You are on page 1of 30

Multimedija i multimedijalno predstavljanje informacija

Predavanje 3

Sadraj

Multimedija Multimedijalno predstavljanje informacija

Multimedija

Razmiljanja o tome da multimedija predstavlja povezanost vie medija egzistiraIa su u duem vremenskom periodu, ali se o primeni multimedije u prezentacione svrhe vie govori od 70-ih godina prolog veka. Danas se od multimedije zahteva da obezbedi sledee multimodalitete:
multitasking, tj. istovremeno izvravanje vie procesa; paralelnost, tj. mogunost da se mediji paralalno izvravaju i prikazuju; interaktivnost, tj. mogunost interakcije.

Multimedija
Multimedija, zapravo, predstavlja jednu sveobuhvatnu medijsku integraciju.

Evidentno je da postoje mnogi pokuaji njenog definisanja, te stoga i razliite definicije ovog pojma.
Navedimo samo neke od njih, koje su navedene u literatiri.

Multimedija
Negroponte: "Nenaporno meanje bitova. Poetak je da se podese pomeano, a mogu se koristiti i zajedno ili odvojeno. Meavina audija, videa i podataka se zove multimedija, zvui komplikovano, ali nije nita vie nego pomeani bitovi".

Feldman: "Multimedija je meavina podataka, integracija teksta svih vrsta, slika i zvuka u jednom digitalnom informacionom okruenju".
Obe definicije polaze od hardversko-tehnikih kriterijuma. Re je o tome da je multimedija:
kombinacija digitalnih podataka koji su raunarski podrani ili tehnika integracija separatnih medija na jednom digitalnom mediju.

Multimedija
Po Galbreath-u multimedija se konstruie tek u sferi opaanja korisnika. On otvara dilemu o tome da li multimediju treba shvatiti kao "multiple media".
Grimes i Potel ne posmatraju samo fiziku konstituciju podataka, ve smatraju da je proizvod koji je nastao kombinovanjem podataka nova tvorevina: "Multimedia kreira informaciju sa vetim pokuajem da ukomponuje podatke koji su bili drugaije sistematizovani". Oni jo navode: "Dobro integrisana multimedija osigurava celovitost prezentacije koja isporuuje snanu i jasnu poruku".

Multimedija
Riehm i Wingert navode da: "MultimedijaInost ne znai da na CDROM-u idu zajedno slika, video i tonovi; to mora biti jedan povezani ukupni odnos. Samo smislena kombinacija koja podrava sadraj ima drai". Mayes: "Multimedijalni sistemi nisu prvenstveno definisani svojim strukturama podataka, ve prirodom svoje komunikacije".

Multimedija
U diskusijama o multimediji i pokuajima da se ona ustanovi kao disciplina, dolazi se uglavnom do zakljuka da ne postoji ustanovljena terminologija pomou koje bi se dao njen jasan opis i definicija. To i ne udi s obzirom da se oblast multimedije nalazi u mnogobrojnim procesima vie razliitih oblasti, kao to su na primer: raunarska industrija, telekomunikacije, izdavaka delatnost, TV/filmsko emitovanje, itd

Multimedija
Telekomunikacije su se nekad zanimale primarno za telefoniju, dok danas telefonske mree evolutivno prerastaju u digitalne mree koje su veoma sline raunarskim mreama. Konvencionalni telefoni se sve vie transkribuju u raunare, ili se pojavljuju kao softver u formi "IP telefonije". TV sektor i radio emitovanja su pioniri u profesionalnoj audio/video tehnologiji. Meutim, danas su ve neki profesionalni sistemi, jednostavno reno, raunari opremljeni specijalnim dodacima.

Multimedija
Veina izdavakih kua nudi svoja izdanja u elektronskoj formi. Raznovrsne delatnosti tee stvaranju inlerdisciplinarnih proizvoaa multimedijalnih informacija. Iz korisnike perspektive "multimedija" znai da se informacije mogu reprezentovati u formama od audio signala do pokretnih slika. Ali, ipak, raunarskom integracijom svih ovih medija omoguava se interaktivno predstavljanje informacija.

Multimedija
Od sistema koji rade u realnom vremenu oekuje se da rade sa dobro definisanim vremenskim ogranienjima da bi stvorili "foult tolerant" sisteme.
Za multimedijalne aplikacije tolerancija na greke i brzina su najvaniji aspekti, jer oni koriste:
i konvencijalne medije i audio-video medije.

Konvencionalni podaci se moraju dostavljati u pouzdanom obliku u cilju podrke audio-video podrke. Podaci obe klase medija treba da se prenesu iz izvornog na ciljno mesto i to to je mogue bre, tj. u vrsto definisanom vremenskom ogranienju. Elementi multimedijalne aplikacije:
nisu meusobno nezavisni, oni moraju biti integrisani i sinhronizovani.

Multimedija
Kada je re o multimedijalnoj arhitekturi u literaturi se esto mogu nai navoenja prema kojima se ona sastoji od okoline u irem i uem smislu.
Okolina u uem smislu multimedijalne arhitekture se sastoji od: vizuelnog prostora (prostora predstavljanja sa grafikim objektima na ekranu raunara), prostora znaenja (sa multimedijalnim objektima i vestima), prostora dogaanja (postupci od strane korisnika) i toka programa (korisnik, interaktivnost, dijalog).

Multimedija
Prostor predstavljanja je reprezentativan sloj koga ini grafiki korisniki interfejs. Ovaj prostor moe imati svojstvo reprezentovanja odreenih oblika, on ukazuje na:
prostor znaenja, dubinsku strukturu, njegovi objekti mogu kroz simbolike oblike reprezentovati apstraktne entitete, ili biti isto grafiki znaci bez znaenja.

Dillenbourg i Mendelson informacioni prostor oznaavaju kao parove predstavljanja i akcije kao mikrosvetove. "Mapping" korespondencija fizikih i mentalnih reprezentativnih oblika je pri tom sasvim odgovoran i teak zadatak.

Multimedija

Prostor dogadanja se oznaava kao mesto u kome se odigrava interakcija korisnika sa multimedijskim objektima. Iz toga proizilaze dve dimenzije
dimenzija korisnika i interakcija, odnosno komunikacija sa programom.

Ovaj prostor ima prostorne i vremenske aspekte.

Multimedija
Interakcija je odluujua za povezivanje:
prostora predstavljanja i prostora znaenja.

Bez interakcije se ne prenosi ni jedno znaenje, a upravo prostor dogaanja treba da omogui prilaz semantikoj ravni, prostoru znaenja. Tek se u interakciji realizuje znaenje multimedijalnih objekata, u interpretativnom inu korisnika. Ako se znaenje multimedijskih objekata:
otkrije tek u komunikativnoj interakciji korisnika sa programom, tada ono ima odluujui znaaj u oblikovanju te interakcije.

Multimedija
Jedan multimedijski objekat istovremeno pripada:
prostoru predstavljanja, prostoru znaenja i prostoru dogaanja.

Sastoji se od:
interaktivno manipulisanog povrinskog objekta (reprezentacija), koji reaguje na postupke i raspolae metodama, koje se kod odgovarajuih akcija iskljuuju i jedne semantike dubinske strukture, koja se sastoji od kvaliteta koji joj dodeli autor ili korisnik.

Objekti u multimediji su vizuelni ili akustini objekti, koji reprezentuju stvarnost ili apstrakciju.

Multimedija
Povrina multimedijalnih objekata pripada prostoru predstavljanja i sastoji se od grafikih reprezentacija, tzv. dubokih objekata, kao to su: tekst, brojevi, grafikoni, ton, muzika, slika i
film, ali isto tako i od realizacija procedura.

Multimedija

Te grafike reprezentacije raspolau sopstvenim osobinama i metodama objekata koje reprezentuju. Medijalne podatke mogu razumeti ljudi ili alati namenjeni upravljanju, evaluaciji i procesiranju takvih podataka. Na logikom nivou medijski podaci su uvek komponovani od merljivih vrednosti za odreenu oblast u diskretnom multidimenzionalnom prostom. Na fizikom nivou neprocesirani medijski podatak je predstavljen u medijskom tipu specifinog formata kao binarna sekvenca. Ovaj oblik reprezentacije esto ukljuuje kompresiju i predprocesne korake.

MULTIMEDIJALNO PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA

Giro navodi da "Znak uvek izraava nameru da saopti neki smisao, a funkcija da saoptava ideje putem poruka". Sadraj svake poruke se izraava odreenim znacima - znacima odreenog izraajnog koda. Slika 1 predstavlja tipian lanac komunikacije u kome znak predstavlja neizostavni deo.

MULTIMEDIJALNO PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA


Komunikacioni lanac

Predajnik

Sadraj

Znak

Kod

Prijemnik

Kanal veze

Medijum

Slika 1

MULTIMEDIJALNO PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA

Medijski podaci se generiu vetaki, korienjem specifikacija ili kombinovanjem. Razliiti tipovi multimedijskih podataka
imaju razliite osobine i funkcije, tako da postoji potreba za njihovim definisanjem, tj. bliim odreenjem.

MULTIMEDIJALNO PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA


Jedna od moguih klasifikacija tipova podataka jeste i ona koju navodi Steinmetz u obliku prikazanom na slici 2, a
podela podataka na statike i dinamike tipove izvrena je u odnosu na njihovu promenu tokom vremena.

Na osnovu istog kriterijuma je izvrena i podela dinamikih podataka na diskretne i kontinuirane. Odreenje sintetikog medijskog podatka, s obzirom na to da se:
medijski podaci generiu vetaki ili kombinovanjem korienjem specifikacija, ponekad se naziva dokumentom.

MULTIMEDIJALNO PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA


Hijerarhijsko predstavljanje multimedijalnih podataka
Medijum

Statiki medijum

Dinamiki medijum

Tekst

Slika

Diskretni medijum

Kontinualni medijum

Animacija

Audio

Video

Slika 2

MULTIMEDIJALNO PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA

Multimedijalni dokument je okarakterisan informacijom koja je: kodirana u najmanje jednom kontinuiranom i jednom diskretnom medijumu.
Sinhronizacija izmeu informacionih jedinica je mogua jer postoji bliska povezanost- integracija razliitih medija. Dokumenti opisuju medijske podatke sredstvima formalnog jezika koje raunar moe da procesira.

MULTIMEDIJALNO PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA

Fundamenlalni sistemski koncepti koriste: apstrakcije multimedijalnih podataka, oni slue kao koncept za informacione arhitekture i mogu se implementirati uz pomo alata.

U tom smislu izrazi: arhitektura dokumenta i informaciona arhitektura su sinonimi.

MULTIMEDIJALNO PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA

Razmena dokumenata znai komunikaciju i sadraja i strukture. Razmena dokumenata, iz razloga upotrebe protokola, takoe zahteva i korisenje arhitekture dokumenta. Ovo se odnosi na standardizovane arhitekture, kao to su: SGML (Standard Generalized Markup Language), kao i korporativni razvoji, npr DCA (Document Content Architecture) ili MO:DCA (Mixed Object: Document Content Architecture).

MULTIMEDIJALNO PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA


Arhitektura dokumenata i njihove komponente

Slika govori o meudelovanju naznaenih modela. Informacione arhitekture koriste apstrakcije podataka i njihove koncepte za specifikaciju i implementaciju.

Prezentacioni model

Struktura
Sadraj

Manipulacioni model

Reprezentativni model

Slika 3

MULTIMEDIJALNO PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA


Slika 4 prikazuje multimedijalnu informacionu arhitekturu okarakterisanu kroz unutranje meudelovanje pojedinih informacionih jedinica diskretnih i kontinualnih medija. U meudelovanju modela, manipulacija opisuje operacije koje se mogu izvoditi nad multimedijalnim informacijama. Komunikacija i skladitenje definisu protokole korisene za razmenu ovih informacija izmeu:
razliitih raunara i format korisen za skladitenje podataka.
Slika 4. Arhitektura multimedijalnih dokumenata i njihove komponente
Prezentacioni model Manipulacioni model

Reprezentativni model Komunikaciona skladita

MULTIMEDIJALNO PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA

Prezentacija multimedijalnih informacija sadri: veze izmeu pojedinanih delova informacija, koje moraju biti sadrane u prezentaciji ovih informacija u najirem smislu. Korisnik vidi dokumenta pomou odreenih alata za manipulaciju multimedijalnim podacima.

Prezentacioni model

Manipulacioni model

Reprezentativni model

Komunikaciona skladita

Slika 4. Arhitektura multimedijalnih dokumenata i njihove komponente

Ispitna pitanja
1.
2. 3. 4.

Koje modalitete danas multimedija treba da obezbedi (opiite modalitete)? Iz ega se sastoji okolina u uem smislu multimedijalne arhitekture? ta ini prostor predstavljanja u multimediji? Iz ega se sastoji povrina multimedijalnih objekata?

5.

ta znai razmena dokumenata i ta ona zahteva?