EVROPSKE INTEGRACIJE – RAZVOJ I PROBLEMI

Sadrţaj predmeta
• Predintegracioni period i počeci integracije
- tri Zajednice (1945 – 1957) • Zajedničko trţište i iskušenja dubljih integracija (1958 -1971) • Proširenje Zajednice i produbljenje integracije (1972 – 1984) • Jedinstveni evropski akt, institucionalne reforme i proširenje nadleţnosti

Sadrţaj predmeta
• Od Evropskih zajednica do Evropske unije
– Ugovor iz Mastrihta, institucionalne reforme i proširenje nadleţnosti: EMU, ZSBP, saradnja u oblasti pravosuĎa i unutrašnjih poslova • Kraj hladnog rata, nova politička mapa Evrope i proširenje na istok • Ugovori iz Amsterdama i Nice

Sadrţaj predmeta
• Konvencija, meĎunarodna konferencija i nacrt

Ustava za Evropsku uniju Lisabonski ugovor – podela nadleţnosti i oblasti javnih politika EU i izazovi
– Ekonomska i politička zajednica – Nadnacionalni i meĎuvladini elementi integracije – Kraj “prećutnog konsenzusa”, ratifikacione krize i pitanje demokratskog deficita – EU kao diferencirana integracija

Literatura
• Osnovna
– Dezmon Dinan, “Menjanje Evrope – istorija Evropske unije”, Sluţbeni glasnik, 2010, str. 11- 276

• Dopunska

– Dezmon Dinan, “Sve bliţa Unija – uvod u evropsku integraciju”, Sluţbeni glasnik, 2009, str. 179-187, 339-522 – “Evropa od A do Š: Priručnik za evropsku integraciju”, Fondacija Konrad Adenauer, 2010 – Sajmon Hiks, “Politički sistem Evropske unije”, Sluţbeni glasnik, 2007, str. 323-348 i 360-376

Poeni
• Prisustvo na predavanjima 10 poena • Test 40 poena
– Polovina gradiva – Ko poloţi test, na usmenom ispitu odgovara samo polovinu gradiva (2 pitanja) – Ko nije zadovoljan uspehom na testu, moţe da polaţe celokupno gradivo na usmenom ispitu (3 pitanja)

• Usmeni ispit 50 poena

Počeci integracije
EZUČ

Uticaj dva svetska rata na ideju evropske integracije
• Tragedija I svetskog rata • Nakon I svetskog rata ideja o ujedinjenju

Evrope više nije ideja samo pojedinaca; za nju počinju da se zalaţu uticajni pokreti, intelektualci i političari • Širenje federalističkih pokreta u Evropi

Uticaj dva svetska rata na ideju evropske integracije
• 1929. Aristid Brijan, predsednik Vlade
Francuske, pred Skupštinom Društva naroda izlaţe ideju o federaciji evropskih naroda zasnovanoj na solidarnosti, unapreĎenju ekonomskih interesa, političkoj i društvenoj saradnji – Evropa se mora ujediniti ili će nestati • Na poziv Društva naroda, Brijan 1930. izlaţe Memorandum o evropskoj federaciji

Uticaj dva svetska rata na ideju evropske integracije
• Evropska federacija bi bila deo Društva naroda i imala bi
sledeću institucionalnu strukturu: – Konferencija Evropske unije: predstavničko telo koje bi činili predstavnici vlada svih evropskih zemalja članica Društva naroda – Stalni politički komitet – izvršni organ kojim bi rotiranjem predsedavale zemlje članice – Sekretarijat Jedan od osnovnih ciljeva Evropske federacije bi bilo “uspostavljanje zajedničkog trţišta kako bi se na čitavoj teritoriji evropske zajednice dobrobit ljudi podigla na najviši mogući nivo”

Uticaj dva svetska rata na ideju evropske integracije
• II Svetski rat - nova tragedija • Evropa shvata svoje slabosti – neophodnost sprečavanja

• •
• • •

budućih sukoba: dva svetska rata počela u Evropi Kraj hegemonije Evrope Ekonomska, vojna i politička premoć SAD-a u odnosu na evropske zemlje Evropska privreda uništena ratom Početak Hladnog rata i nastanak bipolarnog sveta Nemačko pitanje

Uticaj dva svetska rata na ideju evropske integracije
• Čerčilov govor na Univerzitetu u Cirihu 1946:
– Moramo graditi neku vrstu Sjedinjenih Drţava Evrope (...) Prvi korak u ponovnom upostavljanju evropske porodice mora biti partnerstvo izmeĎu Francuske i Nemačke (...) Naš stalni cilj mora biti izgradnja i jačanje Organizacije ujedinjenih nacija. Pod okriljem i u okviru tog svetskog koncepta moramo ponovo izgraditi evropsku porodicu kroz regionalnu strukturu koja bi se mogla zvati Sjedinjene Evropske Drţave, a prvi praktičan korak će biti stvaranje Saveta Evrope

Stavovi saveznika o evropskoj integraciji - VB
• VB osećala da je ona najslabija karika meĎu saveznicima • Ovu slabost kompenzirati kroz evropsku organizaciju
– Bila bi kapitalistička, pro-zapadna – Uticaj SSSR-a bi tako bio zaustavljen – Kako je SAD neevropska zemlja, VB bi imala značajan uticaj u evropskoj organizaciji – Uz svoju kolonijalnu imperiju i uticaj u Evropi, VB bi mogla da parira SAD-u i SSSR-u – SAD iz rata izašle zauzimajući ekonomske, vojne, političke i meĎunarodno-finansijski strateške pozicije – SSSR pobednik, ogromna armija, gde će se zaustaviti?

Stavovi saveznika o evropskoj integraciji - VB
• VB smatrala da i bez članstva u
– Komonvelt – Zapadnu Evropu – Američko-britanske odnose

ujedinjenoj Evropi moţe da odrţi svoja 3 ključna segmenta prisutnosti:

Stavovi saveznika o evropskoj integraciji - SAD
• Ruzvelt
– Pristalica saradnje u okviru antihitlerovske koalicije, insistirao na razvijanju dobrih odnosa u koaliciji – „Velika četvorica‟ (SAD, SSSR, VB i Kina) trebali da budu garanti novog svetskog ureĎenja – Iz tih razloga bez planova za ujedinjenje Evrope, već je cilj bio da se dobije sovjetski pristanak za posleratno ureĎenje

Stavovi saveznika o evropskoj integraciji - SSSR
• Protiv ideje o ujedinjenju Evrope
– Na Moskovskoj konferenciji oktobru 1943. Idn traţio da se emigrantskim vladama da pravo da stupe u pregovore o stvaranju federacije, Molotov u tome video antisovjetsku politiku – Pitanje Nemačke – na konferenciji u Teheranu iste godine Staljin rekao da bi, nezavisno od oblika federacije, u njoj ubrzo dominirala Nemačka i ponovo bi oţivela nemačka opasnost

Stavovi saveznika o evropskoj integraciji – Truman
• Dolaskom Trumana na poloţaj predsednika SAD 1945.
promena politike
– Forsiranje atlantizma i ujedinjenja zapadnoevropskih zemalja u kontekstu sukoba Istok-Zapad – Zapadnom bloku je potrebna Nemačka – Trumanova doktrina 12.03.1947. – Odmah potom i Maršalov plan – Uverenje da se samo unapreĎenjem ekonomskog razvoja i jačanjem zapadnoevropskih zemalja mogu zaustaviti uticaji sa istoka – U ujedinjenoj Zapadnoj Evropi američka politika će dobiti trajni uticaj

Problemi evropskih zemalja nakon II svetskog rata
• Ekonomski kolaps • Vojna slabost: uništeno naoruţanje, a slaba
ekonomija ne daje perspektivu naoruţavanja; samo VB je pokušavala da odrţi tempo naoruţavanja; pojava atomskog naoruţavanja zemlje Zapadne Evrope stavlja u dodatno inferioran poloţaj Značajna uloga komunističkih partija (Italija, Francuska) Početak kraha kolonijalnog sistema Nemačko pitanje Ujedinjenje kao šansa da se ojačane postepeno izbore za Evropu kao novu snagu

• • • •

Stavovi evropskih zemalja o integraciji - Francuska
• Strah da bi u novim uslovima moglo doći do jačanja
Nemačke
– Cilj: sprečiti jačanje Nemačke – Strah da američka i britanska politika uprkos podele Nemačke i oduzimanja Rura imaju teţnju da omoguće jačanje Nemačke – U prvim posleratnim godinama Francuska preslaba da bi mogla da diktira rešenje za Nemačku

• Stoga Francuska lansira svoju koncepciju evropskog

ujedinjenja kako bi kroz to kontrolisala Nemačku Kroz evropsko ujedinjenje Francuska ţelela da izbori vodeće mesto i status velike sile

Stavovi evropskih zemalja o integraciji - Nemačka
• Ujedinjenje Evrope je u interesu Nemačke
– Tako bi izašla iz ekonomske, političke i moralne izolacije – Postepeno bi umanjivala meĎunarodnu kontrolu, sticala nacionalnu suverenost i vremenom mogla teţiti ponovnom ujedinjavanju – Izgubljena tradicionalna trţišta na istoku bi se nadoknadila u ujedinjenoj Zapadnoj Evropi

Stavovi evropskih zemalja o integraciji - Italija
• Sticanje punopravnog statusa u novoj
evropskoj strukturi - prilika za rehabilitaciju Italije • Integracija olakšava borbu sa levim snagama • Prilika za ekonomski oporavak zemlje

Stavovi evropskih zemalja o integraciji – Holandija i Belgija
• Male zemlje u susedstvu velikih – strah od
dominacije velikih, strah od Nemačke • Interes od velikog trţišta – same imaju mala trţišta, početak gubitka kolonija, potreba sticanja novih trţišta • Trajni zagovornici ravnopravnosti – jednake šanse za sve

Najvaţnije evropske organizacije nastale nakon II svetskog rata
• Briselski ugovor (pakt) 1948. izmeĎu Britanije,
Francuske, Belgije, Holandije i Luksemburga – inicijator Velika Britanija kako bi podstakla povezivanje zemalja Zapadne Evrope što je bio cilj SAD-a – privredna, kulturna i društvena saradnja, ipak prvenstveno vojni savez - brana protiv nemačkog revanšizma 1948. Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju (Organization for European Economic Cooperation – OEEC) 1949. Osnivanje Saveta Evrope 1949. Severnoatlantski ugovor - NATO


• •

Nemačko pitanje
• Kako osloboditi nemački potencijal, a da se ne vrati
• • • •
nemačka hegemonija? SAD (uz njih i VB): slaba Nemačka = slaba Evropa = slaba atlantska alijansa Francuska pod pritiskom: SAD i Velika Britanija ujedinile svoje okupacione zone 1947. i podigle nivo proizvodnje u Nemačkoj Londonskim sporazumom iz juna 1948. Francuska konačno prihvatila formiranje SR Nemačke preko spajanja svoje okupacione zone sa ranije ujedinjenim SR Nemačka osnovana 1949.
– MeĎunarodna vlast za Rur

Francuske inicijative
• Pod pritiskom da se ide u pravcu
ujedinjavanja, Francuska izlazi sa 3 inicijative
– Šumanov plan za EZUČ – Plevenov plan za stvaranje Evropske odbrambene zajednice – Šumanov plan za stvaranje Evropske političke zajednice

Šumanova deklaracija
• 9. maj 1950.: predlog nadnacionalne
organizacije za ugalj i čelik, obezbeĎivanje uglja i čelika pod jednakim uslovima za trţišta Nemačke, Francuske i drugih drţava članica, modernizacija proizvodnje, unapreĎenje uslova ţivota i rada Integracija u ovoj oblasti bi “postavila prve konkretne osnove za evropsku federaciju koja je tako neohodna za odrţavanje mira” Moneov plan, Šuman nije ni obavestio London o predlogu

• •

STVARANJE EZUČ
• Zajednica usmerena na Francusku i Nemačku • Bila bi otvorena za učešće drugih evropskih
drţava, ali
– Istočna Evropa isključena zbog Hladnog rata – Skandinavske zemlje tada odbacivale nadnacionalizam – Španija izolovana zbog podrške koju je general Franko pruţao Hitleru – Predlog praktično moguć samo za zemlje Beneluksa i Italiju, povezane sa Nemačkom i Francuskom iz ekonomskih i strateških razloga

STVARANJE EZUČ
• Stavovi zemalja Beneluksa i Italije
– Većina političara zemalja Beneluksa nisu bili pristalice evrofederalizma, ali su znali da ne mogu da priušte sebi da ostanu izvan francusko-nemačke ekonomske organizacije – Premijer Italije Alside de Gasperi – ubeĎeni federalista, predlog EZUČ mu pomogao da ojača poziciju svoje vlade u odnosu na snaţnu komunističku opoziciju

STVARANJE EZUČ
• Velika Britanija?
– Šuman se nadao da će Britanija prihvatiti predlog – Zemlje Beneluksa ţelele VB kao protivteţu Francuskoj i Nemačkoj – London smatrao da bi prihvatanje obaveza iz EZUČ-a umanjilo njegovu nezavisnost i posebne odnose sa SAD i zemljama Komonvelta

PREGOVARANJE O OSNIVANJU EZUČ
• Pregovori izmeĎu Francuske, Nemačke, Italije i zemalja
Beneluksa započeli u junu 1950. kako bi razradili Šumanov predlog – prva u seriji meĎuvladinih konferencija kao jednog od načina pregovaranja karakterističnih za evropsku integraciju
– – – –

Svaku drţavu predstavljala delegacija drţavnih zvaničnika Najniţi nivo – radne grupe Šefovi delegacija – redovni zatvoreni sastanci Na vrhu ministri spoljnih poslova – susretali se po potrebi kako bi razrešili sporna pitanja

PREGOVARANJE O OSNIVANJU EZUČ
• Francusku delegaciju predvodio Ţan Mone,
• •
nemačku Valter Halštajn Najvaţniji cilj EZUČ-a: jačanje evropske bezbednosti kroz ograničenu ekonomsku integraciju Moneov predlog predviĎao Visoku vlast, Parlamentarnu skupštinu (bez ozbiljnih ovlašćenja, osim mogućnosti da dvotrećinskom većinom raspusti Visoku vlast) i Sud

PREGOVARANJE O OSNIVANJU EZUČ
• Male zemlje se plašile dominacije Francuske i Nemačke, •
bile nepoverljive prema nadnacionalnim elementima PredvoĎene Holandijom (zainteresovana za bezbednosni aspekt, uplašena od hegemonije velikih, otvorena za britanske uticaje), izdejstvovale stvaranje Saveta ministara, uz obrazloţenje da pitanja uglja i čelika ne mogu biti odvojena od širih ekonomskih pitanja u kojima Visoka vlast nije imala ovlašćenja
– borba meĎuvladinog i nadnacionalnog pristupa kao još jedna karakteristika integracije

PREGOVARANJE O OSNIVANJU EZUČ
• Belgija, uplašena da EZUČ ne ugrozi nacionalnu •
podršku sektoru čelika, štitila svoju industriju koja nije bila naklonjena integraciji Traţeći ravnoteţu izmeĎu obezbeĎivanja podrške kod kuće i ostvarivanja širih nacionalnih interesa kroz meĎunarodnu saradnju (još jedna karakteristika pregovora u procesu integracije), Belgija izdejstvovala sloţeni reţim finansijskih transfera, koncesija i prelaznih mera u ugovoru

PREGOVARANJE O OSNIVANJU EZUČ
• Neposredni cilj – stvaranje jedinstvenog trţišta
uglja i čelika izmeĎu drţava članica
– Ukidanje carinskih i necarinskih barijera (kontrola cena, različite merne jedinice, porezi kao vid barijere) – Visoka vlast i Savet ministara su trebali donesu niz mera kao bi unapredile produktivnost, racionalizovale distribuciju, očuvale zaposlenost, izjednačile uslove rada, sprečile ekonomske poremećaje – Politika konkurencije: borba protiv monopola i restriktivnih praksi (uključujući i mogućnost finansijskog kaţnjavanja preduzeća)

PREGOVARANJE O OSNIVANJU EZUČ
• Do decembra 1950. ugovor skoro završen • Problem po pitanju Rura
– Francuska insistirala da se pre potpisivanja ugovora izvrši dekoncentracija industrije uglja i čelika u Ruru, koja je bila predviĎena još na osnovu dogovora iz Potsdama, ali nije sprovedena – Na insistiranje SAD Nemačka pristala – Adenauer i Šuman postigli dogovor da čim EZUČ počne da deluje prestane da postoji MeĎunarodna vlast za Rur

PREGOVARANJE O OSNIVANJU EZUČ
• Pregovori nisu razrešili pitanje Sara
– Vlada Sara koju je kontrolisala Francuska je ţelela da region postane sedma članica EZUČ-a – Francuska potpisala EZUČ Ugovor u svoje i u ime Sara, a njeni predstavnici u Savetu ministara zastupali i Sar – Adenauer i Šuman razmenili pisma kojima se potvrĎuje da Nemačka potpisujući EZUČ ne priznaje tadašnji status Sara, čiji konačni status moţe biti odreĎen samo posebnim ugovorom

OSNIVANJE EZUČ
• Ugovor o EZUČ potpisan u Parizu u aprilu 1951. (Pariski
• •
ugovor) PredviĎeno da ugovor traje 50 godina Institucionalna struktura: – Savet ministara (predsedavanje rotiralo na svaka 3 meseca) bi najvaţnije odluke donosio jednoglasno, većinsko odlučivanje podrazumevalo ponderaciju po udelu u ukupnoj proizvodnji uglja i čelika – Skupština savetodavnog karaktera, članove bi birali nacionalni parlamenti

OSNIVANJE EZUČ
– Sud pravde kao najviša sudska instanca, čija jurisdikcija bi se protezala na sve članice Zajednice, a odluke obavezujuće kako za organe Zajednice i vlade, tako i za preduzeća i pojedince iz zemalja članica na koje se odnose – Izvršni organ u vidu Visoke vlasti: članove bi kolegijalno imenovale zemlje članice, sa funkcije bi ih mogli smeniti samo Sud ili Skupština, odluke bi donosila većinom glasova i u odreĎenim oblastima mogla nametnuti rešenja zemljama članicama

POČETAK RADA EZUČ
• U senci dogaĎaja oko Evropske
odbrambene zajednice • U senci sloţenosti institucionalnih odredaba i odredaba o politikama • Bez velikog odjeka u javnosti • Sednice institucija prolazile bez izveštavanja

POČETAK RADA EZUČ
• Povoljna ekonomska klima, povećana
potreba za ugljem i čelikom zbog ponovnog naoruţanja i posleratnog privrednog oporavka • Carine i kvantitativna ograničenja uklonjeni, necarinske barijere ostale • Trţište ostalo rascepkano

ZNAČAJ EZUČ
• Politički
– Rešen problem Rura – Značajan korak u prevazilaţenju francusko-nemačkog neprijateljstva – U oblasti ekonomske saradnje stvoren novi početak na putu ujedinjenja Evrope – Stvoren sistem koji će predstavljati osnovu za proces evropske integracije – Spoj meĎuvladinog i nadnacionalnog elementa

• Institucionalni

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful