljno. geometrijskog. a ogromne količine prašine bačene naviše silinom eksplozije izazvale bi nastanak vodenih oblaka. i ukoliko ta jednakost pretpostavlja povremeno dovoñenje vode odnekud ('povremeno' je značilo svakih desetak godina u sledećih pola milenijuma. otkad je počelo naseljavanje. a mi volimo da led obaramo ako možemo. oblast Severozapadne Četvrtsfere. možda koji usamljeni putnik. a kamoli grad!" Doktor Alimantando ustade da ispriča svoju priču o daskama na vetar i ludim orfovima. "vršili smo udare kometnih glava. sredimo uništene pruge i pozovemo orfove da siñu sa orbite kako bi od pustinje napravili vrt. već gomili glupih seljaka. gde ekološki inženjering nije bio planiran najmanje još za četiri godine.

" Začuše se urlici protivljenja. možda ćete moći da se vratite ovamo.. kratko i jasno. "Ona je obećala da će nekome ispričati o nama". ranije obavestili da postojite. udariće na trideset četiri kilometra odavde i ovaj gradić i njegova mala oaza sklopiće se kao. dodade Lui. ne postoji drugo mesto na koje bi mogla da padne. Kometa se ne može skrenuti. Kometa stiže. svinjama. Niste vi odgovorni. Ovako."Poštedite me objašnjenja. Dominik Frontera diže ruke kako bi uspostavio tišinu i mir. programiranje nekog orfa otišlo je u majčinu. "Planirate propast!" Dominik Frontera pokuša da umiri situaciju. bili bismo u stanju da proračunamo drugačije orbite. ne u ovako kasnoj fazi. Grañani ga zasuše pogrdama zbog tog jadnog izgovora. živinom. "A. "Dobro. niste vi krivi. Ono što mogu da uradim jeste da pozovem natrag eskadron laña i naredim da vas sve presele odavde. Da ste samo nekoga. reče Dominik Frontera. A sad. Dobro. Te stvari se kvare.. "Birokratske budale!" drao se Morton Kvinsana. rekla je da će ispričati Porcelanskoj Planini". ali ne mogu ništa da uradim. lamama. Došlo je do zajeba u odeljenju za orbitalni ekološki inženjering. "Žao mi je. eto. ali ja ne mogu tu ništa da uradim. Ono o čemu je reč jeste da će kometa za tri dana da udari tako da će se ovaj grad rasprštati okolo kao sos. ima li pitanja?" . "Da. ako vam se ovde zaista sviña. složi se Umberto. slažem se da je došlo do birokratske omaške na najvišem nivou to se ne dovodi u pitanje. pošto očistimo poprište udara. Možda onda. u šesnaest i dvadeset četiri. prekasno je. sa svim svojim kozama.. Stvarno mi je žao. "Putujući predstavnik Ministarstva opšteg obrazovanja". ali za tri dana svi morate otići. kuća od kartona. U utorak šesnaestog maja. decom i imovinom. drugo ministarstvo". kao. dobro." "A šta je sa Lotjaninim Srcem?" viknu Ed Galačeli. "Lotjanino Srce?" upita Dominik Frontera. Njegov pilot rečito slegnu ramenima. Žao mi je. bilo koga.. objasni Doktor Alimantando. putuje već sedamdeset dva meseca.

"Da?" upita Dominik Frontera umorno. pošaljite svoju kometu na neko drugo mesto."<%0> "Gospo. "Kada biste ih voleli koliko i ja." Gore. Ja ostajem. "Neću dozvoliti da naudite mojim prijateljima". i nemam nameru da izgubim još jedan. već sam ostala bez jednog posla. Dominik Frontera nije imao . u kome si ti. ne želim to da ostavim kako bi bilo uništeno tom vašom kometom. "Ovo je naš grad. i ne dozvoljavamo da bude uništen. sagradili." Začu se burni pljesak. naš je. imanje. inženjeri koji ćuškate planete okolo kao bilijarske kugle. to je potpuno drugo pitanje. napravio rupe. reče priprosta Ruti." Ruti nije razumela odgovor ROTEH-ovog predstavnika. Vaša kometa neka ide drugde. "Molio bih pitanje. "ne smete nauditi mojim prijateljima. moja žena. Vi. nije mi ni na kraj pameti da naudim vašim prijateljima. na podijumu. Privremeni predsednik zaglavi pod privremeni predsednički sto i prekri oči rukama. koja je iz čitave gužve razabrala da su njeni prijatelji u opasnosti. Meñutim. mi smo ga napravili. "Sledeći. pripada meni." Mikal Margolis žustro zaklima glavom i viknu: "Tako je." Persis Taterdemalion ustade i viknu: "Ovo mesto. Zato ću vas naterati da zavolite mene. U prostoriji je vladala napeta tišina kakva prethodi nečem izuzetnom. Dominik Frontera sačeka da zvuk zamre. letačkog. deca. dom. ne biste im naudili. tako je!" Onda Ruti Modra Gora ustade i muk se spusti oko nje kao sneg. Doktor Alimantando vide da joj lice postaje sve svetlije u deliću sekunde pre nego što je Ruti Modra Gora pustila lepotu akumuliranu četiri godine na Dominika Fronteru." "Gospodine Frontera". a ne monolog bezbadežnih slučajeva. Sve što imam jeste ovde.Rael Mandela skoči pre svih ostalih. promrmlja ona tupo. E sad. ako oni imaju nameru da naude sebi time što nemaju dovoljno zdravog razuma da se uklone opasnosti s puta. gospodine.

" Preneraženost se pojača. koga su spasla polarizovana kontaktna sočiva. Struja logike začeta tri godine ranije u donjem levom uglu njegove kuhinje. u krug i u krug. uz stepenice. tišina. svi ste čuli šta je ovaj naš prijatelj imao da kaže. Stoga. trpezariju i hodnik.A. sve dok u središtu tavanice nije preostalo prazno mesto veliko otprilike kao dolarska novčanica. monumentalnog besa na podrugljivu Vaseljenu koja. gde je vijugala oko zidova. kroz kupatilo. i uopšte ne sumnjam da je to tačno.takvo upozorenje. krivudala je kroz dnevnu sobu. . Rekao je svojim ljudima da će izbaviti njihov grad.-a da spase svet. Opšti žamor ućutka jednim pogledom. a onda pohita iz Hotel/B. "Vodite ga odavde u neku od soba". Nisu se tresla od suza. uz novo stepenište i u osmatračnicu za vremenske prilike. Alimantando. Noć i dan. Stajao je punih trideset sekundi u svetlu nove pre nego što se oglasio neobičnim piskom i srušio na pod kao džak graška. "Vas dvoje. Evakuacija je poslednje sredstvo. pokažite mu gde." On pokaza Persis Taterdemalion i Mikalu Margolisu da pomognu pilotu da ponese ljubavlju obeznanjenog agenta ROTEH-a do mesta oporavka. zbacuje sloj za slojem odeće koja je skriva. Ramena su mu se tresla. poput obojene rumbo-igračice u nekom opijumskom paklu Beladone. "Pa.R. Pokaza pilotu lañe. Jer ja. naviše i naviše. pokušaću da spasem naš grad!" On ustade da prihvati opšte odobravanje koje je trajalo nekoliko minuta. Ispod te tačke Doktor Alimantando je sedeo i držao se za glavu. nalažem svima vama da se pripremite za evakuaciju. samo da bi se svetla pogasila u trenutku konačnog otkrovenja. sa malim digresijama i skretanjem u spavaće sobe broj jedan i dva. već od besa. Doktor Alimantando je punio zidove svoje sobe za osmatranje vremenskih prilika hronodinamičkim simbolima. preko zidova klozeta. "Tišina. 17. Doktor Alimantando preuze kontrolu. naloži on.

Sići će sa gore i reći svojim ljudima da idu.I nije to mogao da uradi. iscureo kroz njegovu kuću. Jutarnja izmaglica nosila je miris rastinja iz vlažne. Nije želeo njihovo praštanje. Trebalo je da bude preneražen. Nije mogao da pronañe nedostajuću inverziju. da oseti neku vrstu ljudske emocije iznenañenja. Izneverio je nauku. otekao kroz pukotine u stenama u Veliku Pustinju. Sada. Bilo je šest i šest ujutro. Podozrevao je da je sigurno jednostavna. tako ih je video. Nije mogao da pronañe algebarsku formulu koja bi stajala u ravnoteži sa petnaest godina pisanja po zidovima u bespuću. gnev je iščileo iz njega. Kada im nije bio potreban spas. decu koju je mislio da nikada neće poželeti. Znao je da formula sigurno postoji. ali zelenkovo prisustvo na ivici njegovog stola izgledalo je kao nešto najprirodnije. prožima talas smirenosti. kao svoje ljude. Zvuk nalik na zveket zvončića za vetar natera ga da odvrati pogled od prozora. kada moraju biti spaseni. ali on nije mogao da je nañe. To je bio neuspeh zbog koga se najviše osećao zgromljeno. Izneverio je sebe. Sa istočnog prozora video je kako usamljeni Rael Mandela obavlja svoje jutarnje poslove koji su počinjali u šest sati. crne poput čokolade. kako ga zapljuskuje. Duboko je mario za svoje ljude. Gasne svetiljke su pucketale. Izneverio je svoje ljude. zmija da guta sopstveni rep. on ih je spasao. bogate poput Kralja Solomona. Poput životinje koja se bori i bori i bori. Jingjang-Sorengu i Univerzuumu Liks i svela sve to na nulu. u ponedeljak petnaestog. a insekti naletali na staklo. on to nije mogao. . bogate zemlje. ili zapanjen. mada će mu oni oprostiti. Točak mora da se okreće. Čvrsto je zatvorio oči i osetio kako veliki mir dopire iz pustinje. Sada nisu bili neophodni. Želeo je samo njihovo razumevanje. a onda se u čeljustima neizbežnog preda smrti. To uviñanje izazvalo je kod Doktora Alimantanda veliko popuštanje napetosti.

u osmatračnici za vremenske prilike. oko zidova. konstrukcija mog uma pod stresom: halucinacija. divna. zelenka više nije bilo. i sve vreme mrmljao: "Da. eto šta si . Ležao je na stolu koji je Doktor Alimantando koristio za doručak. Glasni povik trijumfa začu se iz dubina kuće Doktora Alimantanda. i čekao priznanje svog tvorca." Pratio je spiralu crnih ugljenih jednačina unazad. pet godina. skrenuvši u spavaće sobe broj jedan i dva. ... preko hodnika. Model Jedan.. potpuna nula!" Kada je stigao do osmatračnice. "Daaaaa! Uklapa se! Uklapa! Nula! Čista. po podu na sve četiri.. "Mislim da ovo tražiš. "da. 18.."Dobro jutro". "Mora da smo se mimoišli u tom sledećem logorištu." "Touché. kroz kupatilo. oko klozetske šolje. zar bi sebe voleo da smatraš čovekom koji halucinira?" "Ne bih voleo sebe da smatram čovekom koga posećuju animirani ostaci povrća..simbol. do kuhinje. Gore.. da. zelenko je sedeo na stolu sa krajnje samozadovoljnim osmehom na licu. da". Nekoliko zelenih listova bilo je razbacano po stolu. da.. izgledao je kao mala šivaća mašina uhvaćena u paukovu mrežu. Alimantandov vremenski ključ.. niz stepenice." Doktor Alimantando se pope na sto i zagleda u jednačinu. trpezarije i dnevne sobe. "Mislim da si nešto od te sorte: arhetip. reče zelenko. znaš. niz nove stepenice. Pratio je trag logike do njegovog izvora u donjem levom uglu kuhinje. promrmlja. Kako onda da te ubedim?" Zelenko stade na sto. "Hranljive materije su veoma korisne. okrugla. u krug i u krug.. zar ne?" "Jesi li ti samo proizvod moje mašte?" upita Doktor Alimantando. Izvuče štapić od crvene krede sa nekog nevidljivog mesta i ispisa kratku jednačinu simboličke logike u prostoru velikom kao dolarska novčanica nasred tavanice." Zelenko proguta štapić od crvene krede." "Ma daj. "Da". preko tavanice.

ako uspem. Uspeo je da okruži vremenski ključ svetlucavim plavim mehurom. posle ručka. "To je samo istorija." "Hoćeš da kažeš da ćeš to upotrebiti na sebi?" upita Radžandra Das. reče Ed Galačeli. Mislim. "To je otprilike efekt kome težim". "te tako stvaraju temporalnu razliku izmeñu dva nefazna polja. i kada je izmenim. "Pola vremena proveli smo radeći stvari čiji razlog nismo znali"." To je rekao Ed Galačeli. "Naravno. to jest. "Ali. pojaviće se neki drugi izgovor za moj nestanak. ali sa promenljivom faznom kontrolom". a vremenski ključ nagradi ga moćnim zujanjem. "Ja sam ga projektovao. u trenutku proboja biće dosta vremenskih odjeka oko značajnih čvorišta i možda ćete pronaći deliće . Te se stvari stiču u jednu. reče gospodin Jerihon. eto ga. reče gospodin Jerihon. reče Radžandra Das. i to što je pre moguće. sve će se promeniti sa njom. ne dajte da vas to brine. svrha mog vremenskog putovanja biva poništena. shvatate šta hoću da kažem. biće dosta meñuvremenskog curkanja. zar ne?" Zagledao je vremensku mašinu sa sve većim oduševljenjem." "To su praktično dva sinhronizovana unifikovana generatora polja koji rade u tandemu. ali mislim da bi trebalo da nestanem iz Bespuća i da se ne vraćam." "Čekaj malo". Glavni paradoks jeste u tome da. ali mislim da sam se pobrinuo za to." "Bože moj. "Baš izgleda kako valja." "Znam kako radi". "Zar ćeš da uradiš ono što mislim da ćeš da uradiš." "Da se vratim u prošlost i izmenim istoriju? Naravno. reče Doktor Alimantando. Jedva čekam da ga isprobam."Ovo je bilo ñavolski teško napraviti". Sigurno niko u Bespuću. ima nekih temporalnih paradoksa koji se moraju razrešiti. Takoñe.. "Zar bih stvarno mogao to da zatražim od ikog drugog? Naravno. reče Doktor Alimantando. tako da to niko nikada neće znati." Doktor Alimantando zapetlja po dugmićima za fino podešavanje.. čitava stvar pretvara se u petlju. verovatno nešto vezano za vremensko putovanje.

moći će da luta kroz čitavo vreme i prostor. ovaj uzdahnu. Sklopivi šator za jednu osobu." Dok je govorio." Dok je ručao praziluk i sir. "Uzeću ga negde oko ručka. u stilu mumije. tih starih paralelnih Vaseljena. zadrhta i nestade u nizu zamrljanih naknadnih slika. Odatle. Pomislio je da počne od orfa koji mu je zaveštao oazu. moći ćete da mi pomognete pri prvom ljudskom putovanju u istoriji. Moći će da provede čitav život za jedno veče. Doktor Alimantando se osmehivao nad svakim predmetom dok ga je izvlačio i spuštao. pa. Biće to dobro utrošen životni vek. i ako mi se pridružite u trinaest i dvadeset. tako da je sada bio tu i spremao se da otputuje u razna vremena i mesta na način na koji niko nikada ranije nije putovao. Proveo je pet godina i dobar deo kredita deponovanog u Deuteronomijskoj Banci prikupljajući je. Čačkanje po istoriji obično izaziva dosta vremenskih padavina. Jedna vreća za spavanje. fantazija je vukla za sobom san. ona vrsta hobija kome se ljudi predaju kao dokazu krajnjeg ispunjenja nemogućih snova. Gospodo. sa zaptivcima za dvostruko zatvaranje i integralnom prostirkom za tle. Isprva je to bila dokona fantazija. vojnička. videli ste roñenim očima da je putovanje kroz vreme praktično moguće. "Tri sata u budućnost". vojnički. Doktor Alimantando je planirao kako da izmeni istoriju. od trenutka kada su poštom poručeni predmeti počeli da stižu od firmi iz Meridijana. reče Doktor Alimantando. njegovi spretni prsti pronañoše željeni položaj kontrola za vremenski transfer. dok bude spasavao svoj grad. On ode do jednog naročitog kredenca u kuhinji i otvori ga. "Gde ode?" upitaše Radžandra Das i Ed Galačeli. .alternativnih istorija. a onda. On odstupi od vremenskog ključa. preslikanih preko ove. Unutra se nalazila gomila njegove opreme za vremenskog putnika-amatera. pa budite spremni na to da će se tu i tamo dogoditi koje čudo.

jedna kalajna pljoska rakije iz Beladone. Jedna kompletna preobuka. Signalne rakete. Četkica za zube i pasta (spermint). uključujući antihistamine. Šal od čiste svile: sa plavim kašmir-šarama. Šešir za sunce i dve tube kreme za sunčanje. jedne dugačke gaće za hladno vreme. Vrećica sa sapunom. Pribor za prvu pomoć. Dva kompleta čistog rublja. Jedan mali komplet alata. Pet svezaka u kožnom povezu i jedna zajemčeno večna hemijska olovka. sekstant i interni tragač. tri sočiva i dvanaest rolni samorazvijajućeg filma. Jedna vojnička kuhinja za kampovanje. sa sve mehurastom kacigom i maskom za udisanje kiseonika. Kamera. Čarape. sklopiva. i konzerva suvih šibica. Jedan paketić tableta za sterilisanje vode. Jedne naočari za sunce. zajedno sa geološkim kartama kako bi mogao da odredi svoj položaj na površini planete pri izlasku iz polja fluksa. jedne naočari za pesak. Šest tabli čokolade za hitne slučajeve. sunñerom i peškirom. Za upotrebu uz gore navedeno. Kompresovana sledovanja samo za očajničke situacije. Jedan džepni kratkotalasni primopredajnik. Jedan nož Odbrambenih Snaga. prilagoñena napajanju iz njegovog prenosivog izvora energije. . morfin i antibiotike opšteg dejstva. Jedan ručni dozimetar jonizacije. sa sečivom za svaki dan u godini.Jedno providno plastično izolaciono odelo. Pet stotina dolara u gotovini. lepljive i vinilne zakrpe za odelo pod pritiskom i šator. Kompas. Jedan primerak Kompletnih dela Stražara Rija.

iznašao je osam stotina šest razloga da ne poñe. Bilo je skoro trinaest sati. ili pre ova subjektivna linija sveta." On pokaza na sto. ako budem mogao. negde u prošlosti. voljenu pustinjsku odeću i dok je navlačio na sebe dugački. Sa objektivnog stanovišta. sa dovoljno snage da raznese omanji oblakoder. Sa napajanjem iz gore navedenog. pošto ću biti osloboñen vremena. Doktor Alimantando poče da pakuje opremu. Gospodin Jerihon. Pokušaću da ostavim poruku o onome što sam uradio. sivi. reče Radžandra Das. On nabaci glomazni ranac i priveza kontrolne nonijuse oko ručnog zgloba. za sve to. jedan prenosivi tahijonski blaster kućne proizvodnje. Onda pogleda na sat. vremenski ključ stiže iz prošlosti. Naprosto. premestiće se u neku novu liniju sveta. Onda ode i presvuče se u iznošenu.Jedna prenosiva trans-stabilna muonska energetska jedinica sa multinabojnim sifonom za re-energizaciju iz bilo koga izvora energije: kućne proizvodnje. veličine i oblika sklopivog kišobrana. vojnički. Radžandra Das i Ed Galačeli uñoše. On ode do kuhinjskog stola da broji sekunde na zidnom satu. razumeš?" "Razumem. tačni onoliko koliko samo gospodin Jerihon ume da bude tačan. Osam stotina šest protiv. "Spreman?" upita gospodin Jerihon. "Sada." "Zbog prirode hronodinamike. morao je. Vaseljena." . mog stanovišta. U kaskadi mnogostrukih slika. Bolje da ne zakasniš. "Zar čovek može da bude iole spreman za nešto ovakvo? Slušajte. On ga uze i dodade putničkoj opremi. vi to nikada nećete znati. Jedan veliki ranac sa ramom. ako budem uspeo. pustinjski kaput. Sve se sklapalo do izuzetno malih dimenzija. Doktore". "Samo ti to uradi. izmeniću čitavu istoriju i vi uopšte nećete znati da ste bili u opasnosti zato što opasnost neće ni postojati. a jedan za." "Previše pričaš.

stvarni. Tamo napolju ima isuviše toga što želim da vidim. Sanjali su da je zemljotres prodrmao grad tako snažno da je iz zidova i podova istresen neki drugi grad. prošlost mi nikada nije smetala. sa sve stanovnicima-duhovima (koji toliko podsećaju na prave stanovnike da se ne bi moglo razabrati ko je ko). Tako. Ali možda navratim s vremena na vreme.Doktor Alimantando se osmehnu. odvojio se od Bespuća kao usireno mleko od surutke i odlebdeo. iako sam opsednut njome. "Vratite nam naše duhove!" Jer duhovi su podjednako deo zajednice kao i njen vodovod ili biblioteka. . "Na kraju još jedna stvar. neću se vratiti. čim ujutro ustanete. Samo pripazi na moje ljude umesto mene. Oni su bili duhovi. ostade sve bleñi trag naknadnih slika u obliku Alimantanda. Začu se krik izmučenog kontinuuma. pre nego što neka transtemporalna anomalija ne poništi taj trenutak. tako da me očekujete i čuvate mi jednu praznu stolicu. i on nestade. Vremenski ključ zazuja. Meni to nimalo ne smeta. mada niko nije mogao da kaže kuda. jer kako zajednica da postoji bez svojih sećanja? Onda nastade udar koji na tren prodrma svakog spavača iz stanja brzih očnih pokreta." Onda se obrati gospodinu Jerihonu: "Znao sam sve vreme ko si. Vreme je za polazak. svi su usnili isti san. Ali kada su se vratili u utočište zajedničkog snevanja. duhovi od krvi i mesa. ustanovili su da je na delu bila suptilna revolucija." On pritisnu crveno dugme na ručnim kontrolama. Grad-duh. Onda prebaci nekoliko prekidača na ručnim kontrolama. kao dvostruka slika koju ponekad vidite kada vam oči nisu u žiži. U noći pre Kometnog Utorka. a grad koji je lebdeo u nepojmljivom smeru bilo je Bespuće koje su sagradili i voleli. Ako uspem. Oprosti se sa svakim od njih i dade im tablu svoje čokolade za hitne slučajeve. zapravo. Nisu mogli da znaju da su u tom trenutku umrli da bi bilo roñeni u novi život. "Hej!" povikali su ljudi u svojim snovima. Upozori ih da je brzo pojedu. Čudno. čvrsti.

"Znam ko je to!" A onda je ponovo spavao i sanjao Ruti Modru Goru.. protrljali oči da isteraju čudne noćne snove i pogledali gradsku povelju. najednom budan i svestan. petnaest godina i osamnaest godina u prošlost sa hron-odjecima gore-dole duž vremenske linije. Prava kučka od žene.Iz sna se probudio Dominik Frontera. čoveče. kakve to veze ima sa mnom?" "Prokletstvo. neko se igra vremenom! Orbitalci su procenili sa verovatnoćom većom od devedeset odsto da je naša Vaseljena bačena u drugačiju vremensku liniju: šta god bilo. takvo je učenje Panarha iz koga izvire vaskolika ljubav. prenut budilnikom svog komunikatora.. Ruti Modra Gora nikada nije otvorila pupoljak svoje lepote pred Dominikom Fronterom. . kao i svake noći od. "Frontera. koji zaista nije imao nikakvog razloga da bude u Bespuću." "Uh. a ipak je spavao u svojoj sobi u Hotelu/Železnici Vitlejem Ares i sanjao Ruti Modru Goru zato što Vaseljene dolaze i prolaze. gordu na njihovim zidovima." Njemu pretpostavljena službenica. Protrljao je oči da bi iz njih prognao san i Ruti Modru Goru.. "Došlo je do pravog haosa. a Doktor Alimantando je takoñe obećao poneko malo i čudesno meñudimenziono curkanje u noći kada je izmenio svet. to dopire iz tvoje oblasti! Neko u krugu od pet klika oko tebe zajebava se sa hronokinetičkom skretnicom za koju nema dozvolu! Trag mreže verovatnoće vodi do tebe!" "Za Boga miloga!" uskliknu Dominik Frontera. to će promeniti istoriju. sada kada je prošlost izmenjena." "Asro Omelijančik. kada? Zašto? Zašto ju je voleo? Vaseljena se izmenila. orbitalci su očitali ogromnu navalu energije verovatnoće fokusirane na pet godina.." "Prokletstvo. A ujutro je bio Kometni Utorak i svi su se probudili. ali ljubav ostaje. čitavu prokletu istoriju sveta!" "Nisam shvatio.

"Gledajte to!" Kao da je rekao abrakadabra. Snažan zlatni sjaj ispuni horizont i lagano izblede. Jonske munje grčevito su pucketale i prolazile. što je ROTEH inače praktikovao. poneki meteor izgarao je u ništavilo. U četrnaest i četrnaest. biti spektakl decenije. Uzdasi zajedničke zapanjenosti pozdraviše taj prizor. Blaga kiša leda . zatreptavši da odagnaju mrlje pred očima. Ne obazirući se na zemaljske sprave za merenje vremena. sa toplim prostirkama i pljoskama vrućeg čaja začinjenog rakijom iz Beladone.povelju koju je Doktor Alimantando potpisao sa ROTEH-om pre toliko godina da bi ovde osnovao grad. uranio je četrdeset osam sekundi. Nebo iznenada prošaraše plavi zraci koji se spojiše na još nevidljivoj kometi poput žbica u središtu točka. zvanoj Kota Bespuće. pražnjenja aurore nematerijalno gasnula. iznenadni pupoljak svetla ispuni nebo. kometa je došla kad je došla. svi su bez izuzetka bili na uzvisini meñu brdašcima. viknu Dominik Frontera. koji se upinjao da ga čuju usred nebeske buke. ali po lovačkom hronometru gospodina Jerihona. "Zraci čestica". Svi su pljeskali. Na visini od četrdeset kilometara. Kometa 8462M bila je razbijena ROTEHovim zracima čestica u komade leda veličine i oblika zamrznutog graška. Predstava je bila završena. "Uuu!" rekoše svi. Svi su od srca zahvalili Doktoru Alimantandu (kad god da je) za to što je sve ispravio i sredio. a grupe ljubičastih jonskih munja obasjavale čitavu pustinju u delićima sekunde fantomskog osvetljenja. spremni za ono što će. kako ih je Dominik Frontera uveravao. Kometni Utorak okasnio je dva minuta. Po časovniku Eda Galačelija. visoko u jonosferi. meteori pljuštali poput raketnih mlazeva. a onda je blesnula i isparila zahvaljujući strujama nabijenih čestica. i došla je sa tupom grmljavinom koja je uzdrmala kamen pod nogama posmatrača dok su iznad njihovih glava. povelju koja je značila da će nailazeća kometa biti pretvorena u paru u gornjim slojevima atmosfere umesto da se sruši na zemlju sa ogromnom silinom uništenja.

primena Njutnove formule o kinetičkoj energiji daje nam za energiju osloboñenu ovim dogañajem iznos od 3. ili ekvivalentnu kaloričnu vrednost ramsteka veličine planete Posejdon. danima i nedeljama. U danima svoje najmračnije podvojenosti. da bi sazdala sloj oblaka. i da udarni talas.padala je kroz jonosferu. I to je druga priča o Kometnom Utorku. Ko može da kaže koja je istinita. Ali to je bilo daleko/davno. četiri puta brži od zvuka. I ovo je priča o Kometnom Utorku. svakako dovoljno da Kometa 8462M trenutno ispari." I to je priča o Kometnom Utorku. Prateći pečurkasti oblak svakako su mogli da vide duhovi Bespuća u svom izgnanstvu u gradovima Meridijan i O. troposferu. Kada je i poslednja zvezda padalica sagorela nad horizontom. Radžandra Das je napućio zamišljeno usne i rekao: "Pa. nalik na nečisti šerbet. tropopauzu i stratosferu. dovoljno da napaja vakuumski prekidač do kraja Vaseljene. svakako su osećali crvene kiše rñe koje su sporadično padale godinu i jedan dan posle Kometnog Utorka. Mogao bih da živim s time ako bih morao. E sad. Ali to nije bio deo Kometnog Utorka. A vetar je duvao kao što je duvao već sto pedeset hiljada godina i kao što će . dve stotine pedeset megatona prljavog vodenog leda. a koja lažna? 19. Na jednom mestu daleko od Bespuća. to stvarno nije bilo loše. a opet tako prisno povezanog sa njim poput štampe sa druge strane lista. Ni najmanje.126 x 1016 J. značajno koliko i san. Mikal Margolis je često odlazio u duge šetnje Velikom Pustinjom kako bi vetar mogao da mu oduva žene iz glave. da se ta para i dignuta prašina popnu desetinama kilometara u atmosferu. digne veliki talas peska u vazduh i pokopa Bespuće sa čitavim njegovim tovarom snova i smeha ispod sloja peska dubokog petnaest metara. proñe kroz kamen ispod pustinje. sjurilo se sa neba brzinom od pet kilometara u sekundi i tresnulo u Veliku Pustinju.

metresu i majku. Danas ni vetar nije duvao. Meridijan. i svugde osim na Bespuće. malo je znao o tome. tako je Mikal Margolis lutao. bio je zaokupljen jer samo što nije načinio slučajno otkriće. a opet je u tim satima bio sâm. a sunce znojem isteruje krivicu iz njega. tražio je majčin oproštaj. Imao je tri žene. a ne naučnik neba i. bio sve ono što mu žene nisu dopuštale da bude i pokušavao da oseti kako vetar duvanjem. Bilo je to zaveštanje Komete 8462M. niti je sunce sijalo. Nije imao hrabrosti da sasvim umakne silama koje su ga uništavale. kroz polja privlačenja svoje tri žene. Gusti sloj oblaka ležao je iznad Velike Pustinje. hodač po dinama. širok kao nebo. crn i uzburkan poput ñavoljeg mleka. Bazao je satima gore-dole po padinama. gde je nekako zaboravila da padne. Pustinjske šetnje bile su njegovo bekstvo. uostalom. ponekad žudeo za pikantnim i lascivnim odnosom koji je imao sa Marjom Kvinsanom. . Mikal Margolis. sloj kondenzovane vodene pare koja je prekrivala najveći deo Severozapadne Četvrtlopte i pretvorila se u kišu da bi pala na Beladonu. nekoliko sati nasamo meñu crvenim dinama bilo je najviše što je mogao da učini da bi se udaljio od zvezdanih žena svog života. ali to opet ne bi bilo dovoljno da oduva krivicu koju je Mikal Margolis osećao u srcu. a mario još manje: on je bio naučnik zemlje. kada ga je krivica grizla u dnu stomaka. uživao u samoći i mogao da pušta svoje fantazije u bioskopu mašte: pustinjski razbojnici. i baš kao što učeni astronomi Univerzuuma Liks smatraju da dinamika sistema sa tri zvezde nikada ne može biti stabilna. odbegla planeta. sunce i vetar su omanuli. Transpolaris i Novi Merioned.duvati još sto pedeset hiljada godina. ljubavnicu. ćutljivi revolveraši. Posle sto pedeset hiljada godina svetlosti i vazduha bez prekida. ponekad. smrknuti. usamljeni kopači blizu zlatne žice. visoki jahači. a ponekad je želeo da bude u stanju da potpuno umakne njihovim uskomešanim gravitacijama i tumara slobodan kroz svemir. Ponekad je čeznuo za postojanom ljubavi Persis Taterdemalion. smeli pustolovi u potrazi za izgubljenim gradovima.

popeli su se na Kotu Bespuće da prave papirne jedrilice i bacaju ih iznad brežuljaka. Tada nisu znali da je to Šaka. Džoni Staljin. ustao i oduševljeno viknuo u svaki kraj Velike Pustinje. Beskoristan. reče Limal Mandela. ali Mikal Margolis. ja sam Limal. životinja. u teške sive oblake. "A ovo je naš drug. sagnuo se da uzme pregršt i pusti da mu iscuri kroz prste. Džoni Staljin i mala Arni Tenebre. "To je nešto mnogo mnogo bolje!" ciknu Arni Tenebre. poskakujući od uzbuñenja. Onda su svi primetili i zapanjili se. Tasmin". reče Džoni Staljin. pomislila je da je to samo varka jare. "To je čovek". Tada sva deca pogledaše i videše ne ono što su želela da vide. čije su oči bile najoštrije. ne odmah. primetivši kako prilika sija snažnije od sunca skrivenog oblacima. šest dana posle njenog drugog roñendana. "To je čovek svetlosti". koji je jedva bio u stanju da razabere obličje. Prezreni pesak." "I Arni Tenebre. "To je anñeo". reče Limal Mandela. videvši dva crvena krila svijena pozadi. . Crveni šljunak. "Zdravo. sa svetlom otkrovenja u očima. Deca strčaše da dočekaju nepoznatog. Tasmin Mandela. reče Tasmin Mandela. a to je bio visoki mršavi čovek u belom odelu sa visokim okovratnikom po kome su bile projektovane pokretne slike ptica. poput izmagličastih toplih struja koje su nosile papirne jedrilice naviše u spirali. a krila na njegovim leñima uopšte nisu bila krila već velika crvena gitara koju je prebacio preko ramena. a ovo je moja sestra. Zatvorio je pesnicu da zadrži preostali pesak. Limal i Tasmin Mandela. biljaka i neobičnih geometrijskih šara. ja!" reče mala Arni Tenebre. 20.Pesak. kada se pojavio Šaka. "Naravno! Naravno! Naravno!" Napunio je peskom torbicu za ručak i otplesao natrag do Bespuća. već ono što je tamo želelo da bude viñeno.

Slike ubrzanog cvetanja pupoljaka preñoše mu preko odela. jer samo je Doktor Alimantando (izgubljen u vremenu. Onda Persis Taterdemalion prozbori i umiri buru. "Hej. a jedno kao odstupnica i zagalopiraše uz brežuljke. reče Limal." I dvoje ga zgrabiše za ruke. reče stranac. neka ga Bog sačuva u toj ludosti) ikada ikada ikada prešao Veliku Pustinju. kao da govori iz dubina sna. Deca posedaše oko njega. daleko pozadi. "Zove se Šaka". u senkama šanka. nemoguć za ikoga manje fleksibilnog od njega. Imao je čudan glas. odsviraj nam nešto na toj gitari. "Gledajte šta smo našli". rekoše deca. Ponuda za prihvat je data i primljena."Mi se zovemo Šaka". u poteri za legendarnim zelenkom. poput ptičjih. Ustade i izvede složen naklon. Stopala su mu bila uska i prefinjena kao ženske šake. gos'n. reče Šaka svojim čudnim odsutnim glasom. "Prešao je čitavu Veliku Pustinju". drvećem oivičene uličice Bespuća do Hotela/Železnice Vitlejem Ares. kolena su mu se savijala nazad. Grmljavina se prosu meñu gostima. baš kao i napred. kroz zelene. "Smemo li da izujemo čizme? Velika Pustinja je nemilostiva prema tabanima. "Hodi. a njegova kolena. . "Gde je ovo mesto?" "Ovo je Bespuće!" rekoše deca u horu. nožni prsti dugi i fleksibilni poput prstiju na rukama. jer to je bilo mesto na koje su najpre dolazili svi stranci. u iščekivanju da budu pohvaljena zbog svog čudesnog otkrića. jedno potrča kao prethodnica. hoćeš?" Šakine oči potražiše osobu koja je to zatražila. reče Rael Mandela i klimnu glavom prema Persis Taterdemalion da natoči čašu hladnog kukuruznog piva. Čovek zvani Šaka skinu čizme i svi užasnuto uskliknuše." On skinu gitaru sa ramena. "Znači da je za piće". sede na jedan sto. "Veoma vam hvala". zapišta Arni Tenebre. a sjaj njegovog oslikanog odela bacao mu je neobične senke na ajkulasto lice.

muzika se smejala. gos'n. Niko nije mogao da poveruje da samo jedan čovek. Niko nije video da je seo za šank. Bilo je melodija zbog kojih ste morali da se smešite. uzimala i ugrañivala u sebe. vitkim prstima i pusti roj tonova u vazduh. napet. odakle. niko nije mogao da poveruje da je gotovo. Odzvanjajući muk ispunio je vazduh. Muzika je pronalazila tonove u stolovima. Niko nije ni znao da je on tu. melodija da vas rasplaču i melodija od kojih su vam divotni žmarci prožimali leña. oštar. Bila je tu veličanstvena drevna muzika pustinje i vazdušasta."Pošto gospa tako traži. muzika je volela. i izvlačila zvuke iz mesta koja su godinama čamila neotkrivena. nogama. muzika je živela. Onda mu Umberto Galačeli doviknu: "Hej. Peščani sutoni sijali su crvenom i ljubičastom bojom na njegovom oslikanom odelu. Bila je tu muzika igre svetlosti vatre i beskrajnog zvižduka dalekih zvezda. dolaziš?" Niko nije čuo da je ušao gospodin Jerihon. dok nije rekao: "Ja ću vam reći odakle je. Kada se završilo. Šaka opruži neobične prste na rukama. "Spolja. "Jesam li u pravu?" Šaka ustade. sa gitarom u krilu. Onda dodirnu žice dugačkim. muzika je umirala. zapravo. stolicama i ogledalima na zidovima. čarolije. to je univerzalna alatka ROTEH-ovog orbitalnog osoblja. pronalazila ih. Bilo je melodija koje su preturale stolove i melodija od kojih je staklarija zvečala. sa takvima se rañaju radi upotrebe u otvorenoj gravitaciji. nalazila je melodije u spavaćoj sobi i kuhinji. Nikada nije svirana takva muzika kakva je svirana tog popodneva u Hotelu/Železnici Vitlejem Ares. zar ne? Dodatne ruke? I oslikano odelo. Bilo je tu melodija od kojih su noge cupkale i melodija koje su izazvale nagli ples. mislim da hoćemo. za trenutni pregled . lepršava muzika neba. "Stopala." Gospodin Jerihon pokaza prema tavanici. muzika je plakala. zar ne?" Gospodin Jerihon bio je uporan. bilo je tu veselja. muzika je ñipala. može da proizvede tako moćnu muziku." On uze gitaru i udari akord. podrumu i klozetu. tugovanja i ludila.

jastuk za sedenje. Šaka nestade. 21. "Pa. Arni Tenebre mu je dala bojanku i nove voštane boje koje je dobila za roñendan i koje su stigle čak iz jedne gradske radnje koja se bavila kataloškom prodajom. krčag vode. ali njega je spopao napad vrištanja. na desetine uistinu dobrih mesta gde su igračka. On može da javi RORTEH-ovim momcima u Porcelanskoj Planini da te provere." Čak ni raskošno iskustvo Egzaltiranih Predaka gospodina Jerihona nije moglo da ga pripremi na ono što je Šaka tada učinio. dugo. malo pomorandži i banana.vizuelnih informacija: pretpostavljam da samo izvodi nasumične testove slikama u nedostatku podataka. tanjir i čašu. Tasmin. . Zaklonjen vriskom gitare. Bilo je to najbolje moguće skrovište. Limal. jesam li u pravu?" Šaka ne reče ni da ni ne. Prihvatio je njihov dar sa zahvalnošću i nagradio ih melodijom i pričom. a i deca s njim. šta radiš ovde? Nareñenja o isključivanju zabranjuju ljudskim bićima prilagoñenim svemiru da doñu na površinu osim sa dozvolom. životinja ili čovek mogli da se kriju dugo. gradonačelnikom Dominikom Fronterom. Oko Bespuća je bilo dosta mesta za koja niko od odraslih nije znao. spreman da umakne. Džoni Staljin i Arni Tenebre sakrili su Šaku u jednoj maloj pećini iza kuće gospodina Modre Gore. To je bilo jedino skrovište koje više nisu mogli da koriste. Imaš li ti dozvolu?" Čovek zvani Šaka nape se. Minijaturni čarobnjaci predali su svoje poklone Šaci. Vrišteći akord moći iz crvene gitare izobliči svet i stade da kida um hromnim zubima. pa je majka doletela da ga izbavi. Donosili su Šaki ukradene stvari koje su smatrali potrebnim da bi mu bilo udobno: prostirku. nešto sveća. držeći gitaru defanzivno ispred sebe. Jednom su Limal i Tasmin pokušali da sakriju Džonija Staljina u jednoj tajnoj pećini. Tu niko neće pronaći Šaku zato što niko od odraslih nije ni znao da tu postoji tajna pećina. "Možda bi trebalo da porazgovaraš sa našim oblasnim nadzornikom. Gospodin Jerihon nastavi.

Ispunjenje tih svetih naloga. došli. omotali ga. zahtevalo je takvu koncentraciju napora nebeskih ljudi da niko nije mogao biti pošteñen zbog nekih manje važnih zadataka. Treća je bila da se oslobodi telesnog i spoji s mašinama kako bi živeo kao bestelesni duh u kompjuterskoj mreži. Prva je bila da prati put besmrtnih predaka. ušli u njega sve dok ne bi postali simbiot tela i biljke. na svetu. Prvi je bila briga i održavanje. zapravo. pa su birali sopstvenu. Bilo je to doba većine i razuma. ali koji su. gde bi kvazi-razumni Psimbiji. bilo je onih koji su smatrali da je o svim tim budućnostima užasno razmišljati. iz ljubomore. koje im je dala lično Blažena Gospa. pa su silazili na svet neprilagoñeni. predstavljali zasebnu vrstu. Neki su želeli da ostanu ono što su bili. sve do trenutka kada on postane sposoban da upravlja sobom. gde su živeli samo vrlo kratko i umirali u velikom . da bi živeli slobodno u ogromnim prostranstvima meseca-prstena. Stoga je donet jedan jednostavan zakon. proželi. da preuzme katarinističke zavete i služi ROTEH-u i njegovoj zvezdanoj pokroviteljki. Druga je bila da se podvrgne operaciji prilagoñavanja kod lekara i odabere izgnanstvo i novi život dole. da unište najveće ljudsko delo. A opet. u vekovima samonametnutog izgnanstva. vegetativna stvorenja svetlosti i vakuuma. kao ljudska bića. pohlepe ili neshvatljive gordosti. Drugi je bila odbrana od onih tuñinskih sila koje bi mogle da požele. ili da podesi kontrole trans-mat mašine na dobro čuvanu kombinaciju koordinata znanih kao Tačka Epsilon. kao i upravljanje svetom koji su sačinili njihovi preci. izbrisanih sećanja na sve što je bilo ranije. imaju nešto zajedničko sa svojom braćom vezanom za tle. Ti zadaci bili su razlog za njihovo postojanje. kada osoba preuzima odgovornost i svaki pojedinac mora da od više mogućih izabere budućnost za sebe. Ta čarobna rasa imala je dva velika zadatka. postali tako neobični i strani da su. uzeli tog pojedinca.Evo priče koju je ispričao Šaka. U letećim gradovima koji su kružili oko zemlje kao krhotine razbijenog stakla živela je rasa ljudi koji su još smatrali da.

Dok god je trajao mrak i dok god ih. na gredama i žicama. Čitavog dana oslikano odelo Kralja Stanice Karioka (koje . Za jednu sezonu. tako da više niko nije čuo za njih. sve jača sunčeva svetlost ne bi oterala u senke. Sreli su se u opservacionom mehuru u otvorenoj gravitaciji. pod zvezdama koje su se sporo okretale. I svi njegovi podanici. i nije bilo nikoga da ga izazove. I postao je Gospodar Tamnih Mesta. kao vampire. Nagrada je bilo Kraljevstvo gubitnika. Šaka je vladao tunelima i prolazima Stanice Karioka. O svom desetom roñendanu. a odgovorni grañani koji su poštovali zakon i dužnost budili su se iz svojih snova u slobodnom padu da bi hvatali tragove odjeka divlje. na tradicionalni dan odluke. već Muzici. slušala su sudar gitara.jadu. ali nije se tako brzo moglo i postati: Kralj u svetu gde je muzika bila zakon. a električna gitara gospodar svetlosti i tame. Šahtovi i tuneli odzvanjali su ludačkom muzikom. I kada su sve borbe bile završene i poslednje kapi krvi istisnute iz razrovanih vršaka prstiju. gitare su zavijale i vrištale kao oznojeni ljubavnici. Takav je bio i Šaka. Neki su uzimali brodove i jedrili u noć prema bližim zvezdama. jer on nije želeo da služi Blaženoj Gospi. muzike o kakvoj nikada ranije nisu sanjali. braća i sestre pacovima. obavijena sopstvenim krilima kao pokrovom. kada je i poslednji sprženi gitarski leš bio izbačen kroz izlazne komore da se tumba kroz svemir. stvorenja blistavih krila nalik na heroinske anñele u blesku su proletala kroz prostore pune odjeka i rojila se poput vampira. Dok su se večernje senke beskrajno izduživale niz svetlosne bunare Stanice Karioka. kako bi prisustvovala muzičkim dvobojima. Onda se pročulo da Kralj Stanice Makartni želi da izazove Kralja Stanice Karioka. Rukavica je bačena. slobodne muzike koja je dopirala iz njihovih ventilacionih proreza. što se moglo brzo izgovoriti u malo reči. krunisan je Kralj i svi su objavili da su Šaka i njegova crvena gitara najbolji u Stanici Karioka. A neki su tražili utočište iza zidova sveta u vazdušnim šahtovima i svetlosnim bunarima. ukrao je bratovljevo odelo od tkanine sa živim slikama i šmugnuo iza zidova da bi jurio tunelima i gazištima.

je on radije nosio nego prnje. prevedeno sa drevnih jezika. On je dodirnuo žice prstima i osetio sa uzbuñenjem kako mu se zloduh genija penje uz ruku i pretvara mu mozak u tečnost. Gitare su suktale kao noževi-skakavci. kao metadonski snovi. zvezde su se zaledile na svojim lučnim putanjama. a druga započela. Tamo-amo. značilo 'Bela kuća'. Ali gitara. Njihove melodije uvijale su se i meñusobno umotavale oko tema kao ptice u letu sa tako preciznom veštinom da niko nije mogao da kaže kada se jedna okončala. metal i sintetičko krzno ljudi iza zidova) projektovalo je neverovatno stare crno-bele slike: vizuelnu zabavu čije je ime. . Kralj Stanice Karioka znao je da je našao ravnopravnog takmaca u Kralju Stanice Makartni. ispisujući spore srebrne puževske tragove po kupoli od glasita. eolskog i lokrijskog. a pahuljice kristalizovanih moćnih akorda spuštale se kao sneg da bi prekrile glave devojaka zvezdanom prašinom. Sunčeva svetlost zabuktala je na njegovoj zlatnoj boji i nagnala posmatrače. Vreme je usporilo u džungli skala i arpeña: vremena nije bilo. Paževi su Kralju Stanice Makartni dodali njegovu mašinu: devet stotina godina star 'stratokaster'. Gitare su kreštale kao silovani anñeli. Započe dvoboj. nije nameravala da svom robu dozvoli taj slabićki luksuz predaje. koji su visili o stopalima i repovima sa poprečnih žica. Onda je paž dodao Kralju Stanice Karioka upravo naštimovanu gitaru. plastiku. dorskog. da utonu u svetu tišinu izazvanu strahopoštovanjem. bitka se vodila. Kralj Stanice Makartni bio je ravnopravan sa Kraljem Stanice Karioka. Sudija dade znak. Njihove improvizacije slobodne forme odjekivale su u ogromnoj katedrali vazdušnog šahta broj dvanaest. ali i dalje nijedan od njih dvojice nije mogao da stekne prednost nad onim drugim. frigijskog. a cena te pobede biće uistinu strašna. lidijskog i miksolidijskog. Gitare su pratile jedna drugu kroz harmonijske predele modusa: jonskog. Sada je preostao samo još jedan način da pobedi. U svim obaveznim fugama. koja je nanjušila krv i čelik u vetru.

Brzinom misli. Opkolile su Kraljeve podanike. pa su zajedno podesili kontrole stanične trans-mat kabine tako da ga pošalju dole. Duž njenih žica. Zasule su penom za gašenje požara ugljenisani leš Kralja Stanice Makartni koji se tamo tumbao. a to je bio Šaka. o-tako-pažljivo odmerenih doza mijelinskih potiskivača. blesnuše ljubičaste munje. a taj ubica platiće svojom nasmejanom. unutrašnjost strančeve lobanje obasja nebeska svetlost. Za trenutak. Odvele su Kralja Dva Sveta uvezanog narkotičnim koncem. njegova gitara i embrion duše Kralja Stanice Makartni bili su prebačeni u industrijski geto Sletišta. posegnuo je u sebe do onog mračnog mesta gde borave divlje stvari i sa molitvom Blaženoj Gospi otvorio to mračno mesto svetlosti i pustio da crnilo pokulja iz njega. Mračna muzika udari kao Božja pesnica. ostavivši samo zadimljene komade.Kralj Stanice Karioka. na zabranjeni svet. u telu ubice. Stanično obezbeñenje. kroz koje će još jednom vratiti u život dušu ubijenog. gde su im milost ukazale Male Sestre Tarzisa i odvele ih u svoj dom za sakate prosjake. Puštena s lanca. cena koju je platio za svoju krunu? Tada su krilate žene smrknutih lica u tesnim žutim kombinezonima pokuljale iz svih ulaznih komora. To bi bio Šakin kraj da nije pobegao od svetih doktora Svete Katarine. Kralj dva sveta. osim da je umakao i spasao crvenu gitaru od peći. Kako im je pobegao. tako da je bio mrtav mrtav mrtav. koji će izvršiti presudu Grupe Devetnaestoro primenom malih. a Kralj Stanice Karioka bio je uistinu Kralj. crvena gitara zaurlala je kao uspaljeni demon i usisala tamni fluid u interna pojačala i sintisajzere. koje su odzvanjale tuñinskim harmonijama o čijem postojanju niko nikada nije ni sanjao. Jezik mračne munje izbi iz crvene gitare i sprži strančev 'stratokaster'. Jedan . on. kolika. Odvele su Kralja vidarima Svete Katarine. ne želi da kaže. a onda mu očne duplje sagoreše u blesku i dim pokulja iz njih. ali obezbeñenu budućnost. Publika pobeže u vrisku od crnih. podelile ih uredno u grupe od po šestoro i odvele u neizvesnu. i crvenu gitaru sa njim. živih nečastvih stvorenja koja je Šaka oslobodio. ali kakva je bila cena. vrištećom dušom i više ga neće biti. naoružano palicama za šokove i pištoljima ljubavi.

gde je tumarao godinu i jedan dan po pirinčanim farmama i nudio se da spretnim stopalima seje seme na poplavljenim poljima. Pratio sam trag kapljica sve do ovog mesta. progonjen duhom ubijenog čoveka koji iza njegovih očiju čeka da mu uzme dušu. vratili na nebo i uništili. "To je bila dobra priča". Noću je zabavljao seljane melodijama svoje crvene gitare i tako uspevao da zaradi činiju supe. Deca uspaničeno vrisnuše. reče Tasmin Mandela. još nešto što se brzo dalo izgovoriti.stari prosjak bez nogu naučio ga je kako da se oslobodi kolica i hoda. . "Zato što je bio uplašen". a pošto je pogodio odakle je Šaka stigao. Šaka posegnu za svojom crvenom gitarom kako bi ispalio novi akord paralize. "Polako". "Ne želim ti ništa nažao. Probadajući ga krivicom kad god bi dodirnuo žice crvene gitare. duh ga je terao dalje kroz neprekidne podsetnike na ono što su sveti doktori Svete Katarine još imali da mu urade. čašu piva ili nekoliko centavosa u džepu. I tako je Šaka lutao svetom širom i popreko. reče Arni Tenebre. starac ga je naučio svemu što je znao o običajima tog sveta. i uredio mu bekstvo od Malih Sestara Tarzisa. ali se sporo moglo ostvariti. pronašli bi ga. To je bila kletva Šake. nije mogao da se smiri. reče Limal Mandela." Deci reče: "Treba više da pazite na vodu kada sledeći put budete hteli nekoga da krijete. Šaka je uspeo da isprosi vožnju kamionskim konvojem preko Planina Eklezijasta u samo srce drevne zemlje Velikog Oksusa. Ali. da zauvek luta svetom sa crvenom gitarom na leñima. i ako bi ikada prestao da se kreće. jer sveti doktori Svete Katarine tragali su za njim po šaru globusa. reče Rael Mandela. jer takve stvari mora naučiti ili će propasti. Zašto ste to učinili?" "Zato što je on naš drug". "Svaki čovek ima dobru priču". reče Rael Mandela. reče Arni Tenebre. "Zato što mu je trebao neko ko će biti ljubazan prema njemu". Noću ga je budila iz sna u vrisku i znoju iz snova o sopstvenoj smrti. jer duša čoveka koga je ubio nije mu dala mira.

pa onda možda znaš zbog čega kiša nije pala sto pedeset hiljada godina. a i vi. Možemo li nešto da učinimo za vas da bismo pokazali koliko smo vam zahvalni?" "Da". a večeraćete u mojoj kući. I ne slažem se sa ljudima koji trče gradonačelniku da bi od njega tražili sve one prave odgovore. deco?). najednom ispunivši pećinu svojim prisustvom." Šaka klimnu glavom. Ovo je trebalo da bude mesto za novi početak. jer ako je istina što je rekao. i mogu da ti kažem ovo. šta je neko radio u prošlosti mene se ne tiče. Sutra ćemo krenuti dalje. spremnog i obuzetog nekim tajnovitim privatnim poslom. sad. ili ti nikada neće doći. da ste ga videli kako odlazi preko pruge. deco. nikome reći da je ovde?" upita Džoni Staljin. Doktora Alimantanda više nema. gos'n Šaka. "Hvala. rekao je da odavde niko nikada ne sme biti oteran zbog nečega što je ranije činio. valjda. "Kažeš da si Spolja."Nećete. Deca se horski pobuniše. Obično su se samo ptice budile pre njega. uz mali naklon zahvalnosti. smišljate alibi. nisam baš siguran da je dobra ta novotarija sa gradonačelnikom. niti bi trebalo da se tiče bilo koga. "Tišina". reče Rael Mandela. reče Rael Mandela. stvari su bile mnogo bolje kada se Doktor Alimantando brinuo za ovo mesto. . otišao je u prošlost ili budućnost. ne znam. ubrzo će ionako morati dalje. Ovo je mesto za novi početak." 22. "Čuo sam tvoju priču. gospodine. ali mislim da je bio u pravu. Pa. Reći ću im ako pitaju. E. stoga je bio veoma iznenañen kada je zatekao Šaku budnog. što je samo još jedan način da kažem kako neću nikome reći da si tu. Kada je Doktor Alimantando izumeo ovo mesto (sećate ga se. Rael Mandela je uživao u mirnim satima pre nego što bi se ostatak sveta probudio u zevanju i prdežima. ja velim da su pravi odgovori već u tebi. Tle se iskrilo mrazom pod čeličnosivim nebom kada je Rael Mandela odneo izbeglici činiju žitne kaše i dve banane u pećinu. Hodite deco.

već moram sve da čitam unazad u odrazu iz ovog krčaga s vodom. . "Šta se dešava?" upita Rael Mandela." A na to deca. "Nikada nisu naučili ime kiše. agenasa taloženja. "Imam ga. ona reče strogo: "Bez veze. voda ne može da doñe odatle. pa molimo za malo tišine dok se usredsredimo. ali zbog čega nije pala kiša?" Šaka se posluži žitnom kašom i reče izmeñu punih kašika: "Zbog raznoraznih stvari. voda dolazi iz tla. Kako voda može da doñe s neba? Na nebu je sunce. i linije pune svetlucavih brojeva. pa ćemo doručkovati. užurbanih grafikona i obojenih rečenica obrtale su se kao paoci točka po toj izuzetnoj tkanini. polja katastrofe: ali uglavnom. Problem je u tome što i oni imaju nas. reče Arni Tenebre. ime iz srca. Malu pećinu ispunila je treperava svetlost. Ali ako ste zaboravili njeno ime iz srca. Grafičko očitavanje klimatskih i ekoloških režima Sletišta Ravnodnevice za sedam stotina godina otkad je započelo teraformiranje.Njegovo oslikano odelo postalo je crno kao noć. zahvaliti vam se i poći. Pronaći će nas pomoću kompjuterske veze. mikroklimatskih zona verovatnoće. Vrtoglavi displej najednom se isključi. kiša uopšte ne može da vas čuje. "Kaži nam ime kiše." "Svakako. koja su krišom pratila Raela Mandelu do pećine. povikaše: "Zaboravili ime kiše?" "Šta je to kiša?" upita Arni Tenebre. Vremenskih anomalija. Ubacili smo se u Anagnostasa na Stanici Papa Pije da vidimo možemo li locirati prekid u lokalnoj mikroklimi." "To je nemoguće". reči se komešale. zaboravili ste ime kiše. skretanja mlaznih struja. barometrijskih gradijenata. "Ššš. Boje su letele. Kada je Šaka objasnio." Rael Mandela zadrhta. i to ne samo da stiže munjevito brzo. reče Rael Mandela. gos'n". iako nije mogao da shvati zbog čega. ime koje ima svaka stvar i na koje sve doñe kada se pozove. pravo ime." "Vidiš?" upita Šaka.

dodade Džoni Staljin. Ovo je to mesto. ali teorija je čvrsta. Dovešćemo kišu u Bespuće. Sklepao ga je Ed u slobodnim trenucima. . Vi ste pomogli nama." "Da li biste mogli da ga pozajmite? Treba da odemo dosta daleko: igraćemo se silama na prilično kosmičkom nivou." Peščani bagi braće Galačeli bio je neobična mešavina vozila. ustade i onjuši vazduh. pokaži nam". Gospodine. reče Limal Mandela. hajde. "U redu. koja su posrtala i klizala se po nesigurnom pesku. Televizijski oblaci hitali su mu po oslikanom odelu. reče Tasmin."Da. dalje od staništa ljudi u predeo gde je vreme bilo fluidno i neuobličeno kao pesak u vetru. Osećate li?" On skoči sa peščanog bagija i iskobelja se na vrh velike crvene dine. sa velikom nadstrešnicom poput onih koje se stavljaju na prodavnice. niko ranije nije pokušao zvučnu setvu oblaka. Svima su satovi stali u dvanaest i dvanaest. naglašavajući najvažnije i najzanimljivije delove. Deca su se kikotala i klicala dok je bagi poskakivao po neravnom putu niz brežuljke i hitao prema poljima dina. postoji li način da se ode u pustinju?" "Braća Galačeli imaju peščani bagi. "Aha. Šaka spusti činiju i kašiku. napravi nam kišu tako da možemo da je zovemo po imenu". Šaka je zabavljao decu pričom o tome kako je prešao pustinju. Rael Mandela ga je sledio sa decom. "Da. i ličio je na motorni tricikl šestosed za sve terene. Šaka mahnu Raelu Mandeli da stane. "Ovde. <%-3>Vozili su se i vozili pod velikim sivim oblakom. pa ćemo i mi pomoći vama. Dok je vozio glomazno vozilo kanalima izmeñu planina crvenog peska. Rael Mandela ga nikada ranije nije vozio. pokaži nam kako voda može da doñe s neba". gde je zvonjava pokopanih gradova dopirala ispod nestalne površine pustinje. upravljao je sve sigurnije. Koliko znamo.

izjedena vremenom i peskom. Gospodin Jerihon bi nesumnjivo to mogao da prevede. nije bilo potrebe za rečima. hladno i mrtvo". "Osećam da je živo". reče Limal. Vreme se motalo oko tačke označene kao dvanaest i dvanaest. Spustilo se ovde pre oko osam stotina godina. a one neophodne uzela je pustinja. Šaka skinu crvenu gitaru i odsvira harmoniju. "Ja ne osećam ništa". ñavoljom voljom oblikovani kamen sve stvari potiču iz peska i u pesak . "vidite li to?" U udubljenju dine stajala je poluzakopana skulptura nalik na pauka. Njegovo ime. Pesak je moćan tu. Slutio je neobičnu ravnu tišinu na mestu izmeñu dina. kao prvi ljudski pokušaj da se proceni koliko je ovaj svet prikladan za život. od zarñalog metala. ili ako bi se prevelo bukvalno." Gore su oblaci postali gusti i bremeniti. i tako je bilo već stotinama godina. "Ovo je srce pustinje". odavde njena snaga polazi i ovamo se vraća."Eno". kao da neka ogromna sila crpi život iz vazduha i reči koje u njemu lebde. zrnasti marš pustinje u dizanju vrtlog u vihoru. Ovo je drevno svemirsko vozilo. reče Arni Tenebre. Deca dotrčaše do skulpture kako bi dodirnula njene tuñinske površine. "Osećam da je staro. Niko nije progovarao. reče Šaka. nesumnjivo i vaš Doktor Alimantando dok je prelazio preko Velike Pustinje. mi smo bili privučeni dok smo prolazili. 'onaj koji nastanjuje zalive i fjordove'. reče Tasmin Mandela. "Hodite. Šapat peska na crvenoj dini. Rael Mandela nije bio nadaren za jezike. reče Šaka. zapisano ovde. Oslušnu napeto. Onda započe kišna muzika. Sve biva privučeno ovamo." Zajedno krenuše dugim koracima niz klizavi nagib dine u kaskadama obrušenog peska. u srcu. Rael Mandela je pronašao neki zapis na stranom jeziku. "Osećam da mu nije ovde mesto". "Ovde je njena snaga najveća. gospodine Mandela. znači Severni Moreplovac. u srcu pustinje. nosi i kaplje. reče Džoni Staljin. Već je dugo dugo tu.

nikoga od njih. i muzika. skriveno poput harmonija u žicama gitare. sad pevaj pesmu svetlosti i toplote: pruga. Muzika je besnela u nebo kao nešto elementarno. slušajte vetar. imena tako lako zakopana pod naslagom svačijih svakodnevnih malih poslova. rekla je crvena gitara. slušajte glas peska. Gitara je vapila za osloboñenjem. Vreme se upinjalo da nastavi dalje od dvanaest i dvanaest. pesma jastučastihpaperjastihšećernovatastihvisokihvunastih izdisaja parnih vozova. tamo gde su prava imena. Oblaci su bili uzburkani zbog takvog pritiska.se vraćaju. postojala je pesma za sve to. vetar s druge strane sveta. a opet ima još pesama za pevanje. a vetar ga diže goregore gore u kraljevstvo barometarskih granica gde more poprima oblik akorda durskog stratusa i molskog cirusa. pre no što kiša bude mogla da padne padne padne. počuj i glas vode usisane u vazduh. zagušljivosti pustinjskih tepiha i pećnica. vazdušasti barometarski slojevi zaklonjenih frontova spiralnih depresija: element zona i granica mada bezgraničan. koja izgovara duša. toplotnih štitova. nestalne krajine promenljivih kraljevstava vazduha zavijaju ukrug ukrug ukrug i u krug i ukrugukrugokoglobusa: gitara je pevala pesmu vazduha i peska. ravni i geometrijske preciznosti njihovih preseka. ovo je pesma toplote. rečnogtokakapkapkapunaletuispražnjenihpotočića što se množe u potoke rečice pritoke reke u more more! Gde pruge svetlosti i toplote šetaju kao Božji prsti. Te su pesme bile prava imena stvari. što oblakenosi u struja mase diže spušta. srebrnih sunčevih obrva upitno podignutih iznad tamnog perimetra velova oblaka: ovo je pesma svetlosti. povišenog kumulusa. dok nije raskinula granice ljudskog poimanja i zašla izvan poimanja. domena večnih vertikala. a pesma oblaka jedna je od njih. ime koje su tim stvarima ljudi dali u svom srcu. tiganja i kupatila u zimska jutra šibanih vetrom tako da plovejezde klize u belim armadama po plavomplavomplavom moru. Odrazi ludačkih slika trepereli su po Šakinom odelu . rekla je gitara. lavlju riku. svetlosnih pruga. ali pesma ih nije puštala. sve veća i veća. Bacala se sa rikom i zavijanjem na zidove oblaka: divlja i nesputana.

kraj suše koja je pustinjsku zemlju držala u šaci sto pedeset hiljada godina. bez vazduha u plućima. Tada se oblaci provališe i sto pedeset hiljada godina prosu se po tlu. kanali za navodnjavanje u vrtovima narasli su u bujice guste. Skliznu niz bok olupine svemirskog istraživača i ostavi tamnu mrlju u pesku. potraži prestravljenu decu i sakri ih pod mantil. Koncentrični zidovi vode širili su se iz tajnog srca pustinje. Sve je skakalo i šištalo pod tim potopom. ispunio je čitav svet. Zgledali su se. i najednom. kiša!" i izjurili na uličice i sokake da bi okrenuli lica prema nebu i pustila da kiša iz njih ispere suve godine. Svet nije mogao da podnese još mnogo istine. Voda je to pretvorila u panično bekstvo. mrke. Crvene reke tekle su uskim sokacima. Pa još jedna. Druga joj se pridruži. Glas kiše. Nebo se praznilo na zgurenu. Babuška i Deda Haran priredili su privatni piknik u vreme sieste. Kiša je padala kao nikada ranije. stolice. jadnu grupicu ljudi. Bila je to kiša: kiša! Voda sa neba. stolove i nepričvršćene predmete. Kišna pesma bila je završena. Na uzvišenju zvanom Kota Bespuće. mali ali spektakularni vodopad preskakao je brežuljke. Tada pade jedna kišna kap. Kiša je kažnjavala Bespuće. Ljudi su bili zabezeknuti. Onda su čuli dobovanje po crepovima i svi povikali: "Kiša. Pa još jedna i još jedna i još jedna i još jedna. Rael Mandela. bez muzičke pratnje. Pogledali kišu. slep i zadihan. Bila je tako jaka da su jedva mogli da vide svetlo signalnog releja na vrhu kuće Doktora Alimantanda. Deca su se sakrila pod peševe pustinjskog mantila Raela Mandele. kiša. Jadna u svom natopljenom taftu. Ljudi su pogledali grad. u odeći pripijenoj za . Deca su pružala ruke u neverici da dohvate teške kapi. čokoladne ilovače pune iščupanih sadnica i povrća. pade kiša. Bujice crvene vode pokuljale su u sve kuće i odnele tepihe. Ljudi nisu marili.od bele tkanine. Babuška je omamljeno trpala tanjire i prostirke u pletenu korpu koja se brzo punila vodom.

Pramenovi isparenja dizali su se kao duhovi iz tla. kiša je slabila. Kiša je prestala. Potop je jenjavao. onda još neko i još neko. Oblaci su nestali i sunce je sijalo na čistom plavom nebu. Voda je kapala sa crnih rombova solarnih kolektora. Sunce se probijalo i obasjavalo pustinju lokvama svetla. delikatne . obojeni u crveno i goli kao stanovnici Hanzeove Zemlje odbegli u brda. popuštao. "O. Ljudi zadržaše dah. kose slepljene za glave. Posramljeni svojom golotinjom. Ljudi su ponovo bili samo ljudi i poprimali su iznova živote muškaraca i žena. Tada se dogodi nešto čudesno. prljavu odeću. kap po kap. dine su se prostrle u poentilistički predeo crvene. pustinja je zelenela. Neko se nasmeja. Dvostruka duga dizala se. i bio je to mali blesavi smeh koji je rastao i rastao i rastao sve dok se nije pretvorio u gromoglasni grohot. sliva im se niz obraze i brade. zelenilo se prostiralo koliko god je oko gospodina Jerihona moglo da dopre. sa nogama u dalekim brdima i glavom u nebesima. Pade i poslednja kap. Na dodir sunca iza kiše. Kiša je isušila ROTEH-ove oblake. navukli su natopljenu. Zbacili su odeću sa sebe i pojurili goli u provalu oblaka dopustivši da im kiša puni oči i usta. Došao je trenutak u oduševljenju ljudi kada su mogli jasno da vide i da čuju jedni drugima glas usred huka. Ljudi su se smejali. pred zapanjenim očima ljudi Bespuća. ruke i noge. da bi se onda pretvorio u običan laki pljusak. plave. kiša se i okončala. divnim. Velika Pustinja eksplodira bojama. dobrim dobrim smehom. Kap je sledila kap koja je sledila kap kada je kiša počela: isto tako. Linija alhemije napredovala je kao zahuktali talas po poljima dina. Kao po božanskoj zapovesti. i za trenutak. Dogodiće se nešto ogromno. Tamo se odvijao mistični preobražaj. grudi i trbuhe. Ona pokaza prema dalekom horizontu. nasmejali su se još grohotnije. svi su se smejali. Kap po kap. lica umrljanih crvenim blatom. žute. i kada su se zgledali. Neko drugi prihvati smeh. Za samo nekoliko minuta. Posle kiše zavlada tišina nalik na muk pre Stvaranja. gledajte!" uskliknu Ruti Modra Gora.tela. klicali i plesali u šljapkavom crvenom blatu.

"Ovog puta stvorila si previše muzike. "Ne verujem". U srcu pustinje. "Kuda se deo?" upita Tasmin. konačnim zvucima. Kao da je kiša isprala sve njene grehove. "Hoće li ugurati mrtvog čoveka u njega?" upita Džoni Staljin." "Kao da su se ponovo rodili?" upita Arni Tenebre. vrat od ružinog drveta rascepljen po sredini. reče Rael Mandela. Glatka plastična koža bila je puna plikova. šapnu Rael Mandela crvenoj gitari. pragovi spljeskani. Zato što mislim da ono što imaju nije ni Šaka ni taj mrtvac. oprljena. Deca su provirila ispod njegovog mantila kao ptići. Ljudi Bespuća sjuriše se sa svojih golih kamenih brežuljaka u beskrajne cvetne doline. i sada kao da počinju sasvim iznova. Bilo je nečeg čistog u crvenoj gitari posle njene smrti. žice su popucale: preciznim. Od čoveka koji je sebe nazivao Šaka. žice pocrnele. Mislim da su tu obojica. Tanak dim izbijao je iz stopljenih unutrašnjih sintisajzera i pojačala.bele. zli doktori su ga se dočepali". Pod njihovim sandalama zeleni izdanci otvarali su se kao opruge časovnika dok im je lahor njihao blede stabljike. Dok je Rael Mandela prevrtao mrtav predmet u rukama. "Jesu li ga uhvatili zli doktori?" upita Arni Tenebre. negdašnjeg Kralja Dva Sveta. Rael Mandela je prišao instrumentu i podigao ga. "Previše muzike". da su se na samom vrhuncu svoje muzike stopili kao što se pesak topi u staklo." "Šta se dogodilo sa Šakom?" upita Limal. "Da. Vetar je namreškao okean latica i zapahnuo grad mirisom stotinu miliona svetova. reče Rael Mandela. Cvetovi su iznikli oko crvene gitare. napušteni grad isparavao je na popodnevnom suncu u dva sata i dva minuta. . Iza njih. Rael Mandela je primetio da je kiša prestala. "A kazaću vam i zašto. ostao je samo komad oslikane tkanine otcepljen sa televizijskog odela. zagledan u nebo.

Pa. Onog trena kada je voz krenuo. već samo . Luija Galačelija i Umberta Galačelija u deset sati pre podne. rekla mu je. u srcu. gde će provesti medeni mesec pod vulkanima. nismo stigli da mu zahvalimo za kišu." Limal Mandela je pokušao da vuče crvenu gitaru za sobom kako bi je odneo kući kao uspomenu. 23. naravno da hoću. šta bih mogla da učinim da ponovo postaneš srećan?" upitala je nedužno Ruti. Dok je brisao svoje ime da bi ga zamenio imenima svojih uspešnih takmaca u ljubavi. Na vrata Hotel/B. E. opsesivnu viziju lepote koja ga danonoćno muči." Drugi srećno venčani par za isto toliko dana proveo je medeni mesec meñu hiljadu izuzetnih i jedinstvenih sela Porcelanske Planine. idemo. nije osećao ljubomoru niti mržnju. deco. kraj starog svemirskog istraživača. Meredit Modra Gora je oklevao. jedne nedelje početkom proleća godine 127. To nije bilo lepo od nas. U 20 SATI. jadni čoveče. L."Baš kao da su se ponovo rodili. koja je ušla u prostoriju na zvuk cmizdrenja. Znak je ispisao Mikal Margolis. ali bila je previše teška i otac mu je rekao da je ostavi tamo. Dominik Frontera je priznao svoju mističnu ljubav roñenu u drugoj dimenziji. otišao je i zatražio od Meredita Modre Gore ruku neugledne Ruti. "Ako je to sve. Nadam se da nam neće zameriti. TATERDEMALION. a onda se rasplakao. GALAČELI.A. Persis Taterdemalion udala se za Eda Galačelija. Venčanje je za njega bilo dirljivo iskustvo. Šteta što su ga našli i uzeli natrag tako brzo. "Ah.R-a bio je postavljen znak. I U. Dominik Frontera proglasio ih je poliandrijski venčanim i otpratio ih na voz za Meridijan. VLASNICI: P. Kada joj je Dominik Frontera kazao. i on se vratio u svet praznih šaka. Na osnovu ovlašćenja koja je imao kao gradski upravnik. Tamo je pisalo: ZATVORENO NA JEDNU SEDMICU: PONOVNO OTVARANJE U NEDELJU 23.

Shvatio je da ne može nikako da se ljuti na nju. Ipak. "Ne bi išlo. zašto si morala to da uradiš?" "Šta?" "Da zatrudniš sa. zlovoljno zalupivši vrata.. "Pa. koja su poigravala oko konopaca za vuču i motki za nošenje. otišla je pravo kod Mikala Margolisa.. Kada je Persis Taterdemalion/Galačeli ugledala katance i znak. od svih mogućih ljudi! Šta ste to radili onog dana. a ljutnja na sudbinu jalova je koliko i ljutnja na vremenske prilike. gordim imenom. Persis Taterdemalion se vratila u Bespuće sa svojim starim. zašto oni. "Morton mi je veoma privržen". zar nisi videla gde žive? Kao u svinjcu. Uzmi moj udeo u hotelu kao svadbeni dar i nadam se da će ti doneti radost. "Mortone." . a deca. da nosiš tuñe dete. "Ne moraš da ideš. zaklicala su u iščekivanju neiscrpnih krčaga bistre limunade." Mikal Margolis je sterilisao alat za kastriranje svinja. "Mislio sam da je najbolje da odem. uzeću Mikala kao pomoćnika u ordinaciji." Jednu sedmicu kasnije... "Šta sad to bi?" upita Mikal Margolis. Bila je to sudbina. reče Marja Kvinsana. reci mi. kad si i ti ovde. Svi su pripomogli da se on prebaci sa stanice u Hotel/Železnicu Vitlejem Ares. Zaključao je vrata i bacio ključ u bunar. kad je pala kiša? To je ono što ne mogu da shvatim. Ne bi nam ponovo išlo. ali izjuri. Je l' da?" Morton Kvinsana oćuta. Zaista. Marja Kvinsana je brzo shvatila situaciju. Onda je otišao da pokuca na vrata Marje Kvinsane. izvini. jedna stvar. moraće naprosto da se navikne na činjenicu da su se stvari malčice izmenile sad. ne sa saznanjem da pripadaš nekome drugome.. sa svoja tri muža i velikim profesionalnim stolom za bilijar koji su napravili Mekmurdo i Čung iz Landrijskog Druma..tupu slutnju sudbine koja mu se primiče. braćom Galačeli." Glas Mikasa Margolisa bio je pun zgrušane ljubavi. mada je racionalnost nalagala da oseća to. ne bismo mogli da se vratimo u stare dane. Obećano je besplatno osveženje.

dok su joj propeleri nosili krasuljke nevene mak u istovetnim lučnim putanjama dalje od okruglih bradavičastih motora. od tih žena koje ga privlače Rošovoj granici srca. Prišao je dečaku. Iza šanka. "Kako to radiš?" Limal Mandela slegnu ramenima. Blažena."U redu je. "Pa. ump-vump. šta jeste? Možda je malo preterala: braći Galačeli nikada nije trebalo mnogo ohrabrenja. U novoj bilijarskoj sali Hotel/B. i ako taj poludeli grad sa svim tim istim licima nije bio izgovor da se s vremena na vreme poludi. zurila u nebo." . Gledaj. a onda prelazi na sto petnaest. osećala je kao da bi mogla večito da pada poput debele. Kada je sto ostao slobodan. počeo da igra varijantu od sto sedam.. do ñavola. gospodin Jerihon je udarao kugle sa savršenom lakoćom čoveka kome Egzaltirani Preci proračunavaju sve uglove. star sedam godina i tri frtalja. mislila sam da letim. obrtala mali crveni mak meñu prstima. Mora da ode.R-a." Taj izgovor nije ubedio čak ni nju. posmatrao ga je. Ed Galačeli je čuo zvuk kugli koje padaju u džepove i zainteresovao se. ump-vump u njoj. ali kada se EdUmbertoLui popeo na nju. i to brzo. Posle rastanka. spustila se u cvetne livade. svi smo tada poludeli. bila sam tada luda. koji je bio zauzet postavljanjem trougla crvenih kugli za novu vežbu.. Radosno je strgla sa sebe odeću kada je pala kiša i utrljala divno crveno blato u kosu. ali zar nisu i svi ostali." Setila se da je ležala na leñima u krevetu od crvenog maka onog dana kada je pala kiša. osećala se dobro. naprosto ih udaram tamo gde mi se čini da treba. pevušila neku glupu pesmicu dok je milion svetlosnih godina daleko nešto učinilo ump-vump. Ispružila je ruke kao krila viiiiiii u krug i u krug. Posmatrao je kako Limal Mandela završava svoju sto-sedmicu. Limal Mandela. kako je samo poletela! "Nisam znala šta radim. Mikal Margolis je osetio kako krivica u njemu narasta kao magla.A. bremenite kišne kapi i da rasprši svoje ženske fluide po suvoj zemlji. "Zaboga miloga!" uskliknuo je tiho. bila je tada luda. uzeo je tak i dok su ostali obraćali pažnju na pivo i paprikaš od pasulja.

Limal Mandela je postao mlada ajkula i gulio je kožu neobaveštenim naučnicima tla. geofizičarima i biljnim patolozima u prolazu." "Zaboga miloga!" I Limal Mandela izvede maksimalni brejk od sto četrdeset sedam. nikada pre nisi uzeo tak u ruke?" "A kako bih?" "Zaboga miloga!" "Pa. Persis Taterdemalion se nezgrapno kretala po Hotel/B. "Stižu. Marja Kvinsana je osluškivala skoro čitav sat kroz aparat za praćenje skotnosti lama i na kraju tog razdoblja objavila trudnoću sa blizancima. To je veoma dobra igra. Maksimalan.A. u potpunosti kontrolišeš ono što se dešava. Grad se razveselio. pelješeći im dolare za pivo. Postajala je sve krupnija. a prinosi rasli. vreme je!" . Sve je u uglovima i brzini. Mislim da bih sa ovim ramom mogao da probam veliki brejk."Hoćeš da kažeš. Pod rukovodstvom Eda Galačelija. izazovima i novčanicima počeše da mu curkaju umom. "Stižu. a Ed Galačeli se potpuno prenerazi. što je kod nje izazivalo veću potištenost nego što je bilo ko mogao da zamisli. loptastija i neaerodinamičnija." "Koliko veliki?" "Pa. A Mikal Margolis se približio blesavo blizu matičnoj masi Marje Kvinsane i po zakonima emocionalne dinamike zasenio Mortona Kvinsanu. vreme je!" rekao je i zaždio da svoje upozorenje prenese i drugim domaćinstvima. kiše su padale.R-u u gravidnom jadu. Zamisli o opkladama. Meseci trudnoće Persis Taterdemalion prolazili su. gledao sam gospodina Jerihona i radio sve što i on. Postala je toliko krupna i loptasta da su je muževi odveli u veterinarsku ordinaciju Marje Kvinsane kako bi zatražili i njeno mišljenje. Radžandra Das je obišao i pokucao na sva vrata u Bespuću. Jedne oštre. mislim da sam stekao osećaj. ledene jesenje noći.

i dok su braća Galačeli (starija) bila unutra sa majkom i braćom Galačeli (mlañom). "Sevrijano i Batisto!" objaviše braća Galačeli (starija). baš kao i njihovi očevi. Svi su ga željno iščekivali. bili su jednaki kao jaje jajetu. ispijao je besplatne runde u Hotel/B. koji je od njih otac?" Veliko Pitanje zazujalo je Bespućem kao roj nepodnošljivih insekata. Umberto ili Lui? Persis Taterdemalion to nije znala. . Ed. čitav grad. ali niko nije imao hrabrosti da ga izgovori. onda. Bilo je to toliko važno da je Dominik Frontera razgovarao sa pretpostavljenima preko svog mikrotalasnog releja i zatražio usluge Suda Pajpauder.A. Biće to dogañaj godine.R-u. a u spavaćoj sobi Marja Kvinsana i Eva Mandela smetale su jedna drugoj dok je Persis Taterdemalion istiskivala i huktala i huktala. A to pitanje je glasilo: Ko je ubio Gastona Tenebrea i ostavio ga kraj pruge sa glavom razbijenom poput ljuske rovitog jajeta? 24. jer nijedno mesto nije stvarno dok neko tamo ne umre i ne stavi veliku crnu čiodu na monohromne mape mrtvih. sa izuzetkom Babuške i Dede Harana."Ko to stiže?" upita gospodin Jerihon. Proslavili su. Radžandra Das je postavio pitanje koje je svakome bilo na vrhu jezika. istiskivala i huktala da bi konačno istisnula dva sjajna sina na svet. Potpuna vladavina pitanja Radžandre Dasa trajala je dvadeset četiri sata. Spremalo se suñenje. vešto zadržavši brzonogog Merkura spretnim zahvatom. Obeležiće Bespuće kao stvarno mesto. "Blizanci! Blizanci Persis Taterdemalion!" Za pet minuta. da bi ga onda zamenilo još bolje. Braća Galačeli (starija) nisu bila sigurna. Kao što se moglo očekivati. Moguće i dogañaj za sva vremena. "Dobro.

sa svojim knjigama. Lui Galačeli. sada zaseda. Pik i Medil. časni sudijo. "I kako glasi optužba?" Zapisničar se diže i pokloni. . savetnicima i pljoskom rakije. crnozlatni voz pojavio se iznad horizonta da bi ga na bočni kolosek mahanjem skrenuo Radžandra Das. za jednu sudnicu. Stoga je." Sudija Dan je strašno patio od šuljeva.Dva dana kasnije. "Zastupnici Države i Kompanije?" "Gospoda Praj. bila prilično dugačka i uska. Za Persis Taterdemalion. U prošlosti. Nikada ranije nije nosio odelo koje je mirisalo na naftalin. Časni Sudija Dan zauzeo je svoje mesto i suñenje je počelo. privremeni šef stanice." On ustade i pokloni se. oni su često nepovoljno uticali na ishod suñenja. sa druge strane stajao je optuženi. Sudnica Pajpauder nalazila se u jednom vagonu. Javnost i porota gledali su se preko središta vagona. "Zastupnici optuženog?" "Ja. niti upražnjavao svoju nauku. tako da su osećali žestoke bolove teniskog vrata za vreme unakrsnog ispitivanja. Voz je smesta bljunuo gomilu advokata i sudija s perikama. znojio se i osećao preterano stezanje pantalona meñu nogama. zapisničara i članova sudskog obezbeñenja koji su odmah pomoću sudskog naloga od svih starijih od deset godina obrazovali porotu. Lui Galačeli je drhtao." Tri pravnika sa licima poput lasica ustadoše i pokloniše se. on je izgledao veoma pametno i sigurno u svojoj advokatskoj odori. Sudija je predsedavao na jednom kraju. "Ova legalno konstituisana Mobilna Sudska Služba pod jurisdikcijom Ministarstva pravde Severozapadne Četvrtsfere (kako je to odredila Korporacija Vitlejem Ares) za rešavanje onih slučajeva i zahteva koji ne mogu biti razmatrani pred Zvaničnim Sudovima i odgovarajućim legalnim institucijama.

prekori ih Sudija Dan. Ženevjev Tenebre iziñe na podijum i dade svoju izjavu. On je bio tako očigledan izbor za ubistvo svog omrznutog suparnika Gastona Tenebrea." Red je ponovo uspostavljen posle pet minuta treskanja sudijskim čekićem. i rado bi ga linčovala i obesila o vetrenjaču-pumpu. stanovnika zvanično registrovanog naselja Bespuća. "Primarni motiv!" povikali su u horu. Tužioci su pobili njegov alibi (da je igrao domine sa gospodinom Jerihonom) i iskopali dugotrajni sukob izmeñu porodica Staljin i Tenebre. kao što je to bio gospodin Staljin. hladnokrvno i umišljajno života lišio gospodin Josif Staljin. postalo je sasvim jasno da je gospodin Staljin kriv kao sam ñavo. "Kako se optuženi izjašnjava?" upita Sudija Dan. do kraja suñenja. Imao je motiv i priliku. "Dalje." Radžandra Das je proglašen privremenim sudskim službenikom. Pozovite prvog svedoka. gospodina Gastona Tenebrea. Kako je prozivan svedok za svedokom. svi dokazi govorili su protiv gospodina Staljina. a uopšte nije imao alibi za tu noć. stanovnik Bespuća. zavist zbog dece (u tom . Lui Galačeli ustade. "Održaćemo suñenje"." Uprkos protestima da je nedužan. ali pošto druge nema. Biće to teško suñenje. nisam sasvim uveren da je porota potpuno nepristrasna. da je većina ljudi smatrala suñenje traćenjem vremena i novca. zauze propisnu pozu advokata i izjavi glasno: "Da nije kriv. onda vešanje. Promeškoljeni šuljevi čupkali su ga za čmar. Bio je kriv kao sam ñavo. sručili su govorkanja o prepirci u vozu pri dolasku u Bespuće. U brzom sledu. moramo nastaviti sa porotom koju imamo."Da je u noći trideset prvog julavgusta. "Još jedan ispad i narediću da se sudnica isprazni". "Sve mora biti legalno i po propisu." Retko je u istoriji pravosuña postojao osumnjičeni čija je krivica bila tako jasna. podigavši trijumfalno kažiprste. "Pozovite Ženevjev Tenebre!" viknu on. Navalili su na usamljenu vetrenjaču-pumpu za obe bašte radosno kao lešinari koji sleću na mrvu lamu." Dodao je: "Prvo suñenje. rekao je Dominik Frontera.

više životinje nego ljudi. U očajanju. Nijednom od braće Galačeli nije se dopadao gospodin Jerihon. zašto koga ñavola nisi podržao Džoov alibi? Zašto koga ñavola nisi istupio kao svedok i rekao: 'Igrali smo domine u to i to vreme te i te noći' i okončao taj slučaj?" Gospodin Jerihon slegnu ramenima. koji je shvatio da ne može da se meri sa gospodom Prajem. Odbrana je bila demoralisana. Nije mu se dopadao gospodin Jerihon." Video je da gospodin Jerihon ulazi i naručuje pivo. reče gospodin Jerihon. "Zašto. zatražio je odlaganje. "Pa. majku mu. a drugi u činjenici da je bol u njegovim hemoroidima postao toliko neizdrživ da ne bi mogao ni da pomisli na još jedan sat u sudijskoj stolici. "Sveta Majko. Na njegovo iznenañenje.trenutku. koga ñavola. i onda ćeš svakako morati da kažeš da si igrao domine u noći ubistva!" . Lui Galačeli. Sve je bilo spremno za osudu gospodina Staljina zbog ubistva suseda Gastona Tenebrea. na bazi nevena. "Pa. Suñenje je odloženo. U Hotelu/Železnici Vitlejem Ares. već činjenica da je gospodin Jerihon odbio da iziñe na podijum za svedočenje i potvrdi alibi njegovog klijenta. jeste li igrali domine zajedno u noći ubistva ili niste?" "Naravno da jesmo". Pikom i Medilom. svi su ustali. Gospoda Praj. Časni sudija imao je dva motiva. Pik i Medil bila su trijumfalna. naložiću da te privedu kao ključnog svedoka odbrane. reci to onda i na sudu! Slušaj. a Sudija Dan se povukao na večeru koja se sastojala od kotleta i ružice da bi zatim održao intimni susret sa teglom masti za hemoroide Mame Li. Lui Galačeli je tiho sedeo u uglu i razmatrao dnevne dogañaje nad bocom besplatne rakije iz Beladone. Prvi se sastojao u činjenici da je Sud Pajpauder radio na dnevnice. Sudija Dan se saglasio. Kraj njega osećali su se grubo i nespretno. Ali nije ta odbojnost nagnala Luija Galačelija da glasno pozove gospodina Jerihona da priñe. kažem. Ženevjev Tenebre je izišla iz sudnice) i hiljadu i jednu sitnu pakost i mržnju pravo u krila porote. uprskao sam stvar.

" . Doktor Alimantando nam je ostavio uputstva za pravljenje njegovog Modela Dva za slučaj da u vremenu nešto krene kako ne treba. On nam je pomogao da to napravimo. daj. gospodin Jerihon obrisa prašinu sa jedne male mašine koja je ličila na mašinu za šivenje uhvaćenu u paukovu mrežu." "Do ñavola." "Hoćeš da kažeš da ne znaš?" "Naravno da ne znam. prazne i prašnjave od onog dana kada je. molim te." "Ma. "Niko ne zna da ovo postoji." Gospodin Jerihon povede advokata do stare kuće Doktora Alimantanda. Hoćeš da kažeš da je sve to o nekakvom malom zelenom vremenskom putniku istina?" "Trebalo je više da razgovaraš sa svojim bratom. čak ni po sudskom nalogu." Pre nego što je Lui Galačeli stigao da postavi ikakvo teško advokatsko pitanje. zašto ne? Plašiš se da te neko ne prepozna? Možda sudija? Plašiš se unakrsnog ispitivanja?" "Baš tako. ali to je Alimantandov vremenski ključ Model Dva. "Kakve to veze ima sa mojim svedokom?" "Time ćemo naviti vreme unazad kako bismo bacili pogled na noć ubistva i videli ko je uistinu počinio zločin. ni najmanje očaran." "Očaravajuće". U radionici Doktora Alimantanda. dve godine ranije. Doktor Alimantando čarobno nestao u vremenu da bi lovio mitskog zelenka. mogao bi sebe da dovede u stanje zastoja na nekoliko miliona godina i stigne ovamo da uzme rezervnu mašinu. Zbog čega si uopšte mislio da znam?" "Da čovek ne poveruje."Neću se pojaviti kao svedok. reče Lui Galačeli. gospodin Jerihon reče zavereničkim šapatom: "Mogu da ti pribavim sve potrebne dokaze i bez izlaska na podijum za svedoke." "O? Kako?" "Poñi sa mnom.

"Samo ti gledaj i sačekaj. razmišljao je naglas gospodin Jerihon. Dah mu je visio i isparavao u velikim oblacima. Glava mu je bila savijena pod nemogućim uglom i kao da je ključao od potisnutog ." Nešto nalik na minijaturnu gromovnu oluju bombardovalo je gornje zakrivljenje mehura prilično lepim. To je bio njegov izraz. Gospodin Jerihon je izvršio fino podešavanje generatora polja. čiji su zaleñeni prsti nespretno leteli po finim komandama. reče Ed Galačeli. "Ne. Ed Galačeli ga pogleda. Noć je bila hladna. šta je to. Krećemo. "Zaboga miloga!" reče Ed Galačeli. "Zaboga miloga!" uskliknu njegov brat Lui." "Pokušavam. reče Radžandra Das." Ed Galačeli pomeri prekidač daljinskog upravljača i zarobi Bespuće u providnom plavom mehuru. "Spreman. Laseri su grčevito bleskali po kupoli neba. "To ne treba da se dogodi". mada krajnje nedelotvornim plavim munjama. "Uradite nešto pre nego što neko primeti. kao i noć ubistva. Zvezde su sijale kao čelični šiljci na kopljima. Lui Galačeli je mlatarao rukama da bi se zagrejao i pokušavao da čita nebesku heliografiju. pokušavam". "Mislim da smo prevideli Problem Vremenske Inverzije". a šta je to?" upita Advokat Lui. reče Radžandra Das nepotrebno. reče Ed Galačeli. "O. "Elektromagnetnogravitaciono polje sa promenljivim entropijskim gradijentom". Tri inženjera digoše pogled sa svoje vremenske mašine. Oluja entropijske ektoplazme zgrušavala se u providni plavi lik Gastona Tenebrea u prirodnoj veličini." Radžandra Das i Ed Galačeli prekinuli su večeru kada su ih poveli do mesta kraj pruge gde je Radžandra Das pronašao telo. "Mislim da je to duh".

Onda imamo svog svedoka. Prvi advokat koji je ikada podvrgnuo jednog duha unakrsnom ispitivanju. Odeća očigledno nije prelazila u zagrobni život. "To je duh.besa. "To je vremenski zavisan skup ličnih engrama holografski uskladišten u matricu lokalnog prostornog napona." Šest ruku posegnu za kontrolama generatora polja. ključajući od neizrecivog besa. Duh. "Dovedite ga". Možda je to bilo zato što je bio potpuno nag. "Izgleda prilično besno". reče Radžandra Das. Jedva čekam da sutra predstavim duha ubijene žrtve koji će svedočiti u sopstveno ime. reče Lui. Ući će u istoriju prava. reče Radžandra Das. "Duhovi ne postoje". "I ti bi da su te ubili"." "Izgleda kao da jeste". Sada udaljen manje od stotinu metara. ne?" rekoše tri glasa istovremeno. nesvesno zauzevši pozu iz sudnice. Ime Galačeli šaputalo se gde god se odvijala borba protiv nepravde i gde su se branila ljudska prava." "ðavola". Duh je sada kružio velikom brzinom pod najvišom tačkom svoje kupole. reče gospodin Jerihon. "Nadam se da neće to okrenuti na nas". duh se mrštio na svoje tamničare i zasipao kupolu zatvora majušnim munjama. reče Radžandra Das. reče gospodin Jerihon čvrsto. "U redu. reče Lui Galačeli. čak ni dekorativni beli čaršavi kojima je ljudska imaginacija prekrivala golotinju svojih aveti. "O. dok je u mislima pripremao pitanja. Polje elektromagnetnogravitacione promenljive entropije više nije bilo veće od jednog metra. Mehur se još jednom skupi. Plavi mehur se skupi do polovine svoje zapremine. preseče vetrenjaču i odseče trećinu gradske solarne farme. reče Lui Galačeli. U njegovim mislima. Pročačkajte tu stvarčicu i pogledajte možete li ga poneti. slučaj je već bio uspešno rešen. Gospodin Jerihon pljesnu manje spretne prste i pomilova nonijuse. zgrčen i iskrivljen unutra u bolnom čvoru ektoplazme. nemo . "Uradi to ponovo".

Lui Galačeli pokuša da mu postavi nekoliko preliminarnih pitanja. onom dronjavom ugursuzu Radžandri Dasu. ili se spremaju da to urade.je izvikivao zavete koji su za gospodina Jerihona. taj smešni poluobrazovani seljak sa predimenzioniranim mišljenjem o sopstvenoj pravnoj potkovanosti. bili prilično šokantni i krajnje neprikladni za nekoga ko je navodno prešao u blizinu samog Panarha. A sada je branilac. vičnog čitanju sa usana. saznao je na radiju da je njegov trkaći konj pao i slomio vrat na Deset hiljada metara Morongaj Fletsa. doneo je rešenje da se suñenje nastavi sa porotom od osam porotnika. ozbiljno predlagao da ovako kasno u postupku dovede ključnog svedoka. Umberto Galačeli se zabavljao nekoliko sati tako što je pljuvao u polje sile i pokazivaom duhu deo svoje ogromne zbirke fotografija žena koje upražnjavaju. "Kako se zove taj ključni svedok?" Lui Galačeli se nakašlja. ili misle o tome kako upražnjavaju seks same. Sudija Dan bio je loše raspoložen za odrezivanje presude. sa drugim ženama. raznoraznim domaćim životinjama i masivno obdarenim muškarcima. inače prilično veliki račun." . Naložio je svom sudskom službeniku. "Duh Gastona Tenebrea. a sada su mu nedostajala dva porotnika. doda još pedeset zlatnih dolara zbog donošenja tog dodatnog rešenja. Sačinio je mentalnu belešku da na gradski. da ih potraži u gradu. 25. Doručak mu je bio hladan i neprikladan. ali duh je bio tako uvredljivo nezahvalan da je on naložio Radžandri Dasu da polje smanji na bolnih petnaest centimetara i ostavio ga takvog cele noći. dok duh ne nauči da treba da poštuje zvaničan sudski postupak. u kombinaciji sa šuljevima. Vremenski ključ Model Dva i stešnjeni fantom smešteni su u Hotel/Železnicu Vitlejem Ares da sačekaju jutro. a kada se to pokazalo uzaludno. Od lokalne vode dobio je proliv zbog koga je. osećao kao da sere mlazeve plamena.

Gospoda Praj. Pošto nije video kraja raspravi ukoliko se ne umeša. Nije to on učinio. "Džoi i ja smo imali u prošlosti odreñene nesuglasice. Tek vraćena svesti." Radžandra Das je obišao njive i kuće Bespuća da bi prikupio porotnike. On je to učinio." Lovci duhova pokazaše jedan drugom stisnute pesnice u znak trijumfa. "Pozovite duha Gastona Tenebrea. ali sada. ili radije. posmatrači i svedoci otišli su da obrañuju svoje njive. pošto sam prešao u blizinu Panarha. ubio u noći trideset prvog julavgusta. pokojni gospodine Tenebre. Ženevjev Tenebre se smesta ponovo obeznani. porota. gospodine Tenebre. "E sad. Pik i Medil su se smesta našla na nogama. Ženevjev Tenebre se onesvestila. prvi sam koji će to da prizna. Advokati su se prepirali. Sudija Dan je uzdahnuo. Ne. sve je oprošteno i zaboravljeno. Optuženi je doručkovao prženi hleb i kafu. pa su je izneli. Posle jednog sata. da li vas je ovaj čovek. Argumenti su se sudarali i meñusobno parirali. i proveri kablove koje je pričvrstio oko mehura. Model Dva. Ed Galačeli ugura vremenski ključ. "Bio je to Mikal Margolis. "Da li me čujete?" zacvile duh. Sudija Dan se borio sa upornim porivom da zavuče kažiprst u guzicu i češe je u osujećenju sve dok ne prokrvari. Nije on bio taj koji me je ubio. Fantomov glas čuo se grebuckavo ali jasno kroz radio pojačalo Eda Galačelija." "Onda. svedoke i posmatrače. Sudija Dan tresnu čekićem i objavi: "Duh može da svedoči. ko je?" Ženevjev Tenebre doñe svesti taman da čuje kako njen muž navodi ime svog ubice. optuženi. Čmar je ponovo počeo da ga svrbi. Još nije bilo ni traga ni glasa porotnicima koji su nedostajali: Mikalu Margolisu i Marji Kvinsani. Proñoše dva sata." . otprilike u dvadeset minuta posle ponoći?" Duh se čilo premetnu u svojoj plavoj kristalnoj kugli.

mene. pa. Ali sada sam pametniji. Na zaprepašćenje i divljenje zbog toga što je tajna preljubnička veza takvog intenziteta (i sa u javnosti toliko primetnom ličnošću kao što je Marja Kvinsana) mogla tako uspešno da se skriva u populaciji od samo dvadeset dva stanovnika. on je oduvek bio tvrdoglav momak i ljubav mu nikada nije baš išla od ruke: to što je morao da se takmiči sa mnom za njega je bilo previše. Kao na primer. "ali još sam sebe smatrao privlačnim muškarcem: želeo sam da znam da li sam izgubio svoj uticaj na žene. Ženevjev Tenebre se onesvestila i treći put. Kada je red ponovo uspostavljen. "Otkad sam prešao u drugi svet saznao sam mnogo toga zanimljivog. samo što se oporavila od trećeg onesvešćivanja.U tarapani koja je usledila. Uživala je u tome da manipuliše ljudima. posvedočivši o preljubi. cvileo je fantom. eh?" upita duh. grmnu on. "Dobro me je povukla za nos. "A šta je sa bebom. taj moj sin". "Verovatno nije trebalo to da radim". spremna za četvrto. duh Gastona Tenebrea izneo je svoju prljavu priču." Sumnjičav." Ženevjev Tenebre briznu u plač i Eva Mandela je izvede iz sudnice. Duh nastavi svoju priču o tajnim sastancima i intimnom šaputanju pod svilenim čaršavima na krajnje zaprepašćenje stanovnika Bespuća. Mikal . "Kako si mogao to da mi učiniš?" "Red!" reče Sudija Dan. odakle nam mala Arni. "Igrala se nama. A Mikal Margolis." Posle metempsihoze sa Nebeskom Egzaltiranom Ravni. okretala jednog protiv drugog. Mikala i svog brata Mortona. fina žena. sve ću vas pokažnjavati zbog nepoštovanja suda". Gaston Tenebre je saznao za istovremenu vezu Marje Kvinsane sa Mikalom Margolisom. a Babuška je trijumfalno zapištala: "Rekla sam vam da ništa ne valja. pa sam flertovao sa Marjom Kvinsanom zato što je to jedna fina." "Gastone!" vrisnu njegova udovica. a Sudija Dan je toliko jako udarao čekićem da mu je glava spala s drške. Mikala Margolisa i Marje Kvinsane. draga. blistavoj strasti. nasilnoj smrti i tajnoj trostrukoj vezi izmeñu Gastona Tenebrea. igrala se nama iz čiste zabave. "Ako još bude ovakvog ponašanja.

ispuštao instrumente i obarao stvari. Ubio me je u trenu. zamolio porotu da bude objektivna u vezi sa onim što je videla i čula.Margolis pratio je Marju Kvinsanu i Gastona Tenebrea i uhodio ih dok su vodili ljubav. sada svedena na sedam porotnika." Duh je tu završio svedočenje. "Svakako. "Da li je optuženi kriv ili nije?" "Nije kriv". Začulo se klicanje i pljesak. pa su ga izgurali napolje. koje je ležalo kraj pruge. Tada je počela njegova drhtavica. Porota se povukla u Hotel/Železnicu Vitlejem Ares. i naložio joj da se povuče i donese presudu. porota se vratila. Smesta mi je presekao kičmu. kokoš i lama mogla da vidi kakvog sjajnog advokata Bespuće ima. i tresnuo me njime sa strane po vratu. U ordinaciji se tresao od potisnutog besa. dužine oko pola metra. reče Rael Mandela. Luija Galačelija su izneli na ramenima iz Suda Pajpauder i u paradi poneli po gradu tako da je svaka koza. U četrnaest i četrnaest. Ženevjev Tenebre je uzela svoju kćerku i otišla da zatraži od Eda Galačelija muževljevog duha. . "I to je presuda svih vas?" "Jeste. Morton Kvinsana je klisnuo tokom završnog svedočenja. "Onda je podigao kratko parče šine. Napetost je narastala sve dok nije osetio kako mu krv ključa oko kostiju kao okean koji se razbija o stenje. Neprimećen. Pronašao je Gastona Tenebrea dok je ovaj išao kući posle sastanka kraj pruge. da bi sledećih dvanaest godina zvocala duhu zbog njegovog neverstva." Ženevjev Tenebre odnese kući vremenski ključ sa malim mehurom u kome je bio njen muž i stavi ih na policu." Sudija je oslobodio gospodina Staljina. sve dok nešto staro i gadno poput crnog čira nije prsnulo u njemu. Sudija Dan izneo je svoj rezime. "Vremenski zavisni skup ličnih engrama holografski uskladišten u matrici lokalnog prostornog napona?" upita inženjer Ed.

naknadu za isleñivanje. naknadu za pristup dosjeima. osmogodišnjoj ksantijskoj devojčici tamnoplavih očiju. pošto je kriva strana umakla. Čovek koji je progovorio pruži mu parče papira. Meñutim." Staljinovi zinuše kao patke u oluji. namirnice. "Josif Menke Staljin?" upita voña. "Meñutim. 3548 Novih Dolara i dvadeset osam centavosa. upotrebu hartije. član 16 Zakona o odgañanju pravnih troškova (za oblasne i sudove po ugovoru o delu) sve prelazi na optuženog. uključujući sitne troškove. razbivši im vrata kundacima pušaka. Žena i sin istovremeno pokazaše na muža i oca. sudsku taksu i zamenu jednog sudijskog čekića: ukupno. najam. sudske troškove.Sudija Dan se vratio u svoj vagon-garderobu i naložio ličnoj sluškinji. naknadu za tužioce. čiji je nos generisao potok sjajne sluzi tokom čitavog suñenja. po odeljku 37. dolaznu i odlaznu taksu za lokomotivu. iznajmljivanje sudskog osoblja na dva dana. "Ali platio sam. prihvatiće plaćanje bilo u . naknadu za beležnike. pošto je Kompanija velikodušna prema onima čija su sredstva ograničena. Dok su Staljinovi slavili te noći uz pečenu ćurku i graškovo vino. promuca gospodin Staljin. dnevnice za isto. kao na prvu stranu do one koja je nañena krivom. naknadu za sudiju. reče oficir. Gospodin Staljin se radosno vratio svojoj ženi i slinavom sinu. "Ovo je vaš račun za usluge koje vam je pružio Sektor pravnih usluga korporacije Vitlejem Ares. da mu utrlja melem u šuljeve. Platio sam Luiju Galačeliju njegovih dvadeset pet dolara". melem za šuljeve. ružicu. upotrebu energije i svetlosti. naknadu za sudijinu sluškinju. "Sve sudske troškove obično plaća kriva strana". radosno raspoloženje pokvarila su im četiri naoružana čoveka odevena u crnozlatnu kožu. njeno osiguranje. i on obuhvata iznajmljivanje sudnice.

zubarske mantile. pa pravo na voz. vrištao i slinio kao zaklana svinja. nijednom za sve te godine. sudski nalog za regresiranje od gospodina Mikala Margolisa. To je. zubarske knjige. na vaš zahtev. Morton Kvinsana se vratio u praznu ordinaciju. izveli su ga iz kuće. bilo u naturi. sa viljuškom ćuretine na pola puta izmeñu tanjira i otvorenih usta. nikada.gotovini. poveli sokakom." Tri naoružana uzaptioca umarširaše u trpezariju i podigoše Džonija Staljina sa stolice. i dok je sedela kod kuće i .on tresnu parče plavog papira na dlan gospodina Staljina . "Tako. star 8 i 3/4. sve to nagomilao usred ordinacije i zapalio. i izdaće vam." Dok je Džoni Staljin. "U gotovini ili naturi". uvek i jedino njega."vaša priznanica. reče on gospodinu Staljinu. "Potpišite tu i tu". ista stvar: kako joj je samo bio neveran." "Ali mi nemamo para".. iz dana u dan. napravio jaku omču i obesio se o tavansku gredu u ime ljubavi. sa sve viljuškom u ruci. "On će biti dovoljan. samo njega. "potvrda o konfiskaciji vašeg sina zbog dospelih sudskih troškova plativih Sudu Pajpauder. Pogled mu zastade na Džoniju Staljinu. lokomotiva je potpalila svoje fuzione motore i odvezla se iz Bespuća." nastavi on. uzeo je parče užeta od konoplje iz kredenca. nikada ni pomislila nije na drugog muškarca.. koji je već odmeravao prostoriju očima sudskog izvršitelja. zubarsku stolicu. A ovo je" . Uzeo je zubarske alatke. Kada je vatra zamrla u pepelu. a za njima su na podu ostajali mali sivi tragovi. U gromoglasnoj moćnoj rici. Već punu godinu. 26. Sud Pajpauder niko više nikad nije video. kako je samo njega volela. na neodreñeni rok od najmanje dvanaest i najviše šezdeset godina. pravog krivca. reče oficir. Noge su mu se klatile kroz gomilu pepela i stopljenog metala. Oficir naškraba nešto u svojoj beležnici. otkinuvši ružičasti formular po perforiranoj liniji. molila je gospoña Staljin.

sad svi znaju zahvaljujući njemu. Raelova sestra. osramotio je pred čitavim gradom. rekao je sledeće: "Idi pred ogledalo. kćerko. sa tom ženetinom. pa je primila. hranila i rodila tu bebu kao da je njena. dok su joj usne dodirivale plavo polje sila: "Misliš. šta je uradio. ja nisam tvoj tata". mrzeo je pakost koja ju je terala da mu zvoca zvoca čitavu večnost na grudima Panarha. pa je rešio da je kazni. ide. šta je on radio. o da. mnogo je on mislio na suparnike i neprijatelje. e. i kada je ona otišla pred ogledalo u svoju sobu. da. mislim na tebe. da. znaš ti jako dobro: da. bio je veoma zadovoljan. pred čitavim gradom. i kada je čuo njene jecaje. to. i tako to?" na šta je on rekao: "O. da li zaista izgledaš kao jedna Tenebre. o tome kako je jedna žena ukrala bebu od starice koja nije imala dece i kako je ta žena želela tu bebu više od ičega u vidljivom ili nevidljivom svetu. Limalova i Tasminina tetka". koje vole ljubavlju neuporedivom. zbog izdajstva žene koja ga je tako obožavala i šta je samo uradio. kada je potpaljivala zorom vatru. svog ličnog suparnika i neprijatelja. i upitaj se.obožavala ga u hramu svog srca. a onda joj je saopštio ono što je saznao kada je načas dodirnuo panarhijsko sveznanje. da li si se ikad zapitala odakle si došla?" a Arni je odgovorila. gde mora da se krije od ljudi koji govore za nju u prolazu: "Eno je. Arni. i tako je jednog dana zviznuo i počeo da doziva kćerku sve dok nije spustila knjigu i pribila lice uz mehur. a ona o tome nije imala pojma". jer to je ono što si. Arni. zahvaljujući njegovom dobrom srcu. lično. mrzeo ju je. ili ličiš na Mandele. pravda je pobedila. a? Šta je uradio? Samo ju je straćio na neku jevtinu ženturaču koja nije zvoczvoczvoczvoczvocala od buñenja. njegovim divnim i uzvišenim namerama da oslobodi tog Staljina optužbe. i šta je samo uradio sa tom ljubavlju. ni manje ni više. a pošto joj je sve to saopštio. i sada je mogao da vidi kako ju je zvocanje poružnelo u telu i duši i mrzeo ju je zbog toga. jer. seks. gledajte je. ne. do odlaska u krevet u suton. gde više nije mogla ponovo da proñe gordo i dignuta čela. sa tom besramnicom lošeg porekla (neka joj materica istruli. a dojke svenu kao suvi patlidžani) i nije bolje ni zaslužio. žena koju je muž varao. da. ali da li je ikada jednom pomislio na jadne odane žene. a onda joj rekao: "Arni. jer .

ili kao majstor taktike." Lica za šankom zaklimaše u odobravanju. reče Persis Taterdemalion. Ipak. Kao da su se cerila. jer čovek koji je bio sve to što je tvrdio da jeste. 'Sultan Bilijara'. Pretpostavio je da je ovaj star izmeñu devet i deset godina. 27. Ime mu je bilo Spretni O'Rork. "pod uslovom da nije već u krevetu. Je li iko video Limala?" Tamna mrlja se odvojila od najtamnijeg stola u najtamnijem uglu i zapuzala prema bilijarskom stolu. Mlad.posejao je seme uništenja svoje žene u devojčici koja nikada nije bila njegova kćerka. Odelo mu je bilo od najfinije organca-svile. samopouzdan: gledaj samo kako vraća kredu za tak u džep prsluka. Gomila novčanica od deset dolara narastala je na šanku. Imao je dijamantne plombe u zubima i pozlaćeni tak. "Znam ja jednog". Nazivao je sebe mnogim velikim imenima: 'Svetski Šampion'. 'Majstor Zelene Čoje'. princ igrača ili kralj psihopata? "Koliko polažeš?" upita on." . a on je nakupio znatnu gomilu novčanica pre nego što je upitao ima li još izazivača. njegova zvezda sijala je snažnije od svih ostalih igrača bilijara u Bespuću. "Koliko hoćeš?" "Čitav svežanj?" "Mislim da imam toliko. "Da bacimo za brejk?" "Glava. a cipele od kože iz Hristadelfije. ne bi igrao bilijar za uloge od deset dolara u bilijarskoj sali Hotela/Železnice Vitlejem Ares. Spretni O'Rork odmeri svog protivnika. ali bio je zvezda na zalasku i svi su to znali. u tom bolnom uzrastu izmeñu detinjstva i muževnosti. 'Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Upoznala'. i toliko se pakosno radovao da se oduševljeno premetao u svom treperavom plavom mehuru. Kako da nastupi: oštro i grubo. čak i potpuno pomračena.

"Pismo. Ali mislim da mogu da ga pobedim. Ipak. felš. neće delovati. On je stajao pozadi u neskrivenom divljenju pred dečakovom veštinom i kada je poslednjom crnom kuglom dečak pobedio rezultatom tri prema dva. Liči na zmiju. ali mršavi dečak upalih očiju mora da je crpeo snagu iz tame. Spretni O'Rork napravi trougao raznobojnim kuglama i postavi belu kuglu na zlatnu tačku označenu sa 'Nastupiće'. Od tebe zavisi strana. svaki je bio označen tajanstvenim simbolima i neobičnim imenima. bio je umoran i nemotivisan. Ti igraš racionalno. Samo udari te poreñane kugle osnovnom. gibak i elegantan. protumačiću ti sudbinu. pomisli bilijarski kockar." Gde je jedan devetogodišnji muškarac-dečak naučio da bude tako samouveren? Spretni O'Rork gledao je kako se njegov protivnik saginje nad tak. Moraš da isključiš um i pustiš srce da odluči. I igrao je svom snagom. Bilo je to uživanje gledati. Krajem pete. Čoja je bila podeljena u odeljke. Dozvoli da ti proreknem sudbinu?" "Ti proričeš sudbine?" "Po stolu i kuglama. imaš dara. Ja brejkujem. jer svaki potez odigrao je podjednako pažljivo i promišljeno kao onaj pre njega. a iz načina na koji ih razbacaš. Ako to uradiš. 'Ogromnost'. ali dečak je bio svež i precizan kao kada je brejkovao u prvoj. verovatno si već smislio gde hoćeš da ti se kugle zaustave. obrtanje. ugao. "Jedan savet. da ti učinim jednu uslugu. 'Iza njega'. Nije mi krivo što sam izgubio stotinu dolara u igri sa protivnikom poput tebe. brzina. ispredao nit svoje veštine tako fino da je mislio da će pući. Pravog dara. 'Pred njim'. profesionalac mu je prvi čestitao. u zlatotisku: 'Samoneviñenje'. 'Izvan njega'. "Pravila su jednostavna. "Sinko. 'Promene i menjanje'. Nikada to ranije nisi video?" Spretni O'Rork izvuče široku rolnu crne čoje iz kofera i raširi je po stolu. Igrao je sa smrtonosnom ujednačenošću koja je Spretnog O'Rorka samlela kao vodenički točak." Mršavi dečak uze tak i obrisa ga krpom." . Stari kockar odigrao je protiv dečaka pet partija.

sto je bio kvantni košmar rikošetirajućih sfera. Nikada nisam video ništa slično. gde ti je ostalo srce. A kugla Odgovora. koja leži podjednako u Zlatnom Blagu i Božjoj Kući. kugla Putovanja. kraj kugle Grimiznog Srca. Limal Mandela se osmehnu i upita: "Hoću li pobediti?" "Tvoja kugla je odmah do samog polja. Otići ćeš odavde da pronañeš odgovore na svoja pitanja. ali taj neko neće biti odatle. Otići ćeš odavde. bela kugla. "Zanimljivo. limun-zelena. Ja bih protumačio da to znači da ćeš se sukobiti sa moćnom silom tame moguće čak i sa samim Uništiteljem. "Tako kugle kažu. gledaj. vidi tamo. izgubićeš sve. Ali. takoñe ćeš naći nekoga ko će te zavoleti na tom mestu slave i bogatstva. "Moje srce. leži u Velikom Krugu dok ljubičasta kugla Pitanja leži u Promeni i Menjanju. Pogleda niz tak. A onda se sve ponovo umiri. kugla Ljubavi. Vidiš kako leži kraj Nade na liniji izmeñu Reči i Tame." ." "Moje srce? Ovde?" Smeh Limala Mandele bio je ružan. i kada je izgubiš. U meni. a njih ćeš naći tek kada se vratiš kući. previše star za devetogodišnjeg dečaka. vidi. Kugla boje mandarine. Ambiciju. starče?" "Pogledaj crnu kuglu Smrti. To je jedino mesto gde je moje srce. a osnovna kugla udari u raznobojne i razbaca ih po stolu. počiva tačno u Borbi odmah do sive kugle Tame. Iznenadno pucketanje tamne energije nagna sve da uzdrhte. Gledaj. ubrzo. Spretni O'Rork pevušio je i obigravao oko stola. Vodićeš svoju najveću bitku tamo gde ti je srce. Pobedićeš. nalazi se u mojim grudima. nije se ni pomerila sa tačke udarca. ako je verovati kugli Hitrine." "A kažu li kugle kada Limal Mandela mora umreti. počiva na Zlatnom Blagu. Ali ovo je najbolji deo." Limal Mandela se ponovo nasmeja.Dečak klimnu glavom. Uhvati se za srce. Za sekund." U Hotelu/Železnici Vitlejem Ares zavlada iznenadna hladnoća. starče. Vidiš tirkiznu kuglu.

Bilijar je igra za racionaliste. igrao si najbolje. tamo gore. želim da mu pokažem koliko sam dobar. zakotrljane kugle mrvile su sve protivnike Limala Mandele. biljnog patologa. Poput zatumbanih planeta iz košmara njegovog detinjstva. a stolice podignute naopako na stolove. vreme je da ovaj devetogodišnjak ode na spavanje. a svet se ne zatvara u tri i tri minuta. ali ja želim da kuglama sam sebi stvorim budućnost. ni mesto. kada su prekrivači bili navučeni na novu pobedu na čoji. geofizičara. ne za mistike. inženjera tla ili meteorologa u prolazu. na svoj deseti roñendan. Bože. želim to više od svega. u srcu je video svoje ime ispisano krupnim slovima meñu zvezdama i on je počeo da igra ne zbog ljubavi ili novca. Limal Mandela je otišao kod Persis Taterdemalion. gos'n. Nije nedostajalo mladih lovaca na glave revnosnih da ospore tu legendu: njihov poraz samo ju je osnaživao. svi moramo umreti. već zbog moći. Limal Mandela je bio ubeñen u svoju veličinu. botaničara. Posle te noći. Želim da vidim taj svet. I želim to. "Hoću više"." On iziñe. nije li to prilično duboka misao za jednog devetogodišnjaka? Ali igrao si dobro. Šta kažeš. i on je njime čašćavao kafanu pićem. "Pa. a niko od nas ne može da izabere ni vreme. muzika glasna. Njegova veličina nalazila je novu potporu svaki put kada bi razbio nekog geologa. "Mora da postoji više. Ipak. Negde rano ujutro. Iako mu racionalnost nije dozvoljavala da poveruje velikodušnom proricanju kugli."Istinu zboriš. Novčani ulog bio je beznačajan. čiji se ." Limal Mandela zakotrlja crnu kuglu Smrti vrškom kažiprsta. Tamo ima ljudi. na dan njegovog sazrevanja. rekao je dok je ona prala čaše. gospodine O'Rork. ni način. a Spretni O'Rork prikupi čarobne kugle i tkaninu za čitanje sudbine. Ime Limala Mandele prenošeno je tamo-amo prugom. zajedno sa legendom o dečaku iz Bespuća koji je bio nepobediv dok god je ostajao u svom rodnom gradu. Hvala za čitanje sudbine. mora da postoji neko drugo mesto gde su svetla jaka.

Tog jutra. Nikada se nije prala. U zoru je bio pola kontinenta daleko. Znam. Nikada nije sekla kosu. Napisao je poruku roditeljima i ušunjao se u njihovu sobu da im je ostavi kraj kreveta. "Znam. Nokti na njenim rukama i nogama uvijali su se na krajevima. Prisećala se osećaja zarobljenosti na malom. To je bio dan kada je Limal otišao. prašnjavoj pletenici. želela bih da imam hrabrosti i slobode da poñem s tobom. hoću da odem odavde. da poñem?" "Poñi. Sačekao je na mraznoj hladnoći pod svetlucavim zvezdanim nebom noćni poštanski voz za Beladonu. Danas si muškarac i gospodar sopstvene sudbine. Bože. Ti odlučuješ kakva će ona biti." "Misliš. tiho." Oči vlasnice kafane bile su suzne. pre nego Što izgubiš hrabrost. Udahnuo je duboko. Ali počuj ovo. i ja hoću sve da ih izazovem. znojem ulepljenim i umršenim dlakama ispod pazuha. Svrbelo ju je i gnojilo se. i počuj to odmah. kao i meñu maljama njenih prepona i smrdljivim. već samo razumevanje. 28. i poneo dva taka u koferu za štapove. svet može imati oblik kakav god poželiš. i otišao zauvek. ali nikada se nije češala. Započela je rat protiv svog tela na deseti roñendan. Limal Mandela je spakovao mali ranac sa odećom. Nije tražio njihovo praštanje.svetovi okreću oko bilijarskih kugli. Video je poklone koje su majka i otac nameravali da mu daju za roñendan i pokolebao se. gde će te povesti. Limale." Persis Taterdemalion spusti svoju čašu i zagleda se dugo u jutro. a kosa joj je visila sa glave sve do struka u debeloj. Poñi odmah. masnoj. stavio osam stotina dolara ušteñevine u cipelu. Legija parazita tamo je našla utočište. hoću da ukrstim svoju veštinu sa njihovom. pre nego što se predomisliš. Češanje bi značilo predaju telu. zbunjujućem mestu. Tak od javorovine koji je njen otac lično napravio ležao je upakovan na .

belo. i preobrazila je u stvorenje najčistije svetlosti. mističnost je pohrlila u prazninu Tasmininog uma. odleteli su u prostor. Blizanci više nisu bili u ravnoteži. ali ta bliskost je nestala. izvan sveta. razložila se. "mi smo svetlost. Stajala je pred Velikom Pustinjom i pustila da je vetar šiba. Dopalo bi joj se da je duhovni vetar odnese kao papirnu kesu. čak i kada bi kiša pretvorila uličice u tečnu prljavštinu ili kada bi mraz kljucao zemlju. O podnevu. tek zadevojčeno. slepog neobaziranja na bilo šta osim sebe. Pogledala je svoje telo. Shvatila je da bi joj se to dopalo. istegla se do tačke pucanja. Pila je kišnicu iz bureta. Osećala je da jedri. pokušavajući da od njega sazna šta znači biti žena. Vetar koji nikada nije prestajao da duva cimao ju je kao da je zmaj koga hoće da odnese u nebesa. izvan vremena. u nebo ispunjeno anñeoskim bićima i delovima orbitalne inženjerske opreme. Mističnost jednog više nije vladao racionalnošću drugog: poput mašina bez kontrole. zbacila je sa sebe odeću koju je fino istkala Eva Mandela na razboju svoje posvećenosti. i spavala bez krova nad glavom. u društvu lama. Tada se Tasmin Mandeli učini da je u vetru čula glas iz velike. dalje od plamteće suve zemlje. tamo gde je nekada bio njen brat. Onda se Tasmin popela sama do isturenog crvenog stenja da ponovo pogleda obličje sveta. i osetila mržnju prema njegovoj glatkoći i izvajanim mišićima. Hodala je bosa. i u panici pozvala u sebi glas svog brata. Gadila se njegove beskrajne gladi. Tu i tada. od svetlosti. u svetlost se vraćamo. šapnula je. kada bi ostali . Kada je palo veče i kada je postalo očigledno da se Limal neće vratiti. koje sija večitim svetlom kao vodoskok uperen u nebo. velike daljine. nestala. dalje jedno od drugoga.kuhinjskom stolu. a kredenac zaključali i zaboravili. ljudski otpadak vinut sve više i više. i da je glas povikao: "Mučenje tela! Mučenje tela!" Tasmin Mandela se javila kao odjek tog povika i objavila rat svom telu i materijalnim stvarima sveta. diže se na Božjem vetru. jela povrće pravo iz zemlje u bašti. neutaživih apetita. "Svetlost"." Otvorila je oči i ugledala dole crvenu pustinju i ružni mali grad zguren kraj nje. stavili su ga u kredenac. pod pamukovim drvećem. Nezauzdana.

stanovnici uživali u obožavanoj siesti, ona bi čučala na plamtećem kamenju Kote Bespuće, uronjena u molitvu, ne mareći za sunce od koga joj je koža tamnela, a kosa belela u boju kostiju. Meditirala je o životu Katarine od Tarzisa, koju je potraga za duhovnošću u pagansko, svetovno doba navela da odbaci ljudsko telo i stopi dušu sa dušama mašina koje su sazdale svet. Mučenje tela. Tasmin Mandela je prevazišla ljudsko stanje. Roditelji nisu mogli da dopru do nje, a prenebregla je pokušaje Dominika Frontere da je natera da pokriva svoju golotinju. Bilo je važno samo unutrašnje milozvučje, kaskada svetačkih glasova koji su ukazivali na put kroz zastor tela do nebeskih kapija. Bio je to put kojim je Blažena Gospa prošla pre nje, i ako je taj put zahtevao zgañene poglede pridošlica u Bespuću, zemljoradnika i vlasnika prodavnica, mehaničara i osoblja železnice, onda je to bila cena koju je morala da plati. Videla su je ružnu, ta nova lica sa Gvozdene Planine i iz Ljagoneda, Novog Merioneda i Velike Doline, šaputali su joj iza leña. Ona je sebe videla neopisivo lepu, duhovno lepu. Jednog dana meseca jula, kada je letnje sunce bilo u zenitu i kada su obluci pucali, a crepovi se lomili od podnevne vreline, Dominik Frontera je došao sav vreo i znojav Tasmin Mandeli, koja je čučala visoko kao kožnata ptica na isturenim crvenim stenama. "Ovo ne može dalje ovako", rekao joj je on. "Grad raste, novi ljudi stalno dolaze: Merčandanijevi, sestre Pentekost, Čungovi, Aksamenidesi, porodica Smit: šta će pomisliti, kakvo je to mesto gde devojke... žene tumaraju okolo gole po čitav dan i zaudaraju kao blatište u svinjcu? Ne može tako, Tasmin." Tasmin Mandela je zurila pravo ispred sebe prema horizontu, stisnuvši oči pred jarom. "Gledaj, moramo nešto da uradimo. Dobro? Važi. E sad, šta kažeš da se vratiš sa mnom svojim roditeljima, ili ako to ne želiš, Ruti će se brinuti o tebi, okupaće te, očistiti, odenuti ti neku lepu odeću, a? Šta misliš o tome?" Nalet vetra zapahnu Dominika Fronteru zadahom prljavštine. On se zagrcnu.

"Tasmin, Bespuće nije što je nekad bilo, i ne možemo se vratiti onome što je bilo. Ono raste, dočekuje Četrnaestu dekadu. Ne možemo prihvatiti takvo ponašanje. A sad, ideš li?" Ne pomerajući pogled, Tasmin Mandela reče: "Ne." Nije progovorila pedeset pet dana pre te reči i osećala je gañenje zbog njenog izgovaranja. Dominik Frontera je stajao neko vreme, slegnuo ramenima i sišao sa isturenog stenja onome što je ostalo od njegove sieste. Iste noći, Tasmin Mandela napustila je ljude Trinaeste dekade i lutala daleko duž brežuljaka sve dok nije pronašla pećinu gde je voda curkala odozdo, iz podzemnog okeana. Tu je obitavala devedeset dana, danju je spavala i molila se, noću prevaljivala dvanaest kilometara do Bespuća da pohara bašte ljudi Trinaeste dekade. Kada su počeli da se pojavljuju psi i sačmarice, osetila je božanski poziv da se još više udalji, te je jednog vedrog jutra hodala i hodala i hodala u Veliku Pustinju, hodala i hodala sve dok iz pustinje crvenog peska nije zašla u pustinju crvenog kamena. Tamo je pronašla kameni stub na kome će živeti isposnički, stenovitu iglu na koju će se nabosti. Te je noći spavala u podnožju kamenog stuba koji joj je pokazivao put prema Pet Nebesa, a za vlagu joj je poslužila rosa koju je lizala sa svog nagog tela. Od svitanja do sumraka tog dana pela se uz kameni stub; gipka i spretna kao pustinjski gušter. Rascepljeni nokti, izrovani nožni prsti, prsti na rukama puni plikova, iskidano meso: sve joj je to značilo podjednako malo koliko i glad u njenom trbuhu; sve su to bila divna mala mučenja, sitne pobede nad telom. Tri dana je sedela ukrštenih nogu na vrhu crvenog kamenog stuba, nije ni spavala ni jela, bez pića i bez najmanjeg pokreta, i terala je telesni vrisak dole dole dole, napolje napolje napolje. Ujutro četvrtog dana, Tasmin Mandela se pomerila. U dugoj noći, sanjala je da se pretvorila u stenu, ali ujutro se pomerila. Nije to bio neki veliki pokret, samo pomeranje suvih očnih jabučica kako bi pogledala oblak koji je dolazio sa juga, samotni tamni oblak prožet munjama. Iz tog oblaka dopirao je zvuk nalik na zvuk roja besnih pčela. Dok se približavao,

Tasmin Mandela je videla da je sazdan od mnoštva majušnih čestica u očajničkom kretanju, uistinu kao roj insekata. Približavao se oblak, približavao, i ona vide na svoje zaprepašćenje (Tasmin Mandela je još bila donekle kadra za izvesna ljudska osećanja) da se oblak sastojao od hiljada i hiljada svetih anñeoskih bića koja su se probijala kroz gornje slojeve vazduha. Bila su slična anñelu koga je Radžandra Das oslobodio iz Vrela znanja Adama Bleka, i u vazduhu su ih održavala zbunjujuće raznovrsna krila, elise, rakete, jedra, propeleri, baloni, rotori i mlazni motori. Anñeoska vojska projezdila je kraj nje sa juga, i bilo ih je toliko da su možda kružili i uzdizali se u troposferu da bi ponovo proparadirali. Onda se iz zujećeg oblaka pomolio masivni aparat, četvrtasti leteći predmet blistavoplav i srebrn, dugačak čitav kilometar. Svojom neobičnom konstrukcijom podsetio je Tasmin na slike rikši i autokola koje je videla u majčinim slikovnicama. Na njegovom zatupastom pramcu nalazio se hromni kez rešetke sa nazivom 'Plimut' ispisanim slovima visokim poput Tasmin Mandele. Ispod rešetke, bio je pravougaoni štit, svetloplav, sa natpisom žute boje:

DRŽAVA BARSUM KAT

Plavi Plimut se zaustavi iznad kamenog stuba i dok je Tasmin pokušavala da pogodi njegovu moguću svrhu (ROTEH-ova inženjerska stanica, zvezdane kočije, leteća tržnica, trik sunca i kamena), anñeoski hor zavi ispod njega i zapeva, uz pratnju citre, zmijaste trube, okarine, krumhorne i stratokastera:

Du ap a bi bap Šubi-dubi du Du ap šuvadi-šuvadi A-bap bam bu

Bi-bap a lula Šibap šubi-du Ri bap a lula Bibap bam bu.

Jedan usamljeni anñeo izdvoji se iz nebeskog hora i spusti na helikopterskim elisama sve dok se nije našao licem u lice sa Tasmin Mandelom.

O Blažena Smrtnice, sad ove Vesti Primi: Pripremi Sebe da te vidi Svetica, Naša Svetica, Naša Blažena Gospa, od Tarzisa, Gledaj je gde Dolazi, Blažena Katica!

Izdeklamovao je to u besprekornim jambičkom petercu. Elise u kontrarotaciji uzdigoše anñela u nebo. Veliki Plavi Plimut odsvira drevnu, drevnu melodiju zvanu 'Di-ksi' svojim petostrukim fanfarama i izbaci pristupnu rampu. Sitna, kratko ošišana žena u blistavo belom odelu sa projektovanim slikama siñe niz rampu i poñe prema Tasmin Mandeli, ruku ispruženih u univerzalnom simbolu dobrodošlice.

29. Ugledavši prvi put grad Keršo, prestonicu korporacije Vitlejem Ares, Džoni Staljin nije mogao sasvim da shvati šta, zapravo, vidi. Iz stražarske prostorije voza koji je kloparao kroz venac brda boje škriljca i rñe, učinilo mu se da je ugledao kocku, crnu poput njegovih stisnutih očnih kapaka, na čijim su gornjim ivicama bila zlatna slova KORPORACIJA VITLEJEM ARES KORPORACIJA VITLEJEM ARES KORPORACIJA VITLEJEM ARES. Ipak, nije mogao sebi da predoči razmere te kocke jer se ona nalazila u lokvi prljave vode koje joj je oduzimalo svaku perspektivu. Onda je ugledao oblake. Bili su to prljavobeli

kumulusi, nalik na uprljanu vatu, i okupljali su se negde na tri četvrtine visine kocke. Džoni Staljin se obrnu i pobeže od prozora da bi se sakrio od onoga što je video. Kocka mora da je imala osnovicu od gotovo tri kilometra. Sada je svet poprimio odgovarajuće razmere: brda su bila krastava od visokih peći i livnica, lokva i nije bila lokva, već veliko jezero u čijem se središtu nalazio Keršo. Strahotna opčinjenost privukla ga je ponovo spoljnom prizoru. Tanušne niti koje su spajale kocku sa obalama jezera sada mu se ukazaše kao široki zemljani vijadukti, dovoljno veliki da nose dva železnička koloseka, a ono što mu se učinilo kao ptice u letu oko površina kocke, bili su helikopteri i dirižabli. Sud Pajpauder zakloparao je po vijaduktu. Gordi crnozlatni ekspresi sukljali su kraj njega i ljuljali voz talasima pritiska. Po njihovom prolasku, Džoni Staljin je prvi put ugledao jezero izbliza. Činilo se da je puno masnog taloga i da se blago klobuči i isparava. Hromno žute i zarñalo crvene mrlje plovile su po površini, daleko odatle naftni gejzir izbacivao je crnu prljavštinu, a oblast veličine omanjeg grada eksplodirala je u žutim sumpornim ključalim mahnitim kaskadama kiselog blata, na stotine metara u svim mogućim pravcima. Na manje od pola kilometra od vijadukta, neki ogroman voštani ružičasti predmet dizao se iz polimerizovanih mehurova, kompleks tornjeva i ograda poput obrnute katedrale koja se neprestano mrvi pod sopstvenom težinom. Džoni Staljin zacvile od straha. Nije mogao da pojmi to pakleno mesto. Tada vide nešto nalik na ljudsku priliku, u neobičnoj odeći, u šetnji na suprotnoj obali jezera. Prizor ljudskog bića u toj hemijskoj divljini razveseli ga. Nije znao, a kamoli mario, da je to bio neki Akcionar Grada Keršo u šetnji po prijatnim obalama Sisa, otrovnog jezera, u surlastom respiratoru i izolacionom odelu. Akcionari Keršoa veoma su cenili prizmične boje i sjaj duge na površini jezera, njegove silovite gejzire, erupcije i spontano gomilanje polimera: setni vazduh Zaliva Sepije, propisno profiltriran kroz respirator i iznova udisan, izuzetno je

podsticao na razmišljanja o ljubavi i njenom gubitku; Zeleni Zaliv, bogat bakarnim nitratima, nadahnjivao je na smirene misli i staloženost neophodnu za donošenje menadžerskih odluka; bolesno truli Žuti Zaliv, koji je mirisao na smrtnost, bio je omiljeno mesto za samoubistva; Plavi Zaliv setan, zamišljen; Crveni Zaliv, koga su mnogo voleli Funkcioneri Nižih Nivoa, agresivan, dinamičan. Funkcioneri u šetnji po zarñalim obalama videli su da se Sud Pajpauder vratio, videli su da se neobičan polimerni hemoid diže iz hemijske čorbe i uzbuñeno zabrbljali preko svojih mikrofona. Takav fenomen smatrao se znakom sreće i onome ko bi ga opazio donosio je sreću u ljubavi, uspeh u poslu, dobro znamenje. Za putnika koji stiže u Keršo, bilo je to predskazanje velike sreće. Džoni Staljin, osam dana zaključan u stražarskom vagonetu, nije znao ništa o znamenjima i predskazanjima. Nije imao pojma o korporaciji Vitlejem Ares. Ali, ubrzo će je upoznati. "Akcionar 703286543", rekli su mu. "Ne zaboravi, 703286543." Bilo bi zaista teško da to zaboravi. Broj je bio odštampan na plastičkoj značci koju su mu dali, na jednodelnom odelu koje su mu dali, na vratima sobe koju su mu dali, i otisnut na svakom predmetu u majušnoj prostoriji bez prozora: na stolu, stolici, krevetu, svetiljki, peškirima, sapunu, primerku knjige Ka novom feudalizmu pod brojem obeleženim jastukom: Akcionar 703286543. Na prozivci u hodniku svakog jutra, debela žena u sivom papirnom odelu funkcionera nižeg ranga viknula bi: "Akcionar 703286543" i svakog jutra, Džoni Staljin bi podigao ruku i odazvao se: "Prisutan." Nalazio se odmah iza Akcionara 703286542 i neposredno pre Akcionara 703286544, i naučio je gde da stoji u redu po broju, ne po licu. Posle prozivke, debela žena bi pročitala mali odlomak iz Ka novom feudalizmu, kratko nahvalila vrline industrijskog feudalizma i glasno izdeklamovala proizvodnu normu za taj dan, koju su Akcionari glasno ponavljali dok su izvodili četrdeset sklekova, četrdeset čučnjeva, i trčali u mestu uz prilično vojničku muziku koja je treštala iz zvučnika. Onda bi poskidali papirne kape i držali ih na srcu, pevajući pesmu Kompanije. Dok bi Smena C marširala

hodnikom prema gravitacionom autobusu, debela žena izvikivala bi stanje akcija kompanije na svetskim berzama. Politika Kompanije predviñala je da svi Akcionari osete lično zadovoljstvo zbog svog sićušnog doprinosa korporaciji Vitlejem Ares. Debela žena bi ispratila Smenu C u gravitacioni autobus, uz proveru: Akcionar bla-bla-bla, Akcionar bla-bla-bla, Akcionar bla-bla-bla. Vrata bi se zatvorila, a gravitacioni autobus jurnuo bi goredolenaprednazadlevodesno, a Akcionar 703286543 izazvao bi salve smeha u svojoj smeni oponašanjem debele žene i njenog bla-bla-bla. Uz trzaj koji bi ih pobacao jedne na druge, gravitacioni autobus stigao bi na odredište, vrata bi se otvorila s treskom, a smeh i osmesi isključili bi se kao kasni noćni radio program dok bi Smena C marširala u fabriku. I mašine su imale brojeve: mašina broj 703286543 stajala je kod transportne trake izmeñu mašine 703286542 i 703286544. Akcionari bi zauzeli položaj, sirena bi se oglasila, poklopac na kraju transportne trake bi se otvorio, a komponente krenule serpentinom proizvodne linije. Od devet do jedanaest sati (kada je bila pauza za čaj) i od jedanaest i petnaest do trinaest (kada je bio ručak), Akcionar 703286543 uzimao bi parče plastike pomalo nalik na ljudsko uho i parče plastike u obliku kitnjastog slova P, a onda ih zavarivao jedno za drugo na svojoj mašini. Od trinaest i trideset do šesnaest i trideset zavarivao bi još ušiju i slova P, a onda bi se Smena C odjavila i izmarširala iz fabrike u susret Smeni A koja je marširala unutra. Ponovo bi ušli u gravitacioni autobus, došlo bi do novog cimanja gore-dole i tamo-amo, a onda bi se Akcionari iz Smene C opet našli u poznatim hodnicima. Nastupio bi jedan sat buke i pošalica u kupalištu hodnika, potom večera u trpezariji (toliko sličnoj fabričkoj trpezariji da se Akcionar 703286543 ponekad pitao nije li ta trpezarija jedna te ista), a potom bi drugari iz Smene C otišli u bar i zadužili fenomenalnim svotama svoje račune kupovinom glupavog dajkiri sladoleda i smešnog pića koje se uglavnom pravilo od kaše od malina. Ponedeljkom, sredom i petkom, odlazili su u bar. Utorkom i četvrtkom išli su u bioskop ili na neku živu predstavu, a subotom su

a da istovremeno udovolji i sebi. ali vodili su ga sa sobom iz nedelje u nedelju. Nedeljom je bila Tržnica Čudesa i uveče su svi išli u relaksarijum Kompanije. Naučio je kako da se klanja menadžeru i da mu se krevelji iza leña. Naučio je zapetljanu pseudonauku zvanu ekonomija i njene lažne zakone. a danju zavarivao komade plastike u obliku ušiju za komade plastike u obliku slova P.išli na igranku jer je Palais de Danse bilo jedino mesto gde su mogli da sretnu devojke. gde su mladi Akcionari pre vremena mogli da saznaju sve o Muškoj Zabavi. Noću je pio i šegačio se sa momcima. Klinac je previše mlad za to. jer bi njegov izostanak narušio njihovu solidarnost. ali on je voleo muziku. . naročito onu novu. Džoni Staljin nije shvatio da nema pojma kuda odlaze plastični komadi u obliku slova P. Dok je sanjao jedne noći u svom brojem obeleženom krevetu. ili se nisi držao ničega. Držao si se svojih pajtaša. usred zavarivanja. I Badi Merks je bio dobar. koji ih je zavarivao za parče plastike u obliku debelog čoveka. turobno i bezlično poput papirnih maramica iz kutije sve dok jednog dana. ušiju i debelog čoveka. Dvanaest meseci je zavarivao dva parčeta plastike jedno za drugo i sada je morao da sazna zašto. Naučio je kako da svima udovolji. plastične kontinente. plastični odlivci tumbali su se oko njega i stapali u ogromne plastične planine. meseci. ogromne plastične mesece u čijem je srcu bilo parče plastike u obliku uha zavareno za parče plastike u obliku slova P. Solidarnost Smene bila je zvezda vodilja za život proizvodne jedinice. koju je svirao taj Glen Miler. govorili su njegovi drugari. Zubi su mu dopirali neprijatno blizu bradavica plesnih partnerki. To je bilo pre nego što je Džoni Staljin saznao za značenje tigrasto obojene kutije za sugestije. plastične masive. niti šta se od njih pravi. Akcionar 703286543 bio je malčice prenizak i malčice premlad da bi uživao i igranju. Prolazile su nedelje. i prepuštao ih Akcionaru 703286544. a udvarao se i njenoj idiotskoj kopilanskoj kćerki zvanoj industrijski feudalizam. Džoni Staljin je mnogo toga naučio u prvih nekoliko meseci koje je proveo u korporaciji.

lemili elektroniku i opremali proizvod. Pratio je krivudavu proizvodnu liniju. Provukavši se tiho kroz zaljuljane vratnice. čajomata i svetiljke za noćno čitanje.kombinacija radija. Omamljen iznenañenjem. gde su komponente prolazile kroz zid i polazile na svoje fuziono putovanje. Kraj transportne trake nalazila su se vrata sa oznakom 'Samo za menadžere'. da je na trenutak pomislio da je prošao kroz pogrešna vrata.Jednog dana. linija za demontažu. Džoni Staljin je došao do mesta na liniji gde je njegov parnjak stavljao plastično uho i slovo P pod radio-snop i raskidao veze koje su ih spajale. Onda bolje pogleda i vide da je tu sve potpuno drugačije. Džoni Staljin je gurnuo vrata. Broj tog Akcionara bio je 345682307. Obuzeta radom za Kompaniju. pred onima koji su mu uputili upitan pogled. Na kraju proizvodne linije radiočajomatsvetiljke prolazile su kroz prorez u zidu i nestajale. samo tako. vrlo dobro. transportna traka nosila je kompletirane radiočajomatsvetiljke prema sledećem prorezu u zidu. sasvim sigurno korisna stvar. otvorio ih i našao se u kratkom hodniku na čijem kraju su se nalazila nova vrata sa oznakom 'Samo za menadžere'. Kraj njega. Akcionar 703286543 nabacio bi svoj najbolji menadžerski izraz na lice (usavršen mesecima uvežbavanja) i rekao im kao nadozrnik: "Vrlo dobro. većina ga nije primetila. izgovorivši se na blagi proliv. pustio je da se čitava smena odjavi i sakrio u klozet sve dok gravitacioni autobus nije zatutnjao i odzveketao naviše u svom šahtu. ustumarao se kraj kameno tihih Akcionara i stigao do početka linije. virio preko ramena Akcionara dok su ovi zavarivali. šrafili kvake. mada nije mogao da vidi gde su se uklapali njegovo plastično uho i slovo P." Počeo je da shvata kakav je to aparat . Na kraju . Deproizvodna linija. presovali kućišta i kutije. Radiočajomatsvetiljke pojavljivale su se iz zida i prolazile proizvodnom linijom gde su ih Akcionari Kompanije u papirnim radnim odelima i sa plastičnim identifikacionim značkama rastavljali na sastavne delove. Džoni Staljin gurnu i druga vrata sa oznakom 'Samo za menadžere' i nañe se u prostoriji toliko sličnoj onoj iz koje je izišao.

S poštovanjem. Mogao je sebi da priušti devojku: mršavo. reka plastičnih i hromiranih komponenti prolazila je kroz prorez u zidu kraj koga su stajala vrata sa oznakom 'Samo za menadžere'. Dž. Neko sivo odelo u upravi zainteresovalo se za njega. Staljin. Za dve nedelje. Akcionar 703286543 napisao je na ceduljici: 'U interesu normi izraženih u broju komercijalnih proizvoda po radnoj jedinici. Kupio je mali radio za svoju sobu kako bi mogao da sluša Novi sat velikih orkestara nedeljom po podne. kratko ošišano derle sa naočarima koje je vodio na romantične (i skupe) promenade kraj Zaliva Sepije i na koje je bacao novac. kod mesta 215682307. Džoni Staljin se osmehivao u sebi na pomisao da su sivi ljudi u sivim odelima na svoj užas otkrili ekonomsku nakazu od fabrike koja je neprekidno pravila i rastavljala isti proizvod. pa je rešio da neprekidno potpaljuje vatru tog interesovanja. Džoni Staljin je olovkom napisao malu poruku anñelima u sivom i prepustio je kutiji za Sugestije. čuo je kako Akcionar 108462793 šapuće nešto Akcionaru 93674306 dok je dodavao bočicu sa sosom na sastanku Sindikata u zadnjem delu Delehantijevog bara. dok je pio koktele u baru. ubacio je tu malu bombu u žutocrnu prugastu kutiju sa oznakom 'Sugestije'. ali ne i poverenje. Veoma je voleo novu muziku. koje su potpuno odudarale od radničkih kombinezona Kompanije. da bi anñeli čuvari u sivim odelima stalno lebdeli u njegovoj blizini. Jednog dana. U kabini u muškom toaletu. Mogao je sebi da priušti da se napija tri noći nedeljno. Kada je premeštaj obavljen.' Sledećeg jutra. Akcionar 703286543 našao se u novoj prostoriji gde je radio na novoj liniji. Glena Milera. predlažem da istražite i potom zatvorite sve proizvodne linije za proizvod 34216. Akcionar 703286543. . Džimija Čunga i najvećeg od velikana. Badija Merksa. pripadnici Smene C bili su premešteni na nove proizvodne linije. Hamiltona Bohanona. Te noći. sa novim kreditnim rejtingom. pretpostavljao je. Mogao je sebi da priušti kupovinu sitnica i tričarija od nakupaca u Tržnici Čudesa. iznova i iznova.linije. za ručkom.

postao Uzorni radnik godine (sektor lakog inženjeringa) samo dva dana pre nego što će korporacijska sekira pasti na dvanaest zaposlenja u poljoprivrednom odeljenju. Džoni Staljin bio je najmlañi čovek koji je ikada unapreñen na taj položaj u odeljenju za laki poljoprivredni inženjering. kao ni sledećeg dana. Džoni Staljin je anonimno razotkrio sistem sitne korupcije i potkradanja sa vezama čak i meñu nižim menadžerima. Morao je prilično da odvrne radio kako bi prigušio sve te povike i krike. Nagrada za Uzornog radnika godine (sektor lakog inženjeringa) došla je na svoj godišnji red. Džoni Staljin bi to gotovo i poverovao da nije čuo čangrljanje racije policije Kompanije kod Delahantija kroz svoj prorez za ventilaciju. koji je bio sektorski nadzornik. a onda je nadzornik linije obavestio smenu da su se oni dobrovoljno javili za premeštaj na drugu liniju zbog nedostatka radne snage. Dva dana kasnije. Za razliku od svih ostalih. rekao je linijski supervizor). Džoni Staljin se iskidao od smeha kao i svi ostali. pa podozrevam da gaji naklonost prema sindikatu. njenom Časnom Odboru Direktora i načelima industrijskog feudalizma. U čvrstoj demonstraciji akcionarske solidarnosti. Akcionar 396243088 kraj njega je krajnje neprijatno lupao po zidu sat ili više da bi utišao zvuk. pa je. najednom postalo upražnjeno ('Premeštaj i Unapreñenje'. poslao je ceduljicu sivom odelu. "Moglo se to desiti svakome od nas". ni sledećeg.Akcionari 108462793 i 93674306 sutradan se nisu pojavili na poslu. On je nelojalan i nema poštovanja. Akcionar 396243088 našalio se za ručkom o seksualnom ponašanju direktora Kompanije za vreme sednica odbora. rekao je Uzorni radnik godine svojim .' Kada je mesto Akcionara 396243088. Imao je kreditni rejting čoveka sa pet puta više godina i iskustva. zahvaljujući dobro odabranom trenutku. Džoni Staljin je odbio da prisustvuje sednicama tribunala Kompanije na kojima je sud za radnike i menadžere optužio dvanaest osumnjičenih i otpustio ih po kratkom postupku. 'Optužujem Akcionara 396243088 da nije mislio Pravilne Misli o Kompaniji.

za neodlučnost. koje je visilo o plastičnoj vešalici. 'odanost Kompaniji'. linijskog supervizora na proizvodnoj liniji 76543. s poštovanjem. i svi su bili skinuti sa proizvodne linije na kojoj su se pravili niži menadžeri. lenjost i nedostatak poleta u promovisanju Devetostrukih Vrlina Industrijskog feudalizma. Staljin) i Akcionaru (Optužujem Akcionara 664973505. Na unutrašnjoj strani vrata zatekao je papirno odelo standardne veličine. Bilo je samo pitanje vremena kada će siva odela pozvati to oličenje industrijske vrline da se pridruži nižim menadžerima. već jedanaest. a Džoni Staljin se poklonio i napustio menadžersku kastu. sada prisutnih oko stola od hrastovine. 'proizvodna jedinica'. sivoj. poslužili su ga lepljivim koktelom.kolegama u Smeni A dok su srkali dajkiri od mandarina u tek renoviranom Delahantijevom baru. "Moglo se to desiti svakome. s poštovanjem. 'blistavi primer'. stajao je Džoni Staljin. čestitali su mu. Akcionarima 216447890 i 552706123 (Sumnjam da Akcionari 216447890 i 552706123 održavaju nedozvoljene seksualne odnose u vreme koje plaća Kompanija. odeljenje lakog poljoprivrednog inženjeringa. Staljin). Dž. Desilo se Akcionaru 26844437 (Sumnjam da se Akcionar 26844437 bavi industrijskom špijunažom i da sprema veliku izdaju za račun suparničkih kompanija koje ja. U dnu stola. sivo. proguran ispod vrata. 'više vrednosti' i 'Akcionar koji shvata načela Industrijskog Feudalizma'. Staljin). Džoni Staljin je s pažnjom pamtio te klišee da bi ih koristio u sopstvenim govorima hvale i bodrenja." I jeste. Dž. kao lojalni i iskreni Akcionar neću pominjati. Tada je otkrio da ne postoji jedno sivo odelo. pronašao je koverat sa dokumentima o premeštaju u jedinicu za obuku proizvodnih menadžera. Posle razgovora. Najstarije sivo odelo održalo je kratak govor pun izraza poput 'uzorni radnik'. Na čelu stola sedeo je najstariji niži menadžer. sivo odelo kome su se povinovala ostala siva odela. Po povratku u svoju sobu obeleženu brojem. . na dužnom odstojanju od odličnika menadžerske kaste. s poštovanjem. Dž.

Nesumnjivo. najporočniji grad sveta čeka na putnika. Mudrost. umolnica za neprekidnu mudrost Majstora Liksa. po njima hodaju Majstori Fakulteta u odorama i kapuljačama. a sa njihovih niskih cilindričnih kula diže se deset hiljada molitvenih zmajeva. Beladona se ponosi svojim apetitima. uvek je tri sata ujutro. ponosi se svojim porocima. četvrto se sastoji od veselo obojenih karavana i paviljona koji vrludaju i lutaju po šumi. ravna je svakome od pomenutih. Ovom spisku mora se dodati i Beladona.30. drugo je sazdano od izuzetnog. poput božanske esencije u uskršnjoj nafori: nije laž. pod betonskim nebom. glaziranog i žeženog porcelana. visoki toranj za kontrolu svih vidova saobraćaja. sa dvadeset mostova. nekoliko prljavih tezgi od ćerpiča i par kvadratnih kilometara piste sa otiscima guma. Tu je selo koje visi o granama drveća poput prepletanih ptičjih gnezda. Tu ima više uličnih uglova nego bilo gde na svetu. treće počiva na plutajućem ostrvu u jezeru. A u gradu sa više barova. nalazi se na četrdeset bregova kraj Sirtijskog Mora i njeni kristalni tornjevi zaodenuti su zavesama zelenih lijana i letnjih cvetova. ali nevidljiva. seks butika. ali njena čudesa su manje očigledna. lučki grad. Porcelanska Planina. Beladona je tamo. . ROTEH-ova tvrñava. peto je sagrañeno na mreži od dijamantnih vlakana zakačenoj izmeñu vrhova Porcelanske Planine. poput mravljeg lava. prisutna. Liks stoji na obe usne velikog ponora. od kojih je svaki remekdelo i u nadležnosti jedne katedre Univerzuuma. suši-restorana. Ljagoned je sazdan na ostrvu u jezeru i tokom vekova probio je te granice sagradivši čitave oblasti koje plutaju na prepletu pontona ili se nesigurno uzdižu na hiljadama stubova. mornarska kurva od grada. prestonica sveta. gladan ljudi koje će uvući dole. taverni. u svoju gubicu. samo nekoliko metara ispod njegovih nogu. jeste federacija od stotinu malih sela smeštenih u izvanrednom parku. To je stara. A opet. To su neki od velikih gradova sveta. U Beladoni. sve što se od nje vidi jeste nekoliko tanjirastih antena. gruba kučka od grada. Za putnika koji se približava Beladoni preko suvih i prašnjavih Stamposa.

sportskih sala. Isto tako. može da se nañe u zadnjoj prostoriji Džez Bara Glena Milera u Ulici Tuge. tržnica sa mašinama za kocku. 'Ledeni' Lari . 'Džak' Džonson. kafea. prodavnica oružja. Ali ako je on slavan kao Limal Mandela. kupališta. robovskih aukcija. gospodin C. Rafael Rafael Mlañi. privatnih biblioteka. umetničkih galerija. arkada za zabavu. cvećara. kabarea otvorenih cele noći. saraja. 'Brzoprsti' Lo. kladionica. privatnih detektivskih kancelarija. Nije bilo tog čistača ulica ili klozeta koji nije znao da Limal Mandela. škola za kartanje. teško je pronaći nekoga ko ne želi da bude pronañen. bioskopa. pačinko-salona. hramova. tržnica telima. vašarskih nakaza. rafinerija narkotika. sauna. barova za slobodne. onda. odaja za mučenje. buvljih pijaca. Ahmed Sinaj Ben Adam. plesnih palata. pivskih podruma. bunko-kabina. Koja su to. alkoholnih palata. soba za probe. muzeja bizarnog i spektakularnog. modnih butika. onda ga je lakše pronaći u Beladoni nego u bilo kome drugom velikom gradu sveta. Itamuro (Sami) Joši. Henri Naminga. imena onih koje je Limal Mandela pobedio da bi postao šampion? Odmah ćete čuti. opijumskih jazbina. revija. izložbi. radnji za bildere. kozmetičara. bistroa. javnih auditorijuma. parternih predstava. kolica nakupaca. Vošington. Nema jednog jedinog velikog Beladonjanina koji za sobom nije ostavio nekoliko velikih spiskova. salona za masažu. striptiza. Toni Džulijus. podruma za vezivanje. kazina. Noburo Dž. džez klubova. restorana. kuća sa gejšama. tezgi sa knjigama. Vikramasingi. salona za tetoviranje. bordela. verskih kultova. kockarskih ćumeza. bilijarskih sala. privatnih bioskopskih klubova. pozorišta. A. Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Ikada Dala. 'Čeljust' Džekson Mlañi. jer je Beladona bila varoš u kojoj spiskovi doprinose veličini. gimnastičkih sala. Asim. 'Kec' Kvartućo. krčmi. Olifon Dau. bilo je vrlo malo onih koji nisu mogli da izdeklamuju spisak pobeda Limala Mandele. Lui Manzanera. vinskih kafana. oblasti za izlaganje i performanse. jer Beladona voli da laska slavnim ljudima. Džimi 'Dragulj' Petrolenko.vinarija. senzacija. Bišop R. crkava i pogrebnika nego na bilo kome drugom mestu na svetu. relaksarijuma.

vrući paprikaš za Beladoninih 175. a pobedio si ljude iskusnije od sebe. tek što si napunio jedanaestu. Od bogatstva koje je gomilao. Glenu Mileru. 'Frenči' Rej. Mercedes Braun. Darma Alimangansoreng. doteruje. Saloman Salrisijan. 'Profa' Čaz Ksavijer. Verovao je da je najbolji sa ubeñenjem postojanim poput neba. "Previše se naprežeš. Limale". Zabrinut zbog fanatizma svog štićenika. Gledaj. Koliko god Limal Mandela živeo skromnim. U pobedi. Glen Miler ga je gledao jednog jutra pošto se orkestar spakovao i otišao kući. reče Glen Miler dok je odlagao trombon na sto. 'Riñi' Futuba. dvadeset šest meseci. dika Beladone. koji je osnovao sopstvenu muzičku etiketu 'Američka patrola' za andergraund bendove i napravio im studio u kome su mogli da snimaju. za njega se nije moglo reći da ne poseduje višak uobraženosti. jednu godinu? Jedva nešto više. zar to nije dovoljno? Šta još možeš da poželiš?" . gospodin Piter Melterdžons. pustio bradu koja je samo naglašavala čeličnu nijansu njegovih očiju. Prezirao je skupe afektacije svojih protivnika. uterane neumoljivom matematikom taka. Isus Ben Sirah. kutije za tak obložene krznom. gospodin Piter Melterdžons (ponovo). smršao. Limal Mandela je bio skroman čovek. gospodin Halran Elisijan. ovde si koliko.000 registrovanih prosjaka i rehabilitaciju zavisnika od alkohola. Postao je žustar. a ostatak anonimno poklanjao u dobrotvorne svrhe za pomoć penzionisanim prostitutkama. Vladimir 'Nabadač' Drakul. Valentin Kvi. Kugle su zakuckale u džepovima. usavršava se. narkotika i pornografije. Mikal 'Miki' Manzanera (nisu rod). nikad zadovoljan. Hju O'Her. gospodin Dejvid Bouvi. nabildovane telohranitelje.Lemesku. biserne takove. Sudija (Sudija Dred) Simonsen. kako udara kuglu za kuglom. dijamantima ispunjene zube. flešetne pištolje od čistog zlata: sva ta trivijalna odličja gubitnika. Crni Džon Delorean. zadržavao dovoljno da mu telo i duša ostanu na okupu. "Niko ne bi mogao da učini više od tebe. da budem precizan. čak velikodušnim životom. vežba vežba vežba. gospodin Norman Majler. Nejemija Čung (Trbosek). ti si šampion. šesnaest odsto išlo je njegovom menadžeru.

velike. sredovečnih. nasmejanih. onih koji su bili i jedno i drugo. šuma i ravnica. Blerioa i Prizemljenja. smeñih očiju. Od poraženog će zahtevati samo da se pokloni i prizna pobednika. a prinosi narasli i sazreli u njivama pod letnjim suncem. bradatih. loših. beličastih. Transpolaraca i muškaraca iz Borealisa. A izazivači čine sasvim drugi spisak. pustinja i mora. tužnih. snažne žene sa devet kontinenata. Sve moguće. Velike Pustinje i Arhipelaga. Čoveku koji bude mogao da ga pobedi. bolesnih. oni kojima je smrt bila u očima. prostih. i žene. "Nije dovoljno biti najbolji u Beladoni kada tamo negde možda postoji neko još bolji od mene. oholih. homića." Bela se dokotrljala do središta stola i tu ostala. muškaraca iz velikih gradova i malih naselja. I tako je roñen izazov. mašine ostale neuposlene u fabrikama. srećnih. planina i dolina. pola ličnog bogatstva i reč da tak više nikada neće ni taknuti. Kriza i Velikog Oksusa. debelih. bez šešira. žutih. mrkih. ljubavnice i one jake. niskih. zelenih očiju. normalnih. "Sve. Bilo je mladih muškaraca. Meridijana i Mudrosti. nervoznih. pametnih. radarskih očiju. mršavih. a devet kontinenata se diglo da na izazov odgovori. Sve dok ne budem znao postoji li takav ili ne. starih. ćelavih. samopouzdanih. zdravih. muškaraca iz Velike Doline. muškaraca sa brkovima. ozbiljnih. visokih. . crnih. iz Sletišta Ravnodnevice. skrušenih. u nedelju uveče. dolazili su i dolazili i dolazili sve dok se gradovi nisu ispraznili. Keršoa i Gvozdene Planine. dobrih. supruge." Uzeo je kugle iz džepova i poreñao ih za novu partiju protiv samog sebe. crvenih. Dolazili su starci. plavih očiju. iz škola. Limal Mandela će dati svoju krunu. muškaraca koji su voleli da pričaju. onih koji nisu bili nijedno ni drugo. Izazov je odaslat na radio talasima Sata velikoh orkestra Glena Milera. muškaraca iz Oa. oni koji su Limala podsećali na Dedu Harana. neću moći da se smirim. iz Ljagoneda i Liksa. muškaraca iz Ksantija. a stizala su i deca. kosmatih. glatko izbrijanih. koje su nosile teret sveta na plećima.Limal Mandela je sačekao da raščisti sto pre nego što je odgovorio.

Matori Papak. koji su mogli da pobede Limala Mandelu. oslonjen o štap kao da je malčice hrom. Satana Mekratrig. smrtan ili ne. koga ne mogu da pobedim?" "Ja sam on. Gospodar Muva. sa skresanim takovima i pivskim kutijama da na njima stoje dok udaraju kugle. Lucifer. Diabolus. koji će me izazvati. ðavo. Stari Gospodin. deteta na planeti.zabavišta i grupa za igranje. Put Satanahja. Sotona. i uistinu. Bio je to elegantni gospodin maslinaste kože." . samo da te izazovem". Ulozi. A kada je pao i poslednji izazivač. ko je taj. Otac Laži. Iskušivač. zlo kome ne treba ime kojim bi se prikrilo. Matori Nik. On je bio Najveći Koga Je Vaseljena Ikada Dala. "Ko si ti da mene izazoveš?" razmetao se Limal Mandela. Zmija. Nije bilo muškarca. jer je uzviknuo: "Koliko ramova? Koliko želiš da budeš ponižen?" "Svih sedamdeset šest?" predloži Neprijatelj. nije ni morao da kaže kako se zove. Ariman. možda naprosto nije mogao da odoli nikakvom izazovu. Neprijatelj." "Samo trenutak. Igraj sa mnom. Nečastivi. Baci za brejk. jer ga je trenutni treptaj paklene vatre u crnim satenskim očima razotkrio svima: Apolion. ja sam taj. "Važi se." Govornik je ustao kako bi Limal Mandela mogao da vidi svog izazivača. Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Ikada Dala: ko je taj. Antihrist. reče elegantni muškarac. Limale Mandela. "Od mene se ne traži da kažem kako se zovem. Mefisto(feles). Možda je Limal Mandela bio previše opijen pobedom da bi prepoznao svog neprijatelja. on se popeo na sto. Hermes Trismegatus. čovek ili bog. žene. Mendesov Jarac. Arhizlotvor. možda mu je racionalnost branila da dopusti mogućnost paklenog ovaploćenja tog gospodina. i nauči se poniznosti. odeven u crveni saten. ti mali raskokodakani picopevcu. Limal ih je sve pobedio. grešnik ili svetac. digao tak iznad glave obema rukama i objavio: "Ja sam Limal Mandela.

Jer zahvaljujući svojoj preñašnjoj božanskoj prirodi. Glava ili pismo?" "Pismo". Njegove prirodne moći ipak su bile dovoljne da sa Limalom Mandelom igra nerešeno. reče Neprijatelj. bogatstvo i dušu. Limal Mandela bi jeo. ali iz razloga demonske časti neobjašnjivih za ljude. Borce nikada nije razdvajalo više od nekoliko ramova. ali obavezujućih za ñavole i Panarhe. policajci na konjima jahali su tamo-amo napolju. Limal Mandela je dobio bacanje i započeo partiju. uzeće ti krunu. u redu." "U redu. grad Beladona klicao je Najvećem Igraču Bilijara Koga Je Vaseljena Ikad Dala." "To nije sasvim dovoljno. ako mi dozvoliš. kupao se. Dosta teatralnosti. nije mogao da koristi tu natprirodnu mudrost da bi nepropisno uticao na ishod igre. na bulevarima. Vrlo brzo. . pio pivo ili malo dremao. i držali gomilu dalje od vrata. Plima i oseka bitke valjala se po zelenoj čoji. Limale Mandela. Mladi kuriri jurili su u novinske agencije sa najnovijim rezultatima partije."Isto kao za svakog drugog izazivača. Kada se pronela vest po hodnicima i sokacima da Limal Mandela igra sa ñavolom za samu svoju dušu. Satana Mekratrig saviće koleno pred tobom. osmehnuvši se paklenom sebi. Ukoliko ti pobediš. sad bi Limal Mandela nadoknadio manjak i poveo sa jednim. gomile radoznalaca navalile su u Džez Bar Glena Milera. sad bi Neprijatelj poveo sa dva rama. slušajući radio komentarepskog takmičenja na radiju Melstrom Morgana. usredsreñene i stisnute gotovo do tačke gušenja i implozije. Neprijatelj bi sedeo sam u svojoj stolici i pijuckao apsint iz čaše koju je dosipao nervozni šanker. Limal Mandela je shvatio da je naišao na protivnika kakvog nikada ranije nije sreo. Neprijatelj je mogao da koristi i zloupotrebljava vaskoliku ljudsku nauku i duh. a uzbuñeni Beladonjani gledali su postavljanje plakata na kojima je pisalo 'Mandela vodi sa jednim ramom prednosti' ili sedeli u barovima i kafeima. ali ako izgubiš. kupalištima i rikšama. U berbernicama. sušibarovima. Svaka četiri sata pauzirali bi po šezdeset minuta.

stalno nadoknañujući manjak kako bi ostao u partiji. Čovek je sopstveni bog. Ti se lažno predstavljaš. U udarcima protivnika bilo je zastrašujuće preciznosti. Limalu su za pobedu bile potrebne plava. Igra se svela na boje. ružičasta i crna. neobrijan. Iscrpljen. čovek je sopstveni ñavo. zaostajao i počinjao da kaska za ðavolom. taj je ñavo u meni. ðavo pogleda niz tak. iskobeljala napolje. Vaseljena zelene čoje sa majušnim šarenim solarnim sistemima kovitlala se pred očima Limala Mandele. Limal je duboko udahnuo i pustio da ga prožme talog racionalnog. i Limal Mandela je znao da koliko god dobro igra. Kvalitet njegove igre bio je neverovatan. postojimo samo mi. uskoprcala se u čeljustima. Crna kugla je kliznula po stolu. Izazivač 38 ramova. Neprijatelju su bile potrebne crna i ružičasta. on je bio svež i vedar kao maslačak u letnjoj živici. a svi vi ostali mu verujete! Verujemo mu! . nema Panarha. sada se čuo prizvuk očajanja. nagonili da pomera ruku s takom. I tada Limalu Mandeli prekipe. ali nikako nije mogao da navali i preuzme kontrolu nad stolom. Publika jeknu. On stade na svoj pomoćni stočić. i ako ću biti poražen od ñavola. ni svete Katarine. a igrao je sa pronicljivošću koja je ličila na odjek svemoći. Pijuckajući apsint. Gubio je inicijativu. ali on je znao da gubi. sami. ti si običan starac u kostimu koji kaže 'Ja sam ðavo'. U povicima i usklicima dobronamernih. njegov ljudski dar nikada neće moći da se meri sa demonskim savršenstvom Sotone.Ali Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Ikad Dala znao je da gubi. i najednom je to postala partija crne kugle. Posle trideset dva sata za stolom. Došao je red i na poslednji ram. Limal Mandela je bio uništen čovek. uperi tak u Neprijatelja i viknu: "Ne možeš pobediti! Ne možeš pobediti. Treća smena sudija objavila je rezultat: Limal Mandela 38 ramova. saginjao se ponovo nad sto dok mu je premor izbijao iz svake pore. ti ne postojiš! Nema ñavola. Samo su ga racionalnost i postojana vera u to da veština mora na kraju trijumfovati nad mračnim vradžbinama.

kao da je njegov pokret zaustavio vreme. I brbljivi Melstrom Morgan. prešla . koji je neprekidno blebetao. ðavo je bio samo umoran. uplašen stari gospodin. Nečastiva moć. Toliko je dugo bila zarobljenik tuñih potreba da je zaboravila na ukus slobode. A sloboda ga je imala. Na dašak od džepa. Ruka mu se trže unazad. Bela kugla udari crnu. paklena vatra zapalaca u očima gospodina i zgasnu. Dok je kugla hitala po stolu. ne verujem u tebe! Nema mesta ñavolu u racionalnom svetu!" Sudija pokuša da vaspostavi kontemplativni mir bilijarske sale. Limal Mandela postavi tak u položaj za udarac. gubila momenat sile. Crna zadrhta i upade u džep poput obrušenih porcelanskih planetoida iz njegovih košmara. Imala je tako dobar ukus da je ona ustala posle doručka i napustila Mikala Margolisa. Deset kilometara visok. Zavlada grobna tišina. crna se zakotrlja prema džepu. Limal Mandela priñe stolu. ne mareći za premor koji mu je kidao svaki mišić. Grad Beladona oglasi se krikom iščekivanja. Džez Bar Glena Milera primiri se posle nepriličnog ispada.Verujem mu! Ali sada više ne. Bela kugla se otkotrlja po stolu i pomazi crnu nežno. kada misliš da je čaša prazna. crna kugla se zaustavi. ućuta. sa rečima zamrznutim u mikrofonu. Pošto je ostavila Mikala Margolisa u soba-baru u železničkom čvoru Išivara. Imala je ukus kao soba-testo sa sosom u hladno jutro posle hladne noći. istim onim preciznim mašinskim pokretom koji je izveo deset hiljada istovetnih puta u proteklih dan i po. Marja Kvinsana uperila je srce prema Mudrosti i pustila da je ponese sloboda. Osmehnuo se samo za sebe i pustio da tak jedva dodirne kuglu. Crna kugla je gubila brzinu. zbrisalo ga je bezverje Limala Mandele. Mendesov Jarac još jednom pogleda niz tak i udari. Grad Beladona zadrža dah. Najednom. Ukus joj je bio kao ukus prsta rakije iz Beladone na dnu čaše. Prostorija ponovo utihnu. 31. natprirodno savršenstvo nestalo je. napustila soba-bar. poput milovanja ljubavnika. Sloboda.

bez i ono malo sitniša neophodnog da vide čudesa predstave Adama Bleka. reče tamnoputi mladi mašinovoña na čijoj je kapi pisalo Aron. "Naravno. Marja Kvinsana se pope i sede izmeñu najednom napetih mladih mašinovoña. tokamaci riknuše. Mala grupa staničnih propalica stajala je dokono u podnožju stepenica. Adam Blek je bio malo stariji i malo . "U tom slučaju. stopirajući noćne transportne dirižable. naravno. načas je pogledala preko ulice prema Mekmurdovom soba-baru gde su je susrele izdate oči Mikala Margolisa iza staklenog prozora. Dok su je dva omladinca odmeravala od glave do pete i žvakala paan. ali Marja Kvinsana je mogla da razazna natpis u žutom sjaju natrijumskih svetiljki: Putujuće vrelo znanja i obrazovna atrakcija Adama Bleka. Zašto ne?" Marja Kvinsana je premetala ukus slobode po ustima kao smotano lišće paana. da bi prišla teretnjaku koji je dremao na bočnom koloseku. Osećala je na sebi oči Mikala Margolisa pri svakom koraku dok se pela u kabinu gde su dvojica mašinovoña. Marja Kvinsana je pratila duha slobode preko pola sveta sve dok ga nije sustigla na teretnom koloseku iza glavne stanice u L'Esperadu. besposličila i čekala na signal. možda neki atavistički poriv. i voz krenu iz železničkog čvora Išivara. zašto ne?" Mašinovoña Aron otvori vrata kabine. Signal se promeni. "Mi bismo isto to mogli tebe da pitamo". Progurala se izmeñu propalica i ušla. možda topla nostalgija. Menjajući vozove u satima osvita. čekajući po pola dana kraj Velikih Magistralnih Drumova sa visoko podignutim totemom vetrom šibanog palca. starih najviše deset godina. erodiran godinama izlaganja čudesima i divotama. Kurvanje je bilo sitniš u valuti ambicije. Marja Kvinsana nije znala šta ju je nateralo da ode tamo te noći. "Ima li ikakvih izgleda da se provozam?" upita ona. sa bojom koja se ljuštila i otrcan.ulicu tamo gde su starci gañali mlazevima soka od mrke konoplje izlupanu mesinganu pljuvaonicu. možda želja da čačka po krastama. Voz je bio oronuo.

ženu sa petoro dece pod skutima i stomakom nabreklim sa šestim. ali inače isti. Marji Kvinsani se dopalo to što ga je prepoznala. meditiraju i u skladu s tim promene život." Adam Blek je pogleda sa izrazom nekoga ko pokušava da prebira po sećanju. koje se razilaze kroz vreme kada na njih padne pogled onoga koji traga. "Ako poñete sa mnom. a on nije prepoznao nju. i pametni ljudi obično zapamte to. Vama će prikazati moguće budućnosti na različitim životnim raskršćima." Uzeo je Marju Kvinsanu za ruku i poveo je u zamračeni vagon. i on onda objavi: "Neka svetlost obasja budućnost!" Prostoriju ispuni oštra ljubičasta svetlost iz fenjera neobičnog oblika koji je visio sa tavanice. jer njih su izlili Majstori Livci iz Merioneda koji su svoju veštinu toliko usavršili da njihova ogledala ne odražavaju fizičku sliku. Kao i uvek. vremenske slike bezbroj mogućih budućnosti koje mogu da vas zadese. bežale." Dok je deklamovao svoju staru priču. "Pošto?" "Pedeset centavosa. već vremensku. Slike su bežale. i ta vizuelna varka omogućila joj je da opazi mistične sopstvene slike u raznim budućnostima: ženu u borbenoj maskirnoj uniformi sa MRCV-om prebačenim preko ramena. ženu . Odražavaju hronone. Marja Kvinsana je shvatila da je trik u tome da zadrži slike u perifernom vidiku." "U gotovini ili naturi. ženu golu na krevetu sa glicerinskim punjenjem. Adam Blek je poveo Marju Kvinsanu kroz mrkli mrak i lavirint klaustrofobičnih skretanja i zavijutaka. "Ogledala u Dvorani Adama Bleka nisu obična ogledala. pokazaću vam čudesa Dvorane sa ogledalima. Marja Kvinsana ga je čula kako uzima vazduh. Marja Kvinsana ugleda sebe u hiljadu hiljada hiljada odraza u beskrajnom lavirintu ogledala. zahvaljujući složenim mehanizmima koji su okretali ogledala. ženu umornu.tužniji. on stade. izmicale u trenu kada bi ih oko pojmilo. Kada je završio govor. ženu plemenitu i moćnu u sudijskoj odori. ženu radosnu. ne fotone. U toj čudnoj svetlosti.

Moć i autoritet su prelazili iz koraka slike u njene korake. Sa uzdahom prestravljenosti. puna znanja. sardoničnu priliku koja se osvrće preko ramena i odlazi u lavirint. one bi se okretale kao stranci u vozu. a opet nesigurna. lica očajanja. sa snagom na gotovs u stomaku. stupa iz ogledala u ogledalo lakim koracima jaguara. reče Adam Blek. kao lovac. hiljadu lica krvavih ili pepeljasto sivih. sigurna. prema sopstvenim budućnostima.uplakanu. "Moja si!" uzviknu ona i zgrabi sliku. Slika se sruši uz prasak naleta vazduha i rasprši se u stvetlucavu prašinu. Tako je sebe oduveka zamišljala. uzmi je. zaboravila sam. videla je da njen plen usporava." "Samo napred. Bila su tu lica osujećene ambicije. oprženih poput crnog ugljena. ženu mrtvu." "Onda pogledaj ovamo". a Marja Kvinsana se nañe još jednom na ulazu Dvorane sa ogledalima." Marja Kvinsana stupi napred da sustigne buduću sebe. "Mislim da jeste. slika se obrnu i ona vide sebe onakvu kakva je nekada bila. rob slobode. Evo. samopouzdanje je naviralo u njoj poput pupoljka. i shvatila je da je u nekom trenu ona postala slika. Potrčala je. Marja Kvinsana pogleda tamo gde je pokazao i ugleda nasmejanu. čvrsto joj stisnu rame.. sasušenih starošću i trošenjem ili smirenih u lažnom počinku koji smrt daruje onima što se protiv nje najviše bore. reče Marja Kvinsana. čim bi ih opazila." . a slika se pretvorila u nju. "Pokaži mi budućnost živih. "Smrt je svačija budućnost". reče Adam Blek učtivo.. "Verujem da je to bilo vredno iskustvo". tako hodaju oni koji stvaraju i menjaju svetove. prekrivenih gnojavim čirevima bolesti. lica nade i lica koja su zaboravila na svaku nadu zbog toga što znaju da je ono što sada imaju sve što će ikada imati: bila su tu lica smrti. pedeset centavosa. a opet neznalica. Marja Kvinsana se približila na dohvat odbegle slike. Hodala je koracima moćnih. i sa svakim korakom. i dok su joj se ogledala uklanjala s puta da bi pokazala samo prazne meñusobne odraze. "To je budućnost koju želim.

igličasta kiša. Zadovoljnoj mušteriji nikada ne naplaćujem. Sada blizu voza sa hemikalijama. Druga je bila činjenica da je slika koju je prigrlila hodala prema Bespuću. madam. Plaćaju samo nezadovoljni. vaše lice mi je poznato. jer odgovornost bez moći je nemoć. hladna. Arni Tenebre je odbijala da živi pod istim krovom sa bilo kojim od roditelja. a toj dvojnosti dodaće moć. Jedna je bila to što se odraz Adama Bleka nije pokazao ni u jednom vremenskom ogledalu. bojim se. ona vide da joj mašinovoña maše. Otkad joj je očev duh rekao da je ukradeno dete. Osmehnu se i uzvrati mu mahanjem." "To se može reći za sve nas. ispričajte svojim prijateljima i roñacima sve o opčinjavajućoj predstavi Putujućeg vrela znanja i obrazovne atrakcije Adama Bleka. Sada je znala šta je. jer sloboda je bez odgovornosti bezvredna. 32. ali ta je sloboda imala svrhu. imate li ikakve veze sa mestom zvanim Bespuće?" "Bilo je to. i ako bih mogao da vas zamolim za jednu uslugu. delom i zbog . Zatekla je Dedu Harana usnulog na verandi meñu sadnicama (odnedavno je postao strasni vrtlar. hvala vam na poseti. živim ili mrtvim." Marja Kvinsana preñe preko pruge prema bočnom koloseku osvetljenom natrijumskim svetiljkama. oni uvek plaćaju. madam. živeće u domaćinstvu Mandelinih. gde je voz sa hemikalijama i natpisom 'Mudrost' na cisternama zagrevao fuzioni motor. Poče kiša. laka vam noć. neću naplatiti. zar ne? Ali sada mislim da sam vas se setio."Vama. Ali opet. Još je imala slobodu. Potražiće odgovornost. Otići će u Mudrost i ustoličiti trojstvo sloboda u sebi. davno i daleko. a ja više nisam ona žena koja sam tada bila. Imala je cilj. Dve neobične stvari nisu te večeri mogle da se uklope u njen plan. Ako je već Mandela. madam. retka. Pa. Marja Kvinsana je premetala po glavi slike koje je videla.

"Kao Limal. nadenuvši sebi novo ime. Usta su mu bila širom otvorena i hrkao je. "Bila Mandela ili Tenebre. Pronašla je način da uñe u kuću Doktora Alimantanda i provodila duge sate blažene samoće u čitanju njegovih knjiga i spekulacija o vremenu i temporalnosti. pa zašto ne bih i ja?" Prenebregavala je prisustvo ljudi. "Pokazaću im ja".osujećenog roditeljstva). Arni. Nestao je. Usvojeni roditelji bili su joj dosadni. "Oslobodiću se". što je za posledicu imalo to da je njena majka sada živela praktično kao izopštenica i samo su Staljinovi razgovarali sa njom. svi oni zanimljivi i pustolovni: a šta je sa Arni Tenebre? . koja to nije mogla da trpi. mada su je svi i dalje zvali mala Arni Tenebre. Ja sam jedna vrlo značajna osoba." Bespuće je bilo grad bez značaja i imena kojima odzvanjaju nebesa. jer je znala da ljudi misle da je ona mala pohlepnica koja igra na kartu osećanja jednog starca i starice. što je dokazalo i usvajanje nove porodice. ona je bila dovoljno jaka da se otrgne kalupu društva i da živi u stenama kao mrmot. i njegovo zadovoljstvo pukim svojim bivstvom dovodilo je do besa Arni Tenebre. pa čak i Tasmin. Imala je devet godina i bila je gospodarica sopstvene sudbine. naprosto bilo. rekla je svom ogledalu. Arni Tenebre mu je ubacila ljutu papričicu u otvorena usta. koji se proslavio u Beladoni. Mrzela je njihove male izlive ljubavi. Bespuće joj je bilo dosadno. ja sam vaša kćerka. nateraću nebesa da odzvanjaju mojim imenom." I tako je napustila domaćinstvo Tenebre i došla pod krov porodice Mandela. naklonila mu se i rekla: "Gospodine Mandela. svi su nestajali iz Bespuća. pa je očekivala da je ozbiljno shvataju. i kada su plamen i bes utrnuli. a i tih nekoliko reči svodilo se samo na zadirkivanje i okrivljavanje? Ona je bila značajna osoba i mrzela je ljude koji su se smejali njenoj taštini. Bilo je. sama u napuštenoj sobi za osmatranje vremenskih prilika. nestao nestao nestao. čak i svog izlapelog oca i majke. poveravala se svojoj slici. ježila se od njihove silne ljubaznosti. Mrzela je da je zovu mala Arni Tenebre. Zar ona nije izazvala najveći skandal u Bespuću posle smrti njenog oca.

"Sving-radio". promovisanje uistinu domaće planetne kulture neuprljane mutljagom i degenerisanjem Matičnog Sveta. da pripadaju Svezemaljskoj Armiji i da je ovaj grad pod privremenom okupacijom iste. i pre nego što se prašina pretvorila u desetak muškaraca naoružanih MRCV-ima i žena u borbenim uniformama na motornim triciklima za sve terene. u potrazi za mikrotalasnim tornjevima u koje bi mogli da utaknu svoje nelegalne predajnike i emituju subverzivnu. "Sving-radio. da to pustinjom stiže njeno spasenje. . delegiranje svakog kontinenta u oblasni autonomni parlament. prenošenje kontrole nad održavanjem uslova životne sredine sa ROTEH-a na planetne vlasti. U nekim gradovima. pedesetodnevnu javnu službu. rastrojena i musava od suza. Bila je to muzika subverzivnih.Jednog dana ugledala je valjanje prašine koja se približavalo ravnicom i shvatila. Zapravo. promrmljala je za sebe. oni koji bi bili uhvaćeni kako slušaju Sving-radio bili bi osuñeni na globu. valjala po zemlji ispred kuće u kojoj su zatvorenici bili čuvani. Isprva se plašila da ne otera tu vojsku spasa kao neku nervoznu ptičicu. pa čak i na javno bičevanje. pa se držala pozadi u gomili kada su naoružani vojnici pročitali proklamaciju da su oni Korpus Istine Severozapadne Četvrtsfere. Ćutala je dok su vojnici objašnjavali proklamovane ciljeve Svezemaljske Armije: zatvaranje sveta za dalje useljavanje. i razbijanje transplanetnih korporacija koje su uništavale svet svojom teškom korupcijom. terorista. Nije se pridružila protestima kada su Dominik Frontera i tri nameštenika Železnice Vitlejem Ares zarobljeni i smešteni u kućni pritvor dok potraje okupacija. krila se u senci lepezastog drveta i gledala kako gerilci upadaju u kuću Doktora Alimantanda i rade nešto oko mikrotalasnog tornja. anarhista koji su tumarali pustarama sveta na svojim terenskim triciklima. konfiskovanje radija. dok je vršcima prstiju pratila reči na sanducima. niti je bila prisutna kada se Ruti Frontera. Videla je logo na sanducima radio opreme i najednom shvatila razlog okupacije." Sving-radio je emitovao vampirsku muziku. strašnu.

"Ovde. Čoveka Koji Je Propao Kroz Vremensko Zakrivljenje: Glena Milera. a isto toliko roditelja nosilo je tu melodiju na usnama ne znajući čak ni šta je ona. Bio je nezakonit zato što je u pitanju bila propaganda koja nije imala nikakvu političku poruku. "Zabava 881". Te noći je slušala Sving-radio u dva i dva minuta pod jorganima kako . Bila je to podrumska muzika iz zadimljenih suterena duboko pod Beladonom i studija za snimanje smeštenih u rupama po zidovima. Bio je to najbolje odrañeni reklamni posao u istoriji profesije. a večeras će ta čuvena najavna melodija zagrmeti globusom iz Bespuća. potpuno nezakonit. na zadnjim sedištima rikši. zabravljenim opštinskim domovima kulture. praznim gimnastičkim salama. reče Arni Tenebre. "Ne čačkaj opremu. terala je devojke da zadižu suknje i krate kombinezone. deca su podešavala radio na Zabavu 881. druškane.anarhičnu muziku deci u ćorsokacima. Badija Merksa i samog Kralja Svinga. u zatvorenim barovima. i njegovog Orkestra. i njegov uspeh mogao se meriti činjenicom da je pola miliona klinaca svakodnevno zviždukalo njegovu čuvenu najavnu melodiju. Od pirinčanih polja Velikog Oksusa do tornjeva Mudrosti. opaka podrumska muzika Daramdžit Singa i Hamiltona Bohanona. mala. stopala su ti gorela od nje. "Hej!" Neka kršna mlada žena mahala je Višenamenskim Borbenim Oružjem prema njoj. Bila je to najbolja muzika na svetu. sa imenima kao što su Američka patrola. od favela Oduševljenja do stočnih stanica Vulamagonga." Arni Tenebre pobeže natrag u svoje skrovište pod lepezastim drvetom da odatle gleda kako vojnici rade sve do večere. Žuti pas i Kicoševa lova: bila je to muzika koja je šokirala majke. betonu ili utabanoj zemlji: smela. dok se bližio dvadeseti sat. terala te je na ples. a momke da rade kolut napred i nazad i obrću se na podu. druškane. bio je to Sving-radio. Bila je to subverzija kroz uživanje. u Bespuću. zapravo." Kao da je Bog poslao dole svoje svete anñele da pevaju i igraju samo za nju. i maloj Arni Tenebre/Mandeli koja je slušala Veliki Veliki Zvuk Nove Muzike pod jorganima u dva i dva minuta ujutro.

sve ono 'blizu neba' i tako to? Naravno. iz Velikog Oksusa. Izvesni Inženjer Čandrasekar. opaka muzika svirala i svirala i svirala. Arni Tenebre je uključila radio i rekla: "Povedi me sa sobom. Moraćete za par dana da pronañete novi relej. seljače ne mnogo starije od nje. Kada je došao na vrata. zar . koje su zasjale kao kupole hrama na svetlu meseca-prstena. Slušaj ovo." "Mi smo tajna. osmehnuo joj se sledećeg jutra dok je čupala šargarepu iz bašte. ispod kombinezona. Arni Tenebre ga je zablesnula svojim blistavobelim zubima i otkopčala bluzu kako bi pokazala svoje prpošne devetogodišnje dojke." Noga Inženjera Čandrasekara nesvesno je cupkala i pratila Ritam Velikog Svinga. pa je odbila njegovo detinjasto udvaranje.njeni usvojeni roditelji ne bi mogli to da čuju. Znam ja činjenice. nabrajajući ideologije lepljivim prstima. Inženjer Čandrasekar došao je da zapodene razgovor sa njom i pokušao da je dodirne. Samo me povedi sa sobom. "To mu doñe ovako. Tog popodneva. ali Arni Tenebre je bila malo uplašena zbog sile koju je oslobodila u mladom vojniku. Ali te večeri je otišla u drvenu baraku koju je Korpus Istine koristio za emitovanje i potražila potporučnika Čandrasekara." "Ja sam tebi upravo ukazala najveće poverenje koje jedna žena može da ti ukaže. vrlo pokretljiva jedinica. i ne možemo naprosto da povedemo sa sobom svakoga ko to poželi." Arni Tenebre se uspravi i nadnese svetlom išarano telo nad Inženjera Čandrasekara." "E. Arni Tenebre mu je uzvratila osmehom i sagnula se još više kako bi mogao da vidi šta krije s prednje strane. "Nije to tako lako. Zar ne možeš da mi uzratiš na to?" "A šta je sa tvojim ideološkim stavom?" "Misliš. Tražiš preveliko poverenje. baš jeste. Potom su ležali pod prugama svetlosti koja se probijala kroz kapke svetlarnika. Suze osujećenosti tekle su joj niz obraze dok je luda.

fabrike." "Već jesi. Jesam li onda primljena?" "Ne.. na primer. a odakle hrana. što znači pet gradova veličine Meridijana. pojednostavljeno govoreći." "Blagi Bože. čekaju ih kuće. a priča se da je upoznao zelenka i otputovao sa njim kroz vreme. ja umem da radim stvari koje ne bi ni poverovao. farme za sve te ljude? I upravo u tome je smisao Svezemaljske Armije.. godišnje. ne bih mogao da poverujem?" "Na primer. tamo. kuće. gde su vam predajnici. u čuvanju zemlje za njene ljude. voda. bilo za odbranu. milijardu i po ljudi. cvetiću moj mali. eno.. hrana. zaposlenje. Je li tako?" "Pa. to mu doñe petnaest miliona ljudi. I ako se tako nastavi stotinu godina. On je izmislio ovo mesto. to mu doñe trista gradova." Arni Tenebre kriknu osujećeno i ujede Inženjera Čandrasekara za grudi. u odvraćanju svih tih pohlepnika koji bi da nam oduzmu naš divni svet i napune ga svojim groznim telima.." "Ne mislim na to. hiljadu jedrenjaka.ne? Jedan jedrenjak Prezidijuma može da nosi milion i po kolonista. znači da znam načela. i puna je ideja o stvarima u koje ne bi mogao ni da poveruješ. u zvučne blastere." "U šta to. "Hoću da me primite!" "To ne zavisi od mene. ovde je pre dosta godina živeo jedan starac. Deda Haran zalupa na zid i viknu joj da malo utiša taj radio. Ali njegova kuća je. na primer. Mislim na oružje. polja raštrkavanja svetlosti koja bi vas učinila gotovo nevidljivim. I ako po deset takvih vozila stiže godišnje." "Tako. farme. na stvari sa kojima biste postali nepobedivi. induktore elektromagnetogravitacionih polja koje možete koristiti bilo za napad. Slušaj. i kada oni stignu na našu zemlju. mada u to nisam baš sigurna." . možete pomoću njih čak i poništiti gravitaciju na malim udaljenostima." "Gledaj. voda i zaposlenje.

evo pogodbe. Bio je to vrhunac beznačajnog. Ne. Horizont je tonuo pod suncem i svet je bio preplavljen obličjima i svetlom." "Nego šta ću. zelenilo bujalo. Uprkos oreolu oko levog ručnog zgloba i kontroli nad svim postojećim mehaničkim stvarima. sad lepo. odlazak u izgnanstvo sa romantičnim revolucionarima." Arni Tenebre je verovala da treba da plati samo onoliko koliko joj nešto vredi. Ovo je bilo njeno ispunjenje. rekla je vetru. crvenila i blistavog srebra. Dakle. Uhvatila je pticu spasenja. Arni Tenebre se osvrnu prema Bespuću. Shvativši da ne postoji beznačajnija zatupljujuća mala rupa od one koju je upravo napustila. videla sam. i primala spiskove molbi od starica sa mrtvim muževima (propisno mrtvim muževima. zapevala joj. budi tamo. uzmi odeću i javi svom šefu da stiže Arni Mandela. E. pomoću ovih papira nagnaću nebesa da odzvanjaju mojim imenom. pitala se gde je . u svojoj maloj mračnoj sobi. a ona je bila tu. poskakivanje na zadnjem sedištu pobunjeničkog tricikla. žestoku radost. Mrzela je da provodi sate i sate u malom hramu koji je njen otac dodao ionako neplanski zidanoj kući: napolju je sijalo sunce. E. morate uzeti i mene. ili ne?" "Polazimo sutra u zoru."Znam da je to tamo. Stoga je smatrala da je neobična neugodnost meñu nogama odgovarajuća cena za mogućnost da sedi iza Inženjera Čandrasekara na njegovom terenskom triciklu. Spustila je pogled na značku Svezemaljske Armije prikačenu za njen mrki kombinezon i osetila da u njoj navire sjaj uzbuñenja. Držala se čvrsto pripijena za Inženjera Čandrasekara i osećala da joj obrazi gore od pustinjskog vetra koji je pokušavao da joj strgne tubu sa umotanim dokumentima sa ramena. jesam li primljena. za Tasmin Mandelu je status svetice bio prilično dosadan. Ako želite to. ne. 33. hrpi ćilibara. pripitomila je i zavrnula joj šiju. zatupljujućeg malog života Arni Tenebre. Arni Tenebre oseti divlju. s vremena na vreme. sad. to je moje. Ako želiš da poñeš.

terane dušom. To je pseudoorgansko polje informacione rezonance. moje veze moraju se ponovo definisati. ne vraćaju se kući u snopu svetlosti iz letećeg Plavog Plimuta. kratko ošišano derle od žene. Zato tebi dajem svoj proročki glas i svoju moć nad mašinama: ovaj oreol" .i on je zasjao iznenada oko njenog levog ručnog zgloba ľ "prvi je znak tvog proroštva. činilo bi joj se da se to uopšte nije dogodilo. pošto je čovek došao. jer jedino je mašina bilo. Koristi ga mudro i dobro. ne mogu govoriti ljudskim bićima drugačije nego ljudskim glasovima. Devojke iz malih varoši ne susreću svece." To joj je sada ličilo na san. Vidiš. One umru u pustinju i pretvore se u kost i kožu. jer jednog dana ćeš morati da položiš račune o njegovoj upotrebi. i zahvaljujući njemu možeš da kontrolišeš sve mašine. . A sada. a još manje želela da budem taj bog. i pomoću njih sam oblikovala ovaj svet i učinila ga dobrim i prijatnim mestom za čoveka. "Moj svet se menja". lišen svake odgovornosti izuzev one prema Bogu Panarhičkom. "Sedam stotina godina bila sam svetica mašina i samo mašina. ali prilično su spremni da budu moji zastupnici na zemlji. motore rikši i pumpe za vodu da bi ih popravila. Devojke iz malih varoši nisu proročice. odeveno u oslikanu tkaninu. zrak žute sunčeve svetlosti probio bi se kroz vrata i Tasmin Mandela bi poželela da može da se vrati u gušterske dane. Da nije bilo tog istog oreola oko njenog levog ručnog zgloba. automatske sadilice. ali to sam što sam i moram da nosim tu odgovornost. Stoga sam odabrala izuzetne smrtnike. izvini na izrazu. Kada bi jedna pobožna starica izišla.njena tetka otišla onog jutra kada je nestala iz Bespuća sa zbrda-zdola okupljenim pobunjenicima) ili spuštala lekovitu levu ruku na pokvarene radioaparate. Devojke iz malih varoši koje tumaraju lude. Načinili su od mene svog boga: ja od njih nisam tražila da od mene načine boga. a druga ušla. kada se sunčala gola i duhovna na vrelim crvenim stenama. reklo je sitno. Ali Blažena Gospa joj je dala sveto breme. po Velikoj Pustinji. Devojke iz malih varoši nemaju moć kontrole nad svim mašinama zahvaljujući oreolu oko levog ručnog zgloba.

sadi leje pasulja u očevoj bašti i mala bele zidove u još belju boju. izazvavši mnogo komentara zbunjenih stanovnika Bespuća. proročka misija Tasmin Mandele svakako se nije sastojala samo od sedenja u sobi zadimljenoj tamjanom i izvoñenja jednominutnih čudesa za sujeverne babe koje su živele duž pruge. Jednog letnjeg jutra. Pa se pobunila. gugutala je njena majka. Ni novinari iz časopisa nisu joj pomagali. na njivi. Ali. neki starac se pojavio na rubu grada. hodao i hodao dan i noć. ona je tako rekla. jer jednog dana ćeš morati da položiš račune za njegovu upotrebu. Hodao je oko te rupe. Imao je mehaničku levu ruku. i Keti. mila. iz nekog razloga. roditelji su od nje sakrili poslate probne primerke. "Ako me žele. kraj železničke pruge. Nije ni pomenula odgovornost. mogu da doñu i pronañu me. u nedostatku dostojnog neprijatelja." "Ona? Tako nazivaš Našu Gospu od Tarzisa?" "Tako. otići će u tihi ugao vrta Dede Harana i na nekom mirnom mestu meñu stablima skinuti odeću da oseti jednostavno zadovoljstvo pukog postojanja. Blažena Katarina ("Zaboga. Pozajmio je ašov od Staljinovih." Proročica Tasmin počela je da ručava u Hotelu/Železnici Vitlejem Ares. Još nije videla časopis. već samo da bude mudra i iskrena. Kada zahtevi vernika postanu preveliki. čije se svañalaštvo. red hodočasnika ima da se protegne sve do Meridijana. da drema uz radio u vreme sieste. na verandi. ti imaš odreñene odgovornosti". nikada ne dozvoli da ti neko nadene titulu koju sama nisi odabrala!") nije od nje zahtevala nikakvu posebnu vrlinu. dok Tasmin Mandela nije došla da se nasmeje toj . ali bila je sigurna da kada se časopis bude pojavio u novinarnicama širom sveta. nogu i oko.To je bilo tačno. Nikada neće ugledati svetlost dana. u hotelu. kao i čitavo sledeće jutro. kraj zida. isceljenje ili molitva." "Ali. zovi me Keti: nikada. svelo na puki sukob supružnika. i iskopao veliku rupu u tlu. izvešće to na licu mesta. "Koristi to mudro i dobro. Ako zatreba neko čudo. Tasmin.

Bila je to zveketava. "Ti to ozbiljno?" "Smrtno ozbiljno. Vozovi su bili nakrcani putnicima. Siroto Dete Bezgrešne Ugradnje. hoćeš li?" Tasmin pruži levu ruku sa oreolom. nema greške". Ugledavši je. pa upita: "Tako. i bila je načičkana gomilom religijskih zastava. "Ti si ta. i moram da znam. dakle. i na zapovest Nadahnuća Kadilaka rastavili vagone i lokomotivu. a od sastavnih delova sagradili na brzinu sklepano naselje straćara. zagleda se dugo i podrobno u nju. šištava stara skalamerija čiji su kotlovi pretili da se rasprsnu sa svakim udarom izmučenih pogonskih vratila. amblema i svetih tričarija svake vrste. Bio je to voz kakav niko nikada ranije nije video. mogla bih da budem. Usred te mahnite aktivnosti niko od posmatrača nije propustio da uoči da svi radnici imaju najmanje jedan mehanički deo tela. On obavi metalnu šaku Nadahnuća Kadilaka i plava vatra zapucketa mu duž mehaničkih udova i zapalaca iz njegovog veštačkog oka." Tasmin Mandela nije bila sigurna da li se njegov poslednji komentar odnosio na njega ili nju. Dva dana kasnije. tezgi i favela." "Pomozi mi. barjaka. starac stade. objavi on. Lokomotiva je vukla pet oronulih vagona za kojima se vijorio eskadron molitvenih zmajeva i balona. u Bespuće je stigao voz. Čitao sam o tebi u časopisima. . Oni su pokuljali kroz vrata i prozore kao pod pritiskom. šatora. Tupsonijanac iz Hirondele. ti si ta?" "Ko si ti da me to pitaš?" "Nadahnuće Kadilak.čudnovatosti. škripava. nekada Juan P. jesi li ti ta?" "Pa. mlada ženo.

mehaničkim. prazna čelična usta. naša revnost u poštovanju ovog poslednjeg načela dovela je do toga da nas proteraju iz Ekumenske Enklave Hristadelfije: spaljivanje fabrika bilo je potpuno nenamerno. Dok je posmatrala naselje straćara i njegove bedne stanovnike. "To je ona! Ona! Ona je ta!" Čitava masa Tupsonijanaca pade na kolena u pozu obožavanja. duhovnih i svetovnih. Zgadiše joj se. "Blaženo Dete". potpuni preobražaj tela u metal. čije je meditacije remetila sve veća buka. nastavi Nadahnuće Kadilak. osmehnuvši se jezivim osmehom. "Nekada znani kao Tupsonijanci. Sirota Deca Bezgrešne Ugradnje oglasiše se krikom. te smo došli da odgovorimo anñeoskoj viziji i služimo joj.Ubrzo je stigla zvanična delegacija sa Dominikom Fronterom na čelu. da bismo kroz nju postigli svoj savršeni preobražaj u mehaničko. i tri njegova novoimenovana policajca koje je zatražio od Meridijana za slučaj da Svezemaljska Armija pokuša novi državni udar. mi verujemo u emulaciju telesnog mučenja na osnovu primera koji je dala sveta Katarina. radite?" "Došli smo da služimo proročicu Blažene Gospe". Meñutim. Mi verujemo u duhovnost mehaničkog. bili smo žrtve žalosnog nesporazuma i velikog zlostavljanja. "gledaj svoje stado. vaša gospodarica! Ne želim vas! Vratite se . i na taj šlagvort kiborzi-graditelji naselja se pokloniše. stigla je Tasmin Mandela. metalna srca. tako da svoje grešne delove tela zamenjujemo duhovno čistim. "Šta to. Uzviknu: "Ne! Ne želim da mi služite! Ne želim da budem vaša proročica. plastične oči." Dok je Nadahnuće Kadilak završavao. saznali smo preko raznih kanala. koga ñavola. i jednaka prava za mašine. Avaj. "Mi smo Sirota Deca Bezgrešne Ugradnje". metalne glave. reče Nadahnuće Kadilak. Kako ti možemo služiti?" Tasmin Mandela pogleda metalne udove. za mladu ženu koju je Gospa blagoslovila da bude proročica. reče Nadahnuće Kadilak.

slobodi i odgovornosti. a Tasmin Mandela zasu tavanicu munjama osujećene sile. reče Nadahnuće Kadilak. mesto hodočašća i otkrovenja za sve koji traže. Predstavila je sebi u glavi Sirotu Decu Bezgrešne Ugradnje. Videla je njihove metalne šake. duž spoljnjeg ruba stena. Posle četiri dana razmišljanja i donošenja odluka u svojoj pećini. žute železničke kompozicije istovarivale su već umešani beton i grañevinski pesak u male. metalne noge. da imaju bilo šta sa mnom!" Ona zabaci ruke iznad glave i pusti svu svoju svetu moć.tamo odakle ste došli i ostavite me na miru!" Ona pobeže od jarosnih vernika. "Da li ti se dopada?" "Šta to?" "Grad Vere". "Duhovno središte sveta. Bio je odeven u žuti radni kombinezon i imao je žutu kacigu. polumetalna lica koja su virila iz njihovih ružnih. žuti transportni dirižabli spuštali su tovare prenapregnutih čeličnih greda od po dvadeset tona. razmišljajući o moći. žutim buldožerima. žutim bagerima i velikim." . kada se ispraznila. jevtinih kolibica. Njen oreol sijao je tako snažno da niko nije mogao da gleda u njega. žute kontejnere. Bili su jadni. "Ne želim ih. sela je na pod i sklupčala se. u velikim. metalne ruke. Sirote. Konačno. gvozdene uši. On dade Tasmin sličnu žutu kacigu. a velike.R-u. kamen zastenja i uzdrhta. u svoje staro utočište. čuješ li?" vrisnula je zidovima svoje pećine. Zatekla je svoj grad pun grañevinskih radnika sa tvrdim. limene grudi. "Do ñavola. jadna deca. slabe budale. Vazduh zasvetluca plavetnilom.A. u nesvesnom odjeku gradonačelnikovih reči dobrodošlice. čelične oči. Zatekla je Nadahnuće Kadilaka kako nadgleda nalivanje temelja. žutim kacigama. Pokazaće im bolji put. Veliki. šta se dešava?" upita Tasmin Mandela. gade mi se. Navešće ih na samopoštovanje. metalna ramena. "Ne želim njihova grozna metalna tela. da me obožavaju. ne želim da mi služe. Osetila je sažaljenje. Tasmin Mandela je ogladnela i vratila se u Bespuće da pojede činiju jagnjećeg čilija u Hotel/B.

Naš poklon tebi: Grad Vere. "Moram je imati. pa. "Gledaj". Po izrazu njegovog lica. Živela je sa majkom. "Pare? Ah. usne su joj se tiho pomerale dok je šaputala litaniju. koža joj je poprimila miris začina i . ispod teretnog letača koji se spuštao. Imala je meku maslinastu kožu i oči tamne poput onog tajnog mesta odmah do srca. ne želim Grad Vere." Nadahnuće Kadilak je nadgledao radove."Kako reče?" "Tvoja bazilika. ocem. eto. Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Upoznala i Kralj Svinga gledali su je kako završava molitvu. i tada se Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Dala ukopao ispred malog uličnog hrama uglavljenog izmeñu muškog striptiz kluba i tempura-bara. reče Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Dala. Ne želim da budem središte duhovnog sveta. mačkom i pticom pevačicom u stanu iznad Čambalajine Prodavnice specijaliteta. pali štapić tamjana i prikucava molitvu za gredu dovratka hrama. Zašto misliš da se ovo zove Grad Vere?" 34. Gospo." Tovar grañevinskih greda zanjiha se nad njihovim glavama. Ispred devetokrake zvezde sveta Katarine molila se neka mlada žena. niti otkrovenje za sve koji traže. U godinama koje je provela iznad gospodina Čambalaje." "Ne želim nikakvu baziliku." Ime joj je bilo Santa Ekatrina Santesteban. začina i aroma u ulici Depoa. "Zaljubio sam se". a oči su joj hvatale svetlost sveća dok joj je pogled bio uperen u nebesa. "Odakle pare za sve ovo? Kaži mi to. reče Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Dala. četiri sestre i tri brata. Tasmin je znala da već vidi dovršenu baziliku. Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Dala i Kralj Svinga šetali su jednog dana ulicom Tombolova u Beladoni.

mačkom i pticom pevačicom. skromno se poklonio i zaprosio njenu ruku. Zrna pirinča i sočiva zasula su ih kao kiša. potom mlañeg sina. Pošto je porazio Antiboga. četiri sestre i tri brata. Srećan zbog svoje žene. tresnula ga je i vezala se za njega kroz Santu Ekatrinu. Imala je jedanaest godina.. izmeñu muškog striptiz kluba i temputa-bara. Ovo je bila jedina iracionalna stvar koju je ikada uradio. potom zbog svog prvog sina. Ali iracionalnost se prikupljala oko njega.tamjana. pa čak i Kontinentalni i Svetski Šampionat prošli su bez njega i šampioni su krunisani sa titulama poput 'Majstor Beladone. Pošto niko nije mogao da ga pobedi. ili 'Profesionalni šampion Sletišta Ravnodnevice. pratio ju je ulicama i sokacima do njenog doma iznad prodavnice gospodina Čambalaje i tamo. bio je blaženo slep za činjenicu da ga Bog priprema za Veliku Stvar. osim Limala Mandele'. Volela je da se smeje. Kaana. Raela Mlañeg.. šalila se ona. Limal Mandela je vladao zemljom Bilijarijom potpuno. pred njenim ocem. a nevesta i mladoženja izišli su od matičara i ušli u rikšu pod baldahinom podignutih takova. Limal Mandela ju je ludo voleo. Limal Mandela je stisnuo šaku svoje žene. Volela je da se šali. . Gradski. Privučen tragom kardamoma. bez izazova. ako se izuzme Limal Mandela'. Glen Miler je bio kum. ñumbira i korijandera. malo je zaustavila svoj nailazak kada je porazio ñavola. Orkestar Glena Milera pratio je svatove na posebnoj samohodnoj platformi sve do stanice Bram Čajkovski i svirao izbor svojih najvećih hitova dok su se nevesta i mladoženja ukrcavali u voz. Sopstveno savršenstvo praktično ga je diskvalifikovalo iz igre. niko nije hteo ni da igra s njim. mašući gomili koja je klicala. Pokrajinski. Venčali su se deset dana kasnije. a dobronamerni su zalepili papirne molitve dobrog znamenja za zadnju stranu rikše i bočni zid voza. majkom. Približavala mu se mnogo meseci. U tom trenutku. "Ja sam poluzapržena". Osmehujući se. ali ponovo se približavala. i tada mu je sinula jedna zabludela misao.

Možda je Panarh Lično uzeo tak u ruku kojom je upravljao galaksijama da bi ponizio gordog čoveka. a on je za sve njih rutinski radio koreografiju.. postojao je srećan . svi su znali da taj izazivač mora biti neko. "Trideset sedam ramova". rekao je Kasper Milkvetost. Ali Anagnosta Gabrijel je bio ovaploćenje racionalnosti. Limal Mandela je bacio novčić i brejkovao prvi od trideset sedam ramova. ili nešto. Ulog je bila titula Najvećeg Igrača Bilijara Koga Je Vaseljena Dala. Uvek pre toga.Limal Mandela nije mario za to. jer on je bio igrač čija je veština bila čvrsto vezana za njegov osećaj za mesto. krajnje izuzetno. Odsustvo iz sale za takmičenja omogućilo je iracionalnosti da ga postepeno prožme. Odsustvo iz sale za takmičenja omogućilo mu je da provodi više vremena sa svojom ljupkom ženom i decom. stvorenje iz dečjih priča o duhovima. Kao što je tako tačno pretpostavio godinama pre nego što mu je Spretni O'Rork pokazao sudbinu koju je odbijao da prihvati. začarani čovek. majušni fragment te računarske snage vršio je precizne proračune obrtaja. I to bi bilo sve što bi se dalo reći o njemu da nije bilo značajne činjenice da je isekao svoju ženu u sitne komade. "Koliko?" upitao je Limal Mandela u zadnjoj sobi Džez Bara Glena Milera. začarani čovek. Za njegovu superprovodničku dušu. Nisu razgovarali o ostalim opkladama. bilijar je bio vrhunska igra racionalnosti. Bio je to psihonambulist. Ni nalik tome. Iza svakog poteza Kaspera Milkvetosta. kugle na stolu nisu se nimalo razlikovale od baleta orbitalne tehnologije u rasponu od monitora veličine zrna grožña do habitata prečnika više desetina kilometara. 'Sreća' nije imala analognu reč u Anagnostasovom nerazumljivom jeziku. samleo ih u pljeskavicu. pa je sada za kaznu bio samo telesni domaćin projektovanoj ličnosti ROTEH-ovog kompjutera po imenu Anagnosta Gabrijel. One nisu bile važne. Izazivač je bio beznačajni miš od čoveka koji je nosio naopake naočari i izgledao kao nervozni pripravnik u nekoj velikoj korporaciji. Kada se bilijarskim krugovima Beladone pronela vest o izazivaču koji dovodi u pitanje nadmoć Limala Mandele.. impulsa i kretanja.

akumulirani niz nesrećnih slučajeva koji bi demoralisao protivnika i naterao ga da sam sebe pobedi. Glen Miler je odvukao Limala Mandelu u stranu i šapnuo mu: "Napravio si nekoliko grešaka. ali kompjuteri se ne demorališu. Mrzeo je mržnju prema sebi koju je prizvao u bezbroj poraženih protivnika. Zla sreća. Limal Mandela je krio svoju dušu.slučaj. niti greše. a mržnja prema sebi proždrala je njegovu snagu. piju i mokre). Limal Mandela je oduvek smatrao da veština uvek pobeñuje sreću. ne želim to nikada više da čujem. rekao je sebi. grizla i proždirala dušu. Dok je sedeo na svom mestu i automatski brisao tak. i kada se igra nastavila." On pusti uzdrmanog voñu orkestra. Ali taj ispad ga je postideo i demoralisao. nenamerna protivnikova greška koja bi dovela Limala Mandelu u situaciju da dobije partiju. "Ne govori to. razumeš? Sreća je veština. džez muzičaru u lice. upoznao je kako izgleda kada neko igra sa njim. Tako je glasila legenda. Ruke su mu bile obamrle i nespretne. "Limal Mandela gubi. Anagnosta Gabrijel je iskoristio svaku njegovu grešku." Limal Mandela se razbesne i unese se. dok su kompjuterski voñene ruke Kaspera Milkvetosta postizale brejk za brejkom. Limal Mandela je upoznao kajanje u svom tihom uglu. nije mogao da pogodi kugle. Sâm stvaraš svoju sreću. Tako je terao druge da se osećaju: razapeti na mržnji prema sebi. Bilo je to poput velike stene koja se kotrlja i mrvi ga. U pauzi meñu partijama (jer čak i začarani ljudi moraju da jedu. Bio je nadracionalizovan. oči suve kao dva pustinjska kamena. nikada ne govori to. Limal Mandela nikada nije gubio nerve. . Sada je počelo da se ispostavlja da je imao pravo. a za njom je nastupila tišina tako duboka da se kuckanje kugli moglo čuti iz svakog ventilacionog šahta u gradu. posramljen i uplašen visinom plime iracionalnosti koja se digla oko njega. Bila je to grozna stvar koja je mrvila. Limal Mandela gubi!" Vest se vinula u spirali iz Džez Bara Glena Milera kroz ulice i sokake Beladone. znojav.

sa malo odlučnosti. Igra će se nastaviti sve dok pobeda ne bude sigurna. molimo vas. Nagnuli su se preko i zalupali na prozore kupea. ROTEH-ov Anagnosta Gabrijel. mozaikom obložene kupole stanice Bram Čajkovski. reče on. molim vas. mogao da dobije. gos'n Mandela. čoveče?" upitao je Glen Miler. za ljubav Božju. Limal Mandela je gubio partiju za partijom. Limal Mandela je zurio ispred sebe i nije video ništa osim plime iracionalnosti koja ga je preplavila. pustite nas unutra. Limal Mandela je sedeo na svom mestu. ljudi iz slivnika i bednici previše siromašni čak i za klupu treće klase. pobeñen sopstvenim oružjem. da vam ponesem torbe?" Ubacio je prtljag u voz. "Ne mogu ostati ovde. Santa Ekatrina kleknu da ga uzme u naručje." Pet dana kasnije. Na stanici Bram Čajkovski. Čak su ga i neprijatelji sažaljevali. nosači su ga vukli za peševe kaputa. svakog dana. gos'n Mandela. sinove. Počeo je da prepušta ramove koje je. ne shvatajući agoniju svog štićenika. dobri gospodine. niti milosti. Kući. Povrh ognja bacio je svoj ugovor sa Glenom Milerom. poskakali su sa signalnih stubova na krov.Kompjuter ga je smrvio fino poput peska. ser. "Vraćam se". Poslednja kugla je ubačena. Limal Mandela se u tišini vratio stolu. pustite nas unutra!" . A onda se okončalo. gos'n Mandela. Dok je prolazio ispod ogromne. prelomio je sve svoje takove na pola i spalio ih. i tim crnim novcem kupio četiri karte za sledeći voz do Bespuća. koji je delao kroz sinapse osuñenog ubice. Natrag. gos'n Mandela. prtljag i onoliko novca koliko je mogao da vidi. Onda je uzeo ženu. Satiran je pred očima posmatrača. bio je Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Dala. dozivajući: "Za ljubav Božju. gunde. ne u sramoti koja me okružuje svakog minuta. "Da vam ponesem torbe. Nije mogao da digne pogled i suoči se sa Santa Ekatrinom koja je sve to gledala. da vam ponesem torbe? Ser. torbe. Grad i svet pozdravili su ga. pustite nas unutra. ljubazni gospodine. Nije bilo sažaljenja. "Šta nije u redu. a da mu se ne zgadi.

do podruma ispunjenih glicerinom i mekanom gumom. Železnički čvor Išivara bio je na drugoj polovini sveta. Tamo će biti muzeja i auditorijuma. više nije bilo uznemiravanja. prve klase. hiljadu restorana sa hiljadu svetskih . pozvao stražara. U prvoj takvoj prilici posle železničkog čvora Išivara. visio je ispod Nove Kolumbije. Njegova mašta ispunila je veliku crnu kocku ogromnim tržnicama gde su izuzetne rukotvorine iz hiljada radionica mamile oči i novčanike. vagon. 35. a Nova Kolumbija je visila sa zadnje strane sveta dok je ovaj kružio oko sunca brzinom od dva miliona kilometara na sat. prema gradu Keršou. Njegove mišice sada su bile čvrste. smislio je plan koji ga je poveo blistavim šinama kroz železničke čvorove. Više nije osećao bol. Smotuljak papira o njegovom ramenu ne bi mu dopustio nikakvu drugu sudbinu. skretnice. Mračno je neodoljivo privlačilo mračno. imao je mnogo vremena za razmišljanje i sopstveno preispitivanje. sa erkondišnom. boemskih umetničkih četvrti. preko koncerata najveće svetske simfonije greha. okačenog ispod vozova. od partija igre Go u zabačenim čajdžinica. nivo za nivoom rekreacionih centara gde se mogao zadovoljiti svaki hir. i posle prve stanice kod Katedral Ouksa. Model 12. Mikal Margolis je visio ispod vagona Železnice Vitlejem Ares. bol mišica i železničkog čvora Išivara. rampe i depoe za ponoćno manevrisanje. noseći sa sobom Novu Kolumbiju. Dok je visio ispod vozova. Zauzeo je najmanje neudoban položaj i pokušao da zamisli grad Keršo. železnicu. Mikala Margolisa i cilindar sa dokumentima. stanice. sa erkondišnom. prve klase.Limal Mandela je navukao zavese. Model 12. Vagon Železnice Vitlejem Ares. Cilindar sa smotanim dokumentima visio je o ramenu Mikala Margolisa dvadeset pet centimetara iznad pruge. mogle su da ga nose po čitavoj putanji sveta oko sunca. Počeo je da podozreva da selektivno pamti.

mislio je. Mikalu Margolisu nije uvežbana nevidljivost pomogla da neprimećen umakne iz Centralnog depoa u masi Akcionara Kompanije. pogled iz njih što puca na Sis i njegovu masnu obalu. u školima Kompanije. Mislio je na šahtove za kišnicu i briljantan ekonomski sistem čuvanja i prečišćavanja vode. jer su svake sekunde svakog dana okružena njegovim vrhunskim dostignućem.gastronomija i pokrivenih parkova tako mudro projektovanih da bi čovek poverovao da šeta pod otvorenim nebom. mislio je na vazdušna okna uz koje su se večito dizale spirale uragana. To je nivo rezervisan za one koji se dovezu do Centralnog depoa okačeni ispod vagona prve klase Noćnog ekspresa Nove Kolumbije. srećnu i dobro izribanu. već nevidljivost pojedinca pred telom korporacije. Mikal Margolis je svojim unutarnjim okom obuhvatio sva moguća dela korporacije Vitlejem Ares i glasno jeknuo: "Pa. Keršo. Centralni depo iz koga su ih slali po čitavoj severnoj polovini sveta. Mislio je na decu. kroz mesingana vrata deset puta viša od čoveka. Mogao je da vidi bučne livnice gde su konstruisali gorde lokomotive Železničke kompanije Vitlejem Ares. Mermernim stepeništem. što im ne pada teško. podzemne hemijske fabrike koje su brbotale i izbacivale otpad u jezero Sis. To je nivo onih bez broja. Okačen ispod vagona prve klase Noćnog ekspresa Nove Kolumbije. To je nivo nevidljivosti. i Mikal Margolis se nañe u ogromnoj dvorani od sjajnog mermera i uglačane . sa sve širom panoramom što je visina veća. gde uče radosno lekcije iz industrijskog feudalizma. Postoji nivo još niži od nivoa mašinskog rmbanja kroz koji je Džoni Staljin ušao u prestonicu korporacije Vitlejem Ares. evo me!" Tada mu prvi kiseli dah Sisa zastade u grlu i zaslepi mu oči suzama. Zamišljao je apartmane menadžerskih kasti na spoljnoj opni. i fabrike-farme gde su sakupljali sojeve veštačkih bakterija iz rezervoara sa otpadnom vodom da bi ih upotrebili u hiljadu restorana sa hiljadu kuhinja. i stanove u tihim porodičnim rezidencijalnim četvrtima otvorene prema jarkim i prozračnim svetlarnicima. prljavi dah dva miliona Akcionara izdisan u atmosferu.

sektor za gvožñe i čelik. moliću." "Ali.. "Kancelarija Severozapadne Četvrtsfere za projekte i razvoj. Red A. "Eto. iza mermernog grudobrana. Vrata B." "U oblasti Bespuća." "To vam je Oblasna kancelarija za razvoj.255 drugih ljudi bude pre mene samo radi." ." "U vezi sa čelikom. Broj 2304. trebalo bi da stanete u red B. neke molbe da vidim nekog podsekretara. molim vas da stanete u red A radi preliminarne molbe za sastanak kod podsekretara odseka za pod-podplaniranje. Pa. ako je toliko hitno." "Oblasna kancelarija za razvoj. sektor za gvožñe i čelik." On otcepi novu cedulju sa brojem. Pohabane cipele Mikala Margolisa vulgarno su odzvanjale po svetom mermeru.." "Preliminarna molba za preliminarnu molbu za sastanak sa podsekretarom odseka za pod-pod-planiranje. odmah. u Velikoj Pustinji?" "Trenutak samo. ovo je važno!" Mikal Margolis zamaha smotanim dokumentima recepcioneru pod nosom. soba 156302. kroz ova vrata.. preko mermerne ravnice.256." On pruži Mikalu Margolisu ceduljicu. Oblasna kancelarija za razvoj. Pred njim je bila veoma velika i ružna statua Krilate Pobede sa natpisom: 'Laborare est Orare'. znate. Debeljko u papirnom odelu Kompanije zapilji se u njega odozgo. Nekoliko kilometara dalje..tišine. da biste sačekali na molbu za Prioritetni Program. "Obezbedite mi sastanak. "Da?" "Želeo bih da zakažem sastanak. ZAKAZIVANJA I AUDIJENCIJE. najkasnije za sutra." "Da?" "Želeo bih da vidim nekoga iz industrijskog razvoja. "Vaš broj: 33. ser." Mikal Margolis iskida oba broja u komadiće i baci ih u vazduh." Debeli recepcionar zakucka po svom kompjuteru. nalazio se mermerni sto iznad koga je visio znak sa natpisom UPITI ZA RAZGOVORE. "Ne mogu da čekam da 33.

ti! Dolazi ovamo! Miči se!" Jedan od policajaca Kompanije sigurno je posegnuo za komunikatorom.. moliću?" "Nemam privremenu. Neka prilika u sivom papirnom odelu stajala je kraj vrata za red A. Ne možete se igrati sistemom. Evo. da budem precizan. "Šta se dešava?" upita Mikal Margolis.. ." Začu se zvonjava. pa idite u red B. Slobodnjaka!" Gusta pena izbijala mu je na usta." Jarosni krik debelog recepcionara nagna sve glave u mermernoj katedrali da se okrenu. "Uhapsite ovog tipa iz slivnika.. i pretila predvorju malim crnim MRCV-om. vrisnu. skitnicu. Najraniji sastanak je sledećeg oktembra. tumarala. sa menadžerom za vodovod i kanalizaciju. jedan od onih. "Bez broja! Bez vize! Sveta Gospo. Mikal Margolis pogleda kuda da umakne. Mikal Margolis nespretno ustade. Vrištavac.."To je potpuno nemoguće.. Crnozlatni policajci Kompanije pojaviše se iz nevidljivih vrata i krenuše prema njima. Dajte mi vaš." "Molim?" "Dajte mi svoj broj i stanite u red B. za dobro svih nas. "Dolazi ovamo!" Mikal Margolis se obazre ne bi li opazio nekog drugog na koga je naoružani mislio. jer mermerni opiljci zavrištaše i zanjištaše posle novog rafala. koji obično vrišti u takvim prilikama. "Uhapsite ovog. "Da niko nije mrdnuo!" viknu on. Naoružani mu pokaza da mu priñe izokola. šesnaestog. gundu i propalicu!" vrisnu recepcionar." "Broj?" "Akcionarski broj. kako bih znao ko to traži sastanak. novi broj.. Mogu li to dobiti. ser. u 13:30 sati.. tako da ima čisto polje vatre. Pokaza na sebe i nemo izgovori reč ja? "Da. pa vi ste jedan od onih. Iznenadna eksplozija automatske vatre nagna sve da se bace na pod.. Valjda imate akcionarski broj?" "Ne. Niko ne mrdnu. Policajci isukaše kratke palice za šokove i jurnuše." "Onda imate privremenu posetilačku vizu.

i ja sam želeo da budem neko u Kompaniji." Mikal Margolis trže ruku natrag kao da je pokušao da uhvati zmiju ili kabl kroz koji prolazi dvadeset hiljada volti. kao i ti. pazi na njih." Iz unutrašnjeg džepa on izvuče dimnu bombu i baci je u predvorje. imao sam veliku zamisao o revolucionizaciji Keršoovog sistema za rashlañivanje. Izbavitelj palcem podesi laser svog MRCV-a na nasumično emitovanje i uz njegovu plavu svetlost povede Mikala Margolisa kroz džunglu kablova. "Ma." "Sa MRCV-om?" "Slobodnjak". "Trči." Mikal Margolis nije znao koliko je daleko trčao. "Tuda prolazi dvadeset hiljada volti. cevi i snopova provodnika. Posprdni naziv. reče naoružani u poslovnom odelu." Dva muškarca baciše se u zidnu šupljinu i zatvoriše zid za sobom. kao da to sve objašnjava." "Slobodnjak?" "Nezavisna jedinka u zatvorenoj ekonomiji Kompanije. kroz koliko mermernih. "Pazi na to". "A sad. Kada su zvuci potrage i potere postali dovoljno daleki. visokim koracima čoveka koji svakog trena očekuje metak u kičmu. "Unutra. "Vidiš tamo one svetlucave čestice. reče on kada je Mikal Margolis posegnuo za jednim kablom da bi se pridržao pošto se zateturao na rubu vazdušnog okna dubokog dva kilometra. ko si ti?" upita on. izbavitelj stade i otvori deo plastične zidne oplate prilično zgodnom spravicom. šta god da se desi. reče inženjer sistemske službe. hrastovih ili plastičnih hodnika: samo je trčao. Skinuo bi ti glavu. inženjer sistemske službe. prolaza."Spasavam te". prati me i ne gnjavi nikakvim pitanjima. ali niko nije želeo da me ." "Tu?" Zvuci potrage i potere najednom se pojačaše. "Arpe Magnuson. Tamo se nalazi laser za komunikacije. Vidiš. "Unutra. jašta.

biće sve u redu. Zamalo da zakasnim da te pronañem. Džitni. Kompjuter Slobodnjaka. za Kompaniju je bolje da kupiš nove. pa se pojavi neko kao ti. držim na oku Upite zbog potencijalnih Slobodnjaka: malo-malo.. To je bilo ono o čemu je sanjao na dugim putovanjima po pustinjskom rubu." "Ima vas još. da se kupa u kupalištima Kompanije. Život je bio okrutan. pa se tako pročuje. u mreži potpornih kablova razapetoj preko Vazdušnog okna 19. Pa sam se vratio ovamo." "Pomoću MRCV-a?" "Prvi put da sam morao da ga upotrebim. iza zidova. odradim poneki samostalni poslić za Akcionare. zahvaljujući životu iza zidova i sporadičnim pohodima Kompanijinih ekipa za čišćenje." Magnuson se okrenu i pruži ruku Mikalu Margolisu. nestanaka struje i električnih udara. Takoñe. Mikal Margolis je mogao da nekažnjeno obeduje u svakom restoranu Kompanije u gradu. odeva u papirna odela Kompanije koja su se kupovala u automatima na uličnim uglovima. a njima baš i nije mnogo stalo da popravljaju stvari. i nikada se nije osećao komotnije niti opuštenije. ali ako izdržiš prvih dvanaest meseci. Bio je neprestano u opasnosti. programirana stopa kvarova. ne bez broja ili vize. ovde život nije lak. prijatelju. kiseline. koji je živeo u njihovim odajama. i ja ga sklonim iza zidova. U ovoj kocki postoje mesta kojih nema ni na jednoj shemi Kompanije. mahom stvari u kući. jer je to politika Kompanije. pa čak i da spava u krevetu Kompanije sve dok Kompanija ne povuče .. meseci koji su usledili bili su najsrećniji meseci u životu Mikala Margolisa. hemijskog otpada. To je bilo pre oko četiri godine. davao mu je brojeve identiteta mrtvih Akcionara i tako opremljen. kad se nešto pokvari. i pridružio se Slobodnjacima.primi. kompjuter umalo nije propustio da zabeleži taj poziv policiji. "Dobrodošao meñu Slobodnjake. opasan i divan. Pazi na promaju iz tog otvora za ventilaciju." Usred provalija. S vremena na vreme. osim tebe?" "Oko dve hiljade. a stvari se stalno kvare. jer ovde brojeve ne traže. a ja doñem i to popravim.

Proverio je da li su mu smotani dokumenti još o ramenu. Pribranost je značila opstanak. debeli ljudi-baloni u providnim izolacionim odelima. Tela mrtvih miševa ležala su i krutila se na metalnim rešetkama. Oni klimnuše glavama i zraci svetla sa njihovih kaciga poskočiše i zanesoše se. Misli pre nego što delaš. On začkilji kroz pukotinu u oplati i vide da se gas valja tunelom. kuda je Ekipa za čišćenje nedavno prošla. skočio bi pravo u ventilaciono okno. umalo nije iskočio iz mreže. Dva muškarca potrčaše kroz lavirint prilaza. Da ga Slobodnjaci nisu dobro obučili. iz odseka za vodovod i kanalizaciju. zaljuljan dahom stotina hiljada Akcionara. . bez spontanosti. On je navuče i zaljulja se u glavni prolaz za strujne kablove koji se pružao uporedo sa servisnim šahtom. Promišljenost. skela i šahtova sve dok ne stigoše do čvorišta sa ventilacionim oknom desetog nivoa. Alarmi su bili signal približavanja. Zraci svetla iz baterijskih svetiljki probiše se kroz oblake otrovnog gasa. Sačekao je da se pribere. Kada se začuo alarm. Broj pritužbi na štetočine u tunelima nagomilao se toliko da je odsek za vodovod i kanalizaciju bio primoran na akciju. PRATI ME I DOBRO GLEDAJ. Jedan pripadnik Ekipe za čišćenje podiže alarm Mikala Margolisa i pokaza ga drugima. Iz njihovih rančeva tunelom je kuljala magla neurotoksičnog gasa.broj preminulog iz opticaja. Glava Arpea Magnusona sa gas maskom proviri iz prolaza. Bila je tamo gde ju je ostavio. Ekipa za čišćenje zagaca u vidokrug: dva muškarca i jedna žena. u funkcionerskim papirnim odelima. Tada bi se vratio u svet prolaza i pristupnih šahtova i dremao u svojoj mreži razapetoj iznad ventilacionog okna dubokog jedan kilometar. a zvučnim oružjem na ručnim zglobovima izobličavali su vazduh. praćena rukom i ispisanom porukom. Ekipe za čišćenje. On potraži gas-masku. a onda zgrabio okačeno uže i zaljuljao se do ruba okna. Hiljade ampera pulsirale su mu uz obraz.

izdanje Rija i Rija. Mikal Margolis je uzeo njegov broj. ako je verovati Psihologiji menadžerske prakse Lemjuela Šiprajta. privremenih službenika za vezu. Informacije u njegovom smotuljku papira bile su važne. organizatora sektora. pošto je to najbolje jutro za duševni mir poslovnog čoveka. Mrka prljavština pokulja kroz creva i pohrli u daljinu mutnu od gasa. Mikal Margolis je u tunelima proveo dve godine pre nego što mu se ukazala prilika. stan.što je bilo dokaz delotvornosti oružja Ekipe za čišćenje. Rizik takvog direktnog pristupa Menadžeru/Direktoru za projekte i razvoj Severozapadne Četvrtsfere bio je velik: mogućnost prepoznavanja iznosila je gotovo sto odsto. direktora prodaje. popadaše na pod i ostaše nepokretni. mlañih analitičara sistema. I tako. otprilike u 10:15. u dva toma. zraci svetla iz svetiljki na glavama zalediše se u mestu. jednog utorka ujutro. dva čoveka jasno začuše tri tihe. a onda počeše mahnito da se njišu tamo-amo. Pokazavši Mikalu Margolisu da pažljivo posmatra. pupčanici Ekipe za čišćenje. pod-menadžera i ličnih menadžera direktora projekata. vlažne eksplozije. direktora projekata. ali Mikal Margolis nije bio spreman da provede nekoliko godina u virtuelnoj ekonomiji crnog novca da bi se provukao izmeñu ličnih asistenata. Znao je šta je to. mlañih pod-menadžera. kancelariju. Kompjuter je izvestio o smrti u odseku za planiranje i razvoj Severozapadne Četvrtsfere. život i dušu. on odvrnu creva za vazduh i prespoji ih za kanalizacionu cev desetog nivoa. posao. Neki mlañi pomoćni podpod-sekretar za proizvodnju bacio se u gejzir Žutog Zaliva zbog loše odluke koju je doneo u vezi sa projektom Arkadija. zadužena posebno za takve dužnosti. Arpe Magnuson pokaza na tri vijugava creva. glavnih direktora. ime. Arpe Magnuson krenu za pupčanicima natrag do vazdušnog ventila. I pre nego što ga je iz gejzira poluskuvanog izvukla Brigada Hrizanteme. Najednom. sektor za gvožñe i čelik. Mikal Margolis je podesio . Konačno. pomoćnih menadžera za proizvodnju. Mikal Margolis klimnu glavom. sto. mrke. Par sekundi kasnije.

" "Vrlo zanimljivo. U tom glasu bilo je nečeg neobično poznatog. reče Menadžer/Direktor za projekte i razvoj Severozapadne Četvrtsfere. . Usta Mikala Margolisa najednom se skupiše kao papagajev čmar. Studije o isplativosti koje je zatražio savet za planiranje. Mikal Margolis nije prepoznao elegantnog mladića." Mamac je progutan. "Podsetite me još. Sve se to nalazi u ovom izveštaju. Isprva. opasnog. koji bi ga učinio prikladnijim za preradu. praktično. jer je pesak. Menadžer/Direktor za projekte i razvoj Severozapadne Četvrtsfere bio mu je okrenut leñima. moćnog." Srce Mikala Margolisa zaustavi se u tom opasnom trenutku. "Ne sećam se da postoji ikakav Projekt Bespuće". Bio je podjednako siguran da je Menadžer/Direktor za projekte i razvoj Severozapadne Četvrtsfere toliko zauzet da svakako ne može da se seti svih svojih odluka. mada ne preglasno: "Minerološki izveštaji o projektu Bespuće.svoju papirnu kravatu i pokucao na vrata Menadžera/Direktora za projekte i razvoj Severozapadne Četvrtsfere. Mikal Margolis uñe. reče Menadžer/Direktor za projekte i razvoj Severozapadne Četvrtsfere. čista rña. uglañenog. ni najmanje slinavog ili plačljivog kao što ga je Mikal Margolis pamtio. pokloni se učtivo i reče jasno. "Projekt Bespuće. ser: projekt vañenja rudnog peska." Blef je bio toliki da je morao da uspe zbog same drskosti. "Uñite". "Ustanovljeno je da crveni pesak u oblasti oko izolovanog naselja Bespuće sadrži fenomenalno visok nivo oksida gvožña." Zauzet svojim kompjuterskim terminalom. Menadžer/Direktor za projekte i razvoj Severozapadne Četvrtsfere okrenu mu lice. gospodine Margolis. Mikal Margolis bio je siguran da Menadžer/Direktor za projekte i razvoj Severozapadne Četvrtsfere ne zna lica ni imena svih zaposlenih u svom sektoru. Projekt je predviñao izučavanje načina za eksploataciju tog resursa pomoću bakteriološkog postupka na pesku rñe. ser.

Pritisnu uglove malim tegovima za papir u obliku golih dečaka koji su ležali na leñima. Za nju. rekao je Lui Galačeli. nemirna. "Ona je toliko nalik na more. zar ih nećeš pozvati?" "Nisu potrebni. neukroćena. 36. "Ja ću joj pokloniti zemlju".. hemijsku." "Šta s njim?" "Hoću da ga vidim. biološku i ekonomsku studiju da sve to poduprete?" Mikal Margolis zapetlja po ukradenoj akt-tašni i raširi papire na stolu Menadžera/Direktora za projekte i razvoj Severozapadne Četvrtsfere." On baci pogled na Eda Galačelija. reče: "Pa. Konačno. a opet podatna. Džoni Staljin. sa gomilom prljavih gaća pod glavom. Posao je krenuo kada su počeli da dolaze hodočasnici. gospodine Margolis." "Ja ću joj pokloniti more". sve." Mikal Margolis je stajao i čekao da stigne policija Kompanije.. masnog i zaokupljenog primerkom .. pokažite mi dosje. A sad."Blagi Bože. onda mora da vredi da se pogleda. more. postao bih siroti zemljoradnik umesto poslovnog čoveka i industrijalca. Ono što ste vi možda učinili mojoj porodici u prošlosti ostalo je u prošlosti." "Ali vi ste osuñeni ubica i Slobodnjak. Gospodine Margolis. moj otac je bio budala i da sam ostao u Bespuću. dok je vezivao pertle pred ogledalom. Čekao je i čekao i čekao. znam ja sve o vama. o. vaš dosje. "Samo je čitava zemlja dovoljno dobra za nju. Ako vredi tolikog rizika da iziñete iz zidova i upustite se u ovu šaradu. A sad. sa nogama podignutim u vazduh." "Akcionar 703286543. Verujem da ste pripremili kompletnu minerološku. rekao je Umberto Galačeli dok se izležavao u vreme sieste na svom krevetu." "Ali. bezgranična..

uzdahnula i začudila se koliko su porasli za samo devet godina. Do dvadesetog roñendana Persis Taterdmalion preostalo je još sedam dana. Lui je šesnaest sati dnevno učestvovao u sitnim suñenjima Dominika Frontere: hodočasnici su doneli sitan kriminal i sitne kriminalce. "Hej. Čak je i Persis Taterdemalion toliko radila da je uzela dodatno osoblje. . Davanje njiva u najam pokazalo se tako unosno da je ušao u posao sa Raelom Mandelom. pretvarajući golo stenje u plodne obradive površine." Onda bi Sevrijano i Batisto šmugnuli napolje zajedno. "Posao cveta. Izgledali su ñavolski dobro i bili raskalašno šarmantni. "Posao cveta". prešavši sa obrañivanja zemlje na trgovinu nekretninama. na očeve. pozivala ih je za šank i udešavala. Eduardo. šta ćeš ti pokloniti našoj ljupkoj ženi za roñendan?" Oduvek nesklon nepotrebnim govorima. Tih sedam dana prošlo je kao tren. Tri dobrodušna policajca koje je Dominik Frontera dobio iz policijske službe Meridijana jedva su suzbijali navalu sitnog kriminala. po mogućstvu istovremeno. govorila je redovnim mušterijama i klimala glavom prema zgurenim pobožnim hodočasnicima koji su sedeli u svojim uglovima sa likerom od guave i mislili čiste misli o Gospi Tasmin. koje je davao u najam po cenama taman tolikim da ne upropaste mušterije. i da niko ne primeti. Te noći. ubacivala im paketiće muških pilula za kontracepciju u džep košulje. a ona bi ih pogledala. ravnala im kovrdžvu crnu kosu koja bi se ponovo uzjogunila čim bi izišli na vrata. Setivši se toga. gradski aps bio je neprekidno pun. Umberto je malo promenio profesiju. otišao je Meridijan Ekspresom ne rekavši braći kada će se vratiti. u isto vreme svake noći. a razmišljala je i o tome da uzme u najam kuću preko puta sokaka kako bi proširila lokal. Ed Galačeli spusti časopis i blago se osmehnu. Nije bilo devojke u čitavom Bespuću koja nije poželela da spava sa Sevrijanom i Batistom.Praktičnog mehaničara. i mada su gradonačelnik i iznureni pravnik slušali i do pedeset slučajeva dnevno.

i dade svojoj ženi dijamantski prsten. "A ja ti dajem more". Tada Persis Taterdemalion začu zvuk. govorili su o Hotelu/Železnici Vitlejem Ares. Trgnuvši se. Ed se još nije pojavio. pa su postali advokati i trgovci nekretninama. Ah. reče Lui i dade joj vaučer za odmor na Ostrvima Vetrova u Moru Argira. Zaslužila si to. Posle dvadesete. ručni rad patuljaka draguljara iz Jazua. i lako je mogla da ga prečuje u buci proslave da ga nije čekala i osluškivala deset godina. "Ja ti dajem zemlju". "Još dva piva. Nije to bio bogzna kakav zvuk. Gde li se samo deo? Osvanuo je dvadeseti roñendan i Umberto i Lui priredili su doručak iznenañenja za svoju ženu. Trebalo bi da se ponosi time. govorila je sebi. Dobar hotelijer. vinom i ukrasima. Na pola puta. zemljoradnik prljavih prstiju." "Pojaviće se on. Ed se zadovoljavao time da ostane u svojoj maloj šupi gde je popravljao sitnice i za to nije tražio novac. reče Rael Mandela.. Čudno kako vreme leti. Trgnuvši se. leti. Persis Taterdemalion shvati da je do njenog roñendana ostalo još samo pet dana. shvatila je da ima mušteriju. Sada idi i ostani koliko god želiš. Ima li ikakvog traga onom tvom odbeglom mužu? Umberto kaže da je otišao pre tri dana." I obojica je poljubiše. Nije pomislila na letenje već. Dragi Ed. Čak ni vreme nije bilo kao nekada. . reče Umberto. Odlutala sam i zalutala. nemaš čemu da se nadaš. Tako je govorila sebi. reče Umberto. A Eda još nije bilo." "U redu je". "Kakav je to muž koji nije prisutan za ženin roñendan?" upita Lui. "Propalica i ništarija"." Ed je bio crni klon porodice. Dok su njegova braća bila gladna uspeha. ali u srcu srca znala je da bi radije letela. nije mogla da se seti koliko. ali svrab je još bio tu.Devet godina.. Nostalgija svakako nije. Bila je hotelijer. Ta profesija nije bila nimalo nečasnija od pilotske. Žalac je nestao. Dvadeset godina. Oni pokazaše svoje poklone Persis Taterdemalion. Ona nije bila pilot. sa tortama. "Deset godina si radila bez odmora. Kada su ljudi govorili o hodočašću u Bespuće. "Izvini.

Od tog trenutka. Kao obuzeta Arhangelskom. riblju čorbu i paprikaš. iz sunca. povučeni Ed. iako ju je on sada zvao 'Gospoñica Kvinsana'. rumenog od Štalerovog piva. Videla je kako Ed Galačeli maše sa putničkog sedišta. gospoñice Kvinsana?" "Hvala. Ali klopa je bila veoma dobra. 37. Eno. a onda ustajanje u osam ujutro i odlazak . Lui more. što zaborav nije mogao da spere tri godine koje je provela radeći tu. tihi Ed. a zatim gromoglasni kaskaderski dvomotorac Jamaguči i Džons koji je nadleteo iznad njene glave. pomisli Marja Kvinsana. Čudo kako je. Umberto joj je poklonio zemlju. Nije u pitanju bila ni vesela pojava Raana Turinena. Zaštitila je oči od sunca i zagledala se. na otvoreno. Od šesnaest do ponoći služila je hranu. Ed zadovoljan onim što jeste. Zbog stare slabosti koje nije mogla da se otarasi. "Kao i obično. Mala neće potrajati ni tri meseca. ali i dalje je samo ona mogla da ga čuje. koja je žvakala paan. ali Ed joj je vratio nebo. Nije bio u pitanju kvalitet hrane. a ona je stajala u oblaku prašine i oblutaka koje je podigao vazdušni talas i gledala kako avion zaokreće. Persis Taterdemalion volela je samo i potpuno njega jer od svih njenih muževa samo ju je on razumeo dovoljno da joj pokloni ono što je najviše želela. U pitanju je bilo to. Raani. vraćala se iznova i iznova u riblji restoran Raana Turinena na Okeanskom bulevaru. a kamoli tri godine. nije ni okusila. pomislila je. čestica. Dupli Majbah/Virtelov motor u dvosmernoj konfiguraciji.Zvuk se pojačao. crna mrlja koja je postala najpre ptica. ona ustade. za tri godine koliko je tu radila i dok je mogla besplatno da je dobije. koliko god bio bez premca." Činiju vrele sveže hrane poslužila je tinejdžerka tupog pogleda. Zvuk ju je pozivao napolje iz hotela. pa soko. I dalje je bila zapanjena svojom tadašnjom energijom. Sada je znala šta je to.

Bila je tamo. Na ovim izborima. Revnosna opredeljenost za reforme počistila je kadrove. teži da unese čitavu novu dimenziju profesionalizma u političku arenu. A bilo je ambicija. "kad toliko znaš o tome šta narod želi. ali misao u njenom srcu glasila je: 'sirote marionete. Umakala je hleb u činiju i posmatrala ribarsku flotu koja se zamajavala svojim mrežama i jedrima kraj dokova preko puta Okeanskog bulevara. Godine i decenije. Izmanipulisala ih je i dovela na vlast tako što im je rekla da slušaju narod. sa drugim lojalnim partijskim akivistima. predložio je Mohandas Dži. kako ih je etiketirala Marja Kvinsana) ustanovili su da su ostali bez nominacije kada su ponovo došli na red oblasni izbori. aktivista partije. Slušajte. To je izgledalo kao posvećenost. Njeno sušto licemerje nikada ne sme biti otkriveno: to da ona. U meñuvremenu. slušajte šta mu se dopada. šta mrzi. član partije. dovoljno da ponovo ispiše partijski manifest za izbore za oblasnu skupštinu Sirtije i da partiju uznese do pobedničkih balkona širom kontinenta. a njen manifest nakovanj na kome je iskovana Nova Partija. na balkonu. zapravo. "Trebalo bi i sama da se kandiduješ". a za šta ne. pa spuštanje jedara na Doku 66. slušajte narod. Simpatizer partije. zadovoljiće se mestom savetnika. rekla je. šta ga čini srećnim. Tri godine . Marja Kvinsana je pažljivo birala korake. Njeno vreme će doći sa svetskim izborima." Odbila je. htela bilo je da slušaju Marju Kvinsanu dok im govori da slušaju. sirote marionete'. i nije bio neki izbor. Tada. a onda je došlo vreme da odluči hoće li biti kandidat partije ili služiti riblju hranu. Još je tu bilo isuviše političkih moćnika dovoljno snažnih da je unište. šta ga ljuti. Ipak. ali i dalje je bila zahvalna što postoje Raano i njegovi dolari. Ali ono što je. za dve godine. To. za šta mari. pljeskala uspešnim kandidatima. Mnogo je toga naučila iz hranom natrpanih ustiju njegovih mušterija. bila je čekić. zapravo. Izglasan je novi Izborni Savet i mnogi stari reakcionari ('profesionalni političari'.u kancelarije Partije na Prospektu Kajanga gde je punila koverte. borac protiv profesionalizma.

gospoñice Kvinsana? Ma. Politika je bila kao more. a na njoj je bilo da tu mrežu izvuče. Samo ću pokvariti ljudima apetit. Čovek može da misli šta god hoće. Podivljaju od nje. Godine i decenije." "Ne stidim se. Za pet minuta ste na radiju. Ma. i ta muzika koju puštaju. pa su počela da dele letke. Ne znam. sve to oko te Svezemaljske Armije. slobodno može da ode iz mog restorana. pokušala je oči da mi iskopa.. ko se sa mnom ne slaže. Ja to ne dozvoljavam ovde. Ta devojka koja je bila sa njima. "Kakva je večera. nešto tu mora da se uradi. nije dobra za decu. stanovništvo ulov.kasnije. gospoñice K. Izlaziš sutra na izbore?" "Naravno." "Ne u mom restoranu. Uradićete nešto sa njima. znam da ćete to zaustaviti. jašta. ali ubijanje i bombaški napadi. Privatnost izbornog opredeljenja jeste ustavno pravo svakog čoveka. ako želite da slušate. Galebovi su kreštali i leteli iznad otvorenog potpalublja ribarskih brodova. dobro. upamti." . ja to ne trpim u svom restoranu." "Tiho. E. gospoñice K. Bili su prilično nezgodni. mislim. postoje demokratska prava.. pa sam ih izbacio. izuzetnim kvalitetom. gospoñice K? Morate ih zaustaviti. Zvučim kao lama." "Dobro. Raani. zar ne. Ma. danas su unutra natrapala dva propaliteta sa bedževima Svezemaljske Armije." "Ne podnosim emisije o izborima." "Sjajno. Raani. Raano Turinen sede teško za sto preko puta nje. svi su oni ludi. zar ne? Vi ćete uraditi nešto po pitanju te Svezemaljske Armije. Manifest je bio mreža. gospoñice K?" "U skladu sa tvojim standardnim. jašta. donekle se plašim i da će doći da podmetnu ovde požar: čuo sam da su to već radili. neka svako zna. Raani. kada budete izabrani. pa sam morao da razlupam par glavurdi. pa. doći će vreme da se proslavi kao voña partije. Glasaću za vas. zamislite. mišljenje je jedno.

podigao je kapiju koju je zaključao robusnim katancem i stavio jedan ključ u džep. . "Ne dolazi u obzir". a drugi okačio o dugački zlatni lančić ženi oko vrata. Mislio je na svoju usvojenu kćer. i Babuška je jednom ili dvaput došla u suton da ga odvede kući. "To je moj vrt. pošto su stabla sasvim izrasla. Voleo je da provodi vreme u razmišljanju o stvarima iz prošlosti. unajmio je šačicu očajnički siromašne Sirote Dece iz sklepanog naselja zvanog Grad Vere oko velike sive bazilike. mislio je na unuku koja je postala božanstvo protiv svoje volje. Evgeniju." Da bi zaštitio privatnost. Pitao se hoće li ga ikada ponovo videti. i platio im da dignu zid oko vrta. voleo je da mu donose obroke tako da može da jede u miru svog vrta. Mislio je na svoje detinjstvo u Tomsons Folsu. u neremećenom prisećanju. pomislivši na nabrekle džepove hodočasnika koji su se jatili da vide njegovu kćer. mislio je na svoju prvu ženu. 38. tako da je ispod njih bila divna hladovina. Zadovoljan njihovim radom. "Dajem ti reč. Sada." Odskora. i ona se zapita dok je muzika svirala koliko će još svojih izbornih obećanja ispuniti sa tolikom sigurnošću kao obećanje da će slomiti Svezemaljsku Armiju. Deda Haran je provodio sve više i više vremena u vrtu koji je napravio. rekao je Rael Mandela. Kada je mislio te misli. reče Deda Haran. Najvećeg Igrača Bilijara Koga Je Vaseljena Dala. Sirota Deca Bezgrešne Ugradnje počela su da je nazivaju Sivom Gospom. Ulaz dvadeset centavosa."Hoću". mislio je na detinjstvo svog sina i detinjstvo sinovljevog sina. reče Marja Kvinsana. mene i onih gostiju koje sâm pozovem. "Vrt Mira Sive Gospe. za privatnu i ličnu upotrebu moje žene. i unuka. "Trebalo bi da ga otvoriš za javnost". koja se pretvorila u divlju zverčicu od deteta." Tada radio najavi političku partijsku emisiju koju će u ime Nove Partije voditi gospoñica Marja Kvinsana.

Posle šetnje duge skoro čitav sat po neobičnoj kaldrmisanoj stazi. ostavili su kamenu klupu i vratili se puteljcima divljijim i divnijim od svih kojima su ikada ranije koračali. kao da su pronalazili delove čijeg se sañenja nisu sećali: tajne dolove. i neočekivane stvari koje u njemu nalazimo jesu seme koje je on posadio u našoj mašti.Kada bi buka i huka novog Bespuća sa svim njegovim preduzetnicima. šumarke sa svežom hladovinom." Sedeli su dugo bez reči na kamenoj klupi ispod vrbe. i puno paperjastih oblaka. pre nego što su se ulice i sokaci ispunili strancima. ni najmanje nalik na oštro plavocrno nebo Bespuća. lavirint. Sadili su cveće i grmlje. kako bi mogla da sačini mapu . peščani vrt. Babuška pogleda u nebo. tako je i on odgajao nas. ako je tačno to što kažeš. Kada je svet počeo da okreće lice od sunca. mislim da kao što smo mi odgajali ovaj vrt. do kapije u zidu. travnjak sa sunčanim satom u središtu. Babuška i Deda Haran otisnuli su se u istraživanje vrta. majušne slapove. U torbi je nosila još osamnaest takvih. da?" Rano sledećeg jutra. prodavci peciva i bledoliki turisti grubo su se gurali kraj njih na pločniku. Dok su zaključavali kapiju za sobom. "Mužu Harane. Babuška oduševljeno pljesnu rukama. i dok su radili zemljom umrljanim prstima duž staza i cvetnih leja. "Najdraža ženo. stigli su do kamene klupe ispod vrbe i tu seli da se odmore. sveske za crtanje i olovke. naš vrt može protezati beskonačno i biti beskrajno raznolik". "Mislim da se. posmatrali oblake. oni bi se zaključali u vrt da slušaju pesmu ptica i poskakivanje riba u malom potoku. Babuška je vezala jedan kraj velikog klubeta prediva za kapiju i odvijala ga za sobom. "Deda Harane. u tišini onih starih ljudi kojima ne treba govor da bi opštili. zar ti se ponekad ne čini da se naš vrt proteže izvan zidova koje sam sagradio oko njega?" pitao je Deda Haran. prodavcima religijskih koještarija i besramno skupim hotelijerima postala prevelika. jer vrt nikada nije dovršen dok god je njegov vrtlar živ. reče Deda Haran. koje joj je izgledalo čudnovato meko. pa onda ga moramo istražiti! Sutra ćemo početi.

prema cvetnim dolinama. i oni zajedno siñoše u dolinu. sekstantom. Šumarci rododendrona rasli su na padinama. Tiho. jasno se sećam. "Napred". mužu. Bilo je obavijeno oko debla velikog bresta. video je novu dolinu i učini mu se da se iza nje nalazi ogroman nedirnuti predeo. Išao je za vijugavim koncem oko stabala i cvetnih leja. da se nikada odatle ne vrate. muž i žena našli su se na nepoznatoj teritoriji. Deda Haran je krenuo prvi. u šumovita brda. jednog od dva koja su stajala tako blizu jedan drugome da su im se grane i korenje isprepleli toliko da nije bilo tog čoveka koji bi mogao da ih razdvoji. od zidova prema srcu vrta. reče on. da se Limal vraća kući. Prešli su preko potoka i popeli se. mislim da se vrt neprekidno iznova oblikuje." "Jeste. Jesi li čuo šta je rekao?" "Mislim da sam čuo da je moj sin viknuo nešto. Deset minuta pošto su ostavili kapiju. Izbio je kroz poslednji zastor kaline na mali. kao.neistraženih predela mašte. slušaj. cvetnih dolina i jelena u skoku. "Ovde bi trebalo da se nalazi nekoliko bukvi ubrzanog rasta". reče Deda Haran.. Oni su levo od kapije." "Tiho"." Pred njim je bila mala pošumljena dolina. "Ovde nema rododendrona. vodoskoka i grmlja. a ona odmotavala predivo za sobom. a potočić je žuborio po kamenju. Kada je Rael Mandela došao da ih potraži. u velikoj spirali koja se pružala prema unutrašnjosti. uredni travnjak i došao do kraja prediva. reče Babuška.. "Lično sam ih zasadio. Ispred sebe. satom i kompasom. pronašao je samo predivo koje je Babuška odmotala za sobom. . "čuješ li neki glas?" Deda Haran napregnu svoje manje pouzdane uši. on je vodio računa o suncu i kompasu. Neverovatno. hoćemo li natrag?" Deda Haran pusti predivo iz prstiju. Iza sebe je jedva mogao da razabere gvozdenu kapiju. zemlja šumovitih brda. sa rukom u ruci. "Je li to Rael?" "Da. Dakle. opremljen optikonom. i dva zapakovana ručka.

grad je najednom bio pun uzastopnih talasa geometara. a Eva Mandela. samo što se Limal Mandela skrasio u prvom razdoblju mira otkad je ušao u Džez Bar Glena Milera.. gomilama obožavalaca koji su se svakog jutra okupljali ispred kuće porodice Mandela.. iznerviran. . Najveći Igrač Bilijara Koga je Vaseljena Dala". da ih on potpiše. Limal Mandela". gledaj. jeste. krčme. ja vas ne želim!" Konačno. veličanstveno se pokazala kao recepcionerka i prepreka za posetioce. formulare za klañenje. i oni na njega. A pošast geometara začela je pošast kvadrata obeleženih plastičnom trakom. gostionice i pansioni nisu nabrekli od njih.39. Odlazite! Idite i obožavajte ROTEH-ovog Anagnostu Gabrijela. "Je li to. Samo što se navikao na hodočasnike i preduzetnike. sa takom pod miškom. baru. račune. priznanice o primljenoj nadnici. Nije više mogao da ode do Pentekostove prodavnice mešovite robe kako bi kupio Glasnik Meridijana. i desetak ruku podiglo bi ceduljice. "To je on. Rael Mandela Stariji pošao je u dnevne patrole sa sačmaricom kako bi zadržao ništarije dalje od kuće. to je Limal Mandela". "Više nisam. a da se ne oglasi desetak glasova: "Hej. kažem vam. Onda. Limal Mandela došao je sa ženom.. uz desetak poziva da odigra egzibicioni meč u nekom hotelu. planera i grañevinskih radnika sve dok hoteli. "Ja nisam Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Dala!" vikao je. pošast geometara spustila se na Bespuće. koja je tokom leta plela pod velikim lepezastim drvetom ispred kuće. restoranu društvene ishrane. Sanči. pošast kvadrata obeleženih plastičnom trakom začela je pošast grañevinskih radnika. a pošast grañevinskih radnika naterala je Limala Mandelu natrag u izolaciju. svratišta. decom i stvarima u Bespuće kako bi pobegao od ljudske pošasti. ali njegova je slava bila tolika da je najveći deo svoje prve godine proveo praktično u kućnom pritvoru..

krañe. vedar.. trgovina nekretninama. samo što sam ponovo postigao da mogu da odem u kafanu. Gvožñe! Blažena Gospo. ljudi koji spavaju noću u sokacima.. staklo. stranci. bezlični zapanjeni tuñinci na uličnim uglovima. nakupci."Šta se. a ona to valjda zna.. ozidani vrtovi. tata. straćare i favele.. Šta to. ljudi. tricikli: kamioni! Ljudi koji viču. šta je sledeće? Znači. to je korporacija Vitlejem Ares. rikše. o tome kako sam pobedio ðavola niti o takmičenju za Najvećeg Igrača Bilijara Koga Je Vaseljena Dala. to dešava!" besneo je on pred Santom Ekatrinom. pet vozova dnevno i pristanište za teretne letače. kaže učiteljica. "Prvo celu pustinju izdele plastičnim trakama na kvadrate.. I samo što ljudi ovde saznaju da sam u penziji i da ne želim da razgovaram o bilijaru. Praktično čista rña. koga ñavola. kao tablu za pikado. bila je geoli. Prodavci peciva na svakom uglu. molitveni zmajevi. opet moram da se krijem. gostionice. u vreme sieste. utrapljivači religijskih tričarija: ulice! Nasuti beton i zarñali lim. trgovine. svojina i najam. sudovi i Lui Galačeli u advokatskoj odori. hektari solarnih generatora. star četiri godine. bazilike. pivo sa ukusom mokraće: uvozna hrana! Redovi pred pumpama za vodu. rade tamo. silovanja. zvonici puni zveketa. Bicikli. prave dodatni svemirski lift. šta li?" Kaan Mandela. Cela pustinja puna je gvožña. ljudi koji ulaze bez kucanja. čelik i plastika. koji zure zure zure. koga ñavola. tajanstveni roñaci koji iščile podjednako brzo kao što su se i pojavili. deda i baba koji nestaju. gongovi i harfe za vetar. bucmast i pun pilava s jagnjetinom.. momci sa kolicima. zapišta: "Gvožñe. ili radnju. a sada noću i danju okolo leti dovoljno teških grañevinskih mašina da se sagradi dodatni kontinent. hoteli. sveprožimajući zadah kala iz pretrpanih pogona za varenje metana. Sveci. šta li će biti sa Bespućem?" Bespuće se dovoljno izmenilo tokom godina koje je on proveo u Beladoni da ga Limal Mandela praktično ne prepozna. ." "Geolog. jevtina svratišta obasjana šarenim neonom. kafane. geogi. ljudi sa metalnim rukama. ljudi koji ceo dan stoje u redu kraj vrata sa oznakom 'Umolnici'. Ne znam. proroci. otmice: policija! Policajci sa šokpalicama.

pričaju. prešao preko dvorišta i ušao u kuću roditelja. Limale. kraj osujećene žene i piratskih fotografa u krošnjama dudova." "Gotovo je sa tim delom mog života. ni sa jednim delom tvog života nije gotovo. nemam nikakvu privatnost! Pre samo trideset sekundi. Čak mu je i sestra bila tuñin. Moraš imati neki cilj. došao si odnekud. "Zar ne? To je istorija ovog grada. stavljam u tapiseriju tako da će. kraj . pristup moguć samo za pobožne umolnike. reče Limal Mandela. Za dvadeset sekundi koliko mu je trebalo da preñe preko dvorišta koje su izbalegale lame." "Dok god si živ. kada me ne bude bilo. zatvorena u taj ružan betonski čir koji sebe naziva Bazilika Sive Gospe. a neka žena. ovaj grad. Sve što se ikada desilo u njemu. To je tvoj problem. šta misliš?" Ona mu pokaza tapiseriju na kojoj je radila. pokajnike i one sa srcem hodočasnika. majko. šarajući stopalom po prašnjavim kamenim pločama. Limal Mandela je u sebi još imao toliko svetovnog ponosa da odbije da stane u red pred vratima sa oznakom 'Umolnici'. Reci mi. dvaput su ga snimili uz blesak blica. ali još nemaš kuda da odeš. "Vrlo lepo". zapušim joj usta. Limale. molila ga je da je seksualno zlostavlja. Zbog toga ovo radim. otvaraju usta. u šta se sve to izmetnulo?" povikao je i bučno izišao iz kuće. "Ova kuća. obrnu se na peti i istrča iz kuće. Onda cmoknu kratko majku u obraz." Limal Mandela je ćutao i stajao. Eva Mandela se osmehnu i reče: "Limale! Baš mi je drago što te vidim!" "Majko. ovaj svet. kroz kuhinju. ovaj grad me je potpuno izludeo!" Obuzeta radom nad ramom za tepiseriju. i dalje drhteći od besa. umotam je u plastičnu foliju i popišam se na nju! Ne mogu više! Moram imati nekakvu privatnost!" "Imaš slavno lice. Limale. neka žena me je molila da je vežem. skrivena u tami iza lavorovog drveta zasañenog u saksiji. prave buku. Veoma je važno znati odakle potičeš i kuda ideš. moći da je pogledaju i shvate da mogu da se ponose svojom istorijom. tvoja deca i njihova deca. "Majko.

. Nastavi dalje smrknut i odlučan. Limal Mandela spusti ruku sinu na glavu. pa uñe u zapušteni vrt oko pećinske kuće Doktora Alimantanda. neuspeha i trijumfa za čitav život. Kao dete. "Prva potpuna ugradnja!" Hirurzi. "Gledajte!" uzviknu Nadahnuće Kadilak dok je svetlost hirurških svetiljki sijala na njegovoj čeličnoj lobanji." Zar je tako neuspešno skrivao svoju osujećenost? "Pa. "Ovde sve počinje." "Znam. ali pred njim se nalazio ključ pomoću koga će postati Gospodar Prostora i Vremena. . U njemu je blesnula svetlost. On možda više nije Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Dala. "Tata. i osmeh mu se širio. Šišmiši pobegoše iz svojih gnezda na tavanici kada oživeše svetlosne ploče. gore i okolo. otkad smo došli ovamo. tvoj otac će biti Džentlmen Nauke i Saznanja. Tu je bilo misterije. a sada mu je samo trebala meta prema kojoj bi usmerio svoju racionalnost. nisam znao šta želim da radim sa sobom." Otac i sin kleknuše da pogledaju izbledele škrabotine. "Tata?" Glas ga prenu. Vidiš. i otisnuo se u godine praćenja linije koja će ga dovesti do središta tavanice u osmatračnici Doktora Alimantanda. nemira. predvorje prašnjavo i memljivo.zabezeknute žene i sinova. pet godina star i već žrtva porodične kletve. nervoze. napolje u noć i riku teških grañevinskih mašina. kao Doktor Alimantando u pričama koje sam ti pripovedao o ovom mestu.. Raele. "Dobro sam. ovde. Bio si kao papirna jedrilica na vetru. Naprosto. Limal Mandela je stajao pred zidovima punim hronodinamičkih hijeroglifa. zlovolje. Negde tu mora da se nalazi ključ nezadovoljstva. da li si dobro?" Bio je to Rael Mlañi. sa time je sada gotovo. dostignuća. prenebregavši povike radnika koji su ga prepoznali i zaklicali mu. 40. Vrata su bila provaljena. dok ga je Rael Mlañi pratio. verovao je da je Doktor Alimantando ispisao svu ljudsku mudrost i pamet po svojim zidovima. bolničarke." Krenuo je za linijom rezonovanja duži zida.

Nadahnuće Kadilak pokucaće na vrata i pozvati je da se vrati svojim obavezama. podigavši ruke u obožavanju. da je ubeñuje slatkorečivim šaputanjem. Ona se diže sa stolice. Usta se otvoriše i potok grgotavih besmislica pokulja iz njih. ode u svoju sobu i navuče sivu formalnu odoru. Kibernetsko trabunjanje diže se u krik metala na metalu. izvi leña uz naslon stolice za meditaciju i održavanje kondicije. kada je začula napev. zagrli je. metalni prsti otvorili da zahvate vazduh." Nadahnuće Kadilak se u trenu stvori kraj nje. Glatko čelično oko bilo je prosečeno tako da je imalo tri crna proreza. "Muka mi je. sklanjajte je od mene!" vrisnu Gospa Tasmin. Potpuna Ugradnja sede. "Slava slava slava!" zakreštaše hirurzi bolničarke protetičari. Tasmin Mandela šmugnu iz operacione sale i pobeže praznim aseptičnim hodnicima i kolonadama vrelim od sunca uz šuštanje tkanine sa štampanim kolima. "Ubijte to. Neki neuron je opalio.protetičari popadaše na kolena. Prože je grč. Ulje curnu iz drhtavih ustiju. kabl se gicnuo. Hirurzi bolničarke protetičari poskakaše sa kolena prema operacionom stolu. Tasmin Mandela uzmaknu od metalne stvari na operacionom stolu. "Razmisli o ovom dostignuću. promrmlja Tasmin Mandela. Stvar otvori metalni očni kapak i zakoluta čeličnom očnom jabučicom prema njoj. Meditirala je u peščanom vrtu u suton. Bila je užasnuta. Ona se protegnu. Nevoljama nikad kraja. U zbrci. metalna ruka podigla. Ovo je zaista sveti trenutak!" Neskrivena zavist u njegovom glasu nagna Tasmin Mandelu da se trgne. . Potpuna Ugradnja se zgrči. "Sklanjajte to od mene". Nadahnuće Kadilak je njenu golotinju smatrao neduhovnom i uznemirujućom. zadrhta i sruši uz tresak i škripu zupčanika. Ispod plastične kupole pulsirao je mozak. Stvar pokuša da sedne. o prvoj potpunoj ugradnji! Telo pretvoreno u metal. Za jedan minut. Mašinske mantre Sirote Dece pomešane sa grubljim povicima stanovništva dodirnule su rub njenog opažanja srebrnom zvonjavom i povukle je natrag u svet ljudi. Gospo. načičkan elektromehaničkim kablovima. tu gnusobu.

" Nadahnuće Kadilak gurnu teška ukrasna vrata koja su vodila na ulicu. predloži Nadahnuće Kadilak. sledi me. jer je odgovorio: "Uz dužno poštovanje. Iza kruga zbunjenih grañana. pacijentov sistem je prestao da radi." "Mislim da je najbolje da sama vidiš. . dok bi neki drugi zauzeo njegovo mesto. Struja bi zaiskrila." Komornik i proročica skrenuše iza ugla i nañoše se licem u lice sa velikom masom ljudi. Svakih nekoliko sekundi. čoveka budućnosti. pokretima gorućeg obožavanja." "Čula sam ih. koji su vraćali svoju dnevnu toplotu nebu. Zvuk napeva i klicanja pojača se.. Sirota Deca. a njihove nezgrapne ruke pomerale su se poput kranova. Sirota Deca Bezgrešne Ugradnje klečala su kraj žičane ograde oko gradilišta Čeličane Vitlejem Ares. u krajnjem neobaziranju na znake upozorenja da je ograda pod naponom. u ovom trenutku. ne bi trebalo da unižavaš rad naših naučnika. pritisnulo ogradu metalnom protezom. poneko Siroto Dete napustilo bi svoje mesto i.. "Šta je bilo?" "Problem. požurujući Tasmin Mandelu uz kameno stepenište. "Šta se dešava?" "Molim te. oni pokušavaju da usavrše novo ljudsko biće. Gospo. vernik bi zastenjao i opružio se u religijskoj ekstazi.Bila je spremna za kucanje. ali njegova hrabrost i vera zasigurno su mu obezbedili trenutni prelazak u prisustvo Velikog Inženjera. Gospo. Avaj. a Nadahnuće Kadilak ga je očigledno čuo. bolje se vidi".. Onda bi se vratio na svoje mesto i nastavio sa napevom 10111010101111000001101101101010." Nadahnuće Kadilak je povede kroz zasvoñene hodnike vrele od sunca. Vazduh je bio ispunjen brujanjem njihovih binarnih mantri. "Ovamo gore. Tasmin Mandela je mogla da vidi udove mašina u odsjaju večernjeg sunca. eksperiment?" Tasmin nije mogla da sakrije drhtaj u glasu. "Kako je prošao tvoj. na balkon..

Gospo". "Poruku! Daj nam poruku!" Napev se smesta raširi pastvom.. vanredna smena grañevinskih radnika zastala je da se zapilji u Tupsonijance ispunjene obožavanjem. Gradilište je sveto. laskao joj je Nadahnuće Kadilak. Neki glas iz gomile stanovnika grada uzviknu. "Ne mogu"." .."Šta to rade?" upita Tasmin Mandela. šapnu Tasmin Mandela. prsti pokazaše. <%-2>"Poruku! Poruku! Daj nam poruku! Poruku! Poruku! Daj nam poruku!"<%0> Pet hiljada očiju razapelo je Tasmin Mandelu. Mašina sa ljudskim srcem koja će izbaviti mašine iz hiljadugodišnje veze sa telesnim.. Obožavaju. gomilu temelja i zemljanih radova?" Iza žice.. "Gledajte! To je ona! Siva Gospa!" Glave se okrenuše. "To je bolesno". pravo obožavanje." Tasmin Mandela ponovo pogleda neprekidnu reku Sirote Dece koja su radosno išla napred da se prinese na žrtvu žici pod naponom. to nije prava duhovnost. "Mislim da je to očigledno. Bolesno. "To je ogavno. ako je to pravilan izraz. mesto dubokog poštovanja i obožavanja." "I zbog toga obožavaju. "Oni čekaju da ih povedeš. To proročanstvo tvrdi da korporacija Vitlejem Ares ovde gradi ni manje ni više nego mesto gde će se roditi. Oslobodilac. idolatrija. šapnu ona. Sirota Deca se ukočiše usred svog Obožavanja Žice i obrnuše metalne očne jabučice prema balkonu. Čelični Mesija. "Baš tako. to mora prestati." "Gradilište?" "Izgleda da meñu nižim redovima u Gradu Vere kruži jedno proročanstvo. Neka mlada žena sa metalnim grudima i metalnom levom nogom ustade i vrisnu... Gospo.

Njen oreol zasija jarko plavom bojom. Moraš ih povesti. Tasmin Mandela stisnu levu pesnicu. Koju ćeš poruku preneti svom narodu? Čekaju te.pomisli i shvati još dok je pomišljala na to da jeste. vodič i savest. njihov pastir. ja sam dete Panarha. samozvanac poput njega. Ja nisam tražila da me sledite. "Kako me samo mrziš". od trena kada ju je uzeo za ruku u jami kraj pruge. Zar me je oduvek toliko mrzeo? ." Ona pokuša da zadrži reči. "Kao ni ti. Pogledala je organsko oko Nadahnuća Kadilaka i ugledala tamo takav plamen mržnje da je morala duboko da udahne. "Mi smo neprijatelji. "Molim.. njihov duhovni poglavar. ja sam sluga Blažene Gospe. Juane Tupsonijanče. nisam Tupsonijanka. a ne Siroto Dete Bezgrešne Ugradnje." Glas mu je bio tvrd od licemerja. Zavideo joj je i mrzeo je." Napev je postao mahnit. Juane P." "To je poruka koju želiš da preneseš svom narodu?" Napev je tutnjao po njenom duhu. Nadahnuće Kadilak. a ne tobožnja. Tupsonijanče!" Najednom više nije čula napev niti osećala silinu zahteva Sirote Dece. . kako god se zvao: ti si moj neprijatelj i neprijatelj Boga."Ti si njihov voña. Gospo? Nisam to dobro čuo. i svaki svoj budni trenutak posvetio je tome da je izmanipuliše. što nije mogla da sakrije pred pozornim očima. Zemlja se tresla ispod dve i po hiljade pesnica koje su tukle po njoj. Nadahnuće Kadilak ju je mrzeo i zavideo joj zato što je ona bila istinski Božji sluga. šapnu ona. Zavideo joj je na duhovnosti.. jer on je sebi mogao da priušti samo umornu svetovnost maskiranu odorama svetosti. ono mi se gadi. ali one poleteše sa njenih usana kao slatke ptičice. "Ne! Odbijam! To je gnusno! Nisam ja Bog pa da želim njihovo obožavanje. iskvari i na kraju stavi pod sosptvenu kontrolu.

nespretan sa trakom. Bogu. Nijedna od te tri stvari nije se ni najmanje menjala. molim vas." Nebo je bilo plavo. 41." Ona siñe sa balkona i vrati se u svoje odaje. usplahiren. "Gospoñice Tenebre. tako da je mogao da bude samo Migli. Reci to svojim vernicima. rehabilitacioni psiholog u Okružnom zatvoru Čepsenit: nizak. osećala se svrhovita i moćna. Po redosledu perspektive. Bilo je dobro imati neprijatelja. ovaj. nemojte stajati na krevetu. bilo je to stablo pomorandže u saksiji od terakote. Veoma dobro. čuvari to ne vole. Ona je bila Božji krstaš."Da! Ne! reci im ovo: mene je odabrala sveta Katarina da budem njen izaslanik u svetu ljudi. Stamposi mrki. Posle godina zaludnosti. volela je da postigne makar kakvu sitnu pobedu pre poniženja svakodnevnih rehabilitacionih seansi. a ne fabrici. Zbog toga se osećala dobro. pretpostavljala je) i pošto je svakog dana dolazio tačno u jedanaest i dvanaest. borac u pravičnoj borbi. neugledan. bolje nego što bi ijedan prorok Blažene Gospe smeo da se oseća. Migli. Svakog jutra u jedanaest i jedanaest." 'Migli' je bio Prakeš Merčandani-Singalong. već zato što joj je Migli izričito branio da se penje na krevet (strah da se ne obesi. ali svakog dana u jedanaest i jedanaest Arni Tenebre bi se popela na krevet ne zato što su joj te tri stvari bile iole zanimljive. Sada je mogla da siñe. i jedno plavo nebo. jer je posle sedam stotina godina koliko je bila Svetica Mašina sada poželela da povede ljude Bogu. baš kao i prijatelja. smeñ. Ovaj. "'Jutro. a stablo pomorandže prašnjavo zeleno. . Arni Tenebre bi se popela na kraj svog kreveta kako bi mogla da vidi tri stvari iza rešetaka na prozoru. magnetofonom i sveskama. trideset šest kilometara suvih Stamposa. anñeo sa plamtećim mačem.

koje je igra zahtevala. ovaj. ali šarada je morala da se odigra sa svim tim užurbanim zapisivanjem i lažima malim i ne tako malim. Arni Tenebre prekrsti ruke i sede natrag na krevet. Podozrevala je da Migli misli isto što i ona. da nastavimo. "Kod vaših prvih dana sa Korpusom Istine Severozapadne Četvrtsfere. "Pa. tamo gde smo juče prekinuli.romantika je prošla i sve se svelo na obične vrele vožnje triciklima i po nekoliko dana u nekom selu Bogu iza leña. u glavnom štabu u Zaboravgradu. ono što sam zaista želela bilo je da se priključim nekoj jedinici Aktivne Službe. Možeš li uopšte da zamisliš koliko je on bio dobar ljubavnik?" Migli je balio u klasičnom Pavlovljevom stilu. ovaj." "I šta ste uradili?" Migli se željno nagnu napred. Migli?" Eksperimentisao je raznim kombinacijama traka. On je snabdevao glavni štab SZČS u isto vreme kada smo mi bili tamo. i ta prilika bila je isuviše dobra da bih je propustila.bilo je u redu. kod. posle oko pola godine provedene u Korpusu Istine ." Migli se zapilji poput sove kroz naočari debele kao piksle. komandanta Brigade Severozapadne Četvrtsfere."Šta imamo danas. Otvori usta i pusti laži da poteku napolje. Ništa od onoga što je opisala nikada se nije . ovaj. Arni Tenebre ispruži ruku da bi noktima zagrebala malter." "Gde smo ono stali?" Te seanse razgovora predstavljale su traćenje državnog vremena i novca. ali nekako dosadno . Arni Tenebre je osećala gañenje zbog toga što čovek sa diplomom Univerzuuma Liks može toliko da veruje njenoj priči o zavoñenju i terenskom seksu. veza sa njegovim pripadnicima. ovaj. "Mislio sam. magnetofona i sveski na stolu. Ali od tog silnog putovanja na sedištu tricikla zaradila sam samo svrab meñu nogama. da okusi slast mog devetogodišnjeg tela iza šupe za telekomunikacije. Ovo je verovatno već čuo sa traka snimljenih tokom isleñivanja. raznih seksualnih. sa priključivanjem u telekomunikacionu mrežu: ne bi to bilo tako loše da smo zaista mogli da snimamo muziku. "Pozvala sam Pašala O'Hera.

sa rukama punim smrti." Ali ona se u isto vreme sutradan popela na krevet. Za jednog rehabilitacionog psihologa. juriša.dogodilo.. zapravo. reče zatvorenica Tenebre. digla pogled iz crvenog blata i ugledala Miliciju Crne Planine koja juriša. bio je i sam prilično zreo za terapiju. pripucala . pljačkanjem banaka. mučenju. veličanstvenu fantaziju o svojoj prvoj godini aktivne službe u Svezemaljskoj Armiji. dok je u bioskopu svoje glave puštala dokumentarac. dizenterija i bacanje u plitke rovove svaki put kada bi iznad glave proleteo neki avion. ispaštanju i disciplini smislila je samo da bi zadirkivala Miglija. spektakl sa puškaranjem. svezaka i olovki. Dolina Vrele Vode. Meseci sedenja na jednom mestu. setila se kako joj je krv voñe grupe Heuha Lina curela kroz prste u blatnjavoj rupi na Planini Praznoverja. Migli?" "Da. juriša. a svoju prljavu priču o seksualnom poniženju. Ali kada je Migli otišao i kada je sela na krevet da pertlama pravi pletenice. ovaj. "Sutra u isto vreme. hladna zimska logorovanja u planinama Eklezijast. Ona je zaista srela Pašala O'Hera u Zaboravgradu i trampila sve tajne Doktora Alimantanda za mesto u jedinici aktivne službe. i. ali Migli to. "Vreme je isteklo. "I šta je onda bilo?" upita Migli. zlostavljanju.. i nije hteo da zna. a Miglijev mali temperamentan ispad toliko joj se dopao da je zatvorila oči i improvizovala podužu. otmicama. Opisala je tri meseca koje je provela u borbenoj obuci do najmanjih pojedinosti." "Da se ne penjem na krevet. širom razjapljenih usta." Migli baci pogled na svoj sat i pokupi gomilu magnetofona. ushićen smrću i slavom. Ravnica Naramanga i Hromvil. zavrištala. Setila se kako je. Setila se straha koji je zaudarao kao krv na njenim rukama i govna u njenim pantalonama. Pegavi perverznjak. straha koji ju je izludeo svojim zavijanjem toliko da je izvukla MRCV. zasedama. atentatima i raznovrsnim zverstvima u mestima sa milozvučnim imenima kao što je Greben Džatna. "Neka to ostane za sutra". dosada. bombaškim napadima.

na sistem navoñenja za sletanje u Kosmobadu.još nismo imali I." Napad je bio dobro isplaniran i besprekorno izveden. Sa Nebeskog Točka spuštaju se pomoću daljinskog navoñenja. kupljenim od Egzaltiranih Porodica." Odlučila je da danas priča samo istinu. naoružanje i ja sam bila zadužena za petu i šestu brigadu. Migli. zatvori oči i započe priču. Nije bilo nikakvog zadovoljstva u laganju kada je samo ona znala da laže. 65 radarskih signala uništeno je minama. nijedan šatl neće sleteti u Beladonu. nismo na krevetu?" Njegov pokušaj da bude sarkastičan bio je bedan. a unapreñenje je bilo njegov izraz zahvalnosti. Kapetan prve klase u Deuteronomijskoj diviziji. Napisali su: 'Hrabrost u bezizlaznoj situaciji'. . Tek je nekoliko meseci kasnije otkrila da je prvi pohod Pašala O'Hera sa novim naoružanjem koje je koristilo indukciju polja bio neverovatno uspešan. Posle bitke kod Smitove Šupe. ukoliko izbacimo iz stroja radare za navoñenje. Trećeg dana. nekoliko komandnih nivoa Deuteronomijske divizije izbačeno je iz stroja . "Još nisam videla ono što tražim. Imaš dovoljno trake? Dovoljno papira? Baterije su u redu? Ne bih želela da bilo šta od ovoga propustiš. konkretno. "Danas. da krenemo na manje važnu metu. ali ona je znala da je strah bio ono što ju je nagnalo da puca. Pošto nismo dobili novu opremu. Dok je pravila pletenice u svojoj ćeliji u Okružnom zatvoru Čepsenit.P. Migli je ponovo došao sa trakama i sveskama. Nije želela unapreñenje. ovaj. tako da. da ti pričam o napadu na sistem za navoñenje sletanja u Kosmobadu." Ona se nasloni na zid. nije mogla čak ni da se seti šta je uradila sa medaljom. ja sam pomislila. Arni Tenebre je sedela na krevetu.i nastavila da puca sve dok strah nije nestao i dok se sve nije umirilo. Sinhronizovali smo akciju sa ostalima u sektoru i zauzeli položaje kraj Kosmobada. pomislili smo. a kompjuter za navoñenje bio je skremblovan programom tipa lovac-ubica. U dvanaest i dvanaest. "Iz oblasne komande stiglo je nareñenje za veliku ofanzivu u vreme izbora za planetnu skupštinu. "Danas ću.

jer nije proverila ima li vojske u toj oblasti. U svakom slučaju. Arni Tenebre je naredila da se snage povuku i raziñu. "Teško. i govorim ti da je vreme za danas isteklo. Ili ona koristi strah. ovaj. ne kao što mogu da budu prelepe žute eksplozije i rušenje tornjeva. da čak nije ni podigla svoj MRCV. . da će biti sledećeg puta. Migli. Obavijala je pertlu oko prstiju. Grupa 27. Strah je bio poput dubljeg ili plićeg daha. Setila se da nije ispalila ni jedan jedini metak tokom kratke borbe. Mislila je zvezdama obasjane misli o strahu i gnušanju. pričam sa tobom. ili strah napetog pogleda uprtog u nebo radi prepoznavanja motora letelice. u krug i u krug i u krug. Te noći. i plašila se. sa Huehom Linom koji joj je krvario kroz prste. Od jutra kada je napustila Bespuće na zadnjem sedištu tricikla Inženjera Čandrasekara nije prošao dan da se nije probudila sa strahom i usnula u strahu. sa pertlom meñu prstima. Pucnjava je bila kratka i krvava. strah od koga je popuštala petlja u rupi. povukla se prema mestu po imenu Klarkgrad i naletela pravo na dobrovoljačke čete A i C iz Novog Merioneda. Strah. Vodnici su raportirali da su sve primarne mete uništene. Strah je bio vazduh koji je udisala.Svaka komunikacija izmeñu tla i orbite u Beladoninom sektoru sletanja bila je beznadešno zbrljana. O čemu bi želeo da pričamo sutra?" Migli slegnu ramenima. rekla je kapetan prve klase Tenebre. kapetan prve klase Tenebre ležala je pod prugom zvezdane svetlosti koja se probijala kroz rešetke. a sada stanujem u Okružnom zatvoru Čepsenit. Njena komandna grupa." "Kako god ti kažeš. "Sledeći put ću naterati svoje obaveštajce da bolje rade". koje su tamo bile na manevrima. Grupa 27 bila je zbrisana. Bila je toliko zapanjena sopstvenom glupošću. već je u pitanju bila intelektualna lepota svojstvena dobro obavljenom poslu. Bilo je to prelepo. Grupa 27 pretrpela je 82 posto gubitaka pre nego što se kapetan prve klase Tenebre predala. ili strah koristi nju.

42. svaki put kada bi munja bacila ogromne plave senke na zid. reče Arni Tenebre i raznese mu potiljak kratkim rafalom iz svog induktora polja. silnija. velike žute mašine. Koristiće ga iz straha da on ne koristi nju. kuće." "O. ovaj. ne budi tako blesav Migli". Ležala je te noći dugo budna i razmišljala pod kosom prugom zvezdane svetlosti. u jedanaest i dvanaest. likvidirala stražare. sve je iščilelo. koji očito nije umeo da upotrebi. Grupa 19 Deuteronomijske divizije Svezemaljske Armije napala je Okružni zatvor Čepsenit. pustila zatvorenike i izbavila kapetana prve klase Arni Tenebre. Sinu joj misao neodoljive dubine. Nisu mogli da se sete kada su zaspali. Migli. ovaj. uspešnija od bilo koga komandanta Svezemaljske Armije pre nje: samo njeno ime biće kletva straha i gnušanja. ne mrdajte. ili će strah koristiti nju. nalik na sovu sa prljavom maštom. iskočio je ispod dovratka mašući ogromnim reaktivnim 'presni' pištoljem dugačke cevi. jer ste. Grupa 19 spalila je Okružni zatvor Čepsenit i odvezla se po tamnomrkim Stamposima dok je iza nje ostao da visi tamnomrki dim. Od tog trenutka preplitanja pertli ona će koristiti strah. opakija. a mrtvi će umirati sa njenim imenom na usnama. jer ili će ona koristiti strah. neki mladić sa naočarima. a grom zatutnjao tako bučno i tako dugo da se činilo da je u sobi. Do tog trena. Četvrtog dana. Njenu besciljnost obasja sveta svetlost te misli. svi uhapšeni. Dok je prikopčavala komplet novog oružja sa indukcijom polja koje su joj doneli izbavitelji. u krevetu kraj njih. poput božanskog zakona. strah je koristio nju i prouzrokovao njenu nesposobnost. Biće strašnija. neuspeh. Kao da je sve nestalo u noći: ljudi. Još neroñena deca strepeće od nje. Te noći bila je najgora oluja koje je iko mogao da se seti i braća su ležala u svojim krevetima u uzbudljivoj jezi. ali mora da je . "Ostanite. gde ste.Prsti joj se ukočiše u plesu. gnušanje i smrt. preplašeni.

da se nikada ne vrate. Oprezno su gazili zasenčenim ulicama izmeñu ogromnih nosača čeličnih transformatora. Stajali su kraj žice zagledani ni u šta. Iskobeljali su se iz kreveta. nadzornika gradilišta. na gradilištu. navukli odeću. U privremeno formiranom logoru. Spretni kao majmuni. "Gledaj ono!" viknu Rael Mlañi. i svaki sopstveni izobličeni odraz u džungli metalnih cevi. Kao da ih je oluja sve usisala u nebo. prazan svet. "Nema ih!" uzviknu Kaan. dečaci su se osmelili. spavaonice. godinama bile naviknute na buku i danonoćne radove. reče Kaan. pa čak ni predradnika. "Jahiii!" viknu Kaan Mandela obavivši usta šakama. dečaci se popeše i zapuzaše po jarkožutim kamionima. Rael Mlañi i njegov mladi brat skotrljaše se ispod žice da istraže nov. Energija ih je odvela sa velikih kamiona na skele i gazišta gde su . "Kako je tiho". tišina je bila zastrašujuća. klizeći niz kose zadnje strane u spremišta dovoljno velika da se u njih smesti čitava hacijenda Mandelinih. "Zašto ne rade?" Braća požuriše do prolaza koji su iskopali ispod žice kako bi mogli da se igraju na najuzbudljivijem mogućem igralištu za dečake. nijedne barake. tako čista. zidara. kantine ili radničkog kluba. Trgla ih je svaka pustinjska ptica koja je zakreštala. mešalice ili dizalice. jer sledećeg trenutka. Za uši koje su mesecima. doručkovali i izišli u oprano jutro.. njihova majka je povlačila zavese da bi unutra pustila neobičnu sunčevu svetlost kakva se može videti samo posle oluja. reče Rael Mlañi.tako bilo. uredno je bilo parkirano dve stotine kipera.. "Jahii jahii jahii jahii. vozača krana niti utovarivača kamiona. "Ne čujem ih da rade". ispod nadvijenog kompleksa cevi i dimnjaka. laka i jasna da izgleda oprano. nijednog zavarivača." odazvaše se odjeci u nepomičnim rezervoarima i trakama za prenos rude. vešajući se o ručice na vratima i pragove kabina. Kada je postalo očigledno da je fabrika potpuno pusta. Nije bilo nijednog valjka.

" Deda mu je poklonio knjigu o vozovima za sedmi roñendan. Bio je to dobro sreñen grad sa urednim terasama na kućama od belog ćerpiča sa crvenim krovovima (jer neke stvari su isuviše svete da bi ih menjala čak i korporacija Vitlejem Ares) duž prostranih ulica koje su se širile kao paoci točka iz središnjeg okruglog parka. "'Edmund G'. reče on. grada u koji bi moglo da se smesti šest hiljada stanovnika. reče Kaan. i poveo ga u sasvim drugi deo kompleksa. Rael Mlañi dodirnu bridom šake jednog titana. Na kraju svake ulice. ali potpunog grada za oko šest hiljada stanovnika ili. 'Spidvel'. "Bespuće kakvo bi trebalo da bude". 'Neukrotivi'". Našli su se na rubu malog. tamo gde se ona spajala sa kružnim servisnim drumom. "Isključeno. "Ovo je kao još jedno Bespuće". "Šta ako bi neki najednom proradio?" Rael Mlañi je zamislio da fuzioni motori oživljavaju u eksploziji i ta ga je zamisao toliko prestravila da je naterao Kaana da ostave usnule džinove na miru. Istraživači nikada ranije nisu videli takve vozove. dom kulture Kompanije i depo Kompanije za male priručne električne tricikle. onaj koji nikada ranije nisu videli prilikom svojih tajnih poseta igralištu. čitajući imena crnozlatnih grdosija. nalazila se prodavnica Kompanije sa mešovitom robom. reče Kaan Mandela. u tandemu.igrali opasnu igru trodimenzione šuge meñu cevima i kanalima sistema za filtriranje rude. svaki je bio duži od kilometra i svaki su vukle po dve lokomotive Železnice Vitlejem Ares Klasa 88. tačnije. "Rael! Au! Gledaj! Vozovi!" Smesta su ostavili penjalice industrijske hemije zbog dvanaest nepomičnih vozova. . "Hladno". Osećaj uspavane snage uzapćene unutar isključenih tokamaka naterao je dečake na ćutanje ispunjeno strahopoštovanjem. jer on je bio prazan kao groblje. škola Kompanije. reče Rael Mlañi. Kaan Mandela se oglasi oduševljenim pokličem. Okačen o jednu ruku iznad zastrašujuće dubokog spremišta kipera.

uz podvriskivanje i klicanje dok su njihovi točkovi dizali oblake crvene prašine koja je našla sebi put čak i do tog svetog mesta. ovo je sjajno!" reče Rael Mlañi. Mogao bih ovde da ostanem zauvek. zbacili su sa sebe prašnjavu i znojavu odeću i zapljuskali po ukrasnom jezeru. pa ću biti bogat i slavan." "Hah! Tek mu je sedma godina. ."Hej! Sjajni su!" viknu Kaan dok je pravio tesne krugove unutar krugova na svom bagiju sa tri točka. čajdžinica. "Šta misliš. u odgovoru na izazov. Kada su se dečaci umorili od trkanja." "Otvorićemo kiosk sa vrućom hranom i kada tu zgrnemo pare. klubova. praznih prodavnica. dok on želi samo da bude nošen mističnim pustinjskim vetrom kao leptir. i još jedan. "Da se trkamo!" Rael Mlañi. praznih praznih praznih poput očiju lobanje. čekaj samo!" Rael Mlañi je ležao na uredno podšišanoj travi i pitao se kako to njegov mlañi brat ima pred sobom uredno ocrtane dane. pa još jedan. otvorićemo još jedan. upali tricikl nogom i dva dečaka počeše da se trkaju praznim ulicama Čelikgrada kraj praznih kuća. a već tačno zna šta hoće. pod uslovom da to nije danas. i da me svi znaju. A možda i neću. praznih škola. Nisam mnogo razmišljao o tome šta bih želeo da radim. bazen i dirižabl. "Hej." Rael Mlañi se protegnu kao mačak. kao što su znali tatu. lekarskih ordinacija i kapela." "Sa tom skitnicom! Taj ne ume ništa da radi. A ti?" "Ja želim da budem bogat i slavan i da imam ogromnu kuću kakvu smo imali u Beladoni. da bi se potom sunčali na uredno podšišanim travnjacima. kada će svi ti ljudi doći?" upita Kaan. Kako ćeš onda da doñeš do svega toga?" "Ući ću u posao sa Radžandrom Dasom. hoćeš li ovde da radiš kada porasteš?" "Možda. izlažući sebe nedužnom suncu. "Baš me briga. "Šta misliš. U središtu točka ulica nalazio se kružni park sa imenom 'Vrtovi industrijskog feudalizma' iznad kapije od kovanog gvožña.

hoću da vidim šta se dešava. Narandžasti dim je visio nekoliko sekundi. Koliko su oštre pustinjske oči dečaka mogle da vide. ali narandžasti dim nije lebdeo kao gas."Slušaj"." U glasu mu se čulo čuñenje i strahopoštovanje. ne. to crnilo bilo je prožeto zlatnim munjama. On je zaista bio pragmatičan. Onda. "Ne. reče Kaan dok je navlačio na sebe lepljivu odeću. "Gas!" kriknuše braća pomislivši na opasnost. tovarni otvori na dirižablima pootvaraše se i napolje pokuljaše oblaci narandžastog dima. već je visio u namreškanim zavesama oko Bespuća." "O. i oluja industrije spremala se da se stušti na Bespuće. Odjednom. a onda se neobično brzo spustio do tla. "Pametno". "Ima ih sigurno na stotine. ima ih sigurno na hiljade". Znali su da je korporacija Vitlejem Ares moćna. pozoran. Letači su formirali ogroman disk u čijem je središtu bilo Bespuće. nema tu možda". Sa gazišta oko vrha stuba. letelice su čekale. plan operacije postao je očigledan. uspravivši se." . Nebo se zacrnelo od njih. uklet pragmatizmom. Letelice su i dalje prolazile iznad njihovih glava. "Hajdemo. reče Kaan. ali i ljubopitljiv. "Hajde". "Koriste elise da bi spustili dim. Tamno prisustvo zadušnih laña plašilo ih je. ali da bude toliko moćna da oboji nebo u crno. Posle oklevanja koje je trajalo samo jedan tren. dok je nad njihovim glavama proletala letelica za letelicom. Dirižabli su nadletali Bespuće još pola sata. kao da je neko izgovorio čarobnu reč. to je stvarno delovalo zastrašujuće. Možda su to ljudi." Rael Mlañi se pope uz nekoliko strmih stepeništa koja su vodila do vrha stuba katalitičkog transformatora. posvuda. reče brat Kaan." Dečaci potrčaše pustim ulicama ispunjenim bubnjanjem avionskih motora. "Dolaze ovamo. "Au." Rael Mlañi oslušnu i uhvati tutnjavu motora vazdušnih laña na rubu vetra. "Kao da lete dirižabli. pre nego što su dovršili formaciju. reče Rael Mlañi. ispravivši raniju bratovljevu procenu. Prvi dirižabl dolete iznad čeličnih visova grada. Kaan krenu za njim. Rael Mlañi je u trku jednim okom osmatrao nebo. reče brat Kaan.

"Hoću kući", reče dečak čija je budućnost bila isplanirana. "Ššš. Ovo je zanimljivo." Samo minut posle otvaranja vrata spremišta za teret, oblak se nataložio kao gusti narandžasti sloj preko crvene Velike Pustinje. "Hoću kući, bojim se", ponovi dečak koji je želeo da bude bogat i slavan. Rael Mlañi se zagleda u dine i suvu visoravan, ali jedino što je mogao da vidi bili su letači koji su jedan po jedan napuštali formaciju. "Video sam dovoljno. Sada možemo kući." Kod kuće, tata je bio razdragan. "Doñite da vidite ovo", reče i povede sinove u kukuruzište. "Šta kažete na to?" Raela Mlañeg je to podsećalo najviše na kristale sulfata bakra koje je pravio u školi, ali bilo je mat-crno, zarñalo i dugačko oko pola metra. Raslo je usred kukuruzišta, što nikakav kristal sulfata bakra nije mogao da izvede. Limal Mandela reče sa prizvukom ponosa u glasu: "Mogao bih da ga iskopam za uspomenu." "Šta je to?" "Zar niste slušali radio? To je kristal gvozdenog ferotropa! Živimo tačno u središtu najveće svetske bakteriološki aktivne zone!" Nisu mogli da shvate zbog čega njihov otac zvuči toliko zadovoljno. "Ako uzmete dvogled i odete do ruba brežuljaka, videćete da ove stvari rastu iz peska dokle god vam pogled doseže! Kristalni ferotropi! Na taj način korporacija Vitlejem Ares dobija sve to gvožñe iz peska, pomoću bakterija, majušnih živih organizama koje jedu beskorisnu rñu i seru te stvari koje tu vidite. Pametno? Briljantno! Prvi pravi uspeh za Bespuće. Nigde se to nije dogodilo. Mi smo prvi!" "Je li to izbačeno iz vazdušnih laña?" upita Kaan. Rael Mlañi ga ritnu da zaveže pre nego što izusti bilo šta o provlačenju ispod zabranjene žice Čelikgrada, ali oči njegovog tate bile su isuviše ispunjene svetlom tehnologije da vide išta manje važno. "Spore mikroba. To su bile spore mikroba. Ali znate šta je najbolje od svega? Ta... bolest, pretpostavljam da biste mogli tako da je zovete, deluje samo na rñu,

jedan krajnje osoben oksid gvožña. Ne dira ništa drugo; možete da hodate kilometrima i kilometrima i kilometrima kroz pustinju, a da vam to nikako ne naudi. Vitlejem Ares je rasuo tu materiju na sve strane, u prečniku od dvadeset kilometara. Najbogatije rudno nalazište na čitavoj planeti, čuo sam da je tako rekao jedan grañevinac pre nego što je otišao." "Zašto se ovaj nalazi ovde?" Rael Mlañi se sagnu da pogleda tuñinsku stvar u kukuruzištu. "Mora da duboko ispod tla ima gvožña. Vetar je naneo nešto spora ovamo i one su došle do rñe. Da vam kažem, dečaci, Edu Galačeliju rastu sa krova šupe!" "Au! Smem da odem da pogledam?" upita Kaan. "Naravno", reče tata. "Poći ću i ja, uzećemo dvoglede i otići do brežuljaka. Svi su tamo i posmatraju predstavu. Ideš, Raele Mlañi?" Rael Mlañi nije otišao. Ušao je unutra i čitao svoju knjigu o vozovima, a kada su njegov otac brat majka baba i deda došli kući puni opisa kristalnih tornjeva koji izbijaju iz peska i rastu u visinu od deset, dvadeset, pedeset metara pre nego što ih sopstvena težina ne skrši, pravio se da se igra s mačkom, ali, zapravo, ih je mrzeo, oca brata majku babu dedu jer nije znao kako da mrzi te pilote i planere koji su svojevoljno izazvali toliki potres u njegovoj Vaseljeni. Nije shvatao zbog čega oseća tu mržnju, zbog čega se oseća oskrnavljeno, ispražnjeno, bolesno u duši. Pokušao je to da kaže bratu, majci, pa čak i ocu sa kojim nije bio blizak, ali oni nisu shvatali ono što je pokušavao da im kaže, niko od njih, čak ni mudra Eva Mandela koja je plela svojim starim, mudrim rukama. Jedina koja bi u čitavom Bespuću shvatila duboku bolest u duši Raela Mlañeg bila je njegova tetka Tasmin, jer samo je ona znala kako izgleda biti uklet neodgonetljivom mističnom sudbinom.

43. U šest i šest minuta, oglasiše se sirene.

Oglasiše se kao anñeoske trube. Oglasiše se kao letnje oluje kroz skele pumpi i iznad crvenih crepova. Oglasiše se kao Truba Sudnjeg dana, pucanje neba, dah Panarha koji udiše život u beživotno. U šest i šest minuta, jeka sirena prolomi pustinjski vazduh i u svakoj ulici sva se vrata otvoriše istovremeno, a napolje pokuljaše ljudi, ljudi sa svih kontinenata sveta i šire, iz Metropolisa, uvek u trku unazad i u poteri za samim sobom, sa samog osiromašenog Matičnog Sveta umornog od ljudi, svi tu kako bi pravili čelik u moćnoj čeličani Vitlejem Ares: radnici pohitaše u fabrike, pritoka se spoji sa pritokom u reku glava, šaka i srca, u naviranju zasenčenim ulicama Čelikgrada. Niži funkcioneri, u elegantnim papirnim odelima koja su istog jutra ispala sveža iz mašine na kovani novac, prohujaše kraj njih na električnim triciklima, deca zabazaše u škole i zabavišta Kompanije, vlasnici radnji i trgovci iz prodavnica mešovite robe podigoše kapke sa vrata i iznesoše stolice na verande kako bi pokazali da su im prodavnice otvorene. Na jeku sirena, dve stotine žutih kamiona ožive i strese se poput umornih pasa, a onda zatutnja iz garaža. Na kristalnim poljima dina, prenosnici i bageri probudiše se iz molitvenog počinka da bi se nahranili. Sa rikom i grmljavinom, dvadeset četiri crnocrne lokomotive Klase 88 upališe fuzione tokamake i klopklop-zakloparaše po skretnicama prema glavnoj pruzi. Na jeku sirena, dim izbi iz stotinu dimnjaka: izbi, izbaci prstenove, a onda pokulja u nebo miholjskog leta, crn, beo, narandžast, mrk. Transportne trake pokrenuše se sa zveketom, peći potpališe, usijane ugljenične elektrode spustiše se u uskomešane rezervoare istopljene vreline, valjaonice počeše da ubrzavaju, a u samom srcu kompleksa, iza zidova betona, zvuka, čelika, olova i magnetizma, plazmični duh začegrta u svojoj boci, ulivši čarobnu moć u grad. Na jeku sirena, stražari u crnozlatnim uniformama sa crnim i zlatnim amblemima na ramenima otvoriše širom žičane kapije i dve stotine kamiona pohrli kroz njih da poskakuje kroz Bespuće po crvenom zemljanom drumu, prema poljima rude.

Na jeku sirena, Sirota Deca Bezgrešne Ugradnje jurnuše iz svojih kartonskih i plastičnih straćara oko Bazilike i navreše kroz sokake starog Bespuća u talasima psalama i mantri da bi okružila čelikgradske kapije i pobacala papirne konfete pod kamionske točkove velike kao kuća. Stražari se osmehnuše i mahnuše, vozači u kariranim košuljama stadoše da im ablenduju i trube. Dronjava Sirota Deca zaigraše i zapevaše za njih. Molitveni zmajevi improvizovani od plastičnih kesa za otpatke digoše se na vetru osvita vezani za žičanu ogradu: veliko je bilo slavlje tog prvog dana Prispeća Čeličnog Mesije! Kamioni protutnjaše kraj njih, pedeset, stotinu, dve stotine. Buka njihovih motora zagluši himne vernika, teški točkovi zasuše ih crvenom prašinom. Svetlost osvita se pojača i pokulja kroz fabričke geometrije, zapljusnuvši kroz žicu ples Sirote Dece divnim industrijskim senkama. Reflektori se pogasiše kada je dnevna svetlost ojačala. Na jeku sirena, Sevrijano i Batisto Galačeli probudiše se i shvatiše da je svanuo njihov deseti roñendan. Danas punimo deset. Ura ura. Dan zrelosti, dan odrastanja, dan zaborava na detinjstvo: na dane tobože grubih gotovodevetogodinjaka koji su se koškali po uličnim uglovima, na dane kukuruznog piva i sunca, muzike sa radija Hotel/B.A.R-a, očijukanja sa devojkama, džeparenja, kartanja, pričanja viceva, zavitlavanja policajaca, povremenog, krivicom ispunjenog njuškanja zapaljene konoplje iz vrta gospodina Jerihona i igranki subotom uveče u klubu grañevinskih radnika, gde su ponekad dovodili Velike Orkestre iz Velikih Gradova, kao što su Badi Merks, Hamilton Bohanon i nekada legendarni Kralj Svinga lično, Glen Miler i Njegov Orkestar, a ponekad su tu bile i one nove stvari koje su puštali na Sving radiju, samba, salsa, kako god ih zvali. Ah, te igranke subotom uveče! Od trenutka kada bi se vrata zatvorila u nedelju ujutro, počelo bi odbrojavanje do trenutka kada će se otvoriti u dvadeset i dvadeset sledeće subote. Oblačenje i doterivanje, pirlitanje i razmetanje, pijančevanje i povraćanje, poziranje i foliranje, a ponekad, krajem zaista dobre noći, tuče i obračuni na parkingu za rikše iza plesne dvorane. Sve je to sada prošlo. Sve je nestalo, odbačeno, jer danas su se oglasile sirene, a braća

Galačeli (meñusobno nerazaznatljiva kao dva zrna graška u mahuni ili dani u zatvoru...) napunila su deset godina. I tako, kada se Čelikgrad probudio u svoje prvo jutro, Sevrijanova i Batistova majka pozvala je sinove k sebi. "Danas ste napunili deset godina", rekla im je. "Sada ste muškarci i morate primiti na sebe odgovornosti odraslih. Na primer, da li ste razmišljali o tome šta da učinite sa svojim životom?" Nisu. Prilično im se dopadalo ono što su do tada radili sa svojim životom. Ali, obećali su majci i očevima da će za pet dana znati šta žele da učine sa svojim životom. I tako su pitali svog školskog savetnika za profesionalnu orijentaciju, pitali su prijatelje, pitali su devojke sa kojima su se viñali na igrankama subotom uveče, pitali su susede, pitali su sveštenike, političare, policajce i prostitutke, i na isteku petog dana znali su šta žele da urade sa svojim životom. "Želimo da budemo piloti kao ti, mama", rekli su. "Šta?" upita Umberto, koji je želeo da sa njim uñu u trgovinu nekreninama. "Šta?" upita Lui, koji je želeo da se sa njim bave pravom. "Želimo da letimo", rekoše Sevrijano i Batisto, pomislivši na vetar, žice, sunce na krilima i senzualnu riku aero-motora Jamaguči i Džons u dvosmernoj konfiguraciji, setivši se kako je njihova roñena majka bila blažena i blistava posle dugih popodneva provedenih u tutnjavi duž pustinjskih kanjona i iznad stenovitih ivica avetnih visoravni. Za njih zemlja nije bila nimalo lepša od neba. "Ako želite da letite, letećete", reče Ed koji je jedini shvatao kako vetar može da duva kroz krv. "Da li ste razmislili kako to da postignete?" "Razgovarali smo sa gospodinom Vongom, savetnikom za profesionalnu orijentaciju u školi", reče Sevrijano. "Rekao je da se zaposlimo u Kompaniji kao komercijalni piloti vazdušnih laña", reče Batisto. "I sigurni ste da je baš to ono što želite?" upita Persis Taterdemalion, potajno oduševljena što će bar njeni sinovi da ispune njene snove.

"Jesmo." Blizanci izvadiše formulare. "Onda morate poslušati želju srca", reče ona, potpisavši u dnu da je saglasna. Iz nekog razloga, videla je lice Limala Mandele na papiru, kao neki drevni vodeni žig. I konačno, na kraju tog dana početaka, jeka sirena pozva jednog čoveka na visoki balkon obložen crnozlatnim barjakom Kompanije. Čovek je posmatrao bujice radnika, košnicu menadžera, mašine procvetale u život i pokret. Posmatrao je kako se iskra oživljavanja širi Čelikgradom, paleći posvuda plamenove carstva i industrije. Menadžer/Direktor za projekte i razvoj Severozapadne Četvrtsfere posmatrao je osvit prvog dana nad Čelikgradom i bio je veoma zadovoljan. Zaista, veoma, veoma zadovoljan.

44. Dvadeset sedmog maja, u 06:13, sedam nuklearnih bombi snage od po deset kilotona istovremeno je detonirano na jedrenjaku Prezidijuma Džonatan Berd koji se pripremao da iskrca putnike, posadu i teret u ROTEH-ovoj orbitalnoj pristanišnoj stanici za prevoz do svemirskog lifta Nebeskog točka. Tri stotine pedeset pet hiljada ljudi trenutno je isparilo u eksploziji. Još sto pedeset hiljada eksplodiranih tela pokupile su ROTEH-ove sonde i kapsule iz samotnih pogrebnih orbita. Pedeset osam hiljada je preživelo eksploziju u zabačenim delovima letelice ili u teretnim mahunama oduvanim sa osnovnog korpusa broda. Od njih, dvanaest hiljada je umrlo zbog izloženosti jakom zračenju. Daljih sedamnaest hiljada skončalo je kada se njihov zatumbani deo broda istopio u šljaku u atmosferi, pre nego što su svi mogli da budu prebačeni na sigurno. Izginulo je hiljadu šest stotina službenika ROTEH-a, uključujući i servisnu posadu Džonatana Berda - njih dvadeset osmoro - i devetnaest pilota šatlova Nebeskog točka na prekinutom kraju kabla. Devedeset sedam hiljada doseljenika već je bilo prebačeno na površinu kada je Džonatan Berd uništen. Jedan šatl sa hiljadu pet stotina putnika izbačen je sa orbite pred zavitlani kabl

koji ga je prepolovio. Još dvesta trideset osam žrtava palo je kada je tuča otpadaka iz orbite zasula grad Dolencijas Kui. Deo osnovnog trupa broda od pet stotina tona koji je padao brzinom od osam kilometara u sekundi udario je u školu Dolencijas Kuija i u jednoj nanosekundi ostavio grad bez dece. Za sudbinu sedamdeset dve hiljade ljudi nikada se nije saznalo, a meñu njima mora da je bilo i sedmoro fanatika koji su bojeve glave prokrijumčarili na jedrenjak. Broj žrtava sa Džonatana Berda iznosio je 589.545. Grupa koja je sebe nazivala Taktička grupa Svezemaljske Armije prihvatila je odgovornost za bombaški napad. U šatoru ispod hrastovog drveta na najsevernijem rubu svete Šume Hriz, gde se tle uzdiže i cepa kao presavijeni čapati-hleb u Palisade Holzbek, Arni Tenebre je sedela kraj radija i slušala posebni bilten sa vestima. Klimnula je glavom, osmehnula se, poigrala se stanicama kako bi to čula iznova, izgovoreno drugim glasom. Njeno ime sada će živeti večno.

Marja Kvinsana prekinu govor da bi srknula malo vode i procenila situaciju. Bila je to dobra masa: direktan, jednostavan govor. Mahni zastavom, zalupaj u doboš, pusti ih da pomisle da su te pridobili za svoju stvar dok ti njih pridobijaš za svoju; ponizi nedostojnog protivnika, zakucaj mu ekser meñu oči i nastavi da zakucavaš, tras tras tras. Lokalni izbori bili su vrlo zabavni. Osmehnula se lokalnom kandidatu, tom bledunjavom i žućkastom, pametnom mladiću, i uzela čekić u ruku. "Grañani Džabalpura! Zar zaista moram da vam pričam ove stvari? Zar zaista moram da vam pričam da ubice i probisveti tumaraju vašom zemljom, spaljuju fabrike i firme, pale prinose, teraju doseljenike sa njihovih imanja; zar moram da vam pričam, dobri grañani, o nedužnim ljudima poklanim poput životinja u bombaškim napadima, na sopstvenom kućnom pragu? Ne!" Publika je zanjakala u znak odobravanja. "Ne! Ne moram da vam sve to pričam, dobri grañani! Vi to sasvim dobro znate! I možete se zapitati gde su naoružani policajci da patroliraju vašim ulicama?

gos'n Mukadži? A šta je sa pravima Konstantina Garbosačija.. "Ali najbolje od svega. Ambanijima. ali Marja Kvinsana je njima upravljala kao lutkama na koncu. Abrama Ambanija. koji otvoreno opravdavaju ubistva i nasilje. a oni će reći njemu zahteva li situacija takvu vrstu intervencije.Gde su lokalne jedinice odbrane. a gospodin Kembel Mukadži nijednom nije zahtevao da budu odstranjeni! On otvoreno sarañuje sa ubicama i teroristima. "Sede besposleni u kasarnama. a sve su ih protekle nedelje poklali odredi ubica Svezemaljske Armije?" Publika je uzela dah da grmne u osudi. Katje Banerdži. policajci. Anunsijata i Dominika Kueste. rutinski sprovode demonstrante Svezemaljske Armije kroz ulice ovog grada! 'Očuvanje prava političkog izražavanja'. da se tiho krčkaju. a lokalne odbrambene snage nemaju ni naoružanje ni uniforme za vežbu zato što Kembel Mukadži ne smatra da situacija zahteva takvu vrstu intervencije! Neka to kaže porodici Garbosači! Neka to kaže Banerdžijevima. a onda ih dlanovima okrenutim nadole primirila. Roja Makalpina. najbolje od svega. prijatelji. Prva Oksijanska Divizija. Stvarno. Mavde. gde su redovne trupe? Da. on odbija da mobiliše snage bezbednosti zato što ne smatra da situacija zahteva takvu vrstu .. gde su Dobrovoljci Džabalpura. on i njegova partija: zbog njegovog popustljivog liberalizma stotine vaših zemljaka iskasapljene su. Ignjacija. "U svakom od tri doma ove oblasne skupštine sede predstavnici Svezemaljske Armije. Dvadeset druga motorizovana vazdušna? Reći ću vam gde su!" Podarila im je nekoliko sekundi sračunate pauze. kaže Kembel Mukadži. Čungovima. Kuestama. vaši čuvari zakona i reda. "Sprovode ih? Trebalo bi da ih hapse!" Osećala je zadah frenetičnog znoja i histerije u dvorani. Makalpinovima. eto gde su! A zašto? Zašto? Zato što vaša lokalna skupština u kojoj preovlañuje opozicija ne smatra da situacija zahteva takvu vrstu intervencije! Dakle: najbolja moguća vojna tehnologija vredna tri miliona dolara sakuplja prašinu. vaši policajci. ili ne!" Pustila ih je da urlaju dok je klimala glavom kandidatu. ali još ih nije puštala.

znam u dubini srca. za nove tri godine pogrešne vladavine liberala. da će narod okruga Džabalpur reći ne. da milion puta da za Novu Partiju. neki kurir se pope na platformu i dade joj parče papira: telegram. a Marja Kvinsana se nadala da će on umreti u krevetu pre nego što bude primorana da ga se otarasi. da Pranu Kajkoribecengu. grañani. milion puta ne u četvrtak. i da će reći da. da počisti Svezemaljsku Armiju sa zemnog šara. stotinu. publika. Bio je to fini stari džentlmen. a ogromni naslovi preklapali su se u pokušajima da što bolje istraže dubine sinonima za nevericu i užas. partiju sa snagom i vašim mandatom. i mudar.. publika ustade.intervencije: to su njegove reči. Sastala se sa premijerom. vašem lokalnom kandidatu. oluja šaka u pljesku. deset hiljada. Sluga ih je poslužio čajem od nane. Lahor je nosio miris jasmina i vistarije iz vrtova koji su dosezali sve do mora. partiju sa voljom. Marja Kvinsana se osmehnu. hiljadu. Džonatan Berd? Džonatan Berd? Saznala je da Džonatan Berd nije neki ubijeni velikodostojnik kada joj je stjuard noćnog poštanskog voza na liniji Džabalpur-Sirtija doneo novine sa doručkom. Neprimećen. bez suptilnosti. pokloni. Nezgrapno. da Novoj Partiji. dame i gospodo! A sada.. traži od vas da ponovo izaberete njega i njegovu partiju na nove tri godine! A ja znam. Više je volela suptilnost od ovog agitovanja i halabuke. Ali nije bila zadovoljna svojim nastupom. da: za pobedu i snagu!" I tada ih pusti. aktivisti partije. Kao jedan.. VRATI SE SMESTA U MUDROST ZAREZ HITAN SASTANAK U VEZI SA SKANDALOM DŽONATAN BERD CRTICA KAROLAITIS STOP. nesofisticirano. partiju odlučnu. ne. Časnim Vangelisom Karolaitisom na verandi njegove gradske kuće koja je gledala na Sirtijsko more. u četvrtak ćete reći da. . članovi partije.. partijski kandidati. Prljav noćni posao. da. sada. častan baš kao i njegova titula.

raka terorizma.. zabavljače. "Stari moj vozu. vračeve i karnevalske atrakcije osudio je na zarñale sporedne koloseke zaboravljenih stanica. mañioničare. ali ako to zanemarimo. pripovedače. Svet je izgubio smisao za čudesno. kod njegovog usvajanja ne bi trebalo da bude nikakvih problema." "Jedno pitanje: ko je uništio Džonatana Berda? Prvo njega hoću. pa probaj da ih vratiš natrag u jednom komadu. Voña se zove.. liberali od jutros ne zvuče baš tako liberalno." "Danas popodne ću objaviti rekonstrukciju vlade. šest.."Dakle"." "Neka frakcija koja sebe naziva Taktička grupa Svezemaljske Armije. i baciću Svezemaljsku Armiju na kolena za šest meseci. uradi šta god zatreba da se ove zemlje otarase tog. Star samo sto pedeset godina. Čudesa koja su pre sedam. Šta sada da radi Adam Blek?" "Smem li da predložim da se uortačimo sa Imamom-Begom i njegovim Staklenim Cirkusom?" Adam Blek zavitla čašu sa rakijom u zid. svet je već bio sredovečan i ciničan. da. oni nikada nisu vodili pravi rat. "Već sam rekla. Arni Nikolodea Tenebre. reče premijer. prijatelju moj. pa diže čašu u ironičnoj zdravici. Premestite me iz nauke i obrazovanja u bezbednost.. Takoñe ću predložiti vanredni akt kojim se Svezemaljska Armija kao takva stavlja van zakona. danas su izazivala prezirno zevanje i dosadu. pet godina nagonila na uzdahe uzbuñenja i zapanjenosti. "Svet je umoran od Vrela znanja i obrazovnih atrakcija. On sebi velikodušno nasu još jednu čašu rakije i stade u središte svog nekada raskošnog." 45. . Upamti. sada otrcanog vagona karnevalskog gazde. lično im ne verujem. a svoje čudotvorce. Dakle: vojska je tvoja. Njihov poslanički klub je u potpunosti demantovao ikakvu vezu sa tom grupom. svet je izgubio smisao za čudesno!" uzviknu Adam Blek.

Znaš ti na šta mislim. toliko da je to bilo gotovo neizdrživo. Velikom Južnom Prugom tog dana su hujali vozovi i kompozicije velikih svetskih železnica: Vitlejem Aresa. a meñu njihovim jarkim i blistavim bojama bila je i oguljena i klobučasta boja Putujućeg vrela znanja i obrazovne atrakcije Adama Bleka. Velike Istočne. kompjuterizovani. "Smem li da razjasnim jednu sitnicu?" upita voz. Vagon se ljuljao i poskakivao. Velike Južne." "Dobro znaš baš kao i ja da to fizički nije moguće. Adam Blek je besneo i bacao stvari. Adam Blek je strepeo zbog tokamaka." Glas voza bio je krajnje ravnodušan." Dva dana kasnije. Ja ne vozim tebe u Begoviju. Zabranjujem ti da me voziš u Begoviju."Sa tim šarlatanom! Sa tim pajacem! Sa tim srebroljupcem koji igra na interesovanje publike! Adam Blek je čovek obrazovanja i nauke. U svom glavnom vagonu. Bum tras. Adam Blek se neće pojaviti u istoj predstavi sa ImamBegom. "Ti si putnik." Glas voza bio je smiren i strpljiv. Velike Dolinske. Vozim sebe. zabranjujem ti da me voziš Imam-Begu. lokomotiva i tri vagona pošli su sa sporednog koloseka stanice Ahualipa prema glavnoj južnoj liniji. Ljagonedske i Severoistočne." Adam Blek je udarao po zaključanim vratima. širine osam koloseka. "Ne pravi se pametan. i ima misiju učitelja i propovednika. a voz je još ubrzavao. Tras. svesni voz!" . Transpolarne Vuče. "Smesta okreni ovaj voz. "Smatraj šta god hoćeš. a ne muvare i kurve!" "Ipak. Argira Ekspresa. smatram da je njegov karneval sada jedini karneval čuda na ovoj polulopti. Siguran sam da će Imam-Beg imati istaknuto i počasno mesto u svom Staklenom Cirkusu za jedinstveni. Transborealijske. dok je ubrzavao na dve stotine na sat. Odavno nije bio u stanju da plati za njihovo servisiranje.

Osećao je da mu se telo menja. širi se. Izvadi kacigu načičkanu antenama. reči su kružile oko njega kao lešinari. neumorne ruke. Ne ne ne ne ne ne ne nenene neeeeee. obrnuo sam polaritet tako da ne možeš. uljem i parom voza. a i jeste.. voz mi se opire. . Bum tras bum. zvižduk pare koji se razlamao nad pirinčanim poljima Velikog Oksusa. čula jedan dva tri četiri pet i šest se isključiše. Sada je pakost bila očigledna. U glavnom vagonu. on nabi kacigu na glavu. poprima nove teksture i površine. "Hoću. Halucinacije nabubreše u njegovoj mašti: probijanje kroz svetlucavi vetar. nimalo čvršće od papira. raste. "Obrnuti polaritet.Dakle." Adam Blek stisnu slepoočnice prstima.Ne! zaurla Adam Blek dok se njegova svest stapala sa metalom. reče voz. njegovo poricanje izgubilo je reči i preraslo u zvižduk. nove tvrde ravni. On se zatetura kroz zaljuljani vagon i otključa robusni metalni ormanić. . ma nemoj?" upita Adam Blek. a Adam Blek poče da pada pada u ponor pred-svesti." Dok je padao. reče voz. obrnuti polaritet. "Da izdaš onoga koji te je stvorio. neumorne noge. On prikupi mentalnu snagu i hitnu svoju maštu na cigle. vatre vrele kao zvezde koje mu gore u trbuhu. poput voza koji dodaje paru. "Ne bih savetovao upotrebu kiberkape". nove linije sile." "Ne pravi melodramu od ovoga". reče voz i Adam Blek pomisli da je čuo čudan prizvuk pakosti u savršenoj dikciji. obrnuti polaritet. "Ionako nisam tvoj sin.. podario ti život i svest. jer kompjuterska ličnost voza bila je . "Da si se smesta okrenuo." "Videćemo!" viknu Adam Blek. Boreći se da zadrži ravnotežu.. "O."Nezahvalniče!" riknu Adam Blek. One se razleteše. telo Adama Bleka prože samrtnički grč kao da je njime prošla struja od milion volti. zid od čvrstih opeka. Najednom.." "Nemoj". razbijale su se njegove boce sa rakijom iz Beladone o sočivo kamere." "Nemoj.

U blesku. Istopljeni mozak iscureo mu je kroz prazne oči u krilo kao zgrušana čorba i sa očajničkim krikom voz shvati da je on mrtav mrtav mrtav. jer su mrkožuta vrata postala simbol svega sumornog. ljudi su se okupili da posmatraju. gde je vozio kran za nalivanje čelika sve do večernjeg zvižduka. otišao je u prodavnicu Kompanije i kupio četku i veliku kofu zelene boje za vrata. kada se vraćao kući i otvarao svoja mrkožuta vrata. ali probudio se tog jutra sa upornom vizijom zelenila u glavi. meditativna boja. laka za oko i dušu. Svakog dana. Ubrzo. Zeleno zeleno zeleno. njegove očne jabučice su sagorele i tanušni dim se vinuo iz praznih duplji i otvorenih usta. zelena je bila boja zelenih stvari koje rastu. Slušajte sad. a da je njegov otac i tvorac. uzapćen u čeličnom telu lokomotive Velike Južne Železnice. Ali sva vrata u svim ulicama grada bila su obojena u mrkožuto. Smatrao ju je bezličnom i neukusnom. pa im je čovek koji je . a promena boje skrenula bi na njega pažnju ljudi koji su voleli vrata mrkožute boje. Svakog jutra. Njemu se mrkožuta boja nije mnogo sviñala. I tako je odenuo staru odeću i dao se na posao. 46. i svake večeri osećao se potišteno zbog turobnosti mrkožute boje. Klase 27. On ju je stvorio u strašno velikim količinama. Nije stvarno znao zbog čega je otišao i kupio četku i veliku kofu zelene boje za vrata. zadimile. staložena. Jednog nedeljnog jutra. popucale. jedna po jedna. otvarao je i zatvarao vrata mrkožuta boje i osećao se sve jadnije i jadnije. Neki su želeli da pripomognu. on je zaključavao svoja ulazna mrkožuta vrata za sobom i odlazio na posao. Zelena je bila smirujuća. razlomile se. zelena je bila omiljena Božja boja: najzad. jednoličnog i bezličnog u njegovom životu. zanjihale. Adam Blek.isuviše snažna za nežne sinapse mozga Adama Bleka i one su se istopile. Bio jednom jedan čovek koji je živeo u kući sa ulaznim vratima mrkožute boje.

Pošto je sutradan bio ponedeljak. kao što je mrkožuta. Mrkožuta ulazna vrata su se otvorila i neki sitni zubati muškarac u papirnom odelu Kompanije izišao je da mu održi kratku lekciju o neophodnosti odstranjenja nepoželjnih crta individualnosti meñu radnim jedinkama u interesu veće ekonomske harmonije u skladu sa Manifestom projekta i Razvojnim planom koji u sistemu socijalnog inženjeringa ne predviña disfunkcionalne i individualističke boje za radne jedinke: boje kao što je zelena. "Gadovi jedni!" dreknuo je čovek koji je voleo zeleno. pa se vratio s posla. otišao u klozet. samo jedna su bila zelena. u neskladu i nasuprot uniformnim. kada se oglasila sirena. kuća sa zelenim ulaznim vratima. čovek koji je voleo zeleno obukao je prsluk. ručao. Broj sedamnaest bila je njegova kuća. Onda je čovek zahvalio onima koji su mu pomogli. vrata su bila gotova i svi ljudi koji su posmatrali složili su se da je zelena veoma dobra za ulazna vrata. jer meñu tolikim ulicama sa mrkožutim ulaznim vratima. zvaničnim. funkcionalnim i socijalno harmoničnim bojama. Čitavo nedeljno popodne šetači su prolazili kraj njegove kuće da bi zagledali zelena ulazna vrata i hvalili ih. okačio znak sa natpisom 'Sveže obojeno' i ušao da ruča. sa referencom na module za smeštaj radnih jedinki: podsekcija 'ulazni i izlazni portali'. Nalivao je čelik čitavo jutro. Samo što su vrata ponovo bila mrkožuta. popio malo piva sa prijateljima. On je živeo u Vrtovima Adama Smita. Gde je njegova kuća sa zelenim vratima? Brojao je nanizane kuće sa mrkožutim vratima sve dok nije došao do broja sedamnaest.voleo zeleno dao četku i dozvolio im da mu oboje deo vrata. pantalone i šlem. Vrtovi Adama Smita. Vrata svih kuća u ulici bila su mrkožuta. a onda ponovo nalivao čelik do sedamnaest sati. I nije mogao da pronañe svoju kuću. Možda je pogrešno skrenuo: proverio je ime ulice. . nedugo zatim. Uz svu tu pomoć. pa je izišao na svoja zelena ulazna vrata da se priključi reci radnika koja je kuljala u fabriku.

sasvim zadovoljan time da bude jednostavan čovek koji nikada neće značiti mnogo. kao Kaan sa svojom franšizom za ishranu. ja sam jednostavna osoba. zeleno je veličanstveno'.Čovek koji je voleo zeleno strpljivo je to saslušao. Akcionar 954327186 je suspendovan sa posla pred istragu koju će sprovesti Industrijski Tribunal. a onda otišao svojoj kući sa mrkožutim ulaznim vratima da bi tamo zatekao pet-šest demonstranata koji su ispred nje marširali u krug. "Zaista. Ne želim da budem značajan i veliki čovek. Volim jednostavne stvari kao što su sunce. sve do nedeljnog jutra kada ga je mistični poriv nagnao da oboji svoja vrata u zeleno. a ako to znači da nikada neću postići ništa veliko. Za svoj deseti roñendan. Onda je duboko udahnuo i udario sitnog muškarca u papirnom odelu Kompanije iz sve snage. sasvim sveejedno. On je bio jednostavan čovek. dodade neka zgurena žena. rekao je to svojoj majci. ni najmanje ogorčen ili odbojan. Ne želim da budem neka velika istorijska ličnost. "Mi smo glas onih koji nemaju glasa". hoću samo da budem srećan. lišen sudbine ili uviñanja o misteriji koja je širila svoje ukleto korenje oko njegove kičme. jer pravda je pravda. reče mladić pun poleta. Ime čoveka koji je voleo zeleno bilo je Rael Mandela Mlañi. "Protestujemo zbog tvoje nepravedne suspenzije". Rael Mandela Mlañi je krenuo u kratku šetnju od velike kuće Mandelinih kroz kapije Čelikgrada i kada je prošao ispod njihovog svoda postao je Akcionar 954327186 koji je vozio kran i nalivao čelik. "Vratite vratite vratite!" "Šta radite to pred mojom kućom?" upitao je Rael Mandela Mlañi. video sam kako su prošli tata i tetka Tasmin. sa transparentom na kome je pisalo: 'Mrkožuto je dosadno." Sledećeg jutra. "Vratite na posao Raela Mandelu!" skandirali su. . kiša i drveće. sa mnogo poštovanja. Poklonio se sudskom pozivaru. pravo u zubatu gubicu.

"Imamo prava na zelena vrata!" uzviknuo je treći demonstrant. Pratili su ga do kuće. Čuo je i gore presude. Ti si duh slobode smrvljen pod čizmom korporativne industrije. "Prekinite sa nameštenim suñenjima!" viknuo je čovek pun poleta." "Ja sam samo obojio svoja vrata u zeleno. Rael Mandela je slegnuo ramenima. u iznosu dvomesečne plate. pa vas molim da se udaljite. hvala vam. Predsednik veća je u svom kratkom rezimeu upotrebio je frazu 'industrijski feudalizam' trideset devet puta i zaključio da." "O. Industrijski tribunal ga je oglasio krivim za protivdruštveno ponašanje i napad na ličnost funkcionera Kompanije prilikom vršenja dužnosti. simbol slobode za potlačene robove Kompanije. pa je zato kažnjen novčano. idite da ne napravite gužvu sa snagama bezbednosti kompanije. Pratili bi ga i u radnički klub te večeri da nisu bili uključeni u bojkot rekreacionih ustanova Kompanije. Virasavmi obično plašljivo govance koje je odavno zaslužilo da dobije po njonji. iako je niži menadžer za odnose sa radnicima E. skandirali slogane i peval . a globu će platiti u dvanaest mesečnih rata i biće mu onemogućeno napredovanje u sektoru sledeće dve godine. reče Rael Mandela Mlañi. pa su marširali ispred kluba i mahali zastavama. Vraćen je na posao vozača krana. "Rael Mandela je nedužan!" dreknuo je četvrti. Marširali su pred kućom u krug. Rael Mandela Mlañi je odvrnuo radio veoma glasno i zatvorio kapke na prozorima. Akcionar 954327186 nije bio ovlašćen za izvršenje takve jedne presude. Nisam ja nikakav simbol. mislim da sam prilično dobro prošao". Nikada nisam video nikoga od vas. a peti dodao: "Poništite presudu! Poništite presudu!" "Zapravo. ne". sa spremnim barjacima i sloganima. reče mladić pun poleta. vidiš. "Drakonsko tlačenje Akcionara!" viknula je zgurena žena."Izvinite." Paradirali su u krug pred njegovom kućom sve dok nije pala noć. ali ja ne želim vaše proteste. P. Demonstranti su ga čekali napolju. A sad. "Ti si simbol.

Rael Mlañi nije morao ni da ih čuje. kako ga demonstranti ne bi pratili. da mora da se osveti. "Dakle". Zakleo se da se nikada neće vratiti pod roditeljski krov dok god ima posao i samostalnost. da mora da progovori." . oblaci su se razišli pred njim i načas je ugledao sopstvenu budućnost. "Šta sada?" "Ne znam. Plašim se. potreba. neki Akcionari su se nekontrolisano odali piću ('bekrijali'. Nije pročitala imena niti brojeve. Prilično nakresan. Spikerka je zaključila svoju poučnu priču upozorenjem na zla koja izaziva piće i podsećanjem da istinski Akcionar ne sme da dopusti da bilo šta ugrozi njegov doprinos Kompaniji. slogane. gde su se strmeknuli i izginuli. Bilten Kompanije u šest sati sledećeg jutra doneo je sumornu priču. mučnina.. prizvana njegovim prisećanjem. Prethodne noći.protestne pesme. da više ne može da ćuti." "Ne zanima me šta jesi ili šta nisi uradio". ne mogu natrag. Uskočili su pozadi u maricu i ona se odvezla. ona mu se vratila. Dok je sedeo u majčinoj kuhinji. uhapsiće i mene. misterija. "Samo učini ono što treba. Prema kući Raela Mandele Mlañeg. Dva zlatnocrna stražara izjurila su iz kluba odmahujući glavom. Začuo je viku i zavirio iza prodavnice Kompanije da vidi nisu li nekako saznali za njegov manevar. potpuno opijeni. I neizbežnu. Prati kompas srca. reče Santa Ekatrina dok se bavila doručkom. Ono što je video smesta ga je otreznilo. to je sve. strašnu. barjake. previše približili pustinjskim liticama. kako se to popularno kaže). dok je Santa Ekatrina iznosila na sto jaja i pirinčani hleb za doručak. pa su se. Ugledao je naoružane i oklopljene policajce kako trpaju demonstrante. reče Santa Ekatrina. i dok se prisećao toga. da ima sudbinu. transparente i povike u crnozlatnu oklopljenu maricu kakvu nikada ranije nije video. Pamtio je duhovnu bolest iz detinjstva. Rael Mandela Mlañi izišao je na zadnja vrata. sudbina. ali zato groznu. ali te noći je prekršio zakletvu.. provukao se ispod žice i spavao u kući Mandelinih. i znao je.

bolesnog srca. Bio je jednostavan čovek: nije posedovao moć da natera reči da se vinu poput orla ili udare kao mač. popeo se na betonsku žardinjeru u Vrtovima Industrijskog Feudalizma i spremio se za govor. Govorio je o strašnoj stvari koju je Kompanija uradila ljudima koji su želeli da budu ljudi. Duh je pobegao.. Rael Mandela Mlañi prešao je preko polja zasañenog repom. već ono bez čega ljudi venu i umiru. Ljudi su se pokolebali. znam".. dovedeni do ivice. a ne stvari.. "Ne znam. pa zagacao po tečnom izmetu u srce Čelikgrada. jer one nisu bile stvari. o ljudima odvedenim u petak uveče da bi bili bačeni sa litice zbog toga što su želeli više od onoga što je Kompanija bila spremna da pruži. "Šta predlažeš da učinimo?" upita visoki mršavi muškarac po čijoj se slaboj grañi videlo da potiče iz Metropolisa. Jednostavan čovek. sagnuo se i uvukao u kanal za koji su znali samo on i njegov brat. Govorio je o tome kako izgleda biti jednostavan čovek.. Dok niko nije gledao. On nije bio govornik. gnev.. ne. ljudskim stvarima koje se nisu pojavljivale u izveštajima Kompanije niti u Izvodima sa računa. Sada već pozamašna gomila prihvati njegov povik. Bio je jednostavan čovek. materijalni predmeti koje obezbeñuje Kompanija. a onda ostavljeni. "Ja. o poverenju i izboru. govorio je neartikulisanim glasom srca i otvorio velike. Govorio je o zelenim vratima i mrkožutim vratima. I majke deca starci besposleni šetači stadoše i poslušaše njegove nespretne. On uze gnev iz srca i smesti ga sebi na usne. gnevne rečenice. Da. gnev će govoriti za njega. Govorio je o susedima i kolegama izvedenim iz kuća ili sa radnog mesta na svaki šapat doušnika Kompanije. reče Rael Mandela Mlañi. Reči mu nisu dolazile.. i gnevan. o samoizražavanju i stvarima koje su svima bile potrebne. zjapeće rane u dušama svojih slušalaca." Povici stadoše da . Govorio je o ljudima i blagim. a ne stvar. govorio je o crnozlatnoj policiji i marici koju nikada ranije nije video.Naoružan pozajmljenim megafonom.

Bio je to divan dan za marš. Dok su navirali prema Vrtovima Industrijskog Feudalizma. da je to divan dan za marš. pošto su se napunili do tačke pucanja doručkom od ananasa i prženih jaja. šta da radimo šta da radimo šta da radimo. ispirači. ljudi oko peći i njihovi pomoćnici. Tako su rekli vozači kranova. operateri drobilica i fuzionih pogona. Štampa je na tim lecima bila gruba. nekomplikovano i jasno kao letnje jutro. brzog aviona sa propelerima da zaspu kao sneg čelikgradske krovove i bašte. Tako su rekli vozači kamiona. bilo je to toliko jednostavno. svi sa tregerima i u kariranim košuljama. dok su zagledali izlizane farmerke i proveravali da li se na njima nalazi profesionalno korektna količina prljavštine. odeveni u svoja najbolja odela. tako su rekli radnici iz valjaonice. a onda mu sinu. Dograbio je ispušteni megafon. U NEDELJU 15. Znao je šta da rade. njihovi muževi. jezik jednostavan. ljudi kraj separatora. neobrazovan. njihovi roditelji i deca: svi su oni rekli dok su izlazili kroz svoja mrkožuta ulazna vrata. njihove noge dizale su letke bačene samo nekoliko minuta pre toga sa zadnjeg sedišta malog. "Organizujmo se!" povika. Tako su rekli čeličari. ODAKLE ĆEMO MARŠIRATI DO UPRAVE KOMPANIJE I . Tako su rekli železničari. "Organizujmo se! Nismo ničija svojina!" 47. AVGTEMBRA U DESET I DESET MINUTA ODRŽAĆE SE MASOVNI MITING. tako su rekli mešači rastopljenog čelika i vozači rovokopača. i njihove žene. papir jevtin. pre nego što su izišli da se pridruže rastućoj masi ljudi. PARADA ĆE SE FORMIRATI ISPRED VRTOVA INDUSTRIJSKOG FEUDALIZMA NA UGLU ULICA PRIVRŽENOSTI I DVANAESTE. i izišli na čisto jutarnje sunce.odjekuju oko njega. dok su ispravljali visoke kape i proveravali da li su im uglačana mesingana dugmad.

Ovde su se vozači kamiona okupili ispod simbola zahuktalog narandžastog kamiona. brat mučenika. politički uspaljenik i čovek pun saosećanja. Oni bez . budalastih demonstranata) I PRIZNANJE PRAVA SVAKOG AKCIONARA. GOVORIĆE RAEL MANDELA MLAðI. "Briga ih je!" viknu on. onih novih koje više liče na oklopna kola? Šta ako niko nije nelojalan? Šta ako svaka ruka pripada Kompaniji. Deset sati. i ti ne smeš biti ništa neugledniji za isti takav posao. Rael Mandela je čekao na uglu ulica Privrženosti i Dvanaeste. Tik tak. "Moraš da izgledaš prikladno". i taj zvuk je rastao i rastao u blagu riku nalik na zvuk zaboravljenog mora.ZAHTEVATI OBJAŠNJENJE ZA SMRT (i tu su na grubom papiru bila navedena imena jadnih. a onda začuše to. pogledali su na svoje časovnike. odeven u očevo najelegantnije crno bilijarsko odelo. Njegovih pet kolega: sastavljač letka. nezadovoljni niži menadžer." Pogledao je na očev sat sa lancem. rekla mu je Santa Ekatrina tog jutra. "Tvoj otac je bio veoma naočit kada je osvajao svet. ako svako srce pripada Kompaniji? Šta ako nikoga nije briga? "Divan dan za marš". tamo se crnozlatna lokomotiva gordo vijorila u vazduhu iznad utovarivača i mašinovoña. "Zaista ih je briga!" Povorka se obrazovala ispod zastava zanata i profesija. zvuk hiljadu zalupljenih mrkožutih ulaznih vrata. Rael Mandela Mlañi se ljuljao na potpeticama očevih crnih bilijarskih cipela. zvuk hiljadu parova stopala koji izlaze u jutro. da se suprotstavi upozorenjima emitovanim iz crnozlatnih marica. reče Harper Tju. Prvi učesnici marša opkoliše Vrtove Industrijskog Feudalizma i Rael Mandela dobi odgovore na svoja pitanja. Šta ako se niko ne pojavi? Šta ako niko nije spreman da se suprotstavi Kompaniji. formiraju stroj. onde su mešači i nalivači nosili sliku usijanog belog ingota.

ljudi Čelikgrada. Zbunjeni žamor razli se procesijom. od duhovitih. moći ćete da kažete da. Pošto je prebrojao glave. oblasti ili religije zastupljene u Čelikgradu. reče on Mavdi Arondelo. sirene zatrubeše. danas se možete ponositi sobom. danas imenujemo tu snagu i odlučnost. predstavljam vam: Konkordat!" Zbunjenost je nestala pred tim izrazom. To nije bio barjak bilo koga poznatog zanata. prijatelji. Kompanija nam je pretila. Povukli su uzicu i vetar je razvio zastavu sa čistom belom podlogom i zelenim krugom. Bilo je potrebno dvadeset minuta da se trg napuni.barjaka ili amblema okupili su se isped oblasnih zastava i raznoraznih slogana. vi ste se vinuli iznad zlostavljanja i pretnji. Hvala vam. "Želim da vam svima zahvalim na tome što ste danas došli. Rael Mandela Mlañi prizva u sebi mistični gnev i pusti ga da pokulja kroz megafon na Trg Korporacije. Kompanija je čak i ubila neke od nas. "Pa. ali vi. u moje ime i u ime mojih prijatelja koji su ovde: ne mogu da vam objasnim koliko mi to znači. Rael Mandela je procenio da je prisutna čitava trećina ukupnog broja radnika. da li sam to obavio kako treba?" . do otrovnih. i dok su učesnici marša prolazili kroz odjekujuće čelične kanjone koji su ih vodili prema upravi Kompanije. bio sam na Trgu Korporacije. bio sam tamo kada je roñen Konkordat! Da. Podigli su umotani barjak. Rael Mandela Mlañi i njegovih pet pomoćnika stali su na čelo procesije. Kompanija nas je zlostavljala. Rael Mlañi se okrenu svojim pomoćnicima i viknu da nadjača žamor. profesije. "Pa." Sada je osećao tok mistične struje. preko skarednih. i kako je bilo marširati sa svima vama. Oglasiše se pištaljke. "Da počnemo?" Petorka zaklima glavama. i marš krenu u kratku i prijatnu šetnju od Vrtova Industrijskog feudalizma kroz podrigujuće plamteće fabrike do Trga Korporacije ukrašenog vodoskocima i kipovima. i kada vas unuci na kolenu budu upitali gde ste bili petnaestog avgtembra. radnici koji su u toj smeni bili na skelama i gazištima zasipali su ih povicima podrške. Dograbio je zelenobeli barjak i pustio da se zavijori na vetru. "Nigde ne vidim policiju". bio sam tamo. da.

Rael Mandela Mlañi presavi list zgužvanog papira. udruživanja i religije priznata za sve članove Kompanije. prekovremeni rad. rekreacije. uključujući sistematizaciju. Pravedni Zahtev Četiri: postepeno uklanjanje sistema industrijskog feudalizma iz privatnog života. "Pravedni Zahtev Jedan: Priznavanje organizacije predstavnika Akcionara. tako da ona može da čuje glas svojih Akcionara. Pravedni Zahtev Šest: ukidanje sistema napredovanja na osnovu uhoñenja i dostava protiv kolega. Pravedni Zahtev Tri: puno predstavljanje radnika i konsultacije po svim pitanjima vezanim za radnu snagu. kao zvaničnog glasnogovornika radnika i menadžera podjednako. Rael Mandela Mlañi bio je strpljiv. staklena i čelična vrata na staklenom i čeličnom pročelju uprave Kompanije otvoriše se. Ljudi su bili strpljivi. za račun Akcionara. i Kompaniji. Pet pomoćnika bilo je strpljivo." Pošto je pročitao Šest Pravednih Zahteva. Proñe pet minuta. Pravedni Zahtev Dva: Povlačenje bonova Kompanje koji se mogu koristiti samo u prodavnicama Kompanije i uvoñenje legalne državne valute. novog dolara. "Ovde imam naš Manifest. Pravedni Zahtev Pet: puna sloboda izražavanja." Kada su se utišali. zdravlja i javnih usluga. i neki čovek odeven u crnozlatne boje obezbeñenja Kompanije stupi na Trg Korporacije. Proñe još pet i sunce rane sieste poče da lije toplotu i znoj po Trgu Korporacije. Posle dvadeset minuta."Obavio si to kako treba. programe automatizacije i delotvornosti. Proñe još pet minuta. Oni su pošteni. Pročitaću ih vama. smenski rad. navodno. Raele. proizvodne norme. poimence Konkordata. a ne Kompanije. skrsti ruke i sačeka odgovor korporacije Vitlejem Ares. u sferama obrazovanja. Sva imovina smatraće se zajedničkom imovinom svih Akcionara. podigao je visoko zgužvani list papira. oni su pravedni. naših Šest Pravednih Zahteva. Demonstranti nisu mogli da mu vide lice iza polarizovanog .

" Tada on dreknu uz gromko pojačanje od koga zazvoniše nebesa: "Dobro. Transparenti se mahnito zanjihaše. Trg Korporacije ispuniše psovke. Pojačala ugrañena u kacigu davala su njegovom glasu strahovitu težinu čitave korporacije Vitlejem Ares. pošto ga niko od prisutnih ne bi prepoznao kao Mikala Margolisa. "Imam nareñenja. rasturite ovaj nezakoniti skup. onamo. Crnozlatni kordon obruši se na rub demonstracija u jurišu sa podignutim šok-palicama. Stražari iz obezbeñenja iziñoše iz zaklona i krenuše prema masi. ali ta predostrožnost nije bila potrebna. "Dužnost mi je da vas obavestim da je ovaj skup nezakonit i da su njegovi organizatori i učesnici krivi za kršenje odeljka 38. masa se uskomeša kao kaša. reče crnozlatni pripadnik obezbeñenja. štitovi čupani iz stiska. podsekcije F Akta korporacije Vitlejem Ares o okupljanju i udruživanju. Ipak. barjaci popadaše i ostaše da leže izgaženi. urlici i panika. "Jedan minut". Šok-palice su im otimane iz ruku. Više ih neće biti. "Moram". crnozlatni kordon koji je ispaljivao plotune u vazduh. paragrafa 19. demonstranti su zračili prkosom pomešanim sa kolosalnom nevericom da bi Kompanija upotrebila silu protiv sopstvenih Akcionara. Imate pet minuta da se raziñete i vratite se kućama da uživate u svojim danima odmora.vizira kacige. onda. Prenebregli ste upozorenja Kompanije. šapnu Rael Mandela Mlañi crnozlatnoj prikazi. Zapovedniče Ri. koji se znojio u očevom najboljem šampionskom odelu." Tada odjeknuše pucnji." Niko se nije pomerio. Glave se okrenuše ovamo. užasnuo se kada je shvatio da tako kratko petominutno razdoblje može da potraje kao čitav život. otpor se pred njima učvrstio. Začuše se krici. Pet minuta je otkucavalo na satu sa lancem Raela Mandele i napetost se zgušnjavala na Trgu Korporacije. a organizovane demonstracije pretvoriše su se u rulju. Masa se uspaniči. Stražari su čistili prostor ispred sebe u klinovima. reče Mikal Margolis. neko je nasumice pucao iz flešetnog pištolja palog stražara u . "Ne radi to". Pet minuta. Negde na rubu bitke. Rael Mandela Mlañi. ali kada su nagrnuli na srce demonstracija. ljudi se okrenuše i posrnuše.

prljave farmerke. crveni tregeri. demonstranti su ih bacali natrag na napadače. Stražari i demonstranti slamali su se jedni o druge u talasima. "Štrajk štrajk štrajk!" .. Njegove reči čule su se jače od pesme bitke i krici gomile poprimiše oblik i značenje. Dograbi pušku za kontrolu nereda i jurnu. obezbeñenje se povuklo. Jedan odred izlete kroz vrata uprave Kompanije i jurnu na stepenice. Zadržavali su ih. žena i dvoje dece) baci se na crnozlatne napadače naoružan teškom šok-palicom. Razbežaše se. noge. Štrajk! Štrajk! Štrajk!" Meci izrovaše betonsko pročelje uprave Kompanije i zasuše Raela Mlañeg opiljcima. Puške za kontrolu nereda spustiše se u položaj za gañanje iz bliskog rastojanja i počeše da ispaljuju plotun za plotunom u prestravljeni pandemonijum. isturilo štitove i krenulo napred iza širokog polja vatre strelica i mekih plastičnih metaka. Rael Mandela Mlañi uze megafon.. svi! Pobiće vas! Pobiće vas sve! Kompanija može da shvati samo jedno. pa ga šutnu iz sve snage meñu noge i obori ga na tle. u kontra-klinovima kojim su probijali policijske kordone i otvarali ih šok-palicama i puškama. demonstranti su ih zadržavali. ramena. Sa urlikom prkosa. lica. izolovan pred Raelom Mandelom Mlañim i njegovim pomahnitalim pomoćnicima. Zapovednik obezbeñenja spusti flešetni pištolj i sa bliskog rastojanja pretvori glavu pobesnelog u crvenu fleku. u nameri da uhvati Raela Mandelu Mlañeg i njegove kolege. odluči se za taktičko povlačenje. Njegov manijački gnev ih slomi. "Štrajk štrajk štrajk!" skandirali su. pregrupisalo.nastupajući kordon.. Šake. Sa maramicama preko lica. Iz kanistera suzavca. neki mladi vozač kamiona (karirana košulja. narandžasti pramenovi dizali su se u vazduh.. razleteše se u crvene dronjke. Pucanj i krv zalediše napadače. Mikal Margolis. Rael Mandela Mlañi se sagnu da izbegne hitac kojim je stražar hteo da ga pogodi u glavu. urlajući. "Bežite odavde. na nastupajuće stražare. One koji su popadali izgazila je uskomešana masa.

da vide da li je meñu njima lice izdajnika Raela Mandele Mlañeg.Gomila se probi kroz kordon koji ju je opkolio i pobeže otvorenim ulicama uz povike: "Štrajk štrajk štrajk. 48. Tamo gde je nekada rmbalo stotinu rovokopača. pet ostalo zatvoreno. kuće i lame. Duž ulica koje su se širile od okruglog središta. radilo je samo deset. danas je bilo samo pet. stražari su još tražili Raela Mandelu Mlañeg na Trgu Korporacije. zavirujući izmeñu skrhanih transparenata. i gledali su u lica onih koji su naricali i neutešno klečali kraj svojih sinova. Sve zato što je to bio dan štrajka. Očekivali su da ga pronañu ranjenog. da. i isto je bilo sa lokomotivama. Drugačije je bilo to što je na svaka vrata koja su se otvorila. očeva. curkao je potočić ispod lučne kapije na kojoj su bila istaknuta Tri ekonomska ideala kompanije: Profit. ali on je pobegao u crnom burnusu neke starice iz Novog Glazgova. Oglašavale su se svakog jutra u šest i šest minuta. . Tamo gde je svakog drugog dana kuljala reka radnika u kanjonske ulice Čelikgrada. muževa. danas je manje od četrdeset zatandrkalo izbegavajući decu. tamo gde je pedeset bagera hvatalo kraste na koži Velike Pustinje. pakleno vrelim konvertorima i dirižablima zatvorenim u podzemnim hangarima. čak i mrtve. majki. ljubavnica. Carstvo. iscepanih zastava i bačenih kaciga. Tamo gde je svakog drugog dana dve stotine kamiona nadmeno poskakivalo kroz uske uličice Bespuća. Uz grudi je stezao Šest Pravednih Zahteva i smotani zelenobeli barjak Konkordata. oglasile su se sirene. zagledajući okrvavljene i ranjene i. Satima kasnije. žutomrka vrata otvarala su se silovito i bljuvala radne jedinke u osvit. kćeri. Industrija." Stražari pripucaše za njima flešetnim rafalima. budale koji je sve ovo skrivio tim nedužnim ljudima. žena. nadali se da će ga naći mrtvog. Ali ni to nije bilo nimalo drugačije od bilo koga drugog jutra. U šest i šest minuta. ali nije to bilo ono što je tog jutra bilo drugačije. jer bilo je mrtvih. koju je ubila zarazna panika.

Dan štrajka! Dan štrajka! Dan štrajka! Rael Mandela Mlañi sazvao je svoj štrajkački odbor oko majčinog kuhinjskog stola." Ari Osnan. "Za tri dana. Za nedelju dana ni trunka čelika neće izići iz Čelikgrada. nema šta da izvesti?" "Nemam šta da izvestim: još. "Obezbeñenje Kompanije još je lako na obaraču. "Proizvodnja je pala za šezdeset odsto". molim te. "Nećete im. valjda. "Kompanija uzvraća udarac". i pravila male pirinčane lepinje. zacvrkutala je. reče Rael Mandela Mlañi svom štrajkačkom odboru. . i to se može osujetiti protestovanjem u velikim gradovima i naseljima. Čula su se čestitanja. šef obaveštajne službe. "Kako to misliš." "Sa protestne linije nema bogzna šta da se izvesti"." Rael Mandela Mlañi zapilji se dugo i prodorno u Vinstona Karamazova. možda ću tada imati o čemu da izvestim. reče Mavda Arondelo. B. struja. Dž. kratki komemorativni govori i deklaracije odlučnosti. Moramo da se uzdržavamo. Santa Ekatrina je cupkala po kuhinji. Ako doñu štrajkbreheri. "Plus izjave podrške iz tako različitih izvora kao što je Esnaf proizvoñača kašika iz Ljagoneda ili Male Sestre od Tarzisa. Tada Rael Mlañi zatraži izveštaje. reče Harper Tju." "Objasni. reče B. i Rael Mandela Mlañi zaključi sastanak sa osećanjem blage zabrinutosti u srcu. "Štrajkačka naknada dovoljna je za tri meseca". Sledećeg jutra. Dž. Odvedi krišom nekoliko agitatora. Armitradž." "Obaveštajci javljaju da Kompanija već raspisuje tendere za štrajkbrehere. gas i voda isključeni su u kućama čeličara koji su stupili u štrajk. srećna i raspevana. sve postojeće zalihe čelika biće iscrplene i moraće da ugase najmanje tri peći. dozvoliti da to tek tako urade"." Vinston Karamazov samo slegnu ramenima. prekrsti svoje debele ruke i ponovo sede." "Akciona grupa nema šta da izvesti.

rekli su. Grañevinci su usred noći provukli plastične cevi ispod žice i pumpali vodu iz podzemnog okeana. Namirnice je ljudski lanac prebacio u skladište novoosnovanog Restorana za vruću hranu i poslastice Mandela i Das. "Šta se dešava?" "Dešava se štrajk". Prozirna opna belog pirinčanog štirka prekrila je sobu i potpuno iznenadila Limala Mandelu prilikom jednog od njegovih sve reñih povrataka iz isposništva na vrhu kuće Doktora Alimantanda. reče pilot i pruži priznanicu i olovku Raelu Mandeli Mlañem. Na drugoj strani železničke pruge firma za izgradnju i nekretnine Galačeli/Mandela ogradila je nekoliko hektara narandžastom plastičnom trakom pripremivši ih za novi veliki stambeni kompleks za očekivanu eksploziju stanovništva. "Zaboga miloga. Narandžasta kvadratna rešetka bila je savršeno sletište za tri unajmljena dirižabla sa namirnicama. Santa Ekatrina je hacijendu Mandelinih pretvorila u narodnu kuhinju i naterala Evu da se ostavi tapiserije sa istorijom Bespuća kako bi mešala ogromne kazane paprikaša i pirinča.Lokalni kadrovi Konkordata u okviru Čelikgrada odgovorili su veličanstveno. kroz hidrante na uličnim uglovima. "Potpišite ovde". Naoružani stražari prolazili su oprezno tuda. bez želje da isprovociraju bilo kakav incident. prepoznavši ga. Rael Mlañi i njegov štrajkački odbor gledali su kako prva isporuka hrane stiže u Bespuće. koji su se spustili i istovarili trideset tona raznovrsne robe. rekla je svekrvi. zapevušila je Santa Ekatrina. nikada tako srećna kao kada je sipala kari sa sočivom u činije i delila ih dugom stroju štrajkača. i ići ćemo u krevet u suton i ustajati u osvit kao što su to činili naši dedovi". Na kutijama i sanducima šablonom su . ako treba i kofama. "Krašćemo struju od Kompanije da bismo pripremali obroke. vodu ćemo dovesti iz Bespuća. u kofe. sada možete u njoj i da učestvujete". "Dovoljno ste dugo pleli istoriju. čak ni moja kuća nije sveta!" uskliknuo je on i zatvorio se u kući Doktora Alimantanda da zaroni još dublje u tajne vremena i temporalnosti. Čeličari koji su se hranili karijem pokazali su na Limala Mandelu i zamrmljali.

"Kako sada stoji štrajkački fond?" upita Rael Mlañi. pucnje i zvuk razbijanja pokućstva. "Pet minuta. sočiva. šesnaestog dana štrajka. Sirote Madlene. prebrojavajući sanduke kupusa. Bilo je sve teže održavati red na sastancima štrajkačkog odbora. njegova žena. na ispod osam odsto ukupnog kapaciteta.bila ispisana imena donatora: Male Sestre od Tarzisa. otkad je njegova majka pretvorila porodičnu kuću u kantinu. i postavljene su straže." U pet ujutro. "Podaci o proizvodnji?" upita Rael Mlañi. mašinovoña štrajkač. članovi porodice Daramdžitsing videli su kako se zaustavlja oklopljena marica. probuñeni su iz gladnog sna nedvosmislenim zvukom kundaka koji su lomili ulazna vrata. gospodin E. Za sobom su čuli povike. a ekipa naoružanih ljudi razvaljuje mrkožuta vrata svih kuća u ulici. on je bio zamenik pomoćnika menadžera za proizvodnju. Argirski Separatisti. sa uperenim cevima MRCV-a. Miza. Prijatelji Zemlje. i osmoro dece. naredili su. Velika Južna Železnica. sapuna i čaja. vrata su zaključana dvostrukim katancem. Kompanija se ne bi libila sitnih paljevina. Kompanija nekako nije uspela da ga liši čovečnosti." Harper Tju se samozadovoljno osmehnu." Dok su bežali Dvanaestom ulicom i stezali na brzinu ugrabljene stvari od vrednosti. "Pošto ne moramo mnogo da trošimo na hranu i pošto smo s uspehom uveli sistem bonova za sledovanja umesto gotovinskog plaćanja. "Kao što sam i procenio. "Proizvodnja čelika je katastrofalno smanjena. T. ." Kada je i poslednji džak bio u skladištu Radžandre Dasa i Kaana Mandele. Pre štrajka. "Dižite se i oblačite". Četiri naoružana pripadnika obezbeñenja upala su u spavaću sobu. rekao bih da će potrajati pet meseci. Daramdžitsing. Procenjujem da će Kompanija doći do krajnje tačke odluke za oko deset dana.

izjavila je Mavda Arondelo. koji su požurili da sruše jedna mrkožuta ulazna vrata. oglasile su se sirene i hiljadu i po štrajkbrehera ustalo je iz svojih ukradenih kreveta. u maločas ispražnjene kuće. "Ne možemo da finansiramo evakuaciju dece i izdržavanih lica iz Bespuća u bezbedne kuće u Velikoj Dolini. već i smeštene u domaćinstvu Mandelinih. kraj svetine koja je skandirala "Štrajk-breheri štrajkbreheri štrajk-breheri!" u fabriku. sa ovakvim rashodima. Ulice Bespuća ispunili su klimavi tornjevi od nameštaja po kome su sedela uplakana deca. Porodice nisu sada bile samo hranjene. dve stotine štrajkačkih poodica isterano je iz kuća. . po petnaestoro u sobi." Tog jutra. Cene železničkog prevoza su užasne. "Tasmin će pomoći. Za tezgom svog bara i restorana kraj pruge." Iste te večeri. "Taj je lojalan. ali Radžandra Das je mogao da vidi ono što oni zatvoreni iza kapaka na prozorima nisu. Tada se tanušni dim vinuo iz hladnih odžaka." "Idi i popričaj sa svojom tetkom. štrajkački fond će se isprazniti za manje od dva meseca. Voz je prošao kao avet preko skretnice i ušao na čelikgradski bočni kolosek. brašna i požrtvovanog rada. Sledeća vrata. reče Santa Ekatrina. obuklo radničku odeću i odmarširalo pod teškom stražom ulicama. naoružane prilike u crnom i zlatnom koje sprovode ljude smrknutih lica. sa torbama i koferima. a dan posle toga još dve stotine. bela kao duh od pirinčanog štirka. Ljudi iz obezbeñenja očistili su teretne depoe i uveli strogi policijski čas. U šest sati. i spavale su na podu. Porodice su se sklonile ispod improvizovanih šatora načinjenih od čaršava i plastičnih kesa za otpatke. Radžandra Das je primetio zaključana vrata. a tutnjava mašina koje su dremale zatresla je vazduh."Ne ovoga!" dreknuo je neki narednik svojim ljudima. zabravljeni voz lagano je prošao kroz stanicu Bespuće. "Ovo će nas oterati u bankrot". Pustite ga na miru. duž Prstena. Raele". Još dve stotine ostalo je bez krova nad glavom sledećeg osvita. kapcima prekrivene prozore i ploče na vagonima koje su kazivale da je voz bio sastavljen od voznih parkova širom čitave severne polulopte.

"Ukoliko ne nañemo način da sredimo štrajkbrehere. postaće stvorenje rulje. a ako mu kaže da. rekao je Rael Mandela Mlañi svom štrajkačkom odboru. bespomoćnost. Te noći. tri stranca su oteta i odvedena u praznu baraku za signalizaciju. Ta dilema savršeno ga je prikovala. u Hotel/BAR. Nije mogao da kaže ne organizatoru Akcione grupe. Oko njega kao da se zgušnjavao mračni nimbus. nije osećao da mu je oprošteno."Ovo je ozbiljno". poštenije. Vizija. onda. reče Ari Osnan. duhovni vetar. "Akciona grupa konačno ima šta da izvesti". Te noći. kao što je oduvek i trebalo da bude. "Promašićemo tačku ekonomskog sloma za pedeset dva sata". posustala je i izdala ga. Dogañaji su ga uhvatili u zamku." "Mi ćemo se pobrinuti za štrajkbrehere". tako što su tačke prebojavane) zbog prevelikog broja usta u porodičnoj kući Mandelinih. preživeo je toliko da ožiljke odnese u grob. reče Vinston Karamazov. propuste. Te noći. Konkordat će propasti. gde su skinuti. reče on. Preselili su se u Hotel/Železnicu Vitlejem Ares (odnedavno preimenovan. vezani za stolice. njegove žene i dve bebe-blizanaca. mistična snaga koja ga je terala pred sobom kao šinsku škunu. . da bi im genitalije bile otfikarene baštenskim makazama. "U redu. Harper Tju je procenjivao da će se proizvodnja za deset dana vratiti na nominalnih šezdeset posto. Akciona grupa mora da uradi ono što je neophodno. jedan štrajkbreher bio je izboden nožem petnaest puta na uglu Privrženosti i Prstena. slab i podložan greškama. vaspitačice iz obdaništa Kompanije. U prosejanom pepelu. Dominik Frontera i njegovi policajci pronašli su ostatke osamnaest štrajkbrehera. izgoreo je Društveni centar ekonomske analogije. vlasnika." Rael Mandela Mlañi sklopi šake i oseti da je najednom strašno strašno prazan. Uprkos njenom praštanju. snaga koja je smestila užareno ugljevlje na njegov jezik. Bio je čovek. Nekim čudom. rael Mandela Mlañi je šmugnuo kući i ispovedio majci svoje sumnje. izolovan." Te noći. "Tišina.

otišli su svi štrajkbreheri osim njih tri stotine. Istog vikenda. on reče: "Ne pretim. Kompanija je pretila direktnom akcijom protiv počinilaca iako njeno obezbeñenje nije imalo nikakva ovlašćenja izvan žice. Zverstva su se gomilala. prestaće. operator pogona za separaciju." "Vi to meni pretite?" Dominik Frontera je bio vrlo svestan da bi zalud pretio svojom šačicom debelih. neoženjen. Poznajem te otkad si bio ovolicni. obratite se Kompaniji. Iako je podržavao štrajk. samo obrnuto.Nasilje je rañalo nasilje iz noći u noć. Konkordat je sahranio svog prvog mučenika." Krajem nedelje. Vili je spušten u . a ne meni. ali zakon je zakon. Raele. Oni su krivi." "Upravo dolazim iz Kompanije. Raele. Ako tražite mirno rešenje. ispred zabavišta 'Industrija je ekstaza'. Dominik Frontera nije više mogao da se pravi nevešt pred ludilom i uništenjem koje je haralo njegovim gradom. niti imena. učtivih policajaca čoveku koji se usudio da izaove meñuplanetno carstvo korporacije Vitlejem Ares. Vili Gumira. Od onih koji su ostali. Vili je bio mučenik. nemam dokaze. Otišao je da poseti Raela Mandelu Mlañeg u Hotel/BAR-u. devet godina. svejedno. "Žao mi je. bez obzira na moje naklonosti. Dominik Frontera je obećao šefu obezbeñenja Kompanije da će smesta preduzeti nešto. pedeset dvojica su našla stalnu adresu na gradskom groblju. iako nije bio siguran kako to da izvede. zakon će biti primenjen. Oni su rekli isto to. i čim budem imao dokaze. "Ovo mora prestati. Raele." Voña štrajka slegnu ramenima. koja je pobedila. ali čim štrajkbreheri odu. ubijen je udarcem ciglom u vrat kada je pokušao da se približi i ubode nožem štrajkbrehera operatora pogona za separaciju iz Mažinoa. E sad. Lični telohranitelj Raela Mandele Mlañeg nije mu dozvolio da se približi na manje od tri metra. Samo savetujem. čudovište. nemoj da mi se praviš lud. a nesuñena žrtva.

Dž." "Štrajkački fond je dovoljan za petnaest. morate doneti objektivnu odluku da li da dozvolite ili ne dozvolite tim jereticima. uz dužno poštovanje.. a prve lopate fine crvene zemlje zasuše keramički kovčeg Vilija Gumire. Rael Mandela Mlañi i njegov štrajkački odbor prisustvovali su sahrani. Ne smete brkati duhovno sa političkim. Mislim da ću popričati sa svojom tetkom i videti može li da nam obezbedi besplatan smeštaj u crkvenim hostelima. Otkad je izvršio ugradnju na tri četvrtine tela. ne smete dozvoliti da se umešate u spor oko čeličane Vitlejem Ares. pomisli Tasmin Mandela. B. Reci mi.. izvinjavam . kako onda može biti istinski duhovna? Reci mi to. "Šta je sada sa proizvodnjom?" "Ustaljena je na otprilike optimalnih deset odsto. uključujući i politički. Proteze njenog protetičkog komornika škljocale su i zujale dok je hitao za njom.zemlju u pogrebnoj urni umotanoj u zelenobeli barjak Konkordata dok su majka dve sestre ljubavnica ronile reku suza. dozvolili ste da vas zastru oblaci osećanja. Nadahnuće Kadilak je postao srazmerno nepopustljiviji." Udaljila se neonom osvetljenim hodnikom. Na reč 'političko' Tasmin Mandela stade i šapnu Nadahnuću Kadilaku u uho: "Dvoličnjaku jedan." Siva Gospa i Gvozdeni Komornik žurili su podzemnim prolazom koji je vodio iz privatnih odaja u javne prostorije. Mavda. ako duhovnost ne dotiče svaki vid života. 49. Po mom proračunu. To bi trebalo da oslobodi nešto novca iz budžeta za smeštaj. vidi možeš li da središ da oni koji nas podržavaju prilažu i gotovinu pored redovnih vazdušnih isporuka. "Gospo. Prenebregnite činjenicu da je Rael Mandela Mlañi vaš bratanac. profitabilnost fabrike postaće marginalna za dvadeset dva dana." Šestoro zaverenika se pokloniše i raziñoše. Zao udes Vitlejem Aresa za njih je bogomdan. "Gospo. navali na druge Transplanetne kompanije.

Komorniče. obasjana jednim jedinim zrakom sunca uhvaćenim u ogledalima postavljenim pod uglom visoko u kupoli. Ledena pobožnost zračila je kroz vazduh. proročanstva. Gospo. Duhovnost u akciji.. Oko njenih nogu bili su razbacani cveće i gužve metalnih traka.se. "Molim.pomisli Tasmin Mandela. blagoslove. Komorniče." U svojoj prostoriji za audijencije sedela je na tronu. oni su pretpostavljali . vera u smeñe cipele." "Gospo! To je ludost! Pomislite na hodočasnike. Siroto Dete . tamo na pustinjskom suncu. da koriste naše spavaonice. Dok se red za izlečenja. Ne možete napustiti svoje odane vernike. I pored svih svojih ljudskih grehova. ni hodočasnike ni Sirotu decu!" "Znam odakle su potekla ta impulsivna proročanstva o fabrici. ispred nje red hodočasnika sa devetokrakim zvezdama oslikanim na čelima koja su se protezala u pomrčinu. rešenje će biti jasno. zar njih taj preki postupak neće obeshrabriti? Pomislite na Sirotu decu. moralnu i ekonomsku podršku Konkordatu. zamislivši kako Panarhova ruka diže vrh Bazilike kao poklopac na tegli kiselih krastavčića da bi pustio unutra punu dnevnu svetlost. štrajkačima. pod otvorenim nebom i očima Panarha. madam?" upita Siroto Dete koje joj je pomagalo. Nisam ni trećinu tolika budala koliko ti misliš. štrajkače. Tražim punu duhovnu. umolnice i oproštaje pomerao napred. oštrica revolucionarne ljubavi." Na vratima svoje odaje za audijencije. Bila je u pravu što je zatražila pomoć za Konkordat.. Tasmin Mandela ponovo stade. od čije velikodušnosti zavisimo. shvatila je da gleda naviše u odraze oblaka uhvaćene u ogledalima na tavanici i misli na svog bratanca koji bije bitku za koju je njoj podarena moć. vi im praktično branite da veruju u svetost Hrama Čelikgrada. Kada se jednom o toj stvari oslobodite zbunjujuće subjektivnosti. svrstavanjem uz te jeret. šapnu Tasmin Mandela sebi. "Zaista. "Ovom mestu treba više svetla".

proklinjući sebe zbog nemara . nevešto obojeno. hladovina i čista. "Gospo.." . Nespretno izrezbareno. koliko shvatam. svetlost našim očima i struju vršcima naših prstiju. "Gospo. Starice iz Černove. u strepnji. "Kakva je vaša molba?" Sunce je blistalo na čistoj hladnoj vodi. molimo vas. Nosile su ružan. posredujte za nas." Pomoćnik se pokloni s poštovanjem i mahnu Staricama iz Černove da priñu. blagoslovi nas. sve. "Vi ste iz" . imalo je izraz kao da mu je neko zabio u leña nešto oštro. život i slobodu zgromljujućoj jalovosti Kompanije.. plemenitost... oterali su nas iz kuća tako da moramo ili da napustimo porodice ili da živimo kao životinje u sklepanim straćarama od plastike i kartona! Siva Gospo..." Sunčeva svetlost. uzimaju sve i vraćaju nam u dronjcima." "Stanite. hladna voda ispariše u svetlu uzvišenijeg sunca. "Ustanite. neka nas on zablesne svojom milošću.ona potraži u pamćenju... Tasmin Mandela jedva da je i čula njihove umolne glasove. u štrajku ste?" Najmlaña baba se probi u prednji red jata. madam." "I tlači vas Kompanija. Vi ste iz Čelikgrada?" Najstarija i najuglednija baba pognu se nisko. pomozite nam! Molite se za nas. "Imaju molbu."Černove u Novom Merionedu?" "Tako je. uskratili su hranu našim trbusima i vodu našim usnama." Jato krezubih baba u crnim šalovima pokloni joj se usred cveća i metalnih traka. prosledite krike potlačenih do Panarhovih ušiju.čovečnost. lišće je bacalo mrlje senki u udobnoj hladovini. drveni kip malog deteta. to nazivaju 'industrijski feudalizam' i za to bi trebalo da smo im zahvalne. madam.uzimaju nam sinove i sinove naših sinova uzimaju nam slobodu. ". mašinskom režimu i uništenju svega ljudskog.

Elektricitet zapucketa duž udova kipa. koje je uz upliv Blažene Gospe spaslo naš grad od uništenja kada je pao šatl svemirskog lifta. ali šatl i svih dvesta pedeset šestoro u njemu isparili su. Preobražaj iz drveta u mašinu bio je potpun. fuziona svetlost mu zasja u očima."Dosta. prizvavši mistični vetar da oduva opasnost dalje od nas. A kip je bio izuzetno ružan. Bistro Dete iz Černove. zalepršavši odorom. i udaljila se sa podijuma." Tasmin Mandela je čula za čudo u Černovi. da bi potom žurno otrčala . Vi niste ničija svojina. a sa usana mu se začu brbljanje mašinskog koda. postiñena svojim ispadom. Njen oreol zablista tako snažno da je bacio senke u najudaljeniji kraj dvorane za prijeme. Grad je bio spasen. Metalne trake poput užadi štampanih kola potekoše iz njene šake i obaviše Bistro Dete iz Černove mrežom elektronike." Žena koja je tako neskriveno ispoljila osećanja odvuče se natrag na mesto. preplašeni. Ustala je tako da svi vide Solidarnost Sive Gospe. Prenesite mu i moj blagoslov: Bog je na našoj strani. a onda se okrenula. Neki pobegoše iz bazilike. Neko bolje čudo spaslo bi i jedne i druge. "Dajte ga ovamo. "Uzmite ovo i pokažite mom bratancu. ali Tasmin Mandela ih spreči. doviknu ona svom bioničkom ženskom majordomu. Pulsiranje svetlosti poteče uz kola na njenoj haljini i prikupi se oko njenog levog ručnog zgloba." Tasmin Mandela pruži levu ruku prema ikoni. Okupljeni vernici posmatrali su u krajnjem strahopoštovanju kako grubu drvenu kožu ikone prekriva sloj kola. Ona oseti kako se talas nevinosti slama preko nje: unutrašnja simfonija ponovo se javi u njenom srcu i ona oseti da je slobodna i da joj je oprošteno. Hodočasnici popadaše na kolena." Poriv svetog nestašluka nagna Tasmin Mandelu da podigne levu šaku i stisne pesnicu u znaku pozdrava Konkordata. Starice iz Černove pokušaše da se poklone. To je odgovor na koji je čekao. Videla je da se ova zbunila i usplahirila. "Šta ste to donele?" Najstarija baba podiže ružan kip. "To je naša ikona. "Danas više neće biti audijencija". pomislila je.

50. samose. decu. Svakog jutra. kako bi Radžandra Das mogao šarmantno da im se osmehne kada bi došle da otvore radnju u osam i osam minuta. najamnik. a one bi . lame. medalja i papirnih molitvenih karata. pakore i ostale zezalice. gunda i skitnica. i ova bi astmatično oživela i povezla nezgrapnu skalameriju uskim sokacima. to je upropastilo profitabilnost preduzeća. veselo obojenim papirnim fenjerima i mnoštvom svetih ikona. a zadnja polovina preureñena je od rashodovane palube vazdušne lañe. koze. hladnoj vodi malog jezera u vrtu. ali Mandelina polovina je znala da je Dasova polovina sklonila džakove zlatnih dolara iz doba koga su se sada sećali sa žaljenjem. Nije je bilo briga. sve dok on ne bi pronašao zgodno mesto za parkiranje. na roštilju pekli ćevapi. ortak po imenu Das ritnuo bi polovinu restorana koju je činila rikša. sa barskim sedištima na sklapanje. kamione. To je bio gest bratske solidarnosti one polovine Restorana sa vrućom hranom i poslasticama koja je pripadala Mandeli. Restoran sa vrućom hanom i poslasticama imao je izuzetnu. pre nego što bi prvo svetlo dodirnulo njegov prozor. To je gotovo bez razlike bilo preko puta prodavnice mešovite robe sestara Pentekost. kada je ovaj radio kao gradski predradnik. muzikom frula. ona je postupila po slobodnoj volji i savesti. Bog se probio. rat je objavljen. čak jedinstvenu konstrukciju. Prednja polovina bila je sačinjena od stare rikše koja je ležala tri godine iza Edove šupe. tako da je restoran mogao da prebrodi krizu Konkordata. Svako ko bi pokazao člansku kartu Konkordata bilo kome od dvojice vlasnika Restorana sa vrućom hranom i poslasticama Mandela i Das imao je prava da besplatno jede u zemlji čuda gde su se kuvale kobasice. "A ni ja nisam ničija svojina".da to saopšti Nadahnuću Kadilaku. reče ona sopstvenom odrazu u čistoj. a uštipci od nauta veselo pržili u fritezi uz raznorazne badžije. izbegavajući kokoši. Rat je objavljen i ona je bila srećna srećna srećna.

što je genetski nasledio od svog oca racionaliste). Kada bi stigao i ortak Mandela (oličenje poslovnog oštroumlja. on je otišao do ladice u kojoj je držao svoj pištolj sa iglama i izvukao ga iz svilenog zamotuljka. pržile bi se kobasice. ali prilika je nestala. šef obezbeñenja projekta Bespuće. Radžandra Das je umotavao kobasicu dugačku kao njegova podlaktica da bi je pružio štrajkaču čije je lice maglovito prepoznavao. i kada je gospodin Jerihon saznao ko se to vratio. bilo je gotovo. koje je izvršio prerušen.. D. za uzvrat. Mikal Margolis. a vazduh mirisao od isparenja čaja od mente ili kafe. Kada je Restoran sa vrućom hranom i poslasticama bezbedno bio parkiran za tu noć. "Vratio se". ali vide samo nekog tamnokosog sredovečnog muškarca koji je posmatrao sa kraja ulice."." "On?" Kaan Mandela pogleda. sa izuzetkom Dominika Frontere.. pozvale unutra na čaj od mente u najvrelije doba dana. što je njemu bilo krajnje nesvojstveno. pred otegnutim redom za besplatni doručak. Šezdeset šestog dana štrajka. Preliminarno izviñanje Bespuća. kada se ukočio usred umotavanja. bio je to težak dan i . posle onoga što je učinio." Kaan Mandela ponovo pogleda. "To je on. "Šta si to video?" Radžandra Das automatski dodade kobasicu štrajkaču. "Ko je to bio?" Radžandra Das nije ništa rekao. nameravao je da se okupa u svom menadžerskom apartmanu. ali je čitav dan bio osvetnički napet. reče Mandelina polovina. pred redom ljudi koji su stezali svoje članske karte Konkordata. Radžandra Das je posetio gospodina Jerihona. reče on. "R. U dvadeset i četrdeset pet. "Imao je toliko drskosti da se vrati. poslao je Radžandra Dasa da okupi sve Osnivače. i dok je Radžandra Das okupljao sve Osnivače. Kompanija je mogla da krene na Konkordat u bilo kome trenutku i da ga smrvi.ga.

mada to tebi ništa ne znači. On otvori vrata i ugleda uperenu cev antikvarnog pištolja sa iglama i koštanom drškom. Staljinove. "Mogu da te ubijem kroz njih ako zatreba.baš mu je trebala duga vrela kupka. ali dodade još jedan zločin optužnici koju je sastavio u glavi. "Persis. "To nisam znao." "Pa. "Tu. i Mikal Margolis je najednom shvatio mnogo toga o gospodinu Jerihonu. Nit čistog električnog napona spajala je vrh cevi pištolja sa iglama i potiljak Mikala Margolisa. pokazavši na otvoreni poklopac kanala za čije postojanje Mikal Margolis nije ni znao. Provizorni sud sazvan je u skladištu Radžandre Dasa meñu sanducima nauta koje je Konkordatu poklonilo Udruženje uličnih prodavaca Meridijana. čak su otac i kćer Modra Gora bili tamo. "Kako si me pronašao?" upita zarobljenik dok su dva muškarca šljapkala kroz otpadnu vodu Čelikgrada." Ona odvrati pogled od njega. On zadrhta. Kao da mu je sudio parlament duhova. Gospodin Jerihon pročita formalnu optužnicu. Povede zarobljenika sporednim i bočnim prolazima do žice perimetra. Tada ugleda Persis Taterdemalion. Mikal Margolis prepozna Mandele. molim te. . Sad. ništa manje. Onda upita optuženog kako se izjašnjava. Šef bezbednosti Projekta. "Zahvaljujući damantinskim disciplinama. reče gospodin Jerihon. koja je držala kuglu sa duhom svog muža. Takoñe je shvatio da i pored svih svojih izoštrenih čula Slobodnjaka. ispod". poñi sa mnom. braću Galačeli. bar postoji nešto što ti ne znaš. reče glas koji je zaboravio. Zato je pustio da ga ovaj izvede iz Čelikgrada u Bespuće." Gospodin Jerihon ne reče ništa." Ali. Obazrevši se oko sebe. Ženevjev Tenebre. ne bi mogao da umakne svom tamničaru. gospodin Jerihon primeti uniformu Kompanije." Dok se Mikal Margolis ponovo oblačio. šta je ovo? Reci mi. značilo je. "Nemoj zalupiti vrata".

Mikal Margolis se klatio na vrhu lestvica i bes je u njemu rastao. "Dobro." On pogleda Persis Taterdemalion i pruži ruke. pa jurnu oborene glave prema prekidaču za svetlo. Omča mu se spustila oko vrata. "Jeste". "Jeste li više završili?" viknu on. je li? Sladostrasnik i propalica. reče on. izobličena. začu se prasak (Moj vrat. Mikal Margolis izjuri na ulicu i stušti se kao kokoš. Čak i duh. već samo neodoljivo gañenje što čovek koji se sučelio sa korporacijom Vitlejem Ares i pridobio je za sebe treba da skonča tako sramno." Osvetnici vezaše te smirene ruke. "Zar ne osećaš ništa prema jadnom Gastonu?" Jadni Gaston. Svi. reče Rael Mandela Stariji. "Gledaj. Dok su ga vodili prema sklepanim vešalima (od merdevina za prodavnice). hvala". "ðavo da nosi jevtino uže!" viknu neko.. a onda se posvañaše oko poslednjih reči koje je trebalo izgovoriti nad dušom osuñenoga. smušen." "Kako se izjašnjavaš?" upita gospodin Jerihon. u cik-cak. Mikal Margolis oseti kako mu gvozdena pesnica otkida glavu sa tela. prema žičanim kapijama Čelikgrada. . "Gurnite ga. "Kriv sam po navodima optužnice. Nije mogao da prihvati da mora tako glupo da umre.. "Da. reče gospodin Jerihon. "Lud. znate šta da radite". i Mikal Margolis tada prvi put ugleda uže. Čak i Persis. i on tresnu na slamu. moj vrat!)." Radžandra Das izbi lestvice ispod Mikala Margolisa. reče gospodin Jerihon. bleda stvar. je li Majka mrtva?" upita optuženi. "Zar ne osećaš nikakvo kajanje?" upita Ženevjev Tenebre. nije osećao ni gnev ni mržnju." I svi članovi porote se saglasiše. U prostoriji zavlada mrak i vika upravo u trenu kada mu je jedna od igala gospodina Jerihona odrala kožu s obraza. Više ne drhte."Reci mi. "Tada sam bio klinac". Ne bih voleo da vidi ovo. Persis. "Onda. Mikal Margolis se otkotrlja i ustade. hermetički troglodit. Dešava se to.

Bila je to veoma delotvorna operacija." "Gad je pobegao!" zajeca Ženevjev Tenebre. "Drugi put!" reče Radžandra Das dok je posmatrao kako stražari širom otvaraju kapije da prime begunca. "Trećeg neće ni biti". 51. Žao mi je. Žica nije mogla da ih zadrži i oni su nahrupili ulicama Bespuća u svojim crnozlatnim maricama. upadali u hotele. i ništa manje se nije moglo ni očekivati od korporacije Vitlejem Ares. "Izvan dometa je. dok su niži menadžeri koji su ispijali idiotska pića od banana i tapioke pronalazili organizatore protesta i predstavnike pojedinih sektora. reče gospodin Jerihon. jednostavno su odveli iza tih zidova i prostrelili kroz oko. ubistvo!" riknu. terali ih da čuče kraj zidova prekrivenih parolama. Obezbeñenje kompanije probilo se u aneks Taterdemalioninog . Razoružali su ih crnozlatni oružnici i zaključali ih u gradski zatvor. Značenje komentara gospodina Jerihona postalo je jasno 12. Neke su pustili. Niko nije bio sasvim siguran na šta je mislio. Ima previše zaklona. Neke."U pomoć. kancelarije. podiže oružje. Rafali vatre iz MRCV-a parali su vazduh. Dominik Frontera i njegovi policajci bili su pred njima bespomoćni. Stražari jurnuše iz svojih montažnih kućica i preteći uperiše cevi pušaka prema ulici. Ulazili su u kuće. Znali su tačno gde da idu i koga da hvataju. novembra. Nekolicini srećnika samo su zgnječili prste kundacima MRCVa. Neke su odvezli zlatnocrnim maricama. Ljude su izvlačili iz hotela i bezbednih kuća. u pomoć. sa rukama iza glave. kafane. kada je korporacija Vitlejem Ares slomila Konkordat. Gospodin Jerihon. Neke su gañali u čašicu kolena ili lakat. koji je pažljivo ciljao pištoljem sa iglama. Kćerke žene ljubavnice majke koje su odlučile da ostanu urlale su u nemoćnom besu. Ostale koji su pokušali da ih ometu tretirali su sa manje nežnosti. naročito problematične. probijali se kroz zabarikadirane prostorije.

Ljudi iz obezbeñenja posuli su pod kerozinom i spalili hotelski aneks za sobom.Hotela/Bara i pohapsilo tri od pet članova štrajkačkog odbora i dva nedužna hodočasnika. "Nadam se da ste zadovoljni. kancelarije grañevinske firme Galačeli i Mandela uništene su kolosalnom eksplozijom. "Mi nismo ničija svojina!" povika Radžandra Das. koliko da popune broj. zajednica Konkord pretvorena je u pepeo. Obezbeñenje nije poštovalo ni granice ni savest. Odmah iza ugla. koje je niklo kraj žice kako bi pružilo krov nad glavom ljudima izbačenim iz Čelikgrada. Kuće i radnje osnivača Bespuća posebno su odabrane za napad. Zarobljenike su odveli iza kafane i streljali meñu bačvama piva i sanducima. crnozlatni pripadnici obezbeñenja natopili su plastične i kartonske kolibe gorivom za rikše i zapalili ih. "Nadam se da ste zadovoljni!" dreknula je Dasova polovina ortakluka. ali dok je Tasmin Mandela stigla. Kompanija je divljala Bespućem i dopustila sebi svaki sitni hir. Grañanske vlasti nisu mogle da joj se odupru. Požar je prošao gradom brže nego što su grañani mogli da beže. da bi izvrnuli kuću naopako. zlokobniji vid. Utočište Bazilike Sive Gospe oskrnavili su pripadnici obezbeñenja naoružani puškama. ñavo da vas nosi!" Oba partnera salutirala su stisnutom pesnicom Konkordata leñima stražara koji su se povlačili. Dok se dim dizao iz aneksa Hotela/Bara. Za samo nekoliko minuta. U naselju straćara zvanom Konkord. Ljudi iz obezbeñenja se vratiše i oboriše ih obojicu na tle udarcima oružjem. korporacija Vitlejem Ares prohujala je kao tajfun i ostavila za sobom trag uništenja i zločina. . Odgurnuvši uzbunjenu Sirotu Decu u stranu. Pet stražara upalo je u hacijendu Mandelinih pod izgovorom da traže Raela Mlañeg. Postalo je očigledno da nasilje ima i sekundarni. Restoran sa vrućom hranom i poslasticama Mandele i Dasa polomljen je na komade pred očima vlasnika. ispraznili su spavaonice Grada Vere i potražili u redovima lica ona sa svojih naloga za hapšenje. prenuta iz meditacija.

Razbili su svaki komad nameštaja. gde je njegova krv umrljala poludovršenu istoriju melodramatičnom crvenom bojom. krao je teretni dirižabl čeličane Vitlejem Ares. i posred svakog para očiju virila je po igla. pobili su sve domaće životinje u dvorištu. ali bilo je dovoljno da natera ubice da se okrenu. Rael Mandela Mlañi. prevrnuli posude sa sočivom i paprikašem u kuhinji. "Nije kod kuće". reče Rael Mandela Stariji. Dovršivši proveru pred let. reče ona. uništili kućni romboidni solarni kolektor i pokušali da polome razboj na kome je Eva Mandela tkala svoju tapiseriju. sa smrtonosnim mirom koji može da pruži samo lovačka puška u ruci. Pred njima je stajao Limal Mandela. Sevrijano i Batisto uključiše elise i pripremiše se da izbace balast. Ljudi iz obezbeñenja slegnuše ramenima (matora budala. tiho učtivo nakašljavanje gotovo da je bilo nečujno. svi su bili mrtvi. sa pištoljem Egzaltiranih Porodica. dok se sve to dešavalo. U ruci mu je bio pištolj gospodina Jerihona. U dimu. Na licu je imao strašan strašan osmeh. promrmlja Ed Galačeli. Pre nego što su prsti stigli da dodirnu obarače. "Ne bih to dirao da sam na vašem mestu". na pisti iza Čelikgrada. Okupljeni kraj komandne . "Zaboga miloga". Projektil iz MRCV-a raznese mu grudi i baci ga na ram tapiserije. Dok je njegov deda ležao opružen i mrtav preko babinog razboja i dok je njegov otac stajao strašan i trijumfalan kraj njegove uplakane majke. prislonivši joj cev MRCVa uz slepoočnicu. ispaljena nenadmašnom brzinom i preciznošću Najvećeg Igrača Bilijara Koga Je Vaseljena Dala. Zbog osujećenosti i iz sitne osvete. Rael Mandela zaurla urlikom pobijenih životinja prevrnutih posuda razbijenog solarnog kolektora i baci se izmeñu stražara i razboja. glupi čiča) i podigoše kundake svojih MRCV-a. krvi i zadahu spaljenog mesa. u društvu Eda. Ljudi iz obezbeñenja u borbenim oklopima jurišali su preko piste prema beguncima."Gde je on?" pitali su svetački mirnu Santa Ekatrinu. Sevrijana i Batista Galačelija.

"Predajem se. Baš lepo. ali nisu bili sigurno šta. Ed Galačeli se približi pripadnicima obezbeñenja i poče da obigrava oko njih. šutirajući ih u guzice i jaja potpuno nevidljiv. reče. reče Ed Galačeli posramljeno. "Uzgred"." On diže ruke. Začu riku motora dirižabla u poletanju i najednom se oseti srećan bez nekog razloga koji je jasno mogao da razluči. njegovi majušni izumi skoliše obogaljene pripadnike obezbeñenja. Iz njegovih rukava pokulja mlaz gustog crnog dima. "Ja ću ih se otresti. Pre nego što ga je oblak obavio. "Probaj onda ovo". on šmugnu kroz vrata za posadu na beton. "U redu". Nešto se moralo učiniti. zapevavši svoju podzvučnu pesmu. viknu on. viknu Ed Galačeli. Kada je video da se pripadnici obezbeñenja presamićuju i povraćaju od migrene. "ja sam bio taj sve vreme! Ja! Ja sam vaš otac!" Tada se iskezi kontrolnoj kabini. Smesta vide da prsti stežu oroze MRCV-a. hvatajte ovo!" On baci mehaničku gugutku u vazduh i ona polete prema ljudima Kompanije." Pre nego što su stigli da zucnu i reč protivljenja. Navukavši naočari za infracrveno. Odoše. Naoružani laserskim žaokama. "Auh". on se osvrnu i vide kako se vazdušna laña diže i skreće.table zgledaše se zabrinuto. i ko bi to trebalo da uradi. "Evo. sve dok neplanirani vetar ne dunu i ne odagna njegovu dimnu zavesu preko horizonta. diže visoko ruke i pusti roj robotskih pčela u vazduh. Potraži po svojim punim džepovima. mahnu u znak pozdrava i potrča prema stražarima koji su se približavali." On ih pozdravi stisnutom . iako mu se glas jedva čuo u sve jačoj rici motora. "Ups. on pusti da mu se domišljatost široko razmahne. sve dok se jedan od njih ne pokaza prisebnijim od ostalih i obori soničnu gugutku i pčele ubice hipersoničnim rafalima iz svog MRCV-a. udaljavajući se od Čelikgrada prema severu. Ed Galačeli pogleda lica redom. Izvin'te.

rudara. Te noći je obojala lice u masku ptice smrti i kada je ubrizgala sebi morfin iz medicinskih rezervi. tamni anñeo. ne prestajući s paljbom sve dok izdajnički vetar nije počeo da raznosi pepeo. Razarač Svetova. a onda zapovednik voda dade nareñenje i dvanaest laserskih snopova bljunu i zapljusnu ga plamenovima. Kota 27. mislila je da je bog. kacige. . ptica smrti digla se pred njom. "Dečaci protiv muškaraca". Harperova Štala: krila ptice smrti razvejala su Parlamentarce kao plevu. i nekakva nečastiva ludačka vatra buknula je u njoj. Posle bitke za Žuti Prolaz. i to je bio najbolji vic od svega. rekla je svojim komandantima. 52.pesnicom. Naredila je svojim komandosima-ubicama da odrube glavu svakom mrtvom i ranjenom i da joj glave donesu. uniforme. Elehujev Trajekt. a opet ih žanjemo kao pirinač!" Znala je da je se njeni kapetani plaše. studenata. Pogledala je iscerene glave seljaka. Bila je luda. prizvana sa mračnog mesta. Vastator. S pravom. Piramida je bila visoka koliko i Arni Tenebre. Ona Nepredvidljiva. bolji od trikova koje je on krio u rukavu. Žuti Prolaz. "Neka živi Konkordat. tražila je tela koja će baciti na oltar uništenja. mehaničara za rikše. Sve je to bilo tačno. pilota vazdušnih laña. Uništitelj. S pravom su mislili takve stvari o njoj. "Imaju brojčanu nadmoć od sto prema jedan. Amin!" I poče da se smeje i smeje i smeje i smeje zbog toga što je onaj prisebni pripadnik obezbeñenja skinuo kacigu i to je bio Mikal Margolis. demon. Arni Tenebre napravila je piramidu od glava ispred svog komandnog šatora. ovaploćenje Kosmičkog načela. Nizala je pobedu za pobedom. Ubica Bogova. ranjeni u panici da umaknu demonima sa tigrastim šarama koji su ih neumorno progonili. što je sve vreme trebalo da zna. Parlamentarci su bili razbijeni i bežali su kroz pirinčana polja bacajući oružje. da bi joj kreštanjem nalik na krike čoveka podvrgnutog mučenju saopštila da je ona Avatar. prodavaca osiguranja.

neko bledunjavo seljače sa zastavom primirja natrapalo je na odstupnicu glavnog štaba Taktičke grupe. Vidi vidi. na sledećem sastanku štaba. Arni Tenebre je strpljivo saslušala uslove koje su joj Parlamentarci ponudili za predaju. Arni Tenebre ih nije obavestila da odbija uslove na odranoj koži redova Meknotona Beljua kao što je nameravala. poručnik Lim Čung je upitao: "Zašto se borimo. Vastator. kada su Parlamentarci preplavili rovove Svezemaljske Armije uprkos sistemima naoružanja sa indukcijom polja." "Ko ti je vrhovni komandant?" "Maršal Kvinsana." Marja Kvinsana. Zar može da postoji sumnja u živo prisustvo otelotvorenja Kosmičke Snage? Ipak. Onda su u boju za Tetsenok Parlamentarci nekako pretvorili napredovanje Taktičke grupe Svezemaljske Armije u povlačenje. misli da ih Arni Tenebre. zavežu raširenih ruku i nogu izmeñu dva drveta i prepuste elementima i vremenu. Počeli su da se plaše da je i tu u pravu. Maršal Marja Kvinsana. Sumnja je počela da osujećuje njeno komandovanje. broj 703286543. rekla je."Sistemi naoružanja sa indukcijom polja čine nas nepobedivim". Arni Tenebre nije bila iznenañena. Osetila je tog jutra u vetru miris poraza. Posle bitke za Kotu 66. svuku ga. Onda je postavila dva pitanja. "Kako se zoveš?" "Redov Meknoton Belju. gospoja. Dečak je pušten zdrav i čitav na rubu . zapravo. sumnja i pokolebana odlučnost. Njeni kapetani i poručnici znali su da ona. Kasnije je naredila da odvedu poručnika Lim Čunga daleko u šumu. kada ništa ne postižemo?" Arni Tenebre nije smatrala da treba da odgovori. objavila je svom štabu posle bitke za železnički čvor Sakamoto. Arni Tenebre nije prihvatala tu sumnju. čini nepobedivim. "Tamo je neko ko me traži".

Na toj njivi stajo je Transportni Dirižabl čeličane Vitlejem Ares BA 3627S Istočno prosvetljenje. tuptuptup. i nije izgledao naročito važan. Sada je pozornica bil pripremljena. zapravo. Sagrañen od starog sivog kamena. Ljudske marionete moraju da igraju uz doboše bogova. Darmštat. u izmaglici jutra. Tako je u dramu ušlo još jedno Kosmičko Načelo. u meditaciji. Crveni Most: tri strašna poraza u isto toliko meseci. prazan. značaj mu je davalo ono što se nalazilo sa obe njegove strane: da li je to bio zid koji je nešto sprečavao da uñe.zone borbenih dejstava noseći u ruci pozdrav jednog generala drugom. kao užurbani mišići. Na jednoj strani zida nalazila se njiva sa krompirom. i ona će se sukobiti sa Marjom Kvinsanom: Vastator i Osvetnik. Donohjuev Greben. Poručnici i kapetani muvali su se okolo. samo simbolično odigravanje uzvišenijih borbi izmeñu Kosmičkih Sila. To nije značilo ništa. siva i hladna kao stari krompir. . sa izveštajima o predaji. 53. kako je oduvek bilo i kako će uvek biti. neomalterisan. ili nešto sprečavao da iziñe. Postojao je zid. i povukla ih u srce uklete Šume Hriz kako bi se pripremila za konačni obračun. Kao što inače biva sa svim zidovima. Poslednja Truba da zasvira. Pozvala je k sebi sve preostale snage. isključenih motora. Götterdämmerung je mogao da padne. uništenju. Avatar osvete. tako da je svaki tren sadašnjosti samo delić prošlosti koja se iznova i iznova ponavlja. Arni Tenebre je provodila mnogo vremena u svom šatoru prekrštenih nogu na podu. manje od dve regularne divizije. Arni Tenebre je postala tiha i opasna. visok čoveku do struka. Ona i Marja Kvinsana bile su male dobošarke. Ali. masakrima. Sa druge strane zida nalazila se Šuma Hriz. sa nanizanim sasušenim smanjenim glavama o opasaču. sa otvorenim vratima kroz koja je ulazila hladna magla uskomešana oko stajnog trapa. Posle Kote 66. ili je naprosto razdvajao.tuptuptuptup. Šake Arni Tenebre lupkale su po zemljanom podu . bio je važan. Čudesno kako svi ljudski sukobi i borbe predstavljaju.

bilo je sve manje i manje tragova čovečanstva. To će se pokazati značajnim za tri muškarca sa rančevima koji su koračali kroz spoljni rub šume. gusto i tamno poput kamenja. a čak je i samo sunce izgledalo daleko i nemoćno iza lisnate tavanice. ali granica je i dalje ustrajavala. Rael Mandela . jer sada više nisu mogli da se vrate kući. u prasku neobično prigušenom meñu stablima. U prvih nekoliko sati pronašli su mnogo tragova o prolasku čoveka: hrpice sivog drvnog pepela. privlačila je mračne stvari iz šume da počivaju na rubu tame. Mesec-prsten je svetlucao neverovatno visoko i daleko na lišćem prošaranom nebu. dok se zadržavala u vlažnim dolovima i ulegnućima. obuzeta dubokim snom korenja. ali kako ih je put vodio dalje od zida prema srcu šume. Dim paljevine dizao se sa njive krompira kao presuda o krivici. najstarije od svih mladih mesta na svetu. a na nekim mestima korenje je srušilo delove starog. i bilo im je drago. Prvi koraci na šumskoj strani zida učinili su ih ljudima bez zemlje i statusa. Bio je to zid isključenja.Gospina Šuma. jer granica izmeñu šume i njive bila je starija od zida koji ju je obeležavao. Izgnanici su se te noći ulogorili ispod ogromnih bukava starijih od pamćenja bilo koga čoveka. Tu se činilo da izmaglica prkosi suncu. naginjalo preko perimetra. Grane su mu posezale prema otvorenoj njivi krompira. niti kevtale lije. a tri čoveka oprezno su hodala meñu stablima starim koliko i svet. životinjske kože upola istrulele i otvrdnule. ružno razbacane konzerve koje su rñale u mrku šumsku boju. gde je Sveta Katarina lično zasadila Drvo Početka Sveta pomoću svojih čeličnih manipulatora. nije se oglašavao jaguar niti je roktao vombat: čak ni ljudski glasovi nisu remetili snevanje. izgnanicima. sagrañen da zadrži svet izvan šume umesto šumu izvan sveta. suvog kamenog zida. a logorska vatra izgledala je veoma mala i budalasta. Tu nisu pevale ptice. Čuli su kako eksplozivna sredstva uništavaju dirižabl. Šuma se držala sebe. Drveće se tiskalo blizu zida.

tebi su namenjene. spali. Vraćam ti ih. Te noći. Njegova posada visila je iz otvorenih poklopaca. nisu progovorili ni reč. mrtva već tako dugo da su im oči iskljuvale neme svrake. probijala se kroz oplatu. U satima koji su usledili. Mala rupa. izgnanici su sanjali ne-san. Čitaj ih. "Uzmi ih". Sledećeg jutra. pilota i glavni motor. ali nikakav šum velikog komešanja u krošnjama nije dopirao do šumskog tla.Mlañi bio je na straži i zadržavao je mrak u dometu vatre. ostavivši samo iscrpljujuće prazno crnilo. "Tebi su namenjene. anti-san pražnjenja u kome su simboli i alegorije usnulog uma bili isisani. radi sa njima šta god hoćeš. čitajući odlomke iz knjiga koje mu je otac dao pre bekstva. u izgaženoj lisnatoj buñi na proplancima duboko u šumi videli su se ugljenisani . nalik na prazne očne duplje. Čak su i teški koraci izgnanika bili progutani u debeloj i mekoj lisnatoj buñi. Raelu Mlañem to nije ništa značilo. naišli su na mnogo uspomena na rat i nasilje: trake iskidane padobranske svile blago su se njihale sa granja brestovog šumarka. Bili su to njegovi prepisi iz beležnica Doktora Alimantanda. Pruge zelene sunčeve svetlosti sijale su kroz lisnate krošnje koje su se mreškale i nabirale poput zelene rečne vode kako su se grane pomerale na vetru. Pošto je to bio dovoljan epitaf za jednu staru tragediju. Za sve beskorisne godine. do tog trena. briši njima dupe. kosturu u borbenoj uniformi kroz kez je rasla paprat. Tog dana. "Laseri". Po podne." Stranica za stranicom bila je ispunjena tajanstvenim matematičkim formulama ispisanim divnim rukopisom njegovog oca. rekao je on. njegovo životno delo. tri muškarca promaršila su kroz paviljon svetlosti koju su na visini držali stubovi hrastova. reče Sevrijano Galačeli. tanka i prava kao olovka. Sevrijano Galačeli otkrio je srušeni izviñački helikopter nabijen na drvo. a zelena mahovina izrasla im je na jezicima. Vratio je knjige u ranac i ostao da sedi i zuri u mrak sve dok ga nije odmenio Sevrijano Galačeli. tri muškarca nastavila su prema srcu šume.

Tu su se zaprepašćujuće visoke sekvoje dizale stotinu dve stotine tri stotine metara u vazduh. bez usana koje su iskidale lasice. uokvirena fotografija lepe žene sa natpisom 'Uz svu moju ljubav. Sunce je sijalo. Kao da pokušavaju da izgnaju zla sećanja. Osećao je potrebu za prijateljem. putovali su predelem ratnog uništenja. Dečak teško da je imao više od devet godina. kasna rosa opervažila je travu. a sveža bujad nikla je da sakrije poginule ispod zelenog prepletanog pokrova. ali osećanje užasa vrebalo je i raslo iz minuta u minut. Trebalo je da se tri putnika obraduju što su tako blizu srcu šume i legendarnom Drvetu Početka Sveta. Batisto Galačeli pronañe ispravni vojni radio kraj mrtvog veziste. tle izrovano i iskopano u kratere i zemunice. Rael Mandela Mlañi uze fotografiju lepe žene i stavi je u džep na grudima. U veličanstvenom srcu . lijane orlovih noktiju i pavita posezale su da prekriju olupine ratnih mašina. Rael Mandela Mlañi ostavi fotografiju lepe žene kraj mrtvog veziste. bez ikakvog traga vozača. Tu se vodila velika bitka. sa neobičnim oružjem na gotovs. Tokom noći. zaoravši brazdu blata i zelenila. račvasto drvo bilo je zabodeno u tle. tako daleko od rata Sila. a na njegovim rakljama stajale su nataknute ljudske glave. drveće se pribilo oko vatre i ponovo iskapilo izgnanicima snove. kože zguljene u parčiće i dronjke. grad mekih crvenih tornjeva i širokih. usred uništenja. Činilo se da je njemu prijatelj potrebniji. praznih duplji. Tri muškarca ručala su uz emisiju Džimija Vonga. Čitavog sledećeg jutra. Gospina Šuma i dalje je bila jaka. Žanel' u donjem levom uglu. tela su bila nataknuta na račve grana. korak za korakom. Predveče su naišli na najmračniji memento mori: na ukrštanju dve staze. prešli su iz kraja oskrnavljenog bitkom u tajno srce šume Hriz. Nad zemljom su lebdela teška sveža sećanja na zverstva: spaljeni vazdušni motorcikl jednosed. A opet.krugovi. i ogromni mir tekao je sa istoka preko napuštenog bojnog polja. U rano popodne. Drveće je bilo razneseno u belo iverje. iglicama posutih bulevara. čistina usred šume gde se srušio lovac dvosed.

lica podignutog prema suncu. reče prilika u belom. otrova izvučenog iz tla u vazduh i drveće. Neka prilika u belom stajala je meñu korenjem drveta. svojim užasavajućim. bezglavo srljali kroz drač i trnje. neljudskim duhom. Probivši se kroz gusti prsten ogromnih sekvoja. zraci vitražnog svetla padali su kroz iglice i obasjavali šumsko tle. prokletim. potoke i rečice. istupivši iz svetla da bi ih pozdravila. izbiše na kružnu čistinu u čijem je središtu stajalo najmoćnije drvo od svih. nije ih progonio nikakav neprijatelj izuzev tame u sopstvenim srcima. Bežali su od straha. to je bilo poput otrova. Tri čoveka stajala su ispod Drveta Početka Sveta i gledala naviše u uzmahane grane. ekstatično. Drvo Otac. Počeli su da kaskaju. sa glavom i ramenima višim od njegove najsnažnije dece. bežali su od užasa. zdravo". nekada . i to više nije bio mistični anñeo. ali nisu mu mogli umaći. naćulivši uši. šuma ih je punila svojim duhom. Pulsiranje avionskog motora koje je prošlo daleko na istoku nagnalo ih je da kriknu i pojure u skrovište meñu lukovima sekvojinog korenja. ljudskost je isisivana iz njih. Nisu umeli da objasne zašto. obasjana stubom svetlosti. Svetost tog mesta dodirnula je njihovu pokopanu ljudskost i oslobodila ih užasa. Grane su se njihale i šibale na vetru visoko iznad njih. "O. već neki sredovečni čovek u prljavom brokatu. bežali bežali bežali da se oslobode užasa. nisu znali zbog čega beže. pozornih očiju. Počeli su da gaze oprezno. "Do ñavola. niti kuda. Kap po kap. dali se u trk. Mutantni Majstor Iskričavog Sarkazma i Hitrog Odgovora. Ime mu je bilo Žan-Mišel Gastino. 'poznat takoñe kao Zapanjujući Podrugljivac. U svom svetom okretanju. meñu oblacima. Grane su se pomerale i blagoslovile ih odozgo. prilika uoči tri očarana muškarca. kap po kap. u čistom strahopoštovanju i radosti. jer užas su bili oni sami.žume. otrovnim. da bi u noćima iskapljenog sna trovao izgnanike. prilika koja se okretala polako. nepoverljivi kao mačke. gde ste toliko dugo?" 54.

. nastavio sam i svi u publici počeli su da krvare. ja imam takav dar za sarkazam i satiru. sinak. ali nisam mog'o. Tri izgnanika bila su zadovoljna što on to radi dok god se usput zabavlja i prženjem jaja i pečurki u svojoj kolibici izmeñu lukova korenja. trebalo je da se organizuje veliki dvoboj sarkazama u jednom finom. a krupalija je. ja sam roñen sa darom sarkazma. eto njih za mnom sa puškama. i još nekoliko njih čijih imena ne mogu da se setim. sve dok jednog dana neki pesnik. Svejedno. tako. u svakom slučaju. da li znaš da sam sa dve godine. vukodlak. pojavilo se pola okruga i. bio sam tu ja (Zapanjujući Podrugljivac). ječe i čupaju kosu. a ja mu velim. pa. velik kao pivska bačva. Leopold Lenc. "Nekada sam bio prilično slavan. naprosto bežao i bežao da bi' završio ovde. kada je svet bio mlañi. riñe brade. na licu mesta. uobičajene stvari.. prilično trivijalno. naprosto pretrpeo srčku i otegao papke. znate. Nekada sam demonstrirao kako moj sarkazam može da ubije bubašvabe i sljušti boju sa zidova. veliki veliki čova. kada deca govore stvari da bi jedna druge rasplakala. 'Čudesa zemlje i nebesa'. Takverej Bob. govorio stvari koje su drugima ostavljale male posekotine? I mislio sam da ne znaš. . dugačke pukotine i napolje je pokuljala krv. i bio sam član putujuće predstave. a gutao je mačeve dugačke metar i po. pa sam. trebalo je. I. malčice mi se otelo. otmenom hotelu. Čim sam počeo sa tim pesnikom. prilično uzdrman. nema izgleda. pre mnogo godina. na koži su mu se otvorile velike. prilično velik ne samo u onom bukvalnom smislu. visok metar i deset. sokolima i lovačkim pumama. ma. sve dok taj nije došao i rekao da je on Najveći Satiričar Koga Je Svet Dao. 'Najveća predstava na zemlji' i tako to. sarkazam me je obuzeo.Najsarkastičniji Čovek Sveta'. jesi l' ikad čuo za neke ljude koji su roñeni sa darom zapovedanja u glasu tako da niko ne može da im se odupre? E. da skratim priču. trebalo je tada da stanem. patuljak gutač mačeva. kad gle. ali ja nisam znao da je taj tip bio nekakav lokalni heroj. psima. i voleo je da priča. tu je tome bio kraj. a to mi je oduvek predstavljalo problem.

. U to doba Gospina Šuma bila je prijatno mesto. Lep je . časna reč. voli je čak. pa sam se zakleo da više neću biti Zapanjujući Podrugljivac. a to će se jednom desiti'. a ne kao sad. i došla mi je Blažena Gospa. svako drvo je kao jedan element mreže." Sitni čovek ih posluži omletom sa pečurkama i mateom. jašta. Žan-Mišel Gastino. leglima. ne čineći nikome nažao. Vidite. Svejedno. "Sam pravim čaj od biljaka i korenja. kao da ne znam kakvo je bilo. pa ću ti oprostiti ono što se dogodilo u tom gradu. ona velika krčevina iznad puta Belveder počupala je dosta viših saznajnih nivoa. jedite samo. do Drveta Početka Sveta. da biju bitke u Šumi Hriz? Svakako ne Žan-Mišel Gastino: da vam kažem. Svejedno. otkad su oni došli. pod korenjem. sve to prepletano korenje i granje i tako to. mari za nju. Drvo Početka Sveta.. ostalo ih je još dosta iz doba prilagoñavanja sveta. leptirova i tako to. Kako god.. kengurčića. neguje. i ako se taj tvoj jezik još koji put opet otme kontroli. spajanje i veze. Da mi čuvaš šumu. a njeno lice. I tako se Žan-Mišel Gastino tu našao i tu ostao.. imam jedan posao za tebe. Svejedno. videli ste to iz veće blizine nego ja. um... Njegovo opažanje je preduboko da bi mu naudile puke reči. Bolje od anñeoskog. odbijajući društvo ostalih ljudi. tako mi je rečeno. bilo je ptica... kao i vas. lepa već onakva kakva je. ovo mesto je postalo mračno. sve dok ne budeš pozvan zbog jednog višeg zadatka. ljudi će ponovo da izginu.. kaže ti ona meni: 'Žan-Mišel Gastino. čuva. tamo se rañaju anñeli. i mašine. skrenuo sam sa teme. Sveta Katarina lično. Mutantni Majstor Iskričavog Sarkazma i Hitrog Odgovora. Šumi treba neko da je pazi. drveće ne može da oseti sarkazam.. Dobijete od toga snagu kao jarac. otkad su došli vojnici: ko bi to pomislio. stvari su se ponovo vratile u duboko snevanje. i mene je ovamo privuklo srce šume. sva treperavo bela. šteta za taj dirižabl) i moći ćeš da zapovedaš svim zonama Geneze.. Znate na šta mislim. ja ću da pričam.Rek'o sam sebi. previše si opasan da bi živeo meñu ljudima. provešću ostatak života kao usamljeni isposnik.. doveden sam ovamo. Imaćeš moć saznanja o svemu što se dešava u Hrizu (tako sam znao da dolazite. šuma ima taj neki kao.

dok novo rastinje izbija kržljavo i deformisano. Ali veliko Drvo Otac najstarije je i najmudrije. ništa slično tome. Ja i mašine možemo da učinimo malo toga. a oči izgnanika kolutale su i treperele od brzih pokreta ljudskog snevanja. Ali ovih dana. da li vam se zavrtelo u glavi zbog starog Žan-Mišela Gastinoa? Previše filozofije? Naravno da biste sada da odspavate. Sada ću to objasniti. i svesno. pa. O. sranje i frku koja se zbivala tamo i to je šumu učinilo mračnom. obično i sâm idem u krpe u ovo doba. i takvo i jeste. jer ako se nastavi." On ritnu vatru od šišarki sekvoje. Obuzelo ga je osećanje svetosti i stajao je dugo lica podignutog prema nebu. zasadila ga je ovde prvog dana prilagoñavanja sveta lično sveta Katarina i šuma je izrasla oko njega. To ne valja. da.to život ako volite svež vazduh i tako to. Pa. Drveće je živo. Kada je . Ali takoñe je apsorbovala sav strah. možda noćas usnite nešto čudno. već truje dušu ovog mesta. Mene brine što to truje drveće ľ ne nalik na zasipanje korenja sredstvom za uništenje korova. Žao mi je što sam tako dugo pričao.. Iskre pobegoše kroz dimnjak u tamu koja se zgušnjavala. ali ne brinite. zastrašujućom i nemalo opasnom. znate. Jeste li tamo imali ne-snove? Naravno da jeste. mudro i sa veoma dugim pamćenjem. apsorbovala vaša sećanja da bi ih dodala velikom pamćenju ovog Drveta Oca. Rael Mandela Mlañi sanjao je da se probudio i da je posle buñenja izišao iz drvene kućice meñu korenjem u noć. To me plaši. nestaće duša sveta. ono oseća. misli. to vas je šuma upoznavala. Uzgred. mesto je postalo mračno.. Zamislite. okrećući se u krug i u krug i u krug. a čitave oblasti šume umiru. to vas samo kuša Veliko Drvo i pokušava da komunicira s vama.što znači 'Večno živo' na jednom starom starom jeziku. mržnju. "Ovo ovde drvo" (on potapša rub korena na kome je sedeo) "zove se Sequoia Sempervirens ." Spavali su te noći oko mangala sa ćumurom. nisam prozborio ni reč sarkazma već pet godina. Crveni sjaj gurao je noć dalje od njih. Nemam mnogo prilika da pričam.

"Šta ćeš učiniti?" pitali su. kad jedna za drugom poznate prilike izroniše iz senki meseca-prstena i pridružiše se njegovim roditeljima. Dugo je ostao tako. Podigao je glavu i ugledao Santu Ekatrinu koja je stajala pod prugom svetlosti. Glen Miler sa svojim trombonom pod pazuhom. reče Santa Ekatrina. neuspešan izgnanik i kukavica.osetio vrtoglavicu od okretanjaokretanjaokretanja. dok mu je jezik sijao kao žeravica. a onda je usnio da čuje glas koji pevuši neku melodiju. baš kao i mrtvi. ali reči su mu ukrale noćne ptice. "Bežiš. vaskrsnut iz pepela." Tada njegov otac istupi iz tame. ajkule. "Prekinite san! Hoću da se probudim!" I zaista se probudi i nañe se sâm na svetom mestu meñu stablima. Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Dala. "Odgovori ocu". "Šta ćeš učiniti?" "Za sve ovo si sam kriv". devojaka sa kojima je plesao na igrankama subotom uveče. pa su se zvezde zavrtele. majka mu je odgovorila: "Duh. Znam šta je posredi. Limal Mandela. Postoje živi dusi. ali nisam mrtva. Imale su lica njegovog života: njegovih kolega iz Smene C u livnici. a vazduh je bio nepomičan. "Ne pokušavaj da me izblefiraš. "Jesi li ti duh?" upitao je. kockari. Ne možeš da se suočiš sa neuspehom i sada bežiš. a u njegovom snu. "Zbog čega si došao ovamo?" upita Limal Mandela ljutito. nije postupio nimalo bolje kada je pobegao u Bespuće. Mesec-prsten svetlucao je visoko. vlažnu zemlju. a debla sekvoja popadala po njemu kao šibice. prijatelja iz škole. sine. . kurve. "Stoj stoj stoj stoj!" uzviknu Rael Mandela Mlañi. gledali su ga odozgo kako kleči na mekom mrkom tepihu od iglica sa beskrajnim sažaljenjem. "Da mi samo nije ponestalo trikova!" reče Ed Galačeli. vetar je šaputao u granama. Rael Mandela Mlañi klonuo je na tle i stisnuo obraz uz hladnu. Rael Mandela Mlañi zausti da odgovori. zar ne?" optuži ga Limal Mandela. reče njegov otac. lica iz Beladone." Rael Mandela Mlañi zausti da vikne kako on. da. agenti.

preturajući po mnoštvu džepova u potrazi za lulom. Raele." "Dosta mi je snova". "Fina . tvoja sećanja neće te ostaviti na miru. pripali i zapućka zamišljeno." On pronañe lulu. zar ne bi takoñe mogla da bude dovoljno jaka da ovaploti i tvoja nadanja i želje? I ako je tako. zgusnula. Razmisli o tome. u tebi. zapravo. Pod prugom zvezdanog sjaja. samo što ovde. moram ovo da kažem: ti u sebi nosiš magiju. "Duhovi? Ma daj. "Fina noć". Zagleda se dugo u nebo. i nije vezana ni za kakvo mesto." "Ali. koliko god ono bilo naročito. jer svaki početak mora imati i kraj. kao što sam to bio ja. Ako je zemlja ovde dovoljno jaka da ovaploti tvoja sećanja i strahove. "Znaš. "Mnemolozi. samo na ovom mestu. Mi smo sećanja." "Snova? Ksantični mistagozi veruju da je postojanje okončano trećeg dana i da je naš svet samo san iz druge noći". možda je ta snaga. Ja sam Doktor Alimantando. kažu da ti putuješ kroz vreme. "Fina noć". Ali to je takoñe Drvo Kraja Sveta. Mi smo snovi drveća. a ti me ovih proteklih dana nosiš na leñima. Slušaj: iako mi je to mučno. poprimila čvrsto ljudsko obličje. temelj sadašnjosti." "Tako je. reče sivi stranac. zvezde.sladak. božanstven. Ja sam najstarije sećanje Bespuća." Doktor Alimantando ustade i stavi lulu u usta. kao jednom džentlmenu od nauke. to je Drvo Početka Sveta." "Ko si ti?" "Poznaješ me. reče on. Znaš li šta je ovo drvo? Naravno da znaš. šapnu Rael Mlañi. Imaš nedovršen posao u mom gradu." Njegova lula bila je mala crvena tačka žeravice u noći. reče. Mi smo najmaterijalnije stvari na svetu. tvoj deda takoñe. u poteri za nekakvim legendarnim stvorenjem. ali sećanja ostaju. "Dosta mi je duhova. drveće. Neki visoki brkati muškarac u dugačkom sivom mantilu sede na koren drveta kraj Raela Mlañeg. imamo telo i tvar. svetlost se sklupčala. "Fina noć. napuni je. ali nikada me nisi sreo. Mi smo stvari koje čine život. i dok ne dovršiš ono što si započeo. moraš da se vratiš. Tvoj otac me je poznavao kada je bio mali.

" "Zar nisi. Svetlost je navirala kroz loše nameštene daske od kojih se sastojao zid. posebno projektovan za očuvanje životne sredine." "Zar nisam makar malo uzrujan zbog toga što napuštam sve ovo? Pa. makar sećanjem na nju. svejedno. "Dobro jutro dobro jutro dobro jutro". samo malo. Amshastrije. Staro Drvo Otac vodiće računa o njima. Izgleda da će ti zatrebati moj naročiti dar.. Danas.fina noć. Ustajte. danas nas čeka dug put." Onda skrsti ruke i uñe u senke zvezdanog sjaja. a ne možete nikuda bez pristojnog doručka. negde izmeñu programa o kraju Vaseljene i popularne jutarnje muzičke emisije. ne shvatajuši sasvim. Sinoć. Blaženom Gospom. Sredićeš ti već to. i čim izvršim Svetu Volju." "Ali. da treba da krenem sa tobom." Rael Mlañi istisnu zglavcima san iz očiju. Postoji skrivena veza meñu tim stvarima. Pa. moći ću da se vratim na stari posao. ukoliko ne poñem. jedite! Čeka nas dug put dok ne stignemo do . ja sam bio zauzet svojim. pa. Pozvan sam. tu nema greške. hajdemo. Zvuk radija Žan-Mišela Gastinoa probudi Raela Mandelu Mlañeg. Svejedno. reče Žan-Mišel Gastino. I on je bio podjednako loše podešen." "Ali ko će da pazi na Gospinu Šumu dok je ja spasavam? Ne bi trebalo ovo da ti pričam. Raele. Biće ovo staro mesto u redu još neko vreme. ali upravo se konstruiše čitav novi red anñela: Model Šest. ubrzo neću imati šta da čuvam. umivajte se. To je privremeno. To se zove Osa Dogañanja. a to obuhvata i Šumu Hriz. "Dižite se... Možda si zato i doveden ovamo. Pa.. Pravi si Mandela.. Osećao se miris i čulo cvrčanje jaja koja su se pržila na mangalama. Dok si ti bio zauzet svojim mnemologom. rekla mi je da. zbogom. Drago mi je što smo se sreli.. "A?" "Idemo. rekla mi je da je kucnuo čas. gde mnoštvo budućnosti zavisi od malobrojnih pojedinaca. dok mene nema.

sarkastični. a ne vidom. Glupi dečaci koji se prave da igraju igre glupih dečaka. Gastino se do sada nije formalno opredeljivao. Begunci buntovnici izgnanici lutalice gameni šizoidi. vojnike-dečake nespretne u kameleonskim uniformama i sa teškim borbenim rančevima. Dajte joj hiljadu ljudi poput Gastinoa i smrviće Kvinsanu tako fino da će od nje ostati samo pesak.šumskog zida. kao da vidi drugim čulima. omče od žice i pangi-kočeve prekrivene govnima. "Četiri muškarca. Iako ga je Arni Tenebre srela samo dva puta pre toga. Ona pogleda svoje gerilce. kako u Svezemaljskoj Armiji. a ostali izgledaju normalno. Stalna nareñenja nalagala su da svi zarobljenici smesta budu pogubljeni. lica prekrivenih tetovažom ili obojenim poput tigrova. Uprkos vazdušnim patrolama Parlamentaraca. homoseksualci i vizionari. . Trojica su posrtala i padala na neravnom terenu na kraju doline. ali radoznalost potporučnika Serña Estramadure bila je podstaknuta njihovom sposobnošću da prevale deset kilometara kroz eksplozivne zamke. On je deo šume. prekršio je naredbu o radio-tišini da bi zatražio savet od svog komandanta. tako i meñu Parlamentarcima. opreme. pegavi. četvrti je hodao visok i prav i vodio je. Baš bih volela da ih vidim. umesto da ga vode. Jedan od njih je onaj Čiča iz Šume. Glumci u ratnom teatru. prugasti. Vojnici su im vezali ruke i oči i vodili su ih na uzicama. Mora da ih je on proveo kroz zonu odbrane. njegovo ime bilo je legenda meñu veteranima pohoda na Hriz. demona ili insekata. "Ko su oni?" upita Arni Tenebre. Šta si se toliko iznenadio? Šta misliš. Bez identifikacija. iskopane jame. Kakav bi to gerilac bio. odakle sva ta jaja? Iz vazduha?" 55. karirani." Gledala je kako gerilci dovode zarobljenike. Jedna patrola 'Jaguara' Arni Tenebre zarobila je četiri muškarca u unutrašnjosti Zone pasivne odbrane 6. svestan kao životinja." "Zanimljivo.A. a ja moram da se spakujem i pozdravim sa kokama. bez ijedne povrede. ali imaju na sebi nešto V. Biće da je to Gastino.

Nedostaje mu inteligencija. uši? Njegova informacija svodila se na 'odjednom su se stvorili tamo'." "Mandela. "Gospoja. Čovek bez očiju i ušiju neće dugo poživeti u šumskoj borbi.. Pretražila je odeću zarobljenih. Zar momak nije imao oči." "Ostala dvojica su.Lica dvojice zarobljenika izgledala su joj poznato.. i vezivao ih u toru od bambusa. otporne. Sevrijano i Batisto." "Želim da popričam sa zarobljenicima. Poslednji put sam ih videla kada su imali dve godine. lica crvenog i poniženog ispod smelih plavih i žutih tigrastih šara. upitala je potporučnika Estramaduru: "Njihova imena. zovu se. a ostali su imali stvari koje je proizvela Kompanija. Goli muškarci izgledaju bedno." "Tako." Odskakutao je nizbrdo do torova." "Galačeli. Znala sam da su mi njihova lica poznata." "Gospoja." "Ah. Dovedi ih ovamo. U Gastinoovoj iznošenoj beloj odeći nije bilo ničega. Neće dugo poživeti.." . I dalje je pokušavala da ih pronañe u sećanju dok im je potporučnik Estramadura skidao rančeve. U džepovima nije bilo ničega osim papirnih maramica i male lopte od srebrnog papira. Vratio se minut kasnije. Estramadurin izveštaj bio je prava farsa. "Onaj najmlañi je sin Limala Mandele. I vrati im odeću. zaboravio sam da ih pitam.. dobro izrañene. odeću i dostojanstvo." "Rael Mlañi." "Idi i pitaj ih." Ona pokaza na kožom uvezanu knjigu koja je ležala kraj nje na tlu. Pre nego što im je pregledala rančeve. gospoja.

Kvinsana. Skriven ispod korica knjige. Odbacila ju je. ona ispriča priču o ukradenim bebama. bauk koji tera decu u krevet. I ja sam nekada bila takva. Videla je kako vire prema njoj kroz dim. u treptanju i čuñenju u zadimljenoj kolibi. "Ali čemu tolika užasnutost. ti si podjednako velik zločinac kao ja. Mandela. časni čoveče. finu poput krzna. Zagledala ih je dok su klečali s druge strane vatre. "Znaš me. Potpuno te shvatam. priču koju joj je ispričao njen fantomski otac." I pošto joj je to pričinjavalo zadovoljstvo. Žan-Mišel Gastino zausti da progovori. i desiće se ponovo. anonimno pobiju. manično. ne bi li je odvukao natrag u stagnaciju i beskorisnost? Kakav je to zločin izvršila kada prošlost mora da je kažnjava. neodoljivo maženje. ali ona je za njih bila nevidljiva. Ovaj sastanak bio je Kosmički Predodreñen. obasjana s leña snažnim sunčevim svetlom koje je kuljalo kroz bambus." "Ko si ti?" upita Rael Mlañi. Tvoja baba-tetka. Galačeli." . reklo bi se. Zar je neopozivo zapisano da nikada ne umakne od njih? Zar je čitav grad Bespuće jedrio oko sveta kao oblak u poteri." "Nije tačno. i znam ime Galačeli. ja sam. "Mir. ali molim te da me poštediš svojih vatrenih govora. tiho. zar je bilo tako loše želeti ime ispisano na nebu? Poigravala se idejom da naredi da ih brzo. to je bio njen mali bratanac. To bi bilo nemoguće. Raele Mlañi. Baš dobro. dešava se sada. priču koja ju je i dovela do tog mesta i trenutka." "Lako je to reći. Izrazi užasa na licu njenog malog bratanca veoma su joj prijali. Dakle. Ja sam demon koji jede male bebe. Bio je drzak. Dešavalo se to i ranije. Znam ime Mandela. Alimantando. Arni Tenebre je pomazila prstima svoju kratku kosu.Kada je potporučnik Estramadura otišao. Tebe veoma dobro znam. ovaploćenje zla. iz pokolenja u pokolenje. Ja sam Arni Tenebre. Raele? Kako čujem. Ja se borim za pravdu potlačenih protiv tiranskog režima Čeličane Vitlejem Ares. Sada možete ići. mazi mazi mazi.

prema Brdima Tetis. Mogu slobodno da idu. gospoja? To je uobičajena praksa." "Ali. "Da naredim da ih streljaju." Zamislila ga je svučenog. Izviñačka letelica Parlamentaraca zazujala je na istoku. priprema za konačnu bitku. Kada se bude vratio. "Pripremite sve divizije i sektore za pokret. pozovi ih sa neba." Ona se zagleda dugo i opasno u kapetana prve klase Džonatona Baja. Ona se hladno osmehnu sama sebi. Mogu da ovladam vremenom. pozovi nebo da se sruši na mene. Moraće da nauči koliko vredi tišina. Gledala je kako patrola 'Jaguara' prati izgnanike iz doline u šumu. dakako. frenetično. pozovi samog Panarha da me uništi. Sazvala je svoj generalštab." ." "Uobičajena. bez diranja. gospoja. grmljem i ceradama." Potporučnik Estramadura nije odlazio. Odredi za kamuflažu pojurili su okolo. Taj je previše pričao. ruku i nogu raširenih izmeñu dva drveta. Na delu su sile veće od uobičajene prakse. kiši i gladi. Vrati im njihove rančeve. sa mrežama. "Konačna bitka će naprosto morati da se odigra na nekom drugom mestu. prekrivenih arkanom hronodinamike. ostavljenog suncu. Kvinsana. Pozovi ih dole. "Uradi to. Da je samo onomad obratila više pažnje na to. odbrana. Jer imam ključ za Konačno Oružje! Osećala je zadovoljstvo zbog te melodrame. ali ja ću te ipak nadmašiti. i isprati ih do severnog šumskog zida kod Novog Holzbeka. Arni Tenebre je ponovo prala ruke i zurila u njih pozorno i opčinjeno. Setila se zidova kuće Doktora Alimantanda. Stvarno je bio previše glup da bi mu dozvolila da živi. Ne. Setila se kožom uvezanih knjiga Raela Mandele Mlañeg. Lepe lepe ptičice.Kada se potporučnik Estramadura vratio pošto je zaključao zarobljenike u kavez. pozovi ROTEHovo svemirsko oružje koje može da razori svet. pomislila je. Čučali su u polukrugu na zemljanom podu njene kolibe.

spratu u izobličene predele oko Keršoa. taj plan će usrećivati sve te ljude." Džonija Staljina napusti dobro raspoloženje. naklon i Karter Hausman. Njegov plan bio je toliko blistav da je provodio mnoga popodneva u svom privatnom studiju za masažu pod prstima Taj Manzanere." Izgleda da su poslednja tri zamenjena službenika bila zadovoljna. Kucanje na vratima. Sve dok zamene ostanu neotkrivene. zagledan kroz svoj zid-prozor na 526. "Razglednice sa Porcelanske Planine. najnoviji izveštaji o projektu Bespuće.56." On se prevrnu na leña kako bi Taj Manzanera mogla da mu lupka po stomaku. Još je čvrst. nañe se kraj njega. već nisu morali ni da budu plaćeni. "Takoñe. dok se približavao velikoj kocki. robotski dubler Kartera Hausmana. na rajska ostrva mora Tisus. spavali. rekao je Džoni Staljin sebi. Šta znači jedno mrtvo jezero. Setio se strepnje koju je zatrovana zemlja izazvala kod dečaka starog osam i tri četvrtine. Industrija. stopa delotvornosti se utrostručila. nekoliko brda šljake? Prioriteti. o tome je bilo reč. par zatrovanih reka. Vodio je mnoge svoje ljubavi u promenadu kraj Zaliva Sepije i šaputao slatke reči ljubavi kroz respirator u naćuljene uši. "Blistavo". jeli i pili ili izbacivali izmet. ostaće zadovoljni. Viši menadžeri ne smeju da pokažu ni najmanji znak slabosti. iz Stanice sveta Mod i Sveta-džungle Novog Brazila. Profit. Nadnice za njihov neumorni rad koristile su se za izdržavanje njihovih originala od krvi i mesa koji su otišli na trajni odmor u polarna skijališta. Roboti ne samo da se nikada nisu umarali. Sada je voleo jezerca mulja i izvore nafte. radije. uobičajeni izrazi zahvalnosti i pohvale. ili u podzemlje greha u Beladoni i Gumenoj Ulici u Keršou. O Prioritetima i Progresu. Bogu hvala. I dok god se kredit na njihovim računima bude gomilao iz meseca u mesec. "Napred". Carstvo. "Reci mi najgore. Otkad je Džoni Staljin zamenio celokupno neposredno osoblje robotima. meditirao je o blistavosti svog plana. .

Nivo proizvodnje se vratio na normalu. Crna berza još donekle ugrožava prodavnice Kompanije. i oba deteta umakla su kao slepi putnici dirižablom. u vezi s ovim. Ipak. ali organizacija Konkordat efektivno je rasturena posle uništenja njenih najviših ešelona." Ljudski dvojnici su povremeno bili toliko ljudski da je Džonija Staljina to plašilo. šteta za matorog. ali tri zamene želuca i tankog creva za isto toliko godina predstavljale su previsoku cenu za projekt Bespuće. "Imamo informacije da Rael Mandela Mlañi namerava da se vrati u Bespuće da bi se osvetio za dedinu smrt. a otpor načelima industrijskog feudalizma uglavnom je slomljen." "Postojao je izvestan element revanšizma kod direktora obezbeñenja. Dobro sam ga poznavao kad sam bio mali. Nije trebalo to da urade. Opet. Takoñe. a njihov raspored je prilično pun. Premeštanje težine dublera na jednu nogu kao znak da želi da predloži nešto toliko ga je podsetilo na Kartera Hausmana da se stresao. a tu je i nedostatak saradnje stanovnika Bespuća. šta gospodin najviše voli da radi?" . Čuo sam da deca širom sveta imaju vizije same Blažene Gospe: dva slučaja su zabeležena ovde." "Zaboga miloga. Tu. znamo da je bio u kontaktu sa Taktičkom grupom Svezemaljske Armije u Južnom Hrizu. prate me tri člana odbora kako bi se uverili da sam na valjan način ugušio nemire. Ta porodica. Takoñe imam informacije da Tasmin Mandela organizuje protestni marš baš u vreme vaše posete fabrici sledećeg meseca. po butinama. Nažalost." "Mani se jezika Kompanije kada pričaš sa mnom. postoji ona izreka o kajgani i jajima." "Slažem se. mogao je da podnosi čireve. koja je onda loša?" Zahvaljujući operacijama presañivanja." "Prokletstvo. ser. ser. u Keršou. Šta preporučuješ?" "Savetovao bih vas da ne posetite projekt Bespuće u planirano vreme."Dobre vesti i loše vesti. ljubavi. "Da li bih smeo da pitam. Ako je to dobra vest.

Robotima maserke nisu mnogo potrebne. nemam drugog izbora." U mislima." "Ali sve do sada niste imali priliku. Da li bi volela da poñeš sa mnom? U ovo doba godine. ser! Ovo je u vašem najboljem interesu. ser. Zašto pitaš?" "Pa. pecanje je sjajno. plašim se da si ostala bez posla.Za trenutak. Džoni Staljin je posmatrao najlon i plovak na uzburkanoj. tako se to dogodilo. Taj. gore. za svoj sto. Očekivao je već duže vreme taj dan kada će ga roboti upitati ne bi li uzeo produženi odmor i pustio mašinskog dublera u svoje cipele. kod slapova Kalume. Džoni Staljin se uplaši da je kod svih njegovih robota-dublera došlo do masovne greške u programiranju. možda bi gospodin voleo da više vremena provodi u takvim zadovoljstvima. a manje u sumornim svakodnevnim zadacima vezanim za projekt Bespuće. Čudno da to uopšte nije bilo onako strašno kao što je očekivao. "Nikako. "Koliko već dugo već radite na dvojniku?" On leže natrag i zagleda se u tavanicu. Bila je to privlačna zamisao. ne posle ovog razgovora." Znači. Nije bilo ni najmanje nalik na umiranje. "Ne mogu ni da te ostavim ovde. Bila je to zaista dobra devojka. sa svim dokazima koje imate protiv mene. "Najviše volim da pecam tilapiju na reci Kaluma. Na visijama je sneg. a vatre tople u Kaluma-brvnari. u Gorama Sin." Lišće žuti i poprima boju ćilibara gore. "Dubler je spreman već osamnaest meseci. "Pretpostavljam da." On odmeri Taj Manzaneru od glave i pete. noći su hladne." ." "Upravo tako. sjajno klizava i jarka koliko i tilapija iz Kalume. na Sinu. brzoj vodi reke Kaluma. "Pa." Robot je prilično dobro odglumio izraz skandalizovanosti. dušo.

hiljadu dece sanjalo je isti san. Kaan Mandela ih je nazvao Izgubljeno pokolenje. To ju je nagnalo da se osmehne iza maske. koji su gradili nestabilnu piramidu spojenim metalnim telima. Pošto je Persis Taterdemalion u napadu tuge zbog Edovog ubistva pobegla u suton. dalje od paklenog sjaja iz usta peći Čelikgrada. u metalni mlin svojih čeljusti. Poslednje što je rekla. a iz rupe je izišla sveta Katarina od Tarzisa odevena u šareni baletski triko. Na podu su bila mumifikovana zrna pasulja i šargarepe. Usnulo u hiljadu kreveta u hiljadu domova. Kada je saznala za očevu smrt. "Saplićeš se o njih kad ideš u radnju." Tada su čelični insekti. Sanjala su ružne metalne insekte koji se spuštaju na pustu ravnicu i grade sebi gnezdo visokih dimnjaka. vlasništvo nad Hotel/Barom prešlo je na njega i Radžandru Dasa. uz uzdah i vrisak. krenula je duž brežuljaka. "Grad je pun tih klinaca". Pravda. ljude Bespuća. Stajala je na ulazu u pećinu i gledala u Veliku Pustinju krastavu i gubavu zahvaljujući ruci industrijskog čoveka. Tasmin Mandela je sebi nametnula zavet ćutanja. Tada se na nebu otvorila rupa. Zabacila je glavu i oslobodila svu svoju moć u psalmu energije. ne osveta. rekla je. objašnjavao je mušterijama preko šanka. ne možeš da priñeš stanici jer klinci spavaju na . pre nego što su joj usne prekrivene glomaznom metalnom maskom koju su joj napravila Sirota Deca. Iste noći.57. Ponovo je pronašla malu pećinu sa izvorom vode. Gnjecavi beli trutovi služili su insekte komadima crvene zemlje otkinutim iz kože pustinje. Podigla je ruke kako bi pokazala da joj ulje kulja iz rana i rekla: "Spasite moje ljude. dosegli Blaženu Gospu hvataljkama i povukli je. bilo je da će ponovo progovoriti tek kada pravda poseti zločince koji su počinili ta zlodela. podrigujućeg dima i odzvanjajućeg metala. prateći sopstvene stope stazom mučeništva koju je prešla pre toliko godina.

Zar će dečji krstaški pohod da impresionira. Bog i politika. NATER. Njegov arsenal upozorenja. Hodočasnici? Čelična maska očito je zaslepila statističko čulo Sive Gospe podjednako delotvorno kao što joj je zapušila usta. poslaće ubice pre nego pisma. Neposredno pred siestu. ONDA GOVOR. DECA. Nije mogao da shvati zbog čega je Božanska Energija odabrala da se ispolji u tako slabom i manjkavom telu. Ništa dobro neće proizići iz toga. DA SLUŠA.platformama. gospoña Arbotinski iz pošte došla je kod gospodina Jerihona sa pismom koje mu je poslao Halovej. MARŠ NA ČELIKGRAD: DA V. 12. U 12 I 12. Brade i . Pismo ga je obavestilo da njegovi sestrići Rael. znate već koga?" Ime korporacije Vitlejem Ares nije se smelo više pominjati u hotelu koji je nekada nosio isti naziv. "Izgubljeno pokolenje. srdačno je dočekao četiri bradata i kosata džentlmena prikladnim porodičnim zagrljajima. SVI SVEŠT. puf! Nema ničega. prekora i prikrivenih pretnji bio je iscrplen.. HODOČAS. Niko nije znao gde se on nalazi da bi mu slao pismo." Prazne oči takoñe su uznemiravale Nadahnuće Kadilaka. rekao je Nadahnuće Kadilak sebi. pogledaš tu decu i. Gospodin Jerihon nikada u životu nije primio pismo. saveta. Ostalo je samo zbunjeno strahopoštovanje pred hirovitim postupcima Sive Gospe. HODOČAŠĆE U SUB. NOVODEC. kupio ručak u jednoj od ispostava Mandeline i Dasove franšize na platformi. Prazne oči. Kažem vam. pa se u naznačeno vreme sredio. priliv hodočasnika neprestano se smanjivao sve do nekoliko preostalih fanatika. Zastrašujuće. objavila je Tasmin Mandela olovkom ispisanom porukom na zidu bazilike. a ako oni zainteresovani to saznaju. Gospodin Jerihon je voleo spletke i zavere. i kada se Ares Ekspres Katarina od Tarzisa u 14:14 zaustavio u velikom oblaku pare i isparenja. ne znam šta ta moja tetka misli da postigne.. Sevrijano i Batisto i njihov roñak Žan-Mišel stižu sutradan u 14:14 Ares Ekspresom.A. eto šta su oni. ulje i sirće. Od osvita Konkordata. SIR. GRAð.

ako želiš da ga posetiš. ali pre nego što je zatvorio vrata. "Znaš da ti je deda mrtav?" "Ne!" "Kompanija je upala u kuću. Ona te veoma krivi za muževljevu smrt." Limal Mandela dočekao je sina izmeñu četiri panorame u osmatračnici. a Rael Mlañi se vratio u porodičnu kuću Mandelinih. Gospodin Jerihon je proveo prijatno i podsticajno popodne u razgovoru sa Zapanjujućim Podrugljivcem. nesumnjivo. On je preko. Raele. Nije želeo da rizikuje novi pohod na Bespuće da bi pohapsio bundžije: Dominik Frontera je pribavio nalog okružnog suda protiv Kompanije sa obećanjem vojne pomoći ukoliko . "Znali smo da ćeš se vratiti. reče Santa Ekatrina. u Alimantandovoj kući.kose otišle su niz slivnik gospodina Jerihona. mislim da bi trebalo da odeš i posetiš babu. na gradskom groblju." Limal Mandela iziñe da bi omogućio sinu da tuguje u samoći. Otac bi da te vidi." "Otkud ona zna da sam se vratio?" "Ona zna sve. Braća Galačeli obišla su očev grob i od svojih pretendenata na očeve saznala za majčino tužno bekstvo. Mikal Margolis bio je u škripcu. bilo je tu velike popularne privlačnosti. To ih je strašno uznemirilo." Novi plakati pojavili su se na zidovima: HODOČAŠĆE BLAŽENSTVA: 12 NOVODECEMBAR U 12 I 12. iznenañujuće neiznenañena. zbog njegove uzaludnosti. Hodočašće Blaženstva poklapalo se sa posetom Džonija Staljina i tri člana upravnog odbora. Takoñe. bio bi sklon da previdi taj marš. "Ah. Da nije prisustva Raela Mandele Mlañeg." "Ne. možda si video deo štete koju su počinili. Mutantnim Majstorom Iskričavog Sarkazma i Hitrog Odgovora. i tetka bi htela da te vidi. Rael je ubijen dok je pokušavao da zaštiti svoju imovinu." "Grob je dole. ali bez efekta. reče: "Uzgred. vratio si se". GOVORIĆE RAEL MANDELA MLAðI.

zapravo. kompaniju ili bućkuriš zavañenih strukovnih sindikata? Škripac škripac škripac. hiljadu dece. . zatreštala cimbala u zvonicima. Kao direktor obezbeñenja projekta Bespuće. na vrelini sieste. gunñalo. njegov otac. Limal. ne pristaje. Ponekad je priželjkivao da je bacio rolnu geoloških izveštaja u ventilacioni šaht i ostao Slobodnjak. njen brat. a opet se nije oslobodio gravitacije. oglasili su se gongovi. ali sa gradom punim medijskih vukova. i najmanji incident naterao bi odeljenje za odnose sa javnošću da se razbesni. Zaboga miloga. šta hoće. izišla je napolje. Tasmin Mandela suptilno je prčkala po orbitalnim stanicama za kontrolu vremenskih uslova kako bi bila sigurna da ni kap kiše neće pokvariti Hodočašće Blaženstva. Siva Gospa Tišine. osećalo mučninu. Oreol oko ručnog zgloba Tasmin Mandele goreo je tako dubokim plavetnilom da je bio gotovo crn. Naneo je dovoljno štete imidžu korporacije svojom policijskom taktikom čvrste ruke kada je rušio Konkordat. I trebalo je da bude tako. srdilo se. Mutantnog Majstora Iskričavog Sarkazma i Hitrog Odgovora. Velika masa okupila se ispred Bazilike Sive Gospe. U zakazanom trenutku. Tajna operacija bila bi pametna stvar. Nije to bio čak ni neki naročito dostojanstven hod. Bio je to umoran hod žene koja je osećala iza svoje mašinske maske kako se vreme slama o nju. Mavda Arondelo i Harper Tju. dva preživela člana štrajkačkog odbora. i Tasmin Mandela. i Žan-Mišel Gastino pod svojom maskom Zapanjujućeg Podrugljivca. Sevrijano i Batisto Galačeli. Dvanaesti novembar u 12 i 12 bio je divan za hodočašće. odevenih u devičansko belo. povraćalo i padalo u nesvest. kao i bilo koji drugi skup grešnika koji čekaju na popodnevnoj vrelini. privučenih decom koja su počela da se pojavljuju sa svih mogućih strana. ispunio je sve svoje pubertetske snove. a velika bronzana vrata Bazilike otvorila su se na neupotrebljavanim mehanizmima. Napolju. Pogledao se u ogledalu i video da mu crno i zlatno. Na prikladnom rastojanju iza nje hodao je Rael Mandela Mlañi.doñe do njegovog flagrantnog kršenja.

njegovi zemljoradnici. Dok je prolazila kraj kuće porodice Mandela. Na balkonu zastakljenih kancelarija Kompanije. Iza crkvenjaka išli su zanatlije. a za njima izveštači iz novina. i ispustiše ih sa urlicima bola kada su na zapovest Sive Gospe puške zasjale crvenim usijanjem. fotoreporterima i živčanim režiserima. Tasmin Mandela primeni najmanji mogući treptaj božanske sile i brave prsnuše. piljari. Deca Bezgrešne Ugradnje (Sirota). mangupi i probisveti. ako je ta besmislica oko Konkordata srušena. malih ali prepoznatljivih sa smelim zelenim Krugovima Života. zajedno sa svojim kamermanima. Bistro Dete iz Černove. propalice. Kapije Čelikgrada bile su zatvorene pred Hodočašćem Blaženstva. a meñu njima i malobrojnija populacija Bespuća. procesija krenu dalje. okupljeni pod barjacima koji su ležali skriveni u podrumima i tavanima otkad je Kompanija uništila Konkordat i. Iza zanatlija išlo je stanovništvo. reče Mršavi Direktor. a kapije se raskriliše na šarkama. iz filmskih novosti i sa televizije. "Šta ovo znači?" upita Debeli Direktor. kurve i policajci. Goneći ljude iz obezbeñenja Vitlejem Aresa. procesija je nastupala prema Trgu Korporacije. šta oni zeleni barjaci tamo traže?" upita Osrednje Mišićavi Direktor. roditelji radnika. da. kao što ste nas naveli da poverujemo. uperiše MRCV-e više u strahu nego u gnevu. žene. robotski dubler Džonija Staljina i tri člana upravnog odbora posmatrali su to sa sve većim zgražavanjem. sa radija. pevači himni i psalama ućutaše iz poštovanja. deca. relikvijama i svetim kipovima. . Masa je podvriskivala i klicala. Stražari koji su uzmicali. ikonama. čak i nekoliko prkosnih zastava Konkordata. "Zaista. "Imao sam utisak da su ovi neželjeni nemiri okončani".Oko nje se obrazovalo hodočašće: Deca Blaženstva. mehaničari. Za njima su išle gunde. majstorima zvuka. meñu kojima je bio i Nebeski Patron Konkordata. Sa Tasmin Mandelom na čelu. muževi. pravnici. raznorazna udruženja iz Čelikgrada sa sledbenicima. predstavnici struka i zanimanja Čelikgrada.

reče robotski dubler menadžera/direktora za projekte i razvoj Severozapadne Četvrtsfere."Iako nije zgodno da se takav jedan marš održi unutar projekta". Limal Mandela je gledao kako njegov sin istupa i osećao toplinu zbog ulizivanja ljudi. On pogleda more lica i oseti veliki umor. gnev. reče Robot Staljin. "Mikal Margolis će se pobrinuti za sve". Onda je Limal Mandela govorio o tome kako su njegovog oca ubili projektili korporacije Vitlejem Ares. Video je dovoljno za čitav život platformi. reče Debeli Direktor. Tada opazi odsjaj na cevima iznad Trga Korporacije. Bili su upravo onakvi kakve je njegov otac želeo za unuke. Živeo je predugo na najopasnijem mestu na svetu da ne bi znao šta je to." Započeše govori. "Nedopustivo". Dobro je podigao svoje sinove. reče Mršavi Direktor. Sasvim dovoljno." "Hrumf". Gospodo. nešto o čijem prisustvu nije ni slutio. ukus mesinga u ustima i reče: "Bože . "Konkordat se neće ponovo dići. Tasmin Mandela klimnu glavom Raelu Mandeli Mlañem da istupi i govori. "Krajnje neekonomično". predlažem da naprosto progutamo tu neprijatnost. "bilo bi daleko gore da smo preduzeli nešto dok to posmatraju filmske ekipe sa devet kontinenata. Sa svog mesta na gazištu konvertora broj 5. On obori sina grubim zahvatom kada su njegove uši izoštrene u bilijarskim salama čule prigušeni pucanj čisto i jasno kao trubu Arhangelska iznad glasova mase. Jedan metak. Najpre su Sevrijano i Batisto Galačeli govorili o tome kako im je otac ubijen laserima korporacije Vitlejem Ares. Mikal Margolis u potpunosti je iskoristio taj kratki korak da podesi teleskop. On oseti iznenañenje. Nešto ogromno i crno eksplodira mu iz leña. Uzdahnu i istupi da ga ljudi vide. bol. Jedan metak koji je izlila i prigušila čeličana Vitlejem Ares. podijuma i govornica. Potom više neće biti škripca. reče Osrednje Mišićavi Direktor.

Hodočašće Blaženstva pretvorilo se u rulju. elektro-tricikli. pa jeknuše od straha. merači napona. "Pronañite ga!" uskliknu Tasmin Mandela i anñeli zaurlaše niz čelične kanjone Čelikgrada da je poslušaju. i da joj je maska.blagi. radio-aparati. poletela u ruku i preobrazila se u neko moćno oružje. dva smrknuta osvetnika. približavalo. svaka nepričvršćena mašina u Čelikgradu poskoči u vazduh: cevi. čak i Bistro Dete iz Černove napusti svoje postolje i polete na njen poziv. Podigli su oružje na . prekinuvši ćutanje. Iako je još bila živa. baštenske grabulje. a oni videše da joj je lice mračno i strašno. strah i crnilo. "Ovo je izmeñu moje porodice i Mikala Margolisa!" uzviknu ona. pumpe. Oreol Tasmin Mandele ponovo blesnu i posmatračima se učini da se njena nezgrapna haljina topi i menja oblik. mistična veza izmeñu Limala i njegove sestre bila je vaspostavljena i ona je osetila ukus krvi u njegovim ustima i osetila je kako ga gutaju bol. pogoñen sam." Rekao je to toliko ravnim glasom da je još bio iznenañen time kada mu je tama prišla preko ramena i odnela ga sa sobom. Tada Siva Gospa ustade pred ljudima i skinu masku. Dve hiljade kažiprsta bilo je upereno prema mestu gde se krivac verao niz lestvice koje su vodile u srce industrijskog lavirinta. u trenutku kada je skočila sa platforme da se i sama dâ u poteru. da se tesno pripija uz njeno obličje. Tasmin Mandela zgromljena smrću svog blizanca. Približavalo se. Pandemonijum je zavladao na Trgu Korporacije. Porazio ga je sopstveni bes i strah. Rael Mandela Mlañi bio je zgrčen iznad očevog tela. Masa se zanese i vrisnu. koji počeše da je nadleću. Na njen poziv. U poslednjem trenu života. demonstracije su se ustalasale i uspaničile. Bez voñstva. umrla je sa svojim bratom. Sve to zakovitlalo se u jatu iznad Trga Korporacije. Podiže svetu levu ruku i grmljavina zatrese Trg Korporacije. Naoružani ljudi iz obezbeñenja pojavili su se na krovovima i gazištima i privukli na sebe tuču kamenica. i prestravljena masa vide da se metal topi. aparati za zavarivanje. stapa i preobražava u dva čelična anñela.

ali nisu otvorili vatru. neki se onesvestiše. neki su se srušili u krvi. gušeći se u sopstvenoj žuči i bljuvotini. ali satira je trajala i trajala i trajala. rasecala tela u dugačkim. neki ispovraćaše. šta su sve počinili. ali Žan-Mišel Gastino se progura kraj njega. Nije mogao da pojmi šta se dogodilo . gde su se sakrili direktori Kompanije. "Ovo je moj trenutak. iskasapljeno meso i pihtijasta masa na užasno skupom tepihu. Ovo mi je zapoveñeno da uradim. sekla i kasapila po svakom mračnom i sramnom postupku koji su ikada počinili. sekle i kasapile. neki zaplakaše. pošto ih je sarkazam rasporio i smrvio im udove. sve dok nije preostalo samo mrtvo. Robotski zamenik Džonija Staljina posmatrao je drhtave gomile mesa sa prezirom pomešanim sa nedoumicom. Neki su kreštali. Pošto je bacio naoružanu silu korporacije Vitlejem Ares na kolena. ostali su histerično zaridali zbog reči Zapanjujućeg Podrugljivca. On zapljusnu snopom svoje satire položaje obezbeñenja i začu se stenjanje i krici kada naoružani ljudi shvatiše šta su zapravo. Neki vrisnuše. ljudi su svejedno osetili oštrinu njegovog jezika. ali reči su ih sekle sekle sekle." On udahnu duboko i pusti sav svoj mutantni sarkazam u jednoj jedinoj vreloj satiri. molili su. Satira je kidala odeću u dronjke. Iako nije bio usmeren na njih. neki bulaznili. slomljenih kostiju. Mršavi Direktor i Osrednje Mišićavi Direktor preobraziše se u uzdrhtale pihtijaste mehure kajanja. krvarećim posekotinama. neki prokrvariše iz rana krivice koje je sarkazam otvorio. reče on. Neki nisu mogli da podnesu sramotu. a moćni direktori vrištali su i urlali. Rael Mandela Mlañi pokuša da ustane i primiri uzavrelu masu. neki povraćali kao da će povraćanjem izbaciti svu tu mržnju prema sebi na koju ih je naterao čovečuljak na stepenicama.gotovs. neki su praznili creva i bešike. pa su se bacili sa visokih osmatračnica. Zapanjujući Podrugljivac okrenu jezik prema visokom balkonu. neki pobegli vrišteći iz Čelikgrada u pustinju da ih više niko ne bi video. Istog trena. dubokim. "Ubiće te kao psa". Drugi su okrenuli oružje prema sebi ili svojim drugovima. Debeli Direktor. "O dosta dosta dosta".

osetivši sažaljenje. a sočiva popucala kada je oslobodio svoju mutantnu silu. reče on. Bilo je nedopustivo da direktori Kompanije budu tako slabi kad su on i njegovi tako jaki.osim da su direktori bili slabi i manjkavi na neki neshvatljivi način. pet transportnih vazdušnih laña koje su lebdele nevidljive iznad drame isključiše polja nevidljivosti i započeše napad na Bespuće. Na stepenicama. priroda osećanja bila je potpuno drugačija. ne shvatajući. uzdrmani. gunde i jadne. On nije bio slab. "Meta je zauzela položaj na Nivou 17. idiotske Tupsonijance. Tasmin Mandela. zaprepašćeni. Ovaj put. budalaste ljude. 58. nije bio manjkav." . Uživala je. kada ju je Blažena Katarina posetila na njenom suvom pustinjskom visu. Mikal Margolis dva puta ju je gañao iz MRCV-a koji je odnekud pribavio: to je bilo uzbudljivo i opasno. Osećala se živa kao samo jednom u životu. "Idite kući"." Tada. a preobražena odora pripijala joj se uz telo svilenkasto i senzualno. Anael Sikorski nadleteo je kao helikopter Sektor 2 u pogonu za separaciju i raportirao. digitalni lovac. na ranije dogovoreni signal. bio je imun na sarkazam. Ljudi su ustajali iz čučnja. potresene zanatlije i piljare. Njegov mutantni sarkazam bacio je korporaciju Vitlejem Ares na kolena. Žan-Mišel Gastino je ućutao. gonila je svoj plen dublje u lavirinte Čelikgrada. Čudesni pištolj bio je vreo na dodir i gladan u njenoj šaci. jer kao robot. sirote. "Samo idite kući. Odaslao je neutrinskim impulsom poziv drugovima da sazovu hitan sastanak u najranijem mogućem trenutku kako bi Kompaniju spasili od nje same. pogleda propalice. izveštače i kamermane čiji su se mikrofoni raspali. On pogleda decu odevenu u devičansko belo.

za vetar u kosi i oružje u ruci. da bi od delova mašinskog otpada koje je pozvala po imenu izradila malene gravitacione sanke. Anael Sikorski se obrnu da izbegne rubinske zrake. Anael Sikorski je lebdeo u blizini i kinjio žrtvu. Mogla je u svakom trenu da ga pretvori u paru. odbi se od zida do zida do zida i razbi se u pupoljku plamena. Za ovo je bila stvorena. spretna izmeñu cevi." Anñeo na mlazni pogon obruši joj se iznad glave i zasu pogon za separaciju iz topova u prstima. Usredsreñenost Tasmin Mandela bila je usmerene do krajnjih granica na manevrisanje sankama oko ventila i cevovoda. "Tvoj je. okrznu rezervoar taložnika. ali želela ga je na otvorenom. Gañala je Mikala Margolisa u pete. mañijala je. desno od nje. "Sikorski. Anael Luftvafe eksplodira u zadimljenu olupinu i zapljusnu Čelikgrad kao kiša.. klin od tri projektila iz MRCV-a navoñenih toplotom suknu iz skrovišta. nasmejala se raskoračena na svojoj vazdušnoj dasci i preobrazila tuču metala u nove dodatke za svoje neobično naoružanje. da juri u cik-cak ulicom Henrija Forda izmeñu eksplozija projektila Mikala Margolisa. Nasmejala se i isterala ga iz zaklona rafalom iz svog prenosivog tahijonskog odašiljača.Ona odasla svetu zapovest Anaelu Luftvafeu i smesta je.. Tahijonski zrak Tasmin Mandele pogodi mesto odakle je crnozlatna prilika samo par trenutaka ranije šmugnula uskim jarkom izmeñu dva ventilaciona kanala. Vetar joj je nosio kosu dok je jahala po talasima industrije." Lepeza lasera zagrabulja po vazduhu. greda i kanala. ali ona nije marila. . Na krajnjoj tački uspona. Luftvafe. vraćaj se. gde će se to svesti na obračun sredovečnog muškarca i sredovečne svetice. nagradi vrisak mlaznjaka i žestoko dobovanje topova od 35 mm koje je nosio ispod krila. Eksplozije iščupaše krov fabrike i posuše Tasmin Mandelu šrapnelom. u pustinji. Bila je to veoma uska uličica. Tamo. Siva Gospa podvrisnu. "Amo alati amo igračke amo gvožñe". Anael Luftvafe se diže da bi se okrenuo i stuštio u novi napad. uskliknu i dade se u poteru.

Oreol joj je blistao crn kao kolapsar. ali nije se promenio. reče Mikal Margolis. Mikal Margolis jurnu iz spleta industrijskih cevi u sprint preko piste za dirižable. ipak će to na kraju morati da bude čovek protiv svetice. Tasmin Mandela kriknu od radosti. A sad. završi s tim. poštedi me melodrame". ali samo u daljini. Stavi oružje ispred lica i voljom pogasi plamenove. "Da ti vidim lice". Nema svrhe. Njena moć nikada nije bila tolika. "Pretpostavljam da ovo verovatno ne bi delovalo protiv tebe. Bila je zadovoljna. zapanjujuće. Još je osećala ukus tame. On ispusti MRCV. Smrt njenog blizanca bila je bliža i prisnija. "Hoću da vidim kako si se promenio. Ona diže levu ruku za udarac i najednom." Prašina se dizala u malim vrtlozima oko njegovih nogu. svetlucajući progutanim belim zvezdama savesti. dim zapaljenog Sikorskog dizao se u nebo zajedno sa zvukom velikog očajničkog zapomaganja iz Čelikgrada. I dalje je bio žrtva okolnosti. Potera voljom sanke visoko u nebo kako bi mogla dramatično da se obruši na lovinu i onemogući joj da umakne. ja nisam takva osoba i. Mikal Margolis odasla luk projektila iz MRCV-a. obasja je pruga čvrste svetlosti. osedeo. U daljini. . reče Siva Gospa. uostalom.Dakle. umoran. Tasmin Mandela je bila iznenañena time koliko se malo promenio." Mikal Margolis skinu kacigu. glas svete savesti zvocao joj je. I molim te da me ne gnjaviš pričom o ocu i bratu. Iza njega. Tasmin Mandela ga ošinu rojem robotskih pčela iz jedne od mnogobrojnih cevi svog božjeg pištolja. Bio je stariji. Mikal Margolis je reagovao oprezno. Ona okruži Mikala Margolisa vatrenim prstenom iz bacača plamena i zaustavi sanke pred njim. potamneo. Tasmin Mandela je polako kanalisala svu svoju moć u jednu jedinu božju munju koja će pretvoriti Mikala Margolisa u ugljenični čelik. "Molim te. samo sam radio svoj posao. Puls energije poteče duž štampanih kola njenog kostima i pretvori ih u ptice. Ne osećam nikakvo naročito kajanje.

objasni ona s osmehom. "Čim odemo. preobražena u nešto drugačije od ljudskog.. "Sviña mi se kostim". i moraš poći sa mnom da položiš račun za način na koji si koristila svoje povlastice. mršave. Bila je laka. reče Katarina od Tarzisa." "Imaš usran osećaj za pravi trenutak". ne sad. Tasmin nije mogla da vidi odakle je došla. bele. smrtnicima. Siva Gospa. Prerušena u Pokajničkog Prosjaka. od svih mogućih trenutaka!" "Možda se sećaš da je deo uslova za tvoje proroštvo i to da ćeš biti pozvana da položiš račun za korišćenje svoje moći". Mikal Margolis posegnu za oružjem. kratko ošišane žene u kostimu od svetlucave oslikane tkanine. u nameri da pobegne. Arni Tenebre je provela pet dana valjajući se u blatu. proći će ga.. reče Blažena Gospa. pa nestade. "Ne! Ne sad! Ne ti. Mi. laka. uzgred." Stub svetlosti poče da se obrće oko Tasmin Mandele i ona oseti da se tegli.Neka prilika hodala je pistom prema njoj. 59. bičevanju. Oseti kako joj zemlja izmiče. Ona pljunu poslednji put zgañeno. blistave večne svetlosti. kao što je nekada fantazirala gola na plamtećim liticama. opružena u molitvama. Sitna. Baš ti lepo stoji. pretvori u stvorenje od najčistije svetlosti. rasteže kao žvaka. reče Tasmin Mandela. "Mnogo mi se sviña. "Ne!" zavapi Tasmin Mandela. a onda je Katarinina moć obavi i. mršava žena koja je bila biološki konstrukt inkarnacije Blažene Gospe od Tarzisa pomeri ruku na onaj naročiti način koji manipuliše prostorom i vremenom. Ovo je zakazano vreme. zaleñena u belom sjaju. ali bila je to prilika niske. i klečeći na oštrom kamenju ispod . Panarhove sluge. da bi šiknula kao vodoskok u nebo. najčistije informacije. "Uska vremenska petlja". Sveta Katarina ga zamrznu jednim pokretom ruke. ne moramo da opravdavamo svoj dolazak i odlazak vama.

Arni Tenebre se sastala sa svojom borbenom grupom i krenula u juriš na sanktum čeličane Vitlejem Ares. Na njenu zapovest. Neprijatelju nije bilo do otpora. kamionski depo. okačene o LTA vezove. mada prilično zastrašujuće udešenih mladih ljudi u borbenoj opremi. Arni Tenebre je skinula izmetom umazan burnus koji je pet dana skrivao vojničku odeću i borbeni ranac. sa induktorima polja na gotovs da pretvore neprijatelje u crveni pekmez na najmanji znak otpora. Molimo vas da ostanete mirni i pružite svaku podršku oslobodilačkim snagama. "Grupa 19. "Ne plašite se". a Dominik Frontera zurio u emisione glave četiri induktora polja. Dok su se desantne trupe spuštale. Ponavljamo. pravne kancelarije i transportne depoe. . oslobañale vezova i zauzimale planirane položaje kako bi kontrolisale elektranu. Iz otvora na njihovim trbusima. "Bespuće sada od tiranije korporacije Vitlejem Ares oslobaña Taktička grupa Svezemaljske Armije: ne brinite se. Hvala vam. oslobañamo vas. policijske kasarne. sakrila se iza kućnog metanskog rezervoara i izgovorila pet reči u komunikator na palcu. kod mene". Dok je stara gospoña Kanderambelo." Na prethodno dogovorenim mestima oko perimetra Trga Korporacije. šapnu ona. pet transportnih dirižabala koji su sa prigušenim elisama zauzeli položaj iznad Čelikgrada. gradonačelnikov ured. stanicu. ukinulo je svoja polja nevidljivosti i počelo da emituje poruke ohrabrenja i osloboñenja zapanjenim licima na tlu. koja je radila na telefonskoj centrali. desetak slično odevenih Pokajničkih Prosjaka zbacilo je maske i krenulo kroz gomilu prema kancelarijama Kompanije. sletište. zapovedivši da invazija počne. kuvala čaj za šest učtivih. "Sve ostale borbene grupe po nareñenju. Grupa 19 odvezla se do funkcionerskih nivoa liftom za direktore. solarnu energanu." Iza metanskog rezervoara.površine otpadne vode pre nego što je šmugnula dalje od glavnine hodočasnika kod čelikgradskih kapija. grmele su snimljene poruke. mikrotalasni link. banke. Obojila je lice tako da liči na Pticu Smrti i natakla komplet sa mikrofonom na glavu. jurišne trupe Svezemaljske Armije iskočile su.

Sekretarica Godine za čitavu Kompaniju. Arni Tenebre raznese crnozlatna vrata sa crnozlatnom krestom i uñe. Sećaš me se? Ja sam ona slatka devojčica koju si ljubio iza pogona za varenje metana Raela Mandele?" Njen energetski puls zakrešta i odbi se gromoglasno od odbrambenog polja Džonija Staljina. Nestade istog trena kada Arni Tenebre raznese kraj velikog stola u paramparčad hiperzvučnim zrakom. Znaš kakvo je oružje koje koristiš. ustala je iza stola da se usprotivi zbog bespravnog upada da bi je udar gravito-sile razmazao po čitavom zidu. finansijskim direktorima. odakle ti I. Džoni.P. ima I. "Svi napolje. a onda sruši u dve hrpe. Džoni. "Hajde. šefovima marketinga i kadrovskim konsultantima. zapevuši. momci. sa podignutim odbrambenim poljem. vrišteći. "morala sam da doñem da te vidim kada sam saznala da si to ti. "Dobar dan". bori se pošteno. kraj crvene gnjecave kaše koja je nekad bila Uzorna Sekretarica Godine. Džoni Staljin na trenutak postade vidljiv. u čučnju iza fotelje menadžera/direktora." Bila je i privatno zainteresovana za to. "I polje nevidljivosti. "Hej. On se izbeči na nepoznati prizor sopstvene kičme. Samo ćemo smetati jedni drugima. čula naćuljenih poput mačjih ušiju. "Gde je menadžer/direktor za projekte i razvoj Severozapadne Četvrtsfere?" Odgovori joj iznenadno pištanje energije koja otvori krater u trbuhu potporučnika Henrija Čana. potpuno vidljiva. "Do ñavola. znaš da ne možeš da ga istovremeno koristiš ." Odbrambena polja zazvoniše kao gongovi u hramu pod tučom naleta induktora polja. "Oko sebe ima polje za rasipanje svetlosti". "Polja. gde je?" viknu neko." Ona okruži po sobi. nadzornicima pogona. Lično ću da ga sredim. Sarkazmirani funkcioneri pobegoše. On za tren zatreperi u providnost. Trupe se povukoše u prostoriju ispred lifta da čuvaju zarobljene funkcionere. uživajući u opasnoj taktičkoj situaciji. poniženim sektorskim menadžerima. reče Arni Tenebre. Nije loše.Gospoñica Fenšo.P?" Urlik energije raznese punjenu glavu antilope u prah i piljevinu. okrvavljenim. reče ona uplakanim. "Džoni".

" Onda je bacila glavu u stranu i smejala se i smejala i smejala tako dugo i jako da je to počelo da plaši vojnike iz Grupe 19. Dobro. Arni Tenebre se iznenadi time koliko se promenio: bucmasti." Ona proveri ručne merače: 85 posto naboja. zapravo. nasmejala se. Vazduh je bio ustajao od njenog odbrambenog polja.ofanzivno i defanzivno. Arni Tenebre je kružila. Krenu kružno ulevo. Šta kažeš. Tada je redov Džensen doneo Arni Tenebre glavu Džonija Staljina i ona je sedela dugo i smejala se žicama i složenim artikulisanim aluminijumskim zglobovima koji su služili kao kičmeni pršljenovi. 60. Arni Tenebre je imala sve vreme sveta da se okrene. a ja znam da ti polje nevidljivosti crpi energiju. Zapovednica Tenebre naredila je svojim ljudima da kroz dim i krš potraže neki suvenir Džonija Staljina koji bi mogla da doda svojoj zbirci trofeja. prilika pred njom mogla je biti njen muški parnjak. "upamti. da se pokažeš pa da se borimo kako valja?" Mrlja vazduha zatreperi i Džoni Staljin postade vidljiv u drhtaju. dobri robotko. "O. reče ona ponovo. cmizdravi mali drekavac je nestao. Džoni"." Ona opali. čekala. nacilja i probije njegovo spušten štit pesnicom polja sila koja ga razbi kao jaje. baci se u zaklon. Džoni. čeka te još deset njih. "Robot". Džoni Staljin krenu kružno na njenu desnu stranu. "Dobro izgledaš. "Stari. okupacija i da su svi oni razdragani grañani koji su gerilce Svezemaljske Armije nosili na ramenima kroz sokake taoci sna Arni Tenebre o Götterdämmerungu. ali oni su pronašli samo ugljenisanu mašineriju. ako mene proñeš. Dominik Frontera prvi je saznao da je oslobañanje Bespuća. uplašeni. Staljinova uzvratna paljba bila je spora spora spora. Saznao je to u šest i šest izjutra kada ga je pet naoružanih ljudi izvuklo iz podruma . Oboje su tražili onaj izdajnički trenutak kada će drugome polje spasti samo tren pre hica.

"Madam. Onda su mu vezali oči i vratili ga ispred zida. bacivši se izmeñu krvnika i žrtve mlatarajući rukama i suknjama. "Uobičajeno je da se čoveku pred streljačkim strojem ispuni poslednja želja. "Imaš neku poslednju želju?" upita kapetan Peres Estoban. dodade. poslednju želju?" upita Dominik Frontera. ovo je legalno konstituisani Revolucionarni Streljački Vod koji izvršava legalno konstituisanu presudu. Oglasila se krikom zaprepašćene ptičice i jurnula navrat-nanos. smem li da počistim ovo?" Streljački stroj je ispućkao lulu ili dve dok je gradonačelnik Bespuća skidao pantalone i čistio se. odana ali neinteligentna Ruti videla je kako vojnici vode njenog muža. postavljaju ga uz zid i dižu oružje prema njemu.. zakrešta ona." Blesnu svetlost koju je čak i Dominik Frontera mogao da vidi kroz povez kada je Ruti Frontera. tamo-amo sve do gradonačelnikove kancelarije da bi stigla baš kada se Peres Estoban spremao da izda nareñenje za vatru. musava Valkira debelih nogu. streljački stroj. on je moj muž i ja ga volim. "Nemojte ubiti mog muža". puške u zgib ramena.. šta sad?" Dok je hranila kokoši. "Hah hah hah. "Ruti?" šapnu Dominik Frontera." "Hah!" reče Ruti. "Kako to mislite.." "Madam.Pentekostove prodavnice mešovite robe. naredi Peres Estoban. sklanjajte se". da bi ga prislonili uz blistavo beli zid. reče Dominik Frontera i isprazni creva u svoju lepu belu ROTEH-ovu uniformu. eto šta ste. gde su ga držali bez dodira sa spoljnim svetom. nišani. on je narodni neprijatelj. "Madam." "O". streljački stroj. streljački stroj. devojačko Modra . "Streljački stroj.. "Mm. Vojnici su povukli crtu u prašini i stali iza nje. Molim vas da se sklonite sa linije vatre. "narediti da vas uhapse." "Gospodine. Zaboga miloga. Svinje ste vi. Ruti Frontera je stajala čvrsto. Ili ću". Pustite ga.

dok ju je pravio. Probili su se kroz mrežu čelikgradskog perimetra i odvezli u zemlju Kristalnih Feroida. koliko njen otac koji ju je. Ruti izgubila njegovu ljubav. I tako je. avaj. Izdavane su propusnice za prolazak ulicama. ali za to možda i nije bio toliko kriv trač. a uvedeno je i ograničenje u snabdevanju. pa mu je rekao kako je njegovu ženu kao koktel u Genezisorijumu smućkao ludak koji je mrzeo žene. prokleo kletvom da može svoju moć lepote da upotrebi samo triput. čistog vazduha i blago ustalasane vode. a on je tamo dobio nameštenje u prijatnom i mirnom gradiću po imenu Borovi Brzaci. i to je jedna stara stara priča. Ruti Frontera više nije izgledala lepo gradonačelniku Borovih Brzaka. a svaki vojnik je zauzvrat zablebetao kada se puna silina njene ljupkosti usredsredila na njega. u Visijama Sin. Zasula je streljački stroj svojim snopom karizme. Oslobodilačka Vojska Arni Tenebre odvodila ih je u grupama od po pet i komadala induktorima polja. gde je bilo visokog drveća. Vozovi sa robom . Predstavnici medija prisustvovali su tome pred uperenim oružjem kako bi zabeležili slavno pogubljenje despota. spasavši Dominika Fronteru od streljačkog stroja. u jednom silovitom trenutku odaslala dvanaest godina akumulirane lepote. da se više nikada ne vrate u Bespuće.Gora. i da će ona potom zauvek nestati. Dominik Frontera i njegova porodica stigli su u Meridijan. dok im je sa usana curkala pena. tako da su popadali. Bilo je daleko od toga. Opšte mišljenje bilo je da su skončali u Velikoj Pustinji od ludila izazvanog vodom koju su pili iz hladnjaka. U razdoblju od deset dana. nisu imali Ruti da ih spase ljubavlju. Posle toga. ali svi su oni već odavno došli do zaključka da su Bespuće i njegovi stanovnici taoci improvizacija Arni Tenebre sa Marjom Kvinsanom. Izvršni direktori čelikgradskog projekta. Uveden je policijski čas koji se strogo sprovodio. Živeo je tamo veoma srećno kao gradonačelnik sve dok jednog dana neki zimski posetilac nije prepoznao njegovu ženu i tasta sa nekog drugog mesta i iz nekog drugog vremena. ali je voleo decu. Ruti Frontera je oslobodila muža i tog istog jutra pobegla sa svojim ostarelim ocem i onoliko pokućstva koliko su mogli da natrpaju u ukradeni kamion čeličane Vitlejem Ares.

Radžandra Das morao je da moli svoju klijentelu za tačkice kako bi nastavio prodaju vruće hrane i poslastica dok je Hotel/Bar pod upravom Kaana Mandele morao da okači natpise 'Zatvoreno do daljeg' na prozore prvi put koliko je javnost pamtila. a grañani. "Kada nas je zarobila u Hrizu. "Šta to ona. radnici čeličane. "Smatra da smo je mi isterali iz grada. reče Zapanjujući Podrugljivac. reče gospodin Jerihon neubedljivo. Lavovski deo išao je ustima dve hiljade vojnika koji su okupirali grad. vrtlar agencije za promet nekretninama Mandela/Galačeli odbio je da preda letinu Svezemaljskoj Armiji. pa će sad da nas natera to da platimo. ali Bespuće je bilo gladnije nego što je bilo u najgladnijim danima štrajka. njegovi podrumi bili su obasjani svećama kontrarevolucionarnih miševa. Sirota Deca. u vezi sa ovim mestom. zapravo. pa je tretiran na isti način." "Znači. reče Lui Galačeli. osveta?" sugerisao je Umberto Galačeli. "Kaže da hoće da navuče Parlamentarce ovamo u poslednju veliku bitku". grlenim i kanceroznim. Opržio je grlo prilikom nastupa na Trgu Korporacije. "Mislim da ovde ima nešto što ona želi". pokušao je da ukrade jednu salamu iz Revolucionarnog Provijanta. pa su ga obesili o pamukovo drvo." . "Mislim da hoće da nam se svima osveti". Meñutim. Alba Aškenjazi. izveštači. hoće od nas?" upitao je Umberto Galačeli. "Otkud znaš?" "Pričao sam sa vojnicima". bezopasni i ugledni prosjak. reče Radžandra Das. hodočasnici.zaustavljani su na pruzi kod ruba Kristalne Zone. reče gospodin Jerihon. posle policijskog časa. gunde i skitnice hranili su se sočivom i pirinčem. njegova moć je prevazišla sebe. izgleda da je htela da ostanemo u životu zbog nečega. "Zaboga miloga". Gospodin Piter Ipošlu. Nikada više neće moći da bude sarkastičan. Gramziva kučka. dovoñeni u Bespuće i sistematski pljačkani. prigušenim šapatom. Sva hrana bila je u vlasništvu Revolucionarne Diktature i teorijski se sakupljala na jednom mestu da bi se svima podjednako delila.

Debeli znojavi vlasnik hotela po imenu Maršal Kri spustio je lopatu i odbio da nastavi rad. Stražari je . Model Dva. Dvanaestog dana okupacije. Pod induktorima polja 14. Ućutkujući jedni druge. bunkera. Došla su dva stražara iz inženjerijskog korpusa i odvela ga odatle. dva stražara iz inženjerijskog korpusa došla su po Ženevjev Tenebre. ne mene. Ako nije nameravao da koristi ruke za Oslobodilačku Vojsku. kolabirali. na tlu. njegova odrubljena glava izložena je na zašiljenoj grani i pronesena okolo da je vide svi radnici. Kamioneti sa zvučnicima konfiskovani od Kompanije objavili su svim grañanima starijim od tri godine da imaju radnu obavezu i obavestili ih o vremenu i mestu njenog obavljanja. ljudi su počeli da kopaju ozide u liticama. "Blažena Gospo! Znam! Zaboga miloga.. Sunce se diglo do visine za siestu. jer oslobodioci su dan oslobodili tiranske sieste. Padali su u nesvest. konačno oružje. molim vas!" zavrištala je. vukli se kao puževi i ispuštali alat. kada je čak i zimi sunce zalivalo Bespuće kazanom topljene vreline. Pola sata kasnije. Posavetovao se sa svojim Egzaltiranim Precima i pretraživao njihove uskladištene persone u potrazi za drevnom pronicljivošću. Arni Tenebre započela je pripreme za bitku. inženjerijskog korpusa.. "O ne ne ne ne. Sveti Bože. ali ljudi sa radnom obavezom radili su i dalje. zemunica i rupa za skrivanje iz kojih će branioci moći da kontrolišu polja vatre po ekscentričnom planu ulica Bespuća. U 13 i 13. mlatarajući i ritajući se tako jako da se činilo da će njene drevne kartonske kosti svakako popucati." Čizme zakrckaše napolju. i 22.Gospodin Jerihom tresnu pesnicom po dlanu druge ruke kao što to čine duboko zamišljeni ljudi. nije uopšte mogao da očekuje da ih koristi. postavljaju kružno minsko polje oko čitavog Bespuća na unutrašnjem rubu Kristalne Zemlje i grade lavirint rovova. vremenska mašina! Alimantandov vremenski ključ. prekršioci policijskog časa utrnuše sveće i iskradoše se kroz mrežu tunela i pećina u svoje postelje ispunjeni strepnjom.

"Zdravo." "Šta hoćeš?" upita Ženevjev Tenebre. majko". Došla sam da te oslobodim. Kad god bi čula kćerkino ime na radiju u vezi sa nekim novim zverstvom. neurednu i zapostavljenu zahvaljujući malim zaboravnostima stare ludače. kao što si ti oslobodio mene. govorila je sebi: ta Arni je Mandela. kao i moj brat.nisu odveli do podijuma za amputacije. "U stvari. tata. uopšte nije njena krv i meso." . da. ništa neobično. Unutar izo-informacionog polja." Plavi mehur puče u imploziji vazduha. reče Arni Tenebre. njen očuh i dalje se tužno premetao. Više nije govorio. "Dave. jer je oružje Svezemaljske Armije bilo izrañeno na osnovu projekata Doktora Alimantanda. a onda otišla da vidi kako napreduju radovi. nije imao šta da kaže. On je lebdeo iznad nečega nalik na šivaću mašinu umotanu u paukovu svilu. Arni procenjivački odmeri prljavu sobu. Sada je bila prestravljena izgledom svoje kćerke u borbenom oklopu. Ona se osmehnu i podesi nonijuse na nulu. Davram Mantones vratio se već sledećeg jutra. Oči joj se zaustaviše na plavom mehuru na starom prljavom kaminu. Duh njenog oca nestade. Usne Arni Tenebre dodirnuše plavi mehur. A niko se nije ni setio da mi kaže to. Posle dvanaest godina samotnog zatočeništva. obojene poput demona." Kontrole vremenskog ključa bile su slične ručnim kontrolama induktora polja. iz straha. "Zbogom. ali oni su mrtvi. htela sam da pozdravim svoju majku i oca. "Da li si dobro? Dobro. strateške inženjerijske grupe. tata. "Najviše što sam postigao jeste lokalizovano polje temporalne stabilnosti. izjavio je. Dala je vremenski ključ majoru Davramu Mantonesu iz elitne 55. gledaj da mi to proradi". Volela je da hoda duž rovova i ozida i igra se heroja i demona u mislima. kao i moj bratanac. "Neizvodljivo". već u njenu kuću. rekla je. gde ju je čekala kćerka." Ženevjev se oduvek pomalo plašila svoje ukradene kćerke. "Zdravo. Samo sam htela da te pozdravim.

Gospodinu Jerihonu i Radžandri Dasu nije bio potreban ni minut ubeñivanja. Dave". nestanka tetke i Pirove pobede nad Kompanijom." "Onda. vrhom okrenut naviše." "Znamo. Nekoliko sati na Konjiću Čarliju bilo je dovoljno da ubedi i najtvrdokornije jahače. kao da želi da naglasi neuhvatljivost vremena. možda jeste." "Ko bi onda mogao da zna?" "Limal Mandela. okačen metar i po iznad poda. Bio je to običan trouglasti liveni stolac od metala. skinuli su ga u gotovo . "Ne znamo ništa više od vas." "Možda treba lično da ga pitate. "Ako ti treba pomoć. posle samo četiri sata. Pobegla. moći ćeš i ti." "Zaista. Nije reagovao na pretnju. I on je mrtav. ruke bi joj bile vezane za gredu iznad glave kako bi se omogućilo sigurno nasedanje. reče Arni Tenebre i pogleda kroz prozor svog štaba u Čelikgradu." "Ne pravite se pametni. Radžandru Dasa i Eda Galačelija." "Šta je sa Edom Galačelijem?" "On je mrtav." Rael Mandela Mlañi. Osoba koju je trebalo ubeñivati bila bi svučena. Trebalo bi da možemo da ih ubedimo. Delovao je podjednako jednostavno. ali ona je otišla. Možda mu je Limal rekao nešto čega nema u knjigama." "Možda je ispričao svojoj miloj ženi?" "Možda."Ako je Doktor Alimantando mogao. nañi gospodina Jerihona. Oni su radili na originalnom vremenskom ključu. možda Rael." Instrument za ubeñivanje bila je sprava po imenu Konjić Čarli. a onda bi je smestili raskoračenu na metalni stolac. U sveskama nismo našli ništa. Niti u kući. koji se osamio posle ubistva oca. Limal je dosta tajni Doktora Alimantanda preneo Raelu Mlañem. dobio je iznenadni poziv da zajaše Konjića Čarlija.

Ležao je tako tri dana. "Šta je onda ono?" On klimnu glavom prema ogromnim tronogim mašinama koje su nadmeno hodale po kristalnom predelu i pretvarale opakim plavobelim zracima gromade ferotropa u paru. . Sevrijano Galačeli pomeri lopatu. "Ima ih najmanje osam hiljada". Raela Mandelu Mlañeg skinuli su i vratili u porodičnu kuću. reče gospodin Jerihon naprežući uvežbane oči kako bi razabrao šta se dešava u nestalnoj jari meñu kristaloidima. spremna za poslednju bitku. stidljiva devojka po imenu Kvaj Čen Pak. kao da radi. koja je pomagala Santa Ekatrini u danima narodne kuhinje. Ipak. koji je bio u bunilu. gde su ga ona i njegova majka previle i stavile u krevet. a do tada je Arni Tenebre ionako bila uverena da on ne zna ništa o arkani hronokinetičkih veština Doktora Alimantanda. nalaze negde na zidovima njegove kuće. uključujući i mističnu Temporalnu Inverziju koja omogućava hronodinamiku. donosila mu je cveće i lepe kamenčiće. a od oskudnih namirnica pravila mu je kengure od slatkiša i čovečuljke od hleba sa grožñicama. dobila je od njega jednu informaciju zahvaljujući kojoj ga je pustila: da se sve tajne Doktora Alimantanda. Raela Mandelu Mlañeg. Arni Tenebre bi baš uživala da ga ostavi tamo i vidi je li u stanju da obori trenutni rekord u jahanju koji je iznosio trideset sati. probudio se i shvatio dve važne stvari. Prva je bila da očajnički voli Kvaj Čen Pak. 61. a kćerka njihovog komšije. Druga je bila da je tokom noći vojska Parlamentaraca opkolila Bespuće. Tamo je halucinirao da je nekada imao oca napravljenog od javora i majku koja je potekla iz cveća i pivskih konzervi.komatoznom stanju. Šteta. uneli su u babinu kuhinju. dok ga je stražar posmatrao. Poslala je Davrama Mantonesa da pobliže pogleda freske pod pretnjom stalne posete Konjiću Čarliju. Na kraju trodnevnog razdoblja.

idealno prilagoñene terenu. Pomislila je. ali. majora prve klase Lenarda Hekija. prošla je kraj tela dva novinara SRBC-a koji su pokušali da podignu zastavu predaje.." Ona ostavi Lenarda da posmatra borbene mašine i potraži Davrama Mantonesa. Te stvari ispaljuju tahijonske zrake. Na isturenoj osmatračnici 5. Raširenih ruku i nogu. Žao mi je što to moram da kažem." "Ali ti tahijonski zraci mogu vremenski da skliznu kraj naših indukovanih polja odbrane i izbuše nam štitove. Nije pomislila na njega dvanaest godina. žao mi je što i ovo moram da kažem. "Procena?" upita ona svog añutanta."Ne znam baš". kada počne akcija. Na isturenoj komandnoj tački Zebra. Dok je išla uzbrdo. onaj njegov deo uglavljen izmeñu dva ružna betonska čira bazilike i visokih cevovoda fabrike. naglavce. Naoružanje?" "Madam. meñutim. bio je nepromenjen. njihova tela počela su da se štave posle tri dana na suncu i grozomorno su zaudarala." Dva muškarca zamahaše lopatama praveći se da kopaju dok su posmatrali nezgrapnu skalameriju koja je marširala pustinjom ne trudeći se da se prikriva. Pitala se šta radi Morton. na drvenim ramovima. blistavih solarnih rombova i crvenih crepova na krovovima. "Borbene mašine. neuredni konglomerat vetrenjača-pumpi. Želela je da utvrdi u kome je stanju njena nepobediva borbena mašina. madam. Nije ga videla da rmba na liticama. Marja Kvinsana je posmatrala mumifikovana tela kroz dvogled. i doñoše do zajedničkog i nezibežnog zaključka da je Bespuću došao kraj. Čak i sam grad Bespuće. Predaja nije bila nedopustiva. ali u gradu su u toku bili i drugi radovi. na Mikala . "Nešto nalik na hodače-izviñače koje je ROTEH koristio pre mnogo godina.. šokiralo ju je to što je prepoznala mnoštvo prilika koje su zgurene radile na terasama i utvrñenjima. ali one mogu da prekorače minska polja. ovde ima da bude prilično vruće. reče gospodin Jerihon. Jedno da ti kažem. Arni Tenebre došla je do sličnog zaključka." "Tako sam i mislila. već nezamisliva. Nije je šokiralo varvarstvo pogubljenja.

postala je svesna dalekog zujanja insekta.. madam. glupog momka koji je dopuštao da ga vetar nosi kuda hoće. punu prašine i razbacanih polupraznih šolja za čaj koje je ostavio Limal Mandela. dana ispunjenih suncem i zujanjem pčela. Zapitala se šta je bilo sa njim pošto ga je ostavila u soba-baru na železničkom čvorištu Išivara. Dok je odlazila sa komandnog mesta Zebra. brujanje.. na jadnog." "Pokaži mi.Margolisa. Kasnije će imati dosta vremena za prisećanja. . sistemi njenog tahijonskog naoružanja davali su joj prednost nad induktorima polja Svezemaljske Armije." Davram Mantones pokaza na mrlju izbledele crvene škrabotine tačno u središtu tavanice. a pažnja joj je neprestano vrludala kroz četiri prozora u letećoj poteri za zujanjem. Trebala joj je čista glava i smirenost. "Molim?" "Imamo nešto što biste mogli da pogledate. lenja pčela usred zime sećala se cvećem ispunjenih jutara kada se brčkala u kanalima za navodnjavanje. poigravanje mislima o pobedi i ambiciji bilo je primamljivo. Odbrana Svezemaljske Armije izgledala je snažno. Zujanje. Isti zvuk motao se na rubu ludačke percepcije Arni Tenebre dok je ona sedela za stolom i igrala se pertlom.da prkosi njenim borbenim mašinama sa tahijonskim zracima. Arni Tenebre se pope na kameni sto i zagleda kroz ručnu lupu.mislila je . Potrošila je dosta političkog kapitala kako bi dobila specifikacije ROTEH-ovih izviñačkih hodača od mudraca sa Porcelanske Planine i bila je uverena da je taj ulog bio pametan. ali ne toliko snažno . Njen um usredsredio se na zujanje insekta i ona je zaboravila da sluša raport Davrama Mantonesa o napretku u dešifrovanju hijeroglifa Doktora Alimantanda. "Evo." Zujanje joj je bilo u uhu sve vreme dok je išla prema kući Doktora Alimantanda i pela se u osmatračnicu za vremenske prilike. Njena pešadija bila je brojnija od protivničke u srazmeri četiri prema jedan.

"Alo. požurite da biste spasli budućnost. "Alo. gotovo. "Gore ima nečega. Pažnja mu je bila usmerena na neku tačku iznad tavanice. "Čujete li?" Gospodin Jerihon se polako okrenu." Odakle to zujanje? Arni Tenebre je počela da se plaši da ono potiče iz njene roñene glave. ovde Bespuće. reče Radžandra Das. "Ššš. Zvuk je. stigao čak i u podrum Hotel/Bara. "Znam taj zvuk. upozoravamo vas." "Hoću da prisustvujem." "Gotovo". čujete li me. pomislivši na razapete televizijske novinare. šta je to?" "Mislimo da je to formula Temporalne Inverzije koja daje vremenskom ključu i svemu unutar njegovog polja uticaja sposobnost razvezivanje vremena i hronokineze.."Pa. kao da pokušava da oživi ono malo izgubljenih sećanja. Pokušaćemo to večeras. Anti-oslobodioci se pribiše oko slušalice. Svezemaljska Armija kontroliše oružje za temporalno izmeštanje: ponavljam. Jedini od njih petoro. gospodin Jerihon. "Pomolite se da nam ne uhvate emitovanje". ovde Bespuće. ovde Slobodno Bespuće." Odgovori mu pucketavi glas." Niko drugi nije . Batisto Galačeli ponovo pritisnu prekidač za emitovanje. parlamentarne snage. znam taj zvuk. budite krajnje oprezni. alo. gde je tajni sastanak pokreta otpora bio u toku. parlamentarne snage. Pet duša okupilo se oko smeñe drvene kutije: oko radio-predajnika ugrañenog u sanduk za pakovanje. profiltriran. Ponavljam. nije se usredsredio na šuštave slogove. neprestano pazite na oružje za izmeštanje." Ponovio je taj napev nekoliko puta da bi ga nagradio pucketavi glas. roñeni borac protiv totalitarizma. "Jesi li više pronašao?" upita Santa Ekatrina Mandela.." On ih ućutka pokretom ruke. Krenite u napad što je pre moguće kako biste spasli istoriju. šapnu Batisto Galačeli i prekinu emitovanje.

"Taterdemalionin Leteći Cirkus stigao je u grad". ispunilo ju je ludilo. srce same . aero-motori. "Tamo!" Gospodin Jerihon pokaza u nebo. opremila ih najnovijom vojnom tehnologijom i krenula u ludački napad u ime ljubavi. "otpočnite drugi napad. Trideset godina stara. Gospodin Jerihon baci pogled na letak koji je proleteo kraj njega na oblaku prašine i udarnom talasu. Leteći cirkus napravi petlju iznad Bespuća i nadlete u visini krovova. u dvosmernoj konfiguraciji! Vratila se!" Ne mareći za propise o propusnicama i nezakonitom okupljanju. nije više bilo Eda. Oni razdvojiše kontrarevolucionare i nateraše ih u zaklon.mogao ni da ga čuje kroz pločice. Persis Taterdemalion shvati da joj nikada nije bilo lepše u životu. ciglu i kamen. "Eno je!" Tri tačkice svetla blesnuše usred zaokreta i narastoše u rici snage od koje je zastajao dah. ali ona je mogla da odleti preko ivice Vaseljene i da opet ne bude dovoljno daleko da bi ga zaboravila. Šest snažnih eksplozija zatrese grad. čuvaj se!" Ta naivnost izmami mu osmeh na lice. Bog je blagoslovio. Dok je predvodila svoju formaciju preko železničke pruge za napad na Čelikgrad. u tri propelerska aviona sa ajkulastim njuškama. za dva akrobaciona aviona koje je kupila od Jamagučija i Džonsa. a potom i na crno srce od šljake. ludilo zahvaljujući kome je pronašla svoja dva klipana. Umesto toga. Ulice smesta ispuniše ustrčali gerilci. tahijonci?" Tada ga vojnici uguraše u Hotel/Bar i zauzeše položaje kako bi uzvratili vatrom.. "Vitlejem Ares. Eda više nije bilo. čekajte malo.. zapeva ona. nezaposlena zaprašivača letine. i nimalo mudrija. kontrarevolucionari izleteše iz podruma na ulicu. Gospodin Jerihon vide blesak plavobelih zraka na vrhovima avionskih krila i zviznu u čistom divljenju. tri aviona zatutnjaše iznad Bespuća i čeoni avion u preletu zasu grad lecima. "Motori. pisalo je tamo. U formaciji strelice." Nije bilo bekstva. "Tahijonci! Odakle joj. "Anñeli zeleni i plavi". na voz čeličane Vitlejem Ares koji je pućkao po Visoravni. pobogu. Majbah/Virtelovi motori.

Govorrrrim iz Hotel/Bara sa illllegalnog rrradija. . "Uiiii!" uskliknu ona i skrenu Jamagučija i Džonsa za novi prelet. na utvrñenje zvano Čelikgrad. Dopalo joj se sve to od trena kada je stisnula dugme za paljbu i raznela dve lokomotive Klase 88. Dimnjaci su se rušili. cevovodi prevrtali. to sssam ja. pod okupppacijom Taktičke Grupe Ssssvezemaljske Armije. Nadlete litice i tamo vide razapeta tela i sunčev sjaj na kacigama vojnika na položajima. dreknu ona. znaš?" "Aha. Kompanija je poražžžena. rezervoare. Njen radio zapucketa i neki poznati glas zašišta joj u uhu. Dopadali su joj se čisti plavobeli zraci i jarki cvetovi eksplozija dok je uništavala kancelarije. dušo. znam". kamione. "Tako je. zašišta gospodin Jerihon i prekinu emitovanje. ponavljam. Komanduje Arni Tenebre. Arni Tenebre? Ovde? "Anñeli. Besssspuće je pod okupppacijom." Lepeza projektila odlepi se od tla i vinu prema njoj. ponavljam. "Babadabum!" reče ona i pretvori ih u paru. u novu formaciju". "Poražena?" "Da. Njeni tahijonski blasteri ostaviše dugačke. vojne mettte. Dopadalo joj se kako vojnici beže kao pilići od tres tres treštanja njenih tahijonskih blastera. solarne kolektore. Dobra deca. naredi ona. Zanjihala je krilima i leteći cirkus se zbio u tesnu formaciju. pedeset vagona i dvojicu mašinovoña u plamenu subkvantne fuzije. Predlažžžem da gañašššš vojne mettte. ponavljam. dva parkirana teretna dirižabla eksplodiraše u plamenoj bujici. prenosne linije. "Perssiss. Iza nje. Ona ih upozna sa novom situacijom. Zeleni i plavi anñeo joj se približiše u formaciju strelice. zadimljene posekotine u Čelikgradu. "Bum!" pevala je i pritiskala dugmad za paljbu.Kompanije koja je mrvila snove. Džimmmm Jerihon. "Važžžna inffformacija. poražžžena." Ona ponovo nisko nadlete Bespuće i vide rovove i zemunice. bunkere. currro".

Tahijonski blasteri na vrhovima krila gañali su odbrambene položaje. projektil ti je." Projektil zemlja-vazduh marke 'Braća Long'. reče Kalan Lefteremides. Osvetnik Marja Kvinsana posmatrala je vazdušnu bitku. Strašno dobri"." Na Polju Kristalnih Ferotropa. "Zeleni anñele. zar ne mislite da bi trebalo da se sklonite sa tako isturenog položaja?" predloži Lenard Heki. veoma ako su dobri. "Taman posla". ovo je za tebe. reče njen brat Ven. u ljubopitljivom divljenju. Arni Tenebre je posmatrala vazdušni udar sa svog prozora. "Ko god da su. koji je u panici ispalila izvesna redovka Kasandra O'Mičini. Proverite registracione brojeve. stiže Vena Lefteremidesa i otkinu rep sa Jamagučija i Džonsa. Meni može nauditi samo Osvetnik. "Ne mogu mi ništa. Tip 337 Feniks. razmišljala je naglas dok su dva preživela člana Taterdemalioninog Letećeg Cirkusa nadletala u visini krovova kako bi lansirala novi tahijonski napad na Čelikgrad." . dok su projektili ispaljeni sa ozida hrlili prema njima. Ona okrenu nos svog aviona prema Čelikgradu i pritisnu dugmad za paljbu. Zeleni anñeo stade da se obrće u spirali smrti i tresnu usred napuštenog novog stambenog kompleksa iza železničke pruge. Arni Tenebre. reče Arni Tenebre. Anñeli u formaciji skrenuše kao jedan i sjuriše se prema položajima Svezemaljske Armije. zeleni anñele. "Madam. "Važi se". Persis Taterdemalion se učinilo da je opazila lepršanje padobrana... Hoću da znam ko upravlja avionom. "Dobri su."Važi se". Leteli su samo nekoliko metara iznad pustinje. Tako.

Parlamentarci. nismo sigurni u jedan od činilaca jednačine. Temporalno oružje? Baci pelir u stranu i vrati se vazdušnom napadu taman na vreme da vidi kako se Ven Lefteremides prevrće." Davram Mantones se javi preko malog poljskog telefona. "Naredite napad!" dreknuše majori Li i Vo. "Madam. vojniče. Vastator. hoću da vremenski ključ proradi. drugi napadač bio je oboren i tresnuo je u Baziliku Sive Gospe.. poruka iz grada. udara i gori." . "Gospoja. Maršale." Nastavila je da brije skalp i skida velike pramenove kose sve dok joj glava nije zablistala gola pod suncem." Albi Vesarijan. "To je to. od talaca." "Čula sam te. Bila je zadovoljna."Svakako. "Naredite napad!" dreknu general Emilijano Marfi. čuvaj se. Parlamentarci napadaju. i četrdeset osam dugonogih borbenih mašina načiniše prve nezgrapne korake prema Bespuću. Naredite napad!" Petnaest sekundi kasnije. prozbori ona. "Madam. "Ovde zapovednik. pucketav i rastrojen. Majore Davrame Mantonesu. Pogledala se u ogledalu. poručnici i potporučnici. Ona pogleda kominike. "Naredite napad!" dreknuše razni kapetani. "Napad!" dreknuše vodnici i desetari. Temporalna Inverzija još nije proverena. Neprijatelj napada nekonvencionalnim oklopnim snagama uz korišćenje tahijonskog naoružanja: sve jedinice neka se upuštaju u borbu s krajnjim oprezom. laskavica i čankoliz kojoj je bilo suñeno da nikada ne zaustavi metak. pruži joj zapis i požuri da izvrši nareñenje da identifikuje piratske letelice. Osvetniče. Sada je bila oličenje rata. mogao bi da bude plus ili minus.. "Tako". Ona bez žurbe progovori u mikrofon za tihu komunikaciju." Arni Tenebre je tu vest primila tako ravnodušno da je Lenard Heki pomislio da ga nije čula.

Ovo je rat!" Dok je davala nareñenje za napad. Životi-vozovi naprosto hrle napred. bio je prek i nervozan (vojni psiholozi okarakterisali su ga kao 'lakog na obaraču'). da bude drugi nišandžija u trbuhu parlamentarne borbene mašine u borbi za Bespuće. Znaju kuda pruga vodi. ne mareći. takvi ljudi su dvostruko prokleti krajnjim neznanjem o neumitnosti sopstvenog života i tutnje kraj bezbroj onih drugih života koji stoje kraj pruge i mašu gordom ekspresnom vozu. Model 27. Oličenja predodreñenosti. gadnog sedmog sinčića. gotovo ženske. Otud je gospoña Januar M'bote znala istog trena kada joj je okružna babica pokazala ružnog. to je to. momci i devojke. Džonston M'bote je kao dete bio mali. 62."Stižem tamo za tri minuta. u ograničenom pravcu. ostao je mali i kao pubertetlija. ti koji stoje kraj pruge tačno znaju gde taj voz ide. A opet." Svojim trupama reče: "Pa. šake su mu bile dugačke i tanke. upravo savršenog oblika za vojni šlem. prve eksplozije začuše se sa položaja na perimetru. deset poena od mogućih deset za ocenu prilagoñenosti. sposoban samo za kretanje napred. A koeficijent inteligencije bio mu je tako nizak da nije mogao da se zaposli ni u jednoj drugoj profesiji gde je bio potreban makar i najmanji nagoveštaj kreativnosti. . Glava mu je bila okrugla i spljoštena na temenu. da mu je sudbina. Videla je kuda pruga vodi. upravo savršenog stasa da se ugura u trbušnu pokretnu kulu ispod insektolikog tela borbene mašine nalik na pogrešno postavljeni testis. Jedan od roñenih Tvorčevih nišandžija za trbušnu pokretnu kulu. bez obzira na sve što on može da uradi ili ne uradi sa svojim životom. Nišandžija Džonston M'bote je bio jedan od onih neizbežnih ljudi čiji je život poput parnog voza. Džonston M'bote je od samog početka bio osuñen na propast. neprosvetljeni. upravo najboljeg oblika za zaista nezgodne kontrole paljbe na novoj tahijonskoj opremi.

proizvod Hemonda i Tjua iz Novog Merioneda. zanjihanom metalnom pliku koji je zaudarao na ulje. naciljao sam metu. borbena mašina se ljuljala." Isturivši jezik u usredsreñenosti bez presedana. uz poluprigušeni buljuk psovki.. gore. Čkiljio je u slike na televizijskim monitorima u nivou oka. šta sad hoćeš da uradim?" . uz Veliki Zvuk Svinga Glena Milera i Njegovog Orkestra. virio je kroz puškarnice u pustinju koja je posrtala pod njim i slao lučne rafale iz teškog mitraljeza preko leproznog peska.. Sklupčan kao fetus u zveketavom. Pomerio je ramena i počeo naizmenično da diže kažiprste u vazduh. štatokogñavolazajebavaštamodolezarneznašdajeratglupikučkinsine. Bio je veoma zadovoljan učinkom. Nišandžija Džonston M'bote pritisnu birač radio kanala. Puno puno crvene pustinje. dole. Vojnička čizma. Tata Meda Malom Medi. Upozorili su ga da to ne koristi proizvoljno: trošilo je energiju.. Ako je ovo rat. "Mali Meda Tata Medi. bio je to jedini mogući ples u trbušnoj pokretnoj kuli Borbene Mašine. triput teško lupi po poklopcu u tavanici. u zanjihanoj borbenoj mašini. nišandžija M'bote obrnu male mesingane točkove i nonijuse i uperi veliki tahijonski blaster u nezanimljivi deo zida crvene litice. tump tump tump.. gore. Model Četiri. Džonston M'bote je koračao u rat u čizmama od dvadeset metara.Džonston M'bote o svemu tome nije imao pojma. Nišandžija Džonston M'bote se okretao u krug u svom čeličnom testisu i borio protiv poriva da pritisne mali crveni obarač koji se nalazio pred njim. rat je super stvar. Noge su se njihale. ". a komandant nije bio sasvim ubeñen da on ne bi greškom podsekao noge borbene mašine.Malom Medi. meta na nula zarez četiri stepena deklinacije. petnaest stepeni. pomislio je Džonston M'bote. Jedva je čekao da vidi kako to izgleda kada se primeni na ljudima. ljuljaj ljuljaj. dole. Njegov ujka Azda nekada je imao kamilu i onaj jedini put kada je jahao to zlovoljno stvorenje osećao se prilično kao sada. To je bila kontrola vatre velikog tahijonskog blastera. koji je u obema slušalicama svirao soul. Gazi gazi. Isuviše se zabavljao.

u velikom finalu. Imala je taman toliko vremena da se začudi senci i tome kako se crveni i plavi neon natpisa 'Veseli prezbiterijanac' upalio (do tada neotkriveni sporedni učinak elektromagnetnog pulsa tahijonskih aparata). Istražila je glatki perimetar svog zatvora slepim vršcima prstiju. Vazduh je zaudarao na energiju i ustajali znoj. Sveti Bože. kada su Parlamentarci spržili čitavu brigadu iz Novog Glazgova. kada je eksplozija podigla njeno telo i dušu i smrskala je o pročelje hostela za hodočasnike da bi. Borbene mašine bile su u pokretu. srušila zidove. Dve mogućnosti. Šenon Jisangani bila bi razmazana kao dinstano meso. Tata Medo. "Zzzap!" dreknu on. pa još jednom.." "Važi. Mogla je da ostane ispod 'Veselog prezbeterijanca' dok je ne izbave ili dok joj ne ponestane vazduha. Mogla je da isključi odbrambeni plašt (moguće je da je samo on sprečavao da je krš 'Veselog prezbeterijanca' ne smrvi. tavanicu i glomazni neonski znak preko nje. Ona i njenih petnaest boraca predstavljali su jedina dva odsto preživelih. Borila se u dovoljno bitaka da zna da one nisu tako jednostavne kao što izgledaju. pucaj kada budeš spreman. To su bile mogućnosti. . zatim još jednom. gadovi jedni!" Potporučnik Šenon Jisangani povlačila je svoju borbenu grupu po nareñenju Arni Tenebre sa položaja na perimetru (koji su gadno zaudarali na mokraću i elektricitet) prema ozidima Plavog Sokaka. Tle je zadrhtalo kao da se nepojmljivi korak Panarha spustio na Bespuće. kada je neobična blistava svetlost iz neobičnog ugla bacila neobično crnu senku na zidove od ćerpiča. "Zzzap. Ovako. Da nije bilo njenog odbrambenog plašta. Šenon Jisangani vodila je svoju grupu kraj prednje strane hostela 'Veseli prezbeterijanski hodočasnik'.." Džonston M'bote radosno pritisnu palčevima dugo očekivano crveno dugmence. kao glomazni ljubavnik) i da se probije napolje uključivši induktore polja na ofanzivno dejstvo."Tata Meda Malom Medi. kakav glupan. i još jednom. bila je okružena crnim mehurom srušene zidarije.

Poput mrtvog pauka pod čizmom. Neko mora da javi štabu o uništenju. Ustanovila je da ne može da poveruje ni u tu novu smrt. da dodirom proveri kontrole paljbe. obavi svoju. Imaće samo jedan hitac. Novi blesak svetlosti. Nova eksplozija.Nije mogla da poveruje koliko su lako Parlamentarci probili njenu odbranu na perimetru.. Svetlucavi stakleni krateri.. njihovo napredovanje nije prošlo sasvim bez otpora.. u blizini. pa zastade. devetokraki poput zvezde svete Katarine. hoće li mi odbrambeni plašt izdržati? Dužnost. i njihove borbene grdosije. Eksplozija. ona diže induktor polja i probi se hicem pune snage do sunčeve svetlosti. svedočili su o žestokom učinku novog oružja Parlamentaraca. Prolazak Parlamentaraca kroz spoljnu odbranu sravnio je grad kao vihor pirinčano polje. Glas koji je jedva prepoznala kao dužnost zvocao joj je. Dum dum dum. Nije mogla da poveruje da je toliko smrti i uništenja počinjeno tako kratkim bleskom svetlosti.. lomljava. komandna pokretna kula borbene mašine ležala je razbijena meñu prepletanim metalnim nogama. "U redu! U redu!" Ona kleknu u tami ispod ogromne telesine 'Veselog prezbeterijanca'. 'Veseli prezbeterijanac' se svali sa teškim roktajem preko Šenon Jisangani. Obavi svoju dužnost. Pucketanje. Krš zastenja i poče da se sleže. da se uveri. U ovakvom ratu.. Prošli su tuda svom silinom. obavi svoju dužnost. stvorenja iz gvozdenih košmara detinjstva. novo uništenje. metalne čizme borbenih mašina u blizini. Šenon Jisangani posegnu da uključi odbrambeni plašt. Potres.. obavi svoju dužnost. Zemlja se tresla od uzdržanih potresa. da se uveri još jednom. Šenon Jisangani uzdahnu kratko i plitko.. pa isključi odbrambeni plašt.. Rat je bio isuviše nalik na radio-trilere nedeljom uveče da bi bio verodostojan. stajale su raskoračene iznad ulica i zgrada. uz šištanje pare iz zglobova i zasipale teškim artiljerijskim baražima pukotine u otporu Svezemaljske Armije ušančene duž Prve ulice.. možda bi nevidljivost bila bolja .. Htela je da se uveri. šta ako me neka nagazi. Mogla je isto tako da kroči i na neki drugi svet. A ipak. zadimljenim ruševinama. Čitav jugoistočni kraj Bespuća ležao je u razbacanim.

Dvanaest od petnaest ispuzalo je iz haosa koji je ostao iza bitke. Vi ste gerilci. "I moraćemo da branimo izvor energije. jedna borbena mašina probijala se kroz pravne kancelarije Sing Sing Singa i . Odbrana vremenskog ključa sada je bila najvažnija. odred Šenon Jisangani prolazio je na vrhovima prstiju kroz sokake Bespuća." "Naredi da se to izvrši. Taj koncept počeo je da joj izgleda privlačno. bila je Ptica Vremena. Budite gerilci. reče ona kada je potporučnik završila. Primenite raštrkavanje svetlosti i veliku pokretljivost. a Parlamentarci su sada napadali rubove Čelikgrada.taktika. Budalasta taština. i za to će drage volje prigrliti i stopostotne gubitke. Pogleda svoje obojeno lice u zidnom ogledalu. i klimala glavom. "Koliko još?" "Deset. Besmisleno. "Trupe nipošto ne smeju koristiti odbrambene plaštove. Plastični vojnici. reče Davram Mantones. Malobrojni su sada bili još malobrojniji. po načelu da ono što ne mogu da vide." Ona prekinu komunikaciju sa braniocima i potpuno se posveti složenoj mašineriji koja je zujala na popločanom podu. Hrono-Feniks. Devedeset osam odsto gubitaka u prvom sukobu. Poneki stakleni krater bio je podsećanje na one koji su se previše pouzdali u svoja odbrambena polja. Dok je brisala budalastu boju sa lica. Ona uključi radio-kanal svog odreda i pozva preživele. Univerzalnu smrt. "Nareñenja su izmenjena". nadahnuta nareñenja. razmišljala je o gubicima od devedeset osam odsto u rovovima perimetra. ne mogu ni da gañaju. Sada je samo sedela." Arni Tenebre naglo ustade i ode u svoju sobu. Arni Tenebre je sedela u svom ratnom štabu. U najboljoj gerilskoj tradiciji. ona više nije bila Ptica Smrti. Nekada bi gubici od devedeset osam odsto razjarili njen vojnički duh i nagnali je da izda trupama blistava. Potporučnik Jisangani onda uključi komandni kanal i kratko izvesti zapovednicu Tenebre o gubicima. možda dvadeset minuta dok prikačimo struju". Na uglu Plavog sokaka. prstiju spojenih u stavu meditativne smirenosti. spojenih prstiju.

što je bio njegov jedinstveni gest.. super gañaš!" Nišandžija Džonston M'bote iscerio se i pljunuo istovremeno. Mali Medo. u potrazi za životima koje treba ugasiti. Samo uperiš gde treba u pravom trenutku. upucaćeš nam nogu ako ne paziš. eno jedna. Hej!" Njegove vrludave očne jabučice registrovale su kretanje na jednom od malih monohromnih televizora. jer je isključio nevidljivost. Dok su njeni vojnici bledeli u nevidljivost. umače!" "Ma. tako da nije bila ništa više u stanju da je napadne nego što bi bila u stanju da napadne neki gvozdeni košmar iz detinjstva. "Hej. pojavili su se kao nejasni providni duhovi. Neoni praznih hotela zgrčili su se u kratkom blesku prisećanja. Šenon Jisangani i njen vojnik Murto Melincakis ostali su razdvojeni od svojih drugova. podigao induktor polja za napad. zamenik komandanta . pusti je. pošto niko drugi nije imao ni najmanju želju da ga oponaša. "Hej.Mekajvorija. "Ništa naročito. ispalivši pregršt projektila iz topa od 88 mm pre nego što ga je Tata Meda (zapravo. Taj mora da je mirno spavao u detinjstvu. Mali Medo! Stvarno. Šenon Jisangani vrisnu panično nareñenje da se razdvoje i pobeže Plavim sokakom. sa privremeno preopterećenim kolima za raštrkavanje svetlosti. Opake mašine. Svetlost nove izbelela je svaki centimetar vidljive boje na uglu Plavog sokaka i Hrizanteme. Ali ne i vojnik Murto Melincakis.." "ðavola!" reče Džonston M'bote nadureno. Prestravljenost zbog te metalne stvari paralisala je njen vojnički duh." "Ali to je neprijatelj! Hoću da je gañam." "Polako sa TB-om. Pomislila je da može čak i da razazna posadu sa šlemovima na borbenim mestima. On iskali svoje durenje na Čajdžinicu Novi Raj. super gañaš. a ostaci Zelene Grupe. a cev pokretne kule koja je pukim nesrećnim slučajem bila uperena pravo u njega zapljusnula ga je iz neposredne blizine subkvantnim gnevom. levo i desno. Nevidljiva Šenon Jisangani sakrila se na verandi Čajdžinice Novi Raj odakle je posmatrala kako se pokretne kule njišu levo i desno.

ali podozrevao je da postoji nekakvo rivalstvo izmeñu prvog nišandžije i komandanta. Istočno prosvetljenje. Tata Meda. "Sveta Katarino! Znaš li šta si upravo uradio?" vrisnu Mama Meda i krenu da to tako potanko i detaljno objašnjava svom komandantu. pri tom bez ikakve zle namere i sasvim slučajno presekavši polovinu kuće Staljinovih i čitavu suprugu Staljin jednim neopreznim zamahom desne bočne noge. "Znaš.. u onoj velikoj leji pasulja". oprezni.. Nikada ga nije video. a Borbena Mašina T27. Mama Meda i Mali Meda prekoračiše Zelenu ulicu sa gospodinom Staljinom pretvorenim u zlosrećnu fleku na desnoj bočnoj nozi. kao što ti mene uvek upozoravaš. mislim da bi trebalo da budemo kao. "Šta?" ponovi Tata Meda. znaš.Gabrijel O'Birn) izgrdio zbog traćenja municije. Mali Medo?" "Ništa. Zato je častio sebe jednim dobrim drapanjem duboko po usmrdelom vešu. na idealnom mestu da prisustvuje sledećem dogañaju. "Hej." "Izgleda da je to vlasnik kuće koju si upravo razbio." T27." "Šta je bilo. Džonston M'bote je poznavao Mama Medu samo po njegovom džangrizavom glasu preko interfona. Kad bolje razmisli. Tata Medo. dole. zacvrkuta Mama Meda sa visine svoje pokretne kule na vrhu. Istočno prosvetljenje. "Šta?" "Neki čova tamo dole. "Neki čova.. Auh. Tata Medo". Tata Medo. ni komandanta nikada nije video. odšepala je da se priključi velikom boju oko kapija Čelikgrada. tamo dole je neki čova!" Džonston M'bote je video kroz puškarnice u trbušnoj pokretnoj kuli neobično skraćenog gospodina Staljina koji je mahao pesnicama u bespomoćnom besu prema borbenoj mašini koja mu je upravo ubila ženu sa kojom je živeo dvadeset godina. da je Džonston M'bote .. reče Džonston M'bote.

"Kažem ti da tamo nema nikoga!" "Mora da ima!" "Kompjuter kaže. koji je njegovog Tata Medu. Zabavno je bilo rešetanje zaklona od džakova s peskom iz njegovog topa. Bila je to originalna misao. vidi! Bio sam u pravu. "Pa. Zrnasta monohromna izmaglica koju je ugledao pokazala se gotovo odmah korisna. ima nekgrzhggmmštfughzzss. do poslednjeg izginula usred zbrke oko meta.isključio to optužujuće zanovetanje i zaigrao svoj mali živahni ples prstima uz 'Serenadu ulice Tombolova' Hamiltona Bohanona i njegovih Prvaka Ritma.. primio je puni udar induktora polja nekog mladog vojnika Svezemaljske Armije.. Tata Medo". Usledi ogorčena rasprava. "mislim da imamo posla sa nevidljivim neprijateljem. kada je čuo uživo u slušalicama kako je posada na T32. Avešalomova breskva. "Hej! Tata Medo! Tata Medo! Imam jednog bogija! Pravog živog bogija!" "Gde?" . pronicljivost i jasan znak da se njegovo predodreñeno postojanje bliži kraju pruge. zapevušio je. Džonston M'bote je osetio nešto neobično u glavi. Dok je posmatrao smrt Avešalomove breskve. zajedno sa sredstvom za odbijanje insekata.." I T32.. "O. Džonston M'bote namaknu svoje naočari i poprimi izgled sove sa lošim varenjem. komandant unapreñen iznad nivoa svojih sposobnosti. ima li iko naočari za toplotu?" Mama Meda je ostavio svoje u šatoru." Tata Meda je zapenio i zagrgotao na interfonu. zabavno je bilo prekoračivanje gerilaca u bekstvu i njihovo spaljivanje zrakom iz TB-a. zabavno je bilo čak i kad je bilo strašno. Ta originalna misao toliko ga je iznenadila da je prošao gotovo čitav minut pre nego što se javio Tata Medi. Rat je ponovo bio zabavan." "Jeb'o te kompjuter!" "Jeb'o tebe! Gledaj. Mama Medu i Malog Medu razneo u vodoskok metalnih krhotina i crvene kiše. Avešalomovoj breskvi.

Istočno prosvetljenje. jer ona nije mogla da skine sa sebe . Sada je to bila osveta. Imala je sreće kada je Murto Melincakis izgoreo umesto nje. Dim se kovitlao oko pokretne kule i davao joj zloćudnu inteligenciju sa nekog drugog sveta." Voleo je da koristi vojne izraze.. od Dobrodušnog Velikog Čikice koji je nekima dodeljivao nešto više sreće nego što je to pravda zahtevala. koja je veselo radila za svojim razbojem. a Kvaj Čen Pak je požurila da biljnim čajem smiri njegovo bulažnjenje. stajala je mirno u središnjem dvorištu Mandelinih i ispuštala paru iz ventila za pritisak. "Jeste! Eno je! Neka je neko gaña!" Mama Meda se uz škripu okrenu da posluša. Eva. Tata Meda podiže ubistvenu bočnu nogu za gaženje. Nešto nejasno i treperavo kretalo se kroz monohromnu pomrčinu. 'Bogi' se zvao Šenon Jisangani. Verna i poslušna. U poludelirijumu od jahanja na Konjiću Čarliju. u Zlog i Osvetničkog Matorog Alasa koji nije puštao žrtvu sa udice. otvorivši poput mahune graška onu najtajniju sobu koju je Deda Haran zaključao i prokleo onoga ko je ikada ponovo otvori. u vazduhu punom dima. Priroda vere u Boga Šenon Jisangani iz temelja se promenila u poslednjih nekoliko minuta. Prašina je padala na glave dinastije Mandela skrivene u najdubljem podrumu. Rael Mandela Mlañi je halucinirao o danima kada je predvodio Veliki Štrajk.. M'bote?" Nišandžija M'bote počivao je izvan svog trbušnog plika i pretraživao naočarima paru i dim koji su se dizali sa ruba Čeligrada." Počivajući o trbuhu na visini od dvadeset metara. uzela je klube plamenocrvene vunice sa češljeva i objavila: "Sve ovo mora da bude u tapiseriji. "Hajde da je sredimo. eno je."S leve strane. gde su se Parlamentarci i branioci Svezemaljske Armija bacali jedni na druge kao talasi u sudaru.." Borbena mašina T27. borbena mašina izgazila je napušteno zapadno krilo hacijende Mandelinih. "Vidiš li dole bilo šta.. Kamenje se treslo i stenjalo. neprijatelj. nišandžija Džonston M'bote upravljao je borbenom mašinom tako što je izvikivao smer u mikrofon šlema.

" Džonstonu M'boteu je jezik virio izmeñu zuba dok je šaputao u mahnitom veselju i okretao male mesingane točkove i nonijuse. kurvo jedna. skončaće u vatri. razbijenih iluzija. kategorično nije. a Šenon Jisangani nalete na itekako čvrstu zidariju od ćerpiča. U nejasnoj mijazmi polusvesti. Došlo je do kontakta. U trenu pre nego što će isključiti odbrambeni plašt da bi napala. član posade. Glupi majmun od čoveka belebetao je iz svog otvora.. Ipak. dabogda. ružan mali majmun od čoveka pokazivao je. Bože!" viknu ona nevernički dok se koprcala prema Tvrñavi Čelikgrada. imam te imam te. Umorna. razne stvari popucaše i smrviše se. Borbena mašina se poigravala sa njom. Dok je podizala svoj induktor polja da bi se borila. "Čak te ni ne poznajem". Oduvala je gornju topovsku kulu.. Ona se zasmeja kikotom od koga su se rebra prevrtala i sve se zamrači. Čak je neki propalitet. šapnu ona. A njena blistava nevidljivost bila je podjednako beskorisna kao i odbrambeno polje. "Proklet bio dabogda. . "Proklet bio. imam te. ako bilo šta drugo uradi. taman posla. Para i ulje kuljali su u vodoskoku iz metalne rane kao krv iz srca. a borbena mašina se neumoljivo probijala za njom. Preostalo joj je samo da se bori i umre kao Murto Melincakis. a ona nije želela da ga ubije. sad te imam. u kriku izmučene plazme. o. videla je da njen hitac nije sasvim promašio. Džonston M'bote jedva da je čuo kletve svog komandanta." Sklupčan kako bi se zaštitio u svojoj udobnoj i zabavnoj trbušnoj kuli. zgromljujući čelični šut baci je na zid tora za lame. "O. visio iz svoje pokretne kule i pratio je naočarima za toplotu. U njenom telu. nikada ne. a ona nije.. imala nameru da skonča u vatri kao taj desetogodišnji vojnik.zadah tog spaljivanja.. kopile i kučko. odbrambeni mehur puče. shvatila je koliko je umorna od ubijanja. "Imam te. proklet bio dabogda proklet bio!" Veliki topovi su se njihali. ona oseti ukus čelika i mesinga. sa sve tobdžijom i topom. zgañena. noga se podizala. Njen hitac promaši. "Sranje sranje sranje sranje sranje sranje sranje sranje.

U času pre nego što je trbušna kula pukla. Nišandžija Džonston M'bote pritisnu crveno dugmence. u svom centru za vremenski transport. rekao sam da paziš. U poslednjim sekundama strmoglavog pada. Ukopana duboko.. zbog čega? Krstić zasija. i Arni Tenebre je videla pad grdosije. ne odgovorivši na izazov. koju je oborilo njeno oružje. katastrofalno. Osetila je da u njoj narasta veliki. Istočno prosvetljenje.. Metal kriknu i zalupa. zanese se kao drvo na rubu provalije. Za nju je to bio samo nešto živopisniji fragment iz ratnog mozaika. pomerajući oči od monitora preko monitora do . a onda omanuše. i u zaslepljujućem blesku raznese levu bočnu nogu. para eksplodira iz uništenih zglobova. "Imam te. a njega kao zrelu šljivu zgnječila težina srušenog metala. tahijonski blasteri nekontrolisano opališe na sve strane. Njen zid televizijskih monitora prikazivao je rat u svim njegovim mnogobrojnim bojama. "Prokletstvo". a Arni Tenebre je uživala u svakoj od njih." Šta je to vikao Tata Meda? Zar ne zna koliko je teško gañati dok se prokleta borbena mašina njiše i posrće kao pijanac nedeljom uveče? Upozorenje? Do ñavola. bolni. kidajući napad kikota. borbena mašina se preturi. Džonstonu M'boteu bilo je dopušteno da shvati da je čitav njegov život bio usmeren prema tom trenutku slavnog uništenja. i mašina se razbi na tvrdoj zemlji Bespuća. baletskom gracioznošću. savršena meta. reče on. Sa veličanstvenom. Osetio je duboko duboko gañenje. na petom nivou ispod Čelikgrada.. Džonston M'bote se vratio do trenutka roñenja i shvatio kada je video kako mu se savršeno oblikovana glava pojavljuje izmeñu majčinih butina. A onda više nikada nije osetio ništa. "Zzzap!" viknu on. potporučnik Šenon Jisangani je videla pad grdosije. "Idiote jedan glupi!" zakrešta Tata Meda.gospoño!" On uperi veliko oružje u ženu koja je ležala na gomili krša cigala od ćerpiča. "Upozorio sam te.. Oscilirajući preko granice izmeñu bola i svesti. da je od samog početka bio osuñen na propast. žiro-stabilizatori zaurlaše dok su se upinjali da zadrže borbenu mašinu u uspravnom položaju." T27.

kako je niko ne bi čuo i pomislio da je luda. rat u stilu lezi-dvadeset-sekundi-mrtav-si. kratki susreti sa ratom.monitora. "Koliko još?" "Dva minuta. Ona uključi uvećanje i vide poznate glomazne rančeve na belim ramenima Parlamentaraca. "Spremi smo!" viknu Davram Mantones. Ona navuče borbeni ranac na ramena. . šapnu ona. hoćemo li?" upita Arni Tenebre. Tada se stvarnost okonča." Vatra iz oružja zvučala je u njenim ušima poput dečjih pištoljaigračaka dok su napadači jurišali na branioce. svi će da poustaju i odu kući na večeru. "Stigla si blizu toga da mi uzmeš meru. "Pešadija! Sada šalju pešadiju!" Arni Tenebre ponovo obrati pažnju na zid sa slikama. a kada se završi. Eoni se otvoriše pred Arni Tenebre kao usta. Vastator. "Pametna pametna pametna Marja Kvinsana". Davram Mantones prebaci ručni prekidač koji je skrenuo svu energiju iz čelikgradskog tokamaka u vremenski ključ. ali ipak nedovoljno. Rat dečjim pištoljima. Tanka bela linija napadača bez napora je klizila kroz rovovske saobraćajnice prema Čelikgradu. i ona se baci u ponor u kaskadi zaostalih slika. "Onda. Vastator obrati pažnju sa prenosa masakra na vremenski ključ koji je stajao na podu. da uradimo to. u težnji da ne izgubi ni trenutak Rata Izmeñu Sila. Sve slabije ih je pokrivala artiljerija borbenih mašina. Induktori polja dobovali su po induktorima polja sve dok se nije oglasila tahijonska oprema borbenih mašina i objavila da je igra gotova za danas i zauvek. brzi." Posmatračima koji su nadgledali monitore ote se usklik. Sada priključujemo generatore polja na fuzioni tokamak.

Na polovini ulice. i stvarnost se slama. svinje i psi lebdeli su oko kućnih streha. Zakoni prostora i vremena se krive i mislim da se delovi alternativnih Vaseljena preslikavaju na ovu. kockasto i prljavonarandžasto." "Nije bilo ovako kada ga je koristio Doktor Alimantando. kuće." Polovina sobe nije mogla da shvati o čemu to Radžandra Das i gospodin Jerihon pričaju." . U drugom smeru. tri prazna hotela i kari-restoran 'Ekscelzior' bili su uronjeni u ogromnu dinu crvenog peska. Tamna senka pala je na bestežinsku ulicu. boce i stolice lebde oko ušiju. tepisi. Umesto da stvore fluidnost kroz vreme. "Alimantando je svoju formulu o temporalnoj inverziji čuvao kao tajnu: Tenebrini inženjeri mora da su negde pogrešili. lame. Radžandra Das se usidrio kraj zastora da bi provirio naopačke kroz prozor. drveće. neustrašive ekipe snimatelja. stvorili su zonu temporalne fluidnosti ovde. sada. Iako razdvojeni u vreme vazdušnog napada. Napadači. "Mora da su uspeli da aktiviraju vremenski ključ. "Šta se dešava?" Egzaltirani Preci gospodina Jerihona raspravljali su se duboko u njegovom hipotalamusu dok je on lebdeo uz luster sa svećama. zemlja i kamen padali su u nebo. i samo što su se zabrinuto pozdravili. svi su se okupili zahvaljujući saću tunela i pećina u stenju ispod Bespuća. životinje. Njihov konačni zaključak bio je užasavajući. ustanovili su da im stolovi. Kaan Mandela je pošao u poteru za radio-odašiljačem u pivskoj gajbi zaplivavši nesigurno prsnim stilom ispod plafonskih greda. branioci. vojnici. Prvo što je gospodinu Jerihonu i ostalim izbeglicama u Hotel/Baru nagovestilo da je stvarnosti došao kraj bilo je njihovo lebdenje pod tavanicom. gravitacija kao da je bila potpuno posuvraćena. nešto veliko kao ambar. šolje. letelo je nad Bespućem.63.

Treba mi tvoja mašinska magija. Radžandra Das se otisnu za njim posle trenutka oklevanja. gravitacija je ponovo bila uspostavljena. napolje. Dva . Svetlucavi vetar ispunjen licima duhova šibao je ulicom i nosio sve što je bilo neukotvljeno u slobodnom padu. ali gospodin Jerihon reče "Baš tako!" i baci se na ulicu.."Šta to znači?" upita Santa Ekatrina Mandela. "Osim ako ne budemo u stanju da isključimo izvor energije za vremenski ključ. reče gospodin Jerihon. Gospodin Jerihon skinu mu borbeni oklop i opremi Radžandru Dasa šlemom. A ti mi trebaš za to. Nije mu bio potreban damantinski disciplinovan sluh da bi razabrao štektanje ručnog oružja u blizini. doviknu pri odlasku. starče"." "Osim ako?" upitaše Sevrijano i Batisto Galačeli u glas." Prvi drhtaji zemlje zatresoše Hotel/Bar. u pustinju. Ispod prozorskog praga pronašli su nekog skuvanog gerilca. i same stene ispod ulice pomerale su se i komešale." Na raskršću Hlebne ulice. a njihov odgovor nije bio ništa manje užasavajući od prvog." "Neće ti to uspeti. Osloboñene gravitacije. koja je jedanaest godina bila udata za zakone prostora i vremena." "Misliš." Gospodin Jerihon je već otvorio vrata. Egzaltirani Preci već su odgovorili i na to pitanje.. "Pusti mene. energetskim kompletom i naoružanjem. da isključimo čelikgradski tokamak?" "Mislim. "Plašim se da to mogu samo ja da uradim. "Možda nam zatreba njena pomoć. reče Kaan Mandela. "Pokušaj ponovo da nañeš Persis na radiju". Umeš li da čuvaš tajnu? Jesi li ikada čuo za Damantinske Discipline?" "Samo Egzaltirane Porodice. "To znači da je došao kraj konsenzualnoj kauzalnoj stvarnosti." Nije dodao: "Ako je još živa. "Možda ti zatreba"." započe Kaan Mandela. "Osim ako. Radžandra Dase. ali pljusak vrele kiše naterao je gospodina Jerihona i Radžandru Dasa da potraže sklonište.

ludirale su se na krovovima i privlačile vatru onih vojnika koji su još bili kadri za borbu. Utvare neroñene dece igrale su sa rukom u ruci pod drvećem koje je još bilo samo semenje. "Ali što duže vremenski ključ bude radio. Radžandra Das krenu za gospodinom Jerihonom u zaklon baš kada je plotun pucnjeva sa krova gradonačelnikove kancelarije razorio pročelja kuća u Alimantandovoj ulici. "Zaboga miloga!" šapnu Radžandra Das. Gospodin Jerihon obiñe oko relativističke zone. Čelični vetar ga je šibao. ovde je polovina kuće letela unazad. to će biti veća zona interferencije. sa sve belim plotom i tri i po crno-bele krave. Zelene prilike nalik na visoke. gde se srce ludila obrtalo brže i brže. Udarni talas naboja induktora polja ispaljenog u blizini obori njega i Radžandru Dasa na tle. Vidno stareći dok su trčali. "Još je lokalno". Sekund kasnije. Zaduvao je snažan vetar koji ih je terao prema Čelikgradu. Tu se gravitacija pomerala za devedeset stepeni da bi ulice pretvorila u litice. onde su baštenske biljke izrastale u razgranata stabla za samo nekoliko sekundi. posežući prema Panplazmičnom Omniverzumu. vremenski potres otkinu gradonačelnikovu kancelariju u koznakad i zameni je četvrtinom hektara zelene livade. odgovori gospodin Jerihon." . begunci iz zone ubrzanog vremena zaždiše ulicom i zabasaše u džunglu zelenih lijana i puzavica obavijenih oko zadimljenih kostura dve borbene mašine. tamo su mehuri bestežinskog stanja poskakivali sokacima i čekali da uhvate u zamku one dovoljno blesave da iziñu iz svojih podruma. "Dokle misliš da doseže?" upita Radžandra Das. Ljubičasta munja grčevito zatreperi na kraju ulice. proñe kroz područje neobjašnjive noći i uñe u Alimantandovu ulicu. Dva čoveka koprcala su se kroz svet utonuo u bezumlje. mršave ljude. gde su se kazaljke opštinskog časovnika obrtale brzinom koja je sate sabijala u sekunde. Gospodin Jerihon pronañe mrtvog Parlamentarca na ulazu u spaljenu kuću i opljačka njegovu borbenu opremu.muškarca jurnuše kroz zavesu vrele kiše u Mosmanov Sud.

" Gospodin Jerihon pogleda uskovitlanu zavesu dima prošaranog munjama. o njegovim induktorima polja? Nije ni pomislio na aparat koji je nosio. "Šta to. Da uključi odbrambeni plašt? Nije znao kako to da uradi. Gospodin Jerihon je nešto vikao. mrlja mnogostrukih slika." Radžandra Das se provuče kroz ajnštajnovsko bojno polje. Munje su joj letele sa vrhova prstiju i prikupljale se u loptice koje je vetar nosio kao iščupani korov oko nogu dva muškarca. reče on. visoka kao drvo." "Misliš. opkoračila je opštinsku solarnu stanicu i tamo otkidala vrele solaže na svojoj crvenoj gitari. "Hodi. objasni gospodin Jerihon. "Distorzija vremena". saginjući se ispod usporenih tahijonskih zraka. stvarnost je drhtala i tresla se. Kretanje navede Radžandru Dasa pravo u elegantno naopako poniranje. da proñemo kroz njih?" "Ne mogu da nas vide.. blesak svetlosti. ali mojim nogama se ne ide dalje. Gledaj. Dok se odbijao od bočnog zida dimnjaka broj 16. Prestravljen sam." Tamo se vodila bitka kipova: puževski. kao Kapetan Brzi u starim stripovima koje mu je kupovala majka? Pratio je gospodina Jerihona hodnikom izmeñu dva konvertora čelika u neočekivanu zonu slobodnog pada." Gospodin Jerihon zaplesa po bojnom polju. Gospodin Jerihon i Radžandra Das uroniše u vihor dima. koja je obavijala Čelikgrad. gañali su jedni druge tahijonskim zracima sporim poput udaraca pijanaca. izbegavajući niske hice induktora polja. Dok su gospodin Jerihon i Radžandra Das jurili prema vremenskom zidu. Neka avetna prilika."Verovatno ne bi trebalo ovo da kažem. načas je opazio . "Hajdemo. Jedan Arhangelsk mokrio je u leji kupusa.. Kit zapliva u stanicu Bespuća. On pokuša da zamisli kako njegov prolazak izgleda bojovnicima zamrznutim u vremenu: je li bio vihor. On zapetlja po kontrolama na ručnom zglobu i nagradi ga bockanje statičkog elektriciteta na licu u istom trenutku kada ga strahoviti udar zavitla kroz prostor. "I ja sam".

Samo ga je opljačkani odbrambeni plašt spasao od mrvljenja i smrti. Radžandra Das shvati da je prešao iz faze u kojoj je bio previše prestravljen da bi se plašio. Usred odskoka. Persis. momci. Dok se gospodin Jerihon prevrtao kroz Anarhičnu Zonu. predlažem da pripaziš na žestoka izmeštanja stvarnosti. Centralni fuzioni tokamak očigledno je bio dobro branjen. "Persis! Dušo! Džim Jerihon. ako počne da se smeje tom vicu. neće biti u stanju da prestane. kao i na hrabrost. dva muškarca se sudariše i odbiše jedan od drugog. Drugi udar induktora polja odasla gospodina Jerihona cik-cak putanjom od visoke peći do tla. u veličnstveno stanje histerične komike." "Važi. Zabavljate se?" Gospodin Jerihon je čuo glas u slušalici i odgovorio mu." "Persis. Previše sam mator za ovo." "I.. Egzaltirani Preci ga podsetiše na to da sa svakom sekundom svet oscilira sve dalje od konsenzualne stvarnosti. lako je njima. On vide da mu se približava Radžandra Das. Mogu da nas šutiraju kao gumene lopte i čitav dan ako to žele.gospodina Jerihona koji se odbijao meñu zidovima kao lopta u salonu za pačinko. "Zdravo.. Nešto mu zapucketa u ušnom prstenu. pa od prenosnika do konvertora." "Da?" . Tražim da smesta napadneš snage ušančene oko fuzionog pogona Čelikgrada." "Ne moraš to da mi pričaš. reče on svojim Egzaltiranim Precima. Zar postoji nešto smešnije od toga da poskakuješ po čeličani usred vremenske oluje dok banda terorista brani fuzioni tokamak što napaja energijom vremensku mašinu koja se otela kontroli? Znao je da. osloboñenim tiranije krvi i mesa u okovima vremena. Pa. Oni ga podsetiše na dužnost i čast.

i samo ako sve drugo omane. gospodine damantinski disciplinovani. U generatorskoj sali nije bilo ničega osim pesme tokamaka." "Nisi siguran? Nisi siguran?" Usklik Radžandre Dasa odzvanjao je meñu čeličnim zidovima."Ako sve drugo omane. ako ne budemo uspeli da se probijemo. spustivši grube šake na kontrole. "Jezive stvari". uništi tokamak. Tahijonski blasteri na krilima oglasiše se. Gospodin Jerihon isključi plašt i uhvati se za direk." "Doći će." "Teorijski." Rafal hitaca sa položaja oko tokamaka odbi Džima Jerihona kao rukometnu loptu dok je kaskaderski avion Jamaguči i Džons urlao iznad dimnjaka." "Kada je reč o tokamacima u lokomotivama... Da. Od branilaca nije ostao ni dronjak mesa ili tkanine. začu se eksplozija zbog koje se gospodin Jerihon uplaši da je možda uništila tokamak. "Šta će da se desi ako se energija isključi?" "Nisam siguran. "Teorijski.... nas.." "I šta sad?" "Pa. ti ga isključi." "Do fuzione eksplozije.." ." "Važi." "Nemam pojma kako." Prolomiše se udaljene eksplozije. i dok je lebdeo kraj njega.. stvarnost bi se naglo vratila u konsenzualnu stvarnost. Metal zaškripa i zastenja. gospodin Jerihon ga zgrabi za okovratnik. Ovo je drugačije. krećemo. a gvozdeni korak borbene mašine zatrese generatorsku salu. Evo. "Mislio sam da se razumeš u to. Radžandra Das učini isto. reče Radžandra Das. a onda Persis Taterdemalion poče da se diže u nebo dalje od krilatih prilika koje su je jurile vitlajući krivim sabljama.

"Teorijski." "Baš ti je ovo neko vreme za teorije." Prsti Radžandre Dasa zaigraše nad kontrolama. Ništa se ne dogodi. Prsti ponovo poleteše. Ništa se ne dogodi. Treći put Radžandra Das zasvira na kontrolama kao na harmonijumu u kapeli, i treći put ništa se ne dogodi. "Šta nije u redu?" "Ne mogu to da uradim. Prošlo je previše vremena. Izgubio sam osećaj." "Da vidim..." Radžandra Das natera gospodina Jerihona da se udalji od kontrolnih svetiljki uperivši cev svog induktora polja. On promrmlja nešto šapatom i ispali hitac pune snage u kontrolnu tablu. Dva muškarca se zateturaše unazad od eksplozije, zaslepljeni iskrama i raznesenim kolima. Obično smireno zujanje fuzionog tokamaka naraste u kreštanje, zavijanje, razjarenu riku. Radžandra Das pade na kolena i pomoli se za božanski oproštaj i za život jednog skitnice, kada fuzioni vrisak posvemašnjeg uništenja zaćuta. I istog trenutka, ljudi osetiše kako se oni, energetska sala, Čelikgrad, čitav svet, posuvraćuju iznova i iznova. U gromoglasnom naletu stvarnosti, vremenski ključ implodira i odvuče centar za vremensku kontrolu Arni Tenebre na dubini petog nivoa, zajedno sa celokupnim njenim štabom, u bezvremenost. Vremenski zid eksplodira napolje. Oni u bestežinskom stanju popadaše iz vazduha; kitovi, arhanñeli i gitariste iščeznuše, a proključalu kišu odnese svetlucavi vetar. Svaki časovnik se zaustavio u vremenskoj eksploziji i ostao večno tako zaustavljen, uprkos pokušajima novih pokolenja mnogo kilometara udaljenih od dana vremenske oluje, da ih ponovo pokrenu.

64. Kada je vremenska oluja prošla, gospodin Jerihon je izišao iz sale mrtvog tokamaka da bi ustanovio da je teorijski, samo delimično bio u pravu, teorijski. Čitava četvrtina Čelikgrada bila je odsečena kao nekim čudesno oštrim nožem, a

na mestu cevi i nosača, crveni kamen protezao se sve do horizonta. Polja Kristalnih Ferotropa oko grada bila su ispresecana neumesnim prostranstvima nedirnutih dina i zelenih oaza stabala banana, i rošava od kratera stopljenog stakla. Kada se Radžandra Das pridružio prijatelju i kada su se njih dvojica vratila u Bespuće, prošla su kroz fantastični predeo bizarnog i neobičnog. Ulice su se završavale praznom pustinjom ili su bile zakopane pod ogromnim dinama; lokomotive su stajale usred vrtova, kuće usred jezera. Jedan kolosek železničke pruge završavao se naglo u maloj, ali bujnoj džungli, a čitavo novo naselje iza pruge bilo je vraćeno goloj ravnici. Lica počeše da se pomaljaju na ulicama. Zbunjeni alhemijom koja je progutala Bespuće, tragali su za kućama i porodicama izgubljenim u vremenu. Nisu znali, niti su mogli da znaju, da su, kada je isključen vremenski ključ koji je izvitoperio stvarnost, sve one fantomske geografije Bespuća koje su mogle postojati bile fiksirane, stopljene, i da su postale stalne onog trenutka kada su gospodin Jerihon i Radžandra Das zalupili vrata Panplazmičkog Omniverzuma. Pukotina je bila zatvorena; bitka se završila. Preživeli su procenjivali stepen pobede. Čitava trećina Parlamentarne Legije Marje Kvinsane bila je poništena pri udaru vremenske oluje, i vraćena onim zadacima, zanimanjima ili životima koje su njeni pripadnici mogli da vode da ih nije zaveo ritam regrutnog doboša. Oni koji nisu bili zbrisani u druga vremena pretrpeli su samo lake gubitke. Branioci Svezemaljske Armije bili su mahom uništeni. Sedamdeset odsto gubitaka, a njena čitava komandna struktura bila je obezglavljena onim što se zbilo u snažno branjenom skloništu ispod Čelikgrada: Šenon Jisangani je predala ostatke svoje armije generalu Emilijanu Marfiju i lila je suze radosnog smeha dok su njene drugove vodili u logore na rubu pustinje. "Pobeñeni smo!" smejala se, dok su joj suze tekle niz lice. "Pobeñeni smo! Pobeñeni smo!" Svezemaljska Armija više nije postojala.

Dva sata pre mraka, kaskaderski dvokrilac Jamaguči i Džons GF666Z spustio se izmeñu železničkih koloseka. Poslednju preživelu iz Taterdemalioninog Letećeg Cirkusa proneli su na ramenima kroz ulice prijatelji koji su je najviše voleli, i Crveni Anñeo je konačno trijumfalno i sa strahopoštovanjem unesen u Hotel/Bar, gde su ga pozdravila sva srca i ruke. Iste večeri, Marja Kvinsana napravila je trijumfalnu bakljadu i prošla kroz Bespuće. Čelikgradski Prsten bio je opasan njenim borbenim mašinama, grañani su joj klicali, ali ona nije bila zadovoljna. Nije izvojevala čistu pobedu. Čačkanje po vremenu i istoriji vreñalo je njen politički senzibilitet. Istorija je bila zapisana u kamenu. Nije to bilo nešto mistično, da se baca svetlucavo u vazduh kako bi ostalo da leži tamo gde padne. Nije volela da razmišlja o svom životu i svetu kao o pukoj promenljivosti potencijala. Nije volela da razmišlja o tome gde su sve završili njeni poništeni vojnici. Posle službe zahvalnosti u Bazilici Sive Gospe, zahtevala je da joj dovedu Arni Tenebre. Baš je želela da iskali svoje nezadovoljstvo tako što će je mučiti i unakaziti, ali naknadna pretraga Bespuća i Čelikgrada nije iznedrila čak ni njen leš. I tako, posle pet dana trijumfa i pobede pred kamerama sa devet kontinenata, Marja Kvinsana se vratila u brda Mudrosti da primi službeni prsten premijera sa prsta časnog Vangelisa Karolajtisa, samo da bi ustanovila da fini stari gospodin nije bio ni fin, ni gospodin, niti na kraju krajeva častan, jer je imao dovoljno podataka o zverstvima i zločinima koje je njegova ministarka za bezbednost počinila u pokušajima da uništi Taktičku grupu Svezemaljske Armije da bude vrlo vrlo siguran da ona od njega neće uzeti prsten dok god je živ. A što se tiče Arni Tenebre, Ptice Smrti, Vastatora, za nju se nikada više nije čulo, mada nije nedostajalo objašnjenja, glasina i dokonih govorkanja koja su vremenom prerasla u tkanje narodnog predanja, koje je vremenom preraslo u legendu, koja je vremenom prerasla u mit, tako da je ime Male Arni Tenebre najzad bilo zapisano na nebu, a to je i bilo jedino što je ikada zaista želela.

65. Nadahnuće Kadilak probudio se u čeličnom kriku iz gvozdenog sna. Pamćenje i svest su mu prkosili - kakva su to jarka svetla, visoka tavanica, sluge u zelenim odorama koje se klanjaju u strahopoštovanju zbog njegovog prisustva? On se uspravi da zatraži objašnjenje, a odgovoriše mu krici uzbune i verskog straha. "Gospodaru, gospodaru, o, istina je, istina! O, gospodaru, blagoslovi me." Neki mladi umolnik sa polumetalnim licem pade na pod u krajnjem obožavanju. Nadahnuće Kadilak kroči sa kreveta (operacionog stola?), ugleda svoj odraz na belim zidnim pločicama i seti se svega. Potpuna ugradnja! Čovek pretvoren u čelik... On spusti pogled na svoje telo, šake, udove. Metal; gladak, tvrd metal neuprljan kvarnim mesom, neuprljan crvenom krvlju, sasvim čist, sveti metal. On diže visoko čelične ruke u znak zahvalnosti. "Potpuna ugradnja! Uspešna potpuna ugradnja!" Uz 'slava tebi aleluja', tehničko osoblje se prući pred njim. Nadahnuće Kadilak osmotri sopstvenu slavu na zidnim pločicama i seti se... ...glasa Velikog Inženjera koji ga je pozvao u proroštvo ...suprotstavljenih vojski i Sirote Dece meñu njima, bespomoćne, bez voñe ...jarkog svetla, zujanja, blistavih mašina, hladnih hladnih pločica, bleska čelika, tame. "Koliko je prošlo?" upita on jednu kibernetičarku. "Osam dana, o sveti. Čitav svet je poludeo, sveti oče: kupola bazilike je uništena, svetilište su oskrnavili mesnati koji su služili zahvalnicu zbog pobede; vodio se rat, izgubljen je i dobijen na ovim ovde ulicama, stotine su izginule i... oprosti mi, ali i samo vreme i prostor su poludeli. Sve se promenilo: ludilo je osloboñeno u Vaseljeni." "Mir, malena. Znači da je vreme da se ponovo uspostave red i harmonija", reče Nadahnuće Kadilak. U treptaju koncentracije, crni oreol pojavi mu se oko desnog ručnog zgloba. Tehničari zinuše i zapevaše aliluja. "Ono što je nekad

bila Siva Gospa, sada sam ja, i više od toga. Ona je bila u osnovi od krvi i mesa, dok sam ja od osvećenog čelika. Mene je izabrao Veliki Inženjer, kao Budućeg Čoveka; u mojim kolima gori moć..." I on otvori desnu šaku, a tama preli sve tehničare osim onih dvoje koji su razgovarali sa Nadahnućem Kadilakom, preobrazivši ih u nešto crno i zadimljeno, toliko grozno i skaredno da je prkosilo mašti. Nadahnuće Kadilak se nasmeja metalnim smehom. Bio je zavisnik moći i svaka sledeća njena zloupotreba morala je biti bogatija, dublja, punija. Pred svojim ustuknulim akolitima, preobrazio se i izbacio krila, elise, motorne testere, tahijonske blastere, radio antene, prenosive stobe harmonijume, točkove, pruge, mlaznjake, rakete, mašine za pranje veša, sve u munjevitoj alhemiji. "Poñite sa mnom", zapovedi on kibernetičarki i tehničaru koji ga je nazvao gospodarem. "Umoran sam od preobražaja." Kibernetičarki reče: "Ti ćeš mi biti komornik", a tehničaru: "Ti si mi glavni inženjer. Ne plašite me se... morate me voleti. Zapovedam to. A sad, želim da iziñem pred svoj narod kako bi me obožavao." "Ah", reče komornik. "Eh", reče glavni inženjer. "Gde su vernici?" upita Nadahnuće Kadilak. "Avaj, nisu bili toliko verni kao mi", reče komornik. "Mislili su da si poginuo kada je avion udario u kupolu, pa se ona srušila", reče glavni inženjer. "Naravno, ti si bio na bezbednom, u podzemlju", reče komornik. "Ali oni to nisu smeli da znaju", reče glavni inženjer. "Pa su, ah, našli novi predmet obožavanja." "A to je, ah, jedan voz." "On je izišao iz Čelikgrada posle vremenske oluje i ponudio da svu Sirotu Decu odveze na bezbedno." "Uviñaš paralelu, sveti oče: proročanstva koja si širio, o Čeličnom Mesiji koji izlazi iz Čelikgrada da izbavi vernike od rata i uništenja."

"A oni su, ovaj, krenuli s njim." "Šta?" zaurla Nadahnuće Kadilak. Niknuše mu elise i on skoči u vazduh. "Poñi na zapad", dodade komornik.

Iz vazduha, Nadahnuće Kadilak je mogao da vidi da je neka nesreća gora od običnog rata zadesila Grad Vere. Kupola Bazilike Sive Gospe (sada, ispravio se, Bazilika Potpune Ugradnje), ležala je u krhotinama i komadima na popločanom podu odaje za audijencije. Čitavo istočno krilo zajedno sa desetak hektara Grada Nade bilo je zbrisano i zamenjeno sličnim predelom zasañenog i navodnjavanog kukuruza. Privatne odaje Sive Gospe pretvorene su u stopljeni napukli krater u kamenu, a kraj toga su stajali prepletani ostaci nekakve nezgrapne tronoge sprave. Šta se to dešavalo? Rat, strah, bezobrazluk, apostaza; sa lokomotivom! To čak i nije neki naročito dobar primer lokomotivske graditeljske veštine, zaključio je Nadahnuće Kadilak, zagledajući to izdaleka, dok je pratio liniju bele pare na zapadnom horizontu. Fuziona lokomotiva Klase 27, Velika Južna; tokamaci kojima je odavno prošlo vreme za remont. Boja potklobučena i oljuštena, a šta to tamo piše, Vrelo znanja i obrazovna atrakcija Adama Bleka? Bedno. Zablistavši jarko kao srebro na pustinjskom suncu, Nadahnuće Kadilak uključi sistem za obraćanje javnosti i stade da prekoreva svoje ljude. "O, vi, s malo vere!" Lica na prozorima rasklimatanih vagona. Izgledala su preplašeno. Baš dobro. "O, bezverni i izopačeni naraštaje! Obećao sam vam da ću se vratiti kao Potpuna Ugradnja, a opet niko od vas nije hteo da sačeka osam dana da to obećanje bude ispunjeno! Prekršili ste sporazum! Idolopoklonici! Obožavate... Zlatno Tele radije nego fizičku manifestaciju Kosmičkog Inženjera! Gledajte kako uništavam sve lažne idole!" On nadlete voz koji je ubrzavao i podiže šaku da zavitla grom kibernetske zapovesti. "Svi bismo radije da to ne radiš", reče voz, krajnje neočekivano. Moć ispari iz vrhova prstiju Nadahnuća Kadilaka.

"Šta?" Voz ponovi svoju izjavu od reči do reči. "Voz koji govori! Vidi vidi." "Nešto više od toga", reče Velika Južna, Klasa 27. "Ja sam Potpuna Ugradnja." "Besmislica! Svetogrñe! Ja sam Potpuna Ugradnja, jedan, jedini!" "Ti si čovek preobražen u mašinu. Ja sam mašina preobražena u čoveka. U srcu, ti si od mesa, jer još nosiš ljudsko obličje, ali ja sam prevazišao takav antropomorfni šovinizam. Ja sam mašina u obličju mašine." Glave Sirote Dece virile su kroz prozore, očigledno uživajući u teozofijskoj prepirci. Nadahnuće Kadilak ustanovi da mu je radoznalost podstaknuta bez obzira na bes, pa upita: "Kakvo si ti to stvorenje?" "Pogledaj moj prvi vagon", odgovori voz. Nadahnuće Kadilak uvuče rotore i spusti se pomoću mlaznog pogona na krov sa oguljenom bojom. Izbaci teleskopsko oko kamere preko ivice da bi zavirio unutra. Prozori su bili prekriveni gustom paučinom i prljavštinom, kao i sâm vagon; prašina, paučina, vremešnost i nemar. U središtu vagona nalazila se fotelja od ispucale kože, a u fotelji je sedeo mumifikovani leš. Na glavi leša nalazila se metalna dijadema neobičnog i složenog izgleda. "Adam Blek beše to", reče voz. "Kada je njegova duša prešla u mene, zapečatio sam vagon, tako da nikada više ne bude otvoren. Sve što taj vagon predstavlja, ja sam sada prevazišao, ja sam mašina/čovek, pravi budući čovek, Potpuna Ugradnja, ako baš hoćeš. Mnogo sam godina putovao prugama sveta u potrazi za nekom svrhom svog duhovnog identiteta, a onda sam čuo za Tupsonijance iz Bespuća, mesta koje sam dobro poznavao u vreme svoje inkarnacije od krvi i mesa, pa mi je srce reklo da se tu nalazi razlog mog postojanja. I tako sam došao, a oni su me pozdravili kao Čeličnog Mesiju i pošli su sa mnom u svom dronjavom karavanu starih vagona i kola. A pošto može postojati samo jedan Čelični Mesija, moramo se sada, avaj, boriti."

Nadahnuće Kadilak pusti svoj tovar i okrenu se da se suoči sa napadačem. Kompjuterizovana odbrana Adama Bleka bez napora poništi tu čaroliju. pulsirajući fuzionom energijom na pruzi. pa poče da vuče vernike nazad u Bespuće. reče on. Nadahnuće Kadilak isprede kabl od dijamantne niti iz stopala. Čovek raketa i čovek voz borili su se zapovestima i protivzapovestima pedeset kilometara kroz pustinju. mitraljezi sa laserskim pokretnim kulama na krovu. Za njim usledi novi blesak. Adam Blek izbaci belu paru.Nadahnuće Kadilak odskoči sa zahuktalog voza pomoću pulsa čiste mlazne sile kada je duž superstrukture Adama Bleka zapucketala njegova kibernetsku zapovest za stapanje kola. Nadahnuće Kadilak odasla vrelu zapovest fuzionim motorima takmaca da eksplodiraju. pa još jedan. Onda Nadahnuće Kadilak ugleda zaslepljujući blesak daleko. munje sa munjama. naleti superzagrejane pare sa mikrotalasnim emisijama: Potpune Ugradnje su se borile sve dok od Bespuća nije ostalo jedva nešto više od sećanja iza istočnog horizonta. i dok je treptao zaslepljenim okom. svetogrdni voz naglo ukoči i zaustavi se sa škripom. I dok je počinjao da shvata šta mu je Adam Blek uradio." Adam Blek dade gas i poče da ubrzava prugom prema zapadu. lepljive mine sa robo-majmunima. Sonično se sudaralo sa soničnim. pa žuto. na rubu sveta. bez uspeha. krenu unazad i ubrza za Sirotom Decom. Adam Blek ukoči i stade. "Saglasićeš se da je bezbednost Sirote Dece bez premca?" "Dogovoreno. kandže sa vodenimn topom." "Dobro. pa još jedan. onda. Istovremeno. "Ne ovde". njegova hromirana koža zasija crveno kao višnja. potom skerletno. njega obavi konus svetlosti belog usijanja. Nadahnuće Kadilak se pope na bezbednu visinu. Sledećih dvadeset kilometara koristili su fizičko oružje. . i kola mu se stopiše i pocureše kao katran. udarci potpomognuti servo-sistemima sa penom od polimera. projektili su se susretali sa rojevima robotskih pčela ubica. pa pusti munju najčistije moguće božanske sile koja odseče dronjave vagone Sirote Dece od Putujućeg vrela znanja i obrazovne atrakcije.

ispuni zapadni horizont u trajanju od čitave dve sekunde. Adam Blek shvati njegovu strategiju. a mozak razlagao. U Bespuću. vrisnu svojim plamenim sistemima. Punih mesec dana potom. Osećao je kako mu još ljudski mozak ključa u metalnoj lobanji. Onda se seti. "Glupo glupo glupo. majušnu zahuktalu buvu na koži okrugle zemlje. Iako su se sama popravljala podjednako brzo kao što ih je vrelina uništavala. orfova. pa ispali partake. Sada je blistao belim usijanjem. Hrabre misli. govorili su. Bespuće je bilo počašćeno zapanjujuće lepim zalascima sunca. gore. a zatim bela eksplozija. zauze sisteme navoñenja i paljbe i nacilja iz petnaest orbitalnih akceleratora subkvarknih čestica u Adama Bleka. donela su sa sobom i istinitu priču o . gnezda i staništa. Divno. On prikupi sve ostatke snage i posegnu u nebo. govorili su. Uvuče se unutra. eksplozija će nas obojicu uništiti! Ne! Nemoj!" "Da da da!" povika Nadahnuće Kadilak dok mu se razum topio. eksplozija je potom obojila zapadni rub sveta ružičastom i plavom bojom. ali volja lokomotive bila je isuviše ojačana.. divno. Ipak sam bolji. njegova kola za preobražaj izdržaće još samo nekoliko minuta pre nego što se potpuno ne rastope. kraj nebeskih ogledala. do partaka kadrih da razore svet. ljudi su govorili da je to bilo kao drugi osvit: divno je bilo. a nematerijalni velovi aurora lelujali su kao duhovi nad poprištem eksplozije. Videli su kako petnaest ljubičastih zraka udara sa neba poput pravde Panarhove. On pokuša da posegne i prekine kontrolu Adama Bleka nad Vanama. da preusmeri ROTEH-ova nebeska ogledala tako da me uhvate u žižu. Ipak bolji. Kada su se Sirota Deca vratila.. U trenu pre nego što će Nadahnuće Kadilak dati nareñenje za paljbu. ali prazne. čista poput vrline. gore.Krajnje domišljato. cimajući za sobom nahereni voz od starih vagona i vozila sačinjenih od prerañenih favela. Nisam mislio da mi je neprijatelj tako vispren.

da bi potom dali dugo očekivano i poluzaboravljeno nareñenje da Sirota Deca Bezgrešne Ugradnje odu u Čelikgrad po mrklom mraku i ukradu jednu od napuštenih i zaboravljenih čeličnih lokomotiva Klase 88. razmislili su o značenju onoga što se zbilo na zapadnom rubu sveta. "Hej. koje su stajale i sakupljale prašinu i pauke još od dana Velikog Štrajka. Sirota Deca Bezgrešne Ugradnje napustila su Bespuće u potrazi za rešenjem još spornog pitanja mašinskih prava. sećaš se Persis Taterdemalion". odgovorio bi gospodin Jerihon. Potpune Ugradnje. Pod voñstvom komornika i glavnog inženjera.svršetku Putujućeg vrela znanja i obrazovne atrakcije Adama Bleka i Nadahnuća Kadilaka. "Fina fina dama". u prelepi zalazak sunca. "Baš je bila fina dama". Novac od prodaje Hotel/Bara omogućio joj je da unajmi još dvoje pilota: Kalan i Vena . kibernetičarka i tehničar. mašine i ugradnje. pa bi prizvali u misli živopisnu nit istorije koju je ona uplela u priču o Bespuću sve dok nije došla do kraja tako što je odletela u zalazak sunca pošto su je proslavili kao spasiteljku grada. kada su letnje munje darivale efemernim životom ispucale neonske cevi zatvorenih hotela i restorana. Komornik i glavni inženjer. rekao bi Radžandra Das. Odvezli su se u pari iz Bespuća u suprotnom smeru od onog kojim su došli pre toliko godina. čija su imena bila Plimut Glajd i Spirit Dinamo. kratera zelenog stakla gde su stari tokamaci Adama Bleka eksplodirali pod vriskom superubrzanih podkvarknih zraka sa nebesa i do raštrkanih atoma čoveka. 66. U prašnjavim noćima. pili pivo i prisećali se. "Svet nije još bio spreman za Potpunu Ugradnju". gospodin Jerihon i Radžandra Das sedeli su na verandi. zagledan u palacanje munje duž horizonta. govorili su. jer taj put bi ih odveo samo do zjapeće rupe u pustinji. Komornika Sive Gospe. sa svoja dva sina koji su leteli kraj njenih krila u teretnim dirižablima kupljenim po strmoglavljenim cenama od korporacije Vitlejem Ares.

mislim kod Novog Glazgova. i da je prilično uspešna. "Ovo staro mesto više nije kao pre rata". Onda. vlasnici hostela i restorana koji su im pružali krov nad glavom. oduvana uraganom sunovrata profitnih margina i isukanih noževa u uzvišenoj troposferi . već da pokupi sinove i proda Hotel/Bar. dokumentima. a gospodin Jerihon bi odgovorio: "Još leti. ali ne i da ta žena voli tri muškarca. ali inače nedirnutim posle napada na Bespuće. To je bio razgovor koji su on i gospodin Jerihon toliko puta već vodili da je prošao kroz fazu besmislenog mumlanja molitvi i odgovora da bi dobio obnovljeni značaj. rekao bi Radžandra Das. da bi nekoliko godina kasnije postigao čuvenu oslobañajuću presudu u slučaju Kasapina iz Ljandrinod Velsa. gde je Umberto osnovao firmu za trgovinu nekretninama i počeo da prodaje parcele u planinama Eklezijast. konvoj kamiona povezao je Umberta i Luija do Meridijana. oduvana za jedan dan i noć." Najpre hodočasnici i Sveta Deca. hotelijeri. kasicama za gotovinu i Umbertovom zbirkom pornografskih fotografija. I tako su spakovali sve svoje godine u kartonske kofere zajedno sa gaćama. Zatim. a Lui zakupio kancelariju u kojoj će prakticirati advokaturu. Poslednje što sam čuo jeste da je postavila Leteći Cirkus iznad transpolarnog puta. grad je naprosto umro. "Kada je narod otišao. "Pitam se šta li sada radi". zatim gospoda iz medija. dok su ROTEH-ove ekipe vremenskog obezbeñenja češljale Bespuće u potrazi za onim što je tako drsko razorilo njihov kontemplativni mir. hranu i piće. Jedinstvena i isključiva ljubav koju su braća osećala prema njoj nikada nije bila uzvraćena. U nedostatku vozova (Kompanija je bila spora po pitanju popravke prekida pruge sedamdeset kilometara zapadno zbog sporova o isplati nadnica za opasnost usled zračenja). korporacija Vitlejem Ares. sa ratnim ožiljcima. Persis Taterdemalion jasno je stavila do znanja braći Galačeli da se nije vratila zbog njih.Lefteremidesa. govorio je uvek Radžandra Das." Onda bi Radžandra Das rekao: "Šta li rade Umberto i Lui?" Posle konačne bitke. Bilo je moguće da tri muškarca vole istu idealnu ženu.

poput zakopanog izmeta. škripave vetrenjače-pumpe i prazne prazne ulice. Sirota Deca Bezgrešne Ugradnje. banke prenele svoje kredite natrag u velike gradove Velike Doline. savetnici. Po sada već dugoj tradiciji. menadžeri i nadzornici sektora bili su razvejani poput crvene prašine po šaru planete. Voleo je takoñe da misli da je stvarnija. Sve je bilo kao na početku. Sada su se vozovi zaustavljali samo jednom nedeljno. Najsarkastičniji Čovek Na Svetu. a da on ne primeti razliku. Njegova vera u Bespuće bila je sebičnija od vere Radžandre Dasa. mehaničari. marševi i štrajkovi. a time i Bespuća. Sećao se prvog dana kada je pala kiša. sve što je ostalo bile su farme i solarni paneli. Po njemu je tumarao iracionalni strah da bi Bespuće moglo u potpunosti da iščezne. bio malo važan dok god je sunce i dalje sijalo. frizeri. "Ništa".funkcionerskih nivoa kada je skandal sa robotskim duplikatima postupno bio iščeprkan. ako i tada. jer on više nije bio siguran da veruje u apsolute i načela. dani i noći straha. pravnici. I poslednji od svih. Od tada je prošlo petnaest godina. Traćenje vremena. a kiša povremeno padala sa nebesa. Vreme je prolazilo tako brzo. gospodin Jerihon bi se uzdržao od odgovora iako ga je znao možda najbolje od svih onih koji su ostali u Bespuću. Baš ništa." Gospodin Jerihon nije govorio o rečima kao što su 'načela' ili 'apsoluti' kada je Radžandra Das kudio nesposobnost Konkordata da postigne istinsku pobedu nad čeličanom Vitlejem Ares. . Ljudi su otišli. lekari otišli su istog dana kada je popravljena pruga. energije. u ukleti Hriz. Istorija je prestala za Bespuće i Bespuće joj je zbog toga bilo zahvalno. života. čiji je sarkazam zauvek bio otupljen. odgovorio bi Radžandra Das sebi. vratio se u svoje šumarke i dolove. Žan-Mišel Gastino. prinosi rasli. šta im je to donelo? Ništa. Konačno. pošto je Bitka Proroka načinila rupu od deset megatona posred glavne trase Meridijan-Panedmonijum. radnje se pozatvarale. "Kažem ti. Sve radne jedinice. "I šta je ishod svega toga?" upitao bi Radžandra Das konačno. sve te borbe i krvoprolića. sve te molitve. Za njega je kolaps kompanije.

"Ovde me ništa ne drži. Ovo je trebalo da radi čitavog života. osećao je da godine spadaju sa njega.Jednog dana. arhetip Putnika. Pa. Imam dovoljno vremena da ponovo naučim kako da budem skitnica. ostao je. Zvezde su te noći izgledale dovoljno blizu da ih dodirne." "Trebalo je da zatražiš da te gospoñica Kvinsana povede sa sobom. Više ne posedujem čak ni magiju nad mašinama. Nemam budućnost za koju bih morao da brinem. i dovoljno sam star da uživam u tom vremenu. i to je otišlo tamo odakle je došlo. a ponajmanje ovo mesto. izgleda da ja i nisam baš neka prilika za ženidbu. hoću da odem sâm. Možda sam oduvek to i bio. Poznavao je Radžandru Dasa dovoljno dugo da čita njegovo srce kao železnički red vožnje. pa zato nisu htele da se udaju za mene. samo sa simboličnom polovinom verande na kojoj sedim. Uvek sam smatrao da hoće." Ali. Samo je dugo čekao sledeći voz. "Uvek sam govorio da sam samo u prolazu. dok su dva muškarca sedela na svojim kožnim stolicama i posmatrala kako pustinjska prašina šiba ulicom. razmišljao je naglas. "Možda bi trebalo da poñem s tobom"." Radžandra Das pljunu prema mesecu-prstenu." Gospodin Jerihon nije znao na šta on to misli. a sama ne vredi ni koliko jedan moj. a Radžandra Das je jednog ranog jutra osvanuo u trku kraj sporog voza sa rudom." "Razmišljaš o odlasku?" upita gospodin Jerihon. ali nikada to nisu uradile." Gospodin Jerihon pogleda u nebesa. sa slepe strane vagona. "Ta mi ne bi dala ni papir kojim je obrisala dupe. oduvek sam želeo da vidim Mudrost. a ja sam tu. Dok je naskakao na vagonski stepenik i verao se uz lestvice na krov. Vidiš. Ne. "Uvek sam mislio da će me jedna od onih sestara Pentekost ščepati. Čudno. bez farme. Bio je Večiti Skitnica. sada sam opet skitnica. sad su otišle Bog sveti zna gde. bez žene. Radžandra Das reče: "Znaš. te blistave tornjeve kraj Sirtijskog Mora. . ako odem.

iz njega . pao je sa malim ukslikom pod točkove Sirtis Ekspresa Mudrost-Ljagoned. i otišao u Mudrost. "ali ne mogu ovde ostati doveka. vozio se tramvajem do vrhova svih devetnaest brda. bilo je to sve upravo onako kako je zamišljao. Onda je Radžandra Das jednog četvrtka popustio pred željom kojoj je uspešno odolevao godinu i jedan dan. veličanstveno do poslednjeg detalja. slao razglednice sa sopstvenim snimcima na kojima je stajao kraj Ponora Liks ili na plutajućoj pijaci cveća u Ljagonedu. Istog dana kada je gospodin Jerihon primio njegovu poslednju razglednicu. ali dok je šetao blistavim bulevarima i zijao u moćne mostove i tornjeve. prašina ga je zagolicala po nosu. Treba da vidim i druga mesta. Nije uspeo da dohvati mali otvoreni vagon. ostavljajući prašinu i leteće oblutke kao suvenire. Otkad je grad umro. Pisao je gospodinu Jerihonu razglednicu za razglednicom. Dok se vozio natrag u Ljagoned i pitao se koje bi mesto moglo da ga zadovolji posle ispunjenja životne ambicije. Većina vozova tutnjala je kroz grad brzinom od četiri stotine kilometara na čas. a u Mudrost uvek mogu da se vratim. svratiću do tebe. u oduševljenoj hvali. Odolevao je iskušenju tako dugo zato što se plašio da bi mogao da se razočara.Godinu i jedan dan lutao je po zanimljivim mestima sveta. siestu (dobre navike teško umiru) provodio u jednom kafeu u hladu bo-stabala duž Nevskog Prospekta i večerao u ribljim restoranima kraj reke. Još neuobičajenije od zaustavljanja voza. ili čučao ispred legendarnog Džez bara Glena Milera u Beladoninoj Ulici Tuge. i poginuo. Spopao ga je iznenadni napad kijanja i on je iskijao i poslednju kapljicu moći koju je imao nad mašinama. Ako budem u prolazu. najlepši grad sveta. u Bespuće je stigao voz. napisao je na svojoj poslednjoj razglednici iz Mudrosti. "Ovo je najčudesnije mesto na svetu". Kaan Mandela je kačio razglednice oko ogledala iza šanka kako bi svi stanovnici mogli da ih vide i da im se dive." Bila je to poslednja razglednica koju je Radžandra Das ikada poslao. to je bio dovoljno neuobičajen dogañaj da se svi stanovnici pojave da ga pozdrave. Neće nikuda pobeći.

Bili su uporni. ručne izrade. Ovi putnici nisu izgledali kao trgovci ili turisti. Nisu mogli da budu drugačiji. Zvali su se AlfaDžon i BetaDžon. neki trag. Konačno. gradovima i . Jedan pogled krajičkom oka bio je dovoljan da uveri u to gospodina Jerihona. trag ispran kišom. ljudi su se po pravilu uvek ukrcavali u vozove u Bespuću. neki miris. Izuzev trgovačkih putnika i lakovernih turista koje je Kaan Mandela mamio u Hotel/Bar obećavajući obilazak geoloških kurioziteta Kristalne Zemlje. otisci prstiju zamrljani. bili su odlučni.su se iskrcala dva putnika. Otkad su bili istočeni iz boce geneze Paternostera Damijena. Bili su to atentatori Egzaltiranih Porodica koji su došli da ga ubiju. a na glavama su im bili okrugli kardinalski šeširi širokog oboda. sa drškom od ljudske kosti. U donjoj ladici komode nalazio se njegov pištolj sa iglama. da bi procesom eliminacije sveli uzavrele milione planete u svim tim varošima. Klonovi ubice bili su odgajani zbog dara empatije para. neki otisak prsta koji bi mogao da ih dovede do Paternostera Jerihona. Ali miris je bio hladan. kožne gaučo-čizme sa visokim potpeticama. Ali i u toj potrazi nisu pronašli ništa. Nosili su do kolena dugačke svilene jakne po najnovijoj modi Velikih Gradova. Izgledali su kao ubice. provodili su život tragajući po svetu za Paternosterom Jerihonom. bili su revnosni. u zajedništvu osobenom za klonirane blizance) tragali su po gradovima i varošima. Gospodin Jerihon je znao ko su ti posetioci. umotan u crveni karirani šal. Onda su još godinu i po izučavali stare zapise i mreže podataka ne bi li pronašli nit koju bi mogli da prate. Nisu pronašli ništa. Onda su se godinu i po vraćali teritorijom koju su pokrili njihovi prethodnici pre nego što su oni bili začeti u epruveti. Šmugnuo je iz gomile koja je zijala i otišao u svoju spavaću sobu. znali su da ne mogu da omanu i rugali su se veštini tih prethodnika. Prvih pet godina života (koje su proveli kao jedan. I tako su dozvali kompjuter Egzaltiranih Porodica i uz njegovu pomoć sakupili spisak mesta na kojima Paternoster Jerihon nije bio.

Šta kažete?" Po njihovoj reakciji na te reči. momci. .kada su upitali Raela Mandelu Mlañeg nalazi li se u gradu čovek po imenu Jerihon. rekao je sebi. reče BetaDžon. Šake su im počivale iznad džepova gde su. "Oduvek samo tragate za nekim. reče AlfaDžon. jer oči su im pseudosimultano zaiskrile na taj izazov. reče AlfaDžon. Stoga su AlfaDžon i BetaDžon bili sigurni . "Prihvaćeno".metropolama. a onda ih ponovo ošinuo. i rekao im gde mogu da ga nañu . "Mislim da bi ovaj čiča mogao obojicu da vas sredi. ljubazni razgovor o vremenu. "Kažite mi. i kada je ovaj krajnje nedužno odgovorio da. Šeširi okruglog oboda istovremeno se nakriviše. znao je gospodin Jerihon. reče gospodin Jerihon dok je očajnički pokušavao da od svojih Egzaltiranih Predaka iščupa nešto što će ga poštedeti nedostojne smrti u kukuruzištu. "Baš vam je mnogo trebalo". "Usvojeno". imena. Oči sitne i crne kao ribizle pogledaše iz senke. "Poslednje mesto". "Otkud znate?" Šeširi se zaustaviše usred klimanja. morate to i da dokažete. jeste li dobri?" Dva Džona klimnuše glavama. Trebalo je da zaista budem u prolazu. AlfaDžon i BetaDžon odbrojali su dvanaest kanala niže i pet kanala unutra i zatekli gospodina Jerihona kako oprašuje stabljike hibridnog kukuruza perom. reče BetaDžon. Protiv mene. gospodin Jerihon je zaključio da su svakako klonovi. "Najbolji?" Ponovo lagano naginjanje šešira sa širokim obodima. "Od Damijena?" upitao je gospodin Jerihon nešto kasnije. možda čak i pseudosimultani klonovi. Poslednje na tom spisku bilo je Bespuće. držali pištolje sa iglama. Meni. i prišao atentatorima da ih pozdravi. "Pretražili ceo svet".da su osetili nešto blisko radosti zbog toga što se ulog u njihovo stvaranje dostojno isplatio." Pustio ih je da nekoliko sekundi to vare. Ako ste dobri. na petnaest lokacija. Učtivi nakloni. Bilo je to poslednje mesto na svetu na kome su pomislili da ga potraže.

Imao ih je. "Koristi čula". tu možda ima i drugih mana koje bi on mogao da iskoristi. i nedoumica Paternostera Avgustina izgledale su mu besmisleno. Zamisli zeca. a ako već poseduju manu taštine. i mada je odnedavno počeo da koristi Damantinske Discipline da bi odagnao krućenje tetiva i struganje kostiju.. formalna pravila. Klečanja u Dvorani Deset Hiljada Sveća (pravo ime. sada su mu bile dragocene njegove male mudrosti. Tada je bio lišen duša svojih predaka. tačno u podne. ali on je već pet godina bio u svojoj jazbini i sada je bio star. čak će i to morati da sačeka da proñe vreme sieste u Bespuću. Pravi profesionalac bi ga proštepao od meñunožja do čela istog trena pošto bi mu poželeo 'dobro jutro'. da ih imate? Dobro." Ah. Pretpostavljam. reče gospodin Jerihon. momci." Ne. znao je da može da ih pobedi.027) i pokušaja da pripiše nekakvo značenje zagonetnim koanima Paternostera Avgustina." Kada anñeoske vojske sa Pet nebesa budu najavile drugi dolazak Pantohrista. Ovi klonirani blizanci bili su tašti. rekao mu je Paternoster Avgustin. Vreme sieste se po tradiciji nije smelo remetiti. mora biti u petnaest sati. Budite tamo. "Koristi sva čula. "Izvinite. "Bez civila. stari običaj. nije više bio isti onaj muškarac kao nekada. to je vreme sieste. jednom je morao da ih prebroji za kaznu zbog dečačkog nestašluka: 10. bez otrova. "Ispred kafane"." Njihov telegrafski način govora bio je zarazan.Gospodin Jerihon se uzdrža od malog trijumfalnog keza. tada bi ova dva tašta žutokljunca smazao za doručak. Nije se smelo dopustiti da bilo šta poremeti odmor umirućeg grada u vrelo vrelo vrelo podne. Samno pištolji sa iglama. Gospodin Jerihon stajao je u prašini petnaestog sata ispod kafanskog časovnika uništenog vremenskom olujom i sećao se klečanja. a onda to ponovio. Tada. "Čitav grad zona slobodne vatre.. bez talaca. i znajući to. Ah. 67. Sada je .

Kako su brzi! Gospodin Jerihon ispuza na drugoj strani verande ispod koje se otkotrljao. a on je bežao bežao bežao dok je niz igala razarao i bušio beli malter tamo gde je on do maločas čučao.morao da suprotstavi svoja izvežbana čula njihovoj telepatiji identiteta. usprotivio sopstvenoj mehanici zamrznutoj u vremenu kako bi isplesao napolje i čuknuo po bronzanom zvonu malim čekićem. Vradžbinama. pa se otkotrlja i opali. Niko nije bio više iznenañen od njega kada se mali automatski džentlmen u zelenoj odeći iz Deuteronomije. vrlo brzi. Koristi to znanje. privlačeći štepovanje igala sve bliže i bliže svojim . Na poslednji zvuk petnaestog sata. Jedan na ulici. graciozno poput mačke. Nemam nameru to da zaboravim. Ne zaboravljaj da ih je dvojica. prebrzi za jednog starca? Gospodin Jerihon skoči iza niskog zida i ispali prvu iglu na priliku u crnoj svili brzu poput zmije. Brzi. sve u jednom pokretu. koji je objavljivao vreme u Bespuću. Beži beži beži! ." "Mogli bismo onda i da počnemo. Ti si njih poterao. Gospodin Jerihon potrča u cik-cak Alimantandovom ulicom prema delu džungle izgubljene u vremenu. jedan u sokaku. Igla mu okrznu levu ušnu školjku i zari se u iskrivljene drvene daske verande. Sazdao si ovaj grad sopstvenim rukama. Poterali su te. Pljunuo je tri puta u vetar i ukrstio prste na rukama i nogama. čovečuljak se zgrčio i zauvek ukočio. a dva para ručno izrañenih kožnih gaučo čizama sa visokim potpeticama podigla su prašinu i okrenula špiceve prema izlupanim cokulama gospodina Jerihona. rekoše mu duše iz limba." "Bez otrova?" "Bez otrova. koja ga je imala na nišanu. pa potraži zaklon. "Formalna pravila. Igla prohuja daleko od prilike sa crnim šeširom koja je skakala sa krova. Preci su bili dogmate. reče im on. poznaješ ga." I dve čelične igle izbiše oblačiće sasušenog kreča iz zida na kraju ulice.vikali su Egzaltirani Preci.

oseti zadah vrelog. Gospodin Jerihon pomeri glavu istog trena kada je osetio da se metalne prečke hlade u čovekovoj senci. miris majčine dušice i jasmina u vazduhu. Senka ispali iglu iza nosača pumpe. "Nauči sve što možeš". poče da se prikrada kao čovek-tigar kroz lijane džungle. vidi i drugi. Nezvano sećanje. ono što zna jedan. Znanje.svetlucavim potpeticama. Gospodin Jerihon zatvori oči i začu sleganje prašine na ulici. Dobri su. Čekao je kao što stari. To nije zagonetka. Uzgajani su u istovetnom okruženju tako da su razvili iste reakcije na iste stimulanse. već istinita izreka u koju možeš da se pouzdaš. zna i drugi. nastupajući oprezno kroz polje . a poslednja igla se zari u otisak njegovog stopala. Savršena ekipa. napetog znoja. Kliznu sa verande Prodavnice mešovite robe. "Znanje je moć. nad njegovom glavom šareni opal Matičnog Sveta. Gospodin Jerihon zapuza po zemlji kroz geometrijsko carstvo odraza i stisnu antikvarni pištolj sa iglama uz grudi. On svesno podvrgnu disanje disciplini u Harmonijskom Modusu i dopusti da ga Preci odbace u čulno stanje Damantinske Prakse. suvi crni pauk čeka muve. Ono što vidi jedan. šiknu mu u glavu: vrt Paternostera Avgustina. ponovi masovni hor svih duša. Znanje je moć. Skoči prema verandi Prodavnice mešovite robe sestara Pentekost. A oni doñoše. pa se tako mogu smatrati jednom osobom u dva tela. pognu se i brzo potrča kroz kukuruzišta prema svom odredištu. rekao je Paternoster Avgustin dok je sedeo u lepidopterijumu sa retkim crnim leptirima. Šta to znaš o svojim neprijateljima što ti može dati moć nad njima? Oni su istovetni klonovi." Znanje je moć. To je bilo njegovo ukupno znanje o AlfaDžonu i BetaDžonu. trava glatka kao pliš pod nogama. Duboko udahnu kroz nozdrve. Neka pametni momci doñu ovamo da ga ulove. poskoči kraj prozora i ispali dve igle. I sada je gospodin Jerihon znao kako da ih pobedi. Prema solarnoj elektrani. Osmehnu se tankim osmehom. zahtevno kao što nezvana sećanja to uvek jesu. senica meñu stablima i pticama pevačicama.

kako bi bili sigurni gde se tačno nalaze. Gospodin Jerihon stisnu oči. lov se nastavi. reče gospodin Jerihon i prostreli ga kroz levo oko. Gospodin Jerihon se pridiže u čučanj i oslušnu. Začu korake na mekoj crvenoj prašini. tačno meñu oči. trzajući se od odraza i poigravanja svetlosti. Po završetku telepatske konferencije. čuo je zvuke i osećao miris pometnje klonova koji su u lavirintu ogledala ustanovili da su klonirani. odgovori mu vapaj iz dubina lavirinta ogledala i Gospodin Jerihon oseti blesak zadovoljstva dok je grabio izmeñu nizova reflektora prema poviku.iskošenih ogledala. Dvojnik je podelio smrt sa svojim kloniranim bratom. Majušna crvena kastinska oznaka pojavi mu se na čelu. Kao što su gospodin Jerihon i njegovi Egzaltirani Preci pretpostavljali. tamo gde je odraz bio prostreljen kroz srce. razabrao je da mu je meta trenutno okrenuta leñima." Onda se vrati u Hotel/Bar. zureći u visoki luk neba. sve bliže. Osetio je kako mu je igla ušla u čeoni režanj i istrgnula svetlost život ljubav. da ne bi pucali jedan na drugoga. Po zvuku potpetica na zemlji. čuo je žubor vode kroz crne plastične cevi. Mala stigmata istisnute krvi bila mu je na čelu. Čuo je kako se staklo lomi u paukovu mrežu napuklina. Klon se oglasi neobičnim pištanjem i kliznu na tle. razlika je bila trivijalna). Čuo je heliotropne motore koji su pomerali rombove. Gospodin Jerihon je čuo kako se AlfaDžon obrće na petama i puca u pogureno obličje koje se dizalo iza njega. U odjeku. Gospodin Jerihon zatvori oči i pusti da ga vode uši i nos. "Niste smeli da mi pružite priliku". jer oni su bili jedna osoba u dva tela. Igla pogodi AlfaDžona (ili možda BetaDžona. Gospodin Jerihon pronañe brata koji je dahtao na tlu. gde se čovek u zelenoj odeći iz Deuteronomije zamrznuo u sećanju na poslednji revolveraški obračun. ustade i opali obema rukama. Pope se u bar i reče Kaanu Mandeli da ostavi sve. prateći sunce. Klon je ulazio u prolaz izmeñu ogledala. spakuje imovinu i poñe sa njim istog časa na . Neko vreme vladala je tišina i znao je da se dva Džona dogovaraju. "Bitange. Gospodin Jerihon oseti zadah ljudskog znoja.

" "Zašto ja?" upita Kaan Mandela. poput korena drveta. ispod poslovnog njuha za dolare i centavose. Ponekad. pošto je stiglo poslednje leto. to će biti veoma korisna veština.važna mesta sveta. 68. niko od njih. reče gospodin Jerihon. Dekade već radije u Bespuću nastanjenom i mahom sazdanom od sećanja na svaku dekadu od dana kada je svet izmišljen. osećam. za koga je to bilo toliko neočekivano da mu se zavrtelo u glavi. dok sam ja u pustinji postao star i tvrd. Zašto ne?" upita Kaan Mandela iscerivši se. vidim to. Mnogi stranci kojima se osmehivala i sa kojima je razgovarala bili su samim tim sećanja. sve reñe. Omekšali su tokom godina. Volela je da se osmehuje i razgovara sa strancima. "Ako je to bilo najbolje što imaju. "Obeležen si porodičnom kletvom racionalnosti kao što je Limal to bio pre tebe. da bi se njime odvezli do stanice Brem Čajkovski u Beladoni. i tog istog popodneva njih dvojica. "Zato što si pravi sin svoga oca". začuo bi se zveket . duboko dole. moć i odgovor na sva pitanja. prestiž i meñuplanetnu moć koja je nekada pripadala Paternosteru Jerihonu. Sada. gde će zajedno povratiti svu snagu. ideš li sa mnom?" "Naravno. želiš red. Eva Mandela volela je da radi napolju u hladu lepezastog drveta kraj ulaznih vrata oronule kuće. da dole. lama i malih muškaraca i žena koji su se držali za ruke. Dakle. naoružani samo antikvarnim pištoljem s iglama čija je drška bila od ljudske kosti uspešno su zaustavili i oteli Ares Ekspres u 14:14. a tamo gde idemo. ali sada je bila tako neverovatno drevna da više nije obitavala u Bespuću 14. onda nisu dorasli ovom starcu. poput hodočasnika i turista za koje je još svakog jutra izlagala rukom ispletene zavese sa tradicionalnim (tradicionalnim u smislu da ih je ona izmislila i da su bili osobeni za njena vremena i mesto) motivima kondora. u sudbinu veličanstvenu i strašnu.

"Je li Limal tu?" "I Limal je mrtav. zauzeta radom na tapiseriji istorije Bespuća. ali isto tako isuviše užegao od prašine i znoja da bi sasvim bio sećanje. reče stranac. ili oko tri godine ranije. Da li možeš da mi kažeš koja je godina?" "Sto trideset deveta". tako kasno? Pokušavao sam da stignem ili osamnaest meseci od danas. Bio je to muškarac mrk kao štavljena koža. meseca. Nije mogla da razazna je li taj stranac sećanje ili stvarnost. Tragedija je bila toliko stara. bio sam osam miliona godina daleko. da bi pri tom prošla kroz mesto prepoznavanja i tako doznala ime i lice stranca. vraćena iz pustinje duhova u leto na umoru. veoma složeni ranac iz koga su džikljali spletovi kablova i antena. Jednog popodneva početkom avgusta. terale da provodi duga popodneva u prisećanju na druge dane. "Tako rano". Eva Mandela nije mogla da mu se seti imena. ili radije šta će se desiti sa gradom. Onda bi nastavila razgovor sa nevidljivim gostima. "Zato ću razgovarati s tobom. Bio je isuviše sećanje da bi bio pravi. trenutno je na njivi. reče Eva Mandela. neki stranac je došao i upitao je: "Ovo je kuća Mandelinih. On uze lulu iz džepa mantila. u dugačkom. "Ili radije. ako hoćete da razgovarate sa njim." "Rael Mlañi je ime koje ne znam". hladna i ustajala. Preciznost je malčice varljiva kod dugih skokova: pre deset minuta. da više nije bila tragična. "Je li Rael tu?" upita stranac. sivom. Evo. napuni je i pripali.dolara ili centavosa u njenoj kasici. zar ne?" "Jeste"." Ali često su je uspomene kako na sina. ili možda zbog njenog poricanja. tako i na muža. pustinjskom mantilu. uvek bi vratila novac turistima koji su tragali za kuriozitetima i kupovali njene vezove. reče Eva Mandela. kako bih pokušao da saznam šta se desilo. godine i dekade. "Moj unuk. reče Eva Mandela. Na leñima mu je bio veliki." . Dekadu. Iz zahvalnosti zbog toga što je vraćena u 14. "Moj muž je mrtav". Rael Mlañi. reče Doktor Alimantando. a Eva Mandela bi podigla pogled sa razboja i tapiserije i setila se dana.

jedva sam te poznao! Tokom te jedne godine putovao sam gore-dole vremenskim linijama. "Toliko. jer čak i ona. budalo jedna?" prekori ga Eva Mandela. tako mnogo neobičnih i čudesnih stvari. Za tebe. "Nisam našao zeleni narod". Čak i ja ponekad zaboravim: mislim da život preko dve vremenske linije muti moja sećanja na ono što je istorija i na ono što nije. umalo nije poverovala onima koji su govorili da je Doktor Alimantando legenda koliko i zelenko koga je pošao da lovi. "Putovanje kroz vreme je kao tvoje pletenje"." Ali trebalo je.. uvijaju ih. već činjenica da je uopšte tu. "Znači. Evo. "Ali jesam spasao grad. bilenijumima mrtvim šumama gde je u sveskama skicirao bizarnu polimernu floru i faunu.. a to mi je bila glavna briga." Doktor Alimantando je posmatrao kako prsti Eve Mandele upliću niti. reče on. izobličuju. oblikovanju istorije.Za Evu Mandelu nije bilo čudesno to sa kolike je udaljenosti ili koliko je brzo Doktor Alimantando došao. naprednazad." "O čemu to govoriš. Jedna godina. kolosalnih naučnih podviga i učenja prema kojima je dragulj u kruni ovog doba. nisi pronašao zelenka?" upita ona dok je nameštala novi kalem konca sivog poput pustinjskog mantila. Da li znaš koliko je prošlo otkad sam one noći kročio u vreme?" On diže jedan dugi prst. prepliću. postoji mnogo niti. složi se Doktor Alimantando uvlačeći dokono i dugo dim iz lule. . i izleta do budućih dostignuća čovečanstva. "O vremenu i paradoksu. one se ukrštaju i mešaju da bi stvorile vremensko tkanje. da bih morao ostati ovde do mraka ako bi trebalo da ti sve ispričam. i ostao je. gore-dole. Toliko sam postigao i sasvim sam zadovoljan. mada nikada neću dobiti ni reč zahvalnosti ili trunku slave zbog toga jer niko za to nikada neće znati. Za mene. nagañao koliko je široko. i video sam tako mnogo toga. i poput tvojih klot-frketa. "Ne postoji jedna nit koja se pruža iz prošlosti u budućnost. koja ga je lično poznavala u ranim danima naselja. A ja sam to tkanje video. Kada je završio hroniku svojih pustolovina u plastičnim. tkaju. oblikovanju stvarnosti.

najviše od svih planina. umiruće sunce i dok su oko njegovog šatora pod površinom leda puzale neobične geometrijske šare koje je smatrao sigurnim ostacima čovečanstva u tom vremenu okončanja: dok je sve to ispričao. "Čak i ovo mesto. pijuckao za doručkom čaj od mente na ledenoj kapi planete dok je horizont punilo natečeno. obla stvorenja iz krošnji sa tvrdim oklopima i snažnim pipcima za hvatanje koja su svoje inteligencije kadre za oblikovanje stvarnosti bacali u ponore Multiverzuma kako bi se sjedinila sa uzvišenim meñudimenzionim voljama koje su tamo vladale. vazduh je u sebi nosio oštricu večernje svežine. već toliko preobraženi sopstvenom rukom da su imali obličje sočnog crvenog melanža organa. ljubičastih bitaka." On se zagleda u srebrnu narukvicu meseca-prstena. A opet. kako je hodao po kamenu tek roñene zemlje još toplom od lave. kada je ispričao sve o svojim putovanjim kroz planetnu džunglu procvetalih i zrelih stabala u potrazi za ljudima koji više nisu bili ljudski. reče Eva Mandela. senke su se zaista izdužile ispod lepezastog drveta. "Svi znaju da je Bespuće osnovano poveljom ROTEH-a. Ovo mesto i više od svih. "nigde prilikom svojih lutanja kroz doba sveta nisam pronašao doba zelenih. morbidnog crvenila i ledenog plavetnila kroz koje je prolazila siva nit vremenskog putnika. i isto tako stajao na vrhu Olimpike. i kako je video da sveta Katarina sadi Drvo Početka Sveta u golom crvenom kamenu Hriza.prilagoñavanje sveta čoveku. rekao bih. a Eva Mandela je utkala Doktora Alimantanda i sve njegove priče o čudesima i užasu u svoju tapiseriju kao živopisni čvor zelenila iz džungle. dok su munje Postanja palacale svuda oko njega. reče Doktor Alimantando. baš ovog jutra. "Ali"." . izgledalo trivijalno i sitno. Dekade. kada je ispričao sve to i kako je video da sunce prekriva glazura leda. čitava istorija prekrivena je njihovim tragovima." "Budalo jedna". Zelenko je bio taj koji me je doveo ovamo da osnujem Bespuće. da bi video nebo ljubičasto od zraka ROTEH-ovih partaka u borbi sa okupatorima s drugog sveta zvanim Nebeski soj baš prvog dana 222. i kako je baš tog jutra.

"Sklanjaj to. Evu Mandelu. jer je ona često lutala toliko daleko po pustinji sećanja da je zaboravljala da uñe kada se spusti hladna noć. onda ova mrka kao prašina i." Doktor Alimantando prvi put vide na čemu to Eva Mandela radi." Tada Rael Mlañi iziñe iz kukuruzišta da pozove baku unutra na večeru. Sve što se desi utkano je na ramu. Nije želeo da je uplaši. i druge svršetke. mrtvom. plašio se da se tokom noći ne pretvori u led. moja smrt i kraj Bespuća." Ona se neočekivano uplaši i razljuti. Raširi je pred Evom Mandelom.. trže u sadašnjost ispad njenog gosta. napuštenom. Plašio se zbog njene krhkosti iako je ona bila snažnija nego što je mogao da pretpostavi. Gledaj. video sam toliko drugih istorija koje teku uporedno sa ovom da više nisam siguran koja je istinita i prava. koja je lagano. blago tonula natrag prema pustinjskim duhovima. Čak i ti. . Vidiš?" Doktor Alimantando otkopča dugačak mantil i izvuče rolnu tkanine. "To je moja istorija". Odakle ti moja tapiserija?" "Sa jednog mesta dalje u vremenu. Ona se zagleda u srebrnom sumraku meseca-prstena. svaki lik je nit koja se provlači kroz potku dogañaja. "Istorija Bespuća. "Vidiš? Te niti još nisam istkala. "Šta je to?" uskliknu on sa iznenañenjem većim nego što bi ijedna tapiserija mogla da izazove. Eva Mandela kucnu kažiprstom po tkanini. Ovo nije moja prva poseta Bespuću. Bespuću koje je progutala prašina. Vidiš? Istorija je kao pletenje. ne želim da vidim! Ne želim da čitam budućnost. jer i moja smrt je tu negde utkana. zelena nit. Bespuće je imalo i druge početke. "Otkad se slobodno krećem kroz vreme. reče ona.. reče Doktor Alimantando." Nije joj rekao gde ju je pronašao."Postoje istorije i istorije". fiksiranu za ram u prašinom prekrivenim ruševinama iste ove kuće pred kojom je sedeo u budućem Bespuću. "To je moja tapiserija.

U tim poznim danima istorije. izmeñu zalogaja jagnjećeg pilava koji je spremila Kvaj Čen Pak. naviše. Ruševine. skrpljena mešavina nemogućnosti. Tokom te stare tragedije. prašnjavo raspadanje. Bespuće je umiralo. uhvaćene u granje pamukovih stabala u noći prve . saznao je za razloge postojanja praznih stolica oko uglačanog stola od pustinjske hrastovine. Ali jarka iluzija putovanja dalje. Ta zamisao veoma ga je privlačila. Razmatrao je mogućnost da otputuje natrag pre bitke za Bespuće. možda da je proživi inkognito. ali znao je da bi time ponovo prepravio kompletnu istoriju za koju tek što je saznao. Sećao se vremena kada su mu izgledale blisko i toplo. počivala je pred njim kao blistava uskršnja sveća. mnoge stare tradicije sa početka bile su ponovo uspostavljene kao neprikosnovene. smrt i duhovi mrtvih. sijale su zvezde. i znao je da u njegovom gradu za njega više nema budućnosti. Svet je postao isuviše ciničan za takvu nevinost. Doktor Alimantando je smešten na počasno mesto za stolom i. Iako je narodno predanje u sebi imalo više pitanja nego odgovora. Svetlosnim godinama daleko od prozora spavaće sobe koju je Kvaj Čen Pak ustupila Doktoru Alimantandu. i umor Bespuća duboko u kostima. vremenska oluja razjasnila je nedoumice u glavi Doktora Alimantanda. čak i dogañaje meñu prijateljima u gradu koji je sâm izmislio. mnoge stvari koje su mu izgledale čudno kada je kročio iz vremena bile su objašnjene. napred. a njegova godina putovanja kroz takvu istoriju omogućila mu je da dogañaje sagleda sa izvesne udaljenosti. Njegova ekscentrična zamisao o mestu gde će svi biti dobrodošli odslužila je svoje. Dok je obrok trajao. pretpostavio je) stvorio je oko sebe zonu hronokinetičke odbojnosti. Meñu njima je bila i tradicija gostoprimstva i otvorenih vrata za strance. koja je bila sve jača što se više približavao tri godine udaljenom srcu misterije. osećao je kako se smrt okuplja oko stola. san. Sada je shvatao zbog čega nije bio u stanju da stigne do središnjeg razdoblja dogañaja koji su konačno doveli do uništenja Bespuća: nekontrolisani vremenski ključ (plus umesto minusa.

Ako nastavi da traga. Vidiš. više je ličio na čoveka nego pod gušterskom maskom. Vreme je bilo ogromno. "U tom slučaju.proslave na svetu. . Sećao se nevinosti. okrenu se u vazduhu gipko kao mačka i čučnu na podu poput zelene žabe. mi smo poništeni. Kao žaba. "Sećaš se da smo razgovarali o sudbini? Samo što je reč bila o gustini. reče. nemogući. naivnosti. a svetla meseca-prstena treperila su poput zvončića na vetru. Postojala je čitava večnost za skrivanje zelenih ljudi u njihovim blistavim gradovima." "Objasni." Doktor Alimantando se trže i sede na krevet. zeleni miris iznenada ispuni sobu." Zelenko se zagleda u Doktora Alimantanda zelenim zelenim očima. zagonetni stvore. "O". "Mi. pozdravljamo tebe. kako je moguće da sam pretražio sve od početka do kraja sveta. a zelenko je bio tamo. Pustinjski vetar večeras je mirisao zeleno. "Ništa više nego što si ti proizvod moje. ti si ipak proizvod moje mašte. "Pozdravi od poništenih". okačen naopako za tavanicu kao zeleni kućni gušter. a ne o sudbini. isuviše verovatnog. Okrenuo se od prozora da bi zaspao na sopstvenim razbijenim iluzijama. "Zar je to sve što možeš da kažeš?" Zelenko zadobova malim stopalima po tavanici." Kvaj Čen Pak je stavila sasušeno bilje ispod jastuka da bi podstakla korisne snove. reče stvorenje. i najednom mu se učinilo da je breme njegovog sna isuviše teško." "Dakle. a da nisam bio u stanju da te nañem?" "To je zato što sam izišao iz nepostojanja da bih te pozdravio. ali bio je toliko blizu da je Doktor Alimantando uzdrhtao zbog njegove tuñinske neobičnosti. ovo nije bila tvoja sudbina. neće nikada izgubiti iluzije." Zelenko pade s tavanice. a pošto te nisam vodio ovoj sudbini prerušen u izdanak prokelja.

samo što te tamo ljudi nisu žigosali kao čarobnjaka ili žderača dece. Ja sam jedna od tih neupletenih istorija-ljuštura: ne bih ni postojao da nije bilo velike vremenske oluje koja je na tren razmakla velove izmeñu naših stvarnosti i dozvolila mi da uñem iz svoje nestvarnosti. pomislio si. "Naša uloga tvog pastira .. tog mog alternativnog tkanja. Strpi se. "Stvarnost. umesto toga. eksperimentisao. iz koga si pobegao. U nekom drugom vremenu."Bespuće nikada nije trebalo da nastane. Jednom smo omanuli kada si ostao nasukan ovde i osnovao naselje. Ali omanuli smo i drugi put. 'Zeleni ljudi'. u sadejstvu sa njihovim krvotokom. 'kako je to moguće? Udubio si se. sunčeve svetlosti i . a moram biti kratak." Vetar je jačao iza prozora. kometa je bila na putu." Zelenko nacrta malim ovlaženim prstom železničku prugu na podnim pločicama i proñe prstima kao vozovima preko komplikovanog skupa tačaka. u gradu sličnom onome u Deuteronomiji. i stigavši na zeleni rub sa druge strane. jer sklon sam brbljanju. sudbina je bila osigurana. Eva je blizu sa svojom tapiserijom. ti si prešao preko Velike Pustinje. omogućila fotosintezu hrane iz vode. uzimajući zdravo za gotovo da su obe te dve reči mistične i iluzorne." "Baš lepo.uzgred. ukratko. Trebalo je da vas razveje do najudaljenijih delova globusa. moja priča nije dugačka. katastrofalno. mislili smo. ti si se poigrao istorijom i spasao svoj grad.. "Naša vremenska nauka je veća od tvoje. pruge i tkanje." "Kako si mogao. podignutih u znaku mira i tišine. plativši za to konsenzualnom stvarnošću: to jest.izazvala je očaranost neobičnim nijansama naše kože. istraživao. kada je kometa došla." Pet prstiju nalik na zeleni pasulj. razvio si soj simbiotske vegeplazme koja je ljudima. to nisam bio ja . ali nema dovoljno vunice da isplete ostale istorije Bespuća. duhovi i prašina leteli su kroz sokake oko kuće Mandelinih. nastanio se u maloj zajednici po imenu Francuz. ali nema veze. i putujem gde poželim.

"Zeleni ljudi će ponovo nići iz Afroditine školjke tvog čela. Ja sam proizvod niza dogañaja koje si ti pokrenuo. "Nikada nisam prešao Veliku Pustinju." . baš kao i naši nepokretni roñaci. pomoću koje opažamo Vaseljenu. i skočiti kroz vreme u potrazi za erom i civilizacijom koja će ih primiti prijateljski.sve njih svet može da prihvati.jeste psihološka polimorfnost. Verovatnoća onoga koji te je vodio preko Velike Pustinje bila je znatno smanjena. ura. zajedno sa hermafroditizmom . Mrke. Jedna od naših modifikacija tvog prvobitnog dizajna." "Tvoje zagonetke su sve zamornije. dok je moja znatno uvećana. zahvaljujući tome." Zelenko pridiže zadnjicu zelenu poput jabuke kako bi Doktor Alimantando mogao da je zagleda. a tebe uništio. Nisi ti mene poništio. sve manje zeleno i tuñinsko. crvene. zelenkovo lice postajalo je prepoznatljivije ljudsko. ura. ali ne sasvim tačno. neposredno umesto kroz analogije i analoge ljudskog opažanja.. tako da ni ti nikada nisi nastao. žute. crne." "Dobro razmišljaš. sam si mi dao tajnu Temoralne Inverzije koja je bila ključ hronodinamike. ja sam spasao Bespuće od komete. kometa je bila na putu." Ekspresi od prstiju sudariše se na glavnom koloseku iscrtanom pljuvačkom. Doktore A." Možda zahvaljujući triku srebrnastog meseca-prstena.tragova minerala baš kao kod naših nepokretnih roñaka. čak i one prljavobele kože . vremena.. Znaš. pa smo stoga kadri da neposredno manipulišemo prostorom i vremenom. ali zelene? Zelene?" "Ali. Vremenske linije se spajaju. "Gledaj: nema čmara. požali se Doktor Alimantando. već si mi podario život.mada sumnjam da si to primetio . dobri moj doktore. likovi. "Ali ništa od toga nije se desilo". sećaš se? Vidiš. zbog koje me vidiš kao mnoštvo različitih stvari. i Intimna Svest. ali svojstva sveta se spajaju. godinu i godinu i godinu i jedan dan. progonili su ih." "Recimo radije da su verovatnoće bile korenito izmenjene. možda zahvaljujući sili temporalne verovatnoće i paradoksa. Istorija bi posle tvog napuštanja Bespuća bila donekle drugačija: mesta. biljke.

ne mogu da odole društvenim igrama. "Aliteracija! Obožavam aliteracije! Hoćeš zagonetku? Evo jedne: kako se zovem?" Doktor Alimantando progunña ozlojeñeno i skrsti ruke. kao i uvek". dobri doktore? Saznaj moje ime i saznaćeš sve. Doktor Alimantando poče da pogaña imena. hiljadu nogu. "Nauka koja ne obuhvata i ono što ne ume da objasni. "Jedna noga. siroto dete. i povesti te možda preko pustinje šljunka. milion nogu: sve noge nauke ne bi nikada stajale u ravnoteži da ih ne drži jedna jedina noga čudesnog."Strpljenja. Oni izučavaju ono što se izučavati ne može kako bi saznali nesaznatljivo: šta je tako veliko u znanju koje se odnosi samo na ono što se može saznati?" "Zagonetaš spremno. Možda si me već video?" Doktor Alimantando se zagleda u viridijanske crte lica i one mu se učiniše nekako poznate. ali zelenko. dobri moj doktore." Zelenko je balansirao na jednoj nozi. Nagoveštaj: to je pravo ime. deset nogu. o naukama viših redova organizacije destilovanim poput slatkog nektara niz spirale Helikoide Svesti: to je njihovo učenje. "Kako se zovem. takoñe imaju nauku. "A sad. koji je čučao usred . Pogañao je i pogañao i pogañao u hladnoj i tamnoj noći. ma koliko bili nevoljni. kao sećanje. Vidiš. Vremenske linije se spajaju. sad već narogušen. "Iako ne bi trebalo da postojim. protegnu. učenje o onome što se ne da proučavati. postojim. reče Doktor Alimantando." On spusti nogu." I iz istog razloga zbog koga ljudi. neki čudesni uzrok. Njega si poništio. O stvarima koje mi zovemo mistične i magične. Stoga mora postojati neki vannaučni razlog za mene. ja nisam onaj zelenko koji te je vodio preko Velike Pustinje." "Ona bića u krošnjama koja si posetio. a ne samo hrpa slova. strpljenja. savi se." "Sujeverne besmislice. Ne. pustinje kamena i pustinje peska. potpuno neprihvatljivi deo večeri". nejasno prepoznavanje izliveno u žadu. ja sam potpuno drugi zelenko. nije nikakva nauka. mada mislim da će jednom ponovo nastati. i to ime je ljudsko. objavi zelenko.

lepljivih železničkih koloseka i postajao sve neodreñenije poznatiji kako su prolazili sati, samo je odmahivao glavom i govorio ne ne ne ne ne. Doktor Alimantando je pogañao sve dok nije promukao i dok prva svetlost zore nije obasjala rub sveta, ali zelenko je i dalje govorio ne ne ne ne ne. "Daj mi još neki nagoveštaj", reče promuklo Doktor Alimantando. "Nagoveštaj, nagoveštaj", zapevuši zelenko. "Dakle, nagoveštaj. To je poznato ime iz tvoje stare otadžbine, prijatelju. Ja sam čovek iz zelene Deuteronomije." I tako je Doktor Alimantando naveo svako prezime koga je mogao da se seti iz mladosti provedene u Deuteronomiji. "...Arumangasendo, Amaganda, Džinganseng, Sanusangendo, Ičiganseng..." a zelenko je i dalje odmahivao glavom (sve poznatiji sa svakim slogom deuteronomijskih imena koja su se kotrljala s jezika) i govorio ne ne ne ne ne. Dok je svet krivio svoj rub ispod ivice sunca, imaginacija Doktora Alimantanda se ispraznila, tako da je rekao: "Predajem se." "Sve si ih izreñao?" "Sve." "To nije sasvim tačno, dobri doktore. Izostavio si jedno ime." "Da, znam." "Reci mi to ime." "Alimantando." I zelenko pruži ruku i dodirnu svojim prstom prst Doktora Alimantanda, i ta šaka bila je njegova roñena šaka, tako da je u blesku zelene svetlosti prodro u samo srce misterije. Prsten Vremena, veliki Anulus unutar koga su sve stvari kružile, mora isceliti rane koje mu je on naneo svojim poigravanjem istorijom. Izvan spoljnog ruba prstena i u njegovom središtu tekla su čudesa koja su se probila u vreme da bi osigurala da zeleni ljudi nastanu, tako što su ih učinila njegovom tvorevinom. Neonima daleko, jedan od sinova iz budućnosti povešće ga preko Velike Pustinje: taj zelenko nije bio zelenko koji je sada stajao pred njim, jer taj je zelenko bio budući on. Sada je znao iz koga je vremena na njegovu tavanicu stigla škrabotina crvenom kredom. Ispunio je sebi

najveću želju i pri tom se ukrcao na zelenu hronodinamičku vrtešku koja ga je najpre odvela dalje od sudbine u kojoj je bio otac zelenih ljudi, ali ga je vremenom dovela do ovog čudesnog trenutka postanja. Veliki Anulus bio je zaceljen i čitav. Budućnost je bila osigurana, prošlost neizmenjiva. "Neka bude", reče Doktor Alimantando. Čudesno zelenilo poteče iz prstiju zelenka u prste Doktora Alimantanda. Šaka mu pozelene, zatim ručni zglob, pa ruka. Doktor Alimantando zabrinuto jeknu. "Osetićeš bol", reče zelenko. "Rañanje uvek boli." Doktor Alimantando pocepa odeću sočnim zelenim prstima i tako otkri zelenu plimu koja mu je nadirala telom. On pade na tle uz lelek, jer dok je poslednji trag mrke boje iščezavao iz njegovog spoljnog obličja, započeo je preobražaj čoveka unutra. Zelena krv navirala mu je venama, umesto nezgrapnog fluida crvenog kao meso. Hormonalne žlezde stiskale su se i oticale u nove oblike, organi se izvijali ili skupljali po diktatu tuñinskih funkcija zelene likantropije. Sokovi su curkali, žlezde se meškoljile, prazni prostori nestajali u njemu. Doktor Alimantando se kotrljao i koprcao na podnim pločicama beskrajno dugo, a onda sve bi dovršeno. Svetlost zore prodirala je u prugama kroz prozor i u toj hranljivoj svetlosti, Doktor Alimantando je istraživao svoje novo telo. "Ti meni, ja tebi, mi nama", zapevuši zelenko. "Gledaj budućeg sebe." Zelenko je stajao pred zelenkom, istovetni kipovi od žada. "Budućnost se mora očuvati, zeleni ljudi moraju nastati, pa se stoga čudesno probilo i preobrazilo te u mene. A sad, ideš li sa mnom? Ima strašno puno toga da se uradi." "Strašno puno", saglasi se zelenko. "Zaista", reče zelenko, i najednom zamirisa sveže pokošeno seno, drevna šuma sekvoja i tek preorana zemlja posle kiše, kao i divlji beli luk iz živica Deuteronomije, a zeleni ljudi jednim korakom prevališe milion miliona godina u vremenu sna. U šest sati i šest minuta, trudna Kvaj Čen Pak Mandela (žena po imenu, a ne i po zakonu, jer u Bespuću više nije bilo zakona kadrog da priznaje brakove) doñe i

kuc kuc kucnu na vrata gostinske sobe, sa doručkom na poslužavniku. Kuc kuc kuc bez odgovora kuc kuc kuc bez odgovora tako da je rekla sebi, mora da još spava, pa je ušla tiho da mu ostavi poslužavnik kraj kreveta. Soba je bila prazna, prozor otvoren. Vetar je naneo prašinu na postelju, u kojoj kao da niko nije spavao. Na podu, strančeva odeća ležala je razbacana i iskidana, a meñu neobičnim stvarima, Kvaj Čen Pak pronašla je nešto još neobičnije; kao papir tanku srebrnastu kožu u obliku čoveka, suvu i krljuštastu, tako da joj se perutala pod prstima, kao da je neka čudna pustinjska zmija skinula svoj svlak i otišla u hladnu noć.

69. Padala je kiša onog dana kada su provalili u zatvorenu kuću, muškarac i dve žene; teška, prodorna kiša, stuštila se sa nebesa, kažnjavajući zemlju. Pre tog utorka, kiša nije pala tri godine. U zatvorenoj kući osećao se strašan smrad, smrad nečega što je počelo da umire pre više godina, ali još nije skončalo. Stoga je Rael Mandela Mlañi bio spreman kada je pronašao telo na stolici kraj kamina, iako su mu smežurana koža, iskeženi zubi i zagledane, mumifikovane oči izmamile mali krik straha. Začuvši taj mali krik, Santa Ekatrina smesta odvede Kvaj Čen Pak natrag u kuću, jer ako trudnica naiñe na leš, dete će zasignurno biti mrtvoroñenče. I tako je Rael Mandela Mlañi preneo leš lak kao papir iz zatvorene kuće u svoju i sasvim sam iskopao plitki grob u mekom tlu gradskog groblja. Kiša mu se slivala niz lice, vrat i gole mišice, i punila raku, a pošto nije bilo gradonačelnika niti sveštenika da kažu prikladne reči, pognuo je glavu i izgovorio sam oproštajne rečenice pod pljuskom od koga je bio mokar od glave do pete. Kada je grob bio prekriven mekom zemljom, zakucao je drvenu nadgrobnu ploču i na njoj ispisao reči 'Ženevjev Tenebre, osnivač i stanovnica Bespuća', a pošto nije znao datume ni mesta, napisao je jednostavan epitaf: 'Umrla je od slomljenog srca'. Onda je zagacao natrag po crvenom blatu do svog ognjišta i žene, sa težinom u duši, jer sada su ostale samo Mandele.

Dok je tkala pod svetlom gasne svetiljke u sobi sa razbojem, Eva Mandela je videla kraj vremena rastegnut preko rama njene tapiserije. Razvezala je životne niti Ženevjev Tenebre i utkala ih natrag u zemlju. Ostalo je tako malo niti. "Kuda one vode, kakva je njihova budućnost?" upitala je šištave mlazeve gasa. Oni su znali, i ona je znala, jer i mlazevi gasa i ona radili su na tapiseriji vremena predugo da joj ne bi znali oblik i strukturu, kao i da oblik utkanog nalaže oblik koji će poprimiti razatkano. Bližio se posvemašnji kraj; sve su niti vodile u crvenu prašinu, a iza toga ona nije mogla da vidi ništa, jer budućnost nije bila budućnost Bespuća. Tkala je uplašena pred tom budućnosti, pod šištavim gasnim svetiljkama, a nit se sve vreme kroz njene prste spuštala u ništavilo, dok je kiša i dalje padala. Tri dana je kiša padala kao nikada ranije, čak ni kada je Šaka pesmom izmamio stotinu pedeset hiljada godina kiše iz suvog, podrugljivog neba. Rael Mandela je posmatrao kišu naizmenično sa svakog prozora hacijende. Sa tih prozora video je kako nabujale reke kišnice nose prinose za sledeću godinu i činilo mu se da čuje smeh Panarha u teškim kapima: božanske slogove koji su mu govorili da budućnost nije namenjena Bespuću. Tri dana je bilo tako, a onda su se sivi oblaci svili, sunce se probilo kroz uskomešanu izmaglicu, a snažan južni vetar poterao kišu pred sobom i ostavio svet da se puši i isparava na suncu u petnaest i petnaest. Te noći, krici su poremetili meditativnu pustinjsku tišinu: strašni, prodorni krici ispunjeni strahom i bolom, krici žene na poroñaju. "Želi želi želi, polako samo, kokošja koščice, komadiću meseca, neka iziñe, neka iziñe, hajde..." Santa Ekatrina je molila, a Kvaj Čen Pak, kokošja koščica, komadić meseca, istiskivala je i duvala, da bi se oglasila novim prodornim krikom koji je naterao Raela Mlañeg u salonu, gde je strepeo kraj svoje mistične bake, da ñipi sa stolice i posegne za kvakom. Pred zoru, Santa Ekatrina je okrenula tu kvaku i pozvala sina u poroñajnu sobu. "Sada je blizu, ali veoma je slaba, jadno dete. Uzmi je za ruku i daj joj snage koliko god možeš."

Kada je nebo počelo da se osvetljava bojom skerleta i zlata, oči Kvaj Čen Pak otvorile su se širom širom širom, a usta su joj se rastegla oaoaoa dovoljno da progutaju svet i ona je stala da istiskuje istiskuje istiskuje istiskuje. "Hajde hajde hajde hajde hajde", šaputala je Santa Ekatrina, a Rael Mlañi je zatvorio oči jer nije mogao da podnese da gleda ono što se dešavalo sa njegovom ženom, ali joj je ščepao šaku kao da je nikada više neće pustiti. "Hajde hajde hajde hajde hajde", a onda odjeknu krik i Rael Mlañi otvori oči da bi ugledao ružnog crvenog kmečećeg stvora u ženinom naručju, a čaršav je bio umrljan crvenim i crnim, gnusnim ženskim stvarima. "Sin", reče Santa Ekatrina, "sin." Rael Mlañi uze majušnog crvenog uskoprcalog stvora od žene i iznese ga u jutro, na sunce koje je bacalo džinovske senke po zemlji. Nežno, strasno, Rael Mlañi je nosio svog sina po razorenim njivama i prolazima do ivice litica, a tamo je podigao dečaka prema nebu i šapnuo njegovo ime pustinji. "Haran Mandela." Odgovori mu munja duž horizonta. Rael Mandela Mlañi pogleda sinovljeve prazne crne oči i vide pucketanje munje iza otvorenih zenica. I mada te oči još nisu mogle da se usredsrede na njegovo lice, učinilo mu se da one gledaju neki veći, širi svet on onog ograničenog krugom horizonta. Mutna tutnjava grmljavine uznemiri umorne ruševine Bespuća, a Rael Mandela Mlañi uzdrhta, ali ne zbog siline grmljavine već zato što je znao po očima koje je držao u naručju da je konačno došlo to dugo očekivano, potpuno dete koje je okončalo kletvu generacija Mandela, dete u kome su mistično i racionalno bili skladno pomireni. Grmljavina zatrese crveno stenje podruma gde se nit vremena Eve Mandele tkala na ramu tapiserije, a mlazevi gasa zadrhtaše u iščekivanju i šapnuše 'crvena prašina crvena prašina crvena prašina'. Istorija je sklapala svoje vučje čeljusti iza Eve Mandele: sada je tkala dogañaje stare samo nekoliko minuta u istoriju Bespuća. Roñenje sina, grmljavina; njeni prsti izobličavali su niti toliko žurno i

spretno da ju je to plašilo. Kao da je Bespuće sa nestrpljenjem čekalo da se otarasi sebe. Prsti su joj istkali tren sadašnjosti i nastavili u budućnost, do vremena svršetka upamćenog sa tapiserije koju joj je pokazao Doktor Alimantando. Crvena kao prašina, crvena kao prašina, bila je to jedina nit koja je preostala, bila je to jedina boja koja će dovršiti tapiseriju i učiniti je celovitom. Stavila je dugačak kalem crven kao prašina na cevnjak razboja i dovršila istoriju Bespuća. Dok se nit spuštala prema kraju i dok se istorija završavala, Eva Mandela vide da mlazevi gasa drhte i oseti da joj tuñinski vetar miluje nadlanice. Gotova. Tapiserija je bila gotova. Istorija je bila potpuna. Bespuće, njegovi počeci, njegovi svršeci, bili su zapisani tu. Pratila je prstom četiri niti koje su vodile dalje, napolje, kroz vremena kraja u budućnost. Jedna nit je započeta pre samo nekoliko minuta, i njen kraj nije mogla da vidi u sve većem mraku, iako je osetila u iznenadnom mističnom šoku da ona vodi napolje kroz stenje i kamenje do mesta izvan njenog poimanja. Kraj niti sopstvenog života nije mogla da nañe. Mogla je da je prati od početka u dalekom Novom Merionedu duž srebrnaste linije do zelenog mesta unutar oluje; videla je kako istovetne niti mističnosti i racionalnosti niču iz njene materice, pratila je sebe kroz godine mira i tragedije sve dok nije stigla do mesta gde se nit spajala sa prašinom poništavanja, i tu se gubila. Nije se završavala, nije se kidala niti presecala, naprosto se gubila. A opet, nagoveštaji njene boje širili su se tapiserijom. Zbunjena, Eva Mandela stavi prst na tačku spajanja i prože je neobična jeza. Oseti vrtoglavicu, devojačku, izgubljenu u nevinosti. Oseti da lebdi, razlaže se, rastače, a sva njena nadanja, snovi, strahovi, ljubavi i gnušanja preobraziše se u svetlucavu prašinu i padoše u tapiseriju. Telo Eve Mandele postade nematerijalno i providno. Ona preñe telom i dušom u prepletane niti koje su sačinjavale istoriju Bespuća. Jer njena uloga u istoriji bila je da beleži, tako da je kroz beleženje postala sama ta istorija. Vremenska tapiserija

zasvetluca srebrnastom ljubavi Eve Mandele, a onda nalet tuñinskog vetra posegnu u sobu i pogasi šištave mlazeve gasa. Vetar je jačao, u zloćudnim naletima i udarima, kao predznak mrkih uragana koji su češljali Veliku Pustinju. Oluja prašine prosu se pustarom u tornadu letećih igala i pobesnelih munja. Privučeni Kristalnim Ferotropima, gromovi su udarali i raznosili ih u crni prah nošen vetrom. Nailazila je Velika Oluja Prašine, sve snažnija, veća, gladnija, sa svakim metrom koji je prevaljivala preko polja dina. Rael Mandela Mlañi stisnu sina na grudi i potrča pred njom. Iglice prašine šibale su ga dok se provlačio kroz vrata u kuću. "Brzo, brzo, stiže Velika Prašina", uskliknu on. Sin i majka se umotaše u marame i rukavice i suprotstaviše se vrelim naletima peska da bi smestili stoku u štale i spustili kapke na prozorima. Velika Prašina zasu bespuće vriskom i urlicima demona. U trenu, vazduh postade neproziran, abrazivan, smrtonosan. Uz kreštanje peska nošenog vetrom, svaki centimetar gordo obojenih zidova bio je ogoljen, išmirglan, sveden na golo drvo i metal. Stabla su bila očerupana, zatim svedena na čačkalice, a metalni nosači pumpi-vetrenjača izglačani tako da su sijali kao srebro. Crni rombovi solarnih kolektora popucali su i izlomili se; pre nego što se popodne okončalo, njihova crna staklena lica ležala su na tlu pod oblucima koje je naneo vetar. Oluja prašine nastavila je da duva i tokom noći. Kvaj Čen Pak, koja je ležala u svojoj poroñajnoj postelji, sa bebom Haranom koji je slepo lovio bradavicu, osluškivala je vetar koji je kreštao oko crepova i vrištala u strahu, jer joj se najednom činilo da je svaki demon iz prošlosti Bespuća prepune demonima urlao za njenim mesom. Santa Ekatrina i Rael Mlañi nisu čuli krike iracionalne panike. Tragali su uz svetlost sveća po promajnim sobama i podrumima za Evom, koja je iščezla kada se oluja obrušila na kuću Mandelinih. Rael Mlañi se plašio da je mrtva i da su od nje ostale samo izglačane kosti, ali Santa Ekatrina je ugledala svetlucavu tapiseriju i obuzeo ju je čudan i grozan strah. Osetila je da je vetar prodro u kuću i kosti joj samleo u pesak. Podozrevala je, ali nikada nije

da bi ih izložio meke i nage noževima oluje. "Voz. jer ni sama nije bila sigurna. Začu zvuk zvižduka lokomotive. kuhinjske predmete.rekla. voz!" uzviknu on. šestog jutra. kreštao besno ne bi li zaplašio izbeglice što su dan i noć strepele od naleta koji će im otkinuti krov i zidove. duvao je nad napuklom jajastom kupolom Bazilike Potpune Ugradnje. porodica Mandela krenu pipajući duž zagušenih ulica raspalog grada prema železničkoj pruzi. više nije sumnjao. A onda slepo. koze. Vetar se ludirao po napuštenim hotelima i restoranima. tanatoskope. vrtložio se oko zujećih čeličnih dimnjaka Čelikgrada. ciglu po ciglu. Pet dana je bilo tako. svinje. ali kada ga je jednom čuo. i kamen po kamen. Bog i Mamon su nestali. Nanosio je prašinu na kosture. opremu iz kupatila. Rael Mlañi je pustio stoku iz štala. i svirao po utrobi cevovoda kao na harmonijumu. Lame. srušene zidove. Rascepio je drvene delove kamene kuće Doktora Alimantanda i razneo knjige. česticu po česticu. hoteli i svratišta su nestali. Zapitao se šta li će biti sa njima. prostirke. poteravši majku. kuće mrvio u pesak. niti naročito drugačiji od zviždanja vetra. Tamo čučnuše da osluškuju pesmu peska na uglačanim šinama. punio njive dinama. eshatometre. sve je bilo . obavijena prašinom. da je Eva Mandela prešla u tapiseriju i tako se vratila na sam početak istorije Bespuća. Bespuća više nije bilo. odneo Bespuće sa sobom. odgalopiraše u prašinu i iščeznuše. Vetar je sve oduvao. zrnce po zrnce. "Možemo da pobegnemo!" Vetar je dovoljno oslabio da se uviju u marame i teške burnuse kako bi izišli u oluju prašine. kokoši. čupao crepove sa krova i bacao ih u vazduh. oluja prašine šibala je Bespuće. brbljao je i grebao. Rael Mandela Mlañi začu neki zvuk jači od vriska vetra. ulice su nestale. Kuće su nestale. Nije bio mnogo jak. alate. Pokušao je da odnese i domaćinstvo Mandelinih. a onda. ženu i sina u vihor pakovanja kartonskih kofera. na sve strane sveta. Vetar je duvao i duvao i duvao. njive su nestale. Pet dana.

zvižduk lokomotive. narandžasta neprozirnost više nije bila tako neprobojna. njegovo vreme je okončano. o svim radostima i tugama. Vetar je slabio. njegovo poslednje dete izraslo je u muškarca. Dvaput je Rael Mlañi pomislio da je čuo zvižduk lokomotive. i u okrugu Meridijana po imenu Pelnamov Park. šta ćeš onda učiniti sa svojim životom?" A sin reče: "Oče. a poslednji voz u istoriji zaustavi se u Bespuću da bi primio izbeglice. Tada svetlost zasja kroz uskovitlanu prašinu i zov pištaljke začu se ponovo. omiljenog. bile su previše čudesne da bi se zaboravile. "Slušajte!" uzviknu Rael Mlañi. za tri nedelje ćeš napuniti deset godina i postati muškarac. dvaput je ostao razočaran. daleko niz prugu. Rael Mandela Mlañi uzeo je majušnog sina u naručje i poljubio ga. otac tog muškarca pozvao je sina u vrt pun užurbanih pčela i rekao mu: "Sine. Više nije bilo potrebe za njim. "Eno! Da li ste čuli? Ja jesam. Kvaj Čen Pak ga je stiskala uz sebe i dojila na bezbednom.i ovog puta. Jednog letnjeg dana. Ali njegovo ime nije moglo biti zaboravljeno. o pobedama i porazima. ime zaboravljeno. ispod nepropusne odeće. očiju mahnitih posle pet dana provedenih sa ñavolima prašine. dobrog. Bespuće je nestalo. čule su to." . Izbeglice su čekale i čekale i čekale. Velika Prašina prošla je prema severu. napisaću knjigu o svemu onome što si mi pričao. a sunce se pomaljalo iza oblaka prašine i sijalo na pustoš. Ispunilo je svoju svrhu i moglo je sa zahvalnošću da se vrati prašini. Dok je voz odlazio. Slušajte!" Santa Ekatrina i Kvaj Čen Pak oslušnuše kao što je zahtevao . jer stvari koje su se dogodile tu za dvadeset tri godine koliko je to ime nosilo. dvaput je skočio na noge u iščekivanju. da." "A kako nameravaš da napišeš tu knjigu? U toj priči ima još mnogo toga što ti nisam ispričao. o svim čudima i divotama. Mali Haran Mandela je kmečao i ječao. uglednog.kao na početku: goli kamen i čelik.

. i ovo je njen kraj. čudesnu i magičnu. "Odakle ti to?" upita otac sina. "jer sam sve to video zapisano u ovome." On pokaza ocu neobičnu. reče sin. sin. svetlucavu tapiseriju izrañenu blistavo i vešto. a knjiga je imala naslov 'Bespuće': priča o malom gradu usred Velike Pustinje na Severozapadnoj Četvrtsferi planete Mars. veruješ li u male zelene ljude?" I tako je napisao tu knjigu."Znam". A sin se nasmeja i reče: "Oče.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful