You are on page 1of 147

КРИВИЧНО ПРОЦЕСНО

ПРАВО – општи део
- презентација за вежбе -

Презентацију припремила:

Јелена Матијашевић
дипломирани правник – мастер
асистент на кривичноправној катедри
jelena@pravni-fakultet.info

1. ЗАКОНИК О КРИВИЧНОМ
ПОСТУПКУ
"Сл. лист СРЈ", бр. 70/2001 и 68/2002 и "Сл. гласник
РС", бр. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 85/2005 - др.
закон, 49/2007, 20/2009 - др. закон и 72/2009

2. Закон о уређењу судова
3. Закон о судијама
4. Закон о јавном тужилаштву

Члан 1. ЗКП
(Став 1.) Овај законик утврђује правила са циљем да
нико невин не буде осуђен, а да се учиниоцу
кривичног дела изрекне кривична санкција под
условима које предвиђа кривични закон и на основу
законито спроведеног поступка.
(Став 2.) Пре доношења правноснажне пресуде или
решења о кажњавању, окривљени може бити
ограничен у својој слободи и другим правима само
под условима које одређује овај законик.

Овим обележјима се придаје већи или мањи значај. - Схватање које придаје већи значај кривичнопроцесном односу (посматра унутрашњу.ПОЈАМ КРИВИЧНО ПРОЦЕСНОГ ПРАВА • * Битна обележја КПП: кривичнопроцесни субјекат. Ово је нарочито изражено у односу на кривичнопроцесну радњу и кривичнопроцесни однос: • У теорији КПП постоје три схватања: . правну страну кривичнопроцесног права .битна је суштина и садржина овог права). кривичнопроцесна радња. кривичнопроцесни однос. предмет кривично процесног права и задатак кривично процесног права. - Схватање које придаје исти значај и кривичнопроцесној радњи и односу .Схватање које придаје већи значај кривичнопроцесној радњи (посматра спољашњу – феноменолошку страну – битна је форма и техника извођења кривичнопроцесних радњи).

остварења кривичноправне заштите државе и њених грађана од криминалитета. .предвиђе садржина и форма њихових радњи и .одређују кривичнопроцесни субјекти. . самим тим.регулишу кривичнопроцесни односи ради расветљења и решења кривичне ствари и.ДЕФИНИЦИЈА КПП Кривично процесно право је систем правних прописа којима се : .

. .овлашћени тужилац као носилац функције оптужбе. имовинскоправни захтев и трошкови кривичног поступка.је расветљење и решење кривичне ствари. одбрана и суђење. УВЕК се првенствено остварује ОСНОВНИ предмет. У нераскидивој је вези са кривичнопроцесном радњом. као и решавање питања која спадају у споредни предмет. па стога разликујемо 3 главна кривичнопроцесна субјекта: . Задатак КПП . Кривичнопроцесна радња – представља законом предвиђену и уређену делатност кривичнопроцесних субјеката у кривичном поступку.окривљени као носилац функције одбране и . а упоредо са њим реализује се и СПОРЕДНИ. предузимајући правно нормирану делатност.кривичнопроцесни субјекти.кривични суд као носилац функције суђења. Кривичнопроцесни однос .ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА КПП • • • • • Кривичнопроцесни субјекат – у поступку постоје 3 главне функције: оптужба. Предмет КПП – основни предмет КПП је кривична ствар (causa criminalis). Споредни предмет КПП чине: прејудицијална питања. ступају у међусобне односе.

примењиваће се одредбе о скраћеном поступку. • Појмови кривично процесно право и кривични поступак се не могу поистоветити јер је кривично процесно право шири појам од кривичног поступка. и тежа казна) Посебан КП (када је за КД предвиђена казна затвора до 3 год. законом предвиђеном и уређеном делатношћу кривичнопроцесних субјеката. .ПОЈАМ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА: • Кривични поступак је законом уређени ток остварења предмета КПП.. новчана казна или мера безбедности али и када је КД учинио малолетник) У поступку за КД за која је као главна казна прописана новчана казна или затвор до 5 година. ВРСТЕ КРИВИЧНИХ ПОСТУПАКА: - Редован КП (када је за КД предвиђена казна затвора преко 3 год.

• Поступак према малолетницима. • Поступак за примену мера безбедности. али и рокови су знатно краћи. . изостати поједине фазе или кривичнороцесне радње). корупције и друга изузетно тешка кривична дела. • Поступак за изрицање судске опомене. • Поступак за доношење одлуке о рехабилитацији. рехабилитацију и остваривање других права лица неосновано осуђених и неосновано лишених слободе. • Структура посебног поступка заснована је у основи на структури редовног поступка.ПОСЕБНИ КРИВИЧНИ ПОСТУПЦИ: • Скраћени или сумарни поступак. за опозивање условне осуде и за пуштање осуђеног на условни отпуст. за одузимање имовинске користи. • Поступак за дела организованог криминала. за престанак правних последица осуде и мера безбедности. с тим што је једноставнија (могу нпр. • Поступак за изрицање кривичних санкција без главног претреса. • Поступак за накнаду штете.

главни претрес и доношење пресуде • Поступак по правним лековима – има два своја дела: .припремни поступак (одвија се пред првостепеним судом и судом правног лека).РЕДОВАН КРИВИЧНИ ПОСТУПАК • Првостепени кривични поступак .има два стадијума: . *Правни лекови: редовни и ванредни . .стадијум ГЛАВНОГ кривичног поступка – има три фазе: припремање главног претреса.стадијум ПРЕТХОДНОГ (ПРИПРЕМНОГ) кривичног поступка – има две фазе: истрагу и оптужење .главни поступак (одвија се пред судом правног лека).

У овој фази долази до подизања оптужнице од стране овлашћеног тужиоца. .обустава поступка ако се утврди да догађај не представља кривично дело . Претходни кривични поступак се завршава ступањем оптужнице на правну снагу. а циљ је да се постигне виши степен извесности вероватноћа о постојању кривичног дела и учиниоца.расветљење кривичне ствари до степена вероватноће о постојању кривичног дела и учиниоца . * Истрага може изостати ако постоји довољно доказа о извршеном кривичном делу и учиниоцу – институт НЕПОСРЕДНЕ ОПТУЖНИЦЕ. Претходни кривични поступак је фаза у којој се изводе докази (истражни судија) ради утврђивања правно-релевантних чињеница.Кривични поступак покреће се на захтев овлашћеног тужиоца у случају кад постоји основана сумња да је одређено лице извршило кривично дело. Значи циљ претходног кривичног поступка је: . или ако постоје процесне сметње за даље вођење кривичног поступка.

Поступак по правним лековима је факултативан. * Правни лекови могу бити редовни и ванредни.пред првостепеним судом (председник већа првостепеног суда које је донело пресуду испитује само благовременост. доношењем пресуде или решења).Главни кривични поступак ЗАПОЧИЊЕ тек пошто је оптужница ступила на правну снагу и ТРАЈЕ све до доношења простепене пресуде. Одвија се: . дозвољеност и потпуност правног лека) . (Ово је најважнији део поступка јер се у њему кривична ствар расветљава са највишим степеном извесности – са степеном истине о постојању кривичног дела и учиниоца и долази до коначног решења кривичне ствари.пред судом правног лека (мериторно одлучивање по правном леку) Поступак по правним лековима је по правилу једностепен. .

унутрашњи: основни (законски прописи који се потпуно односе на ову материју) и допунски (законски прописи који регулишу друге друштвене односе. ВРЕМЕНСКО ВАЖЕЊЕ КПП: • Закон по правилу почиње да се примењује његовим ступањем на снагу. . а престаје укидањем.ИЗВОРИ КПП: • КПП је позитивно законско право. и то у првом реду Законик о Кривичном поступку. vocatio legis код кривичних закона је увек дужи. Мада закони обично ступају на снагу осмог дана по објављивању у званичном службеном гласилу. затим други закони. јер је потребно више времена за упознавање законских одредаба. али и да се изврше одређене кадровске и техничке припреме за успешну примену истих. • Подела извора КПП: .међународни: билатерални и мултилатерални међународни уговори . Извори КПП си ИСКЉИЧИВО законски прописи. али и нека питања из КПП). као и међународни уговори.

ТЕРИТОРИЈАЛНО ВАЖЕЊЕ КПП: • На територији једне земље примењују се кривичнопроцесни закони те земље. а односе се на пружање међународне кривичноправне помоћи код издавања окривљених и осуђених лица и код извођења појединих истражних радњи. . са малим изузецима који су предвиђени у ратификованим двостраним међународним уговорима. Према томе. • Установа којом се ограничава примена кривичнопроцесних закона на одређени круг домаћих и страних лица. назива се кривичнопроцесни имунитет. на територији наше земље примењују се наши кривичнопроцесни закони. с тим што се могу применити и према домаћим лицима која изврше КД ван територије наше земље. ПЕРСОНАЛНО ВАЖЕЊЕ КПП: • Наши кривичнопроцесни закони примењују се на сва лица (домаћа и страна) која изврше КД на нашој територији.

уколико се добије одобрење надлежног органа чији је члан лице заштићено имунитетом. ако изврши кривично дело). кривични поступак се према овом лицу може покренути. чак ни после престанка мандата) .• Кривичнопроцесни имунитет може бити: . Међутим. нити предузети било која кривичнопроцесна радња док има овај имунитет. . или након истека мандата. а при томе није наступила застарелост гоњења.ДЕЛИМИЧАН (према лицу се могу предузети одређене кривичнопроцесне радње. нити се против њега може водити кривични поступак.РЕЛАТИВАН (по дејству сличан потпуном имунитету).АПСОЛУТАН (ова врста имунитета се не може одузети заштићеном лицу. .ПОТПУН (према лицу се не може покренути кривични поступак. .

начело официјелности .НАЧЕЛА КРИВИЧНО ПРОЦЕСНОГ ПРАВА • Основна начела су основне правне поставке на којима је засновано и помоћу којих је изграђено КПП (обезбеђују форму и садржину кривичног поступка и служе као основ за сазнање суштине кривичног поступка).начело јавности . • Основна начела на којима је засновано КПП: .начело непосредности .начело контрадикторности .начело утврђивања истине .начело акузаторности .начело усмености .

• Поред јавног тужиоца. поступак се обуставља решењем донетим од стране суда (истражног судије – у зависности од фазе поступка). ту су и оштећени као супсидијарни тужилац и приватни тужилац. • Уколико овлашћени тужилац одустане од гоњења. одбране и пресуђења. Овај принцип обезбеђује раздвајање основних функција КП: гоњења. . онда се доноси пресуда којом се оптужба одбија. • Уколико овлашћени тужилац одустане од гоњења од почетка главног претреса. • Јавни тужилац је посебан државни орган који је дужан да увек покрене КП када за то постоје законски услови и када су у питању кривична дела која се гоне ex oficio.НАЧЕЛО АКУЗАТОРНОСТИ (оптужно начело) • Суштина начела акузаторности састоји се у томе што КП може да се покрене и да се води само на основу захтева овлашћеног тужиоца.

.Уколико је у питању колективан интерес. Потребно је направити разлику између колективног и индивидуалног интереса: .Уколико су индивидуални – лични интереси повређени друштво јесте заинтересовано за кривично гоњење. по службеној дужности. пошто се највећи број кривичних дела гони по захтеву јавног тужиоца као овлашћеног тужиоца. тј. • Овај принцип се ипак не спроводи у одређеним ситуацијама. У нашем кривичном поступку усвојен је принцип официјелности.НАЧЕЛО ОФИЦИЈЕЛНОСТИ КРИВИЧНОГ ГОЊЕЊА • Начело официјелности подразумева да се кривични поступак покреће по службеној дужности од стране надлежног тужиоца (ex oficio). али је одлука о гоњењу препуштена диспозицији оштећеног. . поступак се увек покреће по службеној дужности.

као овлашћеног тужиоца.НАЧЕЛО ЛЕГАЛИТЕТА И ОПОРТУНИТЕТА • Начело легалитета подразумева да је државни тужилац дужан да предузме кривично гоњење кад постоји основана сумња да је одређено лице учинило кривично дело за које се гони по службеној дужности. када не постоје законски услови за њега. • Наш закон прихвата и принцип мутабилитета – право јавног тужиоца да одустане од кривичног гоњења. Ово начело се односи само на КД која се гоне по службеној дужности и само на јавног тужиоца. има право али не и дужност да се одрекне кривичног гоњења. • Принцип опортунитета (целисходности) прокламује да јавни тужилац. односно да га не покрене. . као овлашћени тужилац за КД која се гоне по службеној дужности.

ако сведоци или вештаци неће да дају исказ на главном претресу и ако окривљени одбије да одговара на питања . душевно оболело или се не може пронаћи. Овај принцип омогућава да се приликом оцене исказа странака и осталих учесника у поступку узимају у обзир и психичке компоненте које се јављају при томе.НАЧЕЛО НЕПОСРЕДНОСТИ • Начело непосредности је принцип према коме се све чињенице и сви докази који служе као основ за доношење судске одлуке морају непосредно извести пред судом.ако је лице умрло. • Постоји 4 изузетка: . или је због болести или старости онемогућено да дође .уколико се појаве нејасни и противречни искази .ако се странке тако сагласе .

НАЧЕЛО УСМЕНОСТИ • Начело усмености подразумева да све чињенице и докази на којима се заснива једна пресуда морају бити изнети на главном претресу. • Наш кривични поступак изграђен је на овом начелу (заступљен у току целог поступка. а суд и други органи су обавезни да саслушају обе стране између којих се води спор. НАЧЕЛО КОНТРАДИКТОРНОСТИ • Начело контрадикторности је принцип који странкама омогућава слободно и непосредно изношење личног мишљења и аргумената о свим чињеницама и правним питањима. Овај принцип даје право једној страни да се критички осврће на наводе супротне стране – contra dicere. а највише долази до изражаја на главном претресу). .

као и Законом о судовима.страначка (могу присуствовати само кривичнопроцесне странке) . • Јавност у кривичном поступку може бити: . • Подразумева да је рад суда јаван и да је расправа пред судом јавна и представља право и могућност заинтересованих грађана да присуствују и прате рад суда у току решавања одређене кривичне ствари.општа (могу присуствовати сви грађани) .НАЧЕЛО ЈАВНОСТИ • Ово начело је предвиђено Уставом РС.ограничена (може присуствовати ограничен број лица. поред оних чије је присуство обавезно) .

• уколико су у питању малолетници као извршиоци кривичних дела. • ради заштите личног или породичног живот окривљеног или оштећеног. • ради заштите морала. • ради чувања јавног реда.До искључења јавности може доћи у следећим случајевима: • ради чувања тајне. .

• Другим речима. тј.НАЧЕЛО УТВРЂИВАЊА ИСТИНЕ • Циљ кривичног поступка је да се осигура да нико невин не буде осуђен и да се кривцу изрекне кривична санкција под условима које предвиђа Кривични законик и на основу законито спроведеног поступка.да ли је заиста извршено КД. . . . циљ поступка је да се утврди истина.ко је извршилац КД. да суд одговори на следећа питања: .да ли се према њему може применити кривична санкција.

• Своје уверење о вредности доказа судија формира на основу свог знања. .Ово начело данас припада прошлости. а изрека одлуке образложена. животног искуства. логике и познавања психологије људи. већ на основу сопствене анализе њихове вредности уз обавезу да о томе како је ценио доказ изнесе аргументе у образложењу своје одлуке. • Супротно овом начелу је начело законске оцене доказа – закон одређује врсту.НАЧЕЛО СЛОБОДНЕ ОЦЕНЕ ДОКАЗА • Начело слободне оцене доказа постоји ако судија изведене доказе не цени по правилима утврђеним у закону. . количину и квалитет доказних средстава који су потребни да би се одрђена релевантна чињеница могла сматрати доказаном. интелигенције. о одлука мора бити у складу са уставним и законским одредбама.

. • Начело процесне економије не подразумева рад на штету квалитета судских одлука и не сме да иде на штету приликом утврђивања материјалне истине. али и са што мање трошкова и напора процесних субјеката.НАЧЕЛО ПРОЦЕСНЕ ЕКОНОМИЈЕ • Према Законику о кривичном поступку суд је дужан да поступак спроведе без одуговлачења и да се кривичнопроцесне радње предузму без непотребног расипања времена.

трошкови кривичног поступка. .да ли према њему може да се примени кривична санкција. .да ли постоје сви услови за постојање кривичне одговорности лица против кога је покренут поступак и . . да ли постоје сва његова битна обележја).прејудицијална (претходна) питања. • Као споредни предмет кривичног поступка јављају се: .постојање кривичног дела (тј.имовинско-правни захтев који се решава у атхезионом поступку. Циљ кривичног поступка је да утврди: .ПРЕДМЕТ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА • Основни предмет кривичног поступка је кривично дело и његов извршилац. .

КД КАО ПРЕДМЕТ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА
• Постоје случајеви:
- када једно лице изврши више КД (покреће се јединствен
поступак јер је ово СУБЈЕКТИВНИ КОНЕКСИТЕТ и доноси се
једна пресуда);
- када више лица изврше једно КД или када више лица изврше
више КД (између учињених дела постоји веза и то је
ОБЈЕКТИВНИ КОНЕКСИТЕТ; доноси се јединствена пресуда).
• Уколико више лица изврше више КД а не постоји ни субјективни
ни објективни конекситет долази до СПАЈАЊА ПОСТУПКА и то
искључиво по предлогу јавног тужиоца, уколико:
- између дела постоји међусобна повезаност која није правна већ
стварна;
- постоје исти докази.

ИМОВИНСКО-ПРАВНИ ЗАХТЕВ КАО ПРЕДМЕТ
КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА
• То је захтев за накнаду штете настале извршењем КД и подноси
га искључиво оштећено лице, а кривични суд ће га прихватити
уколико се тиме не би знатно одуговлачило са поступком.
Уколико би до тога ипак дошло, суд ће оштећеног упутити да
имовинско-правни захтев оствари у парници.
• Разлози који оправдавају расправљање о имовинско-правном
захтеву у кривичном поступку:
- уколико се утврди постојање кривичног дела и одговорност
извршиоца;
- постоје КД чија правна квалификација зависи од висине настале
штете извршењем КД (проневера, крађа,...);
- избегавање доношења противуречних одлука у два различита
поступка (кривичном и грађанском);
- начело процесне економије.

Имовинско-правни захтев се односи: - на накнаду штете,
- на повраћај ствари,
- на поништај одређеног правног посла.
• У пресуди којом окривљеног оглашава кривим:
- суд може оштећеном досудити имовинско-правни захтев у
целини или делимично, а за остатак га упућује на парницу;
- уколико кривични суд на основу података којима располаже
нема основа да чак ни делимично усвоји имовинско-правни
захтев, упутиће га да исти оствари у парници.
• Уколико суд окривљеног ослободи од оптужбе или донесе
пресуду којом се оптужба одбија или решењем обуставља
кривични поступак, упутиће оштећеног да имовинско-правни
захтев оствари у парници.

ТРОШКОВИ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА • Трошкови кривичног поступка су издаци учињени поводом кривичног поступка од покретања до завршетка (и то не само трошкови по главној ствари. обавезаће га и да накнади трошкове кривичног поступка. • О свим трошковима суд води посебну евиденцију – ТРОШКОВНИК. • У свакој пресуди/решењу се одлучује ко сноси трошкове и колико они износе. . већ и трошкови инцидентних поступака. као и трошкови посебних поступака) и издаци за предузете истражне радње пре истраге. • Уколико суд окривљеног огласи кривим у пресуди.

онда ће се у решењу/пресуди назначити да трошкови падају на терет буџетских средстава. . дужно је да плати заступано лице. окривљени и приватни тужилац могу се поравнати у погледу њихових међусобних трошкова. или када суд донесе ослобађајућу или пресуду којом се оптужба одбија. осим уколико је лице свесно поднело лажну пријаву. • Награду и нужне издатке браниоца и пуномоћника приватног тужиоца или оштећеног.• Када се обустави КП. без обзира ко је по одлуци суда дужан да сноси трошкове кривичног поступка. • Ако је поступак обустављен услед одустанка од тужбе.

. . тумачи..) нису процесни субјекти. органи унутрашњих послова.окривљени. бранилац окривљеног. • Остала лица укључена у кривични поступак (законски заступници и пуномоћници странака. . оштећени као супсидијарни тужилац и приватни тужилац).орган старатељства (у поступку према малолетницима) . сведоци.лице (правно и физичко) коме треба изрећи меру одузимања имовинске користи потекле из кривичног дела окривљеног.КРИВИЧНОПРОЦЕСНИ СУБЈЕКТИ • Главни процесни субјекти: . • Споредни процесни сујекти: .овлашћени тужилац (јавни тужилац.суд. већ учесници кривичног поступка..оштећени (најважнији споредни процесни субјект) . вештаци.

Разлика између главних и споредних процесних субјеката: Без главних процесних субјеката се НЕ МОЖЕ засновати процесно – правни однос. НЕ И ОБАВЕЗНИ у том правном односу. . док су споредни процесни субјекти само МОГУЋИ.

ОРГАНИЗАЦИЈА И НАДЛЕЖНОСТ СУДОВА

Судови опште надлежности:
- основни судови (суди у првом степену)
- виши судови (суди у првом и другом степену)
- апелациони судови (предвиђено да одлучује по жалбама против
одлука првостепених судова)
- Врховни касациони суд (одлучује о ванредним правним средствима
изјављеним на одлуке судова Републике Србије и у другим стварима
одређеним законом)

Посебни судови су:
- привредни судови
- Привредни апелациони суд
- прекршајни судови
- Виши прекршајни суд
- Управни суд

У вишим и апелационим судовима постоје одељења за кривичне
поступке против малолетника
У појединим вишим и апелационим судовима могу се образовати
одељења за кривична дела против Војске Србије, за кривична дела
организованог криминала, ратних злочина и високотехнолошког
криминала, у складу са законом.

НАДЛЕЖНОСТ СУДОВА: - стварна надлежност
- месна надлежност
- функционална надлежност

СТВАРНА НАДЛЕЖНОСТ
• је законом одређено право и дужност једног суда да у
кривичном поступку предузима одређене процесне радње и
доноси одлуку ПРЕМА ПРИРОДИ КРИВИЧНОГ ДЕЛА.
• Основни суд је надлежан да у првом степену суди за КД за која
је као главна казна предвиђена новчана казна и казна затвора
до десет и десет година, ако за поједина КД није надлежан
други суд. Одлучује и о молби за престанак мере безбедности
или правне последице осуде за КД из своје надлежности.

• Виши суд је стварно надлежан да у првом степену одлучује о
КД за која је законом предвиђена казна затвора преко 10 година
или тежа казна, затим суди у кривичном поступку према
малолетницима, а у првом степену је надлежан и за друга
кривична дела (види члан 23. Закона о уређењу судова)
Виши суд у другом степену одлучује о жалбама на одлуке
основних судова о одређивању мера обезбеђења присуства
окривљеног и у скраћеном кривичном поступку.
• Виши суд води поступак и за издавање окривљених и осуђених
лица, извршава кривичну пресуду иностраног суда, одлучује о
признању и извршењу страних судских и арбитражних одлука,
одлучује о сукобу надлежности основних судова са свог
подручја, и др.

затим о сукобу надлежности нижих судова са свог подручја. . затим о сукобу надлежности између судова. ако за одлучивање није надлежан други суд. ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд.наставак • Апелациони суд је надлежан да одлучује о жалбама на одлуке виших судова. ако за одлучивање није надлежан виши суд. као и о преношењу надлежности судова ради лакшег вођења поступка. на одлуке основних судова. • Врховни касациони суд одлучује о ванредним правним средствима изјављеним на одлуке судова Републике Србије. о преношењу надлежности основних и виших судова кад су спречени да поступају у некој правној ствари.

а у већима састављеним од једног судије и двојице судијапоротника за КД за која је прописана блажа казна. Кад се примењују посебне одредбе о скраћеном поступку. или тежа казна.наставак • У 1. . степену суд суди у већима састављеним од тројице судија • У 3. СТЕПЕНУ судови суде у већима састављеним од пет судија. У првом степену судови суде у већима састављеним од тројице судија кад је то предвиђено ЗКП-ом. • У 2. у првом степену суди судија појединац. СТЕПЕНУ судови суде у већима састављеним од двојице судија и тројице судија-поротника за КД за која се по закону може изрећи казна затвора у трајању од 15 год.

надлежност по месту учињеног КД (примарна) .надлежност по месту хватања/самопријављивања окривљеног (само када није познато место извршења КД. као ни место пребивалишта или боравишта окривљеног) .МЕСНА НАДЛЕЖНОСТ • јесте право и дужност једног стварно надлежног суда да једно конкретно КД решава са своје територије. • РЕДОВНА МЕСНА НАДЛЕЖНОСТ: .надлежност по месту пребивалишта или боравишта окривљеног (само када није познато место извршења КД) .

надлежан је суд који је први започео поступак – сличност са претходном надлежношћу) .одређена надлежност (у случају када се не може никако установити који је суд месно надлежан. непосредно виши суд ће одредити неки други стварно надлежан суд да у тој кривичној ствари поступа.наставак • ВАНРЕДНА МЕСНА НАДЛЕЖНОСТ: .надлежност првенства (надлежан је суд који је први започео поступак) .надлежност по конекситету (у случају субјективног.) . Врховни касациони суд ће одредити један стварно надлежни суд да поступа у тој ствари.делегирана надлежност ( уколико је један суд из правних или стварних разлога спречен да поступа у једној кривичној ствари.) . објективног или мешовитог конекситета.

прима редовне правне лекове и испитује њихову благовременост. допуштеност и потпуност) • У судовима правног лека: . руководи главним претресом.ФУНКЦИОНАЛНА НАДЛЕЖНОСТ • је право и дужност кривичног суда да у зборном или инокосном саставу изводи поједине кривично-процесне радње у одређеном стадијуму или фази кривичног поступка.у главном кривичном поступку суд реализује функцију суђења у инокосном и зборном саставу (председник већа: заказује главни претрес. • У првостепеним судовима: . објављује и писмено израђује пресуду.истрагом руководи истражни судија .одлучује се о кривичној ствари у инокосном и зборном саставу (веће тројице или петорице судија) .

• Врсте: .НЕГАТИВАН СУКОБ (два или више судова одбијају од себе дужност да одлучују о једној кривичној ствари) • Поступак за решавање сукоба надлежности покреће онај суд који присваја или одбија надлежност. • Сукоб надлежности решава НЕПОСРЕДНО ВИШИ СУД.СУКОБ НАДЛЕЖНОСТИ • постоји у случају када два или више судова сматрају да СУ стварно или месно надлежни. . односно да НИСУ надлежни да одлучују о кривичној ствари.ПОЗИТИВАН СУКОБ (два или више судова присвајају себи право да одлучују о конкретној кривичној ствари) .

.ПРУЖАЊЕ ПРАВНЕ И ДРУГЕ ПОМОЋИ • У току расветљења и решења кривичне ствари може се појавити потреба да се нека кривично-процесна радња изведе ван територије суда који је надлежан за решење те ствари. постоји и МЕЂУНАРОДНА ПРАВНА ПОМОЋ (правна помоћ судова различитих држава која се темељи на међународним споразумима). • Правна помоћ унутар наше земље назива се УНУТРАШЊА ПРАВНА ПОМОЋ. • Насупрот унутрашњој. тзв. • У том случају суд се обраћа писменим актом. замолницом суду (правна помоћ у ужем смислу) или другом државном органу (правна помоћ у ширем смислу) на чијој територији радња треба да се изведе (нпр. саслушавање лица као сведока).

10 година за судију апелационог суда. да има завршен правни факултет 4. . да је стручан.12 година за судију Врховног касационог суда.3 године за судију основног суда. да је лице наш држављанин 2. оспособљен и достојан дужности судије • Поред општих услова потребно је и радно искуство на пословима правне струке: .2 године за судију прекршајног суда. . привредног суда и Вишег прекршајног суда. да има положен правосудни испит 5. да испуњава опште услове за ступање на рад у државним органима 3. . .СПОСОБНОСТ ЛИЦА ЗА ВРШЕЊЕ СУДСКЕ ФУНКЦИЈЕ • Према Закону о судијама РС да би једно лице стекло својство судије треба да испуни следеће опште услове: 1. .6 година за судију вишег суда. Привредног апелационог суда и Управног суда.

стажа осигурања). • Судије и судије поротнике БИРА и РАЗРЕШАВА Народна скупштина. .када се утврди да је због здравственог стања неспособан за вршење судске функције. несавесно и нестручно вршење дужности и због учињеног тешког дисциплинског прекршаја).кад судија буде разрешен (осуда на казну затвора од најмање 6 месеци. • Високи савет судства даје предлог Народној скупштини за избор судије.кад судија наврши радни век (65 год. • Судска дужност престаје: .на захтев судије. • За судије поротнике не тражи се посебна стручна спрема. • Пре ступања на дужност судија ПОЛАЖЕ ЗАКЛЕТВУ. судија мора бити НЕЗАВИСАН и ОБЈЕКТИВАН (НЕПРИСТРАСАН). .наставак • Поред СТРУЧНОСТИ. . старости или 40 год. .

брачни друг. храниоца или храњеника • Ако је судија/судија поротник у истом кривичном предмету вршио истражне радње. а по тазбини до 2. тужиоцем или оштећеним у односу стараоца. у побочној линији до 4. његов бранилац. или сродник по крви у правој линији до било ког степена сродства. бранилац. оштећени. или учествовао као тужилац. законски заступник или пуномоћник оштећеног или је саслушан као сведок или као вештак • Ако је у истом предмету учествовао у доношењу одлуке нижег суда • Ако постоје околности које изазивају сумњу у његову непристрасност . степена. усвојиоца.ИЗУЗЕЋЕ СУДИЈА – ОСНОВИ ЗА ИЗУЗЕЋЕ • Кад странке изразе сумњу у објективност судије/судије поротника • Кад је судија/судија поротник оштећен кривичним делом • Ако је судији/судији поротнику окривљени. њихов законски заступник или пуномоћник. степена • Ако је судија/судија поротник са окривљеним. његовим браниоцем. усвојеника. тужилац. стараника.

изузеће у ширем смислу – одстрањење (разлози нису таксативно наведени. до почетка главног претреса. При том се не доноси решење.искључење (основи таксативно наведени у Законику о кривичном поступку) . • Странке могу тражити изузеће судије/судије поротника по правилу. већ се сачињава службена белешка у списима предмета са разлозима изузећа. али у обзир долази свака околност која изазива сумњу у објективност судије) • Поступак за изузеће се покреће по службеној дужности чим се јави један од законом предвиђених основа. • Када је у питању изузеће по службеној дужности – може се покренути у било којој фази поступка. . • Председник суда (изузетно председник вишег суда) одређује замену.• Постоје две врсте изузећа судије: . и предмет се предаје другом судији.

Одлуке кривичног суда .

односно судска одлука којом се дефинитивно решава кривична ствар. решавају како кривичноправна (материјални елемент) . Заснована је на правно релевантним чињеницама које су утврђене доказима и то до највећег степена извесности – истинитости. тако и кривично процесна питања (формални елемент) о кривичној ствари. .ПРЕСУДА • Пресуда је судска одлука којом се. по правилу. • Пресуда је круна целокупне делатности кривичног суда.

решавају само кривичнопроцесна питања. спровођење истраге) .за решавање питања покретања и управљања кривичним поступком (нпр.за решавање спорних питања која се могу појавити између кривичног суда/истражног судије и странака . или када постоје процесне сметње за даље вођење кривичног поступка. по правилу. • Врсте: .за решавање кривичноправних и кривичнопроцесних питања (нпр. обустављање кривичног поступка када овлашћени тужилац одустане од гоњења пре почетка главног претреса). • Суд доноси решење када не постоје процесне претпоставке. .РЕШЕЊЕ • Решење је специфична одлука кривичног суда којом се. али не и кривичноправна.

о довођењу окривљеног.о заказивању главног претреса.. .. • Типичне наредбе: . • Та питања нису толико важна. евентуално вештака. . али доприносе успешном решавању кривичне ствари.НАРЕДБА • Наредба је судска одлука којом се решавају само питања која се односе на управљање кривичним поступком.. сведока.

руководи његовим радом и заступа га у односу на трећа лица. у случају када се ради о кривичним делима за која се гони по службеној дужности. јавно тужилаштво има право и дужност да проучава појаве и проблеме из праксе који су од интереса за примену закона. • Јавни тужилац се налази на челу јавног тужилаштва.ЈАВНИ ТУЖИЛАЦ • Јавно тужилаштво је самостални државни орган који гони учиниоце КД и улаже правна средства ради заштите уставности и законитости. • У кривичном поступку јавни тужилац је овлашћени тужилац. . Поред основне функције – функције гоњења.

НАЧЕЛА УРЕЂЕНОСТИ ЈАВНОГ ТУЖИЛАШТВА • начело јединства и недељивости (јединствен државни орган за целу земљу) • начело хијерархијског уређења (надређеност виших јавних тужилаштава у односу на нижа. тј. већ их поверава неком другом нижем јавном тужиоцу – нпр. и обрнуто) • начело деволуције (право вишег јавног тужиоца да преузима и непосредно врши послове из надлежности нижег јавног тужиоца – нпр. не постоји вршење послова у зборном саставу) . када виши ЈТ преузме неке послове из надлежности основног ЈТ и повери их другом основном ЈТ) • начело монократског одлучивања (послове из надлежности сваког тужилаштва увек обавља једно лице. када виши ЈТ преузме гоњење од основног ЈТ) • начело супституције (право вишег јавног тужиоца да преузима вршење одређених послова у конкретној кривичној ствари од нижег јавног тужиоца. с тим што ове послове не врши он непосредно.

• Да изјављује жалбе против неправоснажних судских одлука и да подноси ванредни правни лек против правоснажних судских одлука (захтев за заштиту законитости). ... • Да подиже и заступа оптужницу пред надлежним судом..ЈАВНИ ТУЖИЛАЦ ЈЕ НАДЛЕЖАН: • Да руководи предкривичним поступком. • Да захтева спровођење истраге и усмерава ток претходног кривичног поступка у складу са законом.

Тужилаштво за организовани криминал и Тужилаштво за ратне злочине оснивају се за територију Републике Србије – седиште у Београду.Тужилаштво за ратне злочине.апелациона јавна тужилаштва .јавна тужилаштва посебне надлежности.основна јавна тужилаштва и . • Републичко јавно тужилаштво.виша јавна тужилаштва . .• Јавно тужилаштво Републике Србије чине: . • Апелационо јавно тужилаштво оснива се за подручје апелационог суда. а основна јавна тужилаштва се оснивају за подручја основног суда. • Јавна тужилаштва посебне надлежности су: .Републичко јавно тужилаштво . • Више јавно тужилаштво оснива се за подручје вишег суда.Тужилаштво за организовани криминал .

. • Оштећени се може појавити и са имовинско .правним захтевом. • Оштећени се може појавити и као приватни тужилац. док је оштећени са или без имовинско – правног захтева и оштећени као сведок СПОРЕДНИ субјект у кривичном поступку. а посредно лични интереси (КД за која се гони по службеној дужности од стране јавног тужиоца). али и као сведок.СВОЈСТВА ОШТЕЋЕНОГ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ • Оштећени се може појавити као супсидијарни тужилац.процесни субјект. када су изршењем КД повређени првенствено општедруштвени интереси. када су првенствено повређена лична или имовинска права. • Оштећени као супсидијарни тужилац и приватни тужилац јесте ГЛАВНИ кривично .

• Услови: . зависно од развоја ситуације до завршетка главног претреса. али никада не добија својство државног органа. • У случају неправилног рада јавног тужиоца. преузме кривично гоњење од субсидијарног тужиоца.да је непосредно или од других лица сазнао да јавни тужилац није покренуо кривични поступак или да је у току поступка одустао од гоњења • Јавни тужилац је дужан да прати активност оштећеног као субсидијарног тужиоца.ОШТЕЋЕНИ КАО СУБСИДИЈАРНИ ТУЖИЛАЦ • Оштећени у својству субсидијарног тужиоца јавља се у поступку када се за КД гони по службеној дужности од стране јавног тужиоца. и овлашћен је да. оштећено лице добија могућност да се у поступку појави у својству овлашћеног тужиоца и да обавља функцију кривичног гоњења. .да постоји његов лични интерес .

тако да је оштећеном препуштено да одлучује о кривичном гоњењу). • Да би стекао својство приватног тужиоца. • Пошто је стекао својство приватног тужиоца оштећени стиче сва законом предвиђена права и дужности. • Уколико оштећени мисли да је реч о КД за које се гони по службеној дужности. па поднесе кривичну пријаву. а у ствари је реч о КД за које се гони по приватној тужби. та кривична пријава оштећеног сматраће се као благовремена приватна тужба. Невршењем права и дужности. оштећени губи својство приватног тужиоца. на првом месту право вршења функције кривичног гоњења. оштећени мора да поднесе приватну тужбу у року од 3 месеца од сазнања за КД и учиниоца.ПРИВАТНИ ТУЖИЛАЦ • У кривичном поступку оштећени се јавља у својству приватног тужиоца код кривичних дела за која се гони по приватној тужби (овим КД се повређују лична или имовинска права лица. .

. • Пуномоћник је лице које се јавља на страни оштећеног у кривичном поступку. које се даје у писменој форми или усмено на записник пред судом. осим уколико није прекорачио овлашћења предвиђена законом. пуномоћник мора да има пуномоћје од оштећеног. • Да би се појавио у поступку.• Преко законског заступника у кривичном поступку реализују свој фонд права и дужности процесно неспособна лица. пуномоћника може имати оштећени који је процесно способан и законски заступник процесно неспособних лица. Законски заступник не може трпети штетне последице предузетих радњи. Међутим.

равноправна странка у кривичном поступку са овлашћеним тужиоцем. • Процесна равноправност окривљеног са овлашћеним тужиоцем постигнута је на тај начин што у односу на окривљеног важи претпоставка невиности – не сматра се кривим све док се то не утврди правоснажном осуђујућом пресудом. • Окривљени је носилац функције одбране.материјална (врши је у првом реду окривљени) .ОКРИВЉЕНИ • Окривљени је лице против кога је покренут и води се кривични поступак.формална (врши је бранилац окривљеног) . због основане сумње да је извршило кривично дело. које му се у конкретном случају ставља на терет. • Окривљени ИМА ПРАВО НА ОДБРАНУ која може бити: .

буде обавештен о делу које му се ставља на терет.да у најкраћем могућем року буде изведен пред суд и да му буде суђено непристрасно.одређени узраст .да у најкраћем року.да му се омогући да се изјасни о чињеницама и доказима који га терете . а најкасније на првом саслушању подробно и на језику који разуме. правично и у разумном року .да његовом саслушању присуствује бранилац .душевно стање • Из основног права – на вршење функције одбране произилазе и друга права окривљеног: . • Процесна способност садржи два основна обележја: .да добије преводиоца и тумача ако не разуме и не говори језик који се користи у поступку .Својство окривљеног у кривичном поступку може стећи само физичко лице које је процесно способно за вршење својих права и дужности. о природи и разлозима оптужбе и доказима који су против њега прикупљени .да му се осигура довољно времена и могућности за припремање одбране . .да се брани сам или уз стручну помоћ браниоца кога сам изабере из реда адвоката.

дужан да се одазове позиву органа кривичног поступка ради испитивања.• Дужности окривљеног: .дужан је да дозволи да се над њим изврши телесни преглед у циљу утврђивања одређених чињеница .дужан је да трпи законом одређено ограничење слободе приликом довођења.упуштање у поступак . . као и одређивање притвора . односно присуства главном претресу.

* после подигнуте оптужнице ако му се суди у одсуству . • Стручна одбрана може бити: .обавезна: * од почетка поступка ако је глув. • О праву на браниоца окривљени мора бити поучен пре првог испитивања од стране органа кривичног поступка. а нарочито формалне (стручне) одбране. нем или неспособан да се брани * после подигнуте оптужнице ако се поступак води за КД за које је предвиђена казна затвора преко 10 год.БРАНИЛАЦ ОКРИВЉЕНОГ • Бранилац окривљеног је стручно правно образовано лице које пружа помоћ окривљеном у реализовању материјалне.факултативна • Окривљеном се може поставити бранилац у случају ако се поступак води за КД за које је прописана казна затвора преко 3 год. .

Међутим. бранилац није пуномоћник окривљеног. . без обзира што поседује пуномоћје.• Бранилац окривљеног може бити. Пред Врховним касационим судом бранилац може бити само адвокат. само адвокат. Адвокатска комора доставља списак адвоката по азбучном реду. Приликом постављања браниоца по службеној дужности суд је дужан да поштује редослед са списка. јер законског заступника и пуномоћника може имати само оштећени! • За браниоца ће се поставити адвокат. или усмено на записник. • Бранилац окривљеног мора имати пуномоћје које у писменој форми даје окривљени. по правилу. по редоследу са списка који председнику првостепеног суда доставља одговарајућа адвокатска комора. а адвоката може заменити само адвокатски приправник ако се поступак води за кривично дело за које се по закону може изрећи казна затвора у трајању до пет година.

• • • • • • • • • Права браниоца: Да присуствује испитивању окривљеног Да предлаже извођење доказа ради утврђивања чињеница које иду у корист окривљеног Да у току поступка разматра кривичне списе.. притужбе..) Дужности браниоца: Да поступа савесно и заштити интересе окривљеног Да у вршењу формалне одбране износи само истинито сазнање о чињеницама (при том има право да прећути неке чињенице) Да сва писмена и поднеске које доставља кривичном суду сачини у законом прописаној форми и садржини Да се придржава законом прописаног реда и дисциплине у кривичном поступку. . ако се овај налази у притвору и ако је већ испитан Да у корист окривљеног подноси сва правна средства (правне лекове. приговоре.. као и да разгледа прикупљене предмете Да се дописује и разговара са окривљеним.

• Свака кривичнопроцесна радња треба да се изведе благовремено. односно у предвиђеним роковима.судски рокови .законски рокови .КРИВИЧНОПРОЦЕСНА РАДЊА • Представља законом предвиђену и уређену делатност субјеката у кривичном поступку. • I подела рокова: . која је усмерена на расветљење кривичне ствари • ПРЕДВИЂЕНОСТ значи да субјекат може предузимати само радње на које је законом овлашћен • УРЕЂЕНОСТ значи извођење радњи у процесној форми • Форма кривичнопроцесних радњи је одређена законом. • Рок је одређени временски период у коме се радња може/мора предузети или у коме се радња не сме предузети. Форма обухвата начин и место извођења појединих радњи.

односно мора предузети одређена делатност од стране субјеката. Пропуштање овог рока може довести до губитка права на предузимање делатности) . Трајање СУДСКИХ РОКОВА је одређено од стране суда на основу законских овлашћења. и по правилу се не могу продужавати.инструктивни (период у коме је допуштено извођење неке радње. Њихова основна одлика је да су строги. али пропуштање рока не доводи до губитка процесног права.наставак • • Трајање ЗАКОНСКИХ РОКОВА је прецизно одређено законом.дилаторни (период у коме је забрањено остваривање одређене делатности од стране субјеката) . од стране више овлашћених субјеката) . • II подела рокова: . с тим да се не прекорачи законско овлашћење. Последица пропуштања рока је губитак права на предузимање кривичнопроцесне радње на коју се рок односи. већ се губе неке погодности које произилазе из тог права) • РОК треба разликовати од РОЧИШТА (моменат у коме је потребно да се предузме одређена делатност. Могу се продужавати.перемпторни (период у коме се може.

у случају недоласка на главни претрес из оправданих разлога. дозволи могућност да то право реализује после протека времена предвиђеног у закону. у случају пропуштања рока на жалбу из оправданих разлога. супсидијарном тужиоцу и приватном тужиоцу. . а затим. • Установа повраћаја у пређашње стање првенствено може користити ОКРИВЉЕНОМ. • О молби окривљеног за повраћај у пређашње стање одлучује председник већа.ПОВРАЋАЈ У ПРЕЂАШЊЕ СТАЊЕ • Повраћај у пређашње стање – restitucio in integrum – значи могућност да се субјекту који је пропустио да реализује одређено право у оквиру рока. право коришћења ове установе дато је и ОШТЕЋЕНОМ. из оправданих разлога.

радње руковођења кривичним поступком .судеће • Према доприносу остварења основног задатка у поступку: .одбрамбене .радње одлучивања .радње процесне принуде .кривичнопроцесне радње које изводи кривични суд .кривичнопроцесне радње које изводе кривичнопроцесне странке • Према главним функцијама у кривичном поступку: .оптужне .ВРСТЕ КРИВИЧНОПРОЦЕСНИХ РАДЊИ • Према субјектима који их врше: .радње доказивања .

Према времену када се радње изводе: .радње које се предузимају у фазама главног кривичног поступка .радње које се предузимају у преткривичном поступку и у фазама претходног кривичног поступка .

списе у којима су садржане правно релевантне и друге чињенице које чине садржину кривичне ствари ...списе у којима су садржани резултати других делатности суда или странака – НЕСУДЕЋИ СПИСИ II подела: . пресуде. • Зависно од садржине кривичних списа имамо: I подела: .друге кривичне списе који се односе на управљање кривичним поступком ..) . решења.КРИВИЧНИ СПИСИ • Кривични списи представљају законом прописану писмену форму у којој се представљају резултати изведених кривичнопроцесних радњи.списе у којима су садржане одлуке суда о кривичној ствари – СУДЕЋИ СПИСИ (нпр.

предлози. правни лекови. • Поднесци у кривичном поступку: приватне тужбе... како би се по њима могло поступати.. • У поднеске се не убрајају оптужни акти које подносе јавни тужиоци за кривична дела за која се гони по службеној дужности.ПОДНЕСЦИ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ • Морају бити сачињени у прописаној форми. оптужнице и оптужни предлози оштећеног као тужиоца. . разумљиви и садржати све потребне податке.

а такође и садржина и форма појединих записника. • Записник пише по правилу ЗАПИСНИЧАР. На крају записника се потписује тумач ако га је било и сведоци. • Записник потписује испитано лице. а ако се записник састоји из више листова. • По правилу се на издвојеним записницима и списима у којима се налазе обавештења прикупљена од стране органа унутрашњих послова од грађана. . испитано лице потписује сваки лист. • Законом је прецизно и опширно уређена општа садржина и форма записника.ЗАПИСНИЦИ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ • О свакој кривичнопроцесној радњи која је у поступку предузета састаља се записник. не може заснивати судска одлука.

позиви и други кривични списи. • Позив за главни претрес или друге позиве суд може усмено саопштити лицу које се налази пред судом.ДОСТАВЉАЊЕ ПИСМЕНА • Под писменом подразумевају се све судске одлуке и оптужни акти. • Писмена се по правилу достављају преко поште. . а достављање се може вршити и преко скупштине општине. затим преко службеног лица органа који је донео одлуку или непосредно код тог органа. уз поуку о последици недоласка. а посебно правни лекови.

односно кад је јавност била искључена са главног претреса. • Ако је поступак у току. Ако се списи налазе код јавног тужиоца. разматрање и преписивање списа дозвољава орган пред којим се води поступак. под условом да за то имају оправдани интерес. а кад је поступак завршен разматрање и преписивање списа дозвољава председник суда или службено лице које он одреди. дозволу за разматрање и преписивање списа даје надлежни јавни тужилац. кад захтевају посебни разлози одбране или безбедности земље. О томе надлежни орган доноси посебну одлуку у форми РЕШЕЊА. • Разматрање и преписивање појединих списа може се привремено ускратити.РАЗМАТРАЊЕ СПИСА • У начелу сва заинтересована лица имају могућност да разматрају и преписују поједине кривичне списе. .

по службеној дужности али и када на чињенице укаже овлашћени тужилац или окривљени.ПОЈАМ И ВАЖНОСТ ЧИЊЕНИЦА У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ • Чињеница је мисаоно-чулном делатношћу утврђено реално постојање извесне ствари. . • У кривичном поступку чињенице утврђује СУД.ко је учинилац тог дела и . . особине или односа. појаве. • Основни задатак кривичног суда је у томе што својом делатношћу у поступку утврђује. процеса дешавања.да ли се према њему може применити кривична санкција а тај задатак се може остварити само утврђивањем чињеница. .да ли је једно дело кривично дело. • ВАЖНОСТ УТВРЂИВАЊА ЧИЊЕНИЦА у поступку је та што је основни задатак у кривичном поступку расветљење и решење кривичне ствари. односно њено ЧИЊЕНИЧНО И ПРАВНО ОФОРМЉЕЊЕ.

ВРСТЕ ЧИЊЕНИЦА КОЈЕ СЕ УТВРЂУЈУ У
КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ
• У кривичном поступку се утврђују три врсте чињеница:
* првенствено се утврђују ПРАВНО-РЕЛЕВАНТНЕ чињенице, које
могу бити:
- материјалне (кривично-материјално право)
- процесне (кривично-процесно право)

* пошто је немогуће да се у сваком случају непосредно утврђују
правно-релевантне чињенице, постоји потреба да се у
кривичном поступку утврђују и друге чињенице. Чињенице на
основу којих се закључује о постојању/непостојању правнорелевантних чињеница, називају се чињенице-индиције.
* понекад постоји потреба да се у поступку утврде и чињенице на
основу којих се проверава веродостојност извора сазнања о
правно-релевантним чињеницама. Ове чињенице се називају
помоћним чињеницама.

ДОКАЗИ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ
• ДОКАЗ је чињеница на основу које се утврђује постојање/
непостојање спорних правно-релевантних и других чињеница које
се утврђују у кривичном поступку.
• За разлику од доказа, ДОКАЗНО СРЕДСТВО је извор доказа.
• У доказна средства спадају:
- увиђај,
- исказ сведока,
- исказ вештака,
- исказ окривљеног и
- исправе.

Врсте доказа:
- непосредни и посредни докази (непосредни докази су такве
чињенице на основу којих се непосредно утврђује постојање или
непостојање правно-релевантне чињенице – нпр. када је неко
лице очевидац догађаја; посредни докази су такве чињенице на
основу којих се посредно утврђује постојање / непостојање
спорних чињенице – нпр. када се на основу отисака прстију и
увиђаја на лицу места закључи да је лице починило КД крађе);

- оригинални и изведени докази (оригинални је онај доказ чији
је извор информација лице које је својим чулим непосредно
нешто опазило; изведени су они докази које орган кривичног
поступка, сазнаје посредно, тј. од лица које није очевидац);
- оптужни и одбрамбени докази (класификација се заснива на
томе да ли се једним доказом потврђују наводи тужбе или наводи
одбране);

. докази који су добијени из законом предвиђених доказних средстава.Наставак: . сматрају се недозвољеним доказима). .лични и материјални докази (лични докази су такве чињенице чији је извор информација сам човек. материјални докази су чињенице чији је извор информација у исправама).дозвољени и недозвољени докази (дозвољени докази су сви они који су добијени из законом таксативно набројаних средстава и на законом дозвољен и прописан начин. али на законом забрањен начин.

али то је није основна активност суда.ТЕРЕТ ПРУЖАЊА ДОКАЗА • Под теретом пружања доказа у кривичном поступку подразумева се право и дужност одређених кривичнопроцесних субјеката да предлажу извођење доказа ради утврђивања спорних чињеница. • Терет пружања доказа је на овлашћеном тужиоцу. • И кривични суд може учествовати у пружању доказа. . • Окривљени није дужан да доказује своју невиност. већ допунска. јер он својим пруженим доказима треба да утврди виност окривљеног у односу на кривично дело.

.извођење доказа (прихватање откривених извора доказа и њихово даље процесно уобличавање – нпр. испитивање сведока. .откривање доказа (активност странака. главни поступак – председник судећег већа). • Процес доказивања састоји се из више активности: . Суд изводи доказе у току целог поступка: претходни поступак – истражни судија. Докази се могу откривати у току целог кривичног поступка). па и кривичног суда усмерена у правцу проналажења извора доказа који се могу употребити као доказ спорних чињеница у кривичној ствари.ДОКАЗИВАЊЕ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ • Доказивање представља сложену и разноврсну процесну делатност кривичнопроцесних странака и суда у циљу утврђивања правно-релевантних чињеница у кривичном поступку.

или упоређивањем овог доказа са другим већ изведеним доказима).оцена доказа (активност суда којом се утврђује вредност доказа у односу на спорну чињеницу. Ово се постиже извођењем других доказа којим се потврђује или негира спорни доказ. . . суд утврђује приликом изрицања судске одлуке). Коначну вредност доказа.- проверавање доказа (утврђивање веродостојности како самог извора података. тако и самих података – само у случају сумње.

исказом самог окривљеног или посредно. код КД надрилекарства се може утврдити чињеница да лице никада и није уписало факултет) .позитивне (лакше се доказују.спољашње (односе се само на кривично дело – на радњу. последицу и узрочни однос.негативне (нпр. нпр. преко спољашњих чињеница) * ДРУГА ПОДЕЛА . • Чињенице које се доказују могу се поделити: * ПРВА ПОДЕЛА: . лако се доказују) .ПРЕДМЕТ ДОКАЗИВАЊА • Предмет доказивања чине СПОРНЕ ЧИЊЕНИЦЕ. тешко се доказују. нпр. неко лице није могло извршити КД јер је у одређеном тренутку било на радном месту) .унутрашње (односе се на самог учиниоца КД – на његова психичка преживљавања пре и за време извршења КД.

.) . Правне презумпције могу бити апсолутне (не може се супротно доказивати) и релативне (постоји док се супротно не докаже).ПРЕЗУМПЦИЈЕ (то су такве чињенице на основу којих се помоћу општег искуства узима да постоји једно чињенично стање..НОТОРНЕ ЧИЊЕНИЦЕ (то су чињенице које зна шири круг лица.ПРАВНЕ НОРМЕ (сматра се да кривични суд познаје право с обзиром на своје стручно правно знање.ОЧИГЛЕДНЕ ЧИЊЕНИЦЕ (сматра се да су то чињенице саме по себи.ПРАВИЛА ИСКУСТВА (то су судови стечени искуством и не доказују се) . али ипак и неке домаће правне норме и то уз помоћ посебних стручних лица – вештака). У КПП најважнија је презумпција невиности окривљеног лица.) .. које није непосредно доказано да постоји. нпр... Стране правне норме могу бити предмет доказивања.Постоје чињенице које није потребно доказивати: . време неког значајнијег историјског догађаја. .. . не доказује се пунолетство старијег лица. нпр.

исказ вештака . • У доказна средства спадају: .увиђај .исправе .исказ окривљеног .исказ сведока .ДОКАЗНА СРЕДСТВА У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ • ДОКАЗНА СРЕДСТВА СУ ИЗВОРИ ДОКАЗА. • Доказна средства су одређена од стране законодавца.

• Циљ увиђаја је да се утврде и разјасне важне чињенице одређеног догађаја.трагови КД и материјални докази .УВИЂАЈ • Увиђај се предузима када је за утврђивање или разјашњење важне чињенице у поступку потребно непосредно опажање..чињенице које се односе на обележје КД . као и да се утврде околности под којима се догађај десио. да ли је сведок могао видети то што тврди да је видео. • Чињенице које се утврђују могу се сврстати у неколико група: .провера утврђених чињеница (нпр.висина материјалне штете .) ...

• Кад увиђајна екипа заврши увиђај на лицу места.место на коме се десио одређени догађај . а над другим лицима само уз њихову сагласност) • Увиђај у кривичном поступку може се предузети пре него што је формално започео кривични поступак. • По покретању кривичног поступка.Предмет увиђаја може бити: . Врши га истражни судија.преглед лица (над окривљеним се може извршити и без његове сагласности. а изузетно.записник о увиђају . увиђај као истражна радња може се предузети у свим фазама поступка. када је он спречен.фотодокументацију (фотоелаборат) . саставља 3 основна документа: .план лица места (скица места догађаја) . врше га органи унутрашњих послова.преглед предмета .

тј. онако како их је затекла увиђајна екипа. може се извршити реконструкција догађаја. • Суштинска разлика између реконструкције догађаја и увиђаја је у томе што се увиђајем посматра и испитује стање на лицу места. трагови и предмети извршеног КД.• Приликом вршења увиђаја. вештачки се обнавља ситуација каква је била за време увиђаја. • Након спроведеног увиђаја. • Стручно лице НИЈЕ вештак. . истражни судија може ангажовати лице одговарајуће струке ради разјашњења појединих техничких и других стручних питања. а реконструкцијом се ствара модел оригинала.

самостално један вештак • Лице не може бити вештак: .уколико је према њему учињено кривично дело • ВРСТЕ ВЕШТАЧЕЊА ПРЕМА ПРЕДМЕТУ ВЕШТАЧЕЊА: .специјализована стручна установа или државни орган . процесно способно и морално подобно физичко лице које пружа помоћ органу кривичног поступка у откривању и утврђивању оних чињеница за чије је откривање и утврђивање потребно стручно знање.вештачење телесних повреда .ВЕШТАЧЕЊЕ • Вештак је стручно.вештачење душевног стања окривљеног и других лица . • Вештачење може извршити: .преглед и обдукција леша .у свим случајевима када не може бити саслушан као сведок .вештачење пословних књига .

по правилу се ангажују лекари-специјалисти из судске медицине .предузима се увек када у неком смртном случају постоји сумња.• Преглед и обдукција леша .за вештака се не може одредити лекар који је лечио умрлог (може бити испитан као сведок) • Вештачење телесних повреда . прегледом медицинске документације . а ако то није могуће. или је очигледно да је смрт проузрокована кривичним делом .врши се по правилу прегледом повређеног.

по правилу 2 месеца . заосталог душевног развоја.предузима се ако се појави сумња да је искључена или битно смањена урачунљивост окривљеног услед трајног или привременог душевног обољења.предмет вештачења је душевно стање окривљеног како у време извршења КД. . привремене душевне поремећености.спроводи се амбулантним прегледом или у одговарајућој здравственој установи. и др.• Вештачење душевног стања окривљеног . тако и у време вођења кривичног поступка .

а не само вештачење или вештак. истражни судија или веће. Вештака одређује орган кривичног поступка. Мишљење вештака базира се на налазу вештака и представља давање стручних закључака на основу непосредно опажених чињеница. тј. • • • • • • Налаз вештака представља онај део исказа у коме вештак констатује чињенице које је непосредно својим чулима сазнао у току прегледа материјала примењујући своје стручно знање. Исказ вештака може да се састоји : . Кривични суд врши оцену исказа вештака на основу слободног судијског уверења.само од мишљења вештака . .и од налаза и од мишљења вештака Вештачење се одређује када за утврђивање или оцену неке важне чињенице треба прибавити налаз и мишљење стручног лица. зависно од фазе поступка.• Доказно средство је ИСКАЗ ВЕШТАКА. јер се у садржини исказа вештака налазе чињенице помоћу којих се утврђује постојање или непостојање спорних чињеница.само од налаза вештака .

овлашћено службено лице органа унутрашњих послова – као прави сведоци . или о њима посредно сазнало. и поред својих функција .судија. које су у вези са извршеним КД или учиниоцем и које на позив кривичног суда о њима исказује. судија-поротник и јавни тужилац.сведоци који су до ових чињеница дошли непосредним чулним опажањем. СВЕДОЦИ ПО ЧУВЕЊУ • Као сведок у поступку може се саслушати и: . тзв.сведоци који су посредно сазнали о овим чињеницама. • Законодавац је предвидео ОПШТУ ДУЖНОСТ СВЕДОЧЕЊА у кривичном поступку. ПРАВИ СВЕДОЦИ .оштећени. с тим да у том поступку не могу вршити своје редовне функције . тзв.ИСКАЗ СВЕДОКА (испитивање сведока) • Сведок је лице које је својим чулима непосредно опажало одређене чињенице. • Разликују се две врсте сведока: . оштећени као тужилац и приватни тужилац.

бранилац окривљеног о ономе што му је окривљени као свом браниоцу поверио (док га окривљени не ослободи дужности чувања тајне) • Одређене категорије лица могу бити ослобођене дужности сведочења: . у побочној линији до 3.лице које би својим исказом повредило дужност чувања службене или војне тајне (док их надлежни орган не ослободи дужности чувања тајне) . степена закључно .брачни друг окривљеног .верски исповедник о ономе што му је окривљени исповедао • Могуће је и делимично ослобођење од сведочења – када сведок не мора да одговори на поједина питања.усвојеник и усвојилац окривљеног .Као сведок се не може саслушати: .сродници окривљеног у правој линији. . степена и по тазбини до 2.

исказ сведока чији је циљ отклањање противречности које постоје у исказима два сведока или у исказу сведока и окривљеног . или које су у вези са кривичном ствари представља посебно ДОКАЗНО СРЕДСТВО. • Неодазивање позиву може довести до принудног довођења и до изрицања новчане казне.право да не сведочи. • Исказ сведока који у себи садржи чињенице које се могу користити као докази о кривичној ствари.исказ сведока ради препознавања лица и ствари .Основна дужност сведока је да се одазове позиву за сведочење. • Права сведока: . • Врсте исказа: . односно да не одговара на поједина питања ако постоје законски услови за то.право на накнаду трошкова . које се постиже суочењем . којом приликом је потребно присуство сведока) .исказ тзв. судских сведока (присуствују извођењу неких истражних радњи.

• Кривични суд утврђује вредност садржине исказа сведока ПО СВОМ СЛОБОДНОМ УВЕРЕЊУ.• Оцена исказа сведока представља утврђивање вредности чињеница садржаних у исказу сведока у односу на спорне чињенице. .

признања: * потпуно * делимично .средство за остварење права на одбрану . у поступку по правним лековима .председника већа другостепеног суда.истражног судије. у истрази .ИСКАЗ ОКРИВЉЕНОГ (саслушање окривљеног) • Исказ окривљеног има двоструки карактер: .доказно средство • Исказ окривљеног се може састојати од .председника већа. на главном претресу .порицања • Исказ окривљеног може се добити испитивањем окривљеног од стране органа кривичног поступка: .

јер је само део исказа окривљеног доказно средство и то онај део у коме су садржане чињенице којима се утврђују спорне правно-релевантне чињенице. . кривични суд примењује теорију о слободној оцени доказа. кривични суд мора најпре да утврди у којој мери је садржина његовог исказа средство за реализацију функције одбране.Окривљени се смеју испитивати само ДОЗВОЉЕНИМ ПИТАЊИМА • Недозвољена питања су: . а у којој мери је доказно средство. клопка питања) • Приликом оцене исказа окривљеног. Ово стога.капциозна (тзв.сугестивна (у самом питању је упутство како треба одговорити) . • Приликом оцене исказа окривљеног.

У том случају орган који води поступак ће у огласу описати ствар и дати рок од године дана да се власник јави. . Уколико се власник не јави.предмети израђени од стране човека • У типичне кривичнопроцесне радње.увиђај. а њихов власник је непознат. . • Врсте: . спадају: .привремено одузимање предмета • Сумњиве ствари су туђе ствари које се нађу код окривљеног. чијим се извођењем откривају исправе.претресање стана и лица и .ИСПРАВЕ • Исправа је сваки извор информација о чињеничним подацима који се могу употребити као материјални докази у кривичном поступку. ствар ће се продати. а новац ће се унети у буџет општине на чијем подручју окривљени живи.писмене исправе (службене или приватне) .ствари материјалне природе .

ПРЕТКРИВИЧНИ ПОСТУПАК • Предкривични поступак је законом предвиђена делатност одређених субјеката коју они предузимају у оквиру својих права и дужности. предузећа или било који грађанин. и да се на основу расположивих доказа формира основана сумња да је одређено лице извршило кривично дело. Основана сумња је степен сазнања потребан за покретање и вођење кривичног поступка. • Као подносилац кривичне пријаве може се појавити представник државног органа. • Значи. . без обзира да ли је. потребно је да се на основу делатности наведених субјеката открије кривично дело. или не оштећен извршеним КД. чији резултат треба да омогући стварање основане сумње да је одређено лице извршило кривично дело.

постојање гласа (фаме) о извршеном КД .непосредно опажање надлежног органа .ПОКРЕТАЊЕ ПРЕТКРИВИЧНОГ ПОСТУПКА • Основ покретања преткривичног поступка је сазнање о извршеном кривичном делу. • Постоје различити начини сазнања: .пријављивање извршеног КД од стране трећих лица надлежном органу .

предузећа и друге организације. • I ПОДЕЛА .Кривична пријава може бити: .обавезна (подносе је државни органи.факултативна (подносе је сви грађани уколико је у питању КД за које се гони по службеној дужности) II ПОДЕЛА . • Кривична пријава подноси се надлежном ЈАВНОМ ТУЖИОЦУ. .КРИВИЧНА ПРИЈАВА • Кривична пријава је процесни акт којим одређено лице обавештава јавног тужиоца о извршеном КД и указује на евентуалног учиниоца.лична (подносе је грађани) • • Законодавац није предвидео посебну форму за кривичну пријаву. људи запослени у овим органима и организацијама и грађани уколико је у питању КД за које се гони по службеној дужности и за које је прописана тежа казна).Кривична пријава може бити: . Битно је да њена садржина буде таква да се из ње може сазнати о извршеном КД и по могућности о учиниоцу тог дела. .друштвена (подносе је државни органи. предузећа и друге организације) .

о извршеном КД. ГЛАС (ФАМА) О ИЗВРШЕНОМ ДЕЛУ • До јавног тужиоца може допрети глас (фама) који је раширен у мањем или већем кругу лица. и том приликом има обавезу да одмах покрене кривично гоњење. с тим што за коначну одлуку о покретању поступка. има обавезу да предузме кривично гоњење. Јавни тужилац је тада обавезан да предузме одређену иницијативу за кривично гоњење. без чекања да о извршеном КД прими кривичну пријаву. јавни тужилац може затражити да се изврши одређено извиђање од стране надлежног државног органа.НЕПОСРЕДНО САЗНАЊЕ НАДЛЕЖНОГ ОРГАНА • Ако јавни тужилац непосредно својим чулима сазна о извршеном КД. • Јавни тужилац може бити очевидац извршења КД као грађанин. .

да се прикупе сва обавештења..да предузму потребне мере да се пронађе учинилац КД. .да се открију и обезбеде трагови КД и . Притвор може трајати најдуже три дана. органи унутрашњих послова дужни су: .СУБЈЕКТИ ПРЕТКРИВИЧНОГ ПОСТУПКА ДЕЛАТНОСТ ОРГАНА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА • Ако постоје основи сумње да је извршено КД за које се гони по службеној дужности.могу тражити обавештења од грађана (могу их и позивати) . пртљага.могу одредити притвор ако је потребно прикупити неопходне податке за вођење поступка против одређеног лица и ако постоје законски услови за одређивање притвора.. задржавање ових лица не може бити дуже од 6 часова .могу предузети разноврсне потражне радње (преглед превозних средстава. • Овлашћења органа унутрашњих послова: .) .могу лица затечена на месту извршења КД упутити истражном судији или их задржати до његовог доласка.. путника. . ограничење кретања.

• На подацима добијеним активношћу органа унутрашњих послова у преткривичном поступку.• Органи унутрашњих послова морају поступати законито и хумано. НЕ МОГУ се заснивати судске одлуке. по правилу. уз поштовање части и угледа лица на која се односи поступање. . осим одлуке о покретању кривичног поступка.

ако сматра да има довољно доказа и да није потребно спровођење истраге. .ДЕЛАТНОСТ ЈАВНОГ ТУЖИОЦА • Јавни тужилац је једини државни орган који је надлежан за пријем кривичних пријава када се ради о КД за која се гони по службеној дужности.ИЗУЗЕТНО. . или ако постоје друге околности које искључују кривично гоњење. може поднети предлог за подизање непосредне оптужнице истражном судији. ако је наступила застарелост кривичног гоњења.одбациће кривичну пријаву ако није у питању КД за које се гони по службеној дужности. • По пријему кривичне пријаве. разматра њену садржину и доноси одговарајућу одлуку: . .подноси захтев за спровођење истраге истражном судији надлежног суда уколико сматра да су испуњени законски услови за предузимање кривичног гоњења.

истражни судија разматра предлог и одлучује о њему након саслушања лица против кога се предлаже подизање непосредне оптужнице. донеће РЕШЕЊЕ о спровођењу истраге уз претходно испитивање лица против кога се истрага покреће * ако се не сложи са захтевом јавног тужиоца. • Истражни судија предузима две врсте активности у преткривичном поступку: . затражиће да о захтеву одлучи веће позивних судија надлежног суда (и када је у питању непосредна оптужница.разматра оптужне акте поднете од стране јавног тужиоца и доноси одређене одлуке на основу тих аката * ако се сложи са захтевом за спровођење истраге.ДЕЛАТНОСТ ИСТРАЖНОГ СУДИЈЕ • Делатност истражног судије у преткривичном поступку одвија се у форми истражних радњи.на захтев јавног тужиоца предузима поједине истражне радње .) • Доношењем одлуке о покретању кривичног поступка окончава се преткривични и започиње формални кривични поступак. .

МЕРЕ ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ПРИСУСТВА СУБЈЕКАТА У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ • Законодавац је таксативно набројао мере обезбеђења присуства окривљеног у кривичном поступку: .позив .забрана напуштања стана или места боравишта .притвор .јемство .довођење .

• Упућује га САМО кривични суд. • Позивом се обезбеђује присуство и других субјеката у поступку. . • Ако се окривљени први пут позива ради испитивања. суд ће га испитати у месту где се налази. или ће се обезбедити његов превоз до судске зграде.ПОЗИВ • Позив је прва и најблажа мера за обезбеђење присуства окривљеног и других субјеката у кривичном поступку. у позив ће бити унета поука о праву да узме браниоца. путем писма. у запечаћеној коверти. • Ако окривљени није у могућности да се одазове позиву услед болести или неке друге неотклоњиве сметње.

. или ако се није могло извршити уредно достављање позива а из околности очигледно произлази да окривљени избегава пријем позива. односно установе да их спроведе. издаје кривични суд. тј.ДОВОЂЕЊЕ • Наредбу да се окривљени доведе може издати суд ако је донето решење о притвору или ако уредно позвани окривљени не дође а свој изостанак не оправда. • Против војних лица и припадника органа унутрашњих послова неће се издавати наредба за довођење. већ ће се затражити од њихове команде. • Наредбу за довођење окривљеног. по правилу. • Наредбу за довођење извршавају органи унутрашњих послова. истражни судија и председник већа пред којим ће се одржати главни претрес.

а уз то још и да му забрани да посећује одређена места или да се састаје са одређеним лицима или да се повремено јавља државном органу. • Кривични суд може окривљеном да забрани да без одобрења напусти место боравишта (основна мера).. • Суд који је меру одредио дужан је да свака два месеца испита да ли је још потребна. . (допунске мере).. или када се окривљени више не може држати у притвору (нпр. • Мера се одређује када је нецелисходно одредити притвор.. итд.ЗАБРАНА НАПУШТАЊА СТАНА ИЛИ МЕСТА БОРАВИШТА • До примене ове мере доћи ће у случају ако постоји бојазан да би се окривљени у току поступка могао сакрити или отићи у непознато место или у иностранство. због истека рока најдужег трајања притвора).

у случају када се кривични поступак правоснажно оконча решењем о обустави кривичног поступка и ако је пресудом изречена казна затвора.ЈЕМСТВО • Јемство је мера за обезбеђење присуства окривљеног која се примењује у случају када постоји опасност да ће окривљени побећи. а после подигнуте оптужнице. • Решење о јемству доноси у току истраге истражни судија. • У случају бекства окривљеног. • Јемство је одређена замена за притвор и састоји се како од моралне. . тако и од материјалне гаранције окривљеног или другог лица. веће надлежног суда. јемство се одузима решењем. • Јемство се укида ако се окривљени припрема за бекство.

ЗКП) за одређивање притвора. • Притвор значи одузимање слободе кретања окривљеног. • До притвора долази ако постоји основана сумња да је неко лице учинило КД и ако постоји један од законом предвиђених основа (члан 142. .факултативан (одређује се на основу слободне судске оцене доказа о постојању околности које законик предвиђа за одређивање притвора) • ПРЕМА ЗКП ВИШЕ НЕМА ОБАВЕЗНОГ ПРИТВОРА. • Врсте притвора: .обавезан (наступа ex lege у законом предвиђеним случајевима)) .ПРИТВОР • Притвор је најтежа мера којом се обезбеђује присуство окривљеног. због чега се лице смешта у специјалне просторије – судски затвор.

• Ако је за КД које му се ставља на терет прописана казна затвора преко десет година и ако је то оправдано због посебно тешких околности дела. изменити или фалсификовати доказе или трагове КД или ако особите околности указују да ће ометати поступак утицањем на сведоке.Основи за одређивање факултативног притвора: • Ако се лице крије или ако постоје друге околности које указују на опасност од бекства. • Ако постоје околности које указују да ће лице уништити. • Ако особите околности указују да ће лице поновити КД. . вештаке. сакрити. или да ће учинити КД којим прети. • Ако је пресудом првостепеног суда лицу изречена казна затвора од пет година или тежа казна и ако је то оправдано због посебно тешких околности КД. или довршити покушано КД. саучеснике или прикриваче. • Ако је лице у својству оптуженог који је једном уредно позван и очигледно избегава да дође на главни претрес.

односно привођења истражном судији. односно кад истекне време трајања – укидање по службеној дужности. истражни судија може укинути притвор. а најкасније у року од 12 сати од часа лишења слободе. . • Одлука о притвору се доноси увек у форми решења. • Окривљени се може задржати у притвору највише месец дана од дана лишења слободе. После тог рока окривљени се може задржати у притвору само на основу решења о продужењу притвора – притвор се може продужити највише за 2 месеца. односно истражног судије након саслушања окривљеног. • Притвор ће се укинути чим престану разлози на основу којих је био одређен. • У току истраге. • Решење о притвору предаје се лицу на које се односи у часу лишења слободе.• Одређивање притвора је у надлежности суда.

на контакте са сродницима и другим лицима. . • Притвореници имају право : . у складу са законом и потврђеним међународним уговором.на осмочасовни непрекидни одмор у времену од 24h. • Закон омогућава браниоцу да комуницира са окривљеним који се налази у притвору. • Заштитник грађана. • Не може се забранити слање молбе. . притужбе или жалбе лица лишеног слободе или притвореног лица.на рад ако то затраже. Комисија Народне скупштине. • Личност и достојанство окривљеног морају се поштовати. има право да несметано посећује притворена лица и да са њима разговара без присуства других лица. како се са њима поступа и о другим питањима.• Председник суда или судија кога он овласти је дужан да најмање једном недељно обиђе притвореника и да се обавести о исхрани притвореника. .

. • Истрага започиње доношењем решења о спровођењу истраге и у том тренутку лице против кога се захтева спровођење истраге добија својство окривљеног. • Задатак истраге је да се извођењем доказа расветли кривична ствар до степена вероватноће. како би могла да се подигне оптужница. • Истражни судија може.ИСТРАГА • Истрага је прва фаза претходног кривичног поступка и покреће се против одређеног лица када постоји основана сумња да је учинило КД. или да се донесе одлука о обустави поступка. • Захтев за спровођење истраге подноси овлашћени тужилац истражном судији. позвати јавног тужиоца и осумњиченог да одређеног дана дођу у суд ако је потребно да се изјасне о околностима које могу бити од важности за одлучивање о захтеву. пре него што одлучи о захтеву јавног тужиоца. • Ова фаза поступка изостаје уколико је у питању подизање непосредне оптужнице.

• Истрага се може окончати: .• Активност странака у истрази реализује се у форми стављања предлога за извођење појединих истражних радњи или непосредним присуством извођењу радњи.обуставом кривичног поступка (ако не дође до подизања оптужнице). . односно допуном истраге (подношењем предлога за допуну истраге. јавни тужилац продужава рок за подизање оптужнице).прекидом. .подизањем оптужнице (истрага се завршава када је стање ствари довољно разјашњено да се може подићи оптужница). .

• Подигнуту оптужницу јавни тужилац доставља надлежном суду. • Оптужница мора имати законом предвиђену форму и садржину. односно да одустане од кривичног гоњења или да затражи допуну истраге.судске контроле оптужнице • Кад јавни тужилац прими списе истраге дужан је да у року од 15 дана подигне оптужницу.подношења приговора против оптужнице.подизања оптужнице . односно захтева за испитивање оптужнице . .ОПТУЖЕЊЕ • Фаза оптужења састоји се из: .

а ако приговор није поднесен или је одбачен .даном кад је председник већа одредио главни претрес. . доставиће га са списима већу које о приговору решава у седници. председнику већа. разматрајући захтев председника већа сложило са оптужницом.даном кад се веће. • Оптужница ступа на правну снагу кад је приговор одбијен. • Подноси га окривљени у року од 8 дана од дана пријема оптужнице.• Приговор против оптужнице је правно средство којим окривљени напада оптужницу из правних или стварних разлога. • Неблаговремени приговор и приговор изјављен од неовлашћеног лица одбациће решењем председник већа пред којим се има одржати главни претрес. • Приговор против оптужнице представља и акт контроле оптужнице. а ако таквог захтева није било . • Ако председник већа не одбаци приговор. јер сматра да нема места даљем кривичном гоњењу.

2) о одустајању јавног тужиоца од кривичног гоњења за кривична дела која нису обухваћена споразумом о признању кривице. односно окривљени и његов бранилац могу јавном тужиоцу предложити закључење таквог споразума.• СПОРАЗУМ О ПРИЗНАЊУ КРИВИЦЕ • Када се кривични поступак води за једно кривично дело или за кривична дела у стицају за која је прописана казна затвора до 12 година. • Споразум о признању кривице мора бити у писаном облику и може се поднети најкасније до завршетка првог рочишта за одржавање главног претреса. јавни тужилац може предложити окривљеном и његовом браниоцу закључење споразума о признању кривице. 4) о одрицању странака и браниоца од права на жалбу против одлуке суда донесене на основу споразума о признању кривице. . односно о другим кривичним санкцијама које ће окривљеном бити изречене. 3) о трошковима кривичног поступка и о имовинскоправном захтеву. када је суд у потпуности прихватио споразум. • Споразумом о признању кривице окривљени у потпуности признаје кривично дело за које се терети а са јавним тужиоцем се саглашава: 1) о врсти и висини казне.

282а . усвојити или одбити. (Више о овоме види чл. • На одлуке суда дозвољена је жалба.282д ЗКП) .• Када је споразум о признању кривице поднесен након подношења оптужнице о њему одлучује председник већа који споразум решењем може одбацити.

ГЛАВНИ КРИВИЧНИ ПОСТУПАК ПРИПРЕМАЊЕ ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА • Припремање главног претреса почиње тек пошто оптужница ступи на правну снагу. • Као место одржавања главног претреса. • Председник већа пред којим ће се одржати главни претрес. као и лица која треба да присуствују. одређује се седиште суда и судска зграда. . • Између достављања позива за главни претрес и његовог одржавања мора протећи најмање 8 дана – оптуженом се мора оставити довољно времена за припремање одбране. наредбом одређује време и место одржавања главног претреса. • У овој фази поступка може доћи до извођења неких доказа од стране председника већа и то на предлог странака или по службеној дужности.

затим оштећени. поучавање оштећеног о имовинскоправном захтеву). проверавање да ли су присутна сва лица.испитивање окривљеног (испитивање од стране председника већа и суочавање исказа уколико има више оптужених) .отварање главног претреса (објављивање кривичне ствари и састава судећег већа.почетак главног претреса (читање оптужнице) .реч странака (прво говори овлашћени тужилац.ГЛАВНИ ПРЕТРЕС • Главни претрес је најважнија фаза кривичног поступка у целини и њиме руководи искључиво председник већа. • Активности на главном претресу: . . па вештаци. узимање личних података оптуженог. па бранилац оптуженог и последњу реч на главном претресу увек има оптужени).доказни поступак (прво се саслушавају сведоци. поучавање оптуженог о правима и дужностима. упућивање сведока и вештака на њихово место. и тек тада се приступа извођењу других доказа – читање записника) . .

или ако се у току главног претреса утврди да је код оптуженог после извршеног КД наступило привремено душевно обољење или привремена душевна поремећеност • Председник већа може прекинути главни претрес ради одмора или због истека радног времена суда.• Главни претрес се решењем већа може одложити – ако треба прибавити нове доказе за чије је прибављање неопходно дуже време. или ради тога да се у краћем времену прибаве одређени докази или ради припремања оптужбе или одбране. • Цео ток главног претреса уноси се у ПОСЕБАН ЗАПИСНИК. .

итд.. . .писмена израда пресуде (свака објављена пресуда мора се писмено израдити у року од 8 дана од дана објављивања). • У овој фази делатности кривичног суда су: . што су присутни дужни да саслушају у стојећем ставу и усмено укратко саопшти разлоге пресуде). која санкција треба да му се одреди.изрицање пресуде (након завршне речи странака веће се повлачи на већање и гласање: да ли је оптужени учинио КД.).објављивање пресуде (председник већа чита изреку пресуде. ко сноси трошкове поступка. . да ли је кривично одговоран.ДОНОШЕЊЕ ПРЕСУДЕ • Фаза доношења пресуде почиње објављивањем да је главни претрес завршен и траје до достављања писмено израђене пресуде.

.ослобађајућа пресуда . Две су врсте грешака: техничке грешке и несагласност писмено израђене пресуде са изворником. а не представља техничку грешку.пресуда којом се оптужба одбија . али се достављање може извршити и преко скупштине општине. Исправљање грешака се увек врши решењем.достављање пресуде (пресуде се достављају по правилу преко поште.осуђујућа пресуда . преко службеног лица кривичног суда који је донео пресуду или непосредно код кривичног суда).исправљање пресуде – евентуално (уколико се писмено израђена пресуда не слаже са изворником који се налази у записнику о главном претресу. без обзира на то о каквим се грешкама ради). . • Врсте пресуда: .

или се кривично гоњење не може предузети због застарелости. ослобођен оптужбе или је оптужба против њега правноснажно одбијена или је поступак против њега решењем правноснажно обустављен. 2) ако је оптужени за исто дело већ правноснажно осуђен. већ оптужбу одбија због тога што постоје процесноправне сметње за кривично гоњење. .ПРЕСУДА КОЈОМ СЕ ОПТУЖБА ОДБИЈА • Суд се не упушта у мериторно одлучивање. • Ову пресуду суд изриче: 1) ако је тужилац од започињања до завршетка главног претреса одустао од оптужбе или је оштећени одустао од предлога за гоњење. 3) ако је оптужени актом амнестије или помиловања ослобођен од гоњења. или неке друге околности која трајно искључује кривично гоњење. Због тога се ова пресуда назива формалном пресудом.

• Ову пресуду суд изриче: 1.ОСЛОБАЂАЈУЋА ПРЕСУДА • Суд је доноси након мериторног одлучивања о кривичној ствари и налази да је оптужба неоснована. 2.) ако дело за које се оптужује по закону није кривично дело (незнатна друштвена опасност. нужна одбрана и крајња нужда).) ако није доказано да је оптужени извршио кривично дело за које се оптужује – најчешће се по овом основу доносе ослобађајуће пресуде .

законски назив кривичног дела .одлуку о урачунавању притвора или већ издржане казне .одлука о условној осуди . • У пресуди мора да се назначи: .ОСУЂУЈУЋА ПРЕСУДА • Осуђујућа пресуда је вид мериторне одлуке којом суд утврђује да је оптужени крив за дело које му се оптужбом ставља на терет.одлука о мерама безбедности и о одузимању имовинске користи .на какву се казну оптужени осуђује .за које се дело оптужени оглашава кривим .одлука о трошковима кривичног поступка .

име и презиме оптуженог.• Писмено израђена пресуда мора имати увод. кривично дело за које је оптужен и да ли је био присутан на главном претресу. • У ОБРАЗЛОЖЕЊУ пресуде суд ће изнети разлоге за сваку тачку пресуде. законског заступника и пуномоћника који су били присутни на главном претресу и дан објављивања изречене пресуде. • УВОД пресуде је по својој садржини сталан и садржи: назначење да се пресуда изриче у име народа. • ИЗРЕКА пресуде садржи личне податке о оптуженом и одлуку којом се оптужени оглашава кривим за дело за које је оптужен или којом се ослобађа од оптужбе за то дело или којом се оптужба одбија (други део је променљив јер зависи о којој пресуди је реч). име и презиме тужиоца. изреку и образложење. . име и презиме председника и чланова већа и записничара. назив суда. дан главног претреса и да ли је главни претрес био јаван. браниоца.

• Председник већа упозориће оптуженог да му се за учињено кривично дело не изриче казна. . јер се очекује да ће и судска опомена на њега довољно утицати да више не врши кривична дела. • Решење о изреченој судској опомени објављује се одмах по завршетку главног претреса.СУДСКА ОПОМЕНА • Судска опомена изриче се судском одлуком у форми решења.

• Овај део кривичног поступка је ФАКУЛТАТИВАН.главног поступка (одвија се.припремног поступка (одвија се пред судом који је донео првостепену одлуку и пред судом правног лека) . . створила се могућност да се отклоне евентуални стварни или правни недостаци до којих може доћи у простепеном кривичном поступку и који би утицали на доношење незаконите и неправилне одлуке. по правилу. само пред судом правног лека) • Увођењем овог поступка. • Поступак по правним лековима састоји се из два дела: .ПОСТУПАК ПО ПРАВНИМ ЛЕКОВИМА • Поступак по правним лековима је део редовног кривичног поступка до кога долази после доношења првостепене судске одлуке.

.ПРАВНИ ЛЕКОВИ • Правни лекови су правна средства помоћу којих овлашћена лица побијају судску одлуку због постојања стварних или правних недостатака и траже од суда њено преиначење или укидање.ванредни (правна средства којима се побијају правоснажне судске одлуке. • Врсте правних лекова: ПРВА ПОДЕЛА . који по правилу немају суспензивно дејство: понављање кривичног поступка и захтев за заштиту законитости) .редовни (правна средства којима се побијају неправоснажне судске одлуке: жалба на пресуду првостепеног суда. жалба на пресуду другостепеног суда и жалба на решење ) * Жалба на пресуду Врховног касационог суда НИЈЕ дозвољена.

ДРУГА ПОДЕЛА .деволутивни (о правном леку одлучује виши суд а не суд који је донео побијану судску одлуку) .са суспензивним дејством (одлажу извршење побијене судске одлуке) .са несуспензивним дејством (не одлажу извршење побијене судске одлуке) ТРЕЋА ПОДЕЛА .недеволутивни (о правном леку одлучује исти суд који је донео побијану судску одлуку) .

Значи. могу применити и на саоптужене. УСТАНОВА – Reformatio in peius • Законом је предвиђено да се изјављени правни лек у корист оптуженог не може окренути против њега (оптужени не може трпети никакве штетне последице). Ово правило неће важити за суд ако је правни лек изјављен на штету оптуженог. суд по службеној дужности разматра да ли се неке погодности. до примене погодности на све саоптужене не долази аутоматски.Beneficium cohaesionis • Уколико у поступку има више саоптужених. које ужива подносилац правног лека. Међутим. . па један од њих поднесе правни лек.УСТАНОВА . сматраће се да су сви саоптужени поднели тај правни лек.

предлог да се побијана пресуда потпуно или делимично укине или преиначи. • Садржај жалбе је законом одређен: . .потпис лица које изјављује жалбу.ЖАЛБА НА ПРЕСУДУ ПРВОСТЕПЕНОГ СУДА • Жалба на пресуду првостепеног суда је основни и најважнији редовни правни лек.означење пресуде против које се изјављује жалба.образложење жалбе. . . . који може бити изјављен против првостепене пресуде од стране овлашћених лица у року од 15 дана од дана достављања преписа пресуде.основ за побијање пресуде. .

одузимању имовинске користи. • Законом су прецизно нормирани основи за побијање пресуде: .ОСНОВИ ЗА ПОБИЈАЊЕ ПРЕСУДЕ • Основи за побијање пресуде су одређени недостаци у самој пресуди који настају као резултат пропуста и грешака у раду кривичног суда и других субјеката учињених у току поступка. на правне недостатке . • Основи за побијање пресуде се своде на 2 категорије: . . .због одлуке о кривичним санкцијама.због битне повреде одредаба кривичног поступка. .због повреде кривичног закона. на тзв. тј. трошковима кривичног поступка и имовинскоправним захтевима.на непримену или погрешну примену кривичног материјалног и процесног закона. тј.на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и самим тим на порешно изрицање кривичне санкције. .због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања. чињеничне податке.

.може жалбу одбити као неосновану и пресуду првостепеног суда потврдити. .увод .може жалбу уважити.може жалбу одбацити као неблаговремену или недозвољену. • Све одлуке дргостепеног суда по жалби морају имати: . . пресуду првостепеног суда укинути и вратити предмет првостепеном суду на поновно суђење и одлуку.може жалбу уважити и пресуду првостепеног суда преиначити.образложење. .изреку .ОДЛУКЕ ДРУГОСТЕПЕНОГ СУДА ПО ЖАЛБИ НА ПРВОСТЕПЕНУ ПРЕСУДУ • Другостепени суд може донети једну од следећих одлука: .

ЖАЛБА НА ПРЕСУДУ ДРУГОСТЕПЕНОГ СУДА • Против пресуде другостепеног суда дозвољена је жалба суду који одлучује у трећем степену само у случају ако је другостепени суд преиначио првостепену пресуду којом је оптужени ослобођен од оптужбе и изрекао пресуду којом се оптужени оглашава кривим. . • О жалби против другостепене пресуде решава суд трећег степена у седници већа. • Пред овим судом не може се одржати претрес.

у року од 3 дана од дана достављања решења.ЖАЛБА НА РЕШЕЊЕ • Жалба на решење подноси се суду који је донео решење. • О жалби против решења истражног судије одлучује веће истог суда у седници већа. • Подношењем жалбе на решење одлаже се извршење решења против кога је изјављена жалба . • О жалби против решења првостепеног суда одлучује другостепени суд у седници већа. • Против решења Врховног касационог суда жалба није дозвољена.

нове околности које су се појавиле онемогућавају извршење раније правоснажне пресуде) . • Врсте: . Наиме. • Кривични поступак се може на захтев овлашћеног лица поновити само у случајевима и под условима предвиђеним у овом законику. само фаза доношења одлуке. ако се после доношења правоснажне пресуде појаве нове чињенице и докази које могу послужити као законски основ за понављање поступка – понавља се поступак у целини) . тј.неправо понављање поступка (понавља се део поступка. са циљем да се у поновљеном кривичном поступку сви недостаци отклоне.ВАНРЕДНИ ПРАВНИ ЛЕКОВИ ПОНАВЉАЊЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА • Ванредни правни лек којим се побија правоснажна судска одлука због недостатка у утврђеном чињеничном стању.право понављање поступка (понављање у правом смислу.

посебни случајеви понављања поступка . и то: 1) ако је пресуда заснована на лажној исправи или на лажном исказу сведока. понављање кривичног поступка окончаног у одсуству окривљеног 2. судијепоротника. 4) ако је неком за исто кривично дело више пута суђено или ако је више лица осуђено за кривично дело које је могло учинити само једно лице или нека од њих.. . понављање кривичног поступка на основу захтева за заштиту законитости • Кривични поступак се може поновити само у корист окривљеног.две врсте: 1. вештака или тумача. 3) ако се изнесу нове чињенице или се поднесу нови докази који могу да доведу до ослобођења лица које је било осуђено или до његове осуде по блажем кривичном закону. 2) ако је до пресуде дошло услед кривичног дела судије.

405 и 405а ЗКП). • Правноснажна пресуда може се преиначити и без понављања кривичног поступка (чл. у већу по могућности неће учествовати судија који је учествовао у доношењу пресуде у ранијем поступку. .5) ако се у случају осуде за продужено кривично дело изнесу нове чињенице или поднесу нови докази који указују да осуђени није учинио радњу која је обухваћена делом из осуде. • Приликом решавања о захтеву. а постојање ових чињеница би довело до примене блажег закона или би било од битног утицаја на одмеравање казне. • О захтеву за понављање кривичног поступка одлучује веће суда који је у ранијем поступку судио у првом степену.

• Ако је правноснажна пресуда укинута и предмет враћен на поновно суђење. за основу ће се узети ранија оптужница.ЗАХТЕВ ЗА ЗАШТИТУ ЗАКОНИТОСТИ • Надлежни јавни тужилац може подићи захтев за заштиту законитости против правоснажних судских одлука и против судског поступка који је претходио тим правоснажним одлукама ако је повређен закон. • При решавању о захтеву за заштиту законитости суд ће се ограничити само на испитивање повреда закона на које се јавни тужилац позива у свом захтеву. • О захтеву за заштиту законитости суд који је одређен законом одлучује у седници. .

КРАЈ .