Доц.

др Мара Кнежевић

ЗАДАЦИ НАСТАВЕ СРПСКПГ ЈЕЗИКА И
КОИЖЕВНПСТИ
 Да се ученици оспособе за изражајно читање, читање у себи,





логичко и критичко схватање прочитаног текста,
Да поступно и систематично упознају граматику и правопис
српског језика,
Да се успешно служе књижевним језиком,
Да развијају смисао и способност за правилно усмено и писмено
изражавање,
Да се оспособе за
доживљавање, разумевање, тумачење и
оцењивање књижевних дела,
Да развију потребу за књигом и способност да се њоме самостално
служе,
Да усвоје основне теоријске појмове из књижевне, позоришне и
филмске уметности.

2

Задаци наставе српског језика и

књижевности сконцентрисани су
на оспособљавање ученика да
правилно говоре, читају и пишу,
да схватају и тумаче језичке и
књижевне појаве, да стечена
знања примењују у пракси.
3

СРПСКИ ЈЕЗИК– НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ
 Када се говори о значају наставе српског језика и

књижевности за формирање личности ученика,
мора се имати у виду и посебност места које овај
предмет заузима у наставним плановима и укупној
школској настави.
 Српски језик и књижевност су у тим плановима
посебан наставни предмет, али је то уједно и
средство којим се изводи, мање-више, настава свих
других предмета.

4

ЗНАЧАЈ НАСТАВЕ СРПСКПГ ЈЕЗИКА
 Настава теоријских предмета, својим највећим

делом, почива на језичкој комуникацији, а у тој
комуникацији може да учествује ученик који је
оспособљен да правилно говори, чита, пише,
схвата, тумачи и систематично излаже своје мисли.
 У укупном резултату васпитно - образовног рада са
учеником огледа се и вредност наставе српског
језика и књижевности.

5

НАСТАВА СРПСКПГ ЈЕЗИКА У ПДНПСУ НА
ДРУГЕ ПРЕДМЕТЕ
 Значај наставе српског језика у односу на друге

предмете види се и по томе што се он увек налази на
првом месту у наставним плановима, школским
дневницима, сведочанствима, ђачким књижицама и
осталим документима.
 Српски језик и књижевност укључени су у пријемне
испите у средњим, високим школама и факултетима.
 Положај српског језика и књижевности у наставним
плановима и у деловању школа у многоме одређује и
положај наставника тога предмета у школи.

6

МЕТПДИКА НАСТАВЕ СРПСКПГ ЈЕЗИКА
КАП НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА
 Методика наставе сваког предмета представља посебну,

специјалну дидактику. За разлику од опште дидактике
која се бави проучавањем организовања и извођења
наставе у целини, методика наставе одређеног
предмета бави се специфичностима организовања и
извођења наставе тога предмета.
 Методика наставе српског језика и књижевности

проучава специфичне начине организовања и
извођења те наставе, са основним циљем да ту
наставу теоријски и практично унапређује.
7

ТЕПРИЈСКА И ПРАКТИЧНА НАУКА
 Циљ који остварује Методика наставе српског језика и

књижевности
указује
и
на
њену
основну
карактеристику: то је теоријска и практична
(примењена) наука.
 Методика као теоријска наука у корелацији са
другим
кореспондирајућим
наукама
истражује,
уопштава и систематизује највреднија искуства
наставне праксе и на основу тога указује на могућности
њеног даљег унапређења.
 Она је и практична (примењена) наука, јер
резултате својих теоријских трагања примењује и
проверава у непосредној наставној пракси.
 .
8

ЦИЉ НАСТАВЕ
 Циљ који је постављен у настави и на који је усмерена

укупна методичка теорија и пракса, а који подразумева
интелектуални, етички и естетички развој ученичке
личности, има своје педагошке, психолошке, етичке,
естетичке и социолошке аспекте.
 Методика је и трагалачка наука због тога што знања
из ње стечена служе само за то да се спремно уђе у
наставну теорију и праксу, да се при томе влада
афирмисаним поступцима, методама и облицима рада
и поседује умешност у организовању и извођењу
наставе.
9

ПРЕДМЕТ МЕТПДИКЕ
 Основни предмет проучавања ове методике јесте

настава српског језика и књижевности и њено
унапређивање.
 Да би се наставом српског језика и књижевности
остварио циљ и задаци који јој се постављају, при
изучавању
градива
морају
се
поштовати
дидактички принципи на којима ова настава
почива.

10

НАСТАВНП ГРАДИВП - ПЛАН И ПРПГРАМ
 Наставно градиво је један од глобалних чинилаца.

Потребно је одредити у ком разреду и са коликим
бројем часова ће се недељно, односно годишње то
градиво изучавати, што се чини наставним планом.
 Потребно за сваки разред конкретизовати садржаје
грађе, њен обим и дужину до које се може ићи при
њеном изучавању са одређеним узрастом, што се
одређује наставним програмом.
 Наставни план и програм доносе надлежне
државне институције, то су то државни документи
које ни школе ни наставници не могу мењати.
11

МЕТПДИКА НАСТАВЕ СРПСКПГ ЈЕЗИКА И
КОИЖЕВНПСТИ И НАУКА П ЈЕЗИКУ И КОИЖЕВНПСТИ
 Међу кореспондирајућим наукама са методиком у

најдиректнијој вези стоје, са једне стране,
педагогија и психологија, а са друге, наука о језику
и наука књижевности.
 Методика оспособљава наставника да уме да води
ученика до сазнавања истина које је наука о језику,
односно наука о књижевности утврдила на начин
који обезбеђује да те истине делују на формирање
ученикове личности.

12

ЗАДАЦИ НАСТАВЕ – ЗАДАЦИ НАУКЕ
 Наставник има пред собом и друге задатке које научник

нема.
 Он ученику омогућује да сазна оно што је у науци
познато и утврђено, али сазнавање сваке научне истине
налази свог одјека у учениковој свести и делује на
развој његових интелектуалних и моралних особина.
 Да би се наставом српског језика и књижевности
остварио циљ и задаци који јој се постављају, при
изучавању градива морају се поштовати дидактички
принципи на којима ова настава почива.

13

КРАТАК ПРЕГЛЕД РАЗВПЈА МЕТПДИКЕ НАСТАВЕ
СРПСКПГ ЈЕЗИКА И КОИЖЕВНПСТИ
 Методику наставе српског језика и књижевности

засновали су наши еминентни стручњаци за језик
и књижевност: Богдан Поповић, Александар
Белић, Драгиша Живковић, Милија Николић,
Павле Илић.
 Савремена настава књижевности у потпуној је
сагласности са мишљењем Богдана Поповића да је
основна улога наставника “да развија на првом
месту самосталност суда код свог ученика”.

14

БЕЛИЋ, ЖИВКПВИЋ, НИКПЛИЋ, ИЛИЋ
 Александар Белић је ударио темељ функционалним

поступцима у савременој настави језика.
 Драгиша Живковић се бавио питањем ваљаног
припремања наставног подмлатка за ову наставу и
тражио његово осавремењавање, а бавио се и
питањима наставе књижевности у средњој школи.
 Методичке књиге Милије Николића и Павла
Илића појавиле су се као синтеза свега што је на
српском језику урађено на овој науци и што је
наставна пракса потврдила као ваљане вредности.
15

ПРИНЦИПИ НАСТАВЕ СРПСКПГ ЈЕЗИКА И
КОИЖЕВНПСТИ
 Да би се наставом српског језика и

књижевности успешно остварили циљ и
задаци који пред њом стоје, она мора да
се заснива на општим теоријским
основама
или
начелима
свога
организовања и извођења. Та начела се
називају наставни или дидактички
принципи.
16

ПРИНЦИП НАУЧНПСТИ
 Принцип научности захтева да градиво које

ученици у настави српског језика и књижевности
изучавају буде тумачено у складу са науком о језику
и науком о књижевности.

17

ПРИНЦИП ПРИМЕРЕНПСТИ
 Суштински

захтев овога принципа јесте да
ученичке могућности не треба ни прецењивати ни
потцењивати, већ да градиво и њихов узраст треба
у што већој мери ускладити.
 Проблем је, дакле, у
одмеравању ученичких
могућности и обима и интензитета градива које им
се намењује.

18

ПРИНЦИП ПЧИГЛЕДНПСТИ
 Овај принцип има широку примену у свим

подручјима наставе овог предмета. Већ почетно
читање и писање захтева да се чује како треба
читати, да се види како треба писати.
 Кад су у питању писци и њихова дела, очигледност
може бити разноврсна. Портрети писаца, куће у
којима су рођени, у којима су живели и стварали и
значајни детаљи из њиховог живота често су
представљени делима ликовне уметности.

19

ПРИНЦИП СВЕСНЕ АКТИВНПСТИ
 Сва знања, умења и навике које ученик стекне у

настави српског језика и књижевности треба да су
плод његовог сопственог интензивног духовног
ангажовања у тој настави.
 Знања, умења и навике имају вредност само ако су
стечени уз сопствену умну активност ученика. То
подразумева ангажовање укупних ученичких
менталних способности у процес изучавања
наставне грађе. У таквој настави ученику се знања
не дају, већ их он усваја, јер он, под руководством
наставника, запажа, мисли, закључује, примењује.
20

ПРИНЦИП СИСТЕМАТИЧНПСТИ И
ППСТУПНПСТИ
 Систематично

изучавање градива из овога
предмета обезбеђује се најпре наставим планом
(одређује се временски оквир за грађу по
разредима) и програмом (одређује се коју грађу и у
ком обиму и интензитету одређени узраст треба да
изучава).
 Поступност се заснива на четири у дидактици
добро позната захтева, формулисана у контрасним
паровима: од ближег ка даљем, од једноставнијег
ка сложенијем, од лакшег ка тежем, од познатог
ка непознатом
21

ПРИНЦИП ЕКПНПМИЧНПСТИ
 Начело економичности подразумева

најрационалнији утрошак времена и ученичких
умних снага при савладавању градива.
 Остваривање начела економичности у највећој
мери, као и остваривање свих других дидактичких
начела, зависи од способности наставника.

22

ПРИНЦИП ТРАЈНПСТИ ЗНАОА, ВЕШТИНА
И НАВИКА
 Настава српског језика и књижевности има за циљ:
 да ученици у њој усвоје програмом предвиђени

обим знања,
 да се при том развијају њихове бројне психичке
способности и моралне особине,
 да стекну корисне вештине и навике које им
омогућују успешнија савладавања нових садржаја
из језика и књижевности и примену знања и
способности у пракси.
23

ПРИНЦИП УСЛПВНПСТИ
 Облике рада и употребу сваког наставног средства

треба ускладити са конкретним условима и
конкретним ситуацијама.

24

ППЈАМ МЕТПДЕ
 Наставне методе су путеви и начини којима се , уз

активност и наставника и ученика, најуспешније
стичу знања, умења и навике и формира ученикова
личност.

25

ППДЕЛА МЕТПДА
 У Методици српског језика и књижевности као

основне методе, могу се установити:
1. монолошка,
2. дијалошка,
3. текст-метода и
4. метода демонстрирања.

26

ППДЕЛА НАСТАВНИХ МЕТПДА
 Данас је у методици наставе овог предмета


1.
2.
3.
4.
5.
6.

најприхваћенија
класификација
наставних
метода Милије Николића.
У настави српског језика и књижевности
примењују се следеће методе:
Монолошка
Дијалошка
Текст-метода
Метода демонстрирања
Метода реферисања
Метода екскурзије
27

МПНПЛПШКА МЕТПДА
 Ова

метода се данас сматра класичном догматском,
репродуктивном, међутим, када се користи у праве сврхе и
на ваљан начин, монолошка метода је незаменљива и њоме
се постижу врло високи васпитно-образовни ефекти.
 Монолошка метода се користи када се ученицима дају
информације о о предметима и појавама о којима не могу да
имају предзнања и кад год се то не може учинити другим
методама.
 Ову наставна метода не треба да се користи континуирано
свих 45 минута, колико траје редован школски час.
 Ова наставна метода обавезно се допуњује неком другом
наставном методом.
28

ДИЈАЛПШКА МЕТПДА
 Дијалошка метода подразумева разговор између

наставника и ученика о предметима и појавама које се
изучавају.
 Дијалошка метода је веома стара метода. Познато је да
се стари грчки филозоф Сократ користио овом методом
како би дошао до научне истине.
 Дијалошка метода се користи при обради новог
градива (када ученици имају предзнања о ономе што се
изучава), при понављању градива, увежбавању и
утврђивању и при проверавању знања ученика.
 Питања која се постављају ученицима треба да буду
примерена узрасту ученика, да буду одређена,
једнострука, да нису сугестивна ни банална.
29

ТЕКСТ МЕТПДА
 Текст-метода спада у групу метода којима се

настава изводи путем језичког (писменог или
усменог) комуницирања.
 Ова метода се најчешће користи у комбинацији са
другим методама. Посебно је честа њена
комбинација са дијалошком методом.

30

ТИППВИ ЧИТАОА У НАСТАВИ
 Типови читања која се примењују у наставном раду

на књижевном тексту су: индивидуална (гласна и
тиха) читања, почетно и логичко читање.
 Читање у настави може бити:
1. изражајно,
2. доживљајно,
3. интерпретативно,
4. усмерено истраживачко (читање у себи).

31

МЕТПДА ДЕМПНСТРИРАОА
 Демонстрирање у настави подразумева показивање

предмета, појава, радњи, процеса и покрета да би се
ученици о њима што непосредније информисали.

МЕТОДА РЕФЕРИСАЊА
 Реферисање, као наставна метода, користи се у

функцији тумачења наставног градива из језика и
књижевности.

МЕТПДА ЕКСКУРЗИЈЕ
 Екскурзија је сложена наставна метода јер подразумева

одлазак на место на коме се налазе предмети
изучавања.
32

СИСТЕМИ НАСТАВЕ СРПСКПГ ЈЕЗИКА И
КОИЖЕВНПСТИ
 Настава српског језика и књижевности треба да

оствари унапред одређене циљеве. Да би се ти циљеви
остварили, настава се организује у системе подесне за
остваривање постављеног циља:
1. Интерпретативно – аналитички систем,
2. Проблемско – стваралачки систем,
3. Корелацијско – интеграцијски систем
4. Систем програмиране наставе
5. Учење откривањем.

33

ПРПБЛЕМСКП-СТВАРАЛАЧКИ СИСТЕМ
 Подразумева ученичко самостално решавање





проблема.
Фазе часа организованом по овом систему су
следеће:
стварање проблемске ситуације,
уочавање и дефинисање проблема,
утврђивање начина његовог решавања,
рад на решавању,
корекције резултата тога рада до усвајања
прихватљивог решења.
34

СИСТЕМ ПРПГРАМИРАНЕ НАСТАВЕ
 Програмирана настава се заснива на примени

наставних алгоритама.
 Када је у питању настава српског језика и
књижевности, програмирана настава се најчешће
употребљава при обради садржаја из језика, затим
из теорије и историје књижевности, а најмање при
интерпретацији књижевних текстова.

35

УЧЕОЕ ПТКРИВАОЕМ
 Овај систем наставе означава посебно висок степен

ученичке самосталности.
 Учење откривањем често се примењује при анализи
уметничких текстова.
 Процес учења откривањем пролази кроз четири фазе:
1. инструктивно-мотивациона фаза,
2. оперативно-самообразовна фаза,
3. фаза аутокорекције и аутоверификације,
4. верификативно-апликативна фаза.

36

НАСТАВНА СРЕДСТВА, ПРПСТПРИЈЕ И
ППРЕМА
 Наставна средства, просторије и опрема за извођење

наставе српског језика и књижевности чине
материјалну основу те наставе. Они битно утичу на
начин и квалитет организовања и извођења наставе.
 Наставна средства могу бити:
1. посредна (радио, телевизија, филм, звучна читанка)
2. непосредна (уџбеници, приричници, наставни
листићи, компјутер, графофолије).

37

ТИПОВИ НАСТАВНИХ ЧАСОВА

1.
2.
3.

Према наставном подручју часови се деле на:
часове језика (граматике),
часове књижевности и
часове културе изражавања.

 Према циљу и задацима који се на часовима желе постићи,

часови могу бити:
1. уводни,
2. закључни,
3. обраде новог градива,
4. обнављања, увежбавања и утврђивања,
5. проверавања и оцењивања,
6. комбиновани.

38

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ НАСТАВЕ ППЧЕТНПГ
ЧИТАОА И ПИСАОА
У периоду почетног читања и писања ученик мора бити
оспособљен да усвоји стандардни изговор гласова, речи
и реченица.
Циљ почетног писања је да ученици науче правилно
писање слова и њихово правилно повезивање у речи.
Циљеви и задаци су јасно одређени наставним плановима
и програмима.

39

ЗАДАЦИ НАСТАВЕ ППЧЕТНПГ ЧИТАОА И
ПИСАОА
Задаци наставе почетног читања и писања су:
- да ученици савладају вештину читања и писања,
- да савладају технику читања и писања,
- да разумеју оно што читају,
- да обогаћују свој речник,
- да стекну одређене навике везане за читање и служење
књигом.

40

ЧИТАОЕ
Читање је визуелна активност у којој ученик одређене
графичке знакове најпре успорено, а затим брже слива у
једну целину која се зове реч, а потом речи у реченицу.

41

РЕДПСЛЕД УЧЕОА СЛПВА
За добар избор редоследа обраде слова узимају се следећи
критеријуми:
- фонетска структура гласова,
- графичка структура слова,
- фреквенција гласова и слова у језику,
- читљивост слова,
- наречје,
- избор метода и поступака,
- избор писма.

42

ФПНЕТСКА СТРУКТУРА ГЛАСПВА
 Принцип фонетске структуре значи да ћемо најпре

читати гласове који се лакше изговарају.
ГРАФИЧКА СТРУКТУРА СЛОВА
 Када је реч о графичкој структури, истиче се принцип
графичке поступности, а то значи да се прво обрађују
слова која су лакша за писање.

43

ФРЕКВЕНЦИЈА ГЛАСПВА И СЛПВА У ЈЕЗИКУ
 Фреквенција појединих гласова и слова утиче на избор

редоследа њихове обраде.
 У почетку се узимају слова веће фреквенције, како би

ученици могли да пишу што више значењем
осмишљенијих речи.

44

ГРАФИЧКА СЛИЧНПСТ СЛПВА
Графичка сличност слова такође може да послужи за
утврђивање редоследа њихове обраде.

ЧИТЉИВОСТ СЛОВА
 Има слова која својим обликом делују једноставно и

брзо се визуелно схватају, било да их посматрамо
изоловано, било у оквиру одређене лексичке структуре.

45

ИЗБПР МЕТПДА И ППСТУПАКА
Избор метода и поступака доприноси опредељењу
наставника за одређени редослед учења слова.

ИЗБОР ПИСМА
Избор писма је важан фактор за успостављање
одређеног редоследа проучавања слова.

46

ГПВПР НАСТАВНИКА
Учење читања и писања подразумева увођење ученика у
културу говора.
Говор наставника мора бити узоран.
Наставник мора да говори савременим књижевним
језиком.

47

МЕТПДЕ И ППСТУПЦИ У НАСТАВИ ППЧЕТНПГ
ЧИТАОА И ПИСАОА
Методе у настави почетног читања и писања деле се на:
1.
синтетичке,
2.
аналитичке,
3.
аналитичко - синтетичке.

48

Синтетичка метода подразумева да се полази од елемента
језика (гласова, слова), па се њиховом синтезом долази
до целине (речи, реченица, текста).
Аналитичка метода подразумева да се полази језичке
целине (текст, реченица, реч), па се њиховом анализом
долази до елемената (глас, слово).
Процесу анализе и синтезе претходи формирање појмова
глас, слово, реч, реченица, што се ради у претходним
припремама за читање и писање.

49

МЕТПДЕ И ППСТУПЦИ У НАСТАВИ ППЧЕТНПГ
ЧИТАОА И ПИСАОА
Аналитичке методе

Синтетичке методе

1. Метода текста

1. Метода срицања

2. Метода нормалних реченица

2. Шчитавање (зглашавање)

3. Метода нормалних речи

3. Метода гласања

4. Метода нормалних слогова

4. Слоговна метода

Глобална метода

5. Метода природних гласова

6. Фонографска метода

Аналитичко-синтетичке методе

7. Појмовна (фонетичка)
метода

1. Гласовна аналитичко-синтетичка метода

8. Фономимичка метода

9. Учење читања помоћу
писања

Поступци обраде слова:

Монографски поступак

Групна обрада слова

Комплексни поступак

50

СИНТЕТИЧКЕ МЕТПДЕ
 Учење почетног читања по методи срицања почињало

је упознавањем слова као језичких елемената.
 Када ученици науче сва слова, прелазило се на срицање
које се састојало у спајању слова у слогове, а потом
слогова у речи.
 Поред слоговног постојало је и гласовно срицање када
ученик није раздвајао реч на слогове, већ је срицао целу
реч.

51

СИНТЕТИЧКЕ МЕТПДЕ
 Синтетички поступак методе гласања одвијао се тако

што наставник покрије друго слово и тако редом свако
следеће, а ученици гласно изговарају, гласају, док
наставник не открије следеће покривено слово и тада
спајају први глас са другим у један слог, односно реч.
 Прва етапа у слоговној методи је усвајање појединих
гласова и слова и њихова синтеза у слогове. У другој
етапи ученик схвата цели слог одједном, а трећа етапа је
синтеза целе речи од већ научених слова.

52

СИНТЕТИЧКЕ МЕТПДЕ
 У методи природних (нормалних) гласова глас се уочава у

његовом природном контексту, тј. гласови се уочавају у
природи и околини, па се опонашају у учионици да би се
поступно дошло до његовог појма.
 У оквиру ове методе се говори о методи вокализације
(Лангеова вокализациона метода).
 Фонографичка метода састоји се у тражењу веза између
облика предмета и облика слова.
 По појмовној (фонетичкој) методи ученици најпре чују
како наставник правилно изговара глас, затим они вежбају
понављање тог гласа, гледају при томе у наставникова уста,
фотографије или друге моделе, да би на крају вежбања глас
изговарали јасно, чисто и разговетно.
53

СИНТЕТИЧКЕ МЕТПДЕ
 Фономимичка (интерјекциона) метода полази од

начина изговарања гласова у разним животним
ситуацијама, па се за начин изговарања везује мимика
као спољашњи израз изговарања.
 Према учењу читања помоћу писања најпре се
обрађивао глас па слово, па се оно писањем спајало у
речи и док се те речи пишу, учи се читање.

54

АНАЛИТИЧКЕ МЕТПДЕ
 Метода текста (Жакотова метода) заснива се на





систематској анализи текста, а служи се поступком
анализе и синтезе.
Метода нормалних реченица је посебна варијанта
Жакотове методе.
Према овој методи узимају се најкраће реченице, које су
назване нормалне реченице.
Метода нормалних речи је уствари поједностављена
Жакотова метода.
У учењу читања и писања полази се од речи.
Ову методу зову и вербалном методом.
55

АНАЛИТИЧКЕ МЕТПДЕ
 Метода нормалних слогова се заснива на обради

слога као језичког елемента.
 У учењу читања и писања почиње се посматрањем
предмета или слике да ни се из њиховог назива
издвојио само први слог. Најпре се обраде сви
самогласници, јер они и сами чине слог.
 Предност аналитичких метода је у томе што оне
инсистирају на схватању прочитаног.
 Недостатак им је што не поклањају довољно пажње
обради гласа и слова.
56

ГЛПБАЛНА МЕТПДА
 Глобална метода се најпре појавила у САД, па је у неким


земљама називају америчком методом.
У нашој методичкој литератури зове се и метода
целих речи, а што потиче од њеног назива на руском.
Читање се учи запамћивањем речи и реченица које се
не растављају на елементе већ се у свести ученика
фиксирају као целине с одређеним значењем.
Основна јединица читања по овом методу је реч.
Глобализација у почетном читању почиње посматрањем
предмета, односно његове слике.
57

АНАЛИТИЧКП-СИНТЕТИЧКЕ МЕТПДЕ
 Аналитичко-синтетичке методе представљају

дијалектичко јединство аналитичких, синтетичких
метода и глобалне методе.
 Код ових метода полази се од анализе, тј. од текста,

реченице и речи, затим се аналитички упознају
елементи целине (глас, слово), а онда се синтезом
(преко гласа, а негде и преко слога) иде према целини.
 Значи, истовремено се упознају и говорни елементи и

целина, али се води брига и о разумевању прочитаног.
58

АНАЛИТИЧКП-СИНТЕТИЧКЕ МЕТПДЕ
 Гласовна аналитичко-синтетичка метода је

заснована на комбиновању елемената употребљивих и
делимично употребљивих метода.
 Зове се гласовна зато што за основу узима обраду гласа.
 Аналитичка је зато што се анализом речи долази до
појма гласа, а синтетичка што се гласовном синтезом
речи шчитавају, односно читају.
 Гласовна аналитичко – синтетичка метода подразумева
обраду слова монографским поступком, групном
обрадом и комплексним поступком.
59

НАСТАВНИ ПЛАН И ПРПГРАМ

 У наставном плану и програму проблему избора метода

и поступака посвећују се захтеви:
 “Настава почетног читања и писања изводи се
једним од савремених, научно проверених метода,
и то по слободном избору наставника.”

60

ПРЕТХПДНА ИСПИТИВАОА
 Приликом уписа обавља се испитивање зрелости детета за



праћење наставе, посебно његове спремности за читање и
писање.
Ова испитивања врше стручњаци: педагози, психолози, лекари и
стручњаци за језик.
Општа испитивања обухватају:
телесну зрелост, личну зрелост, функционалну зрелост,
социјалне и породичне прилике, општа знања из непосредног
живота, интелигенцију детета, говорне недостатке, недостатке
вида и слуха.
Посебна испитивања обухватају познавање слова, способност
читања, способност писања, припремљеност за гласовну анализу,
дијалекатске и друге особине говора, усмено изражавање.

61

СТРУКТУРА НАСТАВЕ ППЧЕТНПГ ЧИТАОА И
ПИСАОА
У настави почетног читања и писања разликујемо три
периода:
1. припрема за читање и писање (предбукварски
период),
2. учење читања и писања (букварски период),
3. усавршавање читања и писања (послебукварски
период).

62

ПРИПРЕМА ЗА ЧИТАОЕ И ПИСАОЕ
Општи задаци припремног раздобља су:
1. Упознавање ученика,
2. Стварање одељенске заједнице,
3. Сналажење ученика у школској средини,
4. Изграђивање колективног живота,
5. Упознавање ученика с начином коришћења буквара
или почетнице, свесака и другог прибора,
6. Изграђивање културе слушања говорника,
постављања питања и одговора на њих,
7. Упознавање ученика са свим за тај ниво потребним
облицима понашања у школском животу.
63

ЗАДАЦИ ПРИПРЕМНПГ ПЕРИПДА
Посебни задаци припремног периода су:
1. Вежбе у посматрању,
2. Вежбе у слушању,
3. Препричавање и причање,
4. Описивање,
5. Вежбе артикулације,
6. Вежбе дисања,
7. Разумевање и усвајање појма реченице, речи и гласа,
8. Аналитичка вежбања и синтетичка вежбања,
9. Глобално читање,
10. Вежбе у отклањању дијалекатских, локалних и
жаргонских карактеристика говора,
11. Лексичко-синтаксичка вежбања,
12. Моторичке вежбе.
64

ВИЗУЕЛНЕ ВЕЖБЕ ИЛИ ВЕЖБЕ У ППСМАТРАОУ
 Наставник ученике усмерава да посматрају своју

околину, поштујући дидактичке принципе од ближег ка
даљем, од конкретног ка општем.
 Могу се решавати проблеми визуелним путем, тзв.
сликама – скривалицама.
 Визуелно се опажају облици, боје, положај нечег или
неког, покрети, динамика, мимичка активност,
гестикулација, итд.

65

 АКУСТИЧКЕ ВЕЖБЕ

Ове вежбе су везане за развијање слуха код деце. Слух
може бити говорни и музички.
 ПРЕПРИЧАВАЊЕ И ПРИЧАЊЕ
 Ове вежбе почињу слободним разговором о
свакодневним догађајима из ученикове животне
средине.
 ОПИСИВАЊЕ
 За вежбе описивања битна су питања: шта ученици
посматрају, како посматрају, које појединости да
запажају итд.
 ВЕЖБЕ АРТИКУЛАЦИЈЕ

 Неопходно је обратити пажњу на артикулацију гласа “р”,

а затим на изговарање ћ и ч, џ и ђ.
66

ВЕЖБЕ ДИСАОА
 Дисање је размена гасова између организма и његове



средине.
Постоје две врсте дисања: физиолошко и фонационо
или говорно дисање.
Разликују се три фазе у процесу дисања:
удисање ваздуха,
застајкивање ваздуха у плућима
и избацивање ваздуха (издисање).

67

РАЗУМЕВАОЕ И УСВАЈАОЕ ППЈМА РЕЧЕНИЦЕ
 Синтетички начин формирања појма реченице

полази од појма речи. Пошто ученици науче неке
речи, на словарици слажу или штампаним словима
пишу реченице.
 РАЗУМЕВАЊЕ И УСВАЈАЊЕ ПОЈМА РЕЧИ
 Ученици визуелно обухватају речи као делове
реченице, па ако пођемо глобалним путем, формирање
појма речи биће доста једноставно. Њихова представа
речи се везује за делове реченичне целине.

68

РАЗУМЕВАОЕ И УСВАЈАОЕ ППЈМА ГЛАСА
 По индуктивном поступку до појма гласа се долази

методим нормалних гласова.
 Полази се од опонашања звукова у природи, од
ономатопејских гласова.

69

МПТПРИЧКЕ ВЕЖБЕ
 Припреме за писање подразумевају вежбање покрета

руке, шаке, прстију и њихову координацију у
моделовању, цртању и писању, а ове вежбе је најбоље
изводити кроз игру.
Постоје разни видови ових вежбања:
1.
вежбања за развијање руке, шаке и прстију,
2. вежбања за ослобађање руке,
3. цртање једноставних ликова,
4. слободно цртање,
5. цртање фигура из народне орнаментике итд.

70

УЧЕОЕ ЧИТАОА И ПИСАОА
(БУКВАРСКИ ПЕРИПД)
 То је други, најдужи и најтежи период у настави

почетног читања и писања.
 У овом периоду ученици усвајају слова, штампана и
писана, уче да шчитавају, читају, као и да пишу
штампаним и писаним словима.
 На крају овог периода ученици морају да буду
оспособљени да: правилно изговарају све гласове,
раставе реч на слогове, врше синтезу гласова у речи,
препознају облико слова и да знају да их пишу, разумеју
шта су прочитали, савладају основне ортоепске норме
при читању текста итд.
71

ППСТУПЦИ ПБРАДЕ СЛПВА
Постоје три поступка обраде слова:
1.
монографска обрада слова,
2.
групна обрада слова,
3.
обрада слова комплексним поступком.
 Монографска обрада слова подразумева да се на сваком часу
обрађује по једно слово.
 Групна обрада слова подразумева да се на једном часу обради
најмање два слова.
 Комплексни поступак слова подразумева да се читање учи
целовито, реч и реченице се усвајају глобално.

72

МЕТПДИЧКА СТРУКТУРА ЧАСА ПБРАДЕ
ШТАМПАНПГ СЛПВА
ПРИСТУП ГЛАСУ
До појма гласа долази се поступно, на два начина:
методом природних гласова,
анализом речи на гласове.
ОБРАДА ГЛАСА се врши кроз следеће фазе:
1. издвајање гласа,
2. истицање циља часа,
3. уочавање гласа у разним речима,
4. вежбање изговарања новог гласа (артикулација),
5. повезивање са гласовима у природи.
73

МЕТПДИЧКА СТРУКТУРА ЧАСА ПБРАДЕ
ШТАМПАНПГ СЛПВА
ОБРАДА СЛОВА се врши кроз следеће фазе:
1. показивање и учење новог слова,
2. фонографичка вежба,
3. уочавање слова у разним речима,
4. упоређивање са другим словима,
5. самостални рад на обликовању слова,
6. писање слова.

74

ЧИТАОЕ ТЕКСТА ИЗ БУКВАРА ИЛИ ППЧЕТНИЦЕ
 Текст из буквара или почетнице најпре прочита

наставник.
 Врсте читања:
1. гласно читање,
2. тихо читање,
3. наизменично (штафетно) читање,
4. читање с такмичарским усмерењем,
5. хорско читање,
6. флексибилно читање,
7. интерпретативно (изражајно) читање.

75

СТВАРАЛАЧКИ РАД УЧЕНИКА
Стваралачки рад ученика подразумева:
1. састављање речи од задатих слова,
2. састављање реченица од задатих речи,
3. писање речи,
4. писање на основу слика,
5. допуњавање започете реченице,
6. рад на деформисаним реченицама,
7. наставни листићи,
8. технички радови и цртање,
9. ребуси и укрштене речи.

76

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful