Hemijske osobine zemljišta

U okviru hemijskih osobina će se govoriti:

- organske materije - organski ostaci - humus (sastav, oblik i uticaj na zemljište)

- koloidi i njihove osobine
- sorpcija - hemijske reakcije i bufernost zemljišta - plodnost zemljišta

organski ostaci .humusne materije .osnovni izvor org. ostataka su više biljke .Organske materije i produkti njihove transformacije .živi organizmi .

Masti .šećeri .voskovi .Celuloza i hemiceluloza .smole i terpeni .organske kiseline .Lignin i proteini .aminokiseline i rastvorljive bjelančevine Rastvorljive u organskim rastvaračima: .U sastav organskih ostataka ulaze sledeće materije: Rastvorljive u vodi: .

humusne materije MINERALIZACIJA – neorganska jedinjenja i mineralne soli Humifikacija ima 3 faze: 1. Organski ostaci izloženi dejstvu atmosferilija i O2 2.Procesi transformacije organskih ostataka: HUMIFIKACIJA . Dejstvo zemljišne faune 3. Dejstvo mikroorganizama .

Humus Sastav humusa: . humusne materije .nespecifične materije .specifične.

rast i razviće biljaka Njihov udio varira (10-15% pa čak do 70%) .gliceridi .Nespecifične humusne materije obuhvataju: . Značajne za genezu.antibiotici (penicilin.ugljeni hidrati .holin .organske kiseline . teramicin) itd.vitamini .azotna jedinjenja .proteini i amino kiseline .lignin . plodnost.smole .

humini .Specifične humusne materije .humusne kiseline .složena visokomolekularna jedinjenja obrazovana procesom humifikacije organskih ostataka biljaka i pedofaune Obuhvataju 2 grupe jedinjenja: .

tamno obojene humusne ili huminske kiseline 2. svijetlo obojene humusne ili fulvo kiseline .Humusne kiseline .visokomolekularna azotna jedinjenja Prema boji i rastvorljivosti dijele se na: 1.

etil alkoholu i kiselinama Boja – tamno siva ili crna .5% N – 3-5% .Huminske kiseline Složeni višebazni heteropolikondenzati (dimenzije koloidne čestice) Najznačajnije grupe: karboksilne (COOH) i fenol hidroksilne (OH) Nerastvorljive u vodi.sa katjonima grade soli humate (stabilni strukturni agregati) C – 58-62% O – 30-40% H – 4-5.

alkoholu.krenska (svetlo žute boje. razblaženim rastvorima jakih baza i mineralnim kiselinama Sa katjonima grade soli koje se zovu fulvati Postoje 2 fulvo kiseline: .apokrenska (žuto smeđe boje. dobro rastvorljiva u vodi) . slabije rastvorljiva u vodi) .Fulvo kiseline Obrazuju se mikrobnom sintezom prostih organskih jedinjenja Lako se rastvaraju u vodi.

Humini zemljišnog humusa .dio specifičnih humusnih materija zemljišta koji se ne rastvara u razblaženim rastvorima jakih baza Sadržaj humina varira u zavisnosti od mehaničkog sastava (20-40%) Kopnene vrste humusa (Miller.prelazni .sirovi . 1879): .zreli .

najčešće tip podzola Predstavnici faune koji se javljaju su grinje a mikroflora acidofilne gljive Preovlađuju fulvo kiseline .nastaje u uslovima hladne i vlažne klime .Sirovi humus (Rohhumus) .5).5-4.zemljišta su kisele reakcije (pH 3.

tipa černozem Od predstavnika faune ima: lumbricide. i dr. dok je mikroflora predstavljena bakterijama Bogat huminskim kiselinama i Ca humatima . krtice.Zreli humus (Mullhumus) Nastaje u uslovima umjereno tople. insekte. semihumidne i semiaridne klime .zemljišta su neutralne do umjereno kisele reakcije.

nastaje u uslovima hladne i vlažne planinske klime Rastresita.Prelazni humus (Moderhumus) Prelazni oblik između prethodna 2 tipa . tip crnice Fauna: insekti. pauk. plitka zemljišta praškaste strukture i promjenjive pH. stonoge. flora: bakterije .

polublagi . prelazni . kiseli 2. neutralni .Prema stepenu zasićenosti baznim katjonima humus se dijeli na: 1.blagi 3.

nepovoljno utiče na uspijevanje gajenih biljaka . najveći dio moderhumusa.Kiseli humus Obuhvata: rohhumus. dio mullhumusa (kiseli mullhumus i kiseli treset) Zemljišta siromašna bazama.

neutralne reakcije .blagi Dominiraju Ca-humati (90% katjona) Karbonatna i beskarbonatna zemljišta.Neutralni humus .

Polublagi humus Nastaje u uslovima sličnim uslovima obrazovanja Mullhumusa Slaba i srednja kisela reakcija (pH 5-6.5) .

Prema otpornosti na razlaganje humus se dijeli na: .hranjivi (Nahrhumus) Trajni humus Sporo se razlaže (lignin.trajni (Dauerhumus) . humini itd.) Povoljno utiče na hem. butumeni. štavne materije. i fizičke osobine zemljišta Unošenje treseta i višegodinje trave .

mikroflore i viših biljaka) Nakupljaju se na površini zemljišta ili Ah horizontu Izvor hranjivog humusa: zelenišno đubrivo i zgoreli stajnjak .Hranjivi humus .organske i specifične humusne materije (svježi organski ostaci flore i faune.

materija u orničnom sloju <1 1-2 2-4 4-8 8-15 15-30 >30 .Sadržaj humusa u zemljištu Smanjuje se od površine zemljišta prema dubljim delovima profila 0-20 cm sadržaj humusa 0.5% pa do 50% Klasifikacija Veoma slabo humozna Slabo humozna Srednje humozna Jako humozna Veoma jako humozna Polutresetna Tresetna zemljišta %org.1-0.

geneza zemljišta .hemijsko raspadanje minerala .mineralizacija humusa .hemijske osobine .Uloga humusa u plodnosti zemljišta .fizičke osobine zemljišta .biološke osobine .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful