You are on page 1of 11

UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU SAOBRAAJNI FAKULTET DOBOJ

Tema:

Cyber Zajednice i novi oblici udruivanja u virtuelnom prostoru

Istraivacki rad iz sociologije rada

Student: Aleksandra Talijan

Mentori: Doc.dr Dragomir Vukovi Mr Davor Vidakovi

Cyber Zajednice i novi oblici udruivanja u virtuelnom prostoru

SADRAJ 1. UVOD..............................................................................................................3 2. RAZRADA(problema)....................................................................................4 3. ZAKLJUAK................................................................................................10 4. LITERATURA..............................................................................................11

2 Aleksandra Talijan 58/10

Cyber Zajednice i novi oblici udruivanja u virtuelnom prostoru

1. UVOD
Kompjuterska komunikacija i celokupna sajber-kultura1 moda jasnije od drugih naunih dostignua pokazuju nerazdvojivu povezanost tehnologije i drutva. Omoguavajui specifinu drutvenu interakciju miliona ljudi iz itavog sveta, te stvaranje virtuelnih identiteta, socijalnih odnosa i zajednica - kompjuterska tehnologija i komunikacija dotakle su osnovne elemente drutva, pokazujui u kolikoj meri tehnologija nastala na odreenom stepenu kulturnog razvoja moe uzvratno uticati na razvoj drutva i kulture. Ameriki antropolog Arturo Escobar istie da su novi pravci prouavanja tehnologije u drutvenim naukama znaajno promenili konvencionalno shvatanje ove oblasti. "U konvencionalnim pristupima tehnologija je usko identifikovana sa oruima ili mainama. ... Kao oblik 'primenjene nauke', tehnologija je smatrana nezavisnom od drutva i vrednosno neutralnom." (Escobar,1994:211). Escobar naglaava da je ezdesetih godina prolog veka svest o negativnim efektima nuklearne i industrijske tehnologije dovela do preispitivanja tradicionalnog pogleda na nauku i tehnologiju kao na nezavisne od drutvenoistorijskog i politikog konteksta, te se zapoelo sa uporednim prouavanjem nauke, tehnike i drutva.Ovakva vrsta uporednih prouavanja poslednjih godina je usmerena na virtuelni svet nastao posredstvom globalne kompjuterske mree, Interneta. Panju naunika humanistike provinijencije prvenstveno zaokuplja injenica da se kompjuterskom komunikacijom ostvaruje drutvena interakcija i uspostavljaju drutveni odnosi. Drutvene grupe koje nastaju povezivanjem ljudi u sajber-prostoru nazivaju se virtuelnim zajednicama. Ovakvo oznaavanje virtuelnih drutvenih grupa popularizovao je Howard Rheingold koji je 1988. godine objavio lanak, a 1993. godine i knjigu pod nazivom "Virtuelne zajednice". U vezi sa definisanjem onlajn drutvenih grupa medju naunicima postoje nesuglasice, ali je termin "virtuelna zajednica" uglavnom postao opteprihvaen. Virtuelne zajednice Rheingold definie kao "kulturalne skupine koje nastaju onda kada se dovoljno ljudi dovoljno esto susree u sajber-prostoru."(Rheingold,1993:1) Slina je i definicija Alana Kazleva:"Digitalna zajednica se formira kada se grupa ljudi prikljuuje na isti kanal kako bi etovali jedni sa drugima."(Kazlev,1997:3) Razlika izmedju ovih definicija je u tome to se uprvoj govori o susretu korisnika u sajber-prostoru, a u drugoj o susretu u et-kanalima. Virtuelne zajednice, kao to Rheingoldova definicija objanjava, nastaju drutvenom interakcijom ljudi u celokupnom sajber-prostoru. Zajednice nastale u razliitim segmentima sajber-prostora u poneemu se razlikuju, ali su njihove osnovne karakteristike, one koje ih razlikuju od realnih zajednica, iste. U ovom radu prikazane su zajednice koje se formiraju u et-kanalima. Sutina formiranja ove vrste zajednica je u tome da korisnici dolaze na odabrani et-kanal da bi se susreli i komunicirali sa odredjenim ljudima. Korisnik se, nakon to pronadje kanal i osobe sa kojima mu je prijatno, ubudue prikljuuju toj grupi, i na taj nain se stvara krug on-lajn poznanika koji formiraju virtuelnu zajednicu. Anne Beamish podsea da se u et-kanal, odnosno sajberzajednicu koja se formira, ljudi okupljaju da bi diskutovali o odredjenim temama, od akademskih istraivanja do hobija, i naglaava da te ljude povezuju zajednika interesovanja (Beamish,1995:1). On-lajn zajednice nemaju geografske granice i u njima mogu uestvovati ljudi iz svih delova sveta, te se esto naglaava da to nisu zajednice zajednike lokacije, veza jedinikih interesovanja.

Prefiks sajber (engl.cyber) definisan je kao prefiks povezan sa kompjuterima ( Longman Dictionry of Contemporary English,1995:341). Ovaj prefiks se upotrebljava u veem delu kovanica koje se odnose na kompjuterski svet:sajber-prostor (engl. Cyberspace),sajber-kultura (cyberculture), itd. Iveden je iz terminacybernetics (kibernetika) koji je na osnovu starogrckog termina kybernao (upravljam,vladam) 1948. godine skokovaoNorbert Wiener, kako binjime oznaio nauku o komunikaciji i teoriji upravljivih (kibernetskih) sistema.

3 Aleksandra Talijan 58/10

Cyber Zajednice i novi oblici udruivanja u virtuelnom prostoru

2. RAZRADA (problema)
Kao bitnu karakteristiku on-lajn drutvenih grupa treba izdvojiti fluidnost virtuelnog identiteta njihovih lanova. Uesnici u kompjuterskoj komunikaciji "sakriveni" su iza svojih raunara, usled ega sve informacije o sagovorniku, ukljuujui i one osnovne, u realnom ivotu lako uoljive (pol, starost, rasa) mogu biti dobijene jedino od sagovornika i ne mogu biti proverene. U sajber-svetu ovek je ono to o sebi ispria, te ovaj svet omoguava uputanje u "igre identiteta". Virtuelni indentitet se moe ne samo slobodno kreirati, ve i neprestano menjati. Prijavljivanje pod novim nadimkom omoguava da se stvori virtuelni identitet potpuno drugaiji od prethodnog. Niko od uesnika u etu pri tom ne moe znati da se iza razliitih nadimaka "krije" ista linost. Medjutim, istraivanja pokazuju da se nevidljivost kompjuterske komunikacije retko zloupotrebljava drastinim "korekcijama" identiteta, ve je ee prikazivanje u "boljem svetlu". Ponuda vurtuelnog sveta da u njemu budete ono to elite predstavlja izazov kome retko ko moe da odoli, zbog ega se ponekad deava da korisnici sebe predstavljaju onakvima kakvi bi eleli da budu ili kakvima bi eleli da ih drugi vide. U virtuelnim zajednicama kao i u realnim kontakt najbre i najlake uspostavljaju ekstrovertne osobe. Biti primeen u etu prilino je jednostavno dovoljno je slati poruke koje na neki nain privlae panju. Biti primeen, medjutim, ne znai i biti prihvaen. Prvi uslov za "ulanjivanje" u odredjenu virtuelnu zajednicu je dovoljno esto poseivanje et-kanala u kome ona postoji, dok dalji intenzitet i kvalitet komunikacije zavisi od line inicijative. Stepen prihvaenosti moe da se menja i u zavisnosti od karaktera zajednice, jer su i u sajber-svetu 3 neke grupe zatvorenije od drugih. Po miljenju Alana Kazleva, svaka virtuelna zajednica razvija sopstvenu, specifinu kulturu po kojoj se razlikuje od drugih zajednica te vrste (Op.cit.: 2). Bez obzira na to da li emo se sloiti ili neemo da u ovom sluaju moe biti upotrebljen termin "kultura", moemo konstatovati da se virtuelne zajednice zaista medjusobno razlikuju. Njihov karakter diktiran je ve samom temom (odnosno nepostojanjem teme) et-kanala u okviru koga postoje. Razliite teme privlae i razliite korisnike, tako da se populacije sajberzajednica razlikuju najpre po svojim interesovanjima, a u skladu sa njima esto i po starosnoj, polnoj, obrazovnoj i etnikoj strukturi. U veem delu et-kanala, pa samim tim i u sajberzajednicama koje se formiraju, ustanovljena su odredjena pravila koja je potrebno potovati, to je jo jedan od elemenata medjusobne razliitosti ovih grupa. Pravila najee podrazumevaju zabranu: vulgarnog izraavanja; rasne, verske, polne i drugih vrsta diskriminacije; vredjanja ostalih uesnika eta; "preplavljivanja" ekrana porukama. Osim ovih osnovnih pravila koja postoje na veini kanala esto se uspostavljaju i specifina. Njihove odlike zavise od karaktera eta - logino je da e se pravila "Hrianskog" kanala razlikovati od onih uspostavljenih u "Hot Hous-u". Postoje i kanali ije je pravilo da nema pravila. Za obezbedjivanje potovanja uspostavljenih pravila i sankcionisanje ponaanja u etu obino su zaduene dve vrste kontrolora: supervizori zaposleni u sistemu i "policajci" - volonteri iz redova korisnika. Ponuda za obavljanje uloge "policajca" uglavnom se smatra au. Korisniku koji kri pravila kontrolori najpre upuuju opomene, a zatim ga, ukoliko se na te opomene oglui, iskljuuju iz eta. U drastinim sluajevima ovo iskljuenje je trajno. Osim ovih sistemskih pravila postoje i ona koja uspostavljaju sami korisnici, pripadnici sajber-zajednica. To su nepisana pravila koja kao i formalna mogu varirati od zajednice do zajednice. Skup tih nepisanih i neformalnih pravila predstavlja specifinu etiku kompjuterske mree i najee se tako i naziva - "netikecija". Jedan od primera ponaanja po pravilima "netikecije" je da se na mrei ne upotrebljava kompjuterski nadimak drugog korisnika. Istraivanje Haye Becher-Israeli (Israeli,1995) pokazalo je da iako se korisniko ime moe menjati veoma lako i neogranieni broj puta veina korisnika to ne ini, ve upotrebljava samo jedno, uvek isto, to se tumai kao tenja za stvaranjem stalnog i prepoznatljivog virtuelnog identiteta. "Nadimci postaju deo nae linosti i reputacije u kompjuterskoj zajednici." (Ibid.:14) Upravo zbog 4 Aleksandra Talijan 58/10

Cyber Zajednice i novi oblici udruivanja u virtuelnom prostoru injenice da je u virtuelnoj zajednici kompjuterski nadimak nosilac identiteta i reputacije korisnika, veina lanova pridrava se pravila po kome je nadimak vlasnitvo korisnika koji ga upotrebljava. Cest je sluaj da zajednica osudi "kradljivca" neijeg nadimka i da "pravog vlasnika" obavesti o tome da se neko sluio njegovim imenom. 4 Znaajna distinktivna karakteristika sajber-kulture u odnosu na realnu, ali i jedan od elemenata razlikovanja zajednica unutar sajber-prostora jeste jezik kompjuterske komunikacije. Osnovni elementi tog jezika su skraenice i oznake za oseanja. Skraenice su neizostavni deo svih etova, a nastaju iz potrebe da se ovaj tekstualni razgovor po brzini to vie priblii govornom. Poetnicima u on-lajn komunikaciji moe biti teko da se ukljue u takvu vrstu razgovora i da dok ne ovladaju jezikom uopte shvate ta im neko "govori". Iako su skraenice koje se koriste u on-lajn komunikaciji uglavnom standardizovane, one mogu i znatno varirati od zajednice do zajednice, to korisnicima naviklim na skraenice jednog eta oteava sporazumevanje pri prelasku u drugi. Sastavni deo on-lajn jezika su i oznake za oseanja (engl. emoticons). U tekstualnoj kompjuterskoj komunikacije emocije se ne mogu izraziti nikako drugaije osim reima ili znakovima, te su oznake za oseanja nain prenoenja emocija u tekst. Koristei znakove koji postoje na tastaturi, uesnici u kompjuterskoj komunikaciji stvaraju vizuelne izraze oseanja. Poznate oznake ove vrste su "smajl" :) oznaka za radost i "kontrasmajl" : ( oznaka za tugu. Oznakama za oseanja korisnici Interneta ne izraavaju samo emocije, ve i radnje. Na primer, ako nekome elite da uputite sajber-poljubac u odredjenim etovima, tj. sajberzajednicama, to moete uiniti ispisivanjem znaka X. Medjutim, ako se nalazite u etu u kome X ima drugaije znaenje od onog na koje ste navikli, moe vam se dogoditi da va prijateljski gest bude pogreno protumaen. Oznake za oseanja imaju jo jednu bitnu funkciju, a to je da spree nesporazume koji mogu nastati usled toga to "nevidljivi" kompjuterski kontakt iskljuuje neverbalnu komunikaciju. Uesnici u ovoj vrsti razgovora ne mogu na osnovu intonacije ili izraza lica da zakljue kada sagovornik govori ozbiljno, a kada se ali, ali e im "smajl" na kraju reenice jasno oznaiti da je u pitanju ala. Socijalne grupe nastale drutvenom interakcijom u sajberprostoru izazivaju mnoge dileme i nesuglasice naunika. Poetna dilema je da li se ova specifina vrsta drutvenih tvorevina moe nazvati zajednicom. Pojam zajednice, medjutim, i bez prefiksa "sajber" u nauci je razliito definisan. Robin Hamman istie da je analizom 94 socioloke definicije tog pojma ustanovljen samo jedan zajedniki element - pojam "zajednica" odnosi se na ljude (Hamman,1997:1). Anne Beamish podsea na dva u nauci uobiajena shvatanja ovog pojma koja zapravo izraavaju materijalnu i simboliku dimenziju zajednice. Kod prvog shvatanju naglasak je na materijalnoj dimenziji - prostoru (zajednicu ini grupa ljudi koji ive na odredjenom prostoru i povezani su fizikom blizinom) dok je kod drugog shvatanja naglasak na simbolikoj dimenziji - interesovanjima (zajednica je drutvena grupa iji lanovi dele zajednika interesovanja, bez obzira da li su ona drutvena, religijska, profesionalna i sl.) (Beamish,1995:1). Drutvene grupe u sajber-prostoru formiraju se na osnovu zajednikih interesovanja, te Beamish zakljuuje da one pripadaju tipu zajednica kod kojih je naglasak na simbolikoj dimenziji. 5 Autorka naglaava da se i pored svesti o znaaju simbolike dimenzije zajednica prostorna blizina jo uvek smatra uslovom neophodnim za njihovo postojanje. Ona, medjutim, istie da pojam dostupnosti, pre nego fizika blizina, postaje sve znaajniji aspekt prostora (Ibid.:1). Na osnovu ovakvog shvatanja moe se rei da virtuelne zajednice imaju i prostornu dimenziju, jer iako su njihovi lanovi geografski udaljeni, virtuelni prostor u kome se okupljaju svima im je podjednako dostupan. Jan Fenerback i Brad Thompson smatraju da je sa pojavom postindustrijskog drutva dolo do promene u shvatanju pojma zajednice, kao to se u skladu sa Tnniesovom distinkcijom Gemeinschafta i Gesellchafta pojam zajednice u industrijskom drutvu promenio u odnosu na preindustrijsko. Preindustrijski Gemeinschaft karakterisali su organski oseaj zajednitva, obiaji i povezivanje medjusobnim razumevanjem, dok su odlike industrijskog Gesellschafta hiperindividualizam i mehaniki, ugovorno orijentisani medjuljudski odnosi (Fenerback i Thomposon,1995:4). Postindustrijsku eru, pak, karakterie tehnodrutvenost, "irok proces 5 Aleksandra Talijan 58/10

Cyber Zajednice i novi oblici udruivanja u virtuelnom prostoru sociokulturalne izgradnje pokrenut nastankom novih tehnologija" (Escobar,1994:214) u kome su "ivot i drutvo stvoreni, regulisani i artikulisani naunim diskursom" (Ibid.:213). Istraivanja u postindustrijskom drutvu pokazuju da se zajednica sastoji od sledeih elemenata: drutvene interakcije, zajednikog sistema vrednosti i zajednikog sistema simbola (Fenerback i Thompson,1995:6). Sledstveno tome, drutvene grupe formirane u sajber-prostoru mogu se oznaiti kao zajednice postindustrijske ere, jer u njima drutvena interakcija nesumnjivo postoji, ostvarena kompjuterskom komunikacijom, kao to postoje i zajedniki sistem vrednosti (netikecija) i zajedniki sistem simbola (skraenice i oznake za oseanja). Problem definisanja nije jedini koji u vezi sa virtuelnim zajednicama izaziva nesuglasice naunika. Vea panja u naunim raspravama je posveena pitanju kvaliteta ove vrste drutvenog povezivanja, kao i implikacijama koje postojanje virtuelnih zajednica moe imati na realni drutveni ivot. U vezi sa ovim pitanjima izdvajaju se dva oprena nauna shvatanja, od kojih jedno zastupaju kritiari, a drugo pristalice virtuelnih zajednica. Virtuelne drutvene grupe McClellan naziva pseudozajednicama, tvrdei da one stvaraju iluziju socijalnog povezivanja (Fenerback i Thompson,1995:12). Pripadnici organizacije "Critical Art Ensemble" (CAE) smatraju sajber-zajednice marketinkim trikom kopjuterskih korporacija (CAE,1995:8). Prepoznajui otudjenost ljudi u savremenom svetu, korporacije poput IBM ili "Microsofta" zloupotrebile su neodredjenost pojma "zajednica" i svojim korisnicima ponudile virtuelne zajednice kao "lek", smatraju pripadici CAE. Medjutim, "to to neko eli da ostane u kui ili kancelariji i ljudski kontakt odbaci zarad iskustva tekstualne komunikacije moe samo biti simptom narastajueg otudjenja, a ne lek protiv njega", kau lanovi ove organizacije (CAE,1995:8). Grupa naunika sa Carnegie Mellon Univerziteta (Kraut i drugi,1998) na osnovu 6 svog prouavanja kompjuterske drutvene interakcije zakljuuje da se u sajber-svetu socijalni odnosi retko ostvaruju i da oni koji su uspostavljeni spadaju u grupu slabih drutvenih veza. Ovi autori istiu da je svega nekoliko od 169 ispitanika obuhvaenih njihovim istraivanjem uspostavilo na mrei drutvene odnose, a kao primer navode da je kontakt koji je jedna od njihovih ispitanica uspostavila podrazumevao razmenjivanje uzoraka za rukavice na onlajn kanalu za trikanje, dok je jedan ispitanik posredstvom mree razmenjivao viceve. Nasuprot tome, rezultati istraivanja Malcolma Parksa i Cory Floyda pokazuju da je uspostavljanje linih odnosa posredstvom Interneta esto - 60,7 odsto od 167 njihovih ispitanika ostvarilo je na mrei personalne odnose (Parks i Floyd,1996:1). Takodje suprotno naunicima sa Carnegie Mellon Univerziteta, Howard Rheingold o vezama uspostavljenim on-lajn govori kao o dubokim drutvenim odnosima. "Jedan sam od mnogih", kae ovaj autor, "koji su svojim prilozima sakupili hiljade dolara za on-lajn prijatelja iji se sin borio protiv leukemije i za drugog on-lajn prijatelja koji se oporavljao nakon operacije raka, kao i za prijateljicu kojoj je bolest oteala rad i kretanje u nezdravom stanu. To nije bio samo novac. Ljudi su donosili obroke. Kuvali i istili. Pomagali u pakovanju i selidbi."(Rheingold,1993:2) Rheingold istie da se lanovi virtuelnih zajednica susreu on-lajn kako bi radili sve ono to ljudi inae rade kada su zajedno, u fizikom svetu, i dodaje da je jedina, premda oigledna, razlika u tome to lanovi onlajn zajednica komuniciraju pomou rei na kompjuterskim ekranima. U sajber-zajednicama, kae Rheingold, ljudi askaju i svadjaju se, razmenjuju informacije, prave planove, ogovaraju, zaljubljuju se, flertuju, stiu i gube prijatelje, itd. (Ibid.:1). Ovaj autor, medjutim, naglaava da je na mrei video i ponaanje koje obeshrabruje, odnosno da je bio svedok i meta zlobnih promena linosti2. Mogunost uspostavljanja iskrenih medjuljudskih odnosa na mrei Rheingold dovodi u pitanje upravo u vezi sa ovim problemom, ali konstatuje da lai i prevare nisu specifinost Interneta, ve kompjuterska komunikacija samo nudi nove naine prevare. Alan Kazlev smatra da sumnja u mogunost uspostavljanja drutvenih odnosa bez fizikog kontakta potie od nedostatka
2

U kompjuterskoj komunikaciji se ponekad deava da nevidljivost virtuelnog postojanja postane grubo zloupotrebljena. Robin Hamman navodi primer mukarca koji je,prestavljajui se kaoensko, zapoinje sajber seksa sa mukarcima neposredno pre orgazma, rekao je da je muko (Hamman, 1998:26)

6 Aleksandra Talijan 58/10

Cyber Zajednice i novi oblici udruivanja u virtuelnom prostoru razumevanja:"Virtuelna zajednica je neto to autsajder jednostavno ne moe razumeti. Kritiari ideje o digitalnoj zajednici su oni koji se uopete nisu potrudili da je iskuse. Kao i sa svim ostalim, nemogue je razumeti neto dok se u to ne upustite."(Kazlev,1997:2) Kazlev napominje da neki od korisnika uestvuju u etu svakog dana i ostaju ukljueni satima, zahvaljujui emu se medju korisnicima razvija vrst oseaj zajednitva. "^eteri entuzijasti", kako ih naziva ovaj autor, ostaju ukljueni u odredjeni et i kada zapravo nisu prisutni. Oni ponekad menjaju svoje korisniko ime dodavanjem sufiksa kao to su : "zauzet", "odsutan", "jedem", "tuiram se", kako bi naznaili ono to u tom momentu rade urealnom ivotu. "Ostajui konstantno ukljueni u et ovi korisnici potvrdjuju svoj identitet itelja odredjene virtuelne zajednice.", zakljuuje Kazlev (Ibid.:7).3 Kada je re o uticaju virtuelnih zajednica na realni drutveni ivot, stavovi naunika se takodje razlikuju. Podseajui da se virtuelne zajednice formiraju kao grupacije pojedinaca povezanih zajednikim interesovanjima, Jan Fenerback i Brad Thompson istiu da one vode drutvenom povezivanju samo utoliko to umesto atomizovanih pojedinaca stvaraju atomizovane zajednice, te je njihov efekat na iru drutvenu koheziju negativan (Fenerback iThompson,1995:16). Fenerback i Tompson smatraju da kompjuterska komunikacija u celini vodi dezintegraciji drutva, i to kroz novu vrstu drutvene diferencijacije. Ovi autori naglaavaju da je uee u kompjuterskoj komunikaciji dvostruko uslovljeno: finansijskim mogunostima kupovine kompjutera i pristupa Internetu, i intelektualnim mogunostima, odnosno tehnolokim znanjem i sposobnou da se shvati renik kompjuterske komunikacije. Fenerback i Thompson zakljuuju da razvoj kompjuterske tehnologije rezultira stvaranjem nove klase, informatike elite, suprotstavljene "informatikoj sirotinji". Fenerback i Thompson zbog toga smatraju da su virtuelne zajednice predodredjene drutvene grupe u kojima istinski oseaj jednakosti nee biti proveren sve dok tehnologija ne postane iroko dostupna. "Moramo priznati", istiu ovi autori, "da su postojee virtuelne zajednice u svom osnovnom znaenju klasni fenomen Nove Klase informatike elite."(Ibid.:12) Ovi autori upozoravaju da "ako znatan deo populacije pone da stvara drutvene odnose na kompjuterskoj mrei, tada e ostatak populacije, ak i ako je to manjina, biti onemoguen da uestvuje u svim aspektima drutva, ve e moi samo manje-vie bezazleno da posmatra aktivnosti korisnika kompjutera."(Ibid.:14) Rezultat razvoja virtuelnih zajednica e, zakljuuju ovi autori, biti taj da e hegemonistika kultura zadrati dominaciju. Ovaj cilj, kau Thompson i Fenerback, postie se zahvaljujui tome to virtuelne zajednice imaju katarzinu ulogu, odnosno, umesto istinskog uestvovanje u drutvenom ivotu pruaju ljudima oseaj ukljuenosti (Ibid.:18). Howard Rheingold smatra da virtuelne zajednice nastaju kao odgovor na "glad za zajednitvom" koja prati dezintegraciju drutvenih zajednica u realnom svetu (Rheingold,1993:4). Stvaranje sajber-zajednica Rheingold naziva novom drutvenom revolucijom, istiui da njeni efekti mogu biti pozitivni. On smatra da je nain na koji ljudi koriste kompjutersku komunikaciju ukorenjen u ovekovim potrebama i dodaje:"Ako virtuelne zajednice odgovore na duboke i nune ovekove potrebe, umesto da se samo poigraju ljudskim slabostima kao fliperom ili 'pekmenom', dananje male on-lajn enklave mogu u narednih dvadeset godina prerasti u mnogo vee grupacije. Nain na koji nekolicina nas sada ivi moe postati nain na koji e u narednim decenijama iveti vei deo populacije."(Rheingold,1993:1) Pristalice virtuelnih zajednica, ukljuujui i Rheingolda, smatraju da "nevidljivost" kompjuterske komunikacije omoguava prevazilaenje rasnih, polnih ili generacijskih razlika, ime se, uz evidentno prevladavanje geografske udaljenosti, stvaraju mogunosti za ire povezivanje veeg broja ljudi. Medju apologetima sajber-kulture mogu se uti i ideje o tome da e posredstvom Interneta biti stvorena globalna svetska zajednica koje e po demokratinosti i slobodoumlju biti naprednija od bilo kog realnog drutva. Takve ideje izraene su u poznatoj "Deklaraciji o nezavisnosti sajberspejsa", iji autor, John Perry Barlow, kae:"Mi stvaramo svet u koji svi mogu ui bez
3

Anne Beamish istie da sve znaajnije postaje shvatanje po kome se zajednica definie na osnovu oseanja pripadnosti i svesti njenih lanova da joj pripadaju (Beamish, 1995:1).

7 Aleksandra Talijan 58/10

Cyber Zajednice i novi oblici udruivanja u virtuelnom prostoru privilegije ili predrasuda prema rasi, ekonomskoj moi, vojnoj sili, ili mestu rodjenja. Mi stvaramo svet u kome bilo ko, bilo gde moe izraziti svoja uverenja, bez obzira na to koliko su jedinstvena, bez straha da e biti prisiljen na utanje ili povinovanje." Barlow naglaava da e sajber-svet imati svoja sopstvena pravila i zakone i vladama realnog sveta poruuje:"U ime budunosti, traim od vas iz prolosti da nas ostavite na miru. Niste dobrodoli kod nas. Nemate nikakvu vlast tamo gde se mi okupljamo. Mi nemamo izabranu vladu, niti emo je imati, i obraam vam se sa onolikim autoritetom sa kojim sloboda uvek govori. Izjavljujem da e globalni drutveni prostor koji gradimo biti prirodno nezavisan od tiranije koju elite da nam nametnete. Sajber- prostor ne lei u okviru vaih granica. Ne pomiljajte da ga moete izgraditi, kao da je javni gradjevinski projekat. Ne moete. To je in prirode i sam raste kroz nae zajednike akcije. Ne znate nau kulturu, nau etiku, ili nepisane kodekse koji ve obezbe|uju vie reda u naem drutvu nego bilo koji od vaih nameta. Tamo gde ima stvarnih konflikata, gde ima neispravnosti, mi emo ih identifikovati i reiti ih na svoj nain. Pripremamo sopstveni Drutveni ugovor. Ova vlast e se izdii prema uslovima naeg sveta, ne vaeg. Na svet je drugaiji."(Barlow:1996) U vezi sa uticajem virtuelnog drutvenog ivota na tradicionalni drutveni ivot oprena su ne samo miljenja naunika, ve i rezultati empirijskih istraivanja. Naunici sa CarnegieMellon Univerziteta (Kraut i drugi,1998) uticaj uestvovanja u kompjuterskoj komunikaciji analizirali su na uzorku od 169 ispitanika iz SAD koji pre poetka istraivanja nisu koristili Internet (veina nije imala kompjuter) ve su im raunar i pristup globalnoj mrei bili obezbedjeni kako bi mogli da uestvuju u ovom istraivanju. Drutveni ivot i i psihiko stanje ispitanika bili su analizirani pre poetka njihovog uestvovanja u kompjuterskoj komunikaciji, zatim godinu ili dve nakon ukljuenja u mreu. Rezultati su pokazali da je kod ispitanika, nakon to su poeli da koriste Internet, dolo do redukcije kontakta sa lanovima porodice, te da se njihov krug prijatelja u realnom ivotu smanjio. Istovremeno, kod ispitanika se pojaao oseaj 9 usamljenosti i depresije u odnosu na pred-Internet period. Kako je analizom ustanovljeno da poetno psihiko stanje, odnosno eventualna usamljenost ili depresivnost ispitanika, nije uticalo na kasnije korienje Interneta, zakljueno je da uestvovanje u kompjuterskoj komunikaciji uzrokuje takvo psihiko stanje, a ne obrnuto. Ovi naunici konstatuju da rezultati njihovog istraivanja daju konzistentnu sliku o posledicama upotrebe Interneta, odnosno o istovremenom opadanju uea u drutvenom ivotu i porastu oseanja usamljenosti i depresije, ali naglaavaju da u okviru svog istraivanja nisu uspeli precizno da identifikuju uzroke takvog uticaja. Njihova je pretpostavka, za koju kau da nema dovoljno dokaza, da su osnovni uzroci to to su korisnici vreme koje posveuju Internetu ranije provodili ukljueni u realne drutvene aktivnosti, te to formiranjem virtuelnih odnosa korisnici Interneta snane drutvene veze zamenjuju slabim. Istraivanje Jamesa Katza i Philipa Aspdena sprovedeno na uzorku od 601 ispitanika iz SAD dalo je drugaije rezultate. Analizirajui uestvovanje u drutvenom ivotu ljudi koji koriste i onih koji ne koriste Internet, Katz i Apsden su ustanovili da sudelovanje u kompjuterskoj komunikaciji ne smanjuje uestvovanje u drutvenim aktivnostima u fizikom prostoru (Katz i Aspden,1997). Rezultati ovog istraivanja pokazali su da su pripadnici obegrupe u istoj meri participirali u aktivnostima tradicionalnih religijskim i drutvenih organizacija, a da je uee korisnika Interneta u zabavno-rekreativnim organizacijama bilo vee od uea nekorisnika. Takodje, korisnici Interneta posveivali su kontaktu sa prijateljima i lanovima porodice isto onoliko vremena koliko i nekorisnici. Ustanovljeno je da 88 odsto korisnika Interneta obuhvaenih ovim istraivanjem provodi sa lanovima porodice isto onoliko vremena koliko su provodili i pre nego to su se ukljuili u mreu. Na osnovu ovakvih podataka, Katz i Apsden zakljuuju da u svom istraivanju nisu pronali dokaze da korienje Interneta negativno utie na tradicionalne tipove drutvenog angaovanja. Najazad, treba pomenuti da virtuelne zajednice mogu da budu i privremenog karaktera. Nastajanje i postojanje ovakvih drutvenih grupa najee je vezano za specifian problem u vezi sa kojim se korisnici okupljaju, koristei Mreu prvenstveno za distribuiranj informacija u vezi sa problemom i koordiniranje akcija za njegovo 8 Aleksandra Talijan 58/10

Cyber Zajednice i novi oblici udruivanja u virtuelnom prostoru reavanje. Ovakve grupe uglavnom prestaju da postoje nakon to problem koji je inicirao njihovo formiranje bude razreen, bilo pozitivno ili negativno. Medju najstarije i najpoznatije zajednice ovakve vrste spadaju onlajn grupe nastale kao reakcija na sluajeve Lotus Market (1991. godine) i The Clipper Chip (1993.). Oba sluaja bila su vezana za pitanje sajber-privatnost, odnosno za pokuaje korisnika da kroz zajedniku akciju odbrane prava koja su smatrali ugroenim (videti: Gurak, 1997). U prvom sluaju zajednica je prestala da postoji nakon to je problematini Lotus Market prozvod bio povuen iz upotrebe, dok su u drugom sluaju zajednike aktivnosti zavrene uprkos tome to je njihov rezultat bio neuspean (tadanji 10 predsednik SAD Bill Clinton odobrio je korienje Clipper Chip-a, uprkos snanom protivljenju boraca za zatitu kompjuterske privatnosti). Laura Gurak naglaava da su u oba sluaja onlajn zajednice poele da se formiraju veoma brzo, u roku od 24 sata nakon identifikovanja problema, kao i da je i u jednom i u drugom sluaju snaan oseaj zajednitva bio razvijen. Veoma slian navedenima je i sluaj onlajn zajednice koju su formirali itelji susedstva Yahoo!/GeoCities kada su procenili da je kompanija Yahoo! ugrozila prava na intelektualnu svojinu korisnika (videti: Gurak i Logie, 2002). Ova onlajn grupa funkcionisala je svega devet dana, koliko je bilo potrebno da koordinirana i veoma efektna akcija hiljadakorisnika navede upravu kompanije Yahoo! da promeni spornu odluku. Gurak i Logie naglaavaju da su lanovi GeoCities susedstva bili razliitiji i udaljeniji nego lanovi bilo kog oflajn susedstva, ali su se ipak ujedinili u odbrani svojih prava na virtuelno vlasnitvo (43). Ovi autori smatraju da je GeoCities na kraju postigao svoj prvobitni cilj promocije stvaranja zajednica u sajber-spejsu tako to je ugrozio itelje tih zajednica (43). Ovi primeri pokazuju da oseaj ugroenosti moe biti snaan katalizator onlajn drutvene interakcije i stvaranja virtuelnih zajednica. Brojni su primeri zajednica nastalih sa ciljem odbrane nacionalih prava i/ili etnikog identiteta (videti: Zurawski, 2000), kao i drutvenih grupa korisnika okupljenih u borbi protiv zajednike bolesti. NATO bombardovanje Jugoslavije i napadi na Svetski trgovinski centar i Pentagon 11. septembra 2001. pokazali su da i situacije vojne krize indukuju intenzivno korienje Interneta i povezivanje korisnika u sajber-prostoru (videti: Antonijevi; Pew). Prouavanje virtuelnih zajednica kao oblika drutvenog povezivanja u sajber-prostoru praeno je nizom dilema i nesuglasica naunika. Kao i celokupno istraivanje sajber-kulture u proteklih petnaestak godina, i analiziranje virtuelnih zajednica obeleeno je nizom krupnih rei pohvale i osude, velikih nada i velikih razoarenja vezanih za novu tehnologiju. To, naravno, nije specifinost Interneta. I druge tehnologije u modernoj istoriji bile su doekivane na slian nain, uz niz pitanja i prognoza o dramatinim drutvenim promenama koje e inicirati. Tom Standage (1998) u studiji Viktorijanski Internet navodi rei upuivane svojevremeno na raun friko novog telegrafa koje bismo, uz zamenu imenica telegraf i Internet, mogli da pronadjemo i danas, kako u popularnim tako i u nizu naunih studija o sajber-kulturi. I opet po pravilu, veina prognoza vezanih za nove tehnologija uglavnom se ne ostvari. Drutvena stvarnost suvie je kompleksna da bi hipoteze o uticaju tehnologije mogle da budu precizne i/ili potpune. Medjusobni uticaj tehnologije i drutva nikada nije ni jednoznaan, a uticaj, uloga i poimanje tehnologije uvek su kontekstualno uslovljeni. Prouavanje sajber-fenomena zbog toga treba da bude kontekstulizovano i u kulturolokoj i u istorijskoj perspektivi.

3. ZAKLJUAK

Imajui u vidu tek ovla skicirane konture problematike, koja je znatno ira i prevazilazi obim ovog izlaganja, moe se zakljuiti da drutvene zajednice razliito shvataju nastanak i razvoj 9 Aleksandra Talijan 58/10

Cyber Zajednice i novi oblici udruivanja u virtuelnom prostoru tehnologije koja ima istovremeno prednosti i nedostatke koje se izraavaju svakodnevno sa njihovim razvojem....Problematika nastaje tamo gdje se susreu razliita miljenja pojedinaca ili veih grupa koje iznose njihove stavove u vezi nedostataka ili problema koje stvara dananja terhnologija i prvenstveno korienje interneta...

4. LITERATURA
1. http://www.bos.rs/cepit/idrustvo/vz/vzajednice.pdf

10 Aleksandra Talijan 58/10

Cyber Zajednice i novi oblici udruivanja u virtuelnom prostoru

11 Aleksandra Talijan 58/10