You are on page 1of 18

SOFISTI

DRUTVENO ISTORIJSKE PRILIKE


Nakon

pobede nad Persijancima dolo je sredinom V veka pre Hrista do najsjajnijeg procvata grke civilizacije i kulture. Za vreme Perikla Atina postaje centar grke kulture, i to ostaje sve do kraja IV veka. To je doba Eshila, Sofokla, Euripida, Pindara, Fidije, sofista, Sokrata, Platona i Aristotela.

DRUTVENO ISTORIJSKE PRILIKE


Dugotrajni,

gotovo 30-to godinji peloponeski rat (431-404) iscrpio je grko drutvo. Uzdrmani su stari autoriteti. Etiki pogledi dovedeni su u pitanje Kritikim delovanjem filozofija sistematski obara tradicionalna mitsko-religiozna uverenja.

Obrt s pitanja kosmosa na pitanje oveka


Opte

pitanje toga doba: Ima li neto opte vredno to bi vailo nezavisno od vremena, ljudi i kraja? Sofisti odgovaraju NE jer uviaju relativnost postojeih moralnih normi i saznanja, Sokrat - DA - trai mogunost istine i principa koji bi vaili za sve. U ii su sada etika pitanja vrline, prava, obiaji, zakonitosti, vaspitanja, dakle, problemi ljudske prakse.

POTREBA ZA OBRAZOVANJEM
U

demokratskom poretku svaki graanin neposredno uestvuje u javnom i politikom ivotu. U skuptini sam zastupa i obrazlae svoje uverenje. Na sudu je uticala na ishod procesa i govornika vetina tuioca i tuenog. Poznavanje govornike vetine i vetine dokazivanja postaju odjednom potreba vremena, pa omladina trai znanje u obrazovanju.

POTREBA ZA OBRAZOVANJEM
Sofisti

su prvi profesionalci u obrazovanju, prvi prosvetitelji Grke. Izvorno re "sofist" znai znalac. Oni nisu zainteresovani za saznanje prirode, ni prvenstveno za teorijska pitanja. U skladu sa zahtevima ivota oni vide obrazovnu vrednost znanja i usmereni su prema praktinovaspitnim pitanjima. Tako filozofija postaje sredstvo.

POTREBA ZA OBRAZOVANJEM
Sofisti

dokazivanja kao uslova uspeha u praktinom ivotu. Indiferentni prema sadraju teze nastoje pokazati kako se moe i slabiji razlog uiniti jaim, svakom, bilo kojem miljenju pomoi da pobedi.

razvijaju tehnike uveravanja, vetinu argumentovanja i

POTREBA ZA OBRAZOVANJEM
Protagora

je uio da o svakoj stvari postoje dve tvrdnje, jedna drugoj protivrene, pa je sam majstorski izvodio takve logike argumentacije "za i protiv", dok ne bi iscrpeo sve razloge i protivrazloge oko dve oprene teze. Kasnije su mlai sofisti, tu vetinu iskrivili do eristike, praznog nadmudrivanja.

SOFISTI
Najugledniji

411) Gorgija (483 - 375) , koji je nihilistiki poricao mogunost saznanja uopte Trasimah Hipija Kalikle

sofist - Protagora (481 -

OZLOGLAENOST SOFISTA
Dela

sofista nisu sauvana. O njima svedoe, moda ne uvek nepristrasno i bez ironije i ruganja, upravo njihovi mnogo uticajniji protivnici, Platon, Aristotel i komediograf Aristofan. Platon, na primer, prikazuje Protagoru kao oveka koji poto poto hoe uspeh u diskusiji, a nije mu do istine. Za Trasimaha kae da je "majstor u tome da mnoge ljude razljuti i da razljuene opet umiljatim reima umiruje.

OZLOGLAENOST SOFISTA
Vremenom

su re "sofist" , "sofizam" , "sofistika" dobili izrazito pogrdno znaenje. U svakodnevnom govoru "sofist" i danas znai,otprilike, mudrija ,nadmudriva.

REHABILITACIJA SOFISTA
Sofiste

je istorijski rehabilitovao tek Hegel u XIX veku. Vanu ulogu u kulturi i istoriji odigrali sofisti prosvetitelji Grke, osnivai gramatike, sintakse, retorike i nekih elemenata logike.

REHABILITACIJA SOFISTA
Oni

su razvili kritinost usmerenu protiv dogmatizma svojih predhodnika koji su ve unapred sigurni u saznajne mogunosti oveka pa svoje uverenje proglaavaju istinom, pravim znanjem, a svako odstupanje od njega zabludom.

SAZNAJNI RELATIVIZAM
Protagorina teza "ovek je merilo svih stvari: onih koje postoje i onih koje ne postoje."
Glavna
Doba

o kome je re u iu stavilo oveka. Umesto mita i tradicije, umesto oslabljenog polisa i autoriteta obiaja, ovek je sada sebi mera sveta. On je taj po kome neto postoji ili ne postoji, a ne bog, priroda, logos.

SAZNAJNI RELATIVIZAM
Opaaji

su izvor saznanja, ali su oni subjektivni i nepouzdani, isti vetar nekom je hladan, a drugom nije hladan. Kako se kome ini, to tako po njemu i jeste. Nema, dakle, istine koja bi bila objektivna i koja bi vredela za sve. Protagorino senzualistiko gledite dosledno vodi relativizmu i skepticizmu.

ETIKI RELATIVIZAM

Na svojim mnogobrojnim putovanjima doao je Protagora do argumenata o relativnosti etikih pogleda. Nema opte vaeih normi morala, u razliitim krajevima, vremenima i uslovima razliiti ljudi razliito smatraju dobro i zlo. "ta koja drava smatra za pravedno i lepo, to i jeste za nju tako dok joj se svia.

ETIKI RELATIVIZAM
- ovek po svojoj prirodi upuen na ogranienje nagona Hipija - zakon silnik nad prirodom oveka Trasimah - pravednost je korist jaeg. Kalikle - jake individualnosti ne trebaju nikakav zakon osim zakona svoje priride, jer zakon titi slabe, a prirodno je da jaki vladaju nad slabima.
Protagora

ETIKI RELATIVIZAM
Sokratova

i Platonova reakcija bila je usmerena protiv tog saznajnog i etikog relativizma sofista, koji samo konstatuje injeniko stanje,a ne pokuavaju oveka da poprave ili usmere prema nekom idealu.