ŠTETOČINE KUKURUZA

ŠTETOČINE KUKURUZA
• Najvaţnije štetočine kukuruza su, pored polifagnih, pripadnici redova Coleoptera i Lepidoptera • Coleoptera – Curculionidae – Chrysomelidae • Lepidoptera – Pyralidae – Noctuidae

Štetočine kukuruza
• Tanymecus dilaticollis – siva kukuruzna pipa (Coleoptera, Curculionidae)
     Imago je pepeljasto siv, boje suve zemlje Moţe da leti, oba para krila razvijena Larva je apodna, bela sa smeĎom glavom Lutka je slobodna, pupa libera Ima 1 generaciju godišnje, prezimljava imago u zemljištu

Tanymecus dilaticollis – siva kukuruzna pipa
 Štete pravi imago, izgrizanjem listova mladih biljaka prilikom nicanja do obrazovanja 3-5 listova  Najštetnija je za kukuruz u monokulturi  Larve ţive u zemljištu, hrane se korenčićima raznih biljaka, ne nanoseći značajne štete

Štetočine kukuruza
• Tanymecus palliatus – siva repina pipa (Coleoptera, Curculionidae)
 Vrsta koja je vaţnija štetočina šećerne repe, ali se kao polifag sreće i na kukuruzu, suncokretu i drugim kulturama  Javlja se kad i kukuruzna pipa, pravi štete na isti način  Ima 2-godišnje razviće, prezimljavaju najpre larve, a zatim imaga  Ne leti!

Štetočine kukuruza
• Diabrotica virgifera virgifera – kukuruzna zlatica (Coleoptera, Chrysomelidae)
 Imago je bledo ţute boje, ţenka ima 3 uzduţne tamnosmeĎe pruge; kod muţjaka su pokrioca često tamnosmeĎa, bez pruga  Larva oligopodna, uskog dugačkog tela

Diabrotica virgifera virgifera – kukuruzna zlatica
 Ima 1 generaciju godišnje, prezimljavaju jaja u zemljištu  Glavne štete pričinjavaju larve izgrizajući koren kukuruza čime usporavaju rast i razvoj biljaka u polju  Odrasli su dobro pokretni, hrane se najpre lišćem, a potom u većoj meri oštećuju generativne organe, polen i svilu

Ostrinia nubilalis – kukuruzni plamenac
 Ima 2 generacije godišnje, prezimljava odrasla gusenica u stabljikama biljaka koje napada  Leptiri prve generacije sreću se u junu  Maksimum leta druge generacije je u toku avgusta; druga generacija je brojnija (i značajnija) i hrani se preteţno na kasnostasnim hibridima kukuruza  Gusenice druge generacije u pojedinim godinama nanose značajne štete plodovima paprike

Ostrinia nubilalis – kukuruzni plamenac (Lepidoptera, Pyralidae)
 Starije gusenice (III) ubušuju se kroz lisni nerv ili rukavac u stabljiku u kojoj se hrane praveći duge hodnike i presecajući sprovodne snopiće. Na taj način dospevaju do metlice i klipa gde prave najznačajnije štete.

Štetočine kukuruza
• Chloridea obsoleta/ Helicoverpa armigera – pamukova sovica (Lepidoptera, Noctuidae)
 Prednja krila su sivkasto zelena ili crvenkasto smeĎa, zadnja imaju široku tamnu prugu pri kraju  Gusenica je u osnovi sivozelena do crvenkasto mrka, lutka je crvenkasto smeĎa  Vrsta ima 2-3 generacije godišnje, prezimljava larva ili lutka u zemljištu  Migratorna vrsta

Chloridea obsoleta/ Helicoverpa armigera – pamukova sovica (Lepidoptera, Noctuidae)
 Leptiri se sreću od maja do septembra  Ţenke polaţu oko 500 jaja uglavnom na generativne organe kukuruza, pamuka, duvana i drugih kultura  Gusenice na kukuruzu oštećuju list, metlicu, svilu, vrh klipa i zrno: izgrizaju čitave redove zrna, buše hodnike u kočanki, stvaraju uslove za razvoj Fusariuma

ŠTETOČINE STRNIH ŢITA
Heterometabola • Heteroptera – Pentatomidae – Scutelleridae • Homoptera • Thysanoptera

Holometabola • Coleoptera
– Carabidae – Chrysomelidae – Scarabaeidae

• Diptera
– – – – Chlopropidae Cecidomyidae Anthomyidae Opomyzidae

• Hymenoptera
– Cephidae

Štetočine strnih ţita
• Heteroptera: Scutelleridae i Pentatomidae
– Scutelleridae: Eurygaster austriaca, E. maura, E. integriceps – Pentatomidae: Aelia rostrata, A. acuminata Dolycoris baccarum, Carpocoris spp.

Štetočine strnih ţita, ţitne stenice
 Imaju 1 generaciju godišnje, prezimljavaju odrasli   
insekti u šumskoj stelji, ispod opalog lišća, najčešće na ivičnim delovima šuma U proleće počinje masovno preletanje odraslih na ţitna polja; nakon kopulacije ţenke polaţu jaja na biljke ţita, obično u dva pravilna reda po 7 jaja Iz jaja se pile larve koje se presvlače pet puta i intenzivno hrane na biljki hraniteljki Štete koje nastaju od ţitnih stenica ogledaju se u oštećivanju biljke direktno, sniţavanju prinosa, ali i smanjenju kvaliteta zrna koje gubi na klijavosti i hlebnopekarskim svojstvima

Štetočine strnih ţita
• Coleoptera, Carabidae – Zabrus tenebrioides – ţitni bauljar • Imago je crne boje, telo mu je sa leĎne strane zasvoĎeno; noge su dobro razvijene, brzo se kreće po zemlji i biljkama • Larva je karabiformna, izduţeno-valjkasta • Lutka je slobodna, bela • Razvoj traje 1-2 godine, prezimljava larva, odnosno imago kod 2-godišnjeg razvoja

Štetočine strnih ţita
• Zabrus tenebrioides – ţitni bauljar
• Imago se u proleće dopunski hrani na zrnima pšenice, ječma, raţi i drugih vrsta; nakon ishrane ukopava se u zemlju gde provodi letnju dijapauzu do kraja septembra, dok polno ne sazri • Ţenke polaţu jaja u zemljište, gde se pile larve, pronalaze biljku hraniteljku i pored nje iskopaju vertikalni hodnik u kome ostaju dok ne unište biljku • Larve su znatno štetnije; osnovna mera borbe je plodored

Štetočine strnih ţita
• Coleoptera, Chrysomelidae – Lema melanopus – ţitna pijavica
• Imago je dug oko 5 mm, glava je zagasito plava sa metalnim sjajem, pronotum je narandţastoţut, a pokrioca zelenkasto plava sa metalnim odsjajem izbrazdana tačkastim linijama • 1-godišnje razviće, prezimljava imago pod suvim lišćem, travom, u šupljini slame • Dopunski se hrani praveći linearne performacije na listu širine 1mm • Ţenke polaţu jaja na lice lista u pravilnim nizovima • Larve prave štete izgrizajući gornje delove lista do epidermisa sa suprotne strane praveći pravilne linije • Po završenom razviću spušta se u zemlju, imago izlazi početkom leta

Štetočine strnih ţita
• Coleoptera, Scarabaeidae – Anisoplia austriaca – ţitni pivac
• Glava i grudi imaga crne boje, pokrioca su kestenjasta sa tamnijom pegom pri osnovi • Larve su tipične grčice • Razviće je 2-godišnje, prezimljava larva u zemljištu • Štete nanosi imago dopunski se hraneći na zrnima pšenice, raţi, ječma i trava • Jaja polaţe u zemljište, larve su polifagne i hrane se podzemnim organima okopavina

Štetočine strnih ţita
• Coleoptera, Scarabaeidae – Anisoplia agricola – pivac krstaš

• Glava i grudi imaga su crni sa zelenkastim odsjajem, na svetlosmeĎim pokriocima imaju tamniju pegu u vidu stilizovanog krsta • Štete pravi imago, a ponekad i larva

Štetočine strnih ţita
• Hymenoptera – Cephidae, Cephus pygmaeus – ţuta stablova osa
• Imago je tankog izduţenog tela sjajno crne boje sa ţutim poprečnim prstenovima na abdomenu, i ţutim usnim aparatom • Larva je apodna sa okruglastom bledoţutom glavom savijena u vidu latiničnog slova S • Ima 1 generaciju godišnje, prezimljava odrasla larva u kokonu u biljnim ostacima • Ţenka polaţe jaja u stablo ispod klasa; larve se hrane unutrašnjim sadrţajem vlati i buše je spuštajući se naniţe. U osnovi stablo prstenasto izgrizu i izgraĎuju komoricu (kokon) u kojoj ostaju u dijapauzi do proleća • Oligofagna vrsta

Štetočine šećerne repe

Štetočine šećerne repe
• Coleoptera, Curculionidae

– Bothynoderes punctiventris – obična repina pipa
• Imago je zemljasto-sive boje sa kosom tamnom prugom na svakom pokriocu iza koje leţi po jedna bela pega; 11-17 mm • Jaje je ovalno, ţućkasto belo; larva je apodna, eucefalna, savijena u luk. Lutka je slobodna • 1 generacija godišnje, prezimljava imago u zemljištu starih repišta • U početku samo hoda, a pri temperaturama višim od 20ºC seli se na nova repišta letenjem

Štetočine šećerne repe
• Kritičan period za repu je od klijanja i nicanja do 2-3 para stalnih listova; za jedan dan jedan imago pojede 8-10 biljčica • Imago moţe potpuno da uništi mlade biljke repe i da uzrokuje potrebu za presejavanjem ili dosejavanjem biljaka, a moţe čak i po drugi put da ih uništi • Ţenke polaţu jaja plitko u zemljište, larve se hrane korenom repe i takoĎe mogu naneti prilične štete, naročito u uslovima sušnijeg leta

Štetočine šećerne repe
• Coleoptera, Curculionidae – Psalidium maxillosum – crna repina pipa
• • • • Imago je crno sjajne boje; NE LETI; 7.5-9 mm Jaje je bele boje, ovalno; larva apodna Razvoj traje 2 godine, prezimljavaju i larve i imaga Najveće štete nanose pri klijanju i nicanju useva dok su biljke slabe i sa oskudnom lisnom masom; mogu potpuno uništiti usev • Partenogenetsko razviće; jaja polaţu plitko u zemlju • Larve se hrane korenom repe, suncokreta i korovskih biljaka ali su štete koje one prave znatno manje od šteta koje prave odrasli

Štetočine šećerne repe
• Coleoptera, Curculionidae

– Lixus scabricollis – mali repin surlaš
• Imago je crne boje sa rĎastosmeĎim ljuspicama, 7 mm • Ima 2 generacije godišnje, prezimljava imago • Štete pravi preteţno na odraslijim biljkama praveći veliki broj otvora na lišću • Ţenke polaţu jaja preteţno u lisne drške, a ponekad i u korenov vrat gde se kasnije razvijaju larve • Gubici od larvi su znatno veći od onih koje pravi imago; larve se ulutkavaju u lisnim drškama i korenu odakle izleće imago

Štetočine šećerne repe
• Coleoptera, Curculionidae

– Lixus junci – blitvina pipa
• Imago je crne boje, uskog tela • 1 generacija godišnje, prezimljava imago • Glavne štete nanose larve koje se ubušuju u lisne peteljke, prelamaju cvetne stabljike i sl. • Preobraţaj se odvija u cvetnim stabljikama ili korenu

Štetočine šećerne repe
• Coleoptera, Chrysomelidae – Chaetocnema tibialis – repin buvač • Imago crne boje sa metalnim plavozelenim sjajem; 1,5-2 mm • 1 generacija godišnje, prezimljava imago u zakorovljenom zemljištu blizu repišta • Imaga se javljaju rano u proleće i oštećuju šećernu i stočnu repu, cveklu, korove iz roda Chenopodium • Oštećuju mlade klice u zemlji, na kotiledonima izgrizaju otvore do donjeg epidermisa veličine 1-2 mm usled kojih oni mogu da se osuše i propadnu • Larve ţive u zemljištu, hrane se korenom repe, ali te štete nisu značajne; nisu značajne ni štete od imaga na listovima u VII i VIII

Štetočine šećerne repe
• Lepidoptera, Gelechiidae – Phtorimaea (Scrobipalpa) ocellatella – repin moljac • Mali leptir, svetlo sive boje sa po dve okrugle mrlje na krilima • Mlade gusenice su bledoţućkaste; odrasle su sa leĎne strane ruţičaste a sa trbušne beličaste • Ima 4-5 generacija godišnje, prezimljava lutka ili odrasla gusenica plitko u zemlji; dolazi do preklapanja generacija • Ţenke polaţu jaja na vegetativne biljne delove tj. na donju stranu lišća; gusenice I generacije uglavnom miniraju list, nanoseći manje štete • Gusenice narednih gen. prodiru u veg. pupoljke, lisne drške i dr. biljne delove koje izgrizaju i prave hodnike duge 2-4 mm

Štetočine suncokreta
• Orthoptera, Gryllidae

– Acheta deserta – stepski popac
• Imago je crne boje; kod nas se javlja u dve forme, deserta i melas, od kojih druga ne moţe da leti • Naročito je štetan za okopavine, nanoseći štete izgrizanjem kotiledona i mladih listova, kao i pregrizanjem biljaka • 1 gen. godišnje, prezimljava larva u zemljištu • Odrasli se dopunski hrane a ţenke polaţu jaja pojedinačno u vlaţnu i rastresitu zemlju

Štetočine suncokreta • Heteroptera, Miridae
– Lygus rugulipennis, L. gemelatus, L. pratensis

• Sišu sokove iz svih nadzemnih delova biljaka a naročito iz generativnih usled čega su najštetniji za semenske useve • 2 gen. godišnje, prezimljavaju odrasli

Štetočine soje
• Lepidoptera, Nymphalidae – Vanessa cardui – stričkov šarenjak • Boja krila je otvorenoriĎa sa skladno rasporeĎenim tačkama crne i bele boje • Jaja su zelena, kruškolika; gusenice po telu imaju dlake koje se račvaju u vidu bodlji; lutke su srebrnasto bele • 2-3 gen. godišnje; prezimljavaju leptiri • Gusenice prave prepoznatljiva oštećenja, mlaĎe se hrane epidermisom lista, starije povezuju 2-3 lista paučinom i izgrizaju meke delove, ostavljajući samo glavne nerve

Štetočine uljane repice
• Coleoptera, Chrisomelidae repičin buvač • Imago je zelenkaste do crnoplave boje, sa glavom crvenom na prednjem delu • 1-2 gen. godišnje, prezimljava imago u zemlji ili larve u biljkama • Imago pravi otvore na lišću uljane repice; štete od larvi su značajnije: miniraju lišće, buše peteljke i stabljike

– Psylliodes chrysocephala – crvenoglavi

Štetočine uljane repice
• Coleoptera, Nitidulidae

– Meligethes aeneus – repičin sjajnik
• Imago je crne boje sa metalnozelenim sjajem, ima glavičaste pipke; larva je karabiformna • 1 gen. godišnje, prezimljava imago na skrovitim mestima • U potrazi za polenom buše i izgrizaju pupoljke koji se suše i otpadaju, prinos semena moţe biti smanjen i do 80% • Ţenke polaţu jaja u pupoljke • Preobraţaj u lutku i imaga vrši se u zemljištu

Štetočine maka
• Coleoptera, Curculionidae – Ceuthorrhynchus macula-alba – siva makova pipa/pipa makove čaure • Imago je ovalnog oblika, sa ljuspicama pepeljasto sive boje, a u osnovi pokrioca nalazi se jasno vidljiva bela pega • 1 gen. godišnje, prezimljava imago u zemljištu • Imago se dopunski hrani u vreme cvetanja i formiranja čaura, izgrizanjem lišća i cvetne drške ne praveći značajne štete • Posle parenja ţenke surlicom buše mlade čaure i polaţu po 1 jaje u svaki otvor; mesta uboda potamne i jasno su vidljiva; larve se hrane nedozrelim semenkama u čaurama

Štetočine duvana
• Thysanoptera, Thripidae

– Trips tabaci – trips duvana
• Ima 5-8 gen. godišnje, prezimljava uglavnom imago u zemlji na biljnim ostacima • Muţjaci su retki pa je razmnoţavanje partenogenetsko • Štete prave i larve i odrasli sišući sokove duţ nerava što dovodi do pojave bledo ţućkastih pega; spajanjem pega list postaje pepeljast • Prenose viruse