You are on page 1of 16

Motivacija za uenje

Lidija Vuid: PEDAGOKA PSIHOLOGIJA Str. 74-90

Faktori uspenog uenja (unutranji)


50% inteligencija 50% faktori neintelektualne prirode - motivacija - faktori linosti...

Vrste motivacije
Spoljanja (ekstrinzina) motivacija odnosi se na motivaciju koja svoj izvor ima izvan uenika (dobar rezultat na testu, ocene, pohvala, diploma...) Unutranja (intrinzina) motivacija je odgovor na potrebe onoga ko ui kao to su radoznalost, potreba za znanjem, osedaji kompetencije i rasta i razvoja (izvor motivacije je u samom ueniku)

Podsticaji za uenje
I Cilj ili namera da se neto naui Paja Radosavljevid je prvi istakao znaaj cilja
Eksperiment osoba koja nije razumela instrukciju (Rumun) ima 46 itanja bez cilja da ponovi listu i samo 6 itanja sa ciljem

II Rok

- dui rok trajanje nauenog

- blizak rok brzina u uenju Eksperiment: I grupa ui tekst koji de reprodukovati za jedan dan II grupa ui tekst koji de reprodukovati za nedelju dana Reprodukcija se dogaa za dve nedelje

III Interesovanje
Pozitivan stav uenika prema nekom sadraju

Naini razvijanja interesovanja za sadraj povezivanje sa poznatim i interesantnim isticanje znaaja i primene onoga to se ui
Tekode: razliita interesovanja po polu program prilagoen prosenom ueniku individualne razlike u interesovanjima

IV Prijatnost, neprijatnost i stav prema gradivu


S. Frojd- princip zadovoljstva:

- prijatno (optimizam pamdenja) - indiferentno - neprijatno Ispravka Frojdovog uenja:


- prijatno - neprijatno - indiferentno

Stav prema gradivu pozitivan stav saglasan sa


linim ubeenjima i uglavnom ukljuuje prijatnost

V Poznavanje rezultata (ardakov)


- sredstvo za ispravljanje greaka u toku uenja - podsticajno sredstvo za dalje uenje
Eksperiment: uvebavanje motorne vetine, pogaanje mete snopom svetlosti ardakov: uvebavanje verbalnih sadraja-grupa koja dobija obavetenje o napredovanju postie bolji rezultat

Obavetenja koja se daju uenicima treba da budu: - specifina a ne uoptena - odreena, precizna, konkretna - uvremenjena (neposredno posle aktivnosti)

VI Pohvala i pokuda
Eksperiment Elizabete Harlok(rezultati):
Hvaljena grupa stalno napreduje Kuena grupa 2 dana napreduje a onda rezultat opada Ignorisana grupa- 2 dana napreduje (slabije od kuene grupe) a onda rezultat opada Kontrolna grupa- 2 dana ne napreduje a onda rezultat jo vie opada, zatim se ponovo popravlja

40 godina kasnije Radovi u ponovljenom eksperimentu u Srbiji dobija iste rezultate

Eksperiment Tomsona i Hanikata (rezultati): Introvertni hvaljeni i ekstravertni kueni Ekstravertni hvaljeni i introvertni kueni Kontrolna grupa
Isti eksperiment u Srbiji: Introvertni hvaljeni i ekstravertni kueni Ekstravertni hvaljeni Kontrolna grupa Introvertni kueni

Dejstvo nagrade i kazne jai su podsticaji od pohvale i pokude ali se ne preporuuje uestalo koridenje

VII Saradnja i takmienje


Rezultati eksperimenta napredovanje:
Individualno - kada mogu da biraju 74% bira individualni rad Grupno Bez podsticaja (kontrolna grupa) Zakljuak: takmienje je jai podsticaj nego saradnja tj. individualno takmienje je efikasnije od grupnog Grupno takmienje vie pogoduje: Uenicima slabije inteligencije Mlaim uenicima Izbor rivala u individualnom spontanom takmienju u odeljenju prema svojim sposobnostima - Takmienje sa samim sobom

Efikasnost individualnog i grupnog rada


Psihoanalitiar Mede: grupni rad povedava kvantitet ali ne i kvalitet vrednost grupnog rada zavisi od: - osobina pojedinaca (npr. nervozniji pojedinci tee ue u grupi) - od vrste posla (grupni rad je uspeniji kod jednostavnijih poslova)

VIII Uspeh i neuspeh


Uspeh je motiv koji podste uenika na dalji rad
Individualne razlike - Samopouzdani neuspeh ne deluje u velikoj meri nepovoljno - Nesamopuzdani neuspeh ima jako negativno dejstvo
Ameriki eksperiment sa 18 nastavnika i 18 odeljenja: - Nedete zavriti razred jer ne radite dovoljno! - Dobro radite i sigurno dete svi zavriti razred! Na kraju nije bilo bitne razlike.

Izraziti poverenje u rad uenika, njihov trud.

IX Stepen aspiracije
Uspeh koji pojedinac pretpostavlja da de postidi - Merenje stepena aspiracije
- Diskrepancija suenja ( razlika izmeu ranije postignutog i oekivanog rezultata) - Diskrepancija cilja (razlika izmeu oekivanog i naknadno postignutog rezultata)

Uslovi koji doprinose razvijanju unutranje motivacije za uenje 1. Uenicima treba na izbor pruiti vie zadataka sa razliitim stepenom teine 2. Navikavati uenike da svoja nova postignuda uporeuju sa svojim ranijim postignudima ( razvijati takmienje sa samim sobom) 3. Za uenikovu motivisanost nije samo vano da doivi privremeni uspeh , nego i to kom iniocu pripisuje postignuti uspeh, odnosno neuspeh

Uslovi koji doprinose razvijanju unutranje motivacije za uenje


4. Na oblikovanje motivacije uenika utiu ire okolnosti rada i ivota u koli ( planiranje nastavnog procesa, slobodnih aktivnosti...) 5. Za razvoj unutranje motivacije uenika znaajno je i uvianje smisla onoga to uenici ue i rade

Atribuciona teorija Bernarda Weinera (1992)


Naini na koje tumaimo uzroke svog postignuda Mesto uzroka : uzrok uspeha ili neuspeha moe biti unutranji i spoljanji, unutranji je povezan sa osobinama pojedinca, a spoljanji sa obelejima situacije Stabilnost uzroka: uzrok uspeha, odnosno neuspeha, moemo opaati kao relativno nepromenljiv, odnosno kao promenljiv i nepostojan Mogudnost kontrole: uzrok uspeha i /ili neuspeha moemo percipirati kao vie ili manje podloan naoj kontroli