Radna terapija

Prof. Dr. sc. Milorad Jevti

Radna terapija

Radna terapija predstavlja doziranu i kontrolisanu primenu pojedinih radnji i postupaka usmerenu brem uspostvljanju funkcionalne i radne sposobnosti obolele ili povredjene osobe. Radnu terapiju propisuje lekar a sprovodi je radni terapeut

Radna terapija

Radna terapija ima viestruki znaaj i u pojedinim fazama osposobljavanja invalidne osobe, predstavlja nezamenljivu metodu medicinske rehabilitacije. Posebni znaaj je uspostavljanje koordinacije i automatizacije motorike funkcije ake, a za ije je stvaranje, u novoj motorikoj emi, 'potrebno pokret ponoviti milion puta

Radna terapija

Program kineziterapije zbog svog monotog delovanja esto puta je nedovoljan da to dovede do kraja. U programu radne terapije, pacijent izvodi iste te pokrete, ali u cilju da se dodje do izrade nekog odredjenog predmeta za koji je pacijent motivisan. Na ovaj nain invalidna osoba ujedno osea zadovoljstvo, dobija na sigurnosti, to je osnovni momenat za psihosocijalnu adaptaciju-prilagodjavanje na invalidnost. Radna terapija na taj nain predstavlja uvod u profesionalnu rehabilitaciju.

Radna terapija-podela

zabavno - okupaciona, funkcionalna i predprofesionalna.

Okupaciono -zabavna radna terapija

Okupaciono -zabavna radna terapija podrazumeva najprostije radne aktivnosti u postleji, u prostorijama za odmor ili u prostorijama radne terapije, a cilj je da se pacijent odvoji od svakodnevnih razmiljanja o svojoj bolesti i uspostavi psihika relaksacija. Od radnih aktivnosti koriste se: pletenje, rad na razboju, opletanje raznih predmeta (flaa, vaza, balona i sl) sa pruem, najlonom, rafijom, izrada tapiserija

Funkcionalna radna terapija

Funkcionalna radna terapija podrazumeva prilagodjene aktivnosti u radnoj terapiji radi vraanja i razvijanja telesnih funkcija invalida: poveanje pokretljivosti zglobova, razvijanje koordinacije pokreta i motorne spretnosti, spreavanje nastanka kontraktura i neeljenih pokreta i njhova korekcija ako se pojave.

Predprofesionalna radna terapija

Predprofesionalna radna terapija se sprovodi u specijalizovanim ustanovama-centrima za predprofesionalnu rehabilitaciju. Ovde je invalidna osoba na "probnom radu", kako bi se na osnovu aktivnosti na specifinim zadacima moglo zakljuiti da li je pripremljena za ukljuivanje u proizvodnju odnosno zapoljavanje na odgovarajuim radnim mestima

Profesionalna rehabilitacija

Pod profesionalnom rehabilitacijom prema preporuci Me|unarodne organizacije rada (ILO) podrazumeva se koordiniran i kontinuiran proces rehabilitacije, koji prua mogunost profesionalne orjentacije, obuavanja i selektivnog zapoljavanja invalidne osobe. Za ovo je potrebno angaovanje odgovarajuih slubi (medicinska i socijalna sluba, sindikalne organizacije radnika i dr) koje imaju zadatak da omogue invalidnoj osobi da se zaposli i da se zadri na odabranom radnom mestu.

Uticaj invalidnosti na radnika

Prema Allan-u (l958) rad je, esto, osnovno merilo ekonomskog i drutvenog statusa. Zaposlenje i ekonomska nezavisnost su bitni elementi u doivljavanju oseanja line sposobnosti, ponosa, samopotovanja, oseaja sigurnostii i oseanja da sam sebe vidi kao korisnog lana drutvene zajednice i porodice. Status nezavisnosti je istovremeno i dokaz da je jedna osoba odrasla i da je kompletno ulkjuena u zajednicu.

Uticaj invalidnosti na radnika

U okviru rehabilitacijskog tima, pored ostalih lanova, savetnik za izbor zanimanja je kljuna karika u procesu postizanja maksimalnog radnog kapaciteta invalidne osobe. On pomae pacijentu da shvati svoj deficit i da korektnom evaluacijom preostalih mogunosti prihvati realistiki cilj i planiranje selektivne obuke i kasnijeg zapoljavanja.

Uticaj invalidnosti na radnika

Poetak profesionalne rehabilitacije treba planirati tako, da pacijent ne shvati od samog poetka, da takvo planiranje ne znai nita drugo nego stalnost njegove invalidnosti. S druge strane, upuivanje pacijenta na profesionalnu rehabilitaciju, znai da da lekar oekuje da e se njegovo stanje popraviti pa to moe delovati kao pozitivan doivljaj i podizanje samosigurnosti i motivacije invalidne osobe.

Uticaj invalidnosti na radnika

Profesionalna rehabilitacija posmatra itavu linost pacijenta, a ne samo njegovu fiziku invalidnost. Savetnik za izbor zanimanja je duan da nastoji pomoi invalidnoj osobi, na temelju njenih preostalih sposobnosti i zahteva radnog procesa za koji pacijent ima interesovanje. Kako bi to moglo da se upotpunosti usaglasi, potrebno je preostale sposobnosti invalida kompleksno evaluirati uz pomo savremenih metoda.

Evaluacija preostalih sposobnosti invalidne osobe

Evaluacija radnih sposobnosti se zasniva specifinim tehnikama prikupljanja, analiziranja i interpretiranja profesionalno znaajnih podataka, a u cilju pomaganja pacijentu da razvije i pobolja svoj realni plan radnog osposobljavjanja. Ovde spadaju informacije o procesu rada, obrazovanju, vebanju i posebnim sferama interesovanja pacijenta (hobiji pacijenta). Rezultati profesionalne evaluacije se dovode u vezu sa medicinskim, psiholokim i socijalnim podacima i tako se stvara baza, za odredjivanje radnog potencijala invalidne osobe.

Evaluacija preostalih sposobnosti invalidne osobe

Ova faza evaluacije se obavlja na odeljenjima rehabilitacije (radna terapija) i u takozvanim zatitnim radionicama. Za ocenjivanje se koristi radni uzorak. Radni uzorci predstavlaju jasno definisane radnje koje invalid treba da savlada u procesu evaluacije. Uvek se uzorci formiraju tako da se ide od prostijih zadataka ka sloenijim. Ovaj proces traje od dve do tri nedelje kada se sem posmatranja invalida u radnom prosecu moe pratiti i njegovo prilagodjavanje u uslovima radne sredine, uticaj radne sredine na invalida, odnos prema ostalim uesnicima u radnom procesu, privikavanje na radna optereenja i dr.

Evaluacija preostalih sposobnosti invalidne osobe

U sledeoj etapi, nakon ove kompleksne analize, potrebno je pravilno usmeriti invalida u smislu profesionalne orjentacije i pomoi mu u izboru novog zanimanja, uzimajui u obzir sve relevantne pokazatelje: procena preostalih funkcionalnih sposobnosti invalidne osobe, intelektualne sposbonosti, motivaciju, sklonost i interesovanje za odredjeni posao, kao i procena spretnosti i umenosti u obavljanju radnih zadataka.

Evaluacija preostalih sposobnosti invalidne osobe

Nakon te faze potrebno je profesionalno obuavanje invalidnih osoba. Ova faza predstavlja dokvalifikaciju ili prekvalifikaciju invalidne osobe. Proces treba da ima elemente osposobljavanja kao i za zdrave osobe, a to znai, treba ga sprovoditri u kolama i radionicama na standardnim mainama, jer su to zahtevi, koji omoguavaju invalidu da se lake privikne na uslove, kada bude postao aktivni lan u radnom proces

Selektivno zapoljavanje invalidnih osoba

rad pod obinim uslovima u radnoj organizaciji; rad pod posebnim uslovima"zatitne radionice"; rad na "sic" (runi rad kod kue); rad u kooperativnim organizacijama.

Naini zapoljavnja
1) kvotni sistem - kada drava zakonom obavezuje poslodavce da prime odredjeni procenat invalida (l-5%), 2) volonterski sistem - ovaj sistem ne obavezuje poslodavce da zaposle invalidne osobe, ali ako ih zaposle imaju materijalnu stimulaciju, 3) meoviti sistem - koji podrazumeva sintezu prva dva i predvidja obaveznu materijalnu stimulaciju preduzea koja zapoljavaju invalidne osobe

Zavrna faza, zapoljavanja invalidnih osoba

Zavrna faza, zapoljavanja invalidnih osoba, je praenje rehabilitovane invalidne osobe, dok se ne potvrdi da se invalidna osoba prilagodila na svom novom radnom mestu ili je potrebno otkloniti eventulane tekoe u njenoj adaptaciji. U nekim sluajevima izgleda da je rad glavna potreba nekih osoba kako bi osetile da su i dalje ive i da je vredno dalje iveti. Njihov lini i drutveni ivot moe i dalje biti poremeen, ali oni maju dovoljno zadovoljstva od rada i samim tim su produktivne i drutveno prihvatljive osobe. Najbolje ovakvu postavku ilustruje Marksova misao:"rad je stvorio oveka i rad ga odrava"