Izbor materijal za zavarene čelične konstrukcije

 Međunarodni institut za zavarivanje je izradio jedan

dokument koji se naziva “PREPORUKA ZA IZBOR I KLASIFIKACIJU ČELIKA ZA ZAVARENE KONSTRUKCIJE”, koja se odnosi na ugljeničnomanganske čelike.  Prema ovoj preporuci čelici su podeljeni u četiri kategorije i to od A ÷ D.  A označava najniži kvalitet čelika u odnosu na krti lom, dok kategorija D najviši kvalitet u odnosu na krti lom.  Najkarekteristični čelik je Č0560 kod koga klasa A i B nisu propisane dok klasa C propisuje da ugljenik C≤ 0,22%, Mn<1,5%, Si≤0,55%, S≤0,05%, P≤0,06%.  Klasa D propisuje za Č0560 ugljenik C≤0,22%; Mn≤1,5%; Si≤0,55%; S≤0,05% i P≤0,05%.

molibden. a to određuje otpornost prema krtost loma na šarpijevoj V-e epruveti.  Kod zavarivanja razmotrićemo materijal sa višom granicom velikih izduženja prema plastičnosti σp > 35 daN/mm². Zavarljivost se ispituje na savijanje i određuje se tvrdoća (HV) ispod zavara. povišenje mehaničkih osobina kod ovih čelika se dobija dodatkom mangana. Takođe poboljšavaju žilavost i temperaturu prelaza u krtost. . nikla. bakra i silicijuma od kojih su Mn i Ni rastvorljivi u feritu i na taj način povećavaju jačinu ferita.  Prvu grupu čine feritno-perlitni čelici.  Drugu grupu čine niskolegirani čelici koji pored mangana sadrže hrom. volfram koji sa ugljenikom stvaraju sitnorašpršene karbide i na taj način povećavaju mehaničke osobine čelika.

1 % kod kojih osobina žilavosti izražena. . a nisu osetljivi pri zavarivanju. Treću grupu čine čelici ispod sadržaja ugljenika ispod 0.

iste ili približno iste vrednosti parametra rešetke. smatraju se dva tela savršeno ravnih i čistih površina.  U realnim uslovima zavarivanja pritiskom potrebno je još savladati uticaj neravnina graničnih površina i površinskih nečistoća.  U slučaju zavarivanja pritiskom (mehanička energija) tokom međusobnog približavanja dva tela nastaju elektrostatičke sile privlačenja i odbijanja usled dejstva jona i elektrona raspoređenih na graničnim površinama. i gravitaciona sila. je dovođenje površinskih atoma na rastojanje jednako parametru rešetke. istog ili sličnog tipa kristalne rešetke. . u smislu zavarivanja.Fizičke osnove zavarivanja  Idealnim telima. odnosno formiranje zavarenog spoja idealnih tela. Uslov za nastanak atomskih veza.

b. sl. a) dovođenje na potrebno rastojanje b) dejstvo sile pritiska c) difuzija i prekristalizacija . pa se dovođenje na potrebno rastojanje u prvoj fazi ostvaruje samo u nekoliko graničnih kristala. Ako se pri tome primeni i određena količina toplote povećava se plastičnost i pospešuje proces difuzije. pa površinski atomi mogu lakše da savladaju energetsku barijeru. Površinske neravnine realnih tela su znatno veće od parametra rešetke.a. sl.c. U drugoj fazi dovođenje atoma na rastojanje koje odgovara parametru rešetke ostvaruje se silom pritiska koja izaziva plastičnu deformaciju na mestu spoja. sl.

 Kada se koristi samo toplotna energija nastaje lokalno topljenje metala i obrazovanje zajedničke metalne kupke od rastopljenog osnovnog i dodatnog materijala (ako se koristi). U tom slučaju energetska barijera je savladana po prirodi stvari. jer se atomske veze uspostavljaju hlađenjem i očvršćavanjem metalne kupke. Zavareni spoj: a) pre očvršćavanja b) posle očvršćavanja .

. a u oblasti 3 je elektrootporno zavarivanje. Najčešće korišćeni postupci zavarivanja spadaju u oblast 4 (elektro-lučno. na dijagramu pritisak–temperatura mogu da se izdvoje četiri različite oblasti. uključujući i oblast nedovoljne energije. Imajući u vidu mehaničku i toplotnu energiju potrebnu za zavarivanje. gasno). oblast 3 označava zavarivanje kombinovanim delovanjem pritiska i temperature. oblast 2 označava zavarivanje velikim pritiskom. u kojoj je zavarivanje nemoguće. a oblast 4 označava zavarivanje topljenjem (T > Ttop). Oblast 1 označava oblast nedovoljnog pritiska i temperature.

Oblasti zavarivanja u zavisnosti od pritiska i temperature .

trenje. . gasno. a njihova podela na 6 grupa (elektrolučno. KLASIFIKACIJA POSTUPAKA ZAVARIVANJA Postupci zavarivanja se često dele prema izvoru energije: električna (luk. ultrazvuk) i ostale (svetlost). drugi postupci zavarivanja. elektrootporno. eksploziv).T3. lemljenje) i način označavanja su definisani u standardu JUS C. mehanička (pritisak. snop). U svakom slučaju postupci zavarivanja i spajanja su definisani u standardu JUS C.001. hemijska (plamen. otpor.T3. zavarivanje u čvrstom stanju.012.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful