Gordon Olport SKLOP I RAZVOJ LINOSTI

146-183; 356-383

RAZVOJ OSEDANJA SEBE - PROPRIUM ZRELA LINOST

PROBLEM JA
JA je neka vrsta sri naeg bida: to je neto ega smo mi neposredno svesni, mislimo o njemu kao centralnoj, toploj, prisnoj oblasti naeg ivota
ORGANIZAM
ORGANIZAM LINOST SVEST JA

TEKODE I ZNAAJ BAVLJENJA OSEDANJEM SEBE

Tekode: Termin Ja se koristi na mnogo naina od strane teoretiara Iako je svako od nas svestan sebe, ne moemo da kaemo ega smo mi to svesni Tim predmetom zapoinju duboke folozofske dileme (priroda oveka, dua, sloboda, besmrtnost) Znaaj bavljenja razvojem osedanja sebe: Jedino sigurno merilo naeg linog postojanja i identiteta lei u naem osedanju sebe Nijedna psiholoka teorija (uenja, motivacije, razvoja) ne moe da bude potpuna ako ne razlikujemo ono to ve vano za nae ja od onoga to nije Analiza razvoja osedanja sebe moe pomodi filozofiji da rei vana pitanja

RAZVOJ OSEDANJA SEBE OD RANOG DETINJSTVA NADALJE

Rano detinjstvo Aspekt 1: Osedanje telesnog sebe Aspekt 2: Osedanje trajnog identiteta sebe Aspekt 3: Samocenjenje, ponos Aspekt 4: Proirenje sebe Aspekt 5: Slika o sebi Aspekt 6: Ja kao razuman reavalac Aspekt 7: Samosvojno teenje

Od 4. do 6. godine

Od 6. do 12. godine Mladidstvo

PROPRIUM

RANO DETINJSTVO (prve 3 godine ivota)

Malo dete nije svesno sebe kao nekog ja, odvojenog od ostalog sveta Samosvest se postepeno izgrauje tokom prvih 5-6 godina, a prelomni momenat je pojava govora Senzomotorni period (od roenja do 1;5 godine) dete prima utiske i reaguje na njih, ali ne pravi razliku izmeu sebe i sredine (prsti i predmet koji dri za njega su isto, ugrize svoj palac ali nema pojma da se samo povredilo) Postepeno poinje da nasluduje svet van njega (predmeti sa kojima se sudara dok puzi, likovi majke, oca, brata i sestre...) Pojava svesti o ja 15. mesec

1. aspekt: TELESNO JA
Telesno ja je prvi vid samosvojnosti najranije se razvija i ostaje kao doivotna kotva za nau svest o sebi Nastaje zahvaljujudi stalnim telesnim senzacijama, ali i nervnom sazrevanju koje omogudava sedanja koja su potrebna za osedanje samokontinuiteta Zdrave odrasle osobe esto i ne primeduju normalni tok telesnih senzacija, ali u stanju bolesti se telesno ulo izotrava. Ipak osnovni oslonac telesnog ja je uvek prisutan (primer: gutanje pljuvake u ustima i pljuvake iz ae; sisanje krvi sa prsta i sa gaze)

2. aspekt: SAMOIDENTINOST (osedanje trajnog identiteta sebe)

Iako razvoj podrazumeva stalne promene, ja-identitet se i dalje nastavlja: ja danas je ono isto ja od jue ili od pre nekoliko ili mnogo godina Kljuni faktor: pojava govora (2. godina) dete poinje da misli reima (nazivi njegovih igraaka, predmeta i ljudi oko njega) i da dovodi u vezu ono sa ja (uvia da je ja trajni faktor u svim tim odnosima) Najvanija lingvistika pomod i oslonac identiteta: ime deteta dete vidi sebe kao neto izdvojeno kome se stalno drugi obradaju; sa imenom dolazi i svest o samostalnom poloaju u grupi Vana kotva za ja-identitet su i lini predmeti (odeda, ukrasi, igrake...) Ali, ja-identitet je jo uvek samo delimino uspostavljen i dete ga u igri lako naputa (u igri je medved, avion...)

3. aspekt: SAMOCENJENJE, PONOS

Potreba za autonomijom (2. i 3. godina) dete ima istraivaki nagon, eli da barata, upravlja stvarima. Kada je u tome osujedeno (roditelji mu ne doputaju da prevrde kudu, dete to doivljava kao udarac njegovom samocenjenju (njegovo ja je osujedeno, a ishod je ponienje i gnev). Negativizam suprotstavljanje hranjenju, oblaenju, primanju naredbi, svega to od njega ele odrasli jer dete to doivljava kao potencijalno ugroavajude za njegov integritet; stoga se dete unapred odupire svakom predlogu odraslih da bi zatitilo svoje samopotovanje koje poinje da se javlja Takmienje oko 3-4. godine pojavljuje se smisao za ja du te nadmaiti, a oko 6-7 godina osedanje samocenjenja dobija smisao takmienja SAMOPOTOVANJE U ZAPADNOJ KULTURI PREDSTAVLJA VAAN ASPEKT OSEDANJA SEBE. VELIKI DEO NAEG DRUTVENOG IVOTA SE OKREDE OKO SAMOPOTOVANJA.

OD 4. DO 6. GODINE
Dete ovog uzrasta jo uvek lako gubi svoj jaidentitet (igra, mata) Osedanje telesnog ja postaje dublje (npr: reakcija deteta na operaciju krajnika Ja nedu biti ja ako mi izvade krajnik) Egocentrinost veruje da drugi vide, misle isto ko i ono Javljaju se nova dva aspekta osedanja sebe

Aspekt 4: PROIRENJE SEBE

Zajedno sa smislom za takmienje javlja se i smisao za posedovanje: moja lopta, imam tricikl, moj tata, moja kuda... osedaju se kao topli delovi sebe Ovo su rudimenti ja-proirenosti koja de kasnije obuhvatiti i svoju zemlju, svoju crkvu, svoju karijeru...

Aspekt 5: SLIKA O SEBI

Na ovom uzrastu pojavljuje se i zaetak slike o sebi i razmiljanja o tome kakav sam kakav elim da budem kakav treba da budem Dete poinje da saznaje da njegovi roditelji ele da ono bude dobro, ali da je ponekad i nevaljalo kroz stalnu interakciju poinje da uporeuje ta oekivanja sa svojim ponaanjem

OD 6. DO 12. GODINE
Sa polaskom u kolu pojaavaju se osedanje identiteta, slike o sebi i sposobnost za proirenje sebe Identitet i slika o sebi se uvrduju zahvaljujudi grupi vrnjaka koja detetu reflektuje njegovu sliku kroz nadimke Proirenje sebe sada ukljuuje i vrnjake Deca ovog uzrasta su sklona strogom potovanju pravila, ali poto se pravila roditelja i vrnjaka razlikuju, ono je odano i roditeljima i vrnjacima, meutim to su posebna, odvojena proirenja sebe Razvija se intelektualni ivot deteta pojava formalnog miljenja

Aspekt 6: JA KAO RAZUMAN REAVALAC

Dete je oarano i u stalnoj potrazi za objektivnim znanjem (stalno postavlja pitanje zato) Dete sada uvia da u reavanje problema mora da unosi umnu sposobnost Ranije je mislilo, a sada misli o miljenju Svest da je ja mislilac ova funkcija detetu postaje bliska kao i drugi aspekti ja

MLADIDSTVO
Period obnovljenog traenja identiteta svoga ja (Erikson) konfuzija zbog privrenosti i porodici i grupi vrnjaka, to se jo zaotrava u periodu mladidstva Glavno pitanje: Ko sam ja dete ili odrastao ovek? Roditelji alju kontradiktorne signale: as oekuju da dete preuzme ulogu i odgovornost odraslog oveka, as mu se obradaju kao detetu Buntovnitvo mladih povezano je sa traenjem identiteta Isprobavanje razliitih maski, eksperimentisanje sa ulogama Odabiranje zanimanja ili nekog drugog cilja, pri emu su mladalaki ideali jo uvek visoki (u zrelim godinama sledi svoenje aspiracija na prirodnu veliinu)

Aspekt 7: SAMOSVOJNO TEENJE

Cement koji dri celovitost ivota je njegova usmerenost ka nekom cilju ovek treba da ima neki cilj koji odreuje akciju u mladidstvu dolazi do izbora ciljeva, postoji svest da bududnost sledi neki plan Razlika izmeu elje malog deteta da bude vatrogasac i izbora bududeg zanimanja mladog oveka je u tome to malo dete ne pravi nikakav plan, ono samo eli; tek kada mlado bide pone da pravi planove osedanje sebe je potpuno

PROPRIUM
Proprium obuhvata svih 7 aspekata koji ine ja kako ga mi osedamo i saznajemo Proprium predstavlja objekat naeg znanja o sebi i osedanja sebe Proprium nije u svim trenucima neto svesno, ali aspekti propriuma imaju uticaja na nae ponaanje i onda kada ih mi ne uzimamo svesno u obzir (npr. nismo uvek svesni svog telesnog ja, ali nam bol nametne takvu svesnost; duboko smo obuzeti neim to radimo i nismo svesni svoje samosvojne tenje, ali ona igra svoju ulogu)

PRISTUP NEKIM VANIM PROBLEMIMA PSIHOLOGIJE LINOSTI PUTEM OSEDANJA SEBE

Kompleks osedanja nie vrednosti Savest

Osedanje nie vrednosti

Svi doivljavamo neuspeh (kada je ono to smo uradili ispod stepena naeg samocenjenja i u neskladu sa slikom koju imamo o sebi). Kada se to desi pojaavamo napore ili menjamo cilj. Ako se neuspesi ponavljaju i imaju svojstven znaaj, iz toga se razvija osedanje nie vrednosti (izvori: fizika slabost, izgled,socijalna neadekvatnost...) KOMPLEKS NIE VREDNOSTI JE JAKA I UPORNA NAPETOST KOJA NASTAJE IZ JEDNOG BOLESNOG EMOCIONALNOG STAVA PREMA NEDOSTATKU KOJI NEKO OSEDA U SVOJOJ LINOJ OPREMLJENOSTI

Osedanje nie vrednosti nije pokazatelj stvarne nie vrednosti.

Moe da se razvije u uoptenu crtu linosti trajno osedanje nesigurnosti i nedostatak poverenja u sebe.

Kompenzacija
kao nain suprotstavljanja osedanju nie vrednosti

Direktna akcija (prirodna kompenzacija) - onaj koji pati

napada izvor osedanja nie vrednosti i uklanja ga

Natkompenzacija prvobitna mana nije samo uklonjena nego je pretvorena u

izvor snage (Demosten je mucao, pa postao govornik)

Zamenska kompenzacija - kada osoba ne moe da otkloni smetnju, nego

stvara druga zadovoljenja (grbav ovek postaje muziar, runa devojka postaje duhovita...)

Odbrambeni mehanizmi racionalizacija odbrambeni

mehanizmi su kompenzacije usmerene na obmanu drugih

Autistiko miljenje kompenzacija matanjem - u

svojim snovima moemo da imamo uspeha; kada autistina kompenzacija ode predaleko, to je jako introvertovana linost, moda ak shizoidna
MALO JE LJUDI KOJI SU OSLOBOENI NEKOG OD OPISANIH OBLIKA KOMPENZACIJE, ALI AKO TAJ PROCES NIJE UKORENJEN NE MOE SE GOVORITI O KOMPENZACIJI KAO CRTI LINOSTI.

Savest
Savest je takoe sloaj nekoliko samosvojnih stanja samocenjenja, slike koju imamo o sebi i samosvojnih tenji Savest je pokazatelj koji nam govori da neka naa aktivnost razara ili je razorila jedan vaan vid slike koju imamo o sebi

2 pitanja: Razvoj savesti Struktura zrele savesti

Razvoj savesti
U detinjstvu savest je ono to se mora (autoritativna savest) ne postoji svest o tome zato se neto mora ili ne sme Odrasli ljudi formiraju savest kao ono to treba (humanistika savest) savest vie nije zasnovana na strahu od kazne ved se ona stapa sa strukturom samosvojnog stremljenja Savest postepeno pomera svoj centar od specifinih znakova poslunosti ka propriumu

Zrela savest
ZRELA SAVEST JE OSEDANJE DUNOSTI DA SE ODRI SLIKA KOJU IMAMO O SEBI U PRIHVATLJIVOM OBLIKU, DA SE NASTAVI TOK NAEG SAMOSVOJNOG STREMLJENJA.

ILUSTRACIJA RAZLIITIH ASPEKATA OSEDANJA SEBE

Nalazite se pred tekim i presudnim ispitom: - Svesni ste svog ubrzanog pulsa i podrhtavanja u stomaku (telesno ja) - Svesni ste znaaja tog ispita u vezi sa vaom prolodu i bududnodu (ja-identitet) - Svesni ste svoje ponosne angaovanosti (samocenjenje) - Svesni ste ta uspeh ili neuspeh moe da znai za vau porodicu (ja-proirenje) - Svesni ste svojih nada i aspiracija (slika o sebi) - Svesni ste svoje uloge kao onoga ko reava probleme na ispitu (racionalni agens) - Svesni ste znaaja te situacije po vae dalekosene ciljeve (samosvojno stremljenje)

ZRELOST

KAKVA JE ZRELA / ZDRAVA LINOST?

Interesovanje za ovo pitanje u zapadnoj kulturi se javlja delom usled akutne pretnje od mentalnog poremedaja, a delom iz elje da se otkriju zajednike vrednosti meu zdravim ljudima da bi se na njima gradilo zdravo drutvo Iako traimo opte kriterijume za zdrave odrasle ivote, ne smemo zaboraviti individualnost Ovde de biti rei o idealu, a ne o stvarnoj linosti (pitanje je da li iko dostie potpunu zrelost u svakom smislu) Zrelost linosti nije nuno povezana sa biolokom starodu - uzrastom

DEFINICIJA ZRELOSTI
Zdrava / zrela linost aktivno ovladava svojom sredinom, pokazuje izvesnu jedinstvenost linosti i sposobna je da svet i sebe pravilno opaa. Takva linost stoji na sopstvenim nogama i ne postavlja preterane zahteve drugima.

ERIKSONOVA MERILA ZRELOSTI ZA SVAKI PERIOD IVOTA

Novoroene: Rano detinjstvo: Doba igre: kolsko doba: Doba mladosti: Mladi odrasli: Odraslo doba: Zrelo doba: osnovno osedanje poverenja osedanje autonomije osedanje inicijative vrednoda i kompetentnost lini identitet prisnost plodnost integritet i prihvatanje

Glavni naglasak je na osedanju identiteta (doba mladosti). Bez sigurnog osedanja identiteta zrelost se ne moe postidi.

MERILA ZRELOSTI IZ ISTRAIVANJA NA KALIFORNIJSKOM UNIVERZITETU

Najpre su svreni studenti na osnovu ocena drugih razvrstani u grupu zdravih i manje zdravih, a zatim su detaljno ispitivani i posmatrani i utvreno je da zdrave od manje zdravih razlikuju:

1. 2. 3. 4.

Uspena organizacija rada usmerenog ka cilju Pravilno opaanje stvarnosti Karakter i integritet u etikom smislu Interpersonalno i intrapersonalno prilagoavanje

MASLOVLJEVA ANALIZA SAMOAKTUALIZUJUDIH LINOSTI

1.

2.
3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Uspenije opaanje stvarnosti i ugodniji odnosi prema njoj (tano ocenjivanje situacija i ljudi) Prihvatanje sebe, drugih ljudi i prirode (prihvatanje ljudske prirode i prirodnih procesa bez gaenja) Spontanost (ne podleu pritisku konvencionalnosti) Usredsreivanje na problem (rade uspeno i uporno na zadacima) Odvajanje (odnosi sa ljudima nisu opteredeni nametljivodu i prisvajanjem) Nezavisnost od kulture i sredine (mogu da prihvate, ali i napuste idole dana) Stalna sveina procenjivanja (spontano reagovanje na nova iskustva) Bezgranini horizonti (interesovanje za krajnju prirodu stvarnosti religiozni faktor) Socijalno osedanje (pokazuju saosedanje sa blinjima) Duboki ali selektivni socijalni odnosi Demokratska struktura karaktera (tolerancija i potovanje prema svakom ljudskom bidu) Etika izvesnost (sigurnost u razlikovanju dobrog i loeg) Dobronameran smisao za humor Kreativnost

JO NEKA MERILA ZRELOSTI

Psihijatri: Veselost, optimistina vedrina, sposobnost da se uiva u radu, da se uiva u igri, sposobnost da se voli, da se postignu ciljevi, odmereno pokazivanje osedanja, samouvianje, pravilno reagovanje na situacije, drutvena odgovornost ali i: Prihvatiti i ovladati patnjom, krivicom i smrdu oben: Samokontrola, lina odgovornost, drutvena odgovornost, demokratski drutveni interes i ideali Egzistencijalisti: Postizanje smisla i odgovornosti, kao i prihvatanje i hrabrost za postojanje

OLPORT: 6 MERILA ZRELOSTI

1. 2. 3. 4. 5. 6. Proirivanje osedanja sebe Topao odnos prema drugima Emocionalna sigurnost i samoprihvatanje Realna percepcija, umenja i dodeljeni zadaci Samoobjektivizacija: uvianje i humor Ujedinjujuda filozofija ivota

1. Proirivanje osedanja sebe

Proirivanje osedanja sebe je zapoelo u detinjstvu Ono se i dalje proiruje iskustvom ukoliko neko u vedoj meri uestvuje u zbivanjima u ivotu Naroito vaan period: mladost proirivanje sebe kroz zaljubljivanje, nove pripadnosti, nove prijatelje, nove ideje, nova intersovanja, bududi poziv ISTINSKO UESTVOVANJE DAJE PRAVAC IVOTU

2. Topao odnos prema drugima

Proirivanjem sebe postajemo sposobni za prisnost saosedanje toleranciju (demokratska struktura karaktera) Polna zrelost i opta zrelost: U mnogim ivotima polna zrelost stvarno prati optu linu zrelost, ali ove dve vrste zrelosti nisu nuno povezane

3. Emocionalna sigurnost i samoprihvatanje

Emocionalno sigurna osoba je uspeno prola kroz normalne etape razvoja Samoprihvatanje znai sposobnost oveka da ne reaguje preterano na stvari koje su u vezi sa segmentiranim nagonima Frustraciona tolerancija zrela osoba izlazi na kraj sa frustracijama, planira zaobilaenje prepreka ili se miri sa neizbenim Zrela osoba ume da ivi sa emocionalnim stanjima tako da je ona ne navode na impulsivne postupke, niti ometaju sredu drugih Zrela osoba ima izgraeno osedanje bezbednosti u ivotu Samokontrola na pojavu nesigurnosti ovek postaje oprezan, ali ne zapada u paniku

4. Realna percepcija, umenja i dodeljeni zadaci

Svakodnevna percepcija i kognicija zrele osobe je uspena i tana Inteligencija zrelost podrazumeva osnovne intelektualne sposobnosti (ali visoka inteligencija ne znai nuno zrelost Termanova longitudinalna studija obdarene dece) Zrelost podrazumeva i umenja potrebna za reavanje objektivnih problema Ekonomska zrelost

5. Samoobjektivizacija: uvianje i smisao za humor

Zrelost linosti je povezana sa tanim samopoznavanjem Korelati tanog samopoznavanja: Manja sklonost projekciji Bolje ocenjivanje drugih ljudi Relativno visoka inteligencija Smisao za humor (sposobnost da se ovek smeje stvarima koje su mu drage i samom sebi)

Uvianje (samopoznavanje) i smisao za humor su u osnovi jedan fenomen fenomen samoobjektivizacije (sposobnost da se opazi nesklad i apsurdnosti u sopstvenim osobinama i dragocenim vrednostima)

6. Ujedinjujuda filozofija ivota

Zrelost zahteva i jasno shvatanje ivotnog cilja u vidu jedne shvatljive teorije, tj. ujedinjujudu filozofiju ivota Zrelost podrazumeva upravljenost ka odreenom ivotnom cilju ili ciljevima (Bestimmung arlota Biler): kod zrelih osoba upravljenost je odreenija, usredsreenija na neto van pojedinca Orijentacije vrednosti (ideologija; sistem vrednosti; vrednosti u smislu prangerovih 6 tipova vrednosti; religijski sentiment) Generika savest integrisano osedanje moralne obaveze, zasnovano na odabranim standardima svoje kulture koji oveku izgledaju vani za njegov ideal o sebi

PSIHOTERAPIJA
Ciljevi psihoterapije su: 1. Uklanjanje neeljenih simptoma 2. Prilagoavanje linosti drutvu u kome ivi 3. Da se pojaa doivljavanje linog dobrog osedanja Ovi ciljevi psihoterapije su nedovoljni. Trebalo bi saobraziti ciljeve psihoterapije sa opisanim merilima zrelosti.

STARENJE starenje = sazrevanje

Stari ljudi, i poto su se povukli iz ivota, ostaju i dalje ne mnogo razliiti od onoga kakvi su bili ranije (mnogi jo uvek imaju visoke sposobnosti i snane upravljenosti). Njihovo ivotno traenje nije potpuno zavreno. Problem je u tome to im se uskraduju mogudnosti da trae dalji razvoj.