Različiti pristupi pri odreĎivanju mesta poljoprivrede u ukupnom privrednom razvoju

Sličnosti i razlike izmeĎu pristupa u odreĎivanju mesta poljoprivrede u ukupnom privrednom razvoju
• • • •

Model industrijalizacije Modeli dualne ekonomije (Luisov i Jorgensonov model) Model ruralnog razvoja

Različiti pristupi pri odreĎivanju mesta poljoprivrede u ukupnom privrednom razvoju

Posmatano iz današnje perspektive, najteži i najkomplikovaniji zadaci koje treba da reši svaka zemlja u domenu agrara odnose se na utvrĎivanje mesta ove oblasti u ukupnom privrednom razvoju, a odnose se na pitanja:
 

Kako uklopiti poljoprivredu (agroprivredu) u celokupni razvoj ekonomije? Kako dizajnirati proces transformacije poljoprivrede?

Osnovne dileme pri utvrĎivanju mesta poljoprivrede u ukupnom privrednom razvoju zemlje
  

Značaj poljoprivrede u poreĎenju sa ostalim sektorima privrede u inicijalnoj fazi razvoja. Mogućnosti i načini prevazilaženja poljoprivrede kao “uskog grla” daljeg razvoja. Adekvatnost mesta moderne poljoprivrede u odnosu na ostale integracione sisteme koji čine ekonomski sistem zemlje.

4

2

3

1

Pitanje odnosa poljoprivrede i ostalih delova ukupne privrede zemlje podjednako zaokuplja pažnju teoretičara Istoka i Zapada

Teorije privrednog razvoja Model industrijalizacije Model prioritetnog razvoja poljoprivrede Modeli balansnog (uravnoteženog) razvoja

Istok
Preobražemski

Zapad
Hischman, Higgins, Leibenstein, RosensteinRodan. Lewis i dr. Rostow, Nicholls i dr. Nurkse, Myunt, Ohkawa, Ranis-Fei i dr.

Šanin Buharin

Da li u razmatranjima ove vrste postoje dodirne tačke između marksistčke i neoklasične teorije privrednog razvoja?
-

Tretman poljoprivrede je identičan u inicijalnoj fazi Razlike: (1) tehnološki i/ili društveni aspekt; (2) metode transfera viškova.

Prikaz razvoja poljoprivrede po značajnim geo-privrednim oblastima u svetu Karakteristike Zemlje Transfer viškova Indirektan Produktivnost polj. i cent. kapitala Zakon konc. i cent.sredinama Depopulacija Agrarna prenaseljenost Beda seljaštva “Populacioni bum” Z.Evropa Zakon konc. sektora Raste Mogućost “samofinansiranja” Da Mehanizam transfera Stanovništvo kao osnovni faktor razvoja Brojna populacija u rur. kapitala Pristup “zemljaštenja” Prinuda kroz tribute “radno intenz.projekti” uz sistem nisko plaćene ili neplaćene radne snage SAD Japan SSSR Kina Indirektan Direktan Direktan Direktan Raste Raste Pada Raste Da Da Ne Da .

Model industrijalizacije U literaturi iz oblasti teorije privrednog razvoja 1950-te su obeležene sloganom: čeličane su simbol snage nacije. neretko. prema Marksovoj teoriji proširene reprodukcije) danas se. a potom i u drugim zemljama bivšeg istočnog bloka i zemljama u razvoju Pokretač privrednog razvoja zemlje je industrija koja fundira razvoj na osnovu “tributa” poljoprivrede “Makaze cena” otvorene u korist industrije su osnovni mehanizam ekstrakcije viška vrednosti iz poljoprivrede   . industrija je simbol bogatstva. obeležava i terminom “prvobitna socijalistička akumulacija”  Prvi put je primenjen u Sovjetskom Savezu. a poljoprivreda je simbol siromaštva  Osnovno značenje termina:   transformacija zastale privrede prema Marksovoj teoriji privrednog razvoja (tj.

Ghatak-ovo objašnjenje funkcionisanja modela industrijalizacije Pretpostavke modela:      U privredi SSSR zastupljena su samo dva sektora: poljoprivreda i industrija Industrijski sektor proizvodi samo dva proizvoda – mašine i odeću – uz korišćenje radne snage i kapitala Svim radnicima nadnice se isplaćuju u žitu Radnici u poljoprivrednom sektoru proizvode žito i primaju odeću u razmeni za svoje proizvode Proizvodnja žita predstavlja krivu funkcije ponude koja determiniše i visinu nadnice u industrijskom sektoru i nivo zaposlenosti radne snage .

Ghatak-ovo objašnjenje funkcionisanja modela industrijalizacije odeća P Tribut poljoprivrede C C* mašine L L* Mogućnost povećanja proizvodnje P* žita g* g Radna snaga Grafikon 1: Mehanizam funkcionisanja tributnog modela .

što znači da “prioritet” razvoja industrije ne može biti večan Model industrijalizacije sproveden 20 tih godina XX veka u SSSR bio je najbrže realizovan proces koncentracije i centralizacije kapitala u svetu  Namera planera nije bila da poljoprivreda ostane trajno zanemarena .Ghatak-ovo objašnjenje funkcionisanja modela industrijalizacije DA LI JE MODEL DAO OČEKIVANE REZULTATE? Kritika modela: Model može da bude primenjen samo u totalitarnim ekonomijama Problem stimulisanja poljoprivrednika za veću proizvodnju je evidentan.

Ghatak-ovo objašnjenje funkcionisanja modela industrijalizacije GDE SU IDNENTIFIKOVANI OSNOVNI PROBLEMI? Poljoprivredne robe f*>f>=f** >f*** (u našem slučaju f=f**) C f*** f** f* A f G E D B Industrijske robe Grafikon 2: Uticaj uslova razmene na poljoprivredne viškove .

već i političkostrateški značaj u sklopu ukupnog razvoja zemlje.Zašto model industrijalizacije primenjen u SSSR-u nije dao očekivane rezultate?  Poljoprivreda je ostala veoma dugo na periferiji industrijalizacije što se danas može posmatrati bitnim uzrokom raspada ekonomskog sistema funkcionisanja socijalističkih zemalja krajem 1980-tih i početkom 1990-tih godina Sa široke liste formirane u svrhu analize neuspeha primenjenog modela mogu se izdvojiti najvažniji:     U sistemu raspodele nacionalnog dohotka narušena je minimalna ravnoteža razvoja poljorivrede i ostalih delova ekonomije. Dugo je forsirana iscrpljujuća utakmica sa Zapadom za prestiž na vojnom planu (projekti osvajanja svemira).  Da li su sve zemlje bivšeg istočnog bloka sledile SSSR primenjujući apsolutnu kopiju tributnog modela baziranog na Marksovoj šemi proširene reprodukcije? . Izuzetno je zanemareno upravljanje poljoprivredom kao granom koja ima ne samo značaj za ihranu naroda.

uključujući i one koji nose razvoj i rast agrarnog sektora. .Kineski model industrijalizacije (osnovne modifikacije tributnog modela) ZAŠTO JE KINESKI MODEL BIO USPEŠNIJI?  Nakon okončane kineske revolucije 1948.  Malenbaum-ova analiza kineske strategije razvoja      U inicijalnoj fazi privatna svojina nije u potpunosti ukinuta Istovremena ekspanzija poljoprivredne i industrijske proizvodnje na bazi korišćenja radno-intenzivnih projekata (uz upotrebu nisko plaćene ili neplaćene radne snage) Oporezivanje poljoprivrede činilo je 60% ukupnih poreza Pravedniji odnos na relaciji ruralno-urbano čime je smanjen pritisak na preteranu urbanizaciju Omogućen je izvoz hrane (pirinča) čime je Kina bila u mogućnosti da finansira neto uvoz. U kineskom modelu su:     učinjeni veliki napori da se optimalno iskoriste svi raspoloživi resursi. Mao Ce Tung sledi modifikovani model razvoja u kome je poljoprivreda našla svoje mesto na adekvatniji način.godine. planiranje razvoja poljoprivrede principijelno je baziralo na povećanju produktivnosti rada i isticana je potreba stalnog porasta dohotka seljaka.

industrija je simbol bogatstva. MODELI DUALNE EKONOMIJE SU SVOJEVRSNI NASTAVAK MODELA INDUSTRIJALIZACIJE kojima se objašnjava gde su granice transfera dohotka i radne snage za potrebe razvoja prioritetnog sektora  .Poljoprivreda u modelima dualne eknomije   U literaturi iz oblasti teorije privrednog razvoja 1950-te su obeležene sloganom: čeličane su simbol snage nacije. a poljoprivreda je simbol siromaštva = dvosektoralni model rasta U prvoj polovini 1960-tih poljoprivreda počinje da se sagledava u pozitivnijem svetlu što nagoveštava ozbiljna istraživanja hipoteze da bez značajnijeg balansiranog razvoja industrijalizacija može biti zakočena neadekvatnom proizvodnjom hrane i sirovina poljoprivrednog porekla = neophodan je jednosektoralni model rasta.

. agrarni ili ruralni sektor).Poljoprivreda u modelima dualne ekonomije Fenomen dualnosti u savremenoj teoriji privrednog razvoja može biti posmatran na različite načine. klasični dualizam. Modeli dualne ekonomije        Lewis model Jorgenson model Kelly-Williamson-Cheetman (KWC) model Ranis-Fei model . Tako postoje agrarni dualizam. tehnološki dualizam.. sociološki dualizam. U modelima dualne ekonomije centralno mesto je dato pretpostavci da je ekonomija podeljena u dva sektora : napredni (industrijski) i zaostali (poljoprivredni.

.Model industrijalizacije – Modeli dualne ekonomije SLIČNOSTI I RAZLIKE Oba modela namenjena su zemljama u razvoju Oba modela imaju iste polazne osnove (agrarna prenaseljenost – viškovi radne snage u ruralnom sektoru) Metode planiranja konkretnih odnosa i veza agrarnog i neagrarnog sektora su slične: Popov i Litošenko su za ove potrebe u modelu industrijalizacije koristili materijalne bilanse koji su poslužili Leontijevu kao osnova za konstrukciju input-output tabela koje su osnovno metodološko sredstvo strateškog planiranja u okviru dualne ekonomije. U okviru modela dualne ekonomije tranzicija se u zemljama koje su izrasle iz agrarizma u dualizam posmatra se kao put prerastanja dualističkih struktura u sistem modernog jednosektoralnog ekonomskog rasta.

4. 2. 5. Zbog korišćenja razvijene tehnologije output per capita je veći u razvijenom sektoru U modernom sektoru nadnice su usklaĎene sa rastom produktivnosti rada visina realne nadnice u egzistencijalnom sektoru je konctantna.Lewis model – klasični model privrednog razvoja Lewis model predstavlja pionirski rad koji je u teoriji privrednog razvoja ocenjen kao most izmeĎu dinamičkog dualizma i statične tradicije. Privreda je podeljena u dva sektora (zaostali predominantno ruralni i razvijeni kapitalistički sektor Razvijeni sektor koristi reproduktivni kapital. mariginalna produktivnost rada u agrarnom sektoru aproksimativno je jednaka nuli . Pretpostavke modela: 1. dok zostali sektor korsti nereproduktivni kapital (zemljište) Elasticitet ponude radne snage u zaostalom sektoru je neograničen 1. 2. 3.

Lewis model MPL Kapital koji se reinvestira Nadnice u industrijskom sektoru Nadnice u egzistencijalnom sektoru Wi Ws p p1 p2 P* Faza komercijalizacije poljoprivrede MPL1 MPL2 MPL3 MPL4 L* Radna snaga Grafikon 3: Sistem funkcionisanja Lewis modela .

Umesto radno-intenzivne tehnologije kapitalista može da upotrebi kapital-intenzivnu tehnologiju čime se problem nezaposlenosti povećava 6. Nivo nadnica može da raste usled vladine intervencije ili pritiska sindikata i pre tačke pune komercijalizacije poljoprivrede 2. Empirijske studije pokazuju da je MPLa>0 4.Lewis model Kritika modela: 1. Da li kapitalista reinvestira sav profit? (sklonost kapitaliste ka štednji i investiranju može biti manja od 1) 5. Viškovi radne snage mogu postojati i u industrijskom sektoru 3. Model ne uključuje uticaj rapidnog porasta populacije na ponudu radne snage .

Jorgenson model – neoklasični model privrednog razvoja  Okvir modela je dualistički:    Postoje dva sektora (industrija i poljoprivreda) Ukupan output u agrarnom sektoru (Q) odreĎen je zemljištem (L) i radnom snagom (N) Proizvodna funkcija podreĎena je dejstvu zakona opadajućih prinosa (uticaj tehničkog progresa je neutralan)  Pretpostavke modela se razlikuju od prethodnog:     U zemljama u razvoju postoji višak radne snage MPLa nije jednaka nuli Nadnica je determinisana intersektoralnim tržištem rada Formiranje poljoprivrednih viškova zavisi od tri parametra:    Stope tehničkog progresa u poljoprivredi Stope rasta populacije Elasticiteta poljoprivrednog outputa u odnosu na promene radne snage u sektoru agrara .

y (t )  e (   ) t y (0) ...Jorgenson model Qa  e L N L  const Qa  e N t 1  t  1  Qa = proizvodnja agrarnog sektora L = raspoloživo zemljište N = raspoloživa radna snaga y = output per capita Q y N et N 1  y  e t N   N y N         y N y  (   ) y.

stopa tehničkog progresa  . Ukoliko postoji jednakost navedenih stopa privreda se nalazi u tzv.Jorgenson model Uslov rasta outputa je analitički odreĎen     0  . klopci uravnoteženosti (stagnantna je).stopa rasta populacije    0 ili   Zaključak: Sve dok je stopa tehničkog progresa veća od stope rasta populacije obezbeĎen je uslov za rast ukupne proizvodnje.elasticitet rasta outputa u zavisnosti od promena radne snage (const)  . .

4. Model bazira na nerealnim osnovama za većinu zemalja (osnovu čini japanski slučaj razvoja poljoprivrede) Prikaz proizvodne funkcije ne uključuje kapital Istaknuta je uloga faktora ponude dok je faktor tražnje zanemaren Zanemarena je značajna uloga sektora usluga u promociji ukupnog rasta .Jorgenson model Kritika modela 1. 3. 2.

a to su:    Optimalno korišćenje raspoloživih resursa Nakon inicijalno produkovanih dualnosti neophodno je obezbeĎenje uslova za balansni razvoj ekonomije (rast produktivnosti postaje negacija dualizma čime jednosektoralni sistem ekonomije biva promovisan kroz jedinstveno vrednovanje svih razvojnih faktora privrede – neoklasicizam) Osim domaćeg balansnog rasta.Značaj modela dualne ekonomije Uspešnost dualne ekonomije bazira na ispunjenju odreĎenih zahteva koji zavise od konkretnih uslova kojim raspolaže jedna ekonomija. pozitivna penetracija meĎunarodnog tržišta na osnovu konkurencije je uslov razvoja ekonomije .

danas postaje aktuelan i u razvijenim zapadnim ekonomijama kroz forsiranje bimodalnog tipa restrukturiranja savremenog agrara – proizvodni dualizam. meĎunarodno-trgovinski dualizam. organizacioni dualizam. trećeg sveta Modeli daulane ekonomije ne nude “čarobni štapić” (uslovi kojim raspolaže konkretna zemlja modifikuju opšti pristup) Dualizam kao analitičko sredstvo namenjeno ekonomijama u razvoju.   .Ocena modela dualne ekonomije  Modeliranje dualne ekonomije pokazalo se kao korisno analitično sredstvo savremene teorije privrednog razvoja namenjene zemjama tzv.

Ruralna industrijalizacija (Model integralnog ruralnog razvoja) Kao posledica dugotrajno forsiranog dualnog pristupa razvoju. Danas se ruralna ekonomija tretira kao iskhodište multidimenzionalnog koncepta ruralnog razvoja a) b) Koncept RR spada u najnovije poglavlje teorije privrednog razvoja (razvijene zemlje značajnije primenjuju ovaj koncept počev od 1980-tih) IRR podrazumeva interakciju izmeĎu aktera. sektora i projekata na odreĎenom području (regionu) Internacionalizacijom koncepata i opredelenja iz domena RE definitivno je opovrgnuta laičko-arhaična hipoteza da je “ruralno” jednako “poljoprivredno” . Ovaj problem se uočava početkom 1960-tih. ruralna područja su ostala “džepovi industrijalizacije”.

Različito značenje termina “ruralno” 1. Sam termin “ruralno” predstavlja jednu socijalnu konstrukciju novijeg datuma. ipak odgovor nije jednostavan što potvrĎuje i činjenica da još uvek nema jedinstvene. . 4. univerzalne definicije. 2. U praksi razvijenih zemalja najčešće se koristi definicija predložena od strane OECD Zemlje u razvoju. ali ne uvek i najvažniji deo. u svojim strategijama razvoja jedva da razgraničavaju pojmove “ruralno” i “poljoprivredno” – mada i ovde poljoprivreda sve manje može da bude branik dalje migracije iz ruralnih područja U okviru nove RE poljoprivreda je samo njen deo. kao i one u tranziciji. 5. Mada na prvi pogled pitanje “šta tačno znači termin ruralno” deluje trivijalno. 3.

sa relativno niskom gustinom naseljenosti (ispod 150 stanovnika/km²) i regionalnom privrednom strukturom koja reflektuje stanje na odreĎenom tržištu rada. Ruralna područja prepoznatljiva su po unikatnim ekonomskim i socijalnim odlikama. male gradove i regionalne centre. nezagaĎena priroda. sekundarni i tercijalni sektor) na određenom ruralnom području (ruralni region). specifičnim sklopom aktivnosti i velikom raznovrsnošću pejzaža (šume i poljoprivredno zemljište. mali gradovi i regionalni centri u kojim dominira mala privreda). Def: Ruralni region je teritorijalna jedinica sa jednim ili više malih/srednjih gradova okruženih velikom površinom otvorenog prostora. sela. .Razgraničenje osnovnih pojmova ruralnog razvoja  Ruralni region Prvobitno posmatran kao rezidual urbanog centra. Danas ruralni region predstavlja teritorijalni entitet sa koherentnom ekonomskom i socijalnom strukturom diverzivikovanih aktivnosti. Ovaj entitet može da uključi sela.  Ruralna ekonomija: predstavlja teritorijalno-zaokružen kompleks privrednih delatnosti i drugih aktivnosti (primarni.

Ciljevi ruralne politike: redukcija regionalnih dispariteta. industrijske politike.Razgraničenje osnovnih pojmova ruralnog razvoja  Ruralna politika: podrazumeva interakciju izmeĎu aktera. sektora i projekata na odreĎenom području ciljno orijentisanu ka jačanju konkurentnosti ruralnih regiona. Savremeno pozicioniranje politike RR podrazumeva njeno izrastanje na osnovama politike ravnomernog regionalnog razvoja. strukturne politike. prilagoĎavanje agrosektora i opšti razvoj ruralne ekonomije uz postizanje ekonomsko-socijalne kohezije. Politika ruralnog razvoja objedinjuje mere agrarne politike. . politike razvoja tercijalnog sektora. zdravstvene politike. infrastrukturne politike i politike zaštite životne sredine na odreĎenom području.

Stopa rasta populacije Stopa nezaposlenosti Sektorska struktura zaposlenih .Socio-ekonomski trendovi u ruralnim regionima 1. Do početka 1980-tih ruralni regioni su skloni nazadovanju     Veliki udeo poljoprivrednog sektora Slabe mogućnosti zapošljavanja Velika disperzija potrošača polj.proizvoda Nezadovoljavajuća infrastruktura 2. Pojava dinamičnih regiona u ruralnim područjima 1980-tih     Veće mogućnosti zapošljavanja van poljoprivrede Pozitivni trendovi u domenu populacije Umnožavaju se faktori pojave “novog mozaika”ruralnih regiona Značajan uticaj sadejstva svih lokalnih aktera 3.c. Utemeljenje adekvatne metodologije za uporednu analizu razvoja regiona 1990-tih     GDP/p.

Američk e Države Evrop ske zemlje p rosek OECD prosek** Zn a č a jn o ru ra ln i P re te žn o u rb a n i P re te žn o ru ra ln i Teritorija Zn a č a jn o ru ra ln i P re te žn o u rb a n i 23 40 2 33 39 47 30 8 47 35 62 9 23 51 35 19 49 14 58 15 36 17 28 27 39 17 23 38 32 41 26 18 8 44 34 100 15 61 38 24 46 32 25 30 17 34 31 32 55 22 81 44 23 21 29 66 35 57 38 47 43 85 39 11 41 35 19 61 12 68 30 52 40 92 71 15 95 68 83 61 19 81 75 91 26 59 84 81 55 88 54 82 52 85 49 87 8 28 28 4 31 16 34 39 16 24 54 33 100 34 95 16 13 39 10 29 17 22 10 34 10 0 1 57 1 1 1 5 42 3 1 9 20 8 66 5 0 6 6 2 17 1 26 5 16 3 .Slika ruralnosti zemalja OECD Pop ulacija Zemlja Pret ežno ru ra ln i Au s tra lija Austrija Belgija Kanada Danska Finska Francuska Nemačka Grčka Island Irska Italija Jap an* Luksembur g Holandija Novi Zeland Norveška Portugalija Šp anija Švedska Švajcarska Turska Ujedinjeno Kraljevstvo Sjed.

92 38.Osnovne performanse ruralnih i urbanih područja Srbije prema različitim kriterijumima ruralnosti URBANO RURALNO Ukupno EU definicija ( <100 stanovnika/km2) Gustina naseljenosti Ukupna teritorija Stanovništvo 2002 Poljoprivredno zemljište Šumsko zemljište 206.65 OECD definicija ( <150 stanovnika /km2) Gustina naseljenosti Ukupna teritorija Stanovništvo 2002 Poljoprivredno zemljište Šumsko zemljište 299.63 31150 4375729 2118825 548651 67.61 22.87 Produktivne površine (>90% ukupne teritorije) Gustina naseljenosti % produktivnih u ukupnim površinama Ukupna teritorija Stanovništvo 2002 Poljoprivredno zemljište Šumsko zemljište 140.10 84.93 22528 4646977 1565204 421077 % (Srbija=100%) Ukupno % (Srbija=100%) 29.79 41.02 69.08 61.90 9.13 59.71 56.59 66402 4206691 4341787 1711781 14.80 11072 3291310 771520 171965 64.44 29.91 90.64 58.46 46324 3122272 2994482 1335095 35.09 58.35 53.56 70.39 77.87 .40 93.13 85.17 53911 2866383 3554896 1478340 70.98 30.90 15.29 43.36 41.47 85.

K) Y= f(AE. L.Ruralni razvoj je smešten u okviru teorije regionalnog razvoja Pregled teorijskih pristupa problematici regionalnog privrednog razvoja Teorijski pristupi Tradicionalni modeli Čisti modeli aglomeracije Endogeni modeli Modeli teritorijalnog pristupa inovacijama Proizvodna funkcija Y= f(L. L. K) . K) Y= f(I. L. LM. K) Y= f(LM.

3. pri čemu multiplikatorski efekat priliva zavisi od obima sredstava koja se interno troše. dok se radna snaga kreće u suprotnom smeru. Neoklasična teorija rasta regionalne razlike objašnjava kao posledicu raspoloživosti i interregionalne mobilnosti proizvodnih faktora – rada i kapitala. bazične aktivnosti za izvoz i 2. 1. 2. Razlike u ekonomskoj razvijenosti direktna su posledica obima ekonomske aktivnosti usmerene ka proizvodnji dobara i usluga za potrošnju van regiona. 1. Povećana tražnja za proizvodima i uslugama u regionu impuls je za razvoj nebazičnih aktivnosti. 2. 4. Osnovne zamerke upućene ovom objašnjenju razlika u razvijenosti regiona odnose se na potpuno zanemarivanje efekata importne supstitucije i veličine regiona. . Aktivnosti regiona su podeljene na 1. kapital teži da se seli u regione sa viškom jevtine radne snage. Kenzijanski pristup potencira dejstvo faktora tražnje za proizvodima odreĎenog regiona. nebazične aktivnosti za podmirenje interne potrošnje u okviru regiona. 2. ne budu izjednačena u svim regionima.K) 1. Interregionalna mobilnost faktora proizvodnje egzistira sve dok primanja po osnovu angažovanja faktora proizvodnje – kapitala i rada.Tradicionalni modeli Y=f(L. Porast bazičnih aktivnosti doprinosi prilivu sredstava u region.

K) • Čisti modeli aglomeracije faktorskoj raspoloživosti (L. Jednom nastale regionalne razlike mogu se samo uvećavati pod uticajem tzv.umesto konvergencije postavlja princip divergencije. Funkcionisanje vodeće ili propulzivne firme deluje kao faktor privlačenja ostalih vrsta poslova u regionu. Ovakav pristup direktno je suprotan neoklasičnoj teoriji privrednog rasta . Manje razvijeni regioni su suočeni sa konstantnim negativnim uticajem na kvalitet i obim privredne aktivnosti i migracije. dok su propulzivne firme vezane za velika preduzeća iz rastućih sektora koji generišu suštinski privredni rast.L. samogurajućeg procesa.Čisti modeli aglomeracije Y=f(AE. • • • • • .K) dodaju i eksterne efekte ekonomije obima koja nastaje kao rezultat koncentracije rada ili kapitala. Firme lidere karakterišu prednjačenje u primeni novih tehnologija i jake veze sa funkcionalno povezanim industrijama inputa.

Brojnost. To su endogeni modeli rasta .Modeli lokalnog miljea Y=f(LM. kao i socijalne infrastrukture odreĎenog područja. sposobnost i mobilnost radne snage mogu biti faktori diferenciranja regiona. Teorije bazirane na promenama u organizaciji radne snage razvoj odreĎenog regiona očigledno objašnjavaju interakcijom eksternih faktora i lokalnih aktera. Odnosi izmeĎu preduzeća i ljudi regulisani su ne samo nacionalnim zakonodavstvom. a time i lociranja fiksnog kapitala. lokalna tehnološka atmosfera. Teritorijalna nejednakost u raspoloživosti i kvalitetu faktora rada može izazvati seljenja kapitala ka mestima optimalne upotrebe.L. izazivajući tako investicione i dezinvesticione cikluse. troškovi angažovanja. . a sama proizvodnja se može posmatrati kroz prizmu zajedničkog procesa.lokalnu ekonomsku aktivnost kreira sektor MSP u okviru koga se razmenjuju poluproizvodi. tehničkog i organizacionog znanja. U takvom sistemu organizacije transakcioni troškovi su niski i vlada tzv. već i običajima koji imaju korene u razvoju lokalne kulture.K) Osnov za dugoročno generisanje ekonomskog prosperiteta nalazi u lokalnim faktorima razvoja. Ovi modeli valorizuju uticaj sposobnosti radne snage.

odnosno socijalne i institucionalne inovacije na nivou grane. . teorija inkubatora. U eri globalizacije paradoks regionalizacije se rešava • koncentracijom preduzeća u regionalne klastere ili • priključenjem lokalnih firmi multinacionalnim kompanijama.L. proces i organizacione promene na nivou preduzeća.Modeli teritorijalnog pristupa inovacijama Y= f(I. Zajednička nota svih pristupa ogleda se u naglašavanju značaja kreiranja uslova za pojavu tzv. U okviru ove grupe pristupa objašnjenju mogućnosti za sticanje regionalnih ekonomskih prednosti ističu se teorija proizvodnog ciklusa. Sposobnost razvoja lokalne ekonomije zavisi od kapaciteta za transfer resursa od «starih» načina upotrebe ka novim metodama. regiona koji uče ili regionalnih inovativnih sistema. teorija inovativnog miljea i Porterova teorija konkurentskih prednosti.LM. regiona ili zemlje.K) Prethodno identifikovanim faktorima razvoja regiona pridodaju difuziju novih znanja (I) Inovacije obuhvataju proizvod.

dok su drugi odgovorni za proizvodnju hrane za urbane potrošače. ograničenja u difuziji nove tehnologije i dr. Koncept RR u razvijenim ekonomijama danas bazira na kombinovanom modelu RR zasnovanom na interakciji lokalnih i eksternih faktora razvoja. otuda su i pokretači RR egzogenog karaktera. kao i transfer kapitala i radne snage za razvoj urbanih zona. Dominirajuće karakteristike ruralnih regiona (niska gustina naseljenosti. osnovna pretpostavka ograničena raspoloživost radne snage u ruralnim regionima. razvojni proces u ruralnim sredinama se u bitnoj meri oslanja na raspoloživost i kvalitet radne snage koja dobija epitet ključnog faktora prosperiteta ruralnih područja. On bazira na pristupu podele ekonomskih aktivnosti izmeĎu urbanih i ruralnih područja: prvi su odgovorni za razvoj industrije i tercijalnog sektora. Kako je RR direktno vezan za razvoj urbanih područja. Teorije lokalnog miljea dominiraju u okviru endogenog modela RR. Lokalni razvoj rezultat je lokalnih impulsa i lokalnih resursa. Tako je u modelu RR.   . kupovinu industrijskih dobara. Bez obzira na podelu pokretača razvoja na endogene i egzogene. suprotno prethodno analiziranom modelu industrijalizacije i modela DE.) značajno ograničavaju jednostranu primenu endogenih modela. nedostatak kapitala.Modeli ruralnog razvoja  Egzogeni model RR dominirao je sve do početka 1970-tih godina.

Konkurentnost ruralnih regiona i tržište radne snage .

Reformisanje u okviru modela RR – analiza četiri osnovna zaokreta Zaokreti Polje zaokreta Mere opšteg razvoja (mere socio-ekonomskog razvoja ruralnih regiona) Strukturna agrarna politika Pristup razvojne politike Konceptualno upravljanje Od Podrška unutrašnjim investicijama (egzogeni model razvoja) Rast produktivnosti (produktivizam) Sektorski Odozgo-na dole Prema Povećanje potencijala lokalnog razvoja (endogeni model razvoja) Multifunkcionalnost (postproduktivizam) Teritorijalni Odozdo-na gore Napomena: u literaturi postoje dileme (sumnje) oko navedena četiri osnovna zaokreta u sprovoĎenju modela ruralnog razvoja 1. . kombinovanog modela. Umesto smene (substitucije) egzogenog sa endogenim modelom logičnije bi bilo sprovoĎenje komplementarne strategije. 2. tj. Bolji je pristup proces inkorporiranja lokalnog aktivizma u “top-down” strategiju nego prelazak na strategiju “bottom-up” zato što postoji opasnost od prevlasti jedne lokalne grupe.

Tema prve diskusije: Poljoprivreda Srbije u izabranom modelu privrednog razvoja        Teorijski osvrt na praktikovanje dimenzija dualnosti Klasični dualizam: poljoprivreda vs industrija Nekontrolisani egzodus na relaciji selo grad .primarno vs sekundarno Ideloški dualizam: privatno vs društveno vlasništvo ili porodični model vs agrobiznis model Uloga (kvazi) kooperative u organizaciji seljaka Adekvatnost primenjene proizvodne strategije u agraru .ruralno vs urbano Opsesija "agroindustrijalizacijom" .