Нуклеарне електране

Професор:Сашка Максић Ученик:Јован Милосављевић

Садржај:
3 …................................................................................................................................... Увод

4.........................................................................................................................Принцип рада

9 .................................................................................................................................Хаварије
Увод
Нуклеарна електрана је тип термоелектране у којој је извор топлоте
нуклеарни реактор. Као и у свим конвенционалним термоелектранама,
топлота добијена нуклеарном фисијом се користи да се добије водена пара
која покреће парну турбину која је повезана са електричним генератором
који производи електричну енергију. Међународна агенција за нуклеарну
енергију је у свом извештају навела да је закључно са 16. јануаром 2013. на
свету било 439 оперативних реактора у 31 држави.

Сл.1. Нуклеарна електрана

Нуклеране електране се обично сматрају електранама за базно оптерећење,
пошто је цена горива мала у укупној цени производње
Принцип рада
Конверзија у електричну енергију одвија индиректно, као и код
конвенционалних термоелектрана. Топлоту производи нуклеарна фисија у
нуклеарном реактору. Директно или индиректно, добија се водена пара.
Пара под притиском се онда доводи до вишестепене парне турбине. Након
што парна турбина прошири и делимично кондензује пару, преостала пара се
кондензује у кондензатору. Кондензатор је измењивач топлоте који је
повезан на секундарној страни са реком или расхладним торњем. Вода се
затим упумпава назад у нуклеарни реактор и циклус почиње поново.

Нуклеарни реактор
Нуклеарни реактор је уређај за покретање и контролу трајне нуклеарне
ланчане реакције. Нуклеарни реактор је срце електране. Гориво је најчешће
природни или обогаћени уранијум у облику метала или оксида. У неким се
електранама користи мешавина оксида плутонијума и уранијума. У
централном делу, топлота у језгру реактора се добија контролисаном
нуклеарном фисијом. Фисијом атома горива настају брзи неутрони. Уколико
је реактор такав да наставља ланчану реакцију користећи брзе неутроне,
ради се о брзом реактору. Међутим, готово сви реактори данас у употреби су
термички реактори - они успоравају неутроне помоћу модератора.
Успоравање неутрона се још зове термализација, а успорени неутрони
термички. Модератор неутрона је уређај која успорава брзе неутроне
настале фисијама до термичких брзина, односно енергија (мање од 1 eV). У
зависности од типа реактора, модератор може бити вода (у том случају је
вода уједно и модератор и расхладни медијум) или графит. Брзи реактори
немају модераторе.
Основна подела реактора

Реактори хлађени и модеровани обичном водом (H2O)

У ову групу реактора спадају ВВЕР, PWR (реактор са водом под притиском
или pressurized water reactor) и BWR (реактор са кључалом водом или Boiling
Water Reactor). Сматрају се најбезбеднијом и најпоузданијом технологијом
па су с тога и најраспрострањенија врста реактора данас у свету . Нешто нижи
притисак користе ректори с кључалом водом. Ефикасност ових реактора је
већа него код осталих типова реактора, чак се сматрају стабилнијим и
сигурнијим. Нажалост, кључала вода у реактору изазива друге проблеме.
Највећи је тај, што радиоактивна вода из реактора може да оштети остале
компоненте и озбиљно угрози особље око реактора уколико вода исцури
приликом неочекиване хаварије.

Сл.2. Принцип рада PWR реактора

Реактори модеровани тешком водом (D2O)

PHWR (Реактор са тешком водом под притиском или Pressurized Heavy Water
Reactor). Први реактор овог типа изграђен је у Канади, познат под називом
КАНДУ. Ови реактори су хлађени и модеровани тешком водом( деутеријум
оксид, D2O ). Због тога, ови реактори могу да користе и природни уранијум.
Замена горива у рекатору може да се спроведе и док реактор ради, што
омогућава уштеду времена, енергије, уранијума итд. Изграђени су у Канади
мада су до данас извезени и у Румунију, Аргентину, Кореју, Индију, Пакистан.

Реактори модеровани графитом

РБМК (Реактор Большой Мощности Канального типа) или LWGR (Light Water
Graphite Reactor). Ова врста реактора је коришћена углавном у Русији.
Направљен у циљу производње плутонијума и електричне енергије. Реактор
у Чернобиљу је био овог типа па се с тога ова врста реактора сматра изразито
несигурном и недовољно безбедном.

Magnox -GCR (Gas Cooled, Graphite Moderated Reactor) је гасом хлађен и

графитом модерован реактор. Обично, за хлађење се користи угљен-диоксид
CO2. У поређењу са реакторима који користе воду под притиском, ови
реактори показују већу ефикасност упркос већим темепературама. Реактори
су осмишљени у Великој Британији и спадају у групу термичких реактора.

Реактори хлађени течним металом

Овакав тип реактора нема модератор и производи већу количину горива
него што искористи односно потроши. Суперфеникс реактор у Француској је
овог типа заједно са Ферми-1 у Сједињеним Америчким Државама. Ови
реактори користе течан натријум за хлађење и спадају у групу брзих
реактора. Постоје две врсте ових реактора:
1. Хлађени оловом
2. Хлађени натријумом
Генератор паре
Генератор паре је систем која се налази у нуклеарним електранама са
реакторима под притиском. Пошто се у таквим електранама води не допушта
кључање у реактору, а свеједно је потребно произвести пару за коришћење у
парним турбинама, ток воде се дели у два круга, примарни и секундарни.
Примарним кругом тече вода која топоту произведену фисијама одводи из
реактора и предаје је секундарној води у измењивачу топлоте. На
секундарној страни води се дозвољава испаравање (то се постиже нижим
притиском секундарног круга), па настала пара врти роторе парних турбина.
Вода која тече кроз секундарни круг није озрачена, за разлику од воде у
примарном кругу.
Генератор паре је компонента нуклеарне електране у којој се одвија предаја
топлине из примарног у секундарни круг и испаравање секундарне воде. У
доњем делу се налази неколико хиљада У-цеви кроз које тече примарна
вода. Око У-цеви тече вода секундарног круга, која с њих узима топлину.
Пара настала кључањем секундарне воде одлази према горњем делу
генератора паре, где се налазе сепаратори влаге (прегрејачи), који
осигуравају да у пари која одлази према турбинама нема капљица текуће
воде.

Парна турбина
Сврха парне турбине је конверзија топлоте садржане у пари у механичку
енергију. У случају реактора под притиском воде, парна турбина је одвојена
од нуклеарног система.
Хаварије

Постоје забринутости да комбинација људске и механичке грешке може

имати за последицу значајну штету за здравље људи и животну средину.
Оперативни нуклеарни реактори садрже велике количине продуката
нуклеарне фисије, који, ако се рашире, могу представљати директну
радиактивну претњу, контаминирају тло и вегетацију или буду унешени у
организам људи и животиња. Излагање људима довољно високим нивоима
зрачења може да у кратком року проузрокује болести или смрт, а дуготрајно
излагање може изазвати рак или друге болести. Немогуће је да
комерцијални нуклеарни реактор експлодира попут нуклеарне бомбе пошто
нуклеарно гориво у реактору никад није довољно обогаћено за то.
Нуклеарни реактор може отказати из бројних разлока. Ако нестабилност
нуклеарног материјала произведе неочекивано понашање, оно може
произвесту неконтролисано прекорачење енергије. Расхладни системи у
реакторима су пројектовани за прекорачење топлоте; међутим, ако се
реактору деси и хаварија на систему за хлађење, онда се нуклеарно гориво
може отопити или да проузрокује да се суд у коме се држи прегреје и истопи.
Оваквав догађај се назива топљење језгра.
Након искључивања, реактор неко време захтева спољашњу енергију за рад
његових расхладних система. Обично се ова енергија добија из електричне
мреже на коју је електрана прикључена или из помоћних дизел-генератора.
Немогућност да се обезбеди енергија за расхладне системе може изазвати
озбиљне акциденте, као што се десило у Фукушимској катастрофи.