C.S.P.E.R.

- Centar za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd u saradnji sa GSID® Gesellschaft für Sensorische Integration Jean Ayres®, Deutschland und International e.V. Najpre bismo želeli da vam objasnimo šta podrazumeva pojam senzorna integracija – ili Terapija. Termin označava način lečenja dece sa višestrukim poremećajima, koji je prvi put 1964. godine sprovela Džin Ajres kao senzorno-integrativnu terapiju u Kaliforniji – SAD. Prva ispitivanja fokusirala su se na taktilne funkcije: njihov odnos sa hiperaktivnošću i perceptualno-motornim ponašanjem (Ajres 1964). Šta je senzorna integracija: Senzorna integracija je dinamički proces koji je povezan za aktivnostima selfa svakog pojedinca u njegovom neposredom okruženju. Senzorna integracija sortira, uređuje i kombinuje svaku informaciju koja dolazi kroz čula. Ti najkompleksniji neurološki, neurofiziološki, neuropsihološki, kao i neurobiološki procesi određuju važne funkcije našeg mozga (Ajres, 1979). Međusobna interakcija senzornih sistema omogućuju bitne procese prepoznavanja. Ti procesi su osnova za razvoj, za svakodnevne radnje i za učenje.

Opšte su poznati uobičajeni senzorni sistemi kojih ima 5: dodir, ukus, miris, vid i sluh. Teorija senzorne integracije bazira se na percepcijama i obuhvata sledeće senzorne sisteme: propriocepcija ili self i dubinska percepcija, odnosno vestibularni sistem ili sistem ravnoteže. Ovi sistemi odnosno procesi obrade koji se u njima odvijaju služe da bi se uspostavile, razvile i organizovale motorne funkcije u toku razvoja nekog pojedinca. Senzibilnost senzornog sistema je određena njegovom spremnošću da odgovori u zavisnosti od emocionalne konstitucije pojedinca. Ovo subjektivno iskustvo zove se percepcija. Ovi procesi percepcije predstavljaju osnovu za kognitivne procese u mozgu, u njegovim primarnim, sekundarnim i tercijarnim zonama korteksa.
Uz odobrenje K.Kull: Pripremili i preveli CSPER, Centar za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd, Marsala Birjuzova 16, www.edukacija-rehabilitacija.org

C.S.P.E.R. - Centar za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd u saradnji sa GSID® Gesellschaft für Sensorische Integration Jean Ayres®, Deutschland und International e.V. Važni procesi prespajanja na različitim čvorišnim tačkama odvijaju se u cerebralnom korteksu. Oseti koji dolaze kroz senzorne sisteme skupljaju se u mozgu, kao i u centralnom nervnom sistemu, bivaju prosleđeni i obrađeni. Posle uspešnog prosleđivanja i obrade ponekad se pojavi korespondirajući odgovor u obliku motorne radnje. Na primer, čovek doživi motorni izazov kroz senzorni sistem kad mora naglo da odreaguje na neku opasnu situaciju. Da ne bi pao centralni nervni sistem mora da “percipira” opasnost pre nego što je u stanju da odgovori nekom motornom radnjom. Neophodne dispozicije za organizovanje tih sistema stvaraju se još kod nerođenog deteta. Posle rođenja, ovaj razvoj se naglo nastavlja. Poznato je da posebno uticaji gravitacije, koji značajno utiču na novorođenčad i bebe, daju senzoru njegov oblik – motorni i kognitivni razvoj. Termin Senzorna integrativna Ajres terapija – SIAT © - izabrana je u proteklih nekoliko godina zahvaljujući neprestanim diskusijama o novim naučnim informacijama, a razvijen je iz termina senzorna integracija. SIAT© se bavi postizanjem rezultata u svakodnevnim aktivnostima, društvenim veštinama i emocionalnom zrelošću, sposobnošću razlikovanja senzornih oseta, planiranjem radnji/veština, uspravljanjem i uspravljenošću, gledanjem, kao i motornim funkcijama usta, veštinama/sposobnostima da se obavi neki posao, učestvuje u nekoj igri i provede slobodno vreme. Neprekidno unapređivanje teorije i prakse Senzorne integracije, u daljem tekstu SI, Senzorno-integrativna Ajres terapija, u daljem tekstu SIAT©, ukratko je definisana na sledeći način: Prakse predstavljaju sposobnost da se prepozna, shvati, isplanira i izvede ideja neke akcije. To je kognitivan proces i kao takav prevashodno se obrađuje u cerebralnom kortekstu. Praksa posebno u svakodnevnom životu znači postizanje uspeha. Centralno mesto na kojem se odvija učenje novih stvari jeste hipokampus, a koordinacija se odvija u parijetalnom režnju. Bilo koji izazov, kao na primer jedenje, igranje, kretanje, istraživanje, obuhvata aspekte prakse. Sposobnost da se deluje nezavisno dovodi do organizovanog ponašanja. Detetu je potrebno mnogo prostora i vremena da bi moglo da shvati, istražuje i doživi stvari.

Uz odobrenje K.Kull: Pripremili i preveli CSPER, Centar za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd, Marsala Birjuzova 16, www.edukacija-rehabilitacija.org

C.S.P.E.R. - Centar za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd u saradnji sa GSID® Gesellschaft für Sensorische Integration Jean Ayres®, Deutschland und International e.V. Nezavisno delovanje (obeleženo crvenom bojom na ilustraciji sa strane) posebno je bitno za razvoj infanata, pošto predstavlja osnovu za razvoj motivacije i autonomije. Činioci razvoja infanata uzimaju se bitnim elementima za zadovoljavanje zahteva porodice, obdaništa i škole. Kod osoba sa hendikepom ili dece sa ograničenim razvojem na različit način se manifestuju problemi koji nastaju kao kompenzacija za nezavisno delovanje. Džin Ajres je razvila različita sredstva koja na prvom mestu podstiču praksu. Kad radi sa decom sa velikim poteškoćama u razvoju, terapeut zajedno sa njima biira najbolju inicijalnu poziciju na sredstvu. Ovde takođe veliki značaj ima autonomija/ samokontrola deteta. Vestibularno-proprioceptivni sistem: odnosi se na percepciju ravnoteže, odgovoran je za orijentaciju u prostoru, posebno kad je udružen sa vizuelnim sistemom (optičkim sistemom). Time je postavljen kamen temeljac u stvaranju vizuleno-prostornih odnosa. Ovaj sistem određuje i položaj tela u sobi i vremenu, a odgovaran je za mišićnu napetost pod uticajem gravitacije, što je generalno potrebno za motorni odgovor. Vestibularni, ili sistem ravnoteže upravlja i samim očnim pokretim, posebno je odgovoran za orijentaciju u sobi kada okrećemo glavu. Sem toga, odgovara za reakcije uspostavljanja ravnoteže, ravnotežu, posturalnu kontrolu, kao i tonus. Senzori se nalaze u organu nalik na lavirint u unutrašnjem uvetu koji se sastoji od polukružnih kanalića i odgovorni su za motoriku celog tela. Ovaj sistem je od velikog značaja za emocionalnu kontrolu pojedinca. Poznato je da deca koja pate od apraksije imaju disfunkciju motorne kontrole očiju. Povezani su sa problemom u balansiranju prioritetima koje imaju različiti kodovi, što može da dovede do negacije pokreta. Rane lezije u mozgu dešavaju se za vreme ili posle rođenja i mogu da dovedu do blagih, prosečnih ili velikih asimetrija dve polovine mozga/tela. Zahvaljujući dvosmernom konstantnom pokretu tamo i nazad na terapeutskom sredstvu može se trenirati ona polovina tela koja je slabije razvijena. Ona polovina tela koja je jača može da se relaksira. Nepostojanje simetrije između dve polovine tela i efekti na kičmeni stub mogu da imaju poguban uticaj pogotovo u slučaju cerebralne paralize. Proprioceptivnost se tiče selfa i dubinske percepcije; predstavlja uticaj i na svesnom i nesvesnom nivou na uspravljenost, snagu i pravac kretanja. Senzori se nalaze u zglobovima, žilama, mišićima i kostima. Ovaj sistem takođe utiče na osećaj za pokret u prostoru i vremenu.
Uz odobrenje K.Kull: Pripremili i preveli CSPER, Centar za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd, Marsala Birjuzova 16, www.edukacija-rehabilitacija.org

C.S.P.E.R. - Centar za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd u saradnji sa GSID® Gesellschaft für Sensorische Integration Jean Ayres®, Deutschland und International e.V. Deca koja pate od disfunkcije kretanja nisu u stanju da dožive standardne senzorne procedure opisane na početku teksta, trpe nedostatak jer nemaju iskustvo pokreta. Zahvaljujući konfiguraciji terapeutskog sredstva deca osećaju veliku sigurnost, čak i u položajima u kojima se inače osećaju nesigurno. Za vreme terapije dozvoljavaju i ostale motorine izazove. To zapravo znači da deca uče da razvijaju odgovarajuće motorne strategije zahvaljujući tome što su u bezbednom okruženju iskusila pokrete radi izbegavanja opasnosti (zaštitnički mehanizam pri padu), i radi daljeg isprobavanja i uvežbavanja novih kompleksnih motornih obrazaca. Taktilni sistemi ili sistem dodira i oseta najstariji sistem filogenetike, prenosi čoveku informacije o bezbednosti i ograničenjima tela preko receptora na koži. To ima veliku važnost za motorni, ali i za emocionalni razvoj i veze. U tom slučaju fenomen taktilne odbrane ili anafilaksije na dodir (da dodirne ili da ga dodirne neki materijali) posebno je poznat. Sem toga, poznat nam je fenomen tzv. sposobnosti diskriminacije. Ona nam omogućuje da shvatimo i percepiramo stvari u okruženju, objekte sa kojima manipulišemo. Ovo postaje očigledno kad dete na primer rukuje materijalom za igru ili drugim objektima. Takođe, ovaj sistem je odgovoran za rukovanje predmetima, kao što je držanje olovke, korišćenje pribora za jelo. Džin Ajres je najpre procenjivala i tretirala decu sa vizuelnim problemima, a kasnije i decu sa hendikepom sa i bez cerebralne paralize. Ona je, u procesima koji su bili opisani i izvođeni kao što je navedeno gore, definisala disfunkcije za tu decu. Analizirala je pokrete dece i razvila različita terapeutska sredstva Pravljenje pokreta uz pomoć te opreme stimuliše senzorni i motorni sistem. Terapeutsko sredstvo koje je razvila trebalo bi da ima odlučujuće efekte na pacijenta.

Uz odobrenje K.Kull: Pripremili i preveli CSPER, Centar za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd, Marsala Birjuzova 16, www.edukacija-rehabilitacija.org

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful