NASTAVA LIKOVNE KULTURE ZA DECU OMETENU U MENT.

RAZVOJU Nizak status predmeta (rekreativna i neobavezan nastavi predmet, valorizacija uĉenika na osnovu liĉnog stava edukatora)

Neshvaćena koncepcija predmeta (neshvaćena likovna umetost- koncepcija predmeta)
Zabluda – umetnost i nauka su po mnogo razliĉiti

1

Osnovna zabluda u shvatanju nastave likovne kulture i ostalih predmeta
Uz pojam nauke vežu se pojmovi Uz pojam umetnost vežu se pojmovi

znanje i objektivnost

kreativnost mašta osećaj subjektivnost

1. Umetnost se ne sme posmatrati kao suprotnost nauci
2. Nauka je svoju korist dokazala, dok se za umetnost misli da ima dekorativno-estetski karakter

3. Gleda se umom ne oĉima, stoga posmatranje umetniĉkog dela mora da se uĉi teorijski i praktiĉno (stvaranje, analiza tuĊih radova)

2

ZA I PROTIV Udžbenika u nastavi likovne kulture 1. da edukatori, uĉenici i roditelji u opipljivom obliku dožive pravi sadržaj predmeta Likovna kultura, (iako to postoji u nastavnim programima, a to je likovni pojmovnik) U nastavnom programnu definisani su kljuĉni likovni pojmovi, a ne likovni motivi Edukatori su udžbenike doživeli kao olakšanje u potrazi za metodičkim načinima objašnjavanja uĉenicima likovnih pojmova Roditeljima koristi kao način proveravanja znanja i sposobnosti dece, otkrivajući kako predmet Likovna kultura u školi ne služi za podizanje proseka opšteg uspeha obveznim dobijanjem najviših ocena.

2. 3.

4.

3

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA – korelacija kao osnov za uĉenje istih pojmova PPD MATEMATIKA / razliĉite crte geometrijska tela SRPSKI / oblikovanje slova MUZIĈKO / tonovi i modulacija su istovremeno i muziĉki pojmovi MOTIV u likovnim umetnostima nije važan, već samo naĉin kako je rešen problem kompozicijskog rasporeda likovnih elemenata.

4

Predmet likovne kulture je jedini predmet u kome se insistira da svaki uĉenik ima drugaĉije rešenje. Bilo kakav likovni rad nije kreativan ili originalan – uĉenici se prvo moraju dobro upoznati s vizuelnim problemom koji trebaju rešiti 5 . Originalnost u likovnoj kulturi nije samo predložena. a istraživaĉka je nastava obuhvaćena u mnogo manjoj meri. već je i obavezna. a kažnjava se istovetnost s nekim drugim.Nastavni sadržaji ostalih predmeta definisani su većinom repetativno – uĉenici ponavljaju one istine koje propisuju udžbenici. što je gotovo nemoguće postići u ostalim predmetima.

kreativnosti. socijalnih i drugih kompetencija.. 2. 6 . ostvaruje nastavni predmet Likovna kultura kroz svoje ciljeve i zadatke koje stavljaju naglasak na razvoj: 1. 4.. jer se nevaspitanje dešava upravo na tom nesvesnom nivou Novi tip znanja. 3.. razvoj kritiĉkog mišljenja. Upotrebom likovnih šablona kao ilustracija neki udžbenici ostalih predmeta nehotice programiraju uĉenike na stereotipnost i konformizam / veoma je važno da se u ukljuĉe struĉnjaci s podruĉa likovne kulture. vrednosti i stavova. rešavanja problema.Vaspitanje svesti . veština..

Zadatak: DA STUDENTIMA omogući realizaciju nastavnog plana i programa likovne kulture kao i da ih upozna sa mogućnostima i sposobnostima dece s IO u nastavi likovnog vaspitanja. 7 .Predmet metodike nastave likovne kulture za decu s IO: ciljevi. Posebni zadaci ove metodike odnose se na prouĉavanje pojedinih pitanja teorije i prakse u likovnom vaspitanju. sadržaji kao i strukturu nastavnih sadržaja.

Discipline metodike nastave likovne kulture Metodika nastave likovnog vaspitanja predškolskog doba Metodika nastave likovnog vaspitanja školskog doba Metodika nastave pojedinih grana likovne umetnosti (IU, D) Metodika profesionalnog umetniĉkog obrazovanja

8

podstiĉe i razvija sposobnosti i osećaj za:  estetsko izražavanje,  oblikovanje i  primenu steĉenih estetskih iskustava u životu i radu.
 STVARALAĈKI POTENCIJAL (ne modeli, recepti)  Originalnih rešenja (motivisati i podsicati)  Deĉijom radoznalošću

9

ZADACI nastave likovne kulture za decu s IO: uticanje na razvoj liĉnosti uĉenika podstiĉući posebno razvoj vizuelnih, emocionalno doživljenih i motornomanuelnih sposobnosti razvijanje uĉenikovih sposobnosti percepcije i pamćenja viĊenog, maštovito predstavljanje doživljaja i jaĉanje osetljivosti za oblik, boje i prostorne odnose upoznavanje uĉenika s pojavama i zakonitostima u prirodi koje se mogu odnositi na likovne aktivnosti upoznavanje s razliĉitim materijalima za rad, negovanje interesovanja za kulturnu baštinu i za savremena kretanja u umetnosti svog i drugog naroda

10

razvijanje sposobosti za posmatranje, likovno predstavljanje i oblikovanje
razumevanje umetniĉkih dela, upoznavanje raznih mogućnosti prostornog predstavljanja, ureĊenje okoline razvoj uĉenikove sposobnosti za sticanje estetskih kriterijuma (KONTAKT) smanjenje i otklanjanje psihofiziĉkih smetnji kod dece ometene u intelektualnom razvoju

11

5. 4. vizuelni. 6. 7.Opšti vasptno-obrazovni ciljevi: osigurati naĉin pouĉavanja uĉenika. podsticati i unapreĊivati deĉiji: 1. motoriĉki. društveni. moralni i duhovni razvoj u skladu s njihovim sposobnostima i sklonostima 12 . 3. estetski. intelektualni. 2.

kreativnih i izvoĊaĉkih sposobnosti  Samostalno. 4) estetskog procenjivanja i vrednovanja 13 . 3) usmerenosti na svakog uĉenika. u paru  RAZLIĈITE materijale i tehnike ili ISTE materijale i tehnike KRITIĈKO MIŠLJENJE 1) Prepoznavanje poruka 2) Razlike Ĉas likovne kulture je slojevit: 1) motivacija. 2) kreativan rad. u grupi.

procesom sazrevanja psihomotorike. kroz saznavanje okoline i usvajanja znanja o njoj razvoj potrebe I sposobnosti prikazivanje okoline Razvoj potreba i sposobnosti prikazivanja okoline kod dece teĉe sledećim redosledom: a) simbolizacija b) prikaz onoga što „zna“ i c) prikaz objektivno viĊenog 14 . ovladavanjem tehnikama likovnog rada.

2) Faza šeme Druga podela: 1) Slobodno likovno izražavanje (7 god.) 2) Složenije likovno izražavanje (7-14 god. i . škrabanja .škrabanje spiralnim i kružnim pokretima u kojima uĉestvuje zglob i šaka.) 3) Shvatanje likovnih vrednosti (14-22 god.škrabanje dugim potezima cele nerazvijene ruke.) 15 .Prva podela: 1) stepen besmislenog šaranja.

16 . fazu šaranja (primarni simboli): do 4.faza intelektualnog realizma: 6 – 11 godina faza vizuelnog ili optiĉkog realizma: 11 – 14 godina 3.6 godine .Treća podela: 1. godine fazu deĉjeg realizma: .faza sheme (složeni simboli): 4 . 2.

vertikala. godina . uživanje u aktivnosti . olovka se retko diže sa papira.1. Radovi se ne imenuju. akcijom -aktivnost deteta 17 . Faza izražavanja primarnim simbolima Faza šaranja”) 1. horizontala.crtanje iz lakta. krug. -crtanje / potrebe za kretanjem. dijagonala. krst.Taĉka. zglob se ne miĉe.

razliĉita hvatanje olovke 3. ne oponašanje već izum . godina – imenovanje primarnih simbola.2. zgusnute linije masu 18 . godina – veća paznja tragovima na papiru.vibriranje oznaĉava pokret.krug oznaĉava predmet. pridržavanje papira .

kvadrat.3 godina Linije vibrirajuće. Faza izražavanja primarnim simbolima (“Faza šaranja”): 1. pokretni delovi: oĉi i usta. zgusnute. krug.1. ĉovek – “punoglavac”. kružeće. 19 .

godina: Kretanje .kružeće i vibrirajuće linije 20 .2. i 3.

Cvet Kuća Sunce GraĊenje struktura 21 .

4 i 5 g. CVET 22 .

KUĆA 23 .

2-3 godine Ĉovek 24 .

ruke i noge. ekstremiteti dobijaju debljinu.4 i 5 g. a kosa ukazuje na pol. Čovek-dobija telo. 25 .

6-7 g. Osnovni pokreti. Čovek Posle pete godine profil. 26 .

27 .

oko se kreće sporo Šestogodišnje dete: Fiksiranja su kratka. Nazire se poĉetak formiranja pojma LINIJE 28 . na rubu lika.Brzina smenjivanja 10/sek 36. oko se kreće brzo. jasnoća okoline zavisi od udaljenosti Trogodišnje dete: Fiksiranja dugotrajna i smeštaju se u središte lika.000/ĉas NovoroĊenĉe: Samo fiksira bez smenjivanja fiksacija Devetomeseĉno dete: Fiksacija lica oštra i jasna.

Štapovi su potpuno pravi i paralelni. 29 . a uvijanje je privid koji posmatrac stice.privid. nema kosih linija i nema kvadrata koji se postepeno smanjuju. Sve to je samo .Nema nikakvog ispupcenja.

Koliko nogu ima slon? Prebrojte crne tačke! 30 .

IzmeĊu treće i šeste godine:  spontano ostavljanje linijske tragova  dostupnim materijalima i podlogama  odluĉujuća delatnost za razvoj  spontano ostavljeni tragovi 31 .

te se tako zaustavlja razvoj stvaralaĉkog gledanja i oblikovanja. MeĊutim. zbog zahteva okoline opažaj se vrlo rano shematizuje i pragmatizuje.  vizuelni sastav ima veliku mogućnost za stvaralaĉko opažanje i generalisanje slike. MORA SE: uticati na razvoj vizualne percepcije okoline od najranijeg uzrasta detetu pružiti mogućnost za svestrano artikulisanjem izvoĊaĉke delatnosti (celokupne motorike)  likovne sposobnosti bile kvalitetnije.Kvalitetniji tragovi  raznovrsniji  razvija i neguje spontana aktivnost  opažaj liĉniji i mnogovrsniji. 32 .

33 . izgubljenih ili možda nikada niti nepostojećih misli i mogu se smatrati znakovima obesmišljenja delatnosti crtanja.crtaĉki razraĊeni gotovi detalji prikaza ljudi. fragmenti su prošlih. životinja. predmeta viĊenih iz razliĉitih uglova priruĉnici ih nude još od XVI veka mogu se samo pasivno ponoviti i primeniti Oni su zamena za temeljne misli.

30% pamte pri gledanju. Dečije pamćenje: 20% pamte pri slušanju. 50% gledanje i slušanje.Izvori znanja koji mogu da posluže: ĉulna stvarnost. knjige. delovi strarnosti u uĉionici razni vizuelni. auditivni i audiovizueli posrednici Muzeji  izuzetni izvori znanja pod uslovom da se pravilno upotrebljavaju. 90% vlasatita aktivnost. Muzeji  iskustveno uĉenje 34 .

pozivaju se roditelji na finalnu izložbu deĉijih radova. a zatim uĉestvuju u radionici. Roditelji fotografišu deca mogu da istražuju i uĉestvuju u aktivnostima 35 .Deca sa edukatorom gledaju izložbu. Nakon završetka radionice.

36 . NPR: iseĉak umetniĉkog dela  pogodi IzmeĊu niza deca biraju temu odreĊeno umetniĉko delo iz muzeja  boje na temenju originalnog umetniĉkog dela.Ako deca ne mogu da posete izložbu  razni programi  kuće. Otkrivaju parove slika na kraju igre otkrili umetniĉko delo Animirana muziĉka priĉa o dva lika koji posećuju park sa skulpturama. uĉinoce i sl. Park je identiĉan parku muzeja u stvarnosti. Deca se identifikuju s likovima i upoznaju skulpture i umetnike.

Na slici pokušavaju da pronaĊu zadate stvari. 37 . Deca na slici umetnika moraju da pronaĊu oblike geometrijskih likova. upoznaju se s teksturom. već uĉe od kuće . i tako kroz igru uĉe o njima. Deca sama izraĊuju svoje kolaže uz pomoć alata na stranici. boje i dr. umetniĉkim rukopisom i samim umetnikom i umetniĉkim delom.crte. Deca na moraju da budu prisutna u muzeju... a da nisu svesna da uĉe. razne likovne elemente . PREDNOST: Kroz interaktivne multimedijske programe deca uĉe kroz igru.

konkretnosti niti raznolikosti ĉulne stvarnosti Raĉunar treba da pomogne edukatoru. muzeji) Motivacija dece (prati svoj tempo) Nema ĉulne stvarnosti koja je izuzetno važna za kvalitetno usvajanje znanja Nema oĉiglednosti. a nikako da bude njegova zamena Nedostaje osećaj dodira i kinestetiĉko iskustvo Nema socijalne interakcije 38 .ZA I PROTIV PRIMENE KOMPJUTERA U NASTAVI LIKOVNE KULTURE ZA DECU S LIO Aktuelno poznavanje Savremena literatura istiĉe važnost primene raĉunara u nastavi dece s IO Povratna informacija Virtuelna stvarnost (npr.

Na nastavi likovne kulture kada uĉenici prikazuju svoj svet putem oblika. ograniĉenosti ili pak uplašenosti što nakon deĉijeg diskutovanja crteža zapravo predstavlja optimizam. 39 . krive i boje jako je važno insistirati na verbalnom tumaĉenju crteža. otvaranje i posezanje za životom. linije. nadu. Istraživanja su pokazala deĉiji crteži ne mogu biti tumaĉeni na pravi naĉin od strane odraslih jer se ĉesto dešava da se crtež tumaĉi kao prikazivanje skuĉenosti. a ne davanju slobodnih interpretacija bez detetovog objašnjenja.

40 .

Pticu opisuje kao tužnu. uplakanu i okovanu u kavezu. Na pitanje da li se i ona tako oseća odgovara potvrdno. želi da bude slobodna kao ostale ptice.Devojĉica opisuje rad kao ilustraciju prava ptica na slobodu. 41 .

42 .

šalje svetlost i tamu zbog ĉega je prikazana prugasto crno-bela. je nacrtao loptu jer voli fudbal i “ĉudnu zvezdu" koja je glavna svim zvezdama. 43 .Deĉak.

44 .

na njega se vrši pritisak da odabere društvo i on je zbog toga nesrećan. kasica. niže simbole: goluba. druži . srećno lice i ĉamac. lopta. srca. ruka.Deĉak. Kroz razgovor se spominju pojmovi prijateljstva i ljubomora njegovih prijatelja koji ga odbijaju s kojim se D. 45 . kasetofon.

objekti likovnog stvaranja 46 . motivi za rad.teme.

vizuelni nevizuelni likovni i kompozicijski elementi kao podsticaji. ravnoteža. površina. 47 . kontrast. boja. crta. ili ritam crta i sl. prostor i volumen. taĉka. proporcije Taj oblik podsticaja može da glasi: igra osnovnih boja. Kompozicijska naĉela su ritam.

razvovrsni predmeti. NE opšte teme već ih konkretizovati Motivi koji iziskuju neposredno posmatranje: oblici iz prirode (voće. slikanje i crtanje na osnovu deĉje mašte ili sećanja  teme jedan predmet  razvoj mašte predmeti moraju biti iz deĉje okoline u skadu sa njihovim interesovanjima. povrće. figure…) Motivi koji za cilj imaju razvijanje dečje mašte: razne ilustracije (lektira. život deteta. tema po slobodnom izboru…) 48 . lišće. cveće.

životinja. figure lutaka. karton. ptica.…) Motivi za modelovanje mogu biti: izrada maski. 49 . igraĉaka.Motivi sa usvajanje prostorne orijentacije Predmeti iz razliĉitih perspektivama i uz pomoć razliĉitih sredstava. Motivi za dekorativan rad: obuhvata slobodan dekorativni rad sa većom raznovršnoću primene na površini (tekstil. papir.

Kombinacija slika i teksta. konstrukcija i tipovi slova.) Motivi mogu biti: slova. plodovima. izrada plakata. Dekoracija školske table raznim motivima (listovima. omota za sveske i knjige.Motivi se mogu biti u odnosu na neku temu. siluetama sl. 50 . crtež ili uputstvu edukatora. cvećem.

... prelaz mašte u stvarnost). Crta Podloga Boja .. Za vreme pauze  slike iz mašte utiskuju se u svest i pamćenje Likovni elementi u priĉi: Tuga-radost Kontrast. priĉe  praviti pauze (sumiranje. 51 .

slobodan i da pokazuje individualni izraz (bez kopiranja i šablona) Motivacioni sadržaji se mogu birati iz drugih vaspitno-obrazovnih podruĉja. 52 . tj. korelacija likovne kulture sa ostalim nastavnim predmetima. razgovor  rad mora da bude kreativan.

estetski izgled. sad: igra svetlosnim izvorina ispred kojih se postavljaju ruke.. razgovor o potrebama razliĉitog oblaĉenja u smislu higijensko-tehniĉke zaštite. prepoznavanje Celina: svetlo-senka Mot. uoĉavanje kontrastnih vrednosti Celina: profesije ljudi Mot. sad: uoĉavanje karakteristika..Celina: konktast Mot. sadržaji: percepcija oblika iz sredine. pojava senke i njena promena u zavisnosti od udaljavanja i približavanja svetlosnog izvora predmeta 53 .

Vizuelni motiv: pegla 54 .

Nevizuelni motiv: mirisi 55 .

Nevizuelni: muzika 56 .

Likovni i kompozicijski elementi : igra osnovnih boja 57 .

“ONO” što se nalazi na njoj JESTE MOTIV!!!! 58 . poklonikvadrati s kružićima i mašnama od svetlucavih folija  šablon. piramidni borovi sa kuglicama.kiĉ Ĉestitka je dizajnerska forma i ne definiše se kao motiv već je ona podruĉje rada u nastavi likovne kulture za decu s IO.Ĉestitke  crvene ĉizme.

temperama. 59 . pahulje su zimski motivi  simetrije (likovni problem). Prave pahulju na alu-foliji.1. žutih i plavih taĉkica koji će od primarnih stvoriti privid izvedenih boja. Beli papir na kom se nalazi rad zalepi se na crnu podlogu ĉestitke i rad će biti dovoljno efektan da zadovolji sveĉani ukus. Ovde se radi o nevizuelnim podsticaj 3. namigivanje). Zadatak može biti apstraktno prikazivanje slušanja muziĉke kompozicije npr. 2. Ogledanje (ogledalo. ili osećaj radosti Božića. fotografije pahulja u svoj njihovoj kompleksnosti npr. mešaje boje flomestarom  preklapanje crvenih.

“T” Poruke  slova koja se dodiruju  koja se boje flomasterima unutrašnjost i okolina slova  geometrijski likovi u neobiĉnoj prazniĉnoj poruci. 60 . “S”. “C”. “H”.“O”. “F”. “M”. “N”. “B” “A”. “V” “E”. “G”.

6. 8. Vidljiva ili nevidljiva bića? Krila? Kako ih zamišljamo? Ako svaki ĉovek ima svog anĊela ĉuvara. 4. 5. Kakvu opremu mora imati da bi ĉuvao svog ĉoveka? 61 . a kako jednog crnca iz Afriĉke pustinje? Kako zamišljaju ribarevog. mršavi i debeli? Kako bi izgledao anĊeo ĉuvar jednog Eskima sa Severnog pola. 3. jesu li i ti anĊeli svi razliĉiti meĊu sobom kao i ljudi? Mogu li i anĊeli biti visoki i niski. 7. 2. a kako rudarevog anĊela ĉuvara.1.

. muzika. Izbegavati vizuelne (jer je nevidljiv) koristiti nevizuelne opise: mekoću. 6. kao i izbor likovnih problema. tamjana. 4. 5. širenje zvukova . isijavanje svetla i raspršivanje tame. 62 . širenje mirisa . 7. razliĉitog cveća.možda poput zvonĉića ili kristalića.borovine. toplotu. dunje. Izbor tehnika treba da je neograniĉen. 3.. 2. sreću.1.

neopterećenom. krutost. likovno nekvalitetno  stroga simetrija.Bez struĉno likovne motivacije  šablonski stereotipno. kruto. slobodnom i ekspresivnom likovnom izrazu ) 63 . lenjir  vizuelno-likovnim vaspitanju i obrazovanju (spontanom i iskrenom.

NEMA originalnost niti individualnost autora koji ga koristi. 64 . nepromišljen i neproživljen sistem znakovne komunikacije. NE U NASTAVI LIKOVNOG ZA DECU S IO NEMA razmišljanja. već upotrebljava općepretpostavljen. on takoĊe. drveni rekvizit koji koriste razliĉiti ljudi kako bi dobili iste crteže. odvaja dete od vlastite individualnosti i veštine razmišljanja.Plastiĉni.

Već u najranijoj dobi (3-4 god. Ukoliko prihvati nametnuti obrazac dete dobija pohvalu i socijalnu podršku. 65 .) dete se sreće sa šablonima od strane NEDOVOLJNO edukovanih roditelja ili vaspitaĉa kada dobija informacije kako se crtaju odreĊene pojave. Prihvatanje šablone ne samo da je bezkorisno već može biti i opasno jer je to tehnika usvajanja društveno prilagoĊenog ponašanja koje dete kasnije može da koristi u životu ("ako mogu svi mogu i ja"). ljudi i bića.

ono što ga ĉini opasnim je izvan papira .to je šablonsko ponašanje koje dovodi do crteža i koje dete usvaja za budući život. MeĊutim. lica kao "smiley". 66 . Takvo šablonsko crtanje na papiru je bezopasno.Crtanje ptice kao polegnute "trojke". ĉetvrtine sunca u uglu papira i mnoge druge šablone predstavljaju prioritete u nastavi likovnog kako bi deca zadovoljila ukus odraslih.

Šablon odrasle osobe 67 .

Šablon cveta 68 .

Šablon ptice 69 .

Šablon ĉoveka 70 .

Ĉizmica 71 .

boja. Nakon ĉitanja razgovor i naglasiti da je cvet toliko ĉudan da uopšte i ne liĉi na cvet. NEMA izjave "ne znam da crtam". a koji najlakše otkriva kao cvet". elementi: crta. PRIMERI Priĉa Neobičan cvet Lik. 72 . i plave trake "neba" na vrhu. Insistirati da nema precrtavanje jer je taj cvet videlo samo to dete. Analizi  "ĉiji je cvet najĉudniji" i "koji se cvet najteže. Šablon zelene trake "trave" u dnu papira.Razbijanje šablona.

73 .

74 .

75 .

Pesma kao podsticaj: Pri likovnom prevodu. plava. 76 . bojama (ljubiĉasta. naranĉasta. siva. bela). ili seći pravokugaonike razliĉitih veliĉina koje se nižu u tonovima već prema samoglasnicima kojim se redom pojavljuju u pesmi. akromatskim tonovima (crna. samoglasnike zameniti bojama: tonovima jedne boje (od najtamnije do najsvjetlije). žuta). Tim bojama  slikati doživljaj pesme. zelena (ili crvena).

Ritam se može pratiti na dva nivoa: Zvuĉno  kroz nizanje slogova Vizuelno npr.) 5. 77 .7 ..4 . prema znacima uzvika (1 .4 .. Tako se dolazi do sadržaja pesme: vizuelno i zvuĉno (jedna kap. ĉetiri. potom ih je sve manje dok ih ne presetne KAP. a zatim se pljeska rukama.. uobiĉajeni žamor.Pesme o kiši poigravaju se ritmovima  analizirati i interpretirati ritmički. 3.14). Prebroje se s decom. Slogovi se kreću obrnuto: prvo ih je mnogo. 4. 2.pljusak. 1.

ali i tada se nikako ne sme zanemariti njen sadržaj posebno je važno pravilna atmosfera pesme: nizanje odabranih reĉi mora u ĉitatelju proizvesti odreĊeno duhovno stanje . njene teme. Luta leptirić zaslepljen između suncokreta! 78 .zbog toga se kljuĉne reĉi ne smeju prevideti.ili ilustracija pesme.

79 .

Dovrši crtež kako želiš 80 .

81 .

82 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful