Obligaciono pravo

Predavanja

Predmetni nastavnik: Prof. dr Žaklina Spalević

e-mail: zspalevic@sinergija.edu.ba
 VIII nedelja predavanja
• Sticanje bez osnova
✓ Klasifikacija slučajeva sticanja bez osnova:
➢ Isplata nedugovanog
➢ Isplata s obzirom na osnov koji se nije ostvario
➢ Isplata s obzirom na osnov koji je docnije otpao
➢ Obogaćenje usled radnje obogaćenog (upotreba stvari u svoju korist)
➢ Obogaćenje usled radnje trećeg lica (upotreba stvari u tuđu korist)
➢ Izdatak za drugog
✓ Dejstvo sticanja bez osnova
✓ Tužba zbog sticanja bez osnova (kondikcija)

• Jednostrane izjave volja:

✓ Javno obećanje nagrade
✓ Izdavanje hartija od vrednosti

Prof. dr Žaklina Spalević

 Sticanje bez osnova
• Klasifikacija slučajeva sticanja bez osnova:
✓ Isplata nedugovanog
✓ Isplata s obzirom na osnov koji se nije ostvario
✓ Isplata s obzirom na osnov koji je docnije otpao
✓ Upotreba tuđe stvari u svoju korist
✓ Upotreba stvari u tuđu korist
✓ Izdatak za drugog
✓ Sticanje bez osnova prirodnim događajem.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Sticanje bez osnova
• Isplata nedugovanog: slučaj sticanja bez osnova koji nastaje kada neko
plati nedugovano – kada izvrši nešto što nije trebao da izvrši.

• Uslovi za isplatu nedugovanog:

✓ Da je plaćanje izvršeno radi ispunjenja neke obaveze
✓ Da je isplaćen nepostojeći (prividan) dug
✓ Da je isplatilac bio u zabludi.

• Isplata s obzirom na osnov koji se nije ostvario: slučaj sticanja bez

osnova koji nastaje kada neko izvrši isplatu očekujući da će se ostvariti
osnov isplate, pa se taj osnov ne ostvari.
• Isplatilac ima pravo na vraćanje datog, osim u slučaju: kada je bio
nesavestan i kada je on sam kriv što se osnov nije ostvario.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Sticanje bez osnova
• Isplata s obzirom na osnov koji je docnije otpao: slučaj sticanja bez
osnova koji nastaje kada neko izvrši isplatu u trenutku kada je pravni
osnov za isplatu postojao, pa je kasnije osnov otpao.

• Obogaćenje usled radnje obogaćenog (upotreba stvari u svoju

korist): slučaj sticanja bez osnova koji nastaje kada neko upotrebi tuđu
stvar u svoju korist.
• Za nastanak ovog oblika sticanja bez osnova nije od uticaja savesnost lica
koje je upotrebilo tuđu stvar.

• Osiromašeno lice ima pravo:

✓ Na povraćaj svoje stvari, odn. na naknadu njene vrednosti
✓ Na naknadu koristi koju je obogaćeni imao od upotrebe stvari
✓ Na naknadu štete.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Sticanje bez osnova
• Obogaćenje usled radnje trećeg lica (upotreba stvari u tuđu korist):
slučaj sticanja bez osnova koji nastaje kada neko upotrebi tuđu stvar u
korist trećeg lica.
• Za nastanak ovog oblika sticanja bez osnova nije od uticaja savesnost lica
koje je upotrebilo tuđu stvar, niti savesnost trećeg lica.

• Izdatak za drugog: slučaj sticanja bez osnova koji nastaje kada neko lice
plati za drugo lice ili učini nešto što je to drugo lice bilo dužno po zakonu
da učini.
• Ovde je bitna namera isplatioca da mu se izdatak nadoknadi.
• Drugo lice može da dokazuje da isplatilac prilikom isplate nije imao nameru
da mu se izdatak nadoknadi.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Sticanje bez osnova
Dejstvo: sticanjem bez osnova zasniva se obligacioni odnos između
obogaćenog lica – dužnika i osiromašenog lica – poverioca. Obogaćeni
(sticalac) mora da vrati ono čime se obogatio.
• Savesni sticalac: • Nesavesni sticalac:

✓ Vraća stvar ili naknadu njene novčane ✓ Vraća stvar ili naknadu njene novčane
vrednosti – ako je stvar potrošio ili vrednosti – ako je stvar potrošio ili
otuđio otuđio
✓ Ako je došlo do propasti stvari usled ✓ Ako je došlo do propasti stvari usled
više sile, ne duguje njenu novčanu više sile, duguje njenu novčanu
vrednost vrednost
✓ Plodove, odn. kamatu vraća od dana ✓ Plodove, odn. kamatu vraća od dana
podnošenja zahteva za vraćanje sticanja do isplate
✓ Ima pravo na naknadu nužnih i ✓ Ima pravo na naknadu samo nužnih
korisnih troškova. troškova, a pravo na naknadu korisnih
samo do iznosa koji predstavlja
uvećanje vrednosti.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Tužba zbog sticanja bez
osnova (kondikcija)
• Tužba zbog sticanja bez osnova i tužba zbog naknade štete mogu
međusobno da konkurišu – one se u izvesnom smislu dopunjuju.

• Tužba zbog sticanja bez osnova: osiromašeno lice traži od obogaćenog

lica da mu vrati ono što je iz njegove imovine prešlo u imovinu obogaćenog
lica.

• Tužba zbog naknade štete: otklanja se šteta u imovini osiromašenog lica.

• Osiromašeno lice nema pravo da podigne obe tužbe, već ima pravo:
✓ Da bira da li će podići tužbu zbog sticanja bez osnova ili tužbu zbog naknade
štete
✓ Jedino u situaciji kada je putem tužbe zbog sticanja bez osnova vraćena stvar
kojom je tuženi bio obogaćen, tužbom za naknadu štete može se još tražiti
izgubljena dobit.
Prof. dr Žaklina Spalević
 Tužba zbog sticanja bez
osnova (kondikcija)
Tužba zbog sticanja bez osnova i svojinska tužba ne mogu međusobno
konkurisati – jedna drugu isključuju. Takođe, tužba zbog sticanja bez
osnova i tužba zbog neispunjenja ugovorne obaveze jedna drugu isključuju.
• Tužba zbog sticanja bez • Svojinska tužba:
osnova: ✓ Stvarnopravna tužba – traži se povra-
ćaj izgubljene državine na stvari
✓ Obligaciona tužba – traži se povraćaj
✓ Može se podići prema svima – deluje
onoga što je obogaćeni stekao bez erga omnes
osnova ✓ Ne zastareva.
✓ Može se podići samo protiv obogaće-
nog lica i njegovih naslednika • Tužba zbog neispunjenja
✓ Zastareva u opštem zastarnom roku ugovorne obaveze:
koji iznosi deset godina od dana ✓ Podiže se zbog neispunjenja
sticanja bez osnova. ugovorne obaveze koja proizilazi
iz punovažnog ugovora – u
pogledu koje postoji pravni osnov.
Prof. dr Žaklina Spalević
 Jednostrane izjave volja
• Neke jednostrane izjave volje danas mogu biti izvor obligacija, pod
uslovom da se njima obavezuje sam izjavilac.

• Po širem shvatanju – u jednostrane izjave volje kao izvore obligacija

spadaju: ponuda za zaključenje ugovora, poslovodstvo bez naloga,
sticanje bez osnova, javno obećanje nagrade i izdavanje hartija od
vrednosti.

• Po užem shvatanju – u jednostrane izjave volje kao izvore obligacija

spadaju: javno obećanje nagrade i izdavanje hartija od vrednosti.

• ZOO je usvojio uže shvatanje.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Javno obećanje nagrade
• Javno obećanje nagrade: kada neko, javnim oglasom, obeća
neodređenom broju lica da će dati nagradu onome ko bude izvršio
određenu radnju, odn. postigao neki uspeh, ili se našao u određenoj
situaciji.

• Uslovi da bi iz javnog obećanja nagrade nastala obligacija:

✓ Obećanje nagrade
✓ Obećanje učinjeno javnim oglasom
✓ Obećanje upućeno neodređenom broju lica
✓ Određena radnja koju treba izvršiti, uspeh koji treba postići ili situacija u kojoj
se treba naći
✓ Određena nagrada.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Javno obećanje nagrade
• Opozivanje javnog obećanja nagrade:
✓ Na isti način na koji je dato obećanje
✓ Opoziv je moguć sve do izvršenja radnje za koju je nagrada obećana
✓ Lice koje je izvršilo radnju, a nije znalo niti je moralo znati da je obećanje
nagrade opozvano, ima pravo na obećanu nagradu
✓ Lice koje je do opozivanja učinilo potrebne izdatke radi izvršenja radnje
određene u javnom oglasu ima pravo na njihovu naknadu, osim ako
obećavalac dokaže da su oni učinjeni uzalud
✓ Obećanje se ne može opozvati ako je oglasom određen rok za izvršenje
radnje, odn. za obaveštenje o postignutom rezultatu ili ostvarenju određene
situacije.

• Pravo na nagradu stiče: lice koje prvo izvrši radnju za koju je nagrada
obećana. Ako je više lica izvršilo nagradu istovremeno, svakome pripada
jednak deo nagrade (ukoliko pravičnost ne zahteva drugačiju podelu).
Prof. dr Žaklina Spalević
 Javno obećanje nagrade
• Obaveza obećavaoca nagrade prestaje:
✓ Ako je određen rok – ako mu niko ne saopšti, u roku određenom u oglasu, da je
izvršio radnju, ili postigao uspeh, ili uopšte ispunio uslove postavljene u javnom
oglasu
✓ Ako rok nije određen – istekom jedne godine od oglasa.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Hartije od vrednosti
• Hartija od vrednosti: pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje
da ispuni obavezu upisanu u toj ispravi njenom zakonitom imaocu.

• Obaveza iz hartije od vrednosti nastaje u trenutku kada izdavalac hartiju

od vrednosti preda njenom korisniku – emisiona teorija.

• Bitni elementi:
✓ Označenje vrste hartije od vrednosti
✓ Naziv i sedište, odn. ime i prebivalište izdavaoca hartije od vrednosti
✓ Naziv firme ili ime lica na koje, odn. po čijoj naredbi hartija od vrednosti glasi, ili
označenje da hartija od vrednosti glasi na donosioca
✓ Tačno označenu obavezu izdavaoca koja proizilazi iz hartije od vrednosti
✓ Mesto i datum izdavanja, a kod hartija koje se izdaju u seriji i serijski broj
✓ Potpis izdavaoca – faksimil potpisa izdavaoca hartija koje se izdaju u seriji.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Hartije od vrednosti
• Prema načinu određivanja nosioca prava, razlikuju se tri vrste hartija
od vrednosti:
1. Hartije na donosioca
➢ Zakoniti imalac hartije je njen donosilac
➢ Pravo iz hartije se prenosi njenom predajom
2. Hartije na ime
➢ Zakoniti imalac hartije je lice na koje hartija od vrednosti glasi
➢ Pravo iz hartije se prenosi cesijom
3. Hartije po naredbi
➢ Zakoniti imalac hartije je lice na koje je hartija uredno preneta
➢ Pravo iz hartije se prenosi indosamentom.

• Indosament: izjava prethodnog poverioca, koji je upisan u hartiji od

vrednosti, da prenosi svoje pravo iz hartije na drugo lice – novog
poverioca.
Prof. dr Žaklina Spalević
 Hartije od vrednosti
• Razlikujemo tri vrste indosamenta:
1. Puni indosament
2. Indosament na donosioca
3. Blanko indosament.

• Delimični indosament je ništav.

• Legitimacione hartije: pismene isprave koje služe za legitimiranje

poverilaca kojima dužnik – izdavalac duguje određenu činidbu.

• Legitimacioni znaci: ne predstavljaju nikakve pismene isprave, niti sadrže

nešto određeno o obavezi izdavaoca, ali i oni služe da pokažu ko je
poverilac u obligacionom odnosu prilikom čijeg nastanka su izdati.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Literatura
• Aleksandar Radovanov, Obligaciono pravo-opšti deo,
ISBN: 978-99955-26-24-5, Univerzitet Sinergija,
Bijeljina 2011.
• Siniša Ognjanović, Obligaciono pravo-poseban deo,
ISBN: 978-99955-26-23-8, Univerzitet Sinergija,
Bijeljina 2011.
• Đorđe Nikolić, Obligaciono pravo, ISBN: 86-86105-13-
0, PROJURIS, Beograd, 2012.
• Jakov Radišić, Obligaciono pravo-opšti deo, ISBN: 86-
81781-45-6, NOMOS, Beograd, 2008.

Prof. dr Žaklina Spalević